Vrste testenina i...

VRSTE TESTENINA - KOJE SU I KAKO IZABRATI ODGOVARAJUĆU

Uživanje u testenini nije savremeni trend. Godinama su se paste i ostale vrste testenina usavršavale da bi bile to što su danas. Uz to, posebnu čar im daju slasni i sočni sosevi, sosevi od čijeg mirisa se povećava želja za hranom i zbog kojih iznova želimo da jedemo pastu čak i tri puta dnevno.

ISTORIJA PASTE/TESTENINE

Pored toga što nam hrana daje energiju, čovek je oduvek uživao u različitim ukusima. Otkrivajući razne namirnice često je kombinovao sve što bi našao i na taj način osmišljavao recepte, koji se i dan danas koriste. Ne fascinira samo kombinovanje različitih namirnica u to vreme, već pravljenje različitih oblika od već postojećih sastojaka. Tako je nastala i testenina. Mnogo je teorija u vezi sa nastankom testenine. Ne zna se da li je nastala u Kini, Grčkoj, Italiji ili u nekoj od arapskih zemalja.

Naime, teorija da je testenina doneta iz Kine se ne prihvata olako. Teorije koje su više prihvatljive govore u prilog toga da su zapravo Arapi zaslužni za nastanak dugih reznaca, koji se kuvaju u vodi. I da su upravo Arapi osvajači ovu vrstu jela doneli u Italiju, tačnije na Siciliju još u 7. veku. Nije ni čudo što su upravo vojnicima pripremali ovu vrstu jela. Poznato je da je testenina pripremana  na ovaj način zapravo vrlo izdržljiva, otporna i uz to može vrlo lako da zasiti. Interesantno je da se na ovim dugim putovanjima testenina, a današnja pasta, jela bez soseva. Danas jednostavno ne možemo da zamislimo da konzumiramo pastu bez nečeg slasnog, hrskavog ili kremastog.

Bonvičino je italijanski kuvar, kojem treba da se zahvalimo za nastanak različitih vrsta soseva, kao i različitih tipova paste, a Špancima treba da se zahvalimo za jedan od najvažnijih sastojaka, bez kojih današnja pasta ne bi bila to što jeste. U pitanju je namirnica koju je danas sasvim normalno imati u kući i u bašti, a koju su Španci tek u 16. veku doneli iz Amerike. U pitanju je paradajz, a prvi recept u vezi sa pripremom same paste uključivao je paradjz sos i nastao je davne 1839. godine

KOLIKO VRSTA TESTETNINA POSTOJI I KOJA JE NAJBOLJA?

Da li ste znali da postoji više od 70 vrsta testenina? Na pitanje koja je pasta najbolja - ne može se tačno odgovoriti, jer svaka vrsta pametno uklopljena sa pravim sosem biće najbolja opcija. Kod nas su najzasutpljenije vrste paste: pene, fusili, taljatele, špagete i pipe rigate.

Naravno vrlo je važno kako se testenina priprema. Italijani o tome izuzetno vode računa, koriste pšenicu durum, a bogatstvo glutenom daje joj tu karakterističnu rastegljivost i ukus, a izostaje bilo kakvo lepljenje prilikom kuvanja. Oni su majstori svog zanata, ali treba imati u vidu da i u Srbiji možete naći izuzetno ukusnu, prijatnu i pre svega kvalitetnu.

U kuhinji restorana Terminala proizvodi se domaća testenina i posebno se obraća pažnja da se koriste sve najbolje sirovine. Upravo te vrste paste su i najbolje, kada se spremaju uz prethodnu pripremu, profesionalno i temeljno.

SLAGANJE PASTE UZ SOSEVE
Nije sve samo u vrsti paste, već i u sosu koji je čini kompletnom, sočnom, ukusnom i savršenom. Lako je prebrojati vrste testenina, dok verovatno nikada nećemo prebrojati sve vrste soseva, koji se koriste širom sveta. Čak i sami možete da osmislite vrstu sosa, ali je samo važno da znate uz koju vrste testenine da ga kombinujete. Neka od sledećih pravila će vam značajno pomoći:

PENE - UZ SOSEVE SA MESOM I PEČURKAMA
Ovo je vrsta paste koja se definitivno najviše konzumira na našim prostorima. Odlično smo izabrali koja vrsta da nam bude omiljena s obzirom da pene upija razne vrste soseva, međutim idealna je za kremaste soseve ili soseve kojima je osnova ulje. Takođe vrlo je interesatno kombinovati je sa sosevima koji sadrže paradajz,  meso, mleveno ili seckano, kao i sosevima sa povrćem. U Terminalu predlažemo da probate pene sa biftekom, ćuretinom ili piletinom, a interesatna opcija je i Penne Amatriciana, koja je na bazi paradajza sa pančetom, maslinama, crvenim lukom i peršunom.

TALJATELE - ZA JAČE SOSEVE
Taljatele se koriste kada su jači sosevi u pitanju čiji je ukus intenzivan. Naime, taljatele su idealne i za bogate mesne soseve, jer vrlo lako upijaju masnoću. Često se koriste i za jela od ribe i sastavni su deo mediteranske kuhinje. Predlažemo da u Terminalu probate Taljatele pomodoro, tradicionalno italijansko jelo, ali i omiljeno jelo glumice Audrey Hepburn. Zatim, nikako ne treba da propustite ni taljatele sa gamborima, kao ni taljatele sa lososom. Jedna od omiljenih pasta verovatno svima je karbonara, a mi savetujemo da kao idealnu pastu za ovaj sos izaberete takođe taljatele.

FUSILI - ZA SOSEVE SA KOMADIĆIMA
Svi sosevi koji sadrže različite vrste komadića idealne su za fusili. Fusili su takvog spiralnog oblika da zadržavaju komadiće i zbog toga pružaju to savršenstvo ukusa.

PIPE RIGATE - ZA RETKE SOSEVE
Pipe rigate ili onako kako ih mi prepoznajemo - grljančići, koriste se kada su baš retki sosevi u pitanju. Naime, ove paste su tako napravljene da bi se upravo taj sos zadržavao unutra i da bi tako pružile potpuno savršenstvo ukusa.

OSTALE VRSTE TESTENINA

NJOKE
Njoke su specifične i zato postoje osobe koje ih ili obožavaju ili jednostavno ne mogu da ih jedu nikada. Za razliku od paste, njoke su malo kompleksnije i malo teže. Ipak, oni kojima su njoke vrlo interesantne, oduševiće se kada probaju njoke iz Terminala, koje se prave u pizza peći sa hrskavom pršutom ili sa 4 vrste sira i piletinom.

KANELONE
Ne tako popularne, ali vrlo specifične kanelone će vas oduševiti. U pitanju je testenina cilindričnog oblika, koja se puni obično nadevom koji sadrži meso, a posuta je sosem od paradjza. Iako vrlo ukusne i slasne, kanelone su nekako zapostavljene kod nas, ali je dobra vest da ih možete naći u Terminalovoj kuhinji.

NEZAOBILAZNI MLINCI
U nekim domovima tradicija je jesti mlince za nedeljni ručak ili večeru, dok drugi domovi i ne znaju o čemu se tačno radi. I ovde imamo dve krajnosti, s tim što su oni koji su nekada probali mlince zaista bogatiji za jedno fantastično iskustvo. Mlinci se prave slično kao i ostala testenina, dakle brašno, voda i jaja, s tim što se u ovom slučaju to testo razvlači i prave se tanke trake. Najbolji mlinci su oni za čiju pripremu se koristi plonta od šporeta. Najukusniji su mlinci za ćuretinom.

ZANIMLJIVOSTI

* Italijanski bonton nalaže da se špagete jedu viljuškom, bez korišćenja kašike koju mnogi koriste kako bi namotali pastu. I ne samo da to nije deo bontona, već Italijani to smatraju vrlo nepristojnim gestom.

* Kada su u pitanju specijalne prilike Italijani preskaču špagete i odlučuju se uglavnom za pene, kako se ne bi isflekali.

* Svetski dan pasti proslavlja se 25. oktobra, a nije ni čudo da je ova praksa ustanovljena u Rimu 1995. godine. Svake godine grad domaćin je neki drugi grad.

* Italija je zemlja gde se proizvodi i koristi najviše paste, a proizvodi se čak tri miliona tona samo u toku jedne godine.

* Više od 80 % žena bi izabralo pastu, ali iste te žene smatraju da ne smeju da je jedu, jer smatraju da pasta goji.
(izvor,terminalgastrobar.rs)

MAKARONE I ŠPAGETE SU MNOGIMA OMILJENA JELA:
Da li znate kako se testenina pravilno soli, kuva i servira?



Testenina se može spremiti na mnogo načina. Iako je često spremamo mnogi od nas ne znaju kako se ona pravilno kuva, da li se soli tokom kuvanja i kako da je serviramo da izgleda kao u restoranima. Ono što je važno znati je to da na kraju kuvanja, nakon ceđenja, testeninu ne treba ispirati hladnom vodom. Stručnjaci kažu da je to velika greška.

Pazite koliko soli stavljate i nikako nemojte dodavati ulje tokom kuvanja, što mnoge domaćice imaju običaj. Ulje će testeninu učiniti klizavijom i umak se na kraju neće dobro povezati s njom.

Preporuka je da se voda soli tek kada proključa, jer se so tada brzo otopi. Ali, nećete puno pogrešiti i ako je ubacite u hladnu vodu, ali u tom slučaju malo je promešajte da se brže otopi, jer so zna da nagrize posuđe za kuvanje.

Količina soli koju treba dodati je prava misterija mnogih, ali postoji jednostavno pravilo - kašičica do kašičica i po soli na svakih 450 grama testenine, piše Reader's Digest, prenosi 24sata.hr.

Količina soli može da varira zavisno od toga koliko slana jela volite, kao i od umaka koji planirate da dodate, pa je nekad najbolje da sami procenite količinu soli. Na primer, ukoliko je umak slaniji dodajte manje soli u vodu.

Takođe, važno je da tokom kuvanja testenina mora imati dovoljno tečnosti. Pravilo je da na 100 grama testenine ide jedan litar vode.

Još nekoliko pravila kod pripreme testenine:

Neki ljudi imaju dilemu - kakva so je najbolja? Odgovor bi bio - klasična morska so je sasvim dobra.

Voda od kuvanja testenine može se iskoristiti za zgušnjavanje umaka ili kao dodatak drugim jelima.

Na porciju testenine stavlja se između 90 i 120 grama umaka, zavisno o kakvom umaku je reč. Recimo, ako je umak gust i hranjiv, stavi se 90 grama, savetuje šef Lorenzini.

Testeninu je najbolje kuvati na srednje jakoj vatri, da voda lagano ključa.

Želite li da vam testenina bude al dente, vreme kuvanja navedeno na ambalaži smanjite za 10 posto. Na primer, ako piše deset minuta, kuvajte devet.
(izvor, prva.rs)