Turska

Palata Dolmabahče je izgrađena početkom XIX veka kada su se sultani preselili iz Topkapi palate iz koje su vekovima vladali. Za razliku od Topkapi palate koja je izgrađena u orijentalnom stilu, Dolmabahče palata je sagrađena po ugledu na evropske dvorove. Želja sultana da se približe Evropi vidljiva je na svakom koraku: cveće, fontane sa ribicama, ukrašene kapije...Jedan od najimpresivnijih detalja je 4,5 tona težak luster sa 750 lampi.

Kvart oko palate Dolmabahče se nalazi na evropskoj strani Bosforskog moreuza, na ulazu u Mramorno more, između Bešiktaša i Kabataša. Ovde se nekada sakupljala otomanska flota pred polazak u ratne pohode. Paviljoni i kraljevske lože podizani su uz obalu od 15. veka na ovamo. Zaliv je u međuvremenu punio mulj dok ga nije kompletno zasuo.

Današnja palata izgrađena je u vreme Abulmedžita ( 1839 - 1861 ) pošto su prethodno porušene neke starije građevine da bi se dobio prostor za novu gradnju. Na taj način je stvoren veliki kompleks za sve dodatne i propratne građevine sa palatom u centru. Sama palata je izgrađena u periodu između 1842. i 1856. godine. Prvi deo i najveći salon je završen 1847. godine, a poslednji ddatum gradnje koji je zapisan iznad kapije Valide, navodi 1855. godinu.

Abulmedžit I se uselio u svoju rezidenciju u petak 7. juna 1856. godine. Tako je posle palate Topkapi, Dolmabahče postala nova rezidencija turskih sultana, izgrađena po uzoru na evropske dvorove. Ukupna površina koju palata pokriva iznosi 14.595 m2 i sadrži 334 sobe, 25 salona, 6 kupatila i 6 terasa. Stil je mešavina baroka, rokokoa i imperijalnog turskog stila.

Osnivač Turske Republike, Mustafa Kemal paša, preminuo je u Dolmabahče palati 10. novembra 1938. godine u sobi broj 71 u 9.05 časova, kada su zaustavljeni svi časovnici u palati.
(izvor, discoverserbia.org)

ili Pokriveni bazar ili jednostavno Grand Bazar



Svako ko se bar jednom našao u Istanbulu, nije propustio priliku da obiđe Grand Bazar koji se nalazi na samo 15-tak minuta od Aja Sofije. Ono što krasi ovu čaršiju je i velika posećenost ljudi iz svih delova sveta. Pored 25 hiljada zaposlenih, između 250 i 400 hiljada posetilaca dnevno prođe ovim bazarom. Kapali čaršija je 2004. godine proglašena za najposećeniju turističku destinaciju na svetu sa 91.250.000 turista godišnje.
Kada je u pitanju Kapali čaršija radno vreme je takvo da bazar radi svaki dan od 9 do 19h, osim nedeljom i za vreme praznika. Ulaz na samu pijacu je besplatan. Sitnice koje možete da nađete u Kapali čaršiji su upakovane u istoriju i tradiciju Istanbula i Turske, te ne treba žaliti ni jednu potrošenu tursku liru.
Kapali čaršija je jedna od najpoznatijih turističkih atrakcija Istanbula i zato ako planirate put u Istanbul, ovaj bazar jedan je od glavnih destinacija koje morate obići. Draži istanbulske Kapali čaršije ostavljaju bez daha, stoga odaberite datum, spakujte kofere i upustite se u nezaboravno putovanje Istanbulom.

Kapali čaršija je jedna od najstarijih i najvećih pokrivenih pijaca na svetu i zauzima 47.600 kvadratnih metara. Šezdeset i jedna prekrivena ulica i više od tri hiljade prodavnica čine da vam je, kada je u pitanju Kapali čaršija mapa veoma potreban predmet tokom obilaska i šetnje.
Bazar ima mnoštvo kafića sa malim okruglim stolovima i stolicama koje su tradicionalno pokriveni ćilimima, gde možete piti najlepšu kafu i čaj, i jesti nesumnjivo najukusnije baklave raznih ukusa i oblika. Ono što Kapali čaršiju čini drugačijom od mnogih tržnih centara je to što ima mnogo otvora i prozora, te nije zagušljivo i veoma je obojeno prirodnom svetlošću što može biti od velikog značaja kada birate neku posebnu tkaninu pa vam je potrebna dnevna svetlost kako biste izabrali pravu boju i nijansu.
Osećaj kada zakoračite u Kapali čaršiju je predivan i ne napušta vas čak ni kada završite sa kupovinom i obilaskom. Prodavnice u Grand Bazaru su očaravajuće i čine da se osećate kao u snu. Naime, oduševljenje enterijerom, bojama, materijalima, ljudima koji rade, neće vas proći ni nakon više poseta ovog bazara.
Šarenilo koje vlada ovim bazarom je zapanjujuće, a od proizvoda možete naći sve što poželite. Turistima su najzanimljiviji tradicionalni predmeti Turske. Na Kapali čaršiji se prodaju najrazličitiji proizvodi, od zlata, kože, drveta, keramike i bakra. Ženama je najinteresantniji nakit, koji se može naći po veoma povoljnim cenama. Naime, kada je u pitanju Kapali čaršija cene nisu veoma visoke, i bazar je poznat po cenjkanju, te ne pristajte na prvu cenu, jer je ona u većini slučajeva veoma veća od prave cene predmeta.

Istorija Kapali čaršije
Nedugo posle osvajanja Konstantinopolja u petnaestom veku, 1455. godine, napravljen je Bazar, koji je kasnije, u godinama koje su sledile dobio naziv Grand Bazar. Ovu građevinu koja je posvećena trgovini tekstila podigao je Sultan Mehmet II Osvajač.
Grand Bazar predstavljao je centar trgovine u Otomanskom carstvu, koje se u jednom trenutku prostiralo na tri kontinenta. U rukama Otomanskog casrtva bile su sve trgovačke rute u Evropi i Aziji. U Kapali čaršiji su se nalazile brojne prodavnice, dve džamije, karavansaraji i hanovi, gde su trgovci na Putu svile mogli da prodaju svoju robu i odmaraju od puta.
Brojni potresi, požari i zemljotresi zadesili su Grand Bazar kroz istoriju postojanja, ali se on uvek obnavljao, renovirao i opstajao. Danas je Kapali čaršija poznata po velikom broju turista koji kupuju raznu robu, od ćilima i tepiha, preko nakita i suvenira, do tradicionalne hrane Turske. Većina stvari se nije promenila u Kapali čaršiji od kada je dobila današnji oblik, početkom 17-tog veka, te duh koji vlada bazarom odiše i istorijom, ali i modernošću.
(izvor, alo rs)