Jovanka i Josip Broz

Bog mi je dao divan život pored Tita. Ali koliko godina mi je bilo lijepo - još više godina sam bila progonjena, mučena i zlostavljana. O meni su širili strašne laži. Neki bi i danas htjeli da se istina nikada ne dozna. A ja to neću dopustiti. I danas velike sile i njihovi agenti ne daju da se objavi istina, jer im to ne ide u prilog, i zato mene i dan-danas maltretiraju, jer znam istinu o raspadu Jugoslavije. Ali, na kraju, dođe odozgo onaj inžinjer koji sve poravna. Hocu li ja doživjeti pravdu neku - ne znam. Voljela bih da doživim. Ali ne znam hoću li.






Jovanka Broz - Moj život, moja istina

Jovanka Budisavljević-Broz rođena je 7. decembra 1924. godine u selu Pećani, u Lici, Republika Hrvatska, u porodici Miće i Milice Budisavljević kao drugo od petoro dece. Jovanka je odrastala uz braću Maksima i Peru, kao i sestre Zoru i Nadu. Majka Milica rano je umrla, a otac se kasnije drugi put oženio i dobio ćerku, Jovankinu polusestru Maru. Sa nepunih sedamnaest godina pristupila je SKOJ-u i partizanskom pokretu u Lici, u kojem postaje jedan od istaknutijih boraca. Tokom 1943. godine ranjena je u nogu i dok se oporavljala, obolela je od tifusa.

Te godine u borbama poginuo je njen brat Maksim i umro joj je otac. Svog vrhovnog komandanta, kasnije supruga, upoznala je krajem maja 1944. godine u Drvaru, tokom borbi sa nemačkim padobrancima, koji su u nameri da zarobe ceo partizanski Vrhovni štab na čelu sa Titom izveli vazdušni desant. Tita je tada spasla upravo Jovankina Šesta lička divizija čiji će komandant, general Đoko Jovanić, promeniti njen životni put, ali i 30 godina kasnije i sam podeliti sudbinu Jovanke Broz. Kapitulaciju Nemačke Jovanka Budisavljević dočekala je kao najviše rangirana žena Jugoslovenske armije, u činu majora, iako u nekim izvorima stoji kao potpukovnik.

Dva puta je odlikovana za hrabrost, a o tome kako je postala Titova sekretarica, ljubavnica i supruga, postoji više verzija. Po jednoj, ona je u Titov kabinet stigla na preporuku generala Ivana Krajačića Steve, za kojeg se verovalo da je bio šef ekspoziture sovjetskog NKVD-a (bivša sovjetska javna i tajna policija koja je kasnije prerasla u KGB) pa otuda i tvrdnje Jovankinih protivnika da je ona u stvari sovjetski špijun. Najverodostojnije zvuči ipak ona izrečena iz usta njenog ratnog komandanta Đoke Jovanića, koji je posle oslobođenja bio načelnik Vojne kontraobaveštajne službe. Njega je jednog dana 1945. pozvao Aleksandar Ranković i pitao da li ima neku proverenu devojku ili ženu koju bi preporučio za rad u maršalovom kabinetu.
- Imam jednu moju zemljakinju koja je bila borac i komandir ženske čete Šeste ličke, kojoj sam ja bio komandant. Ona je jedna vredna i patrijarhalno vaspitana devojka. Rano je ostala bez oca i kroz život se teško probijala. Ona se zove Jovanka Budisavljević - ispričao je mnogo godina kasnije Jovanić svom prijatelju i biografu Milanu Šarcu. Bile su tada preporučene i druge devojke, ali Tito se, zahvaljujući poverenju koje je imao u Jovanića, odlučio za Jovanku Budisavljević.

Ona je u početku radila kao higijeničarka zadužena za kontrolisanje hrane i zdravlja zaposlenih, a do prvog zbližavanja sa Titom, kako je rekla Jovanka u jednoj od retkih ispovesti medijima, došlo je u vreme prve operacije kile kojoj je predsednik bio podvrgnut 1947. godine na Brdu kod Kranja.
- Ta operacija nije prošla lako i jednostavno, u jednom trenutku došlo je i do ozbiljnih komplikacija. Ja sam tih dana bila stalno uz njega. Kad je počeo da se oporavlja, da bih mu skratila vreme, čitala sam mu naše najlepše epske pjesme. Dosta sam ih i napamet znala. A onda sam mu recitovala stihove Alekse Šantića, Branka Radičevića... Njemu je to bilo nepoznato. Ponikao je i rastao u drugoj sredini. To naše nasleđe mnogo mu se svidelo. Imala sam utisak da me sluša s uživanjem - rekla je prisećajući se tog vremena Jovanka Broz u ispovesti koju je prošle godine objavio portal Slobodna Bosna. Pošto je na mestu Titovog ličnog sekretara nasledila Davorjanku Paunović, njegovu kako kažu najveću ljubav s kojom je bio čitavu deceniju u vezi, a koja je umrla 1946. godine, Jovanka je maršala viđala svakodnevno, ali nikada zapravo nije rekla kako su se upustili u romansu koja je rezultirala brakom. U vreme dok je Jovanka još bila sekretarica, u Titovoj rezidenciji je, po mnogim izvorima, jedno vreme živela operska diva Zinka Kunc s kojom su ga posle Davorjankine smrti upoznali njegovi prijatelji.

Česta Zinkina gostovanja u inostranstvu, ali i Titova putovanja, doprineli su da veza zahladni i ona se posle jednog nastupa naprosto nije vratila. Ubrzo se zbližio sa Jovankom. Tajno venčanje obavljeno je 15. aprila 1952. u vili Dunavka, u Iloku, a kumovali su Aleksandar Ranković kao mladoženjin kum i general Ivan Gošnjak koji je bio Jovankin svedok. Zvanično predstavljanje u svojstvu prve dame, međutim, Jovanka Broz imala je tek godinu i po dana kasnije, 19. septembra 1953. tokom državne posete britanskog ministra inostranih poslova Entonija Idna. Vest o Titovom venčanju sa Jovankom Budisavljević pronela se svetom kao prvorazredna senzacija. Svi svetski listovi pisali su o maršalovoj supruzi kao o stasitoj i lepoj crnki sa dugom, bujnom kosom i krupnim očima. Otresita Ličanka kasnije će biti tema brojnih komentara i tvrdnji, neretko i zlonamernih, pre svega o mogućem uticaju na svog supruga u donošenju važnih državničkih odluka.

Jedan od vodećih članova i ideologa jugoslovenskog komunističkog pokreta, Milovan Đilas, u knjizi Druženje sa Titom izneo je i nekoliko detalja vezanih za ovaj period opisujući da su odnosi sa Brozom bili izuzetno teški za nju. Prema Đilasu, Jovanka nije imala uticaj na Tita prilikom donošenja odluka i vreme je uglavnom provodila brinući se o domu i suprugu. Đilas joj je najviše zamerao na držanju. Ona je oko sebe okupljala umetnike, novinare i sugerisala im filmske teme o Titu, sebi i svojoj Šestoj ličkoj diviziji. Njenim prisustvom oko Tita je zavladala urednost i savesnost, čemu on sam i nije bio previše sklon, pa je prema njoj pred drugima znao da bude osoran i ciničan, tvrdio je Đilas. Njeni oponenti, iako bez konkretnih dokaza, tvrdili su da je Jovanka ubrzo po sklapanju braka počela sa spletkarenjem, kao i da je imala državničke ambicije. Posle udaje, za Jovanku su nastupile mirnije godine u kojima ipak nije bilo dokolice i bezbrižnog života, već napornog rada, usavršavanja i učenja. Ona je morala da savlada pravila ponašanja i ophođenja u visokom društvu, da upozna protokol šefa države i diplomatski protokol, kao i svoje obaveze.

U tome su joj pomagale supruge drugih funkcionera, a pošto je Jovanka vredno radila, ubrzo je od učenice postala učiteljica. Ona je bila svojevrsna modna ikona tog vremena, pandan Džeki Kenedi u Zapadnom svetu, a o njenom odevanju starala se Klara Rotšild, modni kreator iz Budimpešte. Pošto je imala neograničena sredstva za garderobu i sve druge lične potrebe, specijalno za nju nabavljani su najbolji i najskuplji materijali. Najjači Jovankin adut bio je njen spoljašnji izgled, a svojom pojavom, slagali su se svi, ona je dostojno reprezentovala suprugu predsednika Republike. Pjer Karden, čuveni modni kreator koji je tadašnju Jugoslaviju prvi put posetio upravo na poziv Jovanke Broz, i danas ne krije oduševljenje zbog činjenice da je bio omiljeni kreator Titove supruge koja je često nosila njegove modele. Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka Jovanka Broz rado se prisećala kao zlatnog doba u bračnim odnosima, ali i kao vremena napretka društva.

– Razlika od 32 godine nije predstavljala nikakvu smetnju među nama. Naprotiv! Na dobar način mi smo se pratili, posebno kada je reč o slobodnom vremenu: Tito igra bilijar, pa i ja to naučim uz njega. On ide u lov, odličan je strelac, ali i ja sam u ratu naučila da pucam. Odlazimo u ribolov, mene odlikuje veće strpljenje. Plivamo zajedno, ja bolje od njega. On s vrlo razvijenim osećajem za muziku, ja bez sluha. O politici da se i ne govori: on tako nadmoćan, ali ni ja nisam bila apolitična – rekla je bivša partizanka, a preneo portal Slobodna Bosna. Ona je rekla i to da je on bio slab na pripadnice lepšeg pola i to više od Sulejmana Veličanstvenog. U to vreme, Titovu letnju rezidenciju na Brionima često su posećivale najlepše žene sveta poput Sofije Loren, Đine Lolobriđide, Elizabet Tejlor, Džozefine Bejker, a neke od njih pominjane su i kao njegove usputne avanture. Vreme sreće i blagostanja, obilazaka nekada velike i bogate države, intimnih i onih manje intimnih trenutaka sa Briona i brojnih službenih putovanja i krstarenja kojih se decenijama kasnije sa setom sećala, polako ali sigurno bližilo se kraju.

Početkom sedamdesetih, nekako sa ućutkivanjem hrvatskog maspoka (hrvatsko proleće, politički pokret ranih sedamdesetih koji je imao za cilj veću autonomiju SR Hrvatske) i srpskih liberala, u vreme kada su i oni koji nisu previše javno istupali o turbulentnim političkim pitanjima hvatali dah i početne pozicije za vreme koje se približavalo, za Titov odlazak, nad do tada idiličnu sliku druga Tita i Jovanke nadvili su se tmurni i teški, sivi oblaci. Spletke su postale svakodnevica i specijalitet tadašnjeg vojnog, policijskog i političkog establišmenta. Ipak, svi su se slagali u jednom: Jovanka Broz bila je ponosna na svoje srpsko, ličko poreklo, neretko tvrdoglava i bez dlake na jeziku, a o tome svedoči i jedna anegdota. Ona je, u inat svima, ispričao je za Nedeljnik autor feljtona o Jovanki Broz Žarko Jokanović, stavila Karađorđevu sliku u Beli dvor i na pitanje Edvarda Kardelja da li je to istina, odgovorila: Da. Istina je. A koga biste vi stavili, preneo je Jovankine reči Jokanović.

Jedna od glavnih reči koja se u to vreme koristila bila je - špijun. Jovanka je tvrdila kako pokušava da zaštiti svog supruga od stranih agenata i razbijača Jugoslavije, a njeni protivnici upravo suprotno - kako oni pokušavaju da zaštite Tita od supruge koja radi protiv njega. U tom periodu Jovanka je optuživana za sve i svašta, od toga da je sovjetski agent i da odaje državne tajne do toga da spletkari sa srpskim generalima, pretežno Ličanima, i priprema vojni udar sa ciljem da nakon Titove smrti preuzme vlast u državi. Ivo Eterović, službeni fotograf bračnog para Broz, tvrdio je da je Jovanka bila žrtva ambicija političara koji su hteli da manipulišu ostarelim Titom. On je direktno upirao prstom u dvojicu, po njemu, najvažnijih.

- Glavni krivci za razlaz Tita i Jovanke bili su onaj prasac Stane Dolanc i general Nikola Ljubičić - govorio je Eterović. Njihov razlaz odvijao se u etapama, tokom 1975. nije pratila Tita na nekim inostranim posetama, a počele da kruže i glasine o njihovim svađama. Aprila te godine Tito je napustio njihovu rezidenciju u Užičkoj 15 i preselio se u Beli dvor. Posle nezvaničnog razlaza sa Jovankom on je, kako se pričalo, bio u vezi sa operskom divom Gertrudom Munitić s kojom se, navodno, susretao u Beogradu. Neki su tvrdili kako je to bio pokušaj Dolanca da i konačno prekine brak Tita i Jovanke, ali Munitićeva tu vezu nikada nije priznala.

- Ne znam tačno od koga su potekle te priče. Možda od koleginica koje su bile ljubomorne jer njihov glas nikada nije mogao da dosegne one visine koje je dostizao moj? Ipak, sigurna sam da će jednog dana sve isplivati na površinu. Uprkos svemu, svideti se kao umetnik državniku kakav je bio Tito koji je dobro poznavao operu i tehniku pevanja, bila je velika čast - izjavila je pre dvadesetak godina Gertruda Munitić za hrvatsko izdanje časopisa Gloria. U avgustu 1976. Jovanka je pratila svog supruga na 5. Samitu nesvrstanih u Kolombu, Šri Lanka, gde se dogodio incident sa Titovom maserkom Darijanom Grbić koji je u svojoj knjizi Jovanka Broz-Titova suvladarka, opisao Brozov lični lekar (1976-1980) Aleksandar Matunović. Jovanka je tada, po njegovoj tvrdnji, napala mladu maserku, a između njih se isprečio Tito koji je u jednom trenutku ošamario suprugu.

- I ja sam, kao i Jovanka, bio siguran da je taj šamar bio znak dublje emotivne veze između Tita i maserke. To ubeđenje zadržao sam za sebe, a Jovanku sam nastojao da ubedim kako je Titu do Darijane stalo samo zbog toga što ona odlično obavlja svoj posao - naveo je Matunović. A da su oboje bili u pravu, postaće jasno ubrzo posle toga: Jovanka više nije pratila supruga na međunarodnim putovanjima, za razliku od 60 godina mlađe maserke Darijane (kasnije i njene sestre Radojke), koja je čak i za vreme Titovog lečenja u Ljubljani tokom poslednjih nekoliko meseci njegovog života, provela u maršalovoj neposrednoj blizini. Krajem te godine, general Jovanić penzionisan je zajedno sa još nekolicinom generala zbog, kako su tvrdili moćnici koji su imali uticaj na Tita, težnji prve dame da preuzme vlast. - Oni su Titu pod vrat prislanjali pištolj i tražili da se razvede od mene, ali on na to nije pristao po cenu života. Bila sam smetnja, pre svega Dolancu, a dobrim delom i Ljubičiću u nameri da preuzmu svu vlast u Jugoslaviji skrivajući se iza Tita. Govorili su: Lako bismo mi sa Starim, ali sa Jovankom ne možemo da izađemo na kraj. Dolanc je hteo da me se pošto-poto reši jer sam znala da je bio član Hitlerjugenda i radio za nemačku tajnu službu - tvrdila je Jovanka Broz. Novu 1977. godinu ipak su dočekali zajedno, u novosadskom hotelu Park, gde je zabeležen i njihov poslednji, novogodišnji poljubac. Pola godine kasnije, Jovanka se poslednji put pojavila u javnosti kao prva dama, na prijemu upriličenom za norveškog premijera. Te jeseni stavljena je u svojevrstan kućni pritvor i potpuno izolovana od supruga. Josip Broz preminuo je 4. maja 1980. godine, a dozvolu za Jovankino prisustvo na sahrani politička vrhuška je, po njenoj tvrdnji, dala tek pošto je Indira Gandi poručila da neće doći na sahranu ukoliko ne bude prisustvovala i Titova udovica. - Bog mi je dao divan život pored Tita. Ali, koliko godina mi je bilo lepo, još više godina bila sam progonjena, mučena i zlostavljana - rekla je Jovanka Broz 33 godine kasnije Žarku Jokanoviću.

- Tita još voli i s ljubavlju i razumevanjem priča o njemu. Nikad mi o svom suprugu nije rekla nijednu ružnu reč. Imam utisak da je to jedna od onih ljubavi za sva vremena - rekao je nedavno Jokanović.
Godine su prošle pune muka… reči su kojima počinje jedna pesma Zdravka Čolića, a prave muke za Jovanku Broz tek su počinjale.
- Isterali su me iz kuće u Užičkoj i nisu dozvolili da prisustvujem popisu stvari posle Titove smrti, iako je to bilo moje pravo. Nisu dozvolili ni sudu da kaže na šta imam pravo i šta mi pripada - rekla je pre nekoliko godina Jovanka. Ostavljena bez ikakvih primanja, jer moćnici su tvrdili da Tito nije primao platu pa samim tim ni Jovanka nije imala pravo na penziju, ćutala je pet godina, a onda je poslanicima Savezne skupštine uputila otvoreno pismo upozoravajući ih na svoj položaj. Zahvaljujući makedonskim političarima, odlučeno je da joj se isplaćuje nadoknada u vrednosti plate predsednika Skupštine, a nedugo posle toga jedan od Titovih sinova pokrenuo je i ostavinsku raspravu koja se za 28 godina, koliko traje, praktično nije pomerila s mrtve tačke.

Zainteresovan za sudbinu nekadašnje prve jugoslovenske dame, ministar Rasim Ljajić posetio je u zimu 2006. Jovanku Broz i ostao skamenjen onim što je zatekao. Vila od 750 kvadrata bila je u ruševnom stanju, otpadale su pločice, urušavali su se plafoni, a cela krovna konstrukcija je prokišnjavala. U kući, uprkos tome što je spoljna temperature bila 11 stepeni, nije bilo grejanja. Ljajić je izdejstvovao da se izvrše najneophodnije popravke i tako uz Ivicu Dačića, koji je udovici Broz 2009. uručio lična dokumenta bez kojih je bila od Titove smrti, postao političar u kojeg ima poverenja. Mnogi su joj proteklih decenija obećavali posetu i pomoć, a bivši predsednici Milošević i Tadić, tvrde njene prijateljice, izjavljivali su da će je posetiti, ali nikada nisu došli.
Piše: Moni Marković

"Jugoosmijeh" - Jovanka Broz iz 1970.
„Udovica jugoslovenskog komuniste i osnivača države Josipa Broza Tita, Jovanka Broz preminula je u nedjelju u 89. godini od posljedica raka kože na odjeljenju za intenzivnu njegu u jednoj beogradskoj bolnici. Kratko prije smrti u javnost je izašla njena ispovijest. Beogradski publicista Žarko Jokanović objavio je knjigu ‚Moj život moja istina’ – o životu Jovanke Broz“, piše austrijski list Prese i nastavlja: „Jovanka Broz je od 1952. godine bila u braku sa partizanskim liderom u Drugom svjetskom ratu i kasnijim političkim ocem nacije. A u državnim i partijskim pitanjima imala je veliki uticaj“, piše Prese.

Josip Broz Tito i Jovanka Broz u posjeti Šri Lanki 1976.
Glamurozni život najmoćnijeg jugoslovenskog para
„Vjenčanje sa 32 godine starijim Titom držano je u strogoj tajnosti. Ona se prvi put u javnosti pojavila 1952. tokom posjete britanskog ministra spoljnih poslova Entonija Idena. Partizanka i prvoborac u Drugom svjetskom ratu više decenija bila je na strani svog muža pod blicevima fotoaparata. 60-ih i 70-ih godina prošlog vijeka susretala se s carevima, kraljevima, holivudskim zvijezdama i vodećim političarima. Glamurozni život najmoćnijeg jugoslovenskog para punio je naslovne stranice svjetskih medija“, piše još Prese i naglašava kako od 1977. pa sve do Titove smrti par nije živio zajedno. Takođe napominje kako je Jovanka Broz kratko nakon Titove smrti usred noći izbačena iz predsjedničke rezidencije. „Od tada je Jovanka živjela u kućnom pritvoru često bez grijanja.“
I Špigel onlajn piše o smrti Titove udovice i napominje takođe kako je izbačena iz predsjedničke rezidencije te kako su joj oduzeta dokumenta. „Oni su htjeli da se obračunaju s Titom i onda su meni napakovali da sam ja radila protiv njega. I tako im je pošlo za rukom da nas rastave i izoluju“, prenosi Špigel izjavu Jovanke Broz datu ove godine beogradskim Večernjim novostima i dodaje da je Jovanka Broz tek 2009. dobila pasoš i ličnu kartu. Špigel piše kako je ideja njenog muža da ujedini sve Slovene u jednu državu, ratovima devedestih već odavno razbijena. „No, mnogi i danas žale za zlatnim periodom 60-ih i 70-ih godina. Tada je Jugoslavija zbog velikodušnih kredita Istoka i Zapada proživljavala nedostižan procvat. Ljudi su uživali u relativnom prosperitetu, a sa jugoslovenksim pasošem bez vize mogli su da putuju svuda po svijetu. Danas je veliki dio stanovništva osiromašio, a države su prezadužene“, zaključuje Špigel onlajn.

Sporan život a sporna i sahrana
“Kao supruga Josipa Broza Tita ona je bila simbol Jugoslavije. A koliko je sporan bio njen odnos s Titom posljednjih godina toliko je sada sporno da li će pored njega biti sahranjena – u Kući cvijeća, mjestu hodočašća jugonostalgičara i turističkoj znamenitosti Beograda“, piše berlinski list Tagescajtung.
List piše kako je Jovanka Broz tek početkom ove godine „otvorila dušu“ o političkim intrigama koje su je udaljile od Tita. Ona je govorila o unutrašnjim borbama za Titovo političko nasljeđe, i kako mu je navodno šef tajne službe pištoljem prislonjenim na čelo prijetio, te kako je ona htjela da zaštiti svog muža pa su je zbog toga prinudno iselili u drugu kuću.
"

Da li će biti sahranjena u "Kući cvijeća"? - Jedino mjesto koje je od Titove smrti i njene izolacije posjećivala.
„Mnogi listovi su Jovankino ‚priznanje’ opisali kao ‚nevjerovatno’ čak i ‚paranoično’. Postoje i druga mišljenja da je ona navodno nervirala Tita jer je pokušavala da se u sve miješa i da se on zbog toga rastao s njom“, piše Tagescajtung i dodaje kako je - „jednako kao i njene izjave u regionu izazvalo burne diskusije ‚senzacionalno zlostavljanje’ jedne stare i bolesne žene nekoliko mjeseci prije njene smrti.
Tagescajtung napominje da je Jovanka Broz zbog svog šarmantnog držanja na međunarodnoj sceni označavana kao “Jugoosmijeh“. „Njena tridesetogodišnja, dijelom i samoizabrana samoća nakon Titove smrti u Beogradu je obavijena velom tajne. No, sigurno je jedno, da je nakon smrti ‚drugarice Jovanke’ jugoslovenska epoha i zvanično završena“, zaključuje Tagescajtung.
Priredio: Svetozar Savić
Odgovorna urednica: Zorica Ilić

Malo je ko znao da su se Josip Broz Tito i Jovanka Broz tajno venčali 15. aprila 1952. godine nedaleko od Iloka. Prema rečima Iločana, venčanje je bilo tajno i održano je u Titovoj vili na Pajzošu (Dunavka) koja se nalazi između Šarengrada, Bapske i Iloka.
Posle je službeno, u knjigama, bilo zavedeno u matičnom uredu u Šarengradu (malo selo u Hrvatskoj). Iločani kažu da svi oni znaju za to venčanje i kako im to nije nova informacija. Ne znaju koliko je gostiju bilo na venčanju, ali veruju da je na njemu bio samo uzak krug ljudi.


Vila na Pajzošu zapravo je bila vojna ekonomija, a pre toga i zemljište grofa Eltza. Reč je o imanju od stotinak hektara, na kojem se nalaze vinogradi, šume i nekoliko lovačkih kuća, razni objekti, vila, vinoteka i lovište.Tamo je bio sagrađen i heliodrom pa je Tito često znao tamo da navrati i helikopterom. Iločani kažu da je obožavao da lovi u tom lovištu koje je bilo ograđeno, a da je za te potrebe divljač naterivana.

"Znali smo da je tamo bilo to venčanje, ali ga se ne sećamo. Ipak smo mi tamo počeli kasnije da radimo. Radili smo svoj posao i nismo nikad nikoga ništa pitali o njemu. Znam samo da nigde u kući nisu bile postavljene bilo kakve fotografije koje bi podsećale na to venčanje", rekla je Rozalija Džalto koja je u Dunavki sa suprugom Mijom bila domar.

Seća se i vinoteke sa više od 2.000 boca vina, bačava rakije, ali i jakog obezbeđenja koje je u vili bilo kad bi je Tito posećivao. Za supružnike kaže da su bili dobri prema njima i da su se uvek lepo ophodili. Nisu imali često prilike za razgovor, ali Tito bi ih uvek kada bi ih video, pozdravio, pitao kako su, šta se radi i slično. Seća ih se i da su se često šalili i smejali.
Da su Tito i Jovanka sklopili brak strani novinari u Beogradu saznali su iz pozivnice za prijem u čast visokog gosta iz Britanije.
Vest o Titovom venčanju sa Jovankom primljena je u svetu kao prvorazredna senzacija. Gotovo da nije bilo lista u Evorpi ili Americi, koji na udarnoj strani nije ovom događaju posvetio veliku pažnju.
Agencija Rojters ovako je opisala prvo zajedničko pojavljivanje Tita i Jovanke:

"Beograd, 19. septembar 1952. - Na prijemu koji je priređen u čast britanskog ministra inostranih poslova Idna u Belom dvoru maršal Tito bio je obučen u belu uniformu sa zlatnim oznakama čina. Njegova supruga, lepa preplanula brineta, imala je na sebi haljinu od bordo satena. Maršal i supruga primili su goste u predvorju Dvora, bivšoj rezidenciji princa Pavla. Izlazeći prvi put pred strance, gospođa Broz nosila je o vratu zlatnu ogrlicu, dok je na haljini imala broš sa dijamantima. Crne kose okruživale su njen lik i bile začešljane u vidu punđe.”

Dan ranije (18. septembar 1952.) Rojters je iz Beograda emitovao sledeći izveštaj:"Jugoslovenska direkcija za informacije stavila je danas na raspolaganje prve slike gospođe Jovanke Broz, supruge maršala Tita. Kao što se vidi na snimcima, to je crnomanjasta žena, lepa i dobro građena. Na jednoj fotografiji vidi se kako šeta kraj jezera sa maršalom Titom i njegovim devetogodišnjim sinom od bivše žene, Aleksandrom. Gospođa Broz je približno istog rasta kao i maršal koji je visok nepunih pet stopa i šest palaca".
Vilijam Gejlmor, novinar njujorškog “Dejli kompasa”, ovim rečima opisao je Jovankinu udaju za Tita:"Vest da je maršal Tito, u svojoj 60. godini uzeo nevestu od 28 godina, Jovanku Budisavljević, možda je za mnoge iznenađujuća. Budući da sam se s njima upoznao i dugo razgovarao, ja nisam nimalo iznenađen. Josip Broz Tito, bez obzira na ulogu koju igra na međunarodnoj pozornici i na njegov dramatičan uspon na vlast, jedan je od najimpresivnijih ljudi koje sam ikada sreo. Ja mogu sasvim da razumem što jedna mlada žena, 32 godine mlađa od njega, nalazi da je on veoma privlačni primer vladalačke virilnosti nasuprot njegovih 60 godina. Čak i njegovi neprijatelji priznaju da je on čovek magnetske snage, sa očima koje su blage i proročke i širokim ramenima ispod plavosede, grivaste kose. On se lako smeje i ima mekan somotast osmeh. Tito je ličnost koja može da inspiriše ljude i privuče žene”.

Večernji.hr
Autor: Foto: Profimedia

Volela je Tita do ludila

A koliko je Jovanka bila verna i odana Titu, videlo se tokom posete Francuskoj, kada je otkriveno da Jovanka sa sobom nosi oružje.

"Došlo je do incidenta - na balu je iz Jovankine torbe ispao pištolj, a osiguranje je to brže-bolje pokušalo to da prikrije. Tito je, dakle, imao veliko poverenje u nju, ona je bila zadnja linija njegove obrane, pa je zato kod sebe držala mali pištolj za likvidacije. Ako sve službe zakažu, ona je trebalo da ga zaštiti svojim životom, da pogine za njega... Ona je Tita volela do ludila i nikako se ne može reći da je s njim bila radi interesa."

Do presudnog trenutka u obračunu 'malih titića' - kako Fila naziva one koji su pokušavali naslediti Tita - sa Jovankom došlo je 1977. godine. To se dogodilo na Brijunima, pred Titov put u Kinu, kada je na važnom sastanku odlučeno da on prvi put u posetu nekoj državi ide bez supruge. Brozova je tada ministra unutrašnjih poslova Franju Herljevića pitala šta se to zapravo događa.

"Njegov odgovor je bio brutalan, ali i prostački. Rekao joj je: "Lička kurvo, sada ćemo se obračunati s tobom. Samo još da otkrijemo tvoje veze", navodi Fila. Od tada, tvrdi Fila, Jovanka više nikada nije videla Tita jer joj to nije bilo dozvoljeno. "Tito se potom iselio iz kuće u Užičkoj. Ona je pokušavala da dođe do njega, ali nijedanput joj to nije uspelo. Izmišljotina su priče da je kasnije, kada je Tito bio u bolnici, došla u LJubljanu, tražeći da je primi, a on je to, kao, odbio. On je umro, a nisu se videli." Fila navodi i da su Titu više puta pokušavali podmetnuti da potpiše papire za razvod braka, pa su to čak činili i dok je bio u bolnici, ali je on to svaki put odbio da uradi. Jovanka je sve znala i tumačila to kao njegovu ljubav i poštovanje prema njoj. Ubrzo nakon Titove smrti, ona je izbačena iz kuće u beogradskoj Užičkoj ulici u kojoj je s njim živela 35 godina. Isterana je tokom noći, uz pretnju pištoljem i, kako je sama tvrdila, bez bilo kakvih stvari.



Kasnije se ispostavilo da je ipak dobila nešto stvari, a nakon dve godine borbe dali su joj i neku garderobu, ali sa rasparanim porubima jer su tražili skrivene mikrofilmove - optuživali su je, naime, da radi za tajnu službu, pa su hteli da vide dokle sežu njene veze. Uzeli su joj dokumente, pa čak i telegrame saučešća, kao i fotografije na kojima je Tito, a dali su joj one na kojima je ona sama. Svojevremno se čak govorilo da Jovanka radi za ustaše i da ju je u Titovo okruženje "podmetnuo" Ante Pavelić. "Nisu hteli da se vidi da je ona ikada postojala. Pokušali su očistiti Titovu biografiju. Hteli su napraviti postavku u Muzeju "25. maj" tako da nje nigde ne bude, da ljudi steknu utisak da se Tito nikada nije oženio“, kaže Fila. "Nakon što je izbačena iz kuće, sef u kući je nasilno otvoren. U njemu je bilo jako važnih dokumenata, ali i jedno Titovo pismo koje je u sefu ostavljao svaki put kada bi išao na neki put. Govorio joj je: 'Ako mi se nešto dogodi, pročitaj ovo.' Kada bi se vratio s puta, uzeo bi to pismo nazad i vraćao ga je opet prilikom sedećeg putovanja. Ona nikada nije pročitala sadržaj pisma, nije ga otvorila. A to pismo je, ako sam dobro shvatio, bilo zapravo neka vrsta političkog testamenta. Ali, eto, nakon otvaranja sefa, tom pismu se gubi trag, neto ga je video i brže-bolje sakrio", otkriva Fila.

(Ekspres.hr)