Leonardo da Vinči

First topic message reminder :



Leonardo da Vinči-Volter Ajzakson

Na osnovu hiljada stranica iz Leonardovih neverovatnih beležnica i na osnovu novih otkrića o njegovom životu i radu, Volter Ajzakson nam razotkriva velikog umetnika i naučnika.
Leonardo je naslikao dve najslavnije slike u istoriji, Tajnu večeru i Mona Lizu. Ali je sebe podjednako smatrao naučnikom i tehnologom. Sa strašću koja je povremeno prelazila u opsesivnost, bavio se proučavanjem anatomije, fosila, ptica, letećih mašina, botanike, geologije i oružja. Sposobnost da ukršta društvene i prirodne nauke, koju simboliše crtež Vitruvijev čovek, stvorila je od njega najkreativnijeg inovatora u istoriji.
Proučavao je matematiku optike, pokazao kako svetlosni zraci padaju na rožnjaču, i u Tajnoj večeri izveo iluzije izmenjene perspektive. Gulio je meso sa lica leševa, crtao mišiće koji pomeraju usne, a onda naslikao najpoznatiji osmeh u istoriji. Da Vinčijevo oduševljenje pozorištem uticalo je na njegove slike i izume.
Leonardovo uživanje u kombinovanju raznorodnih interesovanja ostaje najbolji recept za kreativnost. Nije mu smetalo ni to što je bio neprilagođen: nezakoniti sin, homoseksualac, vegetarijanac, levoruk, rasejan, i ponekad jeretičan. Njegov život nas podseća na to koliko je važno da se usvojeno znanje dovodi u pitanje – da budemo maštoviti, strastveno radoznali, da razmišljamo drugačije i brižljivo posmatramo svet.

Veruje se da je slika nastala u periodu između 1503. i 1506. godine. Osim poštovaoca renesansne umetnosti, malo ko je znao za nju do početka 20. veka. Mada je slika svojevremeno visila u sobi Napoleona, a kasnije i u Luvru, ona nije bila najpoznatija slika ni u prostoriji muzeja u kojoj se nalazila, a kamoli šire. Jedan engleski kritičar je želeo da to zauvek promeni. Njegovo ime je Volter Pejter, a esej koji je napisao o Mona Lizi je dosta učinio za njenu promociju u intelektualnim krugovima tadašnje Evrope. Oskar Vajld je samo jedan od velikana koji je postao poštovalac ove Leonardove slike. Ipak, to nije bilo dovoljno da ona stekne popularnost kakvu ima danas. Za to je pre svega bila zaslužna pljačka Mona Lize.

Ona se dogodila 1911. kada je građevinski radnik Vinćenco Peruđa, inače zaposlen u kompaniji koja je povremeno radila za Luvr, zajedno sa svojim saučesnicima Vinćencom i Mikeleom Lanćelotijem ukrao sliku. Vest o krađi Mona Lize je odjeknula celim svetom i gotovo preko noći učinila ovo delo opštepoznatim. Centar Pariza je bio oblepljen posterima sa likom misteriozne dame sa slike, a to je samo povećalo interesovanje javnosti za Mona Lizu pa kada je konačno pronađena dve godine kasnije, ljudi su pohrlili sa svih strana planete da je vide uživo
Zanimljivo je da su se prestupnici odlučili na ovaj potez iz patriotskih razloga. Oni su, naime, smatrali da ovo remek-delo renesanse zaslužuje da bude u njihovoj domovini, gde je i nastalo. Upravo zbog toga je i oktriveno ko je bio odgovoran za pljačku jer ju je Vinćenco nakon dve godine skrivanja ponudio galeriji Ufici u Firenci. Slika je na ovom mestu čak bila i izložena dve nedelje. Kada se 1914. ponovo našla u Parizu, odmah je probudila veliko interesovanje javnosti koje evo već više od sto godina kasnije, i dalje ne jenjava.
(izvor, danas.rs)