Džaldapara: iskustvo u divljini

Ustanovljeno 1941. godine, radi zaštite
indijskog jednorogog nosoroga, Džaldapara svetilište prekriva površinu
od 216 kvadratnih kilometara. To je mozaik drveća, travnatih površina,
perenijalnih tokova, peščanih rečnih nasipa i dugačkih pojaseva visoke
trave. Sadrži veliko bogatstvo flore i faune sa mešavinama šuma, savana i
rečnih nasipa. Utočište za divljač - Džaldapara, smešten u Alipurdaru,
Zapadnom Bengalu, dom je raznim životinjama, posebno velikom indijskom
jednorogom nosorogu. Reka Torša teče kroz prašumu koja je prekrivena
uglavnom visokom travom i sadrži bogatu vegetaciju i divlji svet. U
blizini, od istoka ka zapadu, teče i reka Malangi. Vožnja na slonovima
je jedini način da prođete kroz šumu.

Od ptica, ovde možemo naći ćubastog orla,
šikre, šumske sove, paunove, jarebice. Mogu se naći i pitoni, gušteri,
kobre, gekoi, kao i osam vrsta slatkovodnih kornjača. Od divljači,
Džaldapara je dom kraljevskom bengalskom tigru, divljim slonovima,
jelenima, močvarnim jelenima, divljim svinjama, bizonima. Prisutne su i
neke retke vrste poput hispidskih zečeva ili jazavaca – veprova. Pored
razgledanja divljeg sveta, posetioci mogu uživati i u običajima, poput
vožnje na slonovima, ili se opušteno prošetati preko savana sa visokim
travama.

Ovo je zemlja truba i pesme. Nosorog je najpopularnija životinja u
utočištu, koje se može gledati iz tornja ili bezbednog sedišta na
slonovim leđima, dok se vozite putem. Ovde možete naići na zalutalog
slona koji se obreo u travnatim predelima ili pored reke.

Najveći azijski jelen se može videti u grupi sa ostatkom svoje porodice u
šumskim predelima ili duž potoka. Veparski jeleni su u osnovi usamljene
životinje i preferiraju predele sa visokom travom. Mantjak je mali
jelen koji se može naći u šumama i specifičan je po svojoj glasnoj riki –
poput psećeg laveža. Divlje svinje se mogu videti u malim grupama duž
rečnih nasipa ili na otvorenim površinama kako kopaju rupe. Tigrovi i
leopardi su glavni predatori u ovim oblastima, iako se retko prikazuju
turistima. Manje poznate vrste mačaka su šumske mačke, leopard mačka ili
mačka pecaroš.

Ovo je takođe zemlja gde primitivno Toto pleme još uvek ima svoje
utočište, odupirući se razvoju i prodoru civilizacije. Njihov dom je u
Totopari – selu koje leži na severu utočišta. Njihovi običaji i kultura
su predmet konstantnog proučavanja antropologa. Ukupna populacija broji
oko 950 ljudi. Ruševine Banija, ostaci stare tvrđave, kao i veliko
jezero u Baniji, govori o postojanju antičke naseobine i kulture.
Meštani veruju da je Nala Raja živeo na ovom mestu, pa se utvrđenje
naziva Nala Rajar Garh.

Lokalne ekskurzije omogućuju posetiocima da posete čajne vrtove gde mogu da posmatraju proizvodnju čaja.