Poezija i proza koju volimo

First topic message reminder :




San je davna i zaboravljena istina
koju više niko ne ume da proveri,
sada tuđina peva ko more i zabrinutost,
istok je zapadno od zapada, lažno kretanje je najbrže...

Sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene bolesti,
cvet između pepela i mirisa,
oni koji odbijaju da prežive ljubav
i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad.
Vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje
i zemlja koja ostaje verna smrti
jer svet ovaj suncu nije jedina briga...

Ali jednoga dana
tamo gde je bilo srce stajaće sunce,
i neće biti u ljudskom govoru takvih reči
kojih će se pesma odreći,
poeziju će svi pisati,
istina će prisustvovati u svim rečima
na mestima gde je pesma najlepša,
onaj koji je prvi zapevao povući će se
prepuštajući pesmu drugima.

Ja prihvatam veliku misao budućih poetika:
jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik,
ja primam na sebe osudu propevale gomile:
ko ne ume da sluša pesmu, slušaće oluju,

ali:

Hoće li sloboda umeti da peva
kao što su sužnji pevali o njoj?

Branko Miljković

"Ko ste vi da prosuđujete život koji ja živim?
Znam da nisam savršen, i ne živim da bih bio savršen .
Zato prije nego što počnete upirati prstima, postarajte se da su vam ruke čiste."

"Uspeo je čovek koji je dobro živeo, često se smejao i mnogo voleo, koji je postigao poštovanje pametnog čoveka i ljubav dece... Koji je svet ostavio boljim nego što ga je našao... Koji je u drugima tražio najbolje i dao najbolje što je imao."

Oporuka

Kćeri i sinovi moji,

Ne dijelite se u kući
koju vam ostavljam,
ona će i poslije vas ostati.

Spomenite se pri objedu
da će jos neko iz tih posuda jesti.

Usta otvarajte jednako za istinom
kao što ih za kruhom otvarate.


Ne dopustite novcu
da bude vredniji od vas.

I kad padate u blato,
padajte kao sunce.

Budite dobri prema vodi:
spomenite se Majčine utrobe
koja vas je s vodom donijela.

Spasite zrak svoga tehničkog uma,
jer nema tog izuma
koji će vas naučti živjeti bez zraka.

Hranite radoznalost.
Hranite ljepotu.
Hranite ljubav.

Putujte.
Govorite jezik naroda
u kom se zadesite,
ali se vraćajte korijenju
kao potoci izvoru svome.

Dotičite svoje riječi rukama.

Ne otuđujte se od prirode.
Činite dobro i njoj i ljudima.

Spomenite se:
da ste iz ništa došli,
da se u ništa vraćate,
i da ništa nije dragocjenije
od života
koji u trajno naslijeđe
ostavljate svijetu.

I ne žalite za mnom.
Žalite za mojim neznanjem.

Dosta me je zemlja hranila,
sad vrijeme je da ja zemlju hranim
Enes Kišević

"Poljubac je divan trik dizajniran od strane prirode da zaustavi govor kada reči postanu suvišne."
Ingrid Bergman

Kažu vrijeme liječi sve rane, no ne slažem se s tim. Rane ostaju. S vremenom um, da bi zaštitio svoju prisebnost , pokriva rane ožiljcima i bol lagano slabi.
No nikad ne nestaje.
Rose Kennedy

Čuvaj se. Svaki put kada, sazrijevajući, budeš htjela da promijeniti nešto što je
pogrešno u ono što je ispravno, ne zaboravi da prvu revoluciju treba izvesti u
sebi samoj, prvu i najvažniju. Boriti se za jednu ideju, a nemati ideju o sebi,
jedna je od najopasnijih stvari koje mogu da se dogode.
Susanna Tamaro

Hodaj, nebo strpljive voli,
Hodaj, možda se ipak sve u dobro pretvori...
Gibonni

"Ako bar jednom srcu pomognem da ne bude slomljeno - neću živjeti uzalud.
Ako bar jednom životu olakšam patnje, ili ublažim jedan bol,
ako vratim u gnijezdo bar jednu ptičicu koja je ispala - neću živjeti uzalud."
Emily Dickinson

Ovo je tvoj sat,o dušo,
Tvoj slobodni let
U stanje bez reči,
Daleko od knjiga,
Daleko od umetnosti,
Pošto je dan ugašen,
Rad savršen. Te se ti
Potpuno uzdižeš,ćutljiva,
Zadubljena,misleći o predmetima,
Koje najviše voliš:
A to su: noć,spavanje,smrt i zvezde.

W.W

Himna Izidi

Jer ja sam prva i poslednja
Ja sam obožavana i prezrena
Ja sam kurva i svetica
Ja sam supruga i devica
Ja sam majka i kćer
Ja sam naručje svoje majke
Ja sam jalova i imam bezbroj potomaka
Ja sam srećno udata i usedelica
Ja sam ona što donosi na svet i što nikad nije rađala
Ja sam tešiteljka porođajnih bolova
Ja sam supruga i supružnik
I ja sam čovek moj koji me je stvorio
Ja sam majka svoga oca
I on je moj odbačeni sin
Poštujte me uvek,svi.
Jer ja sam sablažnjiva i veličanstvena.

Ljudi su poput prozora.
Blješte i sjaje kada je sunce, ali kad padne mrak, otkrivaju svoju ljepotu samo ako postoji svjetlo iznutra.
E. Kubler-Ross

Ponekad nećete znati radost trenutka, dok on ne postane uspomena.
T.S. Geisel

Nije zlato sve što sija.I nisu izgubljeni svi koji lutaju.
Tolkien

"Tvoj stan, budući da u njemu čitaš knjige, može nam reći kakvo mjesto zauzimaju knjige u tvome životu, jesu li one brana koju stavljaš pred sebe da bi zadržala vanjski svijet na udaljenosti, jesu li san u koji toneš kao u drogu, ili su mostovi koje gradiš prema onome što je vani, prema svijetu koji te toliko zanima da mu želiš umnožiti i povećati dimenzije uz pomoć knjiga."

Italo Calvino

"Kako se ljudi odnose prema drugima, odraz je onoga što osjećaju prema samome sebi."
P. Coelho

Sanjao sam da je život radost, probuđen, shvatih da je život zadaća, posvetih joj se, i gle, radost nađoh u zadatku.
Tagore

Ne bi nikada smjelo da vam bude dosadno. Suviše ima knjiga koje niste pročitali da biste se dosađivali, suviše ima zemalja koje niste obišli da biste se dosađivali, suviše ima žena koje niste upoznali da biste se dosađivali. Nema izgovora za dosadu. Sve prebrzo prođe –čitaj ovaj divni život- da bi se itko ikada dosađivao.
Tony Parsons

Život je komedija za one koji misle, a tragedija za one koji osjećaju.

Pablo Picasso

VIŠE OD KIŠE

to je više od kiše koja pada
za vreme našeg rituala noćas
više nego grom
i više od prevare
u izgubljenoj partiji karata
više nego tužno vreme
to je više nego loše vreme
niko od nas nema džepove pune zlata
niko nije uhvatio buket
nema mrtvih predsednika koje smo poznavali
ništa nije na našoj strani
to je više od zbogom koje ti moram reći
više je od objašnjenja
ovo tmurno nebo sada...

Tom Waits

Breza na mesečini

Ja nisam tvoga kova
tebi se samo čini
nisam iz tvojih snova
breza na mesečini

Ti želis da se vratim
u tvoju ljubav setnu
da tvoju dušu shvatim
i da me cuvaš sretnu

Ne treba mani nežnost
ni tvojih reci svila
zar mogu da se vratim
gde nikad nisam ni bila

Duško Trifunović

Posvećujem ti svoje oči, svoje usne, svoje ruke.
Pesme? Šta ćes od mojih pesama pisanih jer nisam znao ćutati?
Šta ćes od mojih pesama koje ne mogu da te ljube?

Tako je dobro što nismo ni ptice, ni bogomoljci u predvečerje
i što nemamo krila već ruke.

Poslednje sto nas čeka ne može biti naša smrt,
jer želje nače krvi negde se moraju nastaviti!

Ti si žena, mala,
ti si mala žena
i jedan besmrtni Avgust doneo te je u moje balade.

Ostani sa mojim volim koje će nadživeti sve moje tužaljke i opomene
Kraj mojih očiju ostani.

Nadživećemo sebe, ne samo u humci svojih grobova,
jer znali smo, znali smo, nežni i oholi,
bežeći od noževa i granata ubiti u sebi anđele
i opet ostati anđeli.

Budući, potražite nas nekad u nekom crvenom traganju,
samo tela naša ležaće pod nemom zemljom,
ali gazite tiho,
da ne ranite nase usne.
I naše mrtve poglede da ne zgazite.

Izet Sarajlić

Bezimena pesma - Željko Krznarić

Ne govorim ti baš u zadnje vrijeme
da te volim
i ne gasim ti svijetlo u očima prije spavanja
ne govorim ti nešto nježno
i ne grlim ti dušu
ali... ovo
ti moram reći:
previše je gorkog i ljudi su grubi
pa,ako i ne govorim
još uvijek te ono najljepše
u meni
voli i ljubi...

update:
unatoč ne izgovorenim riječima, unatoč tišini medju nama, "ono" što nosimo u sebi je - još uvijek ljubav

SJAJ U TRAVI

Sada, kada ništa na svetu
ne može vratiti dane prohujalog ljeta
naš sjaj u travi i bleštavost sveta,
ne treba tugovati,
već tražiti snage u onom što je ostalo
i s tim živeti.
Zaboravimo,
ne radi nas,
ne radi zaborava,
već zaboravimo da smo se voleli,
da smo se svađali i da smo bili krivi
požurimo s danima,
s danima što će doći
požurimo sa shvatanjima,
sa svim što me odvaja od tebe
jednom ćeš se vratiti i ubrati cvetove
koje smo zajedno mirisali, gazili
ali tvoje ruke biće prekratke,
a noge premorene da se vratiš,
biće kasno
možda ćemo se naći jednom
na malom vrhu života i
neizrečene tajne
hteti jedno drugome da kažemo,
ali proći ćemo jedno kraj drugog kao stranci
jedan skrenuti pogled biće sve
što ćemo jedno drugome moći dati.
Zaboraviću oči
i neću gledati zvezde
koje me na tebe neobično podsećaju
ne boj se, jednom ćeš se zaljubiti
ali volećeš zato što će te nešto
na toj ženi podsećati na mene.
Ne otkrivaj svoje srce ljudima
jer u njima vlada kob i egoizam
Život je borba – nastoj pobediti
ali ako izgubiš – ne smeš tugovati
cilj života je ljubav,
a ona traži žrtve.
Bio si moje veliko proleće
uspomena koja će dugo živeti u budućnosti
koje ću se sećati.
Osećaću tugu jer sam te volela
biće to ironija tuge.
Nestaće sjaja u travi
nestaće veličanstvenosti sveta
ostaće samo bleda slika ONOGA ŠTO JE PROŠLO…

Vilijem Vordsvort

Selma, ne naginji se kroz prozor. Opasno je. Mogla bi se prehladiti, povrediti glavu, ili ispasti iz voza. Ili još gore, okrenuti se unazad i ugledati nekoga čiji će ti lik ozariti lice, a u dušu uneti nemir. Ne okreći se, Selma. Mogli bi te tragovi ruku koje više ne vidiš, snažno prigrliti i podsećati te da nikada nisi ni trebala ulaziti u taj voz. Ne osvrći se, Selma, i seti se da je nekada u nekom trenutku postojao razlog zbog koga si krenula na taj put. Možda ga se više i ne sećaš, možda ti se čini glup i nebitan. Možda, ali je postojao. Ne naginji se, Selma, mogli bi ti iz voza ispasti svi novi snovi, a stare si, čini se, potrošila.
Čuvaj se! Ili nemoj, zašto bi? Nagni se, proviri, rizikuj. Život i onako nije samo jedan, čemu ga stiskati šakama i gnječiti. Oseti ga, Selma...
Goran Janjić

Poljubac je divan trik dizajniran od strane prirode,da zaustavi govor kada reči postanu suvišne....
Ingrid Bergman

"Prošlo je od tih neveselih dana već skoro pola vijeka, djeda već odavno nema na ovome svijetu. A ja još uvijek ne znam koje je boje sljez. Znam samo da u proljeće, iza potamnjele baštenske ograde, prosine nešto svijetlo i ljupko, pa ti se prosto plače, mada ne znaš ni šta te boli, ni šta si izgubio!"

Branko Ćopić - Bašta sljezove boje

Neke stvari treba tako čitati: rano ujutro, potom popodne, pa uvečer, pa u gluho doba noći. Svaki put te riječi, iako na izgled iste, kazuju sasvim druge stvari.

Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti; od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja.
Patrijarh Pavle