Češka

Чешка Република (чешки: Ceská Republika) је држава у средњој Европи. Има повр- шину од 76.866 km2, 10.230.060 становника (2001) и густину насељености 133,1 ст./km2. Главни град је Праг (1,16 милиона становника, 2001). Званични језик је
чешки, а по државном уређењу Чешка је парламентарна република.




У средишњем делу државе налази се благо заталасана Чешка котлина са широким речним долинама. Између Чешке котлине и Моравске котлине на истоку налази се Чешко- моравска висија. Чешку котлину окружују старе громадне планине херцинске орогенезе. То су Судети са Крконошем, Рудне планине, Чешка гора (Шумава) и др. Највиша тачка Чешке је врх Снежник на Крконошу (1.603 m). На западу Чешке налази се висораван Бохемија, а на југу је низија око реке Мораве, која представља најсеверније делове Панонског басена. У кречњачким теренима развијени су крашки облици рељефа. Широм света позната је пе- ћина Мацоха, северно од Брна (тзв. Моравски крш, који је истраживао и Јован Цвијић).
Клима Чешке је умерено-континентална, са хладним зимама и релативно топлим ле- тима. Годишња количина падавина износи 500-700 mm у Чешкој котлини, а на околним планинама 1.000-1.400 mm. Највише паавина примају Рудне планине и Чешка шума, које су прве на удару западних ветрова са Атлантског океана. Најдуже реке су: Лаба, Влтава, Од- ра и Морава. Влтава је национална река Чешке, на којој се налази и главни град Праг. Ули- ва се у Лабу низводно од Прага. Источни део територије одводњава река Морава, лева
притока Дунава. Крајњи североисточни део Чешке припада сливу Одре. Као резултат тер- цијарне вулканске активности, јављају се термоминерални извори и у свету познате бање: Карлови Вари, Маријанске Лазне, Франтишкове Лазне и др. Шуме прекривају 33% терито- рије Чешке. У низијама доминирају мешовите шуме букве, храста и црног граба, а на вишим теренима шуме смрче, јеле и букве.
Чешка има национално хомогено становништво: 94% Чеха и 6% осталих (Пољаци, Немци, Мађари, Роми и др.). Чешка је насељена још у неолиту. Први познати народ овог простора били су Боји (отуда и стари назив за Чешку – Бохемија). Територија ове државе била је ретко насељена пре доласка словенских племена у 6. веку. Чеси су народ који при- пада западнословенској групи индоевропске породице народа. По вероисповести 39% ста- новника су католици, 4% протестанти и више од 50% неопредељених. Осим Прага, најве- ћи градови Чешке су (2001): Брно (373.000 становника), Острава (315.000), Плзен (164.000), Оломоуц (102.000), Либерец (98.000), Усти, Карлове Вари, Храдец Кралове, Падрубице, Чешке Буђејовице и др.
Чешка је развијена индустријско-аграрна земља. У речним долинама Лабе, Влтаве и Мораве налазе се најзначајнији аграрни рејони. Главне пољопривредне културе су: пшени- ца, шећерна репа, хмељ, кромпир, раж, кукуруз, јечам, воће итд. Велики део произведеног кромпира се користи за добијање алкохолних пића, а јечма и хмеља за производњу пива. У сточарству значајан је узгој говеда, живине и свиња. Чешка је богата рудама. Највећи значај имају лежишта каменог угља код Кладна, Плзена и Жацлера. Значајна су и лежишта лиг- нита, каолина, глине, урана и графита. Међу свим словенским земљама средње, јужне и источне Европе, Чешка има најразвијенију индустрију. Истичу се: црна и обојена мета- лургија, машинска, аутомобилска (фабрике Шкода), прехрамбена (пиваре, фабрике шећера и алкохолних пића), текстилна итд. На бази силиката развила се стакларска индустрија, а на бази лежишта каолина, керамичка индустрија. Чешка има развијен друмски, железнички и ваздушни саобраћај. Најзначајнији туристички центри су Праг, Карлове Вари и Мари- јанске Лазне.
Праг, главни град Чешке, је привредни и саобраћајни центар државе (1,16 милиона
становника, 2001). Налази се у центру Чешког басена на реци Влтави. Град има развијену индустрију машина, стакла, папира и прехрамбених производа. Архитектонске и културне вредности Прага превазилазе националне оквире и имају међународни значај. Средњеве- ковна градска језгра Храдчани и Мала страна на левој, и Старе место на десној обали Влта- ве спојена су крајем 18. века у јединствен град. Старо градско језгро Прага је светска башти- на под заштитом UNESCO. У граду је основан први универзитет у средњој Европи – Кар- лов универзитет (1348). Праг је широм света познат по културно-историјским споменици- ма, међу којима се истичу: Храдчани са краљевском палатом, готском катедралом Св. Вита (14. век), базиликом Св. Ђорђа (10. век) и дворцем Белведер (1534-1563). На Малој страни, на левој обали Влтаве, налазе се барокне палате и црква Св. Николе (18. век). Влтава је пре- мошћена са 13 мостова, од којих је најпознатији Карлов мост из 14. века. Треба поменути и стару синагогу (1270), бројна позоришта, музеје, галерије итд. У Прагу су живели и ствара- ли великани светске уметности, као што су: Б. Сметана, А. Дворжак, Ј. Хашек, Р. М. Рилке, Ф. Кафка и др.

Чеси... КиМ

В сентябре 1711г. под звуки фанфар в Карловы Вары приезжает русский царь Петр 1.

Карлове Вари

Он останавливается в доме аптекаря Яна Бехера, что находился на Рыночной площади, хотя многие утверждают, что Петр 1 останавливался в гостинице, которая теперь названа его именем .

Карлове Вари

.

Охотничий домик..

Ведя активный образ жизни, царь частенько выезжал на лошади на прогулку по горным лесам окрестностей Карловых Вар..

В одну из таких поездок Петр I заехал на вершину скалы «Олений прыжок». Здесь стоял деревянный крест. На его подножье царь вырезал «MSPI» (Manu Sua Petrus Imperator- Собственноручно Император Петр).

В 1835 году на «Оленьем прыжке» установили памятную доску Петру I, а в 1877 году был установлен его бюст, скульптором которого стал Тома Сейдан..

Под ним на мраморной доске было написано два стихотворения, посвященные Петру I, от Альфреда Шабо де Роган и Петра Вяземского