Češka

First topic message reminder :

Чешка Република (чешки: Ceská Republika) је држава у средњој Европи. Има повр- шину од 76.866 km2, 10.230.060 становника (2001) и густину насељености 133,1 ст./km2. Главни град је Праг (1,16 милиона становника, 2001). Званични језик је
чешки, а по државном уређењу Чешка је парламентарна република.




У средишњем делу државе налази се благо заталасана Чешка котлина са широким речним долинама. Између Чешке котлине и Моравске котлине на истоку налази се Чешко- моравска висија. Чешку котлину окружују старе громадне планине херцинске орогенезе. То су Судети са Крконошем, Рудне планине, Чешка гора (Шумава) и др. Највиша тачка Чешке је врх Снежник на Крконошу (1.603 m). На западу Чешке налази се висораван Бохемија, а на југу је низија око реке Мораве, која представља најсеверније делове Панонског басена. У кречњачким теренима развијени су крашки облици рељефа. Широм света позната је пе- ћина Мацоха, северно од Брна (тзв. Моравски крш, који је истраживао и Јован Цвијић).
Клима Чешке је умерено-континентална, са хладним зимама и релативно топлим ле- тима. Годишња количина падавина износи 500-700 mm у Чешкој котлини, а на околним планинама 1.000-1.400 mm. Највише паавина примају Рудне планине и Чешка шума, које су прве на удару западних ветрова са Атлантског океана. Најдуже реке су: Лаба, Влтава, Од- ра и Морава. Влтава је национална река Чешке, на којој се налази и главни град Праг. Ули- ва се у Лабу низводно од Прага. Источни део територије одводњава река Морава, лева
притока Дунава. Крајњи североисточни део Чешке припада сливу Одре. Као резултат тер- цијарне вулканске активности, јављају се термоминерални извори и у свету познате бање: Карлови Вари, Маријанске Лазне, Франтишкове Лазне и др. Шуме прекривају 33% терито- рије Чешке. У низијама доминирају мешовите шуме букве, храста и црног граба, а на вишим теренима шуме смрче, јеле и букве.
Чешка има национално хомогено становништво: 94% Чеха и 6% осталих (Пољаци, Немци, Мађари, Роми и др.). Чешка је насељена још у неолиту. Први познати народ овог простора били су Боји (отуда и стари назив за Чешку – Бохемија). Територија ове државе била је ретко насељена пре доласка словенских племена у 6. веку. Чеси су народ који при- пада западнословенској групи индоевропске породице народа. По вероисповести 39% ста- новника су католици, 4% протестанти и више од 50% неопредељених. Осим Прага, најве- ћи градови Чешке су (2001): Брно (373.000 становника), Острава (315.000), Плзен (164.000), Оломоуц (102.000), Либерец (98.000), Усти, Карлове Вари, Храдец Кралове, Падрубице, Чешке Буђејовице и др.
Чешка је развијена индустријско-аграрна земља. У речним долинама Лабе, Влтаве и Мораве налазе се најзначајнији аграрни рејони. Главне пољопривредне културе су: пшени- ца, шећерна репа, хмељ, кромпир, раж, кукуруз, јечам, воће итд. Велики део произведеног кромпира се користи за добијање алкохолних пића, а јечма и хмеља за производњу пива. У сточарству значајан је узгој говеда, живине и свиња. Чешка је богата рудама. Највећи значај имају лежишта каменог угља код Кладна, Плзена и Жацлера. Значајна су и лежишта лиг- нита, каолина, глине, урана и графита. Међу свим словенским земљама средње, јужне и источне Европе, Чешка има најразвијенију индустрију. Истичу се: црна и обојена мета- лургија, машинска, аутомобилска (фабрике Шкода), прехрамбена (пиваре, фабрике шећера и алкохолних пића), текстилна итд. На бази силиката развила се стакларска индустрија, а на бази лежишта каолина, керамичка индустрија. Чешка има развијен друмски, железнички и ваздушни саобраћај. Најзначајнији туристички центри су Праг, Карлове Вари и Мари- јанске Лазне.
Праг, главни град Чешке, је привредни и саобраћајни центар државе (1,16 милиона
становника, 2001). Налази се у центру Чешког басена на реци Влтави. Град има развијену индустрију машина, стакла, папира и прехрамбених производа. Архитектонске и културне вредности Прага превазилазе националне оквире и имају међународни значај. Средњеве- ковна градска језгра Храдчани и Мала страна на левој, и Старе место на десној обали Влта- ве спојена су крајем 18. века у јединствен град. Старо градско језгро Прага је светска башти- на под заштитом UNESCO. У граду је основан први универзитет у средњој Европи – Кар- лов универзитет (1348). Праг је широм света познат по културно-историјским споменици- ма, међу којима се истичу: Храдчани са краљевском палатом, готском катедралом Св. Вита (14. век), базиликом Св. Ђорђа (10. век) и дворцем Белведер (1534-1563). На Малој страни, на левој обали Влтаве, налазе се барокне палате и црква Св. Николе (18. век). Влтава је пре- мошћена са 13 мостова, од којих је најпознатији Карлов мост из 14. века. Треба поменути и стару синагогу (1270), бројна позоришта, музеје, галерије итд. У Прагу су живели и ствара- ли великани светске уметности, као што су: Б. Сметана, А. Дворжак, Ј. Хашек, Р. М. Рилке, Ф. Кафка и др.

Он останавливается в доме аптекаря Яна Бехера, что находился на Рыночной площади, хотя многие утверждают, что Петр 1 останавливался в гостинице, которая теперь названа его именем .

Карлове Вари

.

Охотничий домик..

Ведя активный образ жизни, царь частенько выезжал на лошади на прогулку по горным лесам окрестностей Карловых Вар..

В одну из таких поездок Петр I заехал на вершину скалы «Олений прыжок». Здесь стоял деревянный крест. На его подножье царь вырезал «MSPI» (Manu Sua Petrus Imperator- Собственноручно Император Петр).

В 1835 году на «Оленьем прыжке» установили памятную доску Петру I, а в 1877 году был установлен его бюст, скульптором которого стал Тома Сейдан..

Под ним на мраморной доске было написано два стихотворения, посвященные Петру I, от Альфреда Шабо де Роган и Петра Вяземского

Отсюда потрясающий вид на город ...

и главный термальный источник с фонтаном

Недалеко от этого места по инициативе Петра I в Карловых Варах была воздвигнута церковь святых Петра и Павла, а в 1719 г. был открыт первый санаторий, куда Петр обязал дворян приезжать лечиться.

Карлове Вари.. .




Добраться до места на горе, где установлен памятник Петру I можно на фуникулере, чем мы и воспользовались.

Сначала решили доехать до смотровой площадки Диана, а затем пешком спуститься вниз

Дорога в один конец стоит 40 крон..

Путь проложен по дуге...
Три станции, остановка на промежуточной по предварительному уведомлению машиниста.

Промежуточная станция, Олений прыжок (чеш. Jelení skok), находится на середине пути, на разъезде..

Путь до верхней станции Холм дружбы..

На вершине холма, рядом с верхней станцией «Холм дружбы» находятся обзорная башня «Диана» и одноимённый ресторан.

На лифте поднимаемся наверх ....

... и взору открывается прекрасная панорама города .

Дорога обратно...

Тропинки крутые и извилистые...

Смотровая площадка "Кристина".