Frida Kahlo

Magdalena Karmen Frida Kalo Kalderon rođena je 6. jula 1907. u Meksiko Sitiju, u familiji jevrejskog porekla. Otac Giljermo bio je fotograf a majka Matilda je bila nepismena ali gorljiva katolikinja. Frida se 1922. godine upisala u Nacionalnu pripremnu školu, najprestižniju obrazovanu instituciju u Meksiku, koja je tada počela da prima devojke. Tamo je upoznala budućeg muža, Dijega Riveru uz koga je prihvatila komunističku ideologiju.

Godine 1925. doživela je saobraćajnu nesreću koja ju je obogaljila i čije posledice će da trpi do smrti. Ista nesreća je imala bitan uticaj na njenu umetnost, odnosno slike kojima dominiraju teme boli, patnje i razaranja. Već 1926. naslikala je svoj prvi portret, posle čega je sledila velika serija slika. Slike su joj istinski autobiografske, tako pune ličnih značenja i uvijene u zagonetan izraz što im je donelo ogromnu popularnost. Za jedan autoportret Fride Kalo, Konstantini je u Njujorku izdvojio 6,8 miliona maraka.

Na Fridine slike veliki je uticaj imao njen muž, Dijego Rivera, ali i meksička kultura i tradicija. Tipičan primer meksičkog uticaja jeste slika "Autoportret s ogrlicom od trnja". Ogrlica upućuje na trnovu krunu koju je Isus nosio tokom svoje muke, a iz ogrlice visi mrtvi kolibrić, tradicionalni meksički talisman koji nose oni što žude za ljubavlju. Na ramenima su joj dva demona prikazani kao njeni ljubimci: smrt u obliku crne mačke i demon u liku majmuna, sve detalji iz meksičke tradicije.

Po poslednjem povratku u Meksiko 1935, Rivera se upušta u aferu sa Fridinom mlađom sestrom Kristinom. Ubrzo se i Frida upušta u avanture, kako sa muškarcima, tako i sa ženama. Jedna od njenih najozbiljnijih avantura, bila je sa ruskim revolucionarem, Lavom Trockim. Životna priča Fride Kalo kao i snažni autobiografski element njene umetnosti doneli su joj status feminističke ikone. Umrla je 13. jula 1954. u meksičkom Kojoakanu, sa samo 47 godina.

Frida Kalo Slikar (1907. - 1954.)




Frida Kalo (Magdalena Carmen Frida Kahlo Y Calderón) je meksička slikarka realizma, kubizma i nadrealizma.

Frida Kalo je rođena u porodičnoj kući u Kojoakanu, u predgrađu Meksiko Sitija, 8. jula 1907. godine kao Magdalena Karmen Frida Kalo i Kalderon. Otac Fride Kalo, Vilhelm Kalo, čija je porodica bila poreklom iz Rumunije, bio je slikar i fotograf nemačko-jevrejskog porekla. Vilhelm Kalo bio je dobre naravi, povučen čovek, koji je voleo da čita nemačke filozofe. Fridina majka, za razliku od oca, bila je nepismena, nezadovoljna i uglavnom neraspoložena žena. Imala je dve starije sestre i tri mlađe polusestre iz očevog prvog braka. Njena kuća, kasnije je pretvorena u muzej pod nazivom „Plava kuća“ koja je posvećena njenom životu. Tokom svog života Frida Kalo promenila je svoju biografiju tako što se počela predstavljati samo kao Frida Kalo, te je datum početka Marksističke revolucije 7. jul 1910. godine, počela da koristi kao datum svog rođenja. Još kao devojčica Frida Kalo bila je zapažena po svojoj neobičnoj pojavi koja je uključivala jako naglašene obrve i tanke brčiće, nosila je pantalone i družila se samo sa dečacima. Od dečije paralize razbolela se sa samo šest godina, od koje je bila primorana da leži devet meseci i trpi jake bolove. Nakon što se oporavila, koliko je mogla, jedna noga joj je ostala tanja kao posledica bolesti, zbog čega su joj se druga deca rugala. Međutim, Frida Kalo je bila ponosna i prkosna devojka, nije se stidela svojih nedostataka, nego je svoje nedostatke predstavila kao svoju prednost. Majka ju je sažaljevala, ali od oca je dobijala ogromno divljenje i podršku koja ju je ohrabrivala. Od njegovih šest kćerki ona mu je bila ljubimica koja se jedina i školovala. Falsifikujući godine svog rođenja upisuje srednju školu, a tamo je upamćena kao rečita devojka koja dosta čita. U savez mladih komunista primljena je kao jedini ženski član, a vođa grupe, Alejandro Gomez Arise bio je njen prvi momak sa kojim se zabavljala tri godine. Osim političkih interesovanja Frida je želela da postane lekar, kako bi mogla da pomaže drugima da ne dožive ono što se njoj desilo u detinjstvu. 17. septembra 1925. godine ruše se svi Fridini snovi, u sudaru u kojem se vozila sa momkom Alejandrom doživljava teške povrede. Dugačka metalna šipka iz autobusa probila je Fridin stomak i izašla na drugu stranu. Kraća noga bila joj je polomljena na jedanaest mesta, a stopalo potpuno smrvljeno, karlica zdrobljena kao i rebra, a kičma polomljena na tri dela. Lekari su sumnjali da li će preživeti, a ako i preživi Frida, nikada neće hodati govorili su oni. Posle mesec dana provedenih u bolnici puštena je na kućno lečenje od glave do pete zarobljena u gipsu. Kako su joj ruke jedino bile slobodne, a da bi joj vreme brže prolazilo, otac i majka kupili su joj boje i postavili ogledalo na plafon. Tako je počela Frida Kalo da slika. Slikanje ju je opuštalo, a inspiraciju je mogla da vidi u sopstvenom liku. Zahvaljujući njenom prkosnom karakteru i inatu, te nadljudskoj snazi koja ju je održavala, Frida Kalo ponovo je prohodala kada je imala devetnaest godina, ali je patila od teških bolova. Morala je duže vremenske periode da provodi po bolnicama, a operisana je više od trideset puta. Da bi sebi olakšala patnju odavala se alkoholu i drogama. Posle silnih oporavaka, financijska situacija u porodici Kalo se pogoršala, te je Frida morala da napusti školu i nađe posao. Zbog svoje bolesti odustala je od medicinske karijere te se prepustila umetničkom stvaranju. Na jednoj zabavi upoznala je poznatog meksičkog slikara Dijega Riveru, svog budućeg muža, kome je pokazala svoje slike, tražeći posao jedini koji je umela da radi kako je sama govorila.

Bračna zajednica

„Jedina stvar koju znam raditi je slikati, zato što imam potrebu, i slikam sve što mi prođe kroz glavu, bez razmišljanja.“ Frida Kalo

Zbog nedostatka finansija, Frida Kalo odlučuje da nađe posao. Pošto nije umela da ništa radi osim slikanja, odlučuje da će to biti njen poziv. Tako se upoznaje sa poznatim meksičkim slikarom i muralistom Dijegom Riverom od kojeg traži savete za svoju umetnost. Rivera joj daje dobre savete u vezi sa slikanjem, te dobija podsticaj za dalji nastavak svoga rada. „Tvoje slike su posebne, tako  su meksičke“, imaš poseban stil i darovita si. Moraš da nastaviš sa daljim radom, i nemoj nikoga da oponašaš“ rekao joj je budući muž. Ubrzo nakon toga Dijego i Frida započinju svoju ljubavnu romansu. Već 1929. godine su se venčali dok je ona imala samo dvadeset dve godine, a on četrdeset       i tri. Zbog same činjenice da je Dijego puno stariji od Fride, njena majka nje odobravala takav brak, te se na njihovom venčanju pojavio se samo Fridin otac. Pored zajedničke sklonosti ka slikanju, Frida i Dijego su bili aktivni članovi i u Komunističkoj partiji u Meksiku. U početku ovaj par imao je nadimak „Slon i golubica, koji je kasnije promenjen nadimkom „Lepotica i zver“, zbog promenljivosti njihove veze. Njihov brak smatrao se neprikladnim, jer je uključivao mnoge ljubavne afere i prevare koje je Frida umela da prikaže na svojim slikama. Burna veza između ovog para, ostavila je veliki emocionalni trag u pogledu duševne boli i umetničkog stvaranja na Fridu Kalo. U tom periodu nastala su njena najbolja autobiografska dela. Frida Kalo, u samom početku, pokušavala je da opravda Dijegovo ponašanje, govoreći da je njegova umetnička priroda takva, olakšavajući tako sebi njegove prevare. Međutim, kasnije se i sama Frida Kalo upušta u ljubavne afere. Jedna od njenih ljubavnih afera bila je sa Lavom Trockim, ali i sa mnogim ženama. Zbog velike duševne boli, besa i situacije u kojoj se nalazi, otvorila je žive rane od operacija na koži kako bi duševnu bol prikazala fizičkom. Jednom u svojim izjavama Frida je rekla da je imala dve nesreće, prva je bila saobraćajna, a druga je bila udaja za Dijega Rivera. Tuga, boli i patnja pratili su život Fride Kalo dodatno, imajući četiri pobačaja, posle kojeg su lekari ustanovili da ne može imati više decu. Ti pobačaji su bili posledica saobraćajne nesreće koja ju je zadesila u mlađim danima. Najupečatljivije slike, koje su prikazivale njenu patnju u potpunosti, te ljubav prema svom izabraniku bile su „Ludo zaljubljeni“, „Sakaćenje“ i „Sećanje“. Nakon saznanja za ljubavnu aferu između Dijega i njene mlađe sestre Kristine, Frida slika sliku pod nazivom „Ludo zaljubljeni“. Zatim nastaje delo pod nazivom „Sakaćenje“ koje je posvećeno Dijegu koji je voleo njenu dugu crnu kosu, a u inat njemu, ona ju je odsekla. Kroz sliku pod nazivom „Sećanje“ Frida Kalo prikazuje svoju odeću i probodeno srce koje leži pored njenih nogu, čime želi da odbaci sve što je vezuje za poznatog slikara. Posledica takvih situacija dovela je do razvoda između Fride i Dijega. Nakon razvoda ponovo se razbolela i tada opet stupa u vezu sa Dijegom i njih dvoje su se ponovo venčali. Tokom cele bolesti Dijego je bio sa Fridom, ali se takođe viđao i sa drugim ženama. Nakon što je Frida Kalo umrla, Dijego je njenu rodnu kuću, poznatiju kao „Plava Kuća“ predao meksičkim vlastima nadajući se da će ta kuća postati muzej. Inače, slavni umetnik Dijego Rivere, smrt Fride doživeo je kao najgori dan u životu, te on umire samo tri godine posle nje. Njegova poslednja želja bila je da se Fridin i njegov pepeo pomešaju i ostanu zajedno i posle smrti.


Slikarstvo Fride Kalo

„Ne slikam snove ili noćne more, slikam svoju realnost.“ Frida Kalo

Posle teške saobraćajne nesreće i početka dugotrajnog oporavka, Frida Kalo, odlučuje da odustane od medicine i posvećuje se intenzivno slikarstvu. U početku najviše je bila zaokupljena autoportretima. „Slikala sam sebe, jer sam prečesto sama i jer sam predmet kojeg najbolje poznajem“, jednom prilikom rekla je Frida. U ovom periodu svog života dobijala je ogromnu podršku od svojih roditelja. Majka je osmislila pomoćni štafelaj da Frida može da slika dok leži, a otac joj je poklanjao pribor za slikanje. Mukotrpan brak, više pobačaja i operacija uticalo je na slikarstvo Fride Kalo. Šokantne slike teškog života jedne žene sa elementima bola u sebi, prikazane su na dosta njenih slika, što joj je donelo status feminističke ikone. U svom opusu Frida Kalo ostavila je više od sto četrdeset slika, stotine crteža, pedeset i pet autoportreta. Autoportrete je slikala realistično prikazujući svoje psihičko stanje i bol. Veliki uticaj na Fridino slikarstvo imao je Dijego Rivera, čijem se talentu i sama Frida divila. Prvi put 1927. godine kada ga je srela, tražila je njegovo profesionalno mišljenje o svojim slikama. Od tada njih dvoje redovno su razmenjivali mišljenja, te joj je on davao korisne slikarske savete, a u isto vreme ostavljao joj je slobodnog prostora za pronalazak sopstvenog stila. Osim Dijega, na Fridino slikarstvo utiče i meksička kultura koja se primećuje u žarkim bojama, simbolizmu, realizmu i primitivnom stilu. Na njenim slikama, često se pojavljuje majmun, koji u meksičkoj kulturi predstavlja simbol žudnje, a kojeg je ona prikazuje kao simbol nežnosti i zaštite. Takođe, slika hrišćanske i jevrejske teme, te „kombinuje elemente iz klasične verske meksičke zajednice sa nadrealističkim“. Klasičan primer meksičke kulture prikazala je na slici pod nazivom „Autoportret sa ogrlicom od trnja“ koja je urađena stilski kao meksičke verske slike. „Autoportret sa ogrlicom od trnja“ naslikan je 1940. godine, nakon razvoda sa Dijegom. Na slici prikazana je ogrlica koja upućuje na Isusovu krunu i njegovu muku, a u njenom slučaju predstavlja poniženje koje je pretrpela od muža. Na ogrlici visi mrtav kolibri koji u meksičkoj kulturi nose oni koji žude za ljubavlju, a na ramenima prikazana su dva demona kao njeni ljubavnici. Prvi demon je smrt u obliku crne mačke, a drugi je đavo u obliku majmuna. Prvu i jedinu samostalnu izložbu imala je 1938. godine u galeriji Julina Levija u Njujorku, gde je dobila dobru kritiku. Poziv od Andrea Bretona dobija godinu dana kasnije i odlazi u Pariz gde izlaže par svojih slika, a muzej Luvr kupuje sliku pod nazivom „Okvir“ (La Cadre) koja je zapravo, jedan od njenih autoportreta. Slika „Okvir“ predstavlja prvo delo iz Meksika dvadesetog veka izloženo u tako poznatom muzeju. 1953. godine Frida je dobila gangrenu i morala je da amputira nogu. Bila je jako depresivna i nekoliko puta pokušala je samoubistvo. Deset dana pre nego što će umreti Frida Kalo, 1954. godine po pljusku i zabrani lekara, učestvovala je u uličnom protestu. 13. jula 1954. godine umrla je Frida Kalo sa samo četrdeset i sedam godina. Poslednja zapisana rečenica iz njenog dnevnika glasi: „ Nadam se da je odlazak radostan i da se više nikada neću vratiti“. Nedugo posle smrti, Frida Kalo upisuje se u legendu, prvo u svojoj zemlji, ali ubrzo i u čitavoj Americi i Evropi. Postala je simbol žene i slikarke, čija slava će trajati zauvek.