Romanovi — sveta carska porodica

Poslednji ruski car Nikolaj II Romanov rođen je 1868. godine. Na presto je stupio nakon smrti svog oca cara Aleksandra III 20. oktobra 1894. godine. Za cara je krunisan u maju 1896. godine u Sabornoj crkvi uspenja Presvete Bogorodice u moskovskom Kremlju. Njegova supruga postala je princeza Alisa Hesenska, unuka engleske kraljice Viktorije, koja je udajom za cara postala carica Aleksandra Fjodorovna. Car Nikolaj često je darivao velike priloge za izgradnju mnogih crkava, a među njima su i hramovi koji se nalaze izvan Rusije.

U carskoj porodici rodile su se četiri ćerke i jedan sin: Olga, Tatjana, Marija, Anastasija i Aleksej. Olga je bila najstarije dete, a rođena je 1895. godine. Završila je bolničku obuku i kao medicinska sestra sa majkom i sestrom Tatjanom lečila je ranjene vojnike. Imala je skoro 23 godine kada je streljana. Tatjana je rođena 1897. godine. Smatrana je za najlepšu ćerku carskog para. Tatjana je trebalo da se uda za prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Kada je ubijena imala je 21. godinu. Treću ćerku, Mariju, carica je rodila 1899. godine, a ubijena je kada je imala 19 godina. Najmlađa ćerka, Anastasija, rodila se 1901. godine. Umrla je sa 17 godina. Prestolonaslednik Aleksej rođen je 1904. godine. Ubrzo je ustanovljeno da carević boluje od hemogilije, bolesti koja uzrokuje zgrušavanje krvi. Ubijen je u svojoj 13. godini.

Posle Februarske revolucije car je bio prinuđen da abdicira, da bi ga privremena vlada Kerenskog poslala u Tomsk, u Sibiru. Nakon Oktobarske revolucije preuzeli su ga boljševici, koji su ga prebacili u Jekaterinburg. Car je sa porodicom i slugama stavljen je u kućni pritvor u Ipatijevskom domu. U pritvoru sve četiri velike vojvotkinje dobile su male boginje i nakon toga se naglo promenile, a pogoršalo se i zdravstveno stanje carevića.
Komadant Jurovski 17. jula 1918. probudio je porodicu i naredio im da se obuku i okupe u podrumu, kako bi ih fotografisali. Umesto fotografa na vrata je stala Crvena garda. Jurovski je revolverom upucao cara Nikolaja i caricu Aleksandru, prestolonaslednika Alekseja i njegove četiri sestre. Pošto su se neki meci odbijali od tela princeza, jer su nosile korsete u kojima su bili ušiveni dijamanti, vojnici su zločin izvršili bajonetima. Takođe, Jurovski je ubio i kuvara, kućnu pomoćnicu, doktora, lakeja i psa Ortinoa. Tela su prevezena u napušteni rudnik, gde su natopljena benzinom i upaljena. Nakon toga, tela su bacili u obližnju jamu.
Od ličnih dragocenosti ove porodice nije mnogo ostalo, jer su ih boljševici, odmah nakon streljanja, razgrabili i podelili sa svojim ženama i ljubavnicama. Ostale su igračke carske dece, poređane u vitrinama.
Nakon ubistva carske porodice nastao je mit o tome da je jedno dete uspelo da preživi i nastavi život u unutrašnjosti Rusije. Na stotine teorija navodi da su boljševički odred smrti izbegli ili Anastasija ili Aleksej. Druge teorije zavere govore o sudbini ženskog dela porodice. Ima onih koji veruju da su imperatorka i velike kneginje preživele. Takođe, postoje i oni koji se slažu sa zvaničnom verzijom – da su svi članovi carske porodice streljani iste noći.
U Nemačkoj se 1920. godine pojavila mlada žena pod imenom Ana Anderson, koja je tvrdila da je ona velika knjeginja Anastasija. Devojka je govorila ruski, a mnogi rođaci porodice su tada govorili da je ona prevarant. Umrla je 1984. godine i tada je napravljena DNK analiza kojom je dokazano da Ana Anderson i Anastasija Nikolajevna nisu ista osoba. Ipak, brojni teoretičari i danas smatraju da je Ana bila prava Anastasija. Ana Anderson nije bila jedina koja se predstavljala kao velika kneginja. Lažnih Anastasija bilo je u svetu najmanje 34. Još više je bilo lažnih carevića, čak 81. U istoriji su poznate takođe i 53 samozvane Marije, 33 Tatjane i 28 Olgi. Ukupno je pronađeno 230 prevaranata koji su se predstavljali kao članovi porodice Romanov.
Gotovo ceo vek niko nije znao gde je carska porodica tačno sahranjena. Ostaci cara Nikolaja II, carice Aleksandre i vojvotkinja Olge, Tatjane i Anastasije, pronađeni su 1991. godine u masovnoj grobnici nedaleko od Jekaterinburga. Dve godine kasnije pokrenuta je i istraga o ubistvu carske porodice, kako bi se identifikovali ostaci članova porodice i njihovih slugu. Istraga je obustavljena 1998. godine, zbog smrti počinilaca zločina. Ipak, ponovo je pokrenuta 2007. godine, kada su pronađeni ostaci velike vojvotkinje Marije i carevića Alekseja. Tela carske porodice sahranjena su u Petropavlovskoj tvrđavi u Sankt Peterburgu.
O ovoj carskoj porodici snimljene su brojne serije i filmovi, dokumentarci, ali su i napisane mnoge knjige. Neki od najpoznatijih filmova su Nikolaj i Aleksanra, Ruska golgota, Tajanstvena Anastasija, Izgubljeni princ, Ruski kovčeg, Romanovi: carska porodica i Anastasija. U Beogradu je 2014. godine podignut i spomenik poslednjem ruskom caru.

Obavezna poseta bogosluženjima nedeljom i praznikom, kao i upražnjavanje svih postova, bili su neraskidivi deo njihovog života. Svoj položaj vrhovnog glavnokomandujućeg na početku Prvog svetskog rata, car Nikolaj je posmatrao kao ispunjenje svoje moralne i državničke dužnosti pred Bogom i narodom. Na dan 2. marta 1917. godine, državna skupština i izdajnici iz najviše vojne komande promorali su cara Nikolaja Drugog da se odrekne prestola. Kada se odrekao vlasti, car se nadao da će oni koji su želeli da se on udalji, znati kako da rat dovedu do pobede i da neće uništiti Rusiju.Car nije želeo da zbog njega bude prolivena makar i jedna kap ruske krvi. Iako je, kako se njemu činilo, prihvatio jedino ispravno rešenje, car je preživljavo teške duševne patnje: „ Ako sam ja smetnja za sreću Rusije i ako me sve društvene sile koje su sada na njenom čelu mole da napustim presto, ja sam spreman da to učinim, spreman sam ne samo da se odreknem carstva, nego i da svoj život dam za Otadžbinu,” govorio je Car. Većina onih koji su bili svedoci poslednjeg perioda u životu carskih mučenika govori o zatočenicima tobolskog gubernatorskog, a kasnije jekaterinburškog Ipatijevskog, doma kao o ljudima koji su stradali ali su, i pored toga, bez obzira na sve druge uvrede, vodili pobožan život.U noći između 3. i 4. jula 1918. godine, izvršeno je zločinačko ubistvo carske porodice. Zajedno sa carskom porodicom, ubijene su i sluge koje su pratile svoje gospodare u izgnanstvo: doktor J. S. Botkin, caričina sobarica A. S.Demidova, dvorski kuvar I. M. Haritonov i lakej A. J. Trup.Poštovanje carske porodice, koje je započeo još Patrijarh Tihon u zaupokojenoj molitvi i u besedi na parastosu ubijenom caru u Kazanjskoj Sabornoj crkvi u Moskvi, i to samo tri dana posle svirepog ubistva, nastavilo se tokom čitavog sovjetskog perioda ruske istorije, uprkos surovim progonima bezbožne vlasti. Sveštenici i mirjani uznosili su Bogu molitve za upokojenje ubijenih stradalnika, članova carske porodice. Posebnu vrednost predstavljaju publikacije koje sadrže svedočanstva o čudima i blagodatnoj pomoći koja je usledila posle molitve carskim mučenicima. One govore o isceljenjima, o sjedinjenju rastavljenih porodica, o zaštiti crkvenog nasleđa od raskolnika.Ruska Zagranična Crkva je, 1981. godine, kanonizovala carsku porodicu, zajedno sa mnoštvom drugih novomučenika pobijenih od strane komunističke vlasti. Moskovska Patrijaršija je takođe to učinila i 2000. godine uvrstila porodicu Romanov u kalendar Crkve. ( J. J. Alferjev: „Žitija i služba Cara Nikolaja Drugog”- Linc, 2006.)

Car Nikolaj Romanov – Poslednji ruski car Nikolaj Drugi Romanov rođen je 6. maja. 1868. godine (po starom kalendaru), na dan Svetog Jova Mnogostradalnog. Stupio je na presto posle smrti svog oca, cara Aleksandra Trećeg, 20. oktobra 1894. godine. Za cara krunisan je, 14. maja 1896. godine, u Sabornoj Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u moskovskom Kremlju. Supruga cara Nikolaja postala je princeza Alisa Hesenska, unuka engleske kraljice Viktorije. Princeza Alisa, tj. buduća ruska carica Aleksandra Fjodorovna, rodila se 25. maja 1872. godine (po starom kalendaru), u Darmštatu. Nikolaj i Aleksandra venčali su se 14. novembra 1894. godine. U carskoj porodici rođene su četiri kćeri: Olga, Tatjana, Marija i Anastasija. Na dan 30. jula 1904. godine, carski par je dobio dugo očekivanog sina, naslednika ruskog prestola, carevića Alekseja. Car Nikolaj je veliku pažnju poklanjao potrebama Pravoslavne crkve. Darovao je velike priloge za izgradnju novih crkava, pa među njima i za hramove koji su se nalazili izvan Rusije. Tokom godina njegove vladavine, broj parohijskih crkava uvećao se za više od 10.000, otvoreno preko 250 novih manastira. Car je posebno uvažavao Svetog Serafima Sarovskog za čiju se kanonizaciju uporno zalagao i prisustvovao 1903. godine, a Sveti otac Jovan Kronštatski zauzimao je u carevom srcu posebno mesto. Carski par se odlikovao dubokom religioznošću.

Carica Aleksandra Fjodorovna Romanov – Aleksandra rođena je 6. Juna 1872. u Darmštatu, u Nemačkoj. Njeni roditelji bili su Luis IV, veliki vojvoda od Hese – Darmštata i princeza Alis, ćerka kraljice Viktorije. Imala je plavu kosu i plave oči kao dijete. Upravo zbog toga imala je nadimak “Sunny” ali ,kasnije, njen ten tamni nakon što joj majka umire od difterije 1878.

Prvi put upoznaje svog budućeg muža na sestrinom venčanju kada je imala samo 12 godina. Proveli su dosta vremena zajedno pričajući i razmjenjujući cveće. Međutim, proći će još pet godina pre nego što se ponovo sretnu. Sa 17 godina Aleksandra odlazi u Petersburg da poseti sestru i zeta. Ponovo se sreće sa Nikolajem i rađa se ljubav. Nikolaj je prosi na svadbi njegovog brata Ernija i Aleksandra odbija ali uskoro prihvata. Venčanje je održano 26. Novembra 1894. Venčanje je bilo još uvek praćeno uspomenom na Nikolajevog oca, cara Aleksandra. Aleksandra će reći da je dan venčanja oličavao sahranu gdje je ona umesto crne nosila belu haljinu. Na početku zajedničkog života , mladenci biraju Aleksandrovu palatu za svoj dom.

1895. Aleksandra ostaje trudna sa prvom kćerkom-Olgom. Kasnije na svijet dolaze još tri kćerke: Tatjana , Marija i Anastasia.

Iako je jako mnogo volela svoje kćerke Aleksandra je željela sina koji bi nasledio ruski tron. 12. Avgusta 1904. Aleksej je rođen srećan i zdrav. Međutim, kasnije se ustanovila da Aleksej ima krvni poremećaj- homeofiliju. Jedan udar mogao je da prouzrokuje veliku bol i smrt zbog neprestanog krvarenja. Bolest je prenesena preko majke i Aleksandru je ova vest slomila.

Postala je veoma pobožna i konstantno se moli za čudo koje će da izleči Alekseja. Pokušala je sve da pronađe lek za sina, ali svi pokušaji su bili bezuspješni. Kada je sibirski monah uspio da izleči jedan Aleksejev napad, Aleksandra je mislila da je pronašla spasioca. Prisustvo ovog mladog monaha u užem krugu Romanovih dovelo je do opadanja Aleksandrine popularnosti među Rusima koji su vjerovali da Aleksandra proživljava ljubavnu vezu sa Raspućinom. Tvrdnje su bile neosnovane. Međutim, pri izbijanju Prvog svetskog rata carica sve više gubi na popularnosti među ruskim narodom jer je bila rođena Nemica i smatrana za špijuna. 1917. Rusiju je zahvatila revolucija i čitava Aleksandrina porodica stavljena je pod kućni zatvor. 1918. carska porodica strijeljana je u Sibiru od strane svojih čuvara boljševika. Aleksandra je ubijena sa 46 godina.

Olga Nikolajevna Romanova – Olga je na svet došla 3. novembra 1895. godine i bila je najstarija kćerka Nikolaja i Aleksandre. Opisivali su je kao «divno dijete», debeljuškasto ali lepo sa dugom, bajnom kosom. Bila je na oca sa plavom kosom i plavim očima. Bila je najučenija među princezama i izuzetno inteligentna. Ipak, Olga je ponekad bila tvrdoglava, pa je, s vreme na vreme, ulazila u konflikt sa ostalim članovima porodice.

Izuzetno bliska sa svojom 18 meseci mlađom sestrom Tatjanom, zato su bile prozvane «Veliki par», jer se sestre nisu odvajale. Obema je dodeljen puk vojske koje su princeze imale pravo da kontrolišu. Kada je počeo Prvi svjetski rat , Olga je postala svesna nezadovoljstva koji je ruski narod osjećao prema njenoj porodici. Zajedno sa majkom prošla je bolničku obuku i kao medicinska sestra lečila ranjene vojnike.

Nakon što su Romanovi stavljeni u kućni pritvor postala je manje vesela i tiha. Imala je skoro 23 godine kada je streljana.

Tatjana Nikolajevna Romanova – Bila je Velika knjeginja od Rusije, druga kćerka cara Nikolaja II i njegove žene Aleksandre Fjodorovne. Rođena je 11. jula 1897. godine, a umrla je sa samo 21 godinom, 17. jula 1918. godine, kada su nju i njenu porodicu streljali boljševici. Tatjanu Romanov su često opisivali kao najlepšu Carevu kćerku. Bila je omiljena svojoj majci, Carici Aleksandri. Svog najboljeg prijatelja je videla u svojoj starijoj sestri Olgi, sa kojom je delila sobu i “titulu” Velikog para. Njima je kasnije, dodeljen puk vojnika Elizavetskih devojaka i dat rang pukovnika. U vreme Revolucije, Tatjana je zajedno sa majkom i sestrom Olgom negovala ranjene vojnike poput prave bolničarke. Svom mlađem bratu Alekseju bila je kao druga majka u Tobolsku, selu gde je porodica Romanov bila zatočena nekoliko meseci. Brinula je o njemu kada majka nije bila u toj mogućnosti. Nakon što je dobila male boginje, naglo je smršala i promenila se. Kada su je streljali, imala je samo dvadeset i jednu godinu.

Marija Nikolajevna Romanova – Marija je rođena 14. Juna 1899. i bila je treća ruska princeza u porodici Nikolaja i Aleksandre. Ova princeza bila je pravi anđeo porodice a ujedno i Nikolajeva miljenica. Prava lepotica sa dugom smeđom kosom i velikim plavim očima koje su u porodici bile poznate kao «Marijine zdelice» Izuzetno ljupka i topla devojka izjavila je da joj je želja da se uda za ruskog vojnika i ima 20 dece. Ostale sestre nisu je smatrale pravom sestrom, jer je bila toliko dobra da nikada nije upadala u nevolje. Nikolaj je često govorio za Mariju de se boji da joj ne narastu krila..

Zajedno sa Anastasijom delila je sobu i ove dve sestre bile su poznate kao «Mali par». Osjećala se i velika dominacija energične Anastasije nad najmirnijom princezom. Marija je bila punija devojčica u detinjstvu ali nakon napada boginja postala je jako mršava. Izuzetnu hrabrost pokazaće za vreme boravka u Sibiru pre streljanja. Bilo joj je 19 kada je ubijena.