Dečiji kutak

LIJINO PISMO

Jednoga dana, vidjeli nismo,
Ježic je, kažu, dobio pismo.
Medeno pismo, pricao meca,
stiglo u torbi poštara zeca.

Adresa kratka, slova k’o jaja:
"Za druga Ježa
Na kraju gaja".

U pismu piše:
"Ježurka, brate,
sanjam te cesto
i mislim na te.
Evo ti pišem iz kamenjara
guskinim perom. Divno li šara!
Dodji na rucak u moju logu,
požuri samo, ne žali nogu.
Sa punim loncem i masnim brkom cekat cu na te, požuri trkom.
Nježno te grli medena lica
i pozdrav šalje lisica Mica"

- Jedna sasvim moderna bajka -

Vuk se tog jutra rano probudio, oprao zubice, izdžogirao uobicajenih deset kilometara, popakovao torbicu sa šminkom i cipkastim donjim rubljem (uvek treba imati stila), i veselo se zaputio u šumu.
- Danas ima da razbucam one prasice, a i Crvenkapica ima da prode k’o bosa po trnju… - zadovoljno je pocupkivala, oblizujuci se, matora nabildovana vucina.
Na njegovu ogromnu žalost tri praseta, koje je prvo posetio, napravila su bunker po svim standardima moderne teorije o fortifikacijskim objektima i preprekama, dok Crvenkapica nije krenula u posetu pošto je, prethodne noci, bila na nekim orgijama, pa je bila isuviše umorna da odnese klopu džangrizavoj babuskari cija je jedina, ali zato omiljena, tema bila: kada ce penzija, što ne ponove izbore…?
Isfrustrirani vuk sada više ne džogira, upisao je Vojnu akademiju, i posecuje žurke gde se bode u venu. Oronuo je, i propao, ali smatra da nikad nije bio bliži cilju. Prasici citaju naucnu fantastiku i eksperimentišu sa nevidljivim štitovima - od polja sile, a Crvenkapica je prva animir-dama u gradu, pod dobrom zaštitom lokalne mafije. Ne ide više po žurkama, makar ne po onima na kojima se vuk nalazi.

TAJNA


Svako ima neku tajnu:
šu šu šu ...
neko lepu i beskrajnu,
neko tužnu ili smešnu, neko zlu.
Neko svoju tajnu slaže.
Neko odmah mami kaže.
Neko svoju tajnu ne bi ispričao ni u snu.
Neko šapne: samo tebi... kao drugu:
šu šu šu ...
Obično su tajne glavne
izmišljene i ljubavne.
Al i druge kad se zbroje,
naše, vaše, moje, tvoje,
leve, desne, čudne, sjajne,
sve jednako mnogo znače,
jer - inače
zašto bi se zvale tajne?
I ja imam jednu tajnu
vrlo važnu, vrlo vrednu.
Nikom drugom - samo tebi
prišapnuću jutros nju.
Hodi bliže:
šu šu šu ...
Sutra rano...
šu šu šu ...
Baš onamo...
šu šu šu ...
Ali nikom to ne kaži.
Sam potraži.
šu šu šu ...

Pronaći ćeš vrlo lako
i videćeš da je tako.

...Mali princ ode da ponovo vidi ruže.

Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite, reče im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu...

Ljudi sa tvoje planete, rece mali princ, gaje pet hiljada ruza samo u jednom vrtu... i nisu u stanju da u njima nadju ono sto traze...
- Nisu u stanju da nadju, odgovorih...
- A ipak ono sto traze, moze se naci u jednoj jedinoj ruzi ili u malo vode...
Ali oci su slepe. Treba traziti srcem.

Bio jednom jedan.....


Bio jednom jedan vuk
I bio je zbilja dobar
Miran kao mrtvi muk
Pitom kao neki sobar

Za to niko nije znao
Mislili su da je zao

Imao je divne zelje
Divno srce u grudima
Zeleo je prijatelje
Medju psima i ljudima

Za to niko nije znao
Mislili su da je zao

Voleo je cak i ovce
Pa i one jarce muske
Nije znao ni za lovce
Ni za zamke ni za puske

Za to niko nije znao
Mislili su da je zao

Posao je da im kaze
Da ne moz tako vise
Spazise ga neke straze
Opalise i ubise

Nikom nije bilo zao
Mislili su da je zao

Joj tresu mi se gace-Branko Kockica


Veštica nas je uvalila u sos
pročićemo k’o po trnju bos,
ne plašim se vuka, ne plašim se medveda
ni tigra ni lava, haha, jok, jok

Al’ veštica Veca
je za mene prava strava, jao
Kad čujem za vešticu,
odmah mi se plače, odmah mi se plače
tresu mi se gaće, tresu mi se gaće

Jao, jao, jao
Kad čujem za vešticu,
odmah mi se plače, odmah mi se plače
tresu mi se gaće, tresu mi se gaće

Vuk i Ovca -LJubivoje Rsumovic


Cini mi se vekovima
Vuk sa ovcom nesto ima

Kad je vidi kako pase
Vuk naprosto ne zna za se

Ovca kad mu vidi oci
Ni da bekne ni da skoci

Ovca ne sme da se brani
Vuk se njenim strahom hrani

Ne razumem te odnose
Ni zasto se ne podnose.

Hvalisavi zečevi

Hvalili se zečići u zelenoj travici.
Jedan reko’:
-Tako mi ne otpala ruka,
Ne bojim se vuka.

Drugi reko’:
-Majka
Da me živa ne gleda,
Ne bojim se medveda.

Treći reko’:
-Tako mi kupusova struka,
Ne bojim se lisice,
Kobca ni pauka.

U tom nešto šušnulo,
Negde ispod grana,
Razbegli se zečevi na stotinu strana

Zakleo se bumbar


Zum - zum...

Zakleo se bumbar u cvet i u med,
Da će na livadi da napravi red.
Neće tu da vršlja od sad bilo ko,
Ni zeka, ni jaga, ni koza, ni vo.

Nek znaju i stranci,
Žirafa, zebra i los.
Svakoga k’o pase,
Ugrišće za nos, za nos, za nos.

Zum - zum...

Zum - zum...

Zakleo se bumbar u cvet i u med,
Da će na livadi da napravi red.
Neće tu da vršlja bilo ko,
Ni zeka, ni jaga, ni koza, ni vo.

Jer oni su zbilja,
Nevaspitan svet.
Čupajuci travu,
Pojedu i cvet, i cvet, i cvet.

Zum - zum...

Zum - zum...

Plavi čuperak

Cuperak kose obicno nose
neko na oku,
neko do nosa,
al’ ima jedan cuperak plavi
zamisli gde?
U mojoj glavi.

Kako u glavi da bude kosa?

Lepo.
U glavi.

To nije moj cuperak plavi
vec jedne Sanje iz sestog ’a’.

Pa sta?

Videces sta kad jednog dana
cuperak necije kose tudje
malo u tvoju glavu udje,
pa se umudris,
udrvenis,
pa malo - malo pa... pocrvenis,
pa grickas nokte
i krijes lice,
pa saljes tajne ceduljice,
pa nesto kunjas,
pa se mucis,
pa ucis - a sve kojesta ucis.

Izmesas rotkve i romboide.
Izmesas note i piramide.
Izmesas leptire i gradove.
I sportove i rucne radove.
I tropsko bilje. I stare Grke.
I lepo ne znas sta ces od muke.

Sad vidis sta je cuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od decaka - pravog junaka
napravi tunjavka i nespretnjaka.

Moja tata











Bozidar Timotijevic

Sve odavde pa do mora,
nigde nema takvog stvora,nigde nema takvog zlata
kao sto je moj tata.

On je zora i svanuce,
on je moje nebo plavo,
on je prvak nase kuce
on je uvek ono pravo.

Kad se smeje-nebo bruji,
kad govori-cvece cveta,
a kad peva-to slavuji
lete preko celog sveta.

Zasto cemo kriti kad i vi to znate,
bas je lepo biti
dete moga tate.

Skoči zeka iz jendeka,

Pa po snegu lako prti,

Za njim skoči drugi, treći,

A za trećim i četvrti.


Po ćilimu belom skaču

Jedan drugom na krkaču, -

Premetnu se preko njuške,

Valjaju se poleđuške.


Gurkaju se u tom trku,

Ćuškaju se u tom huku,

- Ko ih gleda, ne mož’ znati,

Igraju l’ se, il’ se tuku.


Gledao ih lovac stari,

Pucati mu beše žao,

Uze listak knjige bele,

Pa je zeke - nacrtao.





Zeka, zeka, iz jendeka,

Danaske si srećan bio!

Danas ti je - dece radi -

Stari lovac oprostio.

Sedi žaba sama
na listu lokvanja,
od žarkoga sunca
štitom se zaklanja.

Da novine čita,
to vam slika kaže,
al ne mož da nadje
što joj oči traže.

Znate već o čemu
žabe brigu vode:
hoće li se skoro
odseliti rode.

dechja brojalica


En
den
dinu,
sava
raka
tinu,
sava
raka
tika
taka
elem
belem
buf,
trif
traf
truf!!