Jovanka i Josip Broz

First topic message reminder :

Bog mi je dao divan život pored Tita. Ali koliko godina mi je bilo lijepo - još više godina sam bila progonjena, mučena i zlostavljana. O meni su širili strašne laži. Neki bi i danas htjeli da se istina nikada ne dozna. A ja to neću dopustiti. I danas velike sile i njihovi agenti ne daju da se objavi istina, jer im to ne ide u prilog, i zato mene i dan-danas maltretiraju, jer znam istinu o raspadu Jugoslavije. Ali, na kraju, dođe odozgo onaj inžinjer koji sve poravna. Hocu li ja doživjeti pravdu neku - ne znam. Voljela bih da doživim. Ali ne znam hoću li.






Jovanka Broz - Moj život, moja istina

- Ne znam tačno od koga su potekle te priče. Možda od koleginica koje su bile ljubomorne jer njihov glas nikada nije mogao da dosegne one visine koje je dostizao moj? Ipak, sigurna sam da će jednog dana sve isplivati na površinu. Uprkos svemu, svideti se kao umetnik državniku kakav je bio Tito koji je dobro poznavao operu i tehniku pevanja, bila je velika čast - izjavila je pre dvadesetak godina Gertruda Munitić za hrvatsko izdanje časopisa Gloria. U avgustu 1976. Jovanka je pratila svog supruga na 5. Samitu nesvrstanih u Kolombu, Šri Lanka, gde se dogodio incident sa Titovom maserkom Darijanom Grbić koji je u svojoj knjizi Jovanka Broz-Titova suvladarka, opisao Brozov lični lekar (1976-1980) Aleksandar Matunović. Jovanka je tada, po njegovoj tvrdnji, napala mladu maserku, a između njih se isprečio Tito koji je u jednom trenutku ošamario suprugu.

- I ja sam, kao i Jovanka, bio siguran da je taj šamar bio znak dublje emotivne veze između Tita i maserke. To ubeđenje zadržao sam za sebe, a Jovanku sam nastojao da ubedim kako je Titu do Darijane stalo samo zbog toga što ona odlično obavlja svoj posao - naveo je Matunović. A da su oboje bili u pravu, postaće jasno ubrzo posle toga: Jovanka više nije pratila supruga na međunarodnim putovanjima, za razliku od 60 godina mlađe maserke Darijane (kasnije i njene sestre Radojke), koja je čak i za vreme Titovog lečenja u Ljubljani tokom poslednjih nekoliko meseci njegovog života, provela u maršalovoj neposrednoj blizini. Krajem te godine, general Jovanić penzionisan je zajedno sa još nekolicinom generala zbog, kako su tvrdili moćnici koji su imali uticaj na Tita, težnji prve dame da preuzme vlast. - Oni su Titu pod vrat prislanjali pištolj i tražili da se razvede od mene, ali on na to nije pristao po cenu života. Bila sam smetnja, pre svega Dolancu, a dobrim delom i Ljubičiću u nameri da preuzmu svu vlast u Jugoslaviji skrivajući se iza Tita. Govorili su: Lako bismo mi sa Starim, ali sa Jovankom ne možemo da izađemo na kraj. Dolanc je hteo da me se pošto-poto reši jer sam znala da je bio član Hitlerjugenda i radio za nemačku tajnu službu - tvrdila je Jovanka Broz. Novu 1977. godinu ipak su dočekali zajedno, u novosadskom hotelu Park, gde je zabeležen i njihov poslednji, novogodišnji poljubac. Pola godine kasnije, Jovanka se poslednji put pojavila u javnosti kao prva dama, na prijemu upriličenom za norveškog premijera. Te jeseni stavljena je u svojevrstan kućni pritvor i potpuno izolovana od supruga. Josip Broz preminuo je 4. maja 1980. godine, a dozvolu za Jovankino prisustvo na sahrani politička vrhuška je, po njenoj tvrdnji, dala tek pošto je Indira Gandi poručila da neće doći na sahranu ukoliko ne bude prisustvovala i Titova udovica. - Bog mi je dao divan život pored Tita. Ali, koliko godina mi je bilo lepo, još više godina bila sam progonjena, mučena i zlostavljana - rekla je Jovanka Broz 33 godine kasnije Žarku Jokanoviću.

- Tita još voli i s ljubavlju i razumevanjem priča o njemu. Nikad mi o svom suprugu nije rekla nijednu ružnu reč. Imam utisak da je to jedna od onih ljubavi za sva vremena - rekao je nedavno Jokanović.
Godine su prošle pune muka… reči su kojima počinje jedna pesma Zdravka Čolića, a prave muke za Jovanku Broz tek su počinjale.
- Isterali su me iz kuće u Užičkoj i nisu dozvolili da prisustvujem popisu stvari posle Titove smrti, iako je to bilo moje pravo. Nisu dozvolili ni sudu da kaže na šta imam pravo i šta mi pripada - rekla je pre nekoliko godina Jovanka. Ostavljena bez ikakvih primanja, jer moćnici su tvrdili da Tito nije primao platu pa samim tim ni Jovanka nije imala pravo na penziju, ćutala je pet godina, a onda je poslanicima Savezne skupštine uputila otvoreno pismo upozoravajući ih na svoj položaj. Zahvaljujući makedonskim političarima, odlučeno je da joj se isplaćuje nadoknada u vrednosti plate predsednika Skupštine, a nedugo posle toga jedan od Titovih sinova pokrenuo je i ostavinsku raspravu koja se za 28 godina, koliko traje, praktično nije pomerila s mrtve tačke.

Zainteresovan za sudbinu nekadašnje prve jugoslovenske dame, ministar Rasim Ljajić posetio je u zimu 2006. Jovanku Broz i ostao skamenjen onim što je zatekao. Vila od 750 kvadrata bila je u ruševnom stanju, otpadale su pločice, urušavali su se plafoni, a cela krovna konstrukcija je prokišnjavala. U kući, uprkos tome što je spoljna temperature bila 11 stepeni, nije bilo grejanja. Ljajić je izdejstvovao da se izvrše najneophodnije popravke i tako uz Ivicu Dačića, koji je udovici Broz 2009. uručio lična dokumenta bez kojih je bila od Titove smrti, postao političar u kojeg ima poverenja. Mnogi su joj proteklih decenija obećavali posetu i pomoć, a bivši predsednici Milošević i Tadić, tvrde njene prijateljice, izjavljivali su da će je posetiti, ali nikada nisu došli.
Piše: Moni Marković

"Jugoosmijeh" - Jovanka Broz iz 1970.
„Udovica jugoslovenskog komuniste i osnivača države Josipa Broza Tita, Jovanka Broz preminula je u nedjelju u 89. godini od posljedica raka kože na odjeljenju za intenzivnu njegu u jednoj beogradskoj bolnici. Kratko prije smrti u javnost je izašla njena ispovijest. Beogradski publicista Žarko Jokanović objavio je knjigu ‚Moj život moja istina’ – o životu Jovanke Broz“, piše austrijski list Prese i nastavlja: „Jovanka Broz je od 1952. godine bila u braku sa partizanskim liderom u Drugom svjetskom ratu i kasnijim političkim ocem nacije. A u državnim i partijskim pitanjima imala je veliki uticaj“, piše Prese.

Josip Broz Tito i Jovanka Broz u posjeti Šri Lanki 1976.
Glamurozni život najmoćnijeg jugoslovenskog para
„Vjenčanje sa 32 godine starijim Titom držano je u strogoj tajnosti. Ona se prvi put u javnosti pojavila 1952. tokom posjete britanskog ministra spoljnih poslova Entonija Idena. Partizanka i prvoborac u Drugom svjetskom ratu više decenija bila je na strani svog muža pod blicevima fotoaparata. 60-ih i 70-ih godina prošlog vijeka susretala se s carevima, kraljevima, holivudskim zvijezdama i vodećim političarima. Glamurozni život najmoćnijeg jugoslovenskog para punio je naslovne stranice svjetskih medija“, piše još Prese i naglašava kako od 1977. pa sve do Titove smrti par nije živio zajedno. Takođe napominje kako je Jovanka Broz kratko nakon Titove smrti usred noći izbačena iz predsjedničke rezidencije. „Od tada je Jovanka živjela u kućnom pritvoru često bez grijanja.“
I Špigel onlajn piše o smrti Titove udovice i napominje takođe kako je izbačena iz predsjedničke rezidencije te kako su joj oduzeta dokumenta. „Oni su htjeli da se obračunaju s Titom i onda su meni napakovali da sam ja radila protiv njega. I tako im je pošlo za rukom da nas rastave i izoluju“, prenosi Špigel izjavu Jovanke Broz datu ove godine beogradskim Večernjim novostima i dodaje da je Jovanka Broz tek 2009. dobila pasoš i ličnu kartu. Špigel piše kako je ideja njenog muža da ujedini sve Slovene u jednu državu, ratovima devedestih već odavno razbijena. „No, mnogi i danas žale za zlatnim periodom 60-ih i 70-ih godina. Tada je Jugoslavija zbog velikodušnih kredita Istoka i Zapada proživljavala nedostižan procvat. Ljudi su uživali u relativnom prosperitetu, a sa jugoslovenksim pasošem bez vize mogli su da putuju svuda po svijetu. Danas je veliki dio stanovništva osiromašio, a države su prezadužene“, zaključuje Špigel onlajn.

Sporan život a sporna i sahrana
“Kao supruga Josipa Broza Tita ona je bila simbol Jugoslavije. A koliko je sporan bio njen odnos s Titom posljednjih godina toliko je sada sporno da li će pored njega biti sahranjena – u Kući cvijeća, mjestu hodočašća jugonostalgičara i turističkoj znamenitosti Beograda“, piše berlinski list Tagescajtung.
List piše kako je Jovanka Broz tek početkom ove godine „otvorila dušu“ o političkim intrigama koje su je udaljile od Tita. Ona je govorila o unutrašnjim borbama za Titovo političko nasljeđe, i kako mu je navodno šef tajne službe pištoljem prislonjenim na čelo prijetio, te kako je ona htjela da zaštiti svog muža pa su je zbog toga prinudno iselili u drugu kuću.
"

Da li će biti sahranjena u "Kući cvijeća"? - Jedino mjesto koje je od Titove smrti i njene izolacije posjećivala.
„Mnogi listovi su Jovankino ‚priznanje’ opisali kao ‚nevjerovatno’ čak i ‚paranoično’. Postoje i druga mišljenja da je ona navodno nervirala Tita jer je pokušavala da se u sve miješa i da se on zbog toga rastao s njom“, piše Tagescajtung i dodaje kako je - „jednako kao i njene izjave u regionu izazvalo burne diskusije ‚senzacionalno zlostavljanje’ jedne stare i bolesne žene nekoliko mjeseci prije njene smrti.
Tagescajtung napominje da je Jovanka Broz zbog svog šarmantnog držanja na međunarodnoj sceni označavana kao “Jugoosmijeh“. „Njena tridesetogodišnja, dijelom i samoizabrana samoća nakon Titove smrti u Beogradu je obavijena velom tajne. No, sigurno je jedno, da je nakon smrti ‚drugarice Jovanke’ jugoslovenska epoha i zvanično završena“, zaključuje Tagescajtung.
Priredio: Svetozar Savić
Odgovorna urednica: Zorica Ilić

Malo je ko znao da su se Josip Broz Tito i Jovanka Broz tajno venčali 15. aprila 1952. godine nedaleko od Iloka. Prema rečima Iločana, venčanje je bilo tajno i održano je u Titovoj vili na Pajzošu (Dunavka) koja se nalazi između Šarengrada, Bapske i Iloka.
Posle je službeno, u knjigama, bilo zavedeno u matičnom uredu u Šarengradu (malo selo u Hrvatskoj). Iločani kažu da svi oni znaju za to venčanje i kako im to nije nova informacija. Ne znaju koliko je gostiju bilo na venčanju, ali veruju da je na njemu bio samo uzak krug ljudi.


Vila na Pajzošu zapravo je bila vojna ekonomija, a pre toga i zemljište grofa Eltza. Reč je o imanju od stotinak hektara, na kojem se nalaze vinogradi, šume i nekoliko lovačkih kuća, razni objekti, vila, vinoteka i lovište.Tamo je bio sagrađen i heliodrom pa je Tito često znao tamo da navrati i helikopterom. Iločani kažu da je obožavao da lovi u tom lovištu koje je bilo ograđeno, a da je za te potrebe divljač naterivana.

"Znali smo da je tamo bilo to venčanje, ali ga se ne sećamo. Ipak smo mi tamo počeli kasnije da radimo. Radili smo svoj posao i nismo nikad nikoga ništa pitali o njemu. Znam samo da nigde u kući nisu bile postavljene bilo kakve fotografije koje bi podsećale na to venčanje", rekla je Rozalija Džalto koja je u Dunavki sa suprugom Mijom bila domar.

Seća se i vinoteke sa više od 2.000 boca vina, bačava rakije, ali i jakog obezbeđenja koje je u vili bilo kad bi je Tito posećivao. Za supružnike kaže da su bili dobri prema njima i da su se uvek lepo ophodili. Nisu imali često prilike za razgovor, ali Tito bi ih uvek kada bi ih video, pozdravio, pitao kako su, šta se radi i slično. Seća ih se i da su se često šalili i smejali.
Da su Tito i Jovanka sklopili brak strani novinari u Beogradu saznali su iz pozivnice za prijem u čast visokog gosta iz Britanije.
Vest o Titovom venčanju sa Jovankom primljena je u svetu kao prvorazredna senzacija. Gotovo da nije bilo lista u Evorpi ili Americi, koji na udarnoj strani nije ovom događaju posvetio veliku pažnju.
Agencija Rojters ovako je opisala prvo zajedničko pojavljivanje Tita i Jovanke:

"Beograd, 19. septembar 1952. - Na prijemu koji je priređen u čast britanskog ministra inostranih poslova Idna u Belom dvoru maršal Tito bio je obučen u belu uniformu sa zlatnim oznakama čina. Njegova supruga, lepa preplanula brineta, imala je na sebi haljinu od bordo satena. Maršal i supruga primili su goste u predvorju Dvora, bivšoj rezidenciji princa Pavla. Izlazeći prvi put pred strance, gospođa Broz nosila je o vratu zlatnu ogrlicu, dok je na haljini imala broš sa dijamantima. Crne kose okruživale su njen lik i bile začešljane u vidu punđe.”

Dan ranije (18. septembar 1952.) Rojters je iz Beograda emitovao sledeći izveštaj:"Jugoslovenska direkcija za informacije stavila je danas na raspolaganje prve slike gospođe Jovanke Broz, supruge maršala Tita. Kao što se vidi na snimcima, to je crnomanjasta žena, lepa i dobro građena. Na jednoj fotografiji vidi se kako šeta kraj jezera sa maršalom Titom i njegovim devetogodišnjim sinom od bivše žene, Aleksandrom. Gospođa Broz je približno istog rasta kao i maršal koji je visok nepunih pet stopa i šest palaca".
Vilijam Gejlmor, novinar njujorškog “Dejli kompasa”, ovim rečima opisao je Jovankinu udaju za Tita:"Vest da je maršal Tito, u svojoj 60. godini uzeo nevestu od 28 godina, Jovanku Budisavljević, možda je za mnoge iznenađujuća. Budući da sam se s njima upoznao i dugo razgovarao, ja nisam nimalo iznenađen. Josip Broz Tito, bez obzira na ulogu koju igra na međunarodnoj pozornici i na njegov dramatičan uspon na vlast, jedan je od najimpresivnijih ljudi koje sam ikada sreo. Ja mogu sasvim da razumem što jedna mlada žena, 32 godine mlađa od njega, nalazi da je on veoma privlačni primer vladalačke virilnosti nasuprot njegovih 60 godina. Čak i njegovi neprijatelji priznaju da je on čovek magnetske snage, sa očima koje su blage i proročke i širokim ramenima ispod plavosede, grivaste kose. On se lako smeje i ima mekan somotast osmeh. Tito je ličnost koja može da inspiriše ljude i privuče žene”.

Večernji.hr
Autor: Foto: Profimedia

Volela je Tita do ludila

A koliko je Jovanka bila verna i odana Titu, videlo se tokom posete Francuskoj, kada je otkriveno da Jovanka sa sobom nosi oružje.

"Došlo je do incidenta - na balu je iz Jovankine torbe ispao pištolj, a osiguranje je to brže-bolje pokušalo to da prikrije. Tito je, dakle, imao veliko poverenje u nju, ona je bila zadnja linija njegove obrane, pa je zato kod sebe držala mali pištolj za likvidacije. Ako sve službe zakažu, ona je trebalo da ga zaštiti svojim životom, da pogine za njega... Ona je Tita volela do ludila i nikako se ne može reći da je s njim bila radi interesa."

Do presudnog trenutka u obračunu 'malih titića' - kako Fila naziva one koji su pokušavali naslediti Tita - sa Jovankom došlo je 1977. godine. To se dogodilo na Brijunima, pred Titov put u Kinu, kada je na važnom sastanku odlučeno da on prvi put u posetu nekoj državi ide bez supruge. Brozova je tada ministra unutrašnjih poslova Franju Herljevića pitala šta se to zapravo događa.

"Njegov odgovor je bio brutalan, ali i prostački. Rekao joj je: "Lička kurvo, sada ćemo se obračunati s tobom. Samo još da otkrijemo tvoje veze", navodi Fila. Od tada, tvrdi Fila, Jovanka više nikada nije videla Tita jer joj to nije bilo dozvoljeno. "Tito se potom iselio iz kuće u Užičkoj. Ona je pokušavala da dođe do njega, ali nijedanput joj to nije uspelo. Izmišljotina su priče da je kasnije, kada je Tito bio u bolnici, došla u LJubljanu, tražeći da je primi, a on je to, kao, odbio. On je umro, a nisu se videli." Fila navodi i da su Titu više puta pokušavali podmetnuti da potpiše papire za razvod braka, pa su to čak činili i dok je bio u bolnici, ali je on to svaki put odbio da uradi. Jovanka je sve znala i tumačila to kao njegovu ljubav i poštovanje prema njoj. Ubrzo nakon Titove smrti, ona je izbačena iz kuće u beogradskoj Užičkoj ulici u kojoj je s njim živela 35 godina. Isterana je tokom noći, uz pretnju pištoljem i, kako je sama tvrdila, bez bilo kakvih stvari.



Kasnije se ispostavilo da je ipak dobila nešto stvari, a nakon dve godine borbe dali su joj i neku garderobu, ali sa rasparanim porubima jer su tražili skrivene mikrofilmove - optuživali su je, naime, da radi za tajnu službu, pa su hteli da vide dokle sežu njene veze. Uzeli su joj dokumente, pa čak i telegrame saučešća, kao i fotografije na kojima je Tito, a dali su joj one na kojima je ona sama. Svojevremno se čak govorilo da Jovanka radi za ustaše i da ju je u Titovo okruženje "podmetnuo" Ante Pavelić. "Nisu hteli da se vidi da je ona ikada postojala. Pokušali su očistiti Titovu biografiju. Hteli su napraviti postavku u Muzeju "25. maj" tako da nje nigde ne bude, da ljudi steknu utisak da se Tito nikada nije oženio“, kaže Fila. "Nakon što je izbačena iz kuće, sef u kući je nasilno otvoren. U njemu je bilo jako važnih dokumenata, ali i jedno Titovo pismo koje je u sefu ostavljao svaki put kada bi išao na neki put. Govorio joj je: 'Ako mi se nešto dogodi, pročitaj ovo.' Kada bi se vratio s puta, uzeo bi to pismo nazad i vraćao ga je opet prilikom sedećeg putovanja. Ona nikada nije pročitala sadržaj pisma, nije ga otvorila. A to pismo je, ako sam dobro shvatio, bilo zapravo neka vrsta političkog testamenta. Ali, eto, nakon otvaranja sefa, tom pismu se gubi trag, neto ga je video i brže-bolje sakrio", otkriva Fila.

(Ekspres.hr)

Zaljubljena ili zla žena? Zatvorenica ili zaverenica? Zaboravljena ili namerno zapostavljena? Dama ili drugarica? Ništa od toga ili sve to zajedno? Tog 20. oktobra 2013. godine svet je zauvek napustila Jovanka Broz - najpoznatija, ali i najtajanstvenija žena bivše Jugoslavije.

---

Malo je osoba koje su godinama izazivale toliku pažnju javnosti i medija, a ostale toliko tajanstvene. Naizgled ništa u biografiji nekadašnje prve dame nije sporno. A opet … ni do kraja baš najjasnije.
Kako je mlada i lepa partizanka završila u braku sa 32 godine starijim neprikosnovenim vođom jugoslovenskih komunista? Zašto su njega obožavali, a nju ogovarali? Zbog čega se Jovanka i Tito nisu videli poslednje tri godine pred maršalovu smrt? Ko se to plašio onoga što nekadašnja prva dama eventualno zna, pa je ona preko 20 godina živela faktički kao zatočenik?

Ko je upoznato Tita i Jovanku?

Jovanka je rođena u seoskoj porodici, u mestu Pećane u Lici u porodici oca Mihajla i majke Milice. Istoriografija je zabeležila nekoliko uglednih članova porodice Budisavljević. Osnovnu školu je završila u rodnom selu, ali nije nastavila dalje školovanje iz porodičnih razloga.
Prema sopstvenim tvrdnjama, 1941. i 1942. godine, Jovanka Budisavljević se borila u okviru ženske ličke omladinske čete, a onda i u sastavu omladinske čete na Kordunu. Potom se obrela u čuvenoj Ličkoj diviziji.
Prema jednoj verziji događaja, za upoznavanje Tita i Jovanke zaslužan je bio Aleksandar Leka Ranković, “otac” svih tajnih službi na ovim prostorima koji je lično odabrao pet “proverenih” devojaka za rad u Titovom kabinetu, a Maršalu se od svih najviše svidela lička partizanka Jovanka Budisavljević.
Oni koji veruju u priču po kojoj je Jovanka bila sovjetski špijun nju povezuju sa Ivanom Krajačićem Stevom koji je, navodno, Jovanku izabrao kao Titovu saradnicu.

Tito je za Jovanku bio ratno božanstvo

Bilo kako bilo, mlada partizanka iz Šeste ličke divizije, najmlađa žena sa činom oficira (major JNA) je 1945. dodeljena Maršalatu kao higijeničarka, zadužena za kontrolisanje hrane i čistoće i zdravlja osoblja. Već iste godine postaje Titova lična sekretarica, a njen život postaje potpuno posvećen velikom vođi.
I tako šest godina, dok iz statusa lične sekretarice, verovatno i ljubavnice, nije prešla u status supruge…
Tito se svojom sekretaricom oženio 1952. - njemu je bilo 60, a njoj 28 godina. Manje poznat podatak je da je ona do kraja života imala dva prezimena, jer je i posle venčanja sa Titom zadržala svoje, devojačko - Jovanka Budisavljević Broz.
Tek nakon venčanja Jovanka je postala onakva kakvom je pamti većina starijih generacija – bogato odevena, okićena, nasmejana, sa visokom punđom na glavi, spremna da stane rame uz rame sa najvećim svetskim damama onog vremena.

Tita su voleli, Jovanku su ogovarali

Ipak, bilo je i onih koji su tvrdili da Jovankin uticaj seže mnogo dalje od prijema i smeškanja pred kamerama.
Tvrdilo se da ima državničke ambicije, da spletkari, da je sovjetski agent, da je učestvovala u zaveri protiv Aleksandra Rankovića, da je smišljala puč i spremala se da postane “Tito posle Tita”… koliko god neke od ovih optužbi danas delovale apsurdno, postepeno su dovele do narušavanja odnosa među “prvim supružnicima” SFR Jugoslavije.
Ivo Eterović, fotograf koji je proveo mnogo vremena u bliskom okruženju bračnog para Broz nekoliko puta je u javnosti izjavio da je Jovanka bila žrtva ambicija političara i okruženja koje je obožavalo maršala, ali nju nikada nije prihvatilo.
Već tokom 1975. Jovanka je izostala sa nekih putovanja. Iste godine, Tito se bez nje preselio u Beli dvor dok je ona ostala u Užičkoj 15. Javna tajna je bila da se prva dama i predsednik ne slažu dobro i da su svađe svakodnevica. Ipak, o tome se ćutalo, a do formalnog razvoda nikada nije došlo.
Poslednje tri godine Titovog života Jovanka ga nije videla. Ipak, samo dva meseca posle njegove smrti ona je, uz zaplenu dokumenata i stvari, izbačena iz rezidencije i preseljena u Bulevar mira 75.
Odgovor na pitanje šta se desilo sa tim stvarima, kao i zašto je ovakva gruba premetačina izvedena, nikad nije stigao. Udovica Broz se žalila i pisala raznim institucijama navodeći da su oduzeti predmeti njena lična imovina, te da među dokumentima nema ničega osim njene lične prepiske i pisama, ali su na njene žalbe svi ostali nemi.
A onda su na nekadašnju prvu damu države koja se ubrzo raspala u krvavom ratu svi zaboravili…

Od “prve drugarice” do zaboravljene dame

Foto: Wikipedia/Stevan Kragujević
 
Njena pojavljivanja u javnosti svela su se na obilaske Kuće cveća na godišnjicu Titove smrti. Mnogi novinari su pokušavali da od udovice Broz izmame poneki odgovor. Retki su u tome uspeli.
Nešto bolje od zahteva da joj se vrati oduzeta imovina prošle su žalbe na nepodnošljive uslove u kojima je dugi niz godina Jovanka Broz živela. Ipak, i ovo se dogodilo tek kada je priča o “prvoj drugarici” Jugoslavije koja bez ikakvih dokumenata živi u kući bez grejanja, na kojoj krov prokišnjava, a i struja često nestaje, dospela do javnosti.
Na pisanja medija da nema zemlje na svetu u kojoj se prema ženi bivšeg predsednika tako odnosi, regovao je Rasim Ljajić, tadašnji ministar, ali su ponude za gostoprimstvom i pomoći stigle iz cele bivše države i na trenutak ponovo ujedinile zavađene narode.
Pred kraj života Jovanka Broz je ponovo dobila i dokumenta – prvo zdravstvenu knjižicu, pa ličnu kartu i pasoš. Već stara i bolesna, zahvalila se državi na “brizi” i nastavila da živi povučeno.
Upravo iz kuće u kojoj je bila prvo zatočena, a posle sama sebe zatvorila, krajem leta 2013. prevezena je u bolnicu u kojoj je i umrla. Po sopstvenoj želji sahranjena je u Kući cveća 26. oktobra 2013. godine.