Tajni život slavnih Srpkinja

Skrivana, tajna i šokantna istorija koja nam ove slavne i pametne žene predstavlja u novom svetlu koje ih čini još intrigantnijim i lepšim.

Kakve se tajne kriju u životu Desanke Maksimović, Isidore Sekulić, Teodore Marković alias Dore Mar, Ksenije Atanasijević, Milene Pavlović Barili, Anice Savić Rebac? Upoznajte skrivanu stranu života slavnih Srpkinja kroz potresne, nežne, intrigantne, šokantne priče o dosad nepoznatim detaljima iz njihovog života. Zbog čega Isidora Sekulić zavodi svoga učenika i biva optužena za pokušaj ubistva muža? Šta je dovelo do toga da Anica Savić Rebac koristi opijate, a beogradska čaršija je navede na samoubistvo? Kako je Ksenija Atanasijević postala srpska Mata Hari i član „Crkvenog kamernog orkestra“? Kako je sujeverna Desanka Maksimović postala režimski pisac? Da li ste znali da je Milena Pavlović Barili bila špijunka vlade u izbeglištvu i žrtva muža homoseksualca, a da je Dora Mar proživela svoj vek u žarištu nadrealističkih perverzija…
(izvor, Laguna)

DESANKA MAKSIMOVIĆ
Mir-Jam komunizma




– Ovo se graniči sa idiotizmom – rekao je Vinaver – ovakav slučaj još nismo imali!
– Uz ovo samo mogu Cigani da pevaju – prokomentarisao je Milan Bogdanović.
– Ta gospođica i ne piše poeziju nego šiparički cepka prozu kako joj volja! – zaključio je Vojislav Ilić Mlađi.
– Nema načina da me naterate da pišem o toj, nazovi pesnikinji – rekla je Isidora Sekulić odlučno.

Kako je mlada gđica Desanka Maksimović, prvo dete učitelja iz Brankovine, uspela da uporno pišući svoje meke, ženske, naivne stihove o maslačcima i livadama, „poeziju bez dubine“ kako je pisao Bogdanović, „koja miriše na bosiljak“ što je zaključio Marko Ristić i nad kojom su se podjednako zgražavali Vladimir Vujić i Vinaver, postane „Desa Nacionale“? Najpriznatija i zvanično najveća jugoslovenska pesnikinja čije će usluge kao recenzenta zatražiti i Slobodan Milošević i za kojom će Srbi proliti istu količinu suza kao za Titom.
Ova neobična priča počinje još u prošlom veku, davne 1898. u malom selu Rabrovici kada se šesnaestog maja, u lokalnoj školi u mukama i uz jecaje porodila Draginja Petrović, udata Maksimović, i na svet donela svoje prvo dete, kćerku Desanku. Lokalni učitelj Mihailo je držao svoju kćerkicu u rukama iznad školskih klupa i uzbuđen odmah recitovao svoje stihove radosti, ponesen zanosom očinskog osećaja pojačanog mirisima i bojama bujne raspupale rabrovačke prirode. Već posle dva meseca učitelj je premešten u Brankovinu, te ona postaje prvo čega se devojčica seća.
Po majci iz poznate svešteničke porodice, Desanka zapravo nikada nije saznala potpunu istinu o poreklu svog dede po ocu Dimitrija Mite Maksimovića – zvanog Mita Bušatlija. Dimitrije je bio relativno poznati valjevski kafedžija koji je na sasvim misteriozan način govorio o svojoj porodici i prošlosti. Mita nije govorio ni godinu svog rođenja, a to da je došao sa Skadarskog jezera, i to sa one strane koja danas pripada Albaniji, je sve što se kao predanje zapamtilo. Prezime Maksimović je navodno dobio po svom dedi Maksimu, a bilo je onih malicioznih koji su tvrdili da je Bušatlija zapravo znak da je Mita sakrio svoje arbanaško poreklo.
Mitino, inače, ne slavno imovinsko stanje se jako poboljšalo kada je otac njegove supruge Nerandže, čuvene Desankine baba Nere, umro.
Za razliku od uzornog mu sina Mihaila, Mita otac šestoro dece, bio je sklon kocki i svoje je imanje izgubio tako što ga je morao predati kao jemac za jedan svoj dug.
Jadna Nerandža je tako bila stub ove porodice i pre smrti svog dragog muža koja se nenadano desila u njegovoj pedesetoj godini.
Desankin otac Mihailo bio je uzoran i čestit predratni učitelj koji je život i stvari oko sebe shvatao sa izvesnom naivnošću koju će posle Desanka zabeležiti u svojim pesmama. U svojoj dvadesetpetoj godini zaljubio se on u Draginju, kćerku prote Svetozara iz Brankovine. Osamnaestogodišnja nevesta rodiće svom suprugu prvo Desanku a potom još sedmoro dece. Dragoljuba, Bogoljuba, Zorku, Zagorku, Nerandžu, Mariju i Miodraga.
Ta „gužva“ u porodici u kojoj, kako se pesnikinja sećala, njena majka od previše posla nije imala vremena za nežnosti, trajno će opredeliti Desanku da ne rodi ni jedno dete, smatrajući, kao i Branko Radičević, da su joj pesme njeno najvažnije potomstvo.
O Desankinom detinjstvu, njenom odrastanju i odnosu prema svakom žbunu i travki u Brankovini, pisalo se toliko da su svaki pionir i pionirka znali napamet. Sećam se da smo čitali kako je mala Desanka išla bosonoga u školu (poput Gordana Mihića), kako je napisala prvu pesmu, kako je koristila panj umesto stola itd.
Zanimljivo je i dirljivo infantilno da je Desanka ponekad volela da neke stvari oko svog detinjstva i mladosti prećuti ili čak da kažem, poetski falsifikuje. Kao što joj se, na primer, Radovan Popović zamerio kada je objavio dokument u kome je ona nudila Cvijanoviću svoju prvu zbirku poezije da joj objavi, a ona je Blečiću u ispovedi tvrdila da je nju izdavač pozvao, tako je niz stvari bezrazložno izmenila ili mistifikovala. Njen otac, oprezan i patrijarhalan čovek, zapravo je Desanku upozorio da je pisanje poezije težak zanat i da je bolje da počne prvo sa prozom. Ovu rečenicu će ona mnogo godina kasnije izgovoriti kao svoju braneći se tako od najezde mladih pesnika koji su tražili od nje mišljenje o njihovim stihovima. Besna na oca, koga je inače mnogo volela, Desanka se zaklela sebi i travkama, panjevima i celom krajoliku Brankovine, da će pokazati ocu i postati velika i priznata pesnikinja, što će na sasvim volšeban način i uspeti.
Njeno ruralno detinjstvo ispunjeno pričama o Ćosi i Vuku koje joj je pričala baka Nerandža, njeno trčanje i maštanje po krajolicima Brankovine na kojima je čitala Neven i Malu Srbadiju bilo je završeno kada je Mihailo dobio premeštaj za Valjevo.
Do tada, Desankine najveće duševne patnje su bile to što je majka često prekoreva da je nestašna, volela je da gazi čist opran veš, i što joj otac nije dao, budući da je učiteljeva kćerka, da urezuje svoje ime u školsku klupu, pa je ona morala to da radi napolju.
Taj podatak smo mi pioniri znali kao što smo znali i kako je mali Joža jeo pekmez. Najveći šok za devojčicu Desanku punu zanosa iz Brankovine uslediće kada se susretne sa prezrenjem đaka iz valjevske škole.
Naime, kada se mala Desanka pojavila u školskom dvorištu sa pletenicama, u cicanoj haljini ispod kolena i u švapskim opančićima, nastala je opšta ciča i vrištanje od smeha gradske dece. Devojčice su tada nosile podrezanu kosu sa svilenim trakama, šepureći se u kratkim haljinicama i cipelicama. Desetogodišnja Desanka nikada neće zaboraviti taj prvi dan u novoj školi i prezir pa čak i mržnju na koju je naišla. Te večeri, pošto joj je majka rekla da ne plače nego da se uključi drugoj deci, Desanka je na svom krevetu sa lutkama zaključila kroz zavesu od slanih detinjih suza da su jagorčevine i maslačci, loze i travke, žbunje i oblaci puno bolji od ljudi. Suprotno od onog što se moglo očekivati Desanka se nije povukla u sebe, osamila u patnji niti poetizovala svoju izolovanost. Naprotiv, ona je uradila ono što će posle raditi i sa književnim kritičarima koji su joj se podsmevali i napadali je, ona je odlučila da osvoji decu i njihova srca, jedno po jedno…
To osvajanje malena Desanka je izvodila polako, koristeći svoju inteligenciju i lukavost kao i znanja učiteljske kćerke. Ona je šaptala lošim đacima, pomagala u njihovim neveštostima svojim novim drugaricama, a brzo se i izgledom uklopila u novu sredinu. Već tada, kao devojčica, ispoljiće osobinu prilagodljivosti zbog koje će mnogo godina kasnije čuveni autor Filozofije palanke Radomir Konstatinović napisati:
„Pošto nije otišla ni u manastir ni u pastire… Desanka Maksimović menjala je ideje i ideološke stavove s lakoćom koju teško da poznaje bilo koji drugi pesnik srpske literature za poslednjih pedeset godina… Novi životni stav nalaziće za nju uvek drugi. Zato ona, u svakoj epohi, ide za drugima, za onim što je na dnevnom redu poezije… Kroz sve te promene ona će prolaziti bez osvrta a kamoli neke dublje duševne i moralne krize…“
Ova, nadasve tačna, Konstatinovićeva opaska najveća je misterija u dugom životu pesnikinje koja je odlikovana u svim režimima koji su se smenjivali na ovom nesrećnom prostoru.
Najveći udarac za „ustreptalu Desanku“ kako je voleo da je zove Crnjanski, desio se onda kada je umro njen otac.
Sedamnaestog marta 1915. od posledica pegavog tifusa umro je pošteni učitelj koji je zanosno propagirao rodoljublje koje mu je i došlo glave. Budući autor mnogih patriotskih govora koji su pokretali rodoljublje u plućima sunarodnika, Mihailo se prijavio kao dobrovoljac, iako je bio nesposoban za vojsku. Desanka je u svom poznatom naivnom maniru nekoliko puta u intervjuima ponovila da je njena majka zakukala za praznom kućom koju je posle izbeglištva zatekla u Valjevu, više nego za mrtvim ocem. Kao što će to biti i u svim sledećim srpskim ratovima, koji će potom uslediti, kuću nisu opljačkali vojnici već sirotinja ili seljaci iz okolnih sela.
Nesrećna Draginja, ponosna domaćica koja je ostala udovica u svojim ranim tridesetim, posle smrti svoje svekrve Nerandže prodala je kuću i sa sedmoro dece krenula kod rodbine u Beograd. Desanka im se pridružila posle, pošto je završila maturu. O ljubavnim uznosima i zaljubljivanjima Desanke, tinejdžerke, ne zna se mnogo. Neki pominju da je između nje i sina lekara Stajića bila vatrena platonska veza začinjena sa nekoliko zagrljaja i dodira ruke. Kao i Isidora Sekulić, Desanka je svoje mladalačke zanose posvetila od nje mlađem mladiću koji je poznat po tome što je voleo da dođe u Brankovinu na konju pa da po jakoj mesečini recituje Salomu.
Godine 1919, pošto je završila kurs za ratom ometene, Desanka je upisala Filozofski fakultet u Beogradu, rešena da istraje u svom zavetovanju travkama u Brankovini, ali i da nastavi zanat svoga oca koji je do kraja ostao posvećenik literature mada nije zbog prerane smrti stigao ni da završi svoj roman Ðerdan.
A na fakultetu, ponovo isti problem… Sada se ona devojka iz Valjeva sa beogradskom mladeži osećala kao provincijalka. Ružnjikava i ponosna, gledala je ona u beogradsku predratnu zlatnu mladež, u njihove stavove i odeću i opet se nije obeshrabrila, rešena da polako, kao i Valjevo, osvoji ceo Beograd. Sima Pandurović je bio jedini od poznatih pesnika koga je poznavala, te je, po jednom izvoru, odmah iskoristila poznanstvo sa njegovom ženom i tako mu dostavila celu svesku svojih pesama. Sima, budući ljotićevac, koji je tada sa Masukom uređivao časopis „Misao“ odmah je kolegi prosledio pesme. Sima je ili bio ravnodušan ili suviše zaposlen da bi se udubljivao u Desankine pesme, međutim, Masuka je tu video čednu, iskrenu devojku retkog dara koju je želeo da podrži i tako su počeli da objavljuju njene pesme.
Tu, u krugu oko časopisa „Misao“ Desanka je upoznala i Jelu Spiridonović Savić izrazito talentovanu pesnikinju koja je, za razliku od Desanke bila izuzetno zgodna i privlačna žena. Talenat i slava Jele Spiridonović Savić koju je prekrila crvena tama komunizma bili su ogromni. Posle se Jela udala za glavnog urednika prvog izdanja „Vremena“, koji će potom postati konzul u Italiji. Tako je ova srpska književnica postala glavna dama italijanskih pesničkih krugova i za njom je ludovao i slavni i perverzni Gabriele D’Anuncio. Sasvim iz prikrajka Desanka je posmatrala Jelu, otmenu, u plavoj i sivoj svili kako piše svoje religiozno-kontemplativne pesme i opet se nije obeshrabrila. Desanka je znala ono što su mnogi, mučki izbrisani iz nove istorije, prevideli – da bi ušao u čitanke i ostao u njima nije bilo važno ni koliko si talentovan ni lep, bilo je važno preživeti i biti prisutan. Raskošna lepota i redak talenat Jele Spiridonović Savić se ne pamte, njenih pesama ni lika se više niko ne seća i nema te vlasti koja je zajedno sa desetinama streljanih i izbrisanih pisaca može vratiti u našu istoriju, u naše glave i naše misli.
Na fakultetu Desanka je uspela da osvoji naklonost starog profesora Bogdana Popovića. Marljiva i tiha išla je ona na sva njegova predavanja i davala mu do znanja koliko ga respektuje. To ulaganje energije joj se isplatilo pošto će je Bogdan preporučiti da posle studija dobije stipendiju za Pariz.
Skoro sve devojke iz njene okoline, pa i ona sama, iako je to retko priznavala, bile su tada zaljubljene u Miloša, naravno, Crnjanskog.
Poseban, duhovit, otmen, svoj, Crnjanski je naročito voleo da zavitlava Desanku. Kad god bi je video preporučio bi joj kao brucoškinji da bude oprezna sa ljubljenjem u travi jer može ozbiljno da se razboli. Posle, kada je Desankina opsesija Crnjanskim prerasla okvire strepnje, Crnjanski je javno na književnim večerima prozivao Desu i rekao joj, jedanput čak uvredljivo, da nisu problem njene odurne nazovi pesme već njen izgled. Poznata je i anegdota da joj je kao komentar na njenu pesmu „Zeleni vitez“ rekao:
– Draga Desanka, pesma je divna samo ne znam da li će vaš dragi biti zadovoljan da s vama sedi samo u senci od pupoljaka!
Kada je izašla Desankina prva zbirka koju je objavio Cvijanović stvari baš nisu izgledale sjajno po nju. Vinaver i društvo su se valjali od smeha po kafanama i tražili su literarnog dobrovoljca da sa mlađanom Desankom produbi odnos ne bi li njena poezija dobila na „težini“ i „dubini“.
Milan Bogdanović, koji će posle postati njen obožavalac, pisao je:
„Od svih žena koje su u našoj literaturi pevale, gđica Maksimović ima najženskije stihove. To će reći da se gđica Maksimović najiskrenije tumači kao žena i samo kao žena, ne pašteći se da svoju žensku prostotu i bistrinu komplikuje i pomuti ikakvim univerzalnim problemom.“
Ma koliko da su u kritikama govorili o njenoj neprodubljenosti, neritmičnosti, naivnosti, ipak je zvanična kritika imala jednu zadršku jer je u pitanju bila mlada žena, još devojka. Međutim, kada je izašla zbirka Vrt detinjstva, Vojislav Ilić Mlađi nije više mogao da se suzdrži i svoju kritiku u „Pravdi“ 1928. završio je rečima:
„Sklapam knjigu ’Vrt detinjstva’ i ostavljam je onako kako se ostavljaju stvari koje se više nikad ponovo ne uzimaju.“
U svojoj kritici Ilić je upozoravao javnost da je Desanka sada već odrasla (napunila je tridesetu) i da se više ne mogu tolerisati nepostojanje stila, metrike i ritma. Da stvar bude zabavnija, Vojislav Ilić Mlađi, koji je vodio svoj literarni rat sa pogubnim Skerlićem, sada je optužio gospođicu Maksimović da mu je ukrala pesmu. Naime, Desanka je proteklih godina bila predmet zavitlavanja jer je imala strofu:

A kada jednoga dana neko htede
Uzbrati belu, mirisnu ružu,
Trn mu izbode ruke.
Ti ne veruješ meni dragi, da mu
Je trn izbo ruke!

Sima Pandurović nije primetio koliko je nezgodno apostrofiranje „ješ meni“, pa je objavio pesmu u časopisu, ali su drugi to primetili, tako da je ispala iz zbirke. Međutim, posle afere „ješ meni“ desilo se to da je Vojislav Ilić Mlađi optužio poetesu da je njena pesma „Crkva u selu“, zapravo ukradena njegova pesma „Nasmejani invalid“.
Ali, Desanka nimalo nije bila malodušna kao Isidora Sekulić ili Milena Pavlović Barili. Kada bi joj se desila neprijatnost, loša kritika ili kakva nevolja, ona bi iz cele stvari izlazila još ponosnija uverena da će „vremenom sve doći na svoje mesto“. Ne obazirući se na loše prikaze (sama je konstatovala u pismu Cvijanoviću „da je pokuda najveća tržišna reklama“) ona je uporno pisala Ministarstvu prosvete da joj otkupe što više knjiga. Za to vreme ona je uspela da ode u Francusku, da dobije orden Svetog Save petog reda, da se zaposli u gimnaziji. Kada je objavila svoju pesmu „Grlice“ ponovo je bila glavni predmet zabave i ogovaranja da zbog grlica nije morala ići u Pariz već da je mogla sedeti u Brankovini. Ni ovaj put se Desanka nije ljutila ili bar to nije pokazivala.
„Puno svojih prijatelja ne bih danas imala, da nisam umela da zaboravim zajedljive šale ili prigovore svojoj poeziji i sebi“, rekla je u povodu sećanja na sprdanje sa tom pesmom.
Nekoliko godina kasnije uspela je da dobije nagradu „Cvijeta Zuzorić“ za najbolju pesmu. Desanka je te 1931. godine bila jako bolesna na plućima i iz Beograda je premeštena na kliniku dr Ignjatovskog u Topolšnici. Potresen tom činjenicom, očekujući da će mlada književnica ubrzo okončati svoj nevini život, žiri joj je dao drugu nagradu.
Onda se desilo da se obznanilo da je dobitnik prve nagrade Ðukić već objavio pesmu što ga je diskvalifikovalo i tako je 33-godišnja, bolesna Desanka postala laureat. Na zaprepašćenje svih literarnih krugova, gđica Maksimović je prezdravila i vratila se na posao. Ovo misteriozno prezdravljenje mlade Dese biće prvi u nizu njenih volšebnih oporavljanja od bolesti.
Te 1931. godine počela je gđica Maksimović sasvim tiho i u sebi da se brine da li će se, kako će se i za koga će se udati. Kao tridesettrogodišnja devojka, Desanka se plašila da će ostati usedelica. Nju to ne bi naročito ni brinulo da nije počelo da joj smeta u literarnim krugovima. Bilo joj je dosta da cela literarna čaršija raspravlja o njenoj nevinosti i da joj traže muža dobrovoljca. Bila je umorna od toga da se njena prostodušna „poezija ženskog kaprica“ tumači kao posledica toga što nije imala muškarca. Pa i Isidora Sekulić je našla Stremnickog. Na Isidorinom iskustvu Desanka je shvatila da je najbolje pronaći muža stranca i tako se osloboditi literarnih cinika i nasrtljivaca.
Sergej Nikiforovič Slastikov, beli Rus, rodom iz Moskve, bio je teško ranjen za vreme Oktobarske revolucije i jedva je uspeo da pobegne u Carigrad a potom u Beograd. Sin moskovskog fabrikanta, u Beogradu ’23. upisuje glumačko-baletsku školu i Filozofski fakultet. Koliko je moguće suditi po dostupnim izvorima, ovaj uspešni prevodilac i manje uspešni pisac za decu, završio je pomenuti kurs ali je na fakultetu samo apsolvirao. Desanka Maksimović srela ga je u Zemgoru gde se nalazio kabinet za izučavanje sovjetske Rusije. Sergej, budući da nije mogao realizovati svoju glumačku karijeru, zaposlio se u Ministarstvu finansija. Ljubav Sergeja i Desanke nije bila preterano burna ni skandalozna. Bilo je nečeg odveć mirnog i stišanog u tom odnosu i Desanka je pre svega bila mirna jer je mislila da je sebi našla idealnog pratioca.

Poslednjeg dana vrelog jula 1933. godine, u beogradskom hramu Svetog Save venčali su se Sergej Slastikov, činovnik Ministarstva finansija i Desanka Maksimović, profesor gimnazije u Beogradu.
Posle ove udadbe Desanka se opustila pa se čak, kako se njene učenice sećaju, i naga na terasi gimnazije sunčala spajajući se tako sa dragim joj suncem, nepresušnim izvorom za njenu inspiraciju.
Ipak, modernisti su sa žaljenjem konstatovali da ovaj brak nije uticao mnogo na poeziju sada gospođe Maksimović i da je problem kompleksnije prirode. Godine 1936. Desankin budući prijatelj i zaštitnik Zogović je napao zašto je postala saradnik Hrišćanske misli. Časopis „Danas“ kaže za njenu pesmu da je „uveli literarni cvetić, maslačak“. Potresena tim napadima Desanka se odmah potrudila da sarađuje sa levičarskim časopisima, tako da je ’38. u Biltenu jugoslovenskog antimarksističkog komiteta proglašena za „novopečenu simpatizerku levih književnika“.
– Draga moja – rekla joj je Ksenija Atanasijević – najvažnije je ne osvrtati se i biti svugde prisutan i vazda brisati neprijatelje.
Tih godina Ksenija je pokušala da je uvuče u krug teozofa, te je Desanka sarađivala čak i sa njihovim časopisom „Upoznaj sebe“. Od Ksenije je ona dobila knjige koje su umnogome pomutile želju Sergejevu da mu supruga pored pesama izrodi i decu. Kao i Danilo Kiš, Desanka je smatrala da je književnost najveći poziv i da pisac nema prostora za decu. Za razliku od M. Miočinović koja je bolno plaćala to saznanje u nadi da će se Kiš predomisliti, Sergej se tiho i podanički pomirio sa odlukom da mu supruga bude tek narodna majka, a potom i baka. Desanki su još bila sveža sećanja na njenu baku i majku koje su provodile život između dečijeg plača i zapomaganja i bila je sasvim uverena da bi to iskustvo pokvarilo njenu liriku i osujetilo njen zavet travama i livadama.
Ksenija je bila razočarana Desankinom neintelektualnošću te je pokušaj da se ona ozbiljnije inicira u teozofske krugove propao.
I dalje duboko u internacionalnim vodama, modernisti su uz podsmehe zaključili da Desankino neodustajanje od ruralnog infantilizma sugeriše da je ona zapravo frigidna. Maksimovićeva se opet nije obazirala na to, već je potpuno ubeđena u svoju misiju, ulazila u sve pore društva koje se uoči rata nalazilo pred epohalnom promenom.
Rat je za Desanku bio veliko iskušenje. Penzionisana, ona je odmah krenula u svoje rodno mesto. Da bi se prehranila jedno vreme je pravila lutkice koje je prodavala. Sasvim spontano, bar po vlastitom svedočenju, u njoj se rađala jaka simpatija prema partizanskom pokretu i njihovoj borbi. Nije bilo tog intervjua ni ispovedi novinama a da pesnikinja nije ispričala kako je bila impresionirana jednom blokadom nemačkog voza.
Sredinom leta 1941. godine, vozom iz Hrvatske, sa transportom otkupljenih Srba iz NDH stigli su Desankina sestra Marija i njen suprug, predratni oficir Dušan. Dušana su Talijani uhapsili i potom izručili Hrvatima koji su ga sa porodicom poslali u ustaški logor kraj Siska. Tamo su proveli mesec dana dok ih nije otkupila žena jednog industrijalca koga su ustaše živog odrale. Sa tog voza porodica Milakara je otišla u Desankin stan i ostala tu da živi sve do fatalnog oktobra 1944. godine.
Naime, videvši u partizanima poštene i rodoljubive ljude, Desanka je govorila svome zetu Dušanu da on pred „oslobođenje“ Beograda nema razloga da se sklanja ni da beži. Navodno je jedan komšija, profesor klavira, čije se ime krije, prvo prijavio Dušana tadašnjoj vlasti te su ga oni odmah kao bivšeg oficira zaposlili u administrativnom odeljenju Srpske državne straže, da bi ga potom taj isti komšija prijavio kada su u grad nagrnuli „oslobodioci“.
U ulici Žorža Klemensoa 37, u stanu Sergeja i Desanke, porodica Milakara je doručkovala svoj kačamak kada se začulo lupanje na vratima. Baba Draginja, koja je živela sa njima se uplašila i onda se pojavio profesor sa gornjeg sprata iza kojeg je išla, po sećanju Dušanovog sina „grupa razbarušenih, naoružanih, oblivenih znojem, različito odevenih vojnika“. Dalje sledi poznati scenario, kao bajagi traže oružje, hapse Dušana, pokušavaju i Sergeja, ali im Desanka objašnjava da je on Rus i da ga ne diraju, potom se skidaju goli i vade čist veš iz polica i oblače ga. Nekoliko minuta posle toga Dušana su izveli na ulicu i streljali…
Desanka je bila očajna, ali ipak najpribranija, sprečila je sestrića da gleda kako mu „oslobodioci“ ubijaju oca.
Od tada, od te krvave jeseni ’44. pošto su crvenoarmejci silovali građanke a „oslobodioci“ streljali 150 intelektualaca, među kojima su bili Grigorije Božović, Ilija Pržić, Sibe Milinčić, Svetislav Maksimović, Jovan Joca Tanović… i još stotine drugih, srpska književnost će izgledati posve drugačije.
Istorija posleratne jugoslovenske književnosti je istorija UDBE. Elitni umetnici koji će uspeti da ostanu u čitankama i na javnoj sceni najčešće će sa sobom u grob poneti tajnu na koji način su to uspeli i šta je bila cena. Pojaviće se tu i novi likovi, nekada talentovani i inteligentni, katkad potpuni komesarski autodidakti. Plejada relevantnih osoba na našoj književnoj sceni biće između ostalog obogaćena bivšim tasterima Gestapoa, kleptomanima, šifrantima i cinkarošima svih vrsta koji su izrastali u figure za pionirske sveske. Neki od njih će posle doživeti da postanu i disidenti… Skoro svi zagovornici građanske etikecije i demokratije.
Dok se Isidora Sekulić tresla od straha u svojoj kući, kao anglofil, izbezumljena, šta će sa njom biti posle ubistva Grigorija Božovića, Desanka je razmišljala šta da radi. Njena situacija opet nije bila sjajna, bila je udata za belog Rusa, nije bila član Partije ali je srećom pred rat napravila dobre veze sa mnogim levičarskim književnicima.
Bolnu ispovest o tome kako joj je mučki ubijen zet, Desanka je sakrila u pesmu „Buba Mara“, tako da to niko nije mogao otkriti, za uzvrat kao najveći zalog svog preživljavanja u novom režimu ona je napisala „Krvavu bajku“.
Pesma o tome kako je na brdovitom Balkanu ubijena četa đaka postaće himna Titove ere i simbol partizanske „pravedne borbe“. Ova pesma koju je napisala pesnikinja iz Valjeva, na šta ju je navodno podstakao jedan seljak koji joj je tu vest saopštio na ulici, čitaće se generacijama u svim revolucionarno prigodnim trenucima. Zanimljivo je da Desanka nije napisala pesmu o ubistvima u Kraljevu već u Kragujevcu. Šokirana necivilizacijskim postupkom Nemaca, Desanka je napisala krvavu bajku koja je služila da se optuže ljotićevci, ali da se istovremeno prikrije da je ovo užasno stratište bilo reakcija na partizanski takođe necivilizovan čin da se Nemcima (koje su iz zasede likvidirali četnici) odrežu udovi i testisi i strpaju u usta.
Posle ovoga, da li u ličnom oslobodilačkom zanosu, u šta intimno sumnjam, ili da osigura svoje pozicije u crvenoj eri, koja će po svemu sudeći potrajati duže nego što su to mnogi mislili, Desanka je napisala pesmu „Sumnjalica“ koja će izazvati histeriju među emigrantskom inteligencijom. Ako je njena pesma „oslobođenje Cvete Andrić“ napisana prigodno povodom toga da su žene mogle da glasaju, iako literarno sasvim tanka, prošla dobro, „Sumnjalica“ je bila shvaćena kao preterani i nepotrebni znak lojalnosti crvenoj vlasti i njihovom entuzijastičkom obnavljanju razrušene zemlje. Izuzmemo li uvek ciničnog Ivu Andrića, koji takođe, budući potpisnik trojnog pakta, zna koju je cenu platio da se integriše u novi književni džet-set, niko sa njom nije ni razgovarao o toj pesmi. Desanka tvrdi da joj je Andrić rekao, za njenu, kako sama kaže, romantičarsko-estradnu pesmu, sledeće:
– Znate Desanka, jedan od mojih dobrih prijatelja juče mi je kazao da mada on nikad ne bi takvu pesmu napisao, duboko ga je dirnula…
Emigracija je šizila zbog upotrebe kiča u komunističke svrhe. „Srbobran“ je objavio tekst protiv Desanke u kojem je pisalo da „Desanka Maksimović drži nož u zubima spremna za pokolj Srba!“
Dok su se po književnim kuloarima zgražavali kako može da bude u takvom zanosu kada su joj upravo ubili zeta, Desanka je, oduševljena radnim akcijama, išla tamo da recituje. Priča se da je jedanput Crnjanski u izgnanstvu, zamoljen od svog poverenika da prokomentariše taj slučaj, rekao: „Pazite, veći je problem sa njenim ljubavnim pesmama, to je niko nije terao da napiše, za ove ima opravdanje…“
Ali Desanka je vraćena u gimnaziju gde je, kako tvrdi njena učenica, druga pesnikinja Titove Jugoslavije Mira Alečković, bila omiljen i dobar profesor. Pesma „Sumnjalica” za razliku od „Krvave bajke“, bila je toliko loša da nije uspela da preživi ni do moje generacije, rođene krajem šezdesetih.

Videćete kraj sebe živu
i potok čelični zahuktali
i cvećem okićenu lokomotivu,
putnike iz Šamca i Sarajeva
a kao svici varnica pleva
svaki čas se gasi i pali…

I tako dalje. Izgledalo je da je Desanka uspela da prevaziđe sve probleme koje su joj oslobodioci doneli kada je pred nju iskrsao najveći problem i iskušenje njenog života koje nije očekivala, 1948. i Rezolucija IB-a. Bilo je poznato u književnim krugovima da je salon Marka Ristića otvoren prema Zapadu, a Desankin prema Istoku. Kada se Desanka udala za Sergeja, njeni bliski prijatelji su se šalili da je potpuno propala zbog svog slovenofilstva. Međutim, Desanka je bila i više nego srećna da je uopšte uspela da se uda i to za tihog i podatnog Rusa koji je pratio kao senka.
Iako je Zogović napadao na početku svoje književne karijere, zahvaljujući svojoj sestri Mari, Desanka je, inače oduševljena Radovanom, uspela da ostvari izuzetno blizak i poverljiv odnos sa njim. Ovo prijateljstvo joj je itekako pomoglo u prvim posleratnim godinama kada je Zogović vedrio i oblačio.
Kada je jednom prilikom posetio Isidoru Sekulić u njenoj kući na Topčideru, ova je mašući makazama, u svom poznatom stilu besnela zašto sada on, umesto nje prepravlja Andrićeve umotvorine.
U tim prvim i najčudnijim godinama nove Jugoslavije, brzo zaboravivši leševe streljanih intelektualaca, obnavljao se život podobnih književnika. Kod Desanke u stanu je bilo glavno sastajalište Zogovića i ruskih pisaca koji su dolazili u našu zemlju. Navodno, bar je tad tako dosije UDBE stvari predstavljao, upravo se u tom salonu Zogović „domunđavao“ sa sovjetskim špijunima oko toga kako da Staljin namakne Titu omču oko vrata. Jedna od najduže čuvanih tajni naše posleratne udbaško-književne čaršije je kako su „čuvari reda“ upali jednog jutra kod Desanke i kako je ona privedena na informativni razgovor, kako se to zvalo, koliko mi je iz ličnog iskustva poznato.
Ovo je brzo procurelo po čaršiji pošto je dosta istaknutih književnika imalo radni staž i u policiji. Navodno je Desanki zaprećeno hapšenjem njenog supruga ukoliko ne bude sarađivala sa organima vlasti. Šta je tu priča, šta trač, a šta istina, to verovatno znaju samo oni koji su tada sa Desankom „razgovarali“ i ona sama. Neki misle da Desanka ovu celu neprijatnost nije ispričala ni svom suprugu Sergeju već je samo trag svoje nesreće i straha ostavila u stihovima:

Vernu biografiju pesnikovu
ne znaju čuveni leksikoni.
ne znaju učitelji ni učenici
niti oni
koji ga sreću svaki dan,
ni prijatelji kojima svraća,
ne znaju je ni otac ni mati,
ni sestre pesnikove ni braća.

Stvari su se dalje odvijale na potpuno neverovatan način koji je doveo do toga da u suzdržanom šapatu Desanka postane predmet vrlo morbidnog trača.
Naime, kako je to sam u svojim sećanjima napisao Zogović, postaje persona non grata koju oni, koji su mu se do tada po zakonu sile klanjali, sada izbegavaju i da pozdrave na ulici.
Niko, ama baš niko pod milim bogom od onih koji su do juče jurili kod njega u agitprop nije više svraćao do njega, a na ulici bi prelazili na drugu stranu. Naivna i impulsivna Isidora Sekulić se 1949. odlučila da poseti Zogovića kada je saznala da je njegova supruga Vera, odbivši da se odrekne svoga muža, izbačena iz Kulture, gde je bila direktor. O tom razgovoru Zogović sa izvesnom rezignacijom i dosadom piše u svojoj knjizi Postajanje i postojanje žaleći se na njenu samoljubivost i logoreičnost.
Na drugom sastanku Isidora se raspitivala da li osim Desanke iko dolazi da ga obiđe i sa čuđenjem je rekla:
– Ni gospodin Andrić?
– Ni on – odgovorio je Zogović.
Posle toga je Isidora zapala u vatru i počela da osuđuje vlast da se iščuđava i krsti, da govori da se takva stvar nikada ne bi desila u jednoj Engleskoj. Pretposlednji put kada su se videli Isidora se žalila da je „morala da rediguje za Prosvetu rukopis, nekog mladog čoveka, partizana… Dobrice Ćosića“. – Ja sam bila jedanaesti redaktor toga rukopisa. A ipak sam se namučila – robijaški posao.
Kada sam je zapitao za određenije mišljenje o rukopisu i šta će dalje sa njim biti, ona je mrzovoljno odgovorila:
– Ja sam mnogo šta izmenila, skratila, doterala. I dala sam mišljenje da bi se moglo štampati, kod nas se ionako svašta štampa…
Posle toga, s početka jeseni jedini čovek koji ga je osim Desanke Maksimović posećivao, Stefan Mitrović, bio je uhapšen a na vratima porodice Zogović stajala su dan-noć dva policajca u civilu.
U ranu jesen Isidora je posetila Veru i Radovana i pola sata pošto se vratila kući ona se usplahirena i sva van sebe javila telefonom.
– Mene su, gospodine, na vašoj kapiji pretresli, legitimisali, pitali me o cilju posete i sadržini razgovora. Na kraju su me upisali u crnu knjigu… I ja sam odlučila da više k vama ne dolazim. Ja to bez ikakva uvijanja ne smem. Ali ja imam hrabrosti da vam otvoreno rečem da to ne smem. Zbogom gospodine.
Za to vreme Desanka se neustrašivo družila i šetala javno sa Zogovićem po Kalemegdanu i čak dugo njegove poruke prenosila njegovim prijateljima u Rusiji. Tada se raširio memljiv i opasan trač da je Desanka bila prinuđena u zalog slobode svoga supruga i činjenice da su joj staljinistički agenti vršljali po stanu, da prati Zogovića kao njegova poverenica. Jedna od osoba koja je čvrsto stajala pri tome da je to istina bila je i sama Isidora Sekulić.
Do Desanke je došao trač da Isidora to u šapatu priča po gradu što je nju na izvestan način, ali ne preterano, uznemirilo. Gospođa Maksimović Slastikov je na sve načine, svojom neverovatnom upornošću, nastojala da sruši zid koji je Isidora prema njoj izgradila. Ona je uporno posećivala, hvalila, opsedala i na kraju je u svom naumu i uspela. Desanka je bila jedna od retkih koja je posećivala bolesnu i obnevidelu Isidoru i nosila joj u bolnicu supu pa se ovoj srce prelomilo.
Međutim, mnogo godina ranije desio se ovaj razgovor između njih.
Kao naivno i usput, Desanka je pitala Isidoru, usred neke njene rečenice o Šeliju, zašto ne viđa Veru i Radovana, a ova joj je, dajući joj do znanja da zna sve o toj stvari, odbrusila:
– Lako je vama da posećujete Zogovića, vi ste dobro stajali sa svakom vlašću. A ja niti sam kad stajala, niti stojim dobro i ne smem!

Slučaj je poprimio tragikomične obrasce, kada je i drugi ubica-književnik postao disident pa je takođe utočište našao u Desankinim literarnim skutima. Navodno je Ðilas prigovarao Desanki zašto je tako bliska sa Zogovićem, a ova je proročki rekla da se i njemu može desiti da tako postrada i da bi onda bila i sa njim i dalje prijatelj.
Uredno vodeći računa o satnici, Desanka je u odvojenim terminima, dok je većina grada bežala glavom bez obzira, primala Ðilasa i Zogovića u svom stanu i sa njima se sita Tita izogovarala. Na opšte iznenađenje i Ðilasa i Radovana, Desanka je nekoliko godina kasnije odlikovana Ordenom zasluga za narod od druga Tita, lično.
I Radovan i Milovan su bili šlogirani. U neverici su je zapitkivali da li će zaista od njega da primi orden. Kada je Radovan skoro u nesvestici od vesti zavapio sa druge strane slušalice da to ne sme, Desanka je odgovorila:
– Pobogu, Radovane, ja taj orden od naroda dobijam. Tito to samo formalno izvršava.
Godine 1958. ukazom dragog druga Tita, Desanka je odlikovana Ordenom zasluga za narod prvog reda.
Kažu da je Isidora Sekulić prokomentarisala događaj rečima, da se Desanka i naradila da bi ga zaslužila, aludirajući tako na njeno predano drugovanje sa Radovanom.
Ipak, Desanka je jurišala dalje, ne osvrćući se iza sebe i pišući sada već kao šezdesetogodišnja žena svoje ustreptale stihove za narod. Imala je ona u svojoj karijeri još uvek promašaja i kritičara koji je nisu voleli, ali ih je bilo sve manje. Još davne 1954. godine povodom njenog „neverovatnog“ romana Otvoreni prozori Petar Džadžić je u NIN-u, u kritici pod nazivom „Svi u sanatorijume“ napisao da „treba brzo zaboraviti ovu knjigu da se ne bi zaboravio ovaj pisac“.
Na sve kritike Desanka je uvek davala isti komentar: „Svađale se jetrve preko svekrve.“ Sasvim polako oni koji nisu voleli njenu „herc poeziju“ su ili umirali ili su prelazili na njenu stranu. Isidora je shvatila da je ona dobra žena, iako možda loš pesnik. Mihiz, koji se proslavio prozivkom Dese kao Zogovićeve ljubimice, na kraju je pisao za nju predgovore. Vinaver, koji se do smrti nije mogao pomiriti da se takvi stihovi, koji nisu pisani ni sredinom prošlog veka, uzimaju ozbiljno, bio je mrtav…
Već kao starija žena, koju je bilo pomalo neukusno i napadati, Desanka je kretala u svoje neumorne književne pohode po Jugoslaviji i inostranstvu. Sretala se ona sa slavnim državnicima, pesnicima, otišla kod Denikena da razmeni kosmička iskustva i ideje o vanzemaljcima. Spisak nagrada koji je Desanka dobila mogao bi da ide za rubriku verovali ili ne, od bugarskog sobranja, preko nagrade AVNOJ-a do prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR-a.
Međutim, ’69. Desanki umire majka, u junu sedamdesete brat Bogoljub, i na kraju, u vrelom avgustu iste godine njen suprug Sergej.
Ove nagle smrti nateraće pesnikinju da za neko vreme zaboravi na trave i bilje, na radost iščekivanja života i tako je u novonastalom strahu od smrti nastala njena do tada najbolja zbirka pod nazivom Nemam više vremena. Velika je misterija ostala u književnim krugovima u šta je Desanka verovala. Nekoliko puta ona će sama izjaviti da zna da posle smrti nema ničega, a potom postati „rodonačelnica pravoslavnog pesništva” i dobitnica nagrade Krst kneza Lazara koji je dobila dan pre nego što će, čovek kome je pisala recenziju, Slobodan Milošević, obećati narodu da niko ne sme da ga bije.
Zogović je još ’36. napadao kako je ona primer da „ne uče ništa, ne znaju ništa i nemaju ubeđenja“. Jedne godine ona bi napisala povodom toga da je nekom tvrdila da ima Boga kako je „komično uživala u svojim rečima koje su bile prazne čaure i u dubini mene izazivale mi neku dosadu i sitost“. Dve godine posle je sarađivala sa Hrišćanskom misli, da bi opet nekoliko godina posle povodom „Krvave bajke“ izjavila da i sama zna da đaci nisu otišli na nebo ali da je to lepa poetska slika…
Postoji jedna čudna pesma Mire Alečković „Ja neću biti ona ista“ koja govori o tome kako su dve omiljene Titove pesnikinje razgovarale o tome šta će biti sa njima posle smrti. „Meni nisu potrebni predeli rajski, lepše sam u svome zavičaju videla“… rekla je kroz Mirinu pesmu Desanka.
Na neki neverovatan način od pesnikinje panteizma, do pesnikinje koja je opevala radne akcije i prvomajske parade, Desanka je na kraju doživela i to da postane „rodonačelnica pravoslavnog pesništva, hodovodnica dobrotoljublja i nacionalno najvaspitanija Srpkinja“ kako je pisao Slobodan Kostić povodom ideje da pesnikinja dobije nagradu Prvi krst svetog kneza lazara. U nadahnutim tekstovima koji su o Desanki pisali vladike Amfilohije i Atanasije teško je shvatiti da se radi o osobi koja toliko nije verovala u zagrobni život, da čak ni bliski joj Deniken nije uspeo da je ubedi u jeretičku varijantu reinkarnacije.
– Šta nam to vredi kad svesni kontinuitet ne postoji? – pitala je ona Denikena kao nepopravljivi ateista.
Ovoj neverovatnoj metamorfozi (koja je poznata još samo u svetu insekata) prethodio je malo poznati skandal sa Desankinom zbirkom Tražim pomilovanje. Ova toliko voljena i obožavana zbirka od intelektualaca i naroda stajala je dugo u „Prosveti“ koja iz nekih neobjašnjivih razloga nije htela da je objavi. Kada je „Matica srpska“ objavila zbirku, Oskar Davičo je komunistički nehotično napravio pesnikinji veliku reklamu i na kraju je proizveo u disidenta.
Povodom izlaska zbirke, Desanka je, skromno rekla svojoj prijateljici Floriki Štefan:
– Ti svašta pamtiš, zapamti i ovo, i jednoga dana napiši koju reč o tome. Osim Andrića, od svih pesnika, jedino je Vasko Popa digao telefonsku slušalicu da mi čestita i istovremeno zahvali što sam napisala veliku knjigu u srpskoj istoriji…
Međutim, za razliku od Pope, Davičo je shvatio da je zbirka u stvari simbolično traženje pomilovanje za Ðilasa, te je nastalo pitanje da li tako opasnu knjigu, polemiku sa Dušanovim zakonikom, treba objaviti. Zahvaljujući posredovanju gore pomenute pesnikinje koja je za celi slučaj angažovala „diskretni partizanski par Lisulov“ nedoumice su izbačene i zbirka je štampana. Svu pomamu i interes koju je knjiga izazvala, Andrić je prokomentarisao rečima:
– Šta ćete Desanka, pred svačijom kućom mora mečka zaigrati!
Suprotno ideji da „nema više vremena“, kako je verovala sedamdesetih, kada je ušla u osmu deceniju Desanka je imala još puno vremena ispred sebe. I u tom vremenu ona je sve više postajala biološki fenomen, a sve manje literarni.
Lomila je ruke i noge, bolovala i ozdravljala. Škole su dobijale njeno ime, svi su je citirali, zvali, očekujući da svaki čas može da umre pa da iskoriste mogućnost da još malo mudrosti saznaju od najveće srpske pesnikinje.
Sećam se početkom osamdesetih u Igalu, da sam je srela dok je, upravo oporavljena od još jednog loma, „kao stonoga“ (Andrićevo poređenje) jurcala po šetalištu. Ja sam tada, još gotovo devojčica, šetala sa mojim dedom po majci Dušanom Ðurovićem, koji je bio njen stari, još predratni poznanik, pa sam tako i lično upoznala i saslušala mudrosti poetese.
– Dragi moj Dušane – rekla je vatreno – spalili su ti knjigu Miris oskoruša, pa šta! Zabio si se u ono selo, otišao u samoću, sediš, ne izlaziš, ljudi ne znaju da li si živ ili mrtav…
Dalje je sledio još niz instrukcija, da bi i on, kao i ona, trebalo da ide svugde okolo iako ga ne zovu, iako je za književnu čaršiju bio na duži niz decenija sahranjen.
Posmatrala sam je sa belim šeširom na glavi kako maše rukama, nasmejana kao za fotografisanje i nisam mogla da verujem, kada sam puno godina kasnije videla da je tu istu rečenicu udelila i Zogoviću kada je ovaj „zglajzao“. Zogoviću koji je još pre rata napadao i njene i dedine knjige.
Moj deda je učtivo saslušao, naklonio se i produžio šetnju bez komentara, jer je, za razliku od mene, bio tih i odmeren čovek.
Kada smo je sutradan ponovo sreli u društvu lokalnog pesnika ja sam došapnula dedi: „Ne, nemoj mi prići bolje izdaleka…“ Deda me je opomenuo za moje šeretske misli, ali budući da je bio potpuno predan mojim hirovima, izbegao je da ponovo saslušamo misli velike pesnikinje.
Kako Desanka nije umirala i pošto smo pre Brene nacionale dobili i Desu nacionale, čije su se uglazbljene pesme prodavale i pevale širom Jugoslavije, postavilo se pitanje i njenog spomenika. Inicijator ovog neverovatnog poduhvata bio je niko drugi nego Matija Bećković, čovek koji je uspeo u tome da i Ðilas bude sahranjen uz svešteničko pojanje mada ne i proglašen svecem kao Žika Stojković.
O tome kako je Matija uspeo da ubedi Desanku da joj se za života podigne spomenik pisano je dosta. Navodno se Desanka sujeverno uplašila da bi podizanje tog spomenika značilo prizivanje njene smrti. Četvoročlana delegacija Bećković, Milo Gligorijević, Dušan Mihajlović i Selimir Maksimović imala je velike probleme da ubedi pesnikinju, pošto im je odmagao i njen sestrić koji je tvrdio „da toga u svetu nema da se pesnicima za života dižu spomenici”. Onda je Matija ispričao sledeću pričicu koja je toliko razgalila pesnikinju da je ona rekla svoje da.
„U manastiru gde je vladala opštežiteljna strogost u postu i molitvi, iguman primeti da je mladi monah sakrio nešto pod mantiju i da žuri u svoju keliju. Krene iguman za njim, da ga uhvati u slabosti i nedelu. Naglo otvorio vrata kelije i ugleda mladoga kaluđera kako ispod manastirskog ključa na ušicama zapaljenom svećom kuva jaje. – Šta radiš, brate? – vikne starac ljutito. Mladi monah je tada, prirodno zbunjen, pokušao da se opravda i reče: – Oprostite, oče i igumane, đavo me je na to naterao. – A đavo se javi iz ćoška i kaže: – Laže, igumane, ovo sam prvi put od njega video, ovo sa ključem i jajetom!“
E, pa ova Matijina pričica toliko je razgalila i nasmejala Desanku da se ova polako slomila. Godine 1993. ispred realizovanog spomenika, Matija je blistao. Objasnio je on da se, dozvolivši da se ovaj spomenik postavi, Desanka još jedanput žrtvovala za svoj narod i da je to spomenik sa njenim likom koji je spomenik i majci Jugovića, Kosovki devojci, Jefimiji, Milici Stojadinović, Mini Karadžić, Nadeždi Petrović i Isidori Sekulić.
Da li je tim činom Matija snivao spomenik sa svojim likom koji će istovremeno biti spomenik Milošu Obiliću, Njegošu, Vencloviću, Vuku Karadžiću, Dučiću, Nikolaju Velimiroviću, Rastku Petroviću, Branku Miljkoviću, pa ako treba, i Stanislavu Vinaveru.
Tolika mnogoznačnost jednog umetničkog dela do sada se retko sretala. O tome šta je sve taj spomenik simbolizovao ispisane su stranice i stranice. Između ostalog, našla sam podatak da je i simbol majčinstva (sic!).
Opštoj pomami i obožavanju velike pesnikinje pridružio se i predsednik Jugoslavije, Slobodan Milošević, koji je poželeo da mu pesnikinja napiše recenziju za njegovu knjigu. Neki, iako tada još uvek retki, zapitali su Desanku što joj je to trebalo, a ona je, objasnivši da je čovek lepo zamolio, objasnila da je to uradila prvenstveno što je Milošević neodoljivo podseća na Jovana Skerlića. U toj recenziji, između ostalog, Desanka nam je vizionarski objasnila da „Milošević svom snagom želi da nam narod ne bude preveden žedan preko vode“. Sa čuđenjem mogu primetiti da mnogi obožavaoci lirike Desanke Maksimović preziru dela doktorke Mirjane Marković kao da previđaju, valjda iz ideoloških predrasuda, koliki je uticaj poetesa ostvarili na humanizam i liričnost prve dame.
A onda, kada su svi već posumnjali da nikada neće, Desanka je umrla. Bila je to možda najtužnija sahrana posle Titove. Došli su telegrami saučešća porodici sa svih strana sveta i od ljudi koji se nikada više neće naći zajedno u istom kontekstu. Potresni izlivi žaljenja komunističkih rekonvalescenata, sveštenika, običnog naroda koji je voleo prvog u svetu, narodnog pesnika koji nije bio anoniman.
Danas kada čitam Desankine stihove o mesečini, strepnji, iščekivanju ljubavi, one tople, nežne pesme koje su dušu dale da ih obradi Željko Samardžić i da još jedanput uđu u srce svakog čoveka, pitam se kako je Marko Ristić mogao tako da pogreši kada je povodom njene poezije posumnjao u centralni aksiom dijalektičkog materijalizma u kojeg su se do tada svi na levici zaklinjali. „Njeno stvaralaštvo je očigledan dokaz da kvantitet ipak ne prerasta obavezno u kvalitet.“
Ma šta mislili o poeziji Desanke Maksimović, ma kako bili rezervisani prema njoj zbog njenih estetskih i ideoloških akrobacija, možemo da budemo ponosni da je naša poetesa prva, očiglednije od bilo koga drugog, uključivši i Ajnštajna, svojim delom dokazala da je marksizam u svom fundamentu besmislen.

ANICA SAVIĆ REBAC
ili misterija smrti najpametnije Srpkinje





– Ma, šta mi kažeš Persida, zar se Anica još nije ubila?
– Rezala je vene, ali su je spasili, zamislite!? Pitam se kako ih je to rezala, kad je preživela?
– Ako je dala reč Hasanu da će se ubiti onda je, mislim, red da se lepo ubije.
Ovako su dve istaknute beogradske drugarice, nekad gospođice u svojim, (sad) oslobodilačkim, salonima komentarisale Anicu Savić Rebac davne 1953. godine.
„Bez osvajačkih crta lica i ljupkosti u držanju, više gorda i opora, nego blaga i umiljata, Anica nije naročito primećivana u beogradskom društvu“ – tako je opisivao večno u nju zaljubljeni, najdecentniji prečanski intelektualac, gospodin Kašanin, a onda su se stvari naglo promenile…
Iznenada smrt njenog bolesnog muža Hasana, bivšeg četnika-komite i prijatelja Mustafe Golubića, i njeno obećanje da će odmah za njim u smrt, napravili su od nje tratch (trač) partiju godine.
Anica, po prirodi asocijalna i sasvim okrenuta svom antičkom svetu punog kipova i iracionalnih ljubavi, dala je mužu obećanje da „bez njega neće živeti“ da bi ga „okuražila“ jer niko nije mislio, pa ni Anica, da će Hasan stvarno umreti.
A onda je on umro.
Ona je ostala potpuno sama, a Beograd vrelo zainteresovan za to kada će ona ispuniti svoje obećanje…
Anica je, sedeći sama u mraku njenog i Hasanovog malog stana, okružena slikama Laze Kostića i njegove nesrećne ljubavi gospođice Dunđerski razmišljala šta da uradi…
Priča o neosporno najumnijoj Srpkinji počinje davno, još u zagušljivom prošlom veku, kada su jednog jutra 1892, pisac Milan Savić i njegova plemenita žena, Julka (rođena Davidovac) dobili svoju jedinicu Anicu Savić Rebac.
Anica je bila novosadsko mezimče koje su mazili i na kolenima cupkali, čika Jova Zmaj i Laza Kostić.
Francuski, nemački i engleski, još kao dete, naučila je da govori kao maternji jezik, a u četrnaestoj godini objavila je svoj prvi prepev Šelija.
Njen otac Milan Savić, sekretar „Matice srpske“ i prevodilac Geteovog Fausta, sve je činio za svoju jedinicu, samo da ona dobije što bolje obrazovanje, „samo da se njen talenat razvija“.
Anica je išla u privatnu gimnaziju i zanimao je isključivo samo jedan muškarac – čika Laza Kostić, uz čije je pesme u san padala i iz sna se zadihana vraćala.
Milan Savić je, inače, pomagao Lazi onda kada ga je ceo svet odbacio i sve je činio da Matica objavi njegova dela, pa je Laza bio najbolji prijatelj porodice i Aničina sasvim tajna ljubavna opsesija njenog ranog devojaštva. Veliku tajnu za koju nije znala ni njena mama Julka, koja je mislila da prati sve Aničine poglede, čuvala je devojčica od svih.
Dok je Anica krišom gledala u starog Lazu, u njene prozore je zajapuren i zanesen piljio sasvim mali Kašanin.
Kašanin je bio četiri godine mlađi od Anice i nije bilo dana da je prošao kroz srpsku Atinu da nije našao razlog da skrene kroz Hlebarsku ulicu, gde je Anica stanovala, ne bi li je video kako stoji na balkonu ili gleda kroz prozor.
Ali, kako je Kašanin posle pisao, „na balkonu nikad nije bilo nikog, a vrata su uvek bila zaključana“.
Anica je čitala ili gledala Lazu, ili se brinula za njegovu sirotinju i bolesti. Na sve načine je mali Kašanin pokušavao da upozna Anicu, ali nije uspevao. Uzalud je šetao Hlebarskom ulicom po kiši i vetru, uzalud je išao na književne večeri i koncerte, Anica ga nije primećivala.
A onda je došla 1910. godina. Te čudne i vetrovite godine umro je Laza Kostić a Aničina porodica preselila se u Beč da bi ona studirala klasične jezike i književnost kod profesora Radermahera. Anica je volela, uz topao čaj, u šali da govori da je njen dobri otac Milan Savić, otišao zarad njenog talenta u Beč isto kao što se Horacijev otac preselio zbog Horacija u Rim.
Čudna, vredna i uporna gospođica Rebac nije u Beču uživala kao što bi to druge gospođice činile. Nije se ona zanosila ljubavima, kolačima i plesovima, već je svoju strašnu i neutešnu žalost zbog Laze ublažavala svojim druženjima sa profesorom Radermaherom. U dugim i čudnim, običnim ljudima i veselim gospođicama nerazumljivim, zanosima predelima i pričama iz stare Helade pronalazila je ona sav smisao svog mladog života.
Profesor Radermaher bio je jedini muškarac, koji je posle čika Laze uspeo da razume njene olimpske zanose i hiperborejska interesovanja, njenu stravičnu žeđ za tajnama grčke i rimske mistike i ezoterije. I dok je zabrinuta mama Julka, odmeravala bečku gospodu i kupovala lepe materijale za haljine svoje kćerke, Anica je čitala i sanjala ambrozijski svet i zanosila se Nižinskim koga je gledala u bečkom baletu.
Kada je jednog jutra Julka zabrinuta za Aničinu malokrvnost pitala šta bi joj mogla skuvati da je razveseli ona je rekla:
– Ambroziju!
Zabrinuta gde bi to jelo mogla naći, pitala je Julka šapatom svoga muža šta je to?
– To ti je ono jelo što po grčkoj mitologiji jedu bogovi i njihovi konji – odgovorio je Savić kroz suzdržan smeh.
Ambrozije nije bilo na bečkoj pijaci.
Apsolvirala je 1913. godine i rat je prekinuo njeno dalje školovanje. Sa svojim profesorom Radermaherom nastavila je da se dopisuje sve do njegove smrti 1952. godine.
Iz rata je Anica opet bežala u grčka i rimska ratovanja, a onda je 1918, na dan ulaska srpske vojske u Novi Sad upoznala mladog gospodina Kašanina.
Mladi gospodin Kašanin, bistar i naočit, bio je sada student koji je tu došao da učestvuje u radu Srpskog narodnog odbora. On je već bio zaboravio na nju, na svoje šetnje Hlebarskom ulicom i na želju da je upozna. Ona je čitala njegove radove u „Braniku” i somborskoj „Slozi”, ali sada ga je videla prvi put.
Odmah su postali nerazdvojni.
Po povratku iz Beča Savići su ostali bez svoje kuće u Hlebarskoj ulici, i sada su živeli na uglu Nikolajevske i Lazareve ulice u apartmanu čiji su prozori gledali na usamljenu i tamnu Nikolajevsku crkvu i na njenu uvek praznu portu.
„Da li zbog starog nameštaja, ili zbog ostarelog domaćina, među kojima je Anica izgledala još mlađa i naivnija nego što je bila, ili samo zato što sam im odlazio u posetu pred veče, zauvek mi je ostao u sećanju mračan i tužan stan. Na vratima me je svaki put presretala Aničina mati sa osmehom i rečima koje su bile isto toliko ljubazne koliko i konvencionalne. Aničin otac nije bio sa mnom mnogo razgovoran, valjda i stoga što je verovao da ga, kao i svi tadanji mladi ljudi ja mnogo ne cenim. A možda nije govorio i zato što je slabo čuo, i zato što nisam dolazio njemu nego Anici. Onako kako bih ga zatekao kad bih ušao, tako bih ga i ostavio kad bih izlazio. Stajao je malen, sitan, ružan, za pultom i pisao…“
Tako je opisivao, u svojoj ispovedi na te dane, gospodin Kašanin koji je Aničin svet obrnuo naopačke. Ona, koja je volela samo stare i pametne muškarce i koju su jedino razumeli osedeli i prezreni Laza i zaneseni profesor Radermaher, sada je svako veče u svojoj sobi, u plavičast sumrak, sedela sa ovim mladim muškarcem, skoro dečakom, i pričala o poeziji i dunavskim plažama, o pitijskim zagonetkama i orfičkim strastima.
U varoši koja je još mirisala na rat i gde je jedna vojska tek otišla a druga došla nije bilo struje. Njih dvoje bi tako sedeli u potpunom mraku, jedva se nazirući i sakrivajući tako svoja crvenila i poglede sve dok Anica ne bi skočila i rekla:
– Bože, što ne kažete da je mrak! – onda bi zapalila malu petrolejsku lampu a sobu ispunile dugačke senke, Anica bi odmah počela da govori o Lazi. I mladi Kašanin je voleo Lazu. Pričajući o Lazi, on bi opet pogledom malog dečaka koji prolazi Hlebarskom piljio u njeno lice, a ona bi se, praveći se da joj sva duša gori za Lazom, smeškala od zadovoljstva koju joj je ova nova i nenadana ljubav donela.
On je voleo Ruse, ona Helene. On Francuze, ona Engleze. Njihove svađe. Julki sasvim nerazumljive, završavale su kikotom i osmesima.
Sećajući se tih večeri on je zapisao:
„Nju je trebalo gledati, ne samo slušati, kad je ponesena i ushićena izlagala svoje misli. Ne sedeći u fotelji ni minut mirna, ona se naginjala, ispravljala, pljeskala rukama i širila oči… Pre je ličila na debitantkinju glumicu, nego na svršenog studenta klasičnih jezika i više sećala na dečaka nego na devojku.“
Anica se, praveći se važnom, sve više zaljubljivala u Milana a da to nije ni primetila. Milanova želja za Anicom bila je presecana njenom pozom svršene studentkinje i starije gospođice.
Celu godinu dana od jeseni 1918. do januara 1919. njih dvoje su punili sumrak na uglu Nikolajevske svojim znanjima i strastima, a onda je Milan trebalo da otputuje u Pariz na Sorbonu gde je upisao istoriju umetnosti, a Anica u Beograd za ispite na univerzitetu.
Sasvim naivno, verovali su da će se njihov zanos održati preko pisama. Anica je zamolila Milana da se dopisuju na francuskom. Milan je pristao iako mu je to bilo smešno.
O ljubavi Anice i Milana zna se sasvim malo, kao uostalom o bilo kojoj velikoj ljubavi zaključanoj u sumrak memljive sobe. Ni sama Julka, koja je katkad sitnim koracima prolazila sporo ispred zaključanih vrata nije znala šta se dogodilo.
– Malo poljubaca, puno obećanja i previše nerazumljivih stranih imena! – kako bi rekla njihova sluškinja.

Trećeg maja 1919. – ona mu piše:

Gospodine Kašanine,

U vašem pismu me je sreo vetar putovanja; to mi je tako dobro došlo. I iluzija me je osvežila; iako mi je, s druge strane, milo što niste išli morem: suviše bih vam zavidela. Vi ste u gornjoj Italiji našli našu prirodu; a ja se već toliko vremena trudim, sa dosta uspeha, da u našoj prirodi nađem elemente, reflekse, iluzije daljina… Mislim da treba mnogo otporne snage da bi se moglo uživati u Parizu. Treba savladati svu neharmoničnu kolosalnost modernog, velikog grada, da bi se došlo do onog ŠTO je, bar za mene, pravi sadržaj Pariza: a to je kondenzovana kultura tolikih vekova, od Julijanovih termi do, recimo, do Ajfelove kule. (Ja vam kanda neprestano pričam o onome što vi gledate, no šta da vam pričam o N. Sadu?…)
Jeste li posetili aprilske bašte Versaja i San Klua? One mora da imaju naročiti šarm: šarm prošlosti koja se večno podmlađuje. Ja ne znam da li vas to toliko privlači: meni je dragoceno, jer za mene postoji samo juče i sutra – danas samo kao veza između juče i sutra.
Vi, vi ste vrlo mladi, kad možete da se tako iskreno čudite i divite. Ja mislim da to više ne bih mogla – osim, možda, kad bih letela na avionu…

Kašanin je bio besan, i hodao je pariskim ulicama razdrljen i vruć sa njenim pismom u rukama. Nerviralo ga je što mu je u svakom pismu davala do znanja da je on za nju „klinac“. A, Anica je živela od njegovog obožavanja više nego od svojih dionisijskih zanosa iako je mislila suprotno.
Dvadesettrećeg jula 1919. – ona odgovara na njegovo pismo:

Pišem vam u Pariz, a vi ste, G. Kašanine, možda već u Alpima… Mnogo sam mislila na planinu prateći Ničea po šumama Silvaplane. I posle dva leta provedena u Dolomitima južnog Tirola, ja znam da nema pozitivne vizije koja bi moglo da zadovolji širu estetsku glad no što čini visoka planina. Njena lepota je u isti mah i spiritualna i realna, beskrajna a ipak određena. Najlepše što sam ikada videla, to je jedan izlazak sunca u Alpima. Hoće li vas ta lepota usrećiti…

Stalno ga je proveravala, ispitivala, začikavala kroz pisma. Ispitivala njegove opsesije i znanje francuskog. Sasvim sigurna u njegovu ljubav ponekad bi, kroz neki blag opis, ili reminiscenciju pokazala i tanku okrutnost…
Sedamnaestog avgusta – piše mu pismo na francuskom, zahtevajući to i od njega. U tom pismu piše mu o beogradskim salonima o tome da je Uroš Predić uradio njen portret i da je srela Crnjanskog. Pohvalila je inteligenciju i senzibilitet Crnjanskog i Milan je osetio laku i upornu ljubomoru koju je kao bolest nosao kroz kafane Monmartra. Na njegovo uporno insistiranje da mu da svoj konačni sud o Crnjanskom ona odgovara:

Ukratko, to je jedan koji bi hteo da bude Arijel, kad ne bi tako često hteo da bude Kaliban. No, arijelski elemenat će, nadajmo se, prevladati.

Ova šifrovana poruka, za koju je trebalo poznavati Šekspira umirila je Milana. Ona je još uvek u Crnjanskom videla čudovište više nego anđela…
Te godine ona prvi put odlazi u Topčider kod Isidore, druži se sa Andrićem i Manojlovićem i Milanu prepričava literarne tračeve.
Na kraju jednog pisma ona mu kaže:

Vi se čudite što volim mrtvace. Zar vi ne znate, Kašanine, koliko mrtvi mogu da budu živi, a koliko živi mogu da budu mrtvi…

U februaru 1920. ona zapada u prvu veću psihičku krizu, i piše mu sasvim poverljivo i otvoreno pismo, sasvim neobično za nju:

G. Kašanine, pišem vam usred posla na svojoj disertaciji koja mi ide vrlo sporo i nezgodno… Ja sad imam manje želje za putovanjem nego inače, prvo zbog pomenutog posla, drugo zbog pomenutog komplikovanog duševnog stanja u kome se nalazim. Ja sam slutila da će jednom u meni doći do konflikta između umetnosti i života i sada je nastalo to vreme krize. Moja umetnost je bila „načinjena iz materije snova“, i živela je jedino u atmosferi sna. Hoće li ona moći da preživi rušenje jednog celog sveta, hoće li moći da živi u atmosferi života? Ovo je moj problem i borba na život i smrt. Ja se nosim po običaju dosta mirno, ali ne patim manje radi toga…

Pametne devojčice svi neguju i tapšu, pametne devojke već postaju čudne i opasne za svoju sredinu, a pametne žene su već prava tragedija i predmet ismevanja za srpske gradove. Tako je već stotinama godina. Nekad dika i ponos srpske Atine, Anica sa svojim ekskluzivnim stavovima, više zainteresovana za Trojanski rat i muze nego za srpsku stvarnost i haljine, sve je više bila predmet ogovaranja i intriga. Sredina ne oprašta nezainteresovanost za nju. A onda, već ionako krhka i nežna, crnka, markantnog nosa i „konvencionalno ljupkog lica“ bila razdirana svojim duševnim bolovima, dobila je pismo od Milana u kome je pisalo da se on oženi ruskom groficom.
Bila je šokirana, ponižena, duboko uvređena i sasvim sigurno – potpuno nesrećna. Odjedanput je shvatila koliko je volela tog mladića koji je u sumraku njene sobe tvrdio da zna više od nje o Klajstu i Geteu, o Šeliju i Kitsu… Njega, kome je poverila sve svoje uspomene i slutnje, sate i snove… On je izdao i ona mu to nikad nije oprostila. Prekinula je prepisku i dugo odbijala da ga vidi. Prevarila se što je poverenje poklonila jednom tako mladom čoveku i sada je bila ponosna na svoju distancu i rezervu koju je gajila prema njemu.
Odlučila je da se i ona uda… Ali za koga se, zaboga, tako pametna Srpkinja u Srbiji mogla udati?
Hasana je Anica srela sasvim slučajno, ili ga je možda dozvala. Oni koji znaju nešto o njihovom prvom susretu ili su mrtvi ili ljubomorno čuvaju tajnu. Neki kažu da je to bilo u Parizu. U jednu suvu jesen.
Hasan na turskom znači lep, i Hasan je to u životu i bio. Ogroman i žovijalan – kako su ga njegovi savremenici opisivali, Hasan je bio načelnik u muslimanskom odeljenju Ministarstva pravde. Ranije je taj dinarski gorštak, stočanin, poput Mustafe Golubića i drugih srpskih, mladobosanskih rodoljuba, muhamedanske veroispovesti prošao ratnu školu eteričnog, „šturm und drang“, vojvode Tankosića.
Bio je jedan od onih srpskih komita, ustaša, potom četnika koji su u „Zlatnoj moruni“ uz duge čibuke i prevrelu rakiju, u duhu najbrutalnijih svedočanstava poljskog plemića, srpskog aristokrate, Stanislava Krakova, prepričavali svoje avanture s južnih balkanskih gudura. Hasan je, po nekim navodima, bio jedan od onih srpskih bojovnika koji su jezdili Kosovom, Metohijom i negotinsko-kumanovskom granicom noseći na kopljima glave arbanaško-turskih dahija, sveteći se za ubijenu srpsku nedonoščad.
U tom romantičnom ratniku, srpskom vitezu muslimanske veroispovesti, gorda prečanska intelektualka, opsednuta jelinskom heroikom pronaći će prototipnu figuru za svoje pretplatonsko-spartanske snove.
Hasan, koga je zlobna beogradska čaršija neopravdano optuživala da je „glup“ u međuvremenu će izrasti u najpoverljiviju figuru srpsko-muslimanskih diplomatskih, anti-katoličkih, taktičko-strateških manevara.
Hasan (lepi) će ovaplotiti njene najskrivenije vizije, i u njemu će ona pronaći vezu između ahilejske uzvišenosti i hiperborejske nedokučivosti. Nikada Anica nije otišla ni na jednu večeru u PEN klub ili na bilo koji skup a da njen Hasan, kao ogromna senka, nije bio uz nju. Takva bračna odanost i vezanost provocirala je u književnoj čaršiji više prezira i ogovaranja nego klasičan književni blud i razvrat.
Ali, Anica nije marila za to, uz njegove evokacije komitskih avantura, posle raskošnih pariskih (ili ciriških večera) očarana konspirativnim, misterioznim mladobosansko-crnorukaškim konfabulacijama, Anica će razrešiti svoj problem – zaboraviće na stvarnost.
Hasan je svojim dinarskim zagrljajem preneo iz kašaninovske srpske Atine u prestonicu Elade… Ili se to njoj tako činilo, što je sasvim dovoljno za sreću.
Kada je sreo 1927. Kašanin je bio šokiran.
Nekoliko puta ih je posetio u Lominoj ulici, gde su živeli.
Anica je bila formalna i hladna. Na njenom licu nije se mogao pronaći ni titraj žaljenja ni sentimenta za „nasladama dragog prijateljstva“, onog tankog i slatkog traga na ženskom licu koje rado pokazuju svojim bivšim ljubavima mameći ih tako na dalje obožavanje.
Očigledno razočaran Milan će zapisati:

„Iz godine u godinu nametljivije i utoliko ubedljivije ukoliko smo se ređe viđali, život kojim je živela Anica Savić činio mi se ne istinski, već fiktivan, njen odnos prema pojavama i bićima veštački. Zauzeta naukom i poezijom, čitanjem i pisanjem, volela je Platona i Lukrecija, ne i žive ljude. Ničim nije pokazivala, još manje rekla, da joj je žao što nema braće i sestara, i nema dece…“

U ovom tekstu Kašanin je zaboravio samo da napomene da je pored tolikih mrtvaca volela kroz „jezivu romantiku“ i jednog živog muškarca – svog Hasana.
Samo je taj zanos, zanos koji je nerazumljiv bez izvornog poimanja erosa, mogao privoleti jednu više nego, makar i mladalački samosvesnu intelektualku, da se odrekne svoje karijere i poput orijentalne, krotke hanume krene za svojim mužem smerom njegove delikatne političke misije. Tako je miljenica austrijskog konzervativnog filologa Radermahera, bečka apsolventkinja, primadona vojvođanske intelektualne scene, zvezda pariskih (i inih evropskih salona) uz svog Hasana, uz svog Ahileja, stigla 1930. u Skoplje. Hasan je tamo postavljen za upravnika muslimanskih vakufskih imanja, a ona za nastavnika gimnazije i honorarnog asistenta fakulteta. Decenija provedena na južnom polarnom polju srpskog naciona mogla bi se, iz jednog ugla tretirati kao Hasanovo obrušavanje od Aničinog Ahileja do njene ahilove pete, pogotovo ako se ima u vidu da je njena ekspertiza ranojelinske filozofije, na kraju svedena na dugogodišnje suplentovanje ili predavanje na Skopskoj medresi.
Politička pozadina cele stvari je ipak bila zanimljivija. Hasana je srpska vlast poslala u Skoplje da bi kao Srbin muslimanske veroispovesti delovao na brojne „muhadžere“ koji su se tu sklonili, bežeći iz Bosne i Hercegovine od austrougarske vlasti, kako bi pojačao njihovo „srpsko“ osećanje nad „muslimanskim“. U tom smislu se i na Aničin rad u medresi može gledati kao na svesnu ili nesvesnu konspirativno-špijunsku misiju za srpsku stvar.
S druge strane, ta misija je, skoro par decenija, odvojenosti od svih evropskih elitnih tokova, masonskih ili nacističkih, paramasonskih ili komunističkih, svejedno, obezbedila Anici Savić Rebac, jedan retko luksuzan smiraj, jedan eskapistički put u mističke dubine istoka. Skrivena u Hasanovom zagrljaju, u Skoplju, tu u trakijsko-makedonskom grebenu, gde su začete ranojelinske misterije, odakle su izgamizale Sibile ona će porinuti u korene istočne psihodelije.
Najbolje čuvana tajna ili trač, iz ovog perioda, za koju postoji samo jedan živi svedok-derviš, govori da su Anica i Hasan svoj projekat „bega od stvarnosti” pojačali opijatskim iskustvom.
Tek tu će Anica razumeti zadimljene ambijente „zlatomorunske zavere“ tu će se suočiti sa suštinom balkanske mistike koja transcendira epohe, etnose i religije, tu će uz Hasana razumeti liniju spoznaje koja ničeanski započinje kod Zaratustre, nastavlja u trakijsko-makedonskim misterijama da bi eksplodirala kroz dionisijske svetkovine. Jer će zapravo tu, u autentičnom poprištu tračanskih paganskih narkotičkih opijumskih rituala, koji su presudno uticali na antičke predplatonske misterije i bahanalije, Anica razotkriti suštinu kontinuiteta balkanskog psihodeličnog osećanja sveta.
Ono što je za Grahama Grina značila Indokina to je za Repčeve bila Makedonija.
Ali, za razliku od ovog opskurnog agenta Intelidžens servisa, pisca diletantskog Voza za Istambul, njihovo prosvetljenje je bilo na njihovom tlu. Zato je bilo dublje i tragičnije. Dublje jer je pojačavalo njihov nacionalni patos i tragičnije jer ih je definitivno paganskom narkotizovanom ekstazom nepovratno udaljilo od hrišćanskih dveri.
Tako inicirana Anica je mogla da shvati laičku nerazumljivu liniju koja vodi od mladobosanskog patriotskog zavereništva, preko apisovskog crnorukaškog terorizma ka bečkoj konspiraciji u poleđini srpskog, jovanovićevskog kluba, i završava se u ruskom komunističkom, skoro pa asasinskom, kominternovskom teroru. Prosto govoreći okrenula se opsesivno ideji smrti.
Gospođica koja je volela Debisija i Lukrecija i koja je smatrala da je „Pariz samo toliko zanimljiviji od Beograda koliko Beograd od Novog Sada“ polako je počela da shvata da je umetnost opasnija od stvarnosti, da je antika bolnija od Srbije…
Zahvaljujući toj istočnjačkoj inicijaciji koja asocira „četvrti put“ Gurđijeva, ostvarenoj u prapostojbini balkanskih opijumskih paganskih orgija, Anica Savić će sa svojim „Repcem“, kako je od milja zvala Hasana, prihvatiti, tokom ratnih godina neobični, blagougodni egzil, koji je srpskoj lojalnoj i polulojalnoj inteligenciji ponudio Nedić u Vrnjačkoj Banji. Tu u srpskom Baden-Badenu, u srpskom Marijenbadu, ratnu golgotu će u zavetrini proživeti, pored naših makedonskih povratnika mnogi predstavnici srpske elite.
Svi su bili tu, od potpisnika trojnog pakta, potonjeg nobelovca Ive Andrića, do apotekarske kćerke, Slobode, legendarne ljubavi poslednjeg lidera SKOJA-a Ive Lole Ribara. I upravo će on svojim mitskim pismom, napisanim u advokatskoj kancelariji Vladimira Velebita, u Zagrebu, provociranog ljubomorom zbog njenih kristijanija sa mladim slikarom M. Protićem, izazvati jedinu turbulenciju koja je pored hapšenja Slobode mogla da ima za posledicu, razaranje lagodne vrnjačke zavetrine. Tu, u okrilju četničkih položaja, na malom brdu prošaranom vilama opatijskog sjaja, brdu koje će naknadno dobiti ime po izvesnom Čajki, jedinom partizanu u celom okružju, Hasan i Anica (koja je odbila da radi pod okupatorom) opet su živeli u antici sa muzama i nimfama.
A onda je stiglo Lolino plačljivo-suicidno pismo. Odjednom je u ladanjski mir okupirane Vrnjačke Banje stigla, praćena snežnom vejavicom gestapovska patrola. Naciste nisu interesovali ni Ivo Andrić i njegovi rukopisi, ni srpski patriota Hasan Rebac ni njegova zanesena estetičarka, već samo Sloboda – o kojoj je pevao Lola. Tako je mladi Protić ostao bez svoje pratilje u skijanju, a sve ostalo se vratilo svojoj kolotečini.
Tu, u srcu spokojstva Nedićeve Srbije, štićena Ljotićevim stražama, Anica će dobiti antičke simpatije za NOB i posle u Beogradu se povezati sa NOP-om.
Tada će započeti prepeve partizanskih pesama (od kojih su mnoge bile plagijati ljotićevskih koračnica) na engleski jezik. Ti će više nego pozdravljeni prepevi, Hasana i Anicu prevesti iz Vrnjačke Banje u prelepi stan preko puta Bajlonijeve pijace sa čije će terase, potreseni, Anica i Hasan, izlažući se suncu, posmatrati izgladnele Beograđane, koji će se na prelazu četrdesetih na pedesete otimati oko krompira i praziluka.
Pa opet, komunisti su ipak postavili najpametniju Srpkinju na pravo mesto, iz medrese i vlažnih gimnazija 1946, na predlog profesora Budimira postavljena je za vanrednog profesora Univerziteta u Beogradu, za predmet istorija rimske književnosti i latinski jezik. Komunisti, ma kako bili daleko od ideala Platonovog aristokratskog komunizma, pružili su Anici mogućnosti za njen opsesivni rad, prevode, prepeve, pesme, filozofske tekstove. Anica, koja je u svom tekstu „Njegoš, Filon, Kabala” pokušala da dokaže da je Njegoš pagansko-kabalistički mistik, sada je i sama ulazila u tajne kabalističke ezoterije.
Sasvim srećno živeći u svom izmišljenom svetu unutar velike crvene iluzije, Hasan i Anica su bili srećni kao Filemon i Baukida. Mada bi bilo presarkastično uporediti Tita, još sarkastičnije Krcuna sa Zevsom, ipak se predkataklizmična etapa u životu najbizarnijeg paganskog para u modernoj srpskoj istoriji može razumeti kao jedan sudbinski nokturno, kao jedan prazni nimalo epikurejski trenutak priželjkivanja kraja. I pre spoznaje Hasanove opake bolesti, Anica je bila opsednuta idejom dobrovoljne smrti. U toj opsednutosti je bilo nečega veoma bliskog japanskom organskom stapanju sa sudbinom države, ali naspram japanskog rojalističkog rodoljubivog transa (samuraj se oslobađa od života lako kao što se trešnjin cvet oslobađa od latice) Anica je ispunjena personalnom ljubavlju, ljubavlju žene prema muškarcu koji joj je omogućio dubinu mističke spoznaje i potpunu zaštitu, videla je kraj u zajedništvu voljenih bića, kraj koji je prizivao nekakvu predantičku „eshatologiju“ kojoj su Filemon i Baukida bila više nego podesna metafora.

Dušo, svi puti beskraja te zovu!
Život i smrt se sreću kao na oštrici mača
I slivaju jedno u drugo putanje:
Što hladniji, viši vrhunci jeseni,
u leta sve toplija vode mi dušu,
sada, kada jedan jedini,
Topao trenutak života vodi
u srce večnosti.

Tu viziju je Anica prosanjala u nekoj od opijatskih noći podno sirealističke konfiguracije Markovog grada koji je isto tako mogao da bude Heraklov… Puno godina kasnije, uprkos povlaštenom položaju u Titovoj Jugoslaviji, položaju zbog koga će i za života, a pogotovo nakon smrti biti ogovarana, zašto ne reći i licemerno – perfidno potcenjivana, u vreme opšteg etatističkog zanosa, u kojem nisu učestvovali samo odabrano-odbačeni, Anica se u potpunosti posvetila tom transcedentalnom imperativu dobrovoljnog napuštanja života. Kad bi joj neki perverzni intelektualac željan antičkih pikanterija ponosito skrenuo pažnju na ovaj ili onaj rukopis upućen njenoj omiljenoj Heladi, ona bi melanholično upitala „a kako se tu komentariše antička ideja dobrovoljne ili svesne smrti?“
Potom se Hasan razboleo i ideja smrti se otrgla od svoje metafizičke aure…
Sitna ženica, koja se grohotom smejala, i koja osim svog Hasana i vučjaka Vuleta nikog na ovom svetu nije imala bila je prestravljena ozbiljnošću stvarnosti i zavetovala se Hasanu na večnu ljubav.
Kada je Hasan umro, naglo i prebrzo, krvoločni Vule je nije mogao odbraniti od oštrine stvarnosti koja je prodrla kroz njena helenska vrata. Svi su čekali njenu smrt, ili bolje rečeno svi su je želeli… iz zabave… iz intrige… radi uzbuđenja…
I oni koji nikad nisu čitali njene pesme, i oni koji nikad nisu listali njene prevode, i oni koji nisu ni čuli za njene estetičke tekstove, čekali su njenu smrt, ili bolje rečeno zahtevali su je od nje.

Kako to Vinaver piše, ona je neuspešno prerezala vene jedanput što je pojačalo pritisak i prezir javnosti.
Po starim i prašnjavim knjigama i ezoterijskim spisima, po jeresima i dogmama i mističnim doktrinama ona je tražila dokaze i putanje za susret sa Hasanom na drugom svetu.
A onda je rešila da napravi rođendansku zabavu i da na nju pozove sve one koji su „zahtevali njenu smrt“.
Na rođendanu je, kako svedoci u sećanju drže. Anica bila vesela, kikotala se i prkosila i kao uvek išla oko njih svojim laganim korakom. Svi su bili zapanjeni. Čak je i tračansku večeru spremila. Još jedanput je beogradskoj čaršiji demonstrirala svoja znanja, sve ih uz osmeh ispratila i ujutru se metkom u srce ubila.
Čaršija je sada bila potresena, čak ljuta. Smrt tako preterano ozbiljna uništila je tratch. Osećaj iščekivanja i zabave je nestao.
Ona je to ipak uradila i ostavila im je i belešku kao komentar na neizbežnu rečenicu:
– Vidiš, da je bila luda!
„Ono što činim, činim iz uverenja u punoj lucidnosti intelekta i volje. To uverenje da život nije vredan življenja ako izgubimo najdraže biće poniklo je tako reći zajedno sa mnom, razvijalo se naročito pod uticajem antičkih shvatanja o samoubistvu i postalo jedno od odrednica moje životne koncepcije, od organskih zakona moje prirode…“
Beograd je zaćutao. A onda su počeli novi tračevi. Jedni su tvrdili da se ubila po kabalističkom obredu tačno izračunavši sat i minut u kome mora da se ubije da bi se spojila sa Hasanom, drugi su pominjali Horacija koji se tako ubio za svojim mecenom kome je takođe dao zavet. Drainac je bio očaran i napisao je odu o novom značenju samoubistva. Andrić se setio Lukrecijevog samoubistva posle ljubavnog napitka. Ibrovac je držao posmrtni govor u kome je pominjao veliki antički mit o supružanskoj ljubavi Filemona i Baukide i rekao:
„I nad grobom Hasana i Anice, iz njihovog pomešanog praha, nići će, kao nekad u Frigiji, lipa i hrast, ili kao u našoj narodnoj pesmi, jela i bor, i preplitati šumoreći svoje grane.“
Kašanin je bio užasnut i u ljubomori se trudio da demonstrira racionalnost:
„U istoriji ideja, Anica je volela rešavati velike probleme, i verujem, nekima od njih je i našla rešenje. Problem svog sopstvenog života nije rešila. Ona se od detinjstva okretala u apstraktnom svetu, više među duhovima, nego među ljudima – kao da nije živela svojim životom, neGO tuđim. Sama na putu kojim je išla i sa kojeg nije htela, ni mogla da skrene, ona je nosila teret suviše težak za njenu krhku građu.
Nemajući korena ni u jednoj religiji, ni u jednoj naciji, ni u jednoj filozofskoj, socijalnoj, ili naučnoj doktrini, ona se našla u prostoru bez vremena i društva…“
Mrtva – pametna žena, ponovo postaje omiljena, kao devojčica, ponovo se priča o njenim talentima i blagostima. Mrtva, još ne dobija priznanje da je „baš pametna“, ali se spominje uz odobravanje njena erudicija.
Jedan njen prijatelj tvrdi da je Crnjanski rekao da je Aničina tragedija u tome što je verovala da bi bilo mnogo manje radosti u ovom svetu kad ne bi bilo Praksitelovog „Hermesa“, a da je to verovala u Srbiji u kojoj 90% intelektualaca nije čulo za Praksitela…
Svejedno, mezimče čika Laze i čika Jove, ponos srpske Atine, zanos malog Kašanina i verovatno najpametnija Srpkinja svih vremena, otišla je u smrt dobrovoljno za svojim Hasanom da „spava jednu neprekidnu noć“ u nadi koja je spajala Dantea i Beatriču:
„U jednom zraku svom večnosti obe…“
Ono što se u toj jezovitoj romantičnosti uvek zaboravlja je, da je beogradska čaršija povukla obarač u ovoj ljubavnoj priči.

STRASTI I LJUBAVI ISIDORE SEKULIĆ




Varšava je 1914. godine bila sva u snegu. Na gotskoj katedrali Svete Ane u Starijem Miestima zvono je odbrojalo dvanaest kada je stari sudija udario batom po stolu i pitao mladu, bledu Srpkinju:
– Gospođo Sekulić Stremnicki poslednji put vas pitam, da li ste gurnili svoga supruga dr Emila Stremnickog iz voza ili ne?
Ova strašna scena nije „sajnsfikšn“ iz ranih radova Koče Popovića, koji je svojevremeno napao gospođu Sekulić da nedovoljno misli o siromašnima i siromaštvu i da je zasenjena lepotom pojma siromaštva „an sich“ umesto da vidi žive ljude i sirotinju. To je tajni život Isidore Sekulić, ona dugo čuvana tajna, naše najumnije žene, koju su njeni obožavaoci sakrili da bi sačuvali sliku o njoj kao prostoj, jednostavnoj, „sivoj silueti“…
Pa ipak, sudski proces u Varšavi povodom smrti njenog muža sa kojim je bila u braku svega četiri meseca, nije jedini skandal u njenom životu. Ona je, naprotiv, tako umna, tankoćutna i nežna, sasvim neuklopljena u sve oko sebe, imala stvarni život sasvim uzbudljiv i neobičan koji se nikako nije uklapao u sliku „prepametne nadžak-babe“ koja piše „iz muških cipela“. Sliku koju je književni establišment jedini bio spreman da prihvati.
Isidora Sekulić rođena je u Mošorinu 4/16. februara 1877, „pet minuta pred 11. sahat pre podne“ kao kćerka Danila i Ljubice Sekulić. Njena detinjstvo nije ni počelo, a već je ostala bez brata Predraga 1881. koji je umro u sedmoj godini. Kao devojčica, dok su živeli u Rumi, provodila je dane sa leptirovima i lutkama. Onda naglo, u šestoj godina izgubila je i majku, koja je kao i brat umrla od tuberkuloze.
Ove strašne smrti, mlade majke i dragog brata, naseliće u njoj jednu tamnu ozbiljnost koju je posle tvrdila da je nasledila od oca, i koja se potpuno kosila sa onom devojačkom veselošću, znatiželjom i radošću koju je nosila u sebi.
Zbog straha od smrti i suve bolesti, sasvim opsednuta maštanjima o ljubavi i avanturama, sklonila se u svoje „bure“ gde je provodila dane. Ovo sećanje na sebe napisaće u prvoj rečenici svoje prve knjige Saputnici.
„Odmah se poznaju ona nesrećna mala deca koja iz škole dolaze u praznu kuću, koja znaju Robinzona napamet, i u devetoj godini čitaju Život i patnje u Sibiru i Put u zemlju Vašukulumba. Poznaju se mali siročići koji rano ostanu bez matere, koji sakrivaju glavu pod jastuke kad prolaze mrtvačka kola, boje se kad noću sat izbija i imaju mršavo bledo lice i dugačke suve ručice.“
Dugo, još sama kao devojčica, pitala sam se kako se pisac Saputnika, ta mlada, nežna, erotična dama, eksplozivne energije pretvorila u rigidnu i oštru „učiteljicu za pravljenje fraza“ koju su javno starci i jalovci, kako ih je Vinaver zvao, danju uzdizali u visine a noću ogovarali?
Šta se moralo desiti ovoj maloj i krhkoj devojčici i posle slobodoumnoj mladoj ženi koja je mrzela bonton i malograđanski moral i sanjala o velikoj i večnoj ljubavi, o muškarcu dostojnom njene delikatnosti i pameti…
Po beogradskim, književnim, zadimljenim, krugovima prepričavala se prva Isidorina trauma, koja je, navodno, presudno uticala na njen život. Sa posebnim poverenjem i u potpunom šapatu sve do kasnih osamdesetih ljubitelji Frojda, koji je bio ljubitelj opijuma, analizirali su je.
Naime, navodno je devojčica koja je u svom buretu, u kome je provela svoje detinjstvo sa svojim lađicama i lutkama, i upravo kroz rupu na tom buretu videla svoga oca kako vodi ljubav sa prostom ženom.
Taj trenutak je šokirao Isidoru, taj prizor je uozbiljio i ona je taj seksualni čin, kako su njene poverljive prijateljice prepričavale, transponovala u delikatnu metaforu o mrtvom leptiru koji je upao u bure i razorio njen detinji, nevini svet. Poetski prerađen događaj je ovako opisala:
„Otac me je držao za ruku i govorio da se bure ne može opraviti, da ga je oluj uništio, i da će i sada tako doći zima. A ja sam vrištala, vrištala i drhtala s onim bolesnim očajanjem siročeta koje komšijske matere ljubi i u buretu letuje.“
Ustvari, kako su to voleli da objasne oni njeni poznanici i pomenuti obožavaoci Frojda, to je odredilo njen život i odnos prema ocu i muškarcima. Kako je strašno biti devojčica preterane osetljivosti, bolešljiva, sama, bez majke da je uputi u ženske ljubavne tajne i taktike.
Njena kratka sreća u Zemunu se brzo završava. U ulici „tri goluba“, iz svoje sobice koja je gledala na Dunav, u kojoj je vežbala da recituje latinske i starogrčke pesmice baš kada joj se učinilo da i njen život može biti lep, odlazi u Novi Sad, u višu žensku školu a potom u Sombor, u čuvenu srpsku Preparandiju. Posle uspešno položenog ispita u učiteljskoj školi, otac šalje svoju mezimicu, marljivu i prepametnu gospođicu Sidoniju u Peštu.
U zemunskom listu „Novo vreme“ 1897. izlazi oglas: „Gospođica Sidonija, ćerka našeg uvaženog gradskog kapetana gospodina Danila Sekulića, svršila je u Budimpešti viši kurs državne pedagogije sa skroz izvrsnim uspehom… Čestitamo i gospođici Sidi i ocu na tako sjajnom uspehu.“
Leto 1897. provodi kod oca koji se oženio gospođom Idom. Isidora to prima sa ravnodušnošću i izvesnom suzdržanošću, pa opet, ona se sada oseća udaljenom i usamljenom. Plaši se da je ova druga žena ne samo zauzela mesto njene nežne majke već i njeno. Ona obožava svog oca Danila u njegovoj ozbiljnosti i preciznosti, obrazovanosti i delikatnosti i izvesnoj ekscentričnosti, ona, uostalom kroz njega projektuje ideal svog muškarca. Ma koliko je njeno osećanje za decentnost činilo da se ona lepo i uljudno odnosi prema svojoj maćehi Idi koja se nije uznosila parnasovskim idealima. Ženidba njenog oca bila je strašna stvar i gruba kao onaj pogled iz bureta. Jer pogled u maćehu samo pojačava sećanje na mrtvu majku.
Odlazi u Pančevo i 1897. postaje nastavnica u srpskoj višoj devojačkoj školi za matematiku i prirodne nauke. Kada joj se učinilo da život počinje da liči na slatki devojački, laka udvaranja lokalnog lekara prekinula je strašna vest o iznenadnoj smrti njenog oca Danila.
Na prvi dan Uskrsa, varoški senator i pređašnji mnogovaroški kapetan Danilo Sekulić umire u svojoj 55. godini.
Isidora je očajna. Prvo sleđena patnjom, a potom u stalnim plačevima i nervozama. Dvadesetogodišnja učiteljica u danima kad sve devojke misle na udaju, kikoću se po cvetnim balkonima i odabiru udvarače, ostaje sasvim sama i opet u smrti. I to sada najgoroj, smrti onoga, koga je najviše na svetu volela i kome se najviše divila.
Prvi put posumnjala je tada da je ukleta. Posle, povodom Edgara Alana Poa napisaće: „Prokleti smo od ljudi, a ukleti od Boga…“
Izgubiti majku, onda kada joj je to najpotrebnije i kada se devojčice još nesigurne i plačljive drže za majčine suknje, i oca, onda kada je gospođicama najvažniji, kada se ponose i čekaju da ih izvedu do oltara pred mladoženju, to je bilo suviše!
I onda završni udarac. Na kraju umire i njen brat Mita koji je bio otišao na studije u Grac. I on umire od tuberkuloze.
Isidora je ostala potpuno sama na ovoj pustoj zemlji.
Zato se tako strasno okrenula čitanjima. Umesto porodice ona je imala svoje pisce i jedino tada nije bila sama.
Za mladu, načitanu i prečitanu pančevačku učiteljicu matematike i prirodnih nauka varoš je bila mala, zagušljiva i na neki način činilo joj se da su sve oči uprte u nju. Da svi primećuju koliko prezire njihove sitne i glupe razgovore i interese, koliko mrzi građansku izveštačenost i lažni moral. Učenice je nisu volele, i pošteno govoreći ni ona nije naročito volela njih. One su govorile da je suviše stroga i rigidna, da viče na njih i kažnjava ih, a ona je bila umorna od njihovog nemara i površnosti, od njihovih tupih pogleda koji su češće završavali na ulici, na kakvom mladiću nego na knjizi. Umorna od njihove lepote, neharmonične i brutalne, spremne da ruši zakone i izaziva katastrofe, lepote, sasvim neduhovne i nesublimne, samodovoljne i spremne na „šćerdavanje“, kako je volela da kaže.
Onda, desio se, za to vreme i za tu varoš, strašan skandal koji se prepričavao u Pančevu kroz nekoliko kolena.
U to vreme gospođica Sida bila je privremena upravnica a i objavila je vrlo zapažen članak u svojoj 26. godini pod naslovom „Za život“.
U njemu je ona na pretenciozan način razlagala tezu da se za život treba pobrinuti u njegovoj najranijoj fazi, s obzirom da pred smrt većina ljudi dolazi do saznanja o promašenosti istoga…
No, činilo se da je učmala sredina spremna da toleriše pametnu nastavnicu matematike i prirodnih nauka sve dok nije počelo njeno, veoma čudno i zaneseno druženje sa jednim mladim učenikom.
Stari Pančevci pričaju priču da je nervozna i usamljena nastavnica, suptilne lepote i izuzetne erotičnosti, koju niko osim u nju zaljubljenog lekara nije razumevao, srela izvesnog mladića – dečaka, Petra Krančevića sa kojim počinje neobično druženje i, kako su mnogi mislili, ljubav!
Šta se zaista dešavalo između desetak godina starije nastavnice i dečaka koji se nalazio na raskršću života nije sasvim jasno. Ipak, jedna od verzija govori da je njihovo nežno i zaneseno druženje počelo onda kada ga je Isidora srela sa lokalnom „lakom ženom“ i kada je pokušala da mu objasni više aspekte i svu lepotu i uzvišenost odnosa između muškarca i žene. Druga verzija kaže da je mali Krančević, sin inače imućnog oca, zapao u kocku i alkohol i da ga je ona svojim razgovorima, lektirama, pažnjom i duhovnim uznosima vratila pravim idealima.
Bilo kako bilo, radi se svakako o vrlo delikatnoj i suptilnoj stvari, kojoj nije nedostajalo ni lepote ni erotike ali sigurno ni morala.
Kada je povedena istraga 1904. godine, koju je vodio gospodin Ðorđe Popović, glavni školski referent u prisustvu Milana Mandrovića kao perovođe, strasti su se uzburkale. Optužnica je sadržala nekoliko tačaka, prva je bila – loše ponašanje prema učenicima povodom čega je gospodin Popović doneo sledeći zaključak:
„Na osnovu iskaza upravitelja Mandrovića i učiteljice Isidore Sekulićeve, pogreška I. S. u izboru disciplinarnih sredstava za decu i postupanju sa decom, zbog čega se neki dečiji roditelji na rečenu učiteljicu žale, nisu kažnjive prirode i zato Ðorđe Popović u tom predmetu rečenoj učiteljici potrebna usmena uputstva daje.“
Na poslednju tačku istrage u kojoj pančevački građanin Atanasije Krančević tuži Isidoru Sekulić „što ova ide sa njegovim sinom Petrom, jer zbog toga publika takve konzekvencije izvlači, koje škode ugledu škole i rečene učiteljice“.
Na ovu optužbu Isidora odgovara vrlo suzdržano:
„U plemenitoj nameri, pošto sam ga od njegove materijalne i moralne propasti spasti htela izričito tvrdim, da ukoliko nije dovoljno što se Krančević odselio iz Pančeva, ja ću, ukoliko to školski savet zatraži, odmah podneti ostavku na službu.“
Kako je uopšte mala varoš u kojoj je ljubav ljubav, smrt smrt, a razvrat razvrat, mogla shvatiti i razumeti nežnosti i nevinosti i erotičnost ovog tananog odnosa. Dovoljno je bilo videti ovo dvoje kako šetaju i zaneseno razgovaraju pa da građani pomisle na „najprljavije aluzije“. A Isidora, kako je to posle u nizu knjiga pisala, znala je i tada da je odnos muškarca i žene kao i sama ljubav delikatna i komplikovana stvar kao da i uzbuđenja i erotika mogu imati sasvim neobično lice. Ono što Isidora do tad nije znala i zbog čega je tako energično ponudila ostavku jeste – da je, na kraju krajeva, linija između uzvišenog i demonskog vrlo tanka.
Konačni izveštaj ima ipak vrlo neobičan epilog:
„Sekulićkin uspeh je uopšte dobar, može se kazati vrlo dobar. No, u pogledu zapleta izjavila je u mom prisustvu da priznaje da nešto istine ima u onim tužbama, koje su se protivu nje dizale, ali da ona ne može dati garanciju da će se ubuduće moći savladati i sa decom tako postupati, da ne bude prigovora.“
Komisija je ustanovila da je gospođica Sekulićeva jako bolesna i da ima katar na oba plućna krila.
Bilo joj je dosta svega, učenica koje su tvrdile da nosi oklagiju ispod suknje, primitivne sredine, i uzaludnog napora.
Kao i Milena Pavlović Barili, ona zaključuje da je ova sredine neće a i da će ona poludeti od nje takve, malograđanske i učmale, i kreće da putuje po Evropi.
Pošto dobija otpremninu, posle oporavka od bolesti kreće ka Nici i Korzici…
Dok se druge mlade dame udaju i rađaju decu ona putuje i samuje. Dopisuje se, ipak, vrcavim i lepim pismima sa pančevačkim lekarom, gospodinom Aleksićem, sa kojim raspravlja o Geteu, vazduhoplovstvu i svojim najintimnijim preokupacijama, koji je do smrti gajio uzaludne nade da će biti njegova.
U svojoj 33. godini dobija premeštaj za Šabac gde predaje nemački i gimnastiku. Godine 1910. ona u srpsku književnost ulazi polako, ali sigurno i kao pisac i esejist. Objavljuje po časopisima i svoje prevode.

Leto provodi u Italiji i odatle piše:
„Skamenjena prosto: mati nasledno tuberkulozna, otac vrlo darovit, vrlo učen i vrlo ekscentričan, a majka po ocu luda…“
Opet nervoze, usamljenosti, bolovi, krv. Dok u svojoj šabačkoj sobici Isidora završava rukopis Saputnika ona razmišlja neprestano o svojoj ženstvenosti, lepoti, pameti, erotičnosti. Isidora je, posle skandala u Pančevu, naučila dve stvari, da je odabranima teško živeti u Srbiji i nije više svojim ponašanjem davala povoda za ogovaranja, ali je pogrešila u drugome, mislila je da je književnost područje u koje može izliti sve svoje nemire, slutnje, zabune, zablude, želje i snove. Zato su Saputnici tako topla knjiga koja se čita na ivici suza.
Godine 1912. odlazi prvi put u Skandinaviju. Za to vreme u Jugoslaviji kreće njen uspon u književnim krugovima. Objavljuje priču u Skerlićevom Književnom glasniku. U drugom časopisu ona poručuje srpskoj ženi:
„Srpska ženo! Razmrskaj pesnicom i muški razmrskaj šablon toga praznog i grešnog lažnog života, i nemoj spavati kad nije vreme odmoru, i nemoj se maziti kad ti se u znaku smrti i satiranja rađaju deca…“
A onda kada su objavljeni Saputnici, strahota i propast – kako je mislila. Skerlić je „iskasapio“ knjigu.
„To je knjiga skroz subjektivna, lična, sadržinom i Sponom, jedna nova pojava one ‘eksplozije ženske iskrenosti’ u književnosti. U tome ima retke sposobnosti za introspekciju i moralnu autopsiju; knjiga je pisana samostalno, vrlo književno. Ali sposobnosti za samoposmatranje su zloupotrebljene, u literatorskom egocentrizmu otišlo se odveć daleko, u suv intelektualizam, nerazumljivost, bizarnost, nešto usiljeno i knjiško…“
Gospodin Jovan Skerlić, socijalista i Jugosloven, sa sasvim nesnošljivim literarnim ukusom i muževnim glasom, bio je posebno iritiran, kako je to Vinaver posle dešifrovao. Sekulićkinom tendencijom da dokaže da Srbi nisu prost narod. To se Skerliću činilo kao strašno perverzno. Povrh toga, kako je ponavljao, ona je postavljala intelektualna pitanja usred rata – umesto da „bude bolničarka!“
Skerlić je zahtevao optimističnu i angažovanu književnost u kojoj bi bilo i nešto zdrave narodne seksualnosti – „što je zdravo za omladinu”. A Isidora? Ona je nudila izvesnu dekadenciju, perverziju, pa i erotski misticizam od koga se Skerliću prevrtao stomak.
Isidora je bila skrhana, plakala je kao za ocem. Obožavala je Skerlića, njegov glas, mušku energiju, zeleni pogled… A sada ga je mrzela i poželela da ga više nema!
Znala je da u književnoj čaršiji počinje da kotira kao frustrirana usedelica i rešila je da se uda. Za nekog pametnog, decentnog, ozbiljnog i suptilnog… Za stranca… Pametni Srbi su većinski bili kao Skerlić za „zdravu seksualnost“ ili naprosto nisu ženili pametne žene. Sa njima su pričali a ove druge ženili.
U Nici, dok je u maloj hotelskoj prostoriji svirala Baha, srela je doktora Emila Stremnickog, koji je ushićen ovom muzikom ušao u prostoriju i zaljubio se u nju. U njene duge prste, kratku kosu, ozbiljan pogled, svetlu kožu…
Isidora Sekulić nije bila lepa na prvi pogled, nije plenila svojom lepotom „na prvu loptu“ kako to kažu mangupi, ali ona je znala da ističe lepotu i da je potencira, da udružuje lepotu i gracioznost i da ih pretvara u erotičnu energiju da bi privukla pametne i otmene muškarce, jer drugi je i nisu zanimali.
Na izvestan način ona se osećala srećnom i spasenom što nema tu zasenjujuću lepotu koja pokreće ratove i izaziva nesanice kod uspaljenih muškaraca. Što ima sakrivenu i neprimetnu lepotu koja joj je dozvoljavala da misli „o drugim stvarima, višim“. Ona je bila savršeno zadovoljna što nema tu demonsku lepotu zbog koje bi pola života provela u „strasti dopadanja“ a pola u bolu i kukanju jer je ta lepota prolazi. Ono što gospođica Sida jedino nije znala u tom trenutku, a što će vrlo brzo otkriti jeste – da je pamet, za ženu, još gore prokletstvo od lepote – i da su jedino pametne žene još nesrećnije od lepotica.
Emil Stremnicki je bio zanesen, kupio joj je brilijantski broš i ponudio brak. Ona je oklevala i otišla u Beograd da razmisli.
On nije bio ono o čemu je ona sanjala i nadala se. Ali vreme za udaju je isticalo i Skerlićev napad je presudio. Da Skerlić nije „sahranio“ njenu knjigu nikada se ne bi udala za Stremnickog. Po povratku u svoju Skandinaviju na kraju leta 1913. rekla je da.
Nekoliko meseci braka potpuna su misterija. Kada je o tom braku pisala svom prijatelju Ostojiću ona kaže:
„Moj roman sa Emilom? Kao sve što sam romanskoga preživela. Jedno dugo mučenje, suptilna testiranja, bežanje od cilja, osciliranje između sreće i jednog apartnog intelektualnog usavršavanja. Dobro, jedared, kad mi dođe reći ću. Ali na šta će vam to. Vi kanda ne palite pisma? Kod mene u svakom trenutku tabula raza. Nema ništa u fioci. Tek valjda ne mislite posle moje smrti sastavljati moj život za seka Jele i seka Pele??! – O Bože, kad biste znali kako se iz osnove kosi sa mojim bićem moje žvrljanje!…“
Njen suprug je bio vrlo bolestan na srcu i vrlo „perverzan“ muškarac kako je to jedanput u poverenju iznela svojoj prijateljici Danici Hristić, koja je fascinirala svojom impozantnošću i emancipovanošću. Gospođa Hristić je jedna od prvih žena u Beogradu koja je pušila.
Gospodin Stremnicki, koji je sada imao mladu ženu, nije bio fizički u stanju upražnjavati svoje bračne dužnosti. On je zbog slabosti srca pravio velike stanke.
Isidora je bila šokirana. Jer duhovna i pametna, ona je ipak očekivala da će u braku osetiti sve aspekte muško-ženske erotike i do kraja shvatiti svoju ženskost. Za uzvrat dobila je bolesnog starca, mršavog i depresivnog.
Isidora je bila podeljena u osećanjima prema Stremnickom. Jedan sat volela ga je p mazila, tepala mu i čitala, drugi ga je mrzela i želela da ponovo bude sama.
I želja joj se ispunila. Kada su se vraćali vozom iz Kristijanije za Berlin, put pun svetlosti, snega i glečera i gospodin doktor je naprasno ispao iz voza. Svetlost je bila prejaka, sve je bleštalo, on se naslonio na vrata i ispao. Najmaliciozniji, šaputali su da je htela da mu pomogne, da mu dodeli „lepšu smrt“ da mu prekine mučenje. Drugi su znali da ruke Isidore Sekulić to nikada ne bi uradile. Ona je naprosto uvek bila suviše zanesena: hladno metalno svetlo, breze po fjelovima i samo jedna želja „nadisati se snega“!
Gospođa Stremnicki morala je proći normalan istražni postupak oko ovog neobičnog događaja i sud ju je u nedostatku dokaza oslobodio.
– Čudno – govorila je – ispao je posle trenutka kada mi je rekao da je prvi put sretan u životu.
Ona sama, što je u životu poverila samo jednoj dragoj osobi, svom povereniku koji je još uvek živ, bila je užasnuta činjenicom da je njena eksplozivna erotičnost ponovo suspregnuta i zaključana.
Na izvestan način ona je volela Emila, ali posle njegove smrti, sama i očajna, počinje da precenjuje umetnost a potcenjuje život.
„Norveška, moj greh i prestup…“ volela je da kaže, ali njene reference nikada nisu sasvim poetske, njene asocijacije su uvek dublje. Tesla je rekao jednom za nju da ima šamansku energiju kao i on, a Micić je napisao o njoj:
„Da putuje svake godine u neku drugu evropsku biblioteku da preveze mrtve studije berzanskih veličina“ lansirao je trač da je ona parapsihološki ubica – da kada poželi da nekog nema on i nestane.
Kada je sahranila Emila napisala je:
– Htela sam uvek da budem sama, sasvim sama. Eto, sada sam sama…
Ono što je proganjalo Isidoru je da je Emila upravo „ubio“ onaj tihi sunčani dan u Nici, kada je ušao da čuje kako to jedna gospođica svira Baha, da ga je ubila njena nada da ona, gospođica Sidonija nije ukleta, i da kao i sve druge gospođice može imati nekog svoga, muža, porodicu. Da se njena samoća može prekinuti.
Završava Pisma iz Norveške.

Nekada nežna, vrcava, nestašna, erotična devojka sada postaje žena podređena radu, disciplini, samoći i siromaštvu.
Isidora je posle Saputnika, a neposredno pre njegove smrti, „dala Skerliću još jednu šansu“, poslala mu je jednu priču i njegov odgovor je bio negativan i prek. Ona je bila besna i odmeravala ga je iz daljine kako uobražen i smešan svako jutro juri u pola osam u redakciju kao da mu od toga zavisi život. Nije znala zašto je ne podnosi i nervirala se što su njegove rigidne ocene uvek proizvod političkih i ličnih preferencija.
Onda, jednog predvečerja, videla ga je na Kalemegdanu gde sa kćerkom i ženom priča na francuskom.
„Ti si odvratan kosmopolit, a veliki nacionalist; eto govoriš u porodici i sa jedinim detetom francuski.“ Napisala je besna u želji da ga nema.
Neposredno posle tog viđenja Skerlić odlazi u bolnicu i umire – naglo kao „sekirama oboren rub“.
Već drugi slučaj iznenadne smrti potvrdio je da je bilo nečega u Micićevoj ludačkoj ideji. Tim pre što je na Skerlićevom grobu kukala i naricala što zasigurno nije bila samo hipokrizija u žalu za 36-godišnjim kritičarem koji je naneo toliko zla i njoj i srpskoj književnosti.
„Ne krstim se, ne čitam molitvu… Drugo je nešto u meni, i oko mene, osećam, a ne mogu, ne umem da pogodim da nađem, da znam. Uzbuđuje me to, dolazi teško… Skerliću, jesam li ja na dobrom mestu, jesi li ti tu?… Skerliću, naš Skerliću, neumrla, mlada, divna snažna Naša Misli, sve!“
Danas, kojeg god Srbina pitate ko je bila najpametnija Srpkinja svi će bez izuzetka reći Isidora Sekulić, i srećom, skoro niko neće znati da su i njena Pisma iz Norveške ta riznica lepote, imala loš prijem. To je najviše pogodilo pošto je ovu knjigu smatrala izvesnim omažom svom mrtvom ocu.
Ponovo je bila potpuno sama, sada i bez nemoćnog muža. Sama, sa dušom punom ožiljaka i još jednom loše primljenom knjigom.
Rat, beda, nemaština.
Godine 1915. desio se vrlo zanimljiv događaj koji je izazvao dosta intriga. Dok je bila u Aleksincu, jedno poslepodne zakucao je na njena vrata, malog i hladnog izbegličkog stana, prelepi konjički kapetan Aleksandar Naumović.
– Došao sam da se vidim sa vama – rekao joj je crn u licu – za dva sata polazi voz koji će nas baciti na bugarsku granicu; ja ću poginuti.
Pustila ga je u kuću i dva sata su se držali za ruke, glava prislonjenih jedna uz drugu oboje u plaču. Sutradan Naumović je poginuo. Jedni su tvrdili da je Isidora celi događaj izmislila a drugi da je bilo puno više od nevinog zagrljaja i plača.
Svejedno, ceo događaj i Isidorin zapis sugeriše njenu romantičnost u ime koje će još jedanput ponuditi svom okruženju svoju dušu i „eksploziju svoje ženske iskrenosti“ i to kroz kontraverzni roman Ðakon Bogorodičine crkve.
Ova potresna ispovest i zapis ženske duše bio je primarno inspirisan njenom davnom zaljubljenošću u jednog vojvođanskog đakona zbog koga je preskakala plotove i svaki dan išla u crkvu da udiše tamjan.
Ova knjiga Bernanosovske suptilnosti bila je predmet sprdnji i ismejavanja.
Krleža je bio najokrutniji:
„Gospođa Sekulić zanosi se knjigama od dvanaest štampanih tabaka za pravoslavlje, tamjan i đakone…“
Kao i danas, srpska književna scena bila je mizogina i okrutna. Za nju su postojale, i postoje, dve vrste književnica – one koje loše pišu, i u suštini su „kurve“, i one druge koje imaju nešto od muške pameti ali su veštice i „nadžak-babe“ jer su „seksualno frustrirane“. Tu se žanrovska selekcija završava.
Ovakav prijem knjige bio je poslednji udarac za udovicu Stremnicki. Besna na književnu čaršiju sama je podgrevala glasove da je svog nesrećnog muža izmislila i sklonila je „đakona“ od javnosti, čak je insistirala da ne uđe u sabrana dela stideći ga se. Rešila je da zaboravi svoju najlepšu knjigu.
Htela je da se priznanje o njenoj ženskosti za uvek izbriše, i na kraju je pristala da igra ulogu kakvu joj je čaršija namenila – da bi bila slavna i priznata. Pametnu, suptilnu, ženstvenu, erotičnu ženu polako su pretvarali u dosadnu, rigidnu, mračnu, aseksualnu „tetku“, koja je sve više pisala kritike a manje priče i romane.
Od svega toga prerano je osedela. Odlazi na duga putovanja, Pariz, London, Firenca. Tih godina jedni su pričali da je bilo nešto više od lake naklonosti između nje i Rastka Petrovića, ali da su kod njega, na žalost, prevladale preferencije prema muškom polu. Drugi su tvrdili da su Isidora i Rastko imali kratku i strasnu ljubav. Krleža se poverio svom sekretaru Čengiću da je tih godina „imao“ najpametniju Srpkinju.
Kada se vratila u Beograd oko nje počinje ideološki rat.
Oko nje se otimaju marksisti i antimarksisti. Antimarksistička alijansa je napada što nastupa sa Zogovićem po tribinama, a Koča Popović i dalje misli da je nedovoljno levičarski angažovana. A ona?
Ona je prosto zanesena Crnjanskim. Najzad pojavio se jedan Srbin vajldovskih manira i njegoševske dubine. Ali, Crnjanski, koga su žene neprestano jurile, nije odgovarao na njenu naklonost. On je poštovao i divio se njenoj pameti, ali nije nalazio u tom odnosu više od intrige. Da stvar bude bizarnija mnogi su u njegovom intervju koji je radio sa njom za Vreme videli u celoj stvari puno ironije.
Godine 1930. gospodin Crnjanski je, da bi se prehranio pravio niz komercijalnih intervjua na temu „Gde živi najsrećnija žena Jugoslavije“.
Isidora je prvo odbila intervju, a potom slaba na Crnjanskog prihvatila.
U uvodnoj reči on piše:
„… Otmena, i kao svi otmeni, napaćena i usamljena, ona ima za sobom i jedno veliko iskustvo žena i ženske duše. O ženi, ako ne u ime žene, niko u nas ne može govoriti sa toliko prava i tako pozvan kao g-đa Sekulić…
– Mislite, gospođo, da je porodica u opasnosti, pri rešavanju pitanja ženske slobode?
– To ne, ali se prvo sa feminističkim naporima bilo identifikovalo: zbrisati kuću, tiraniju domazluka i porodice, a ja mislim da bih, kao i svaka žena, mogla biti srećna samo u porodici…“ – Odgovorila mu je iskreno Isidora.
Crnjanski je, vrlo nevešto, pokušavao ubediti u suprotno, da je ona srećna i tako usamljena s obzirom koliko je pametna i poštovana, u radu, sa prijateljima… Ali ona već u ranim pedesetim, smatrala je sebe intimno nesrećnom i žalila za mužem, decom, običnom porodicom…

Ponašajući se onako kako je to od nje milje tražio, bivajući predsedavajući posle Pen kluba, akademik, i šta već ne, ona je uvek, duboko u sebi čeznula za realizacijom ljubavi u sebi. O tome svedoči sasvim tajan flert i prijateljstvo između nje i Ive Andrića, koji su, prepoznavši se kao najumniji, gajili nežnu prepisku i jake osećaje jedno prema drugom. Jedan deo književne čaršije, koji inače hvali Andrića zbog diskrecije i veštine kojom je prikrivao svoje ljubavne avanture, tvrdi da ni tu „ništa više nije bilo“. Drugi opet tvrde, da je to najbolje skrivana velika ljubavna afera koja je Isidori donela mnogo radosti i uzbuđenja, i da je Andrić, kao i u mnogim drugim slučajevima, uspeo u onome gde su svi drugi „propali“.
Suprotno stanovištu o Isidori kao o monahinji naše književnosti, pojavio se svojevremeno o njoj tekst kao o promiskuitetnoj i nezasitoj u potrazi za najpametnijim muškarcem. Kao najveća njena strast ipak se apostrofira gospodin Grol iako se kao najopscenija strast apostrofira njena bliskost sa svojim oženjenim izdavačem Cvijanovićem.
Postojali su i mladi studenti i intelektualci trajno zaljubljeni u nju. Izvesni gospodin Devrnja sa punom strašću i prevelikim zanosom branio bi je u studentskim novinama kada bi je bilo ko napao.
Ona, Isidora, sada je već bila rezignirana i stalno je odbacivala cveće govoreći da joj ne treba sada kada joj ga niko nije doneo u dvadesetpetoj.
Umorna od živih i nesavršenih muškaraca ona najzad otkriva jedinog koji zaslužuje njenu punu ljubav, jedinog koji je imao suptilnost i dubinu, kome je mogla pokloniti svoje poverenje. Jedini, koji je više nije mogao povrediti i koga je volela kao svog oca Danila. Vladiku Rada volela je Isidora zasigurno najviše u svom životu. Sasvim sigurno, ona koju je pamet i talenat kod muškarca uzbuđivao više od lepote i snage, procenila je da je on prvi po umnosti i predala mu sav svoj zanos.
Za to vreme Isidora, koja se u književnoj čaršiji ogovarala još samo po tome što odbija da prikaže pesme Desanke Maksimović, sada je postala „posmrtna Njegoševa ljubavnica”.
Kroz odanost i ljubav prema Njegošu, kome je pripremala knjigu u dva toma ona provodi ratno vreme, glad, bedu. Gubi vid, jede malo, smrzava se. Prodaje klavir. Posle rata nova vlast izdaje komandu:
„Zabranjuje se konačenje, ulaženje i sve druge smetnje u stanu književnice I. Sekulić.”
Krajem četrdesetih, neposredno pred Ðilasov napad, javno hvaljena Sekulićeva, koja je sada već postala redovni član akademije nauka, i koja je pojam smernosti i skromnosti ogovarana je da je zaljubljena u Njegoša i da drži njegovu sliku u prirodnoj veličini, da sa njim danju i noću razgovara.
Po izlasku njenog prvog toma o Njegošu, 1952, izlazi Ðilasov brutalan i jak napad na nju. Optužena je za idealizam. Noć pred objavu tog članka, Ðilas, tada jedan od najuticajniji partijskih ljudi u državi, poslao je svoju sekretaricu Dragicu Vajnberger sa pismom kod nje. Isidora je bila očajna. Još uvek je bila uplašena zbog streljanja Grigorija Božovića i kolega kojima su partizani oduzeli građansku i nacionalnu čast. Iako je ’41. odbila da potpiše apel protiv komunista, iako je pre rata hvalila Ribnikare i zastupala Zogoviće sa komunistima nikad nije bilo sigurno.
Njena poslednja objava ljubavi bila je ubijena i napadnuta. Sada je umesto Skerlića tu bio Ðilas. Na kraju, ideologija više i nije bila važna, uvek je tu bio jedan moćan muškarac koji je indirektno napada za solipsizam i nedovoljno društvene svesti…
Sada već sasvim stara, umorna i bolesna, Isidora spaljuje svoj drugi tom knjige o Njegošu. Nedovoljno marksistička, puna idealizma njena druga knjiga – mislila je nikome ne treba – bacila je u vatru.
Tito, koji je uvek imao više stila od Ðilasa, bio je nanerviran Ðilasovim bahatim postupkom, znao je koliko je Isidora važna za novu vlast i poslao joj je ogroman svežanj para i nov kaput. Isidora je pare vratila a kaput zadržala da se pošiljalac ne uvredi i poklonila ga jednom siromahu, manje siromašnom od nje.
Godine 1953. još jedna pametna Srpkinja propada, ubila se Anica Savić Rebac. Isidora, sada sva u svojoj introspekciji nema nikakva zadovoljstva od slave koje su joj priredili posle svih gorčina. Trač koji mi se najviše dopada o njoj je da je na kraju izmislila doktorat da bi uklopila sliku koju su joj namenili. Nigde se u stranim dokumentacijama nisu mogli pronaći dokumenti o tom doktoratu. Ona sada sasvim mirna i potpuno posvećena introspekciji, ponavlja:
„Čitavo moje delo je šaka šodera bačena u velike rupe naše nekulture.“
Mala, usamljena, devojčica koja je sedela u svom buretu zakopana sa svojim igračkama, sada se zakopala u svoju kućicu na Topčideru i tu živela sa svojim duhovima.
Još jedinu strast koju je pokazivala su bili trenuci kada bi slušala Menjuhina dok svira i kada bi od lepote i slabosti koju je ta lepota provocirala klečala.
„Visok pritisak, bolovi, depresije, migrene… Ne sećam se da sam ijednog dana bila potpuno fizički zdrava! Ali mi je zato razum uvek bio budan i svež, i zdrav. Ovo gore, gornji sprat, bilo mi je vazda svetlo i osvetljeno!“ – volela je da govori u retkim intervjuima.
Krajem marta 1958. zove sveštenika Gvozdena Miloševića i saopštava mu da želi da bude „sahranjena najskromnije umotana u belo platno i ubačena u čamov sanduk“. – „Onako kako je moj Gospod Hristos sahranjen…“
Uvek duboko religiozna kao i kad je bila devojčica i kada se sa tamnom ozbiljnošću krstila pre nego što će uzeti koru hleba, od književnika i fariseja nije ostavljena na miru ni posle smrti.
Pre nego što će je okovati u zvezde i stvoriti o njoj mit, grupica čija imena zna samo nekolicina u Beogradu, uradila je najgoru stvar, koja je vremenom pretvorena u jednu od najmučnijih beogradskih tajni.
Na obdukciji su tražili da se utvrdi da li je naša istaknuta književnica još virgo in tacta!
Tako, kao o njenom prekrasnom eseju o kurtizani kojoj su odvratni klerikalci zabranili da se za Božić popne na zvonik crkve na koji se penjala kao devojčica, tako su Isidori Sekulić zabranili da bude žena da bi bila književnica. Uništili su i razbili njeno bure puno tajni, sklonili erotičnu i senzualnu gospođicu Nedić iz Ðakona Bogorodičine crkve, i najzad, vatri predali njenu ljubav prema Njegošu. Na kraju, očigledno više zainteresovani za njeno telo nego za duh, došli su da provere šta je istina od onoga šta su sami pričali.
Na kraju, naši književnici potvrdili su da je nevina i da se može u zvezde okovati. Svi oni književnici koje je odbila dok je bila živa pitali su se kome li je osim pameti poklonila telo najpametnija Srpkinja?
Tako je Isidora Sekulić prva mučenica jugoslovenske književne scene.
Danas, posle skoro osamdeset godina, ponovo je pred očima javnosti njena najlepša, najnežnija, najdublja i najsmelija i najerotičnija knjiga Ðakon Bogorodičine crkve zbog koje su je napali iz crkve i osudili oni koji preziru „ženske“ strasti.
Ova knjiga ženskog preispitivanja (objavio „Plavi jahač“) najzad pruža odgovore na sva pitanja koja su mučila sve one oko Isidore Sekulić i ono glavno – šta je bilo u njenom srcu?
Tu se, između ostalog, krije i odgovor na pitanja da li je Isidora odgovorna za smrt svoga muža, koga je najviše volela kao i na to da li je pisala iz muških cipela ili iz ženskog mozga koga su uporno, uzaludno, pokušavali pretvoriti u muški.

CRVENA MUZA
ili tragedija očiju Dore Mar




Kada je u vlažnu novembarsku zoru 1907. u francuskom gradiću Tour, na svet došla mala zelenooka devojčica i zaplakala glasno i strasno, niko u tom plaču nije video ništa posebno, tek još jednu objavu života.
A suze Teodore Marković, alias Dore Mar, učiniće za savremenu likovnu umetnost više od svih osmeha muza zajedno. Ono što je za Leonarda bio Mona Lizin osmeh za Pabla će biti Dorin plač.
Teodora Marković rođena je od oca Srbina, relativno uspešnog arhitekte čudnih snova, i majke Francuskinje sklone religioznim zanosima i misticizmu, koja je kroz svog supruga postala pravoslavni fundamentalista.
Svog rodnog grada i slavne pokrajine jedva da se i sećala. Nekoliko igara na obalama Lore, mekog, lakog, gotovo slatkog vazduha koji je strujao sa Atlantika i mnoštva dvoraca u čijim je baštama ležala.
Jednog jutra, kao sasvim mala devojčica, kada se kod majke raspitivala o dvorcima i prinčevima saznala je da „prinčeva više nema“, da ona „na svu sreću živi u republici“ i „da zaboravi te gluposti”.
Ovo je strašno potreslo malu Teodoru koja je ceo dan plakala u nekom vinogradu i njene su suze padale u tvrdu francusku zemlju.
Legenda kaže da je Pablo pokušao da pronađe lozu pod kojom je Dora Mar prvi put plakala.
Njeni prijatelji, skloni Frojdu, voleli su da prepričavaju da je to upravo bio dan u kome je Teodora postala Dora, da je to jutro u kome se u njoj rodila nadrealistkinja i da je u tom vinogradu njena tuga postala savršena, njene oči zagonetne a plač jezivo uzbudljiv.
Dorin prijatelj Breton je u šali ponavljao da u tom danu „čuči“ i uzrok njenom strasnom zaljubljivanju u Pikasa.
Devojčica koja je taj dan sahranila prinčeve morala je i mogla voleti samo genija.
Svoje detinjstvo Teodora je provela u Argentini. Kada je prvi put ugledala zemlju srebra, Teodora je bila bez daha.
Zemlja lepote, čije je otkrivanje Huan Diaz de Solis platio životom, koja je Magelanu donela razočarenje, a Kabotu srebro, bila je scenografija za njeno odrastanje i pretvaranje krhke Teodore u erotičnu Doru.
Teodorin otac došao je u Argentinu da gradi kuće po Pampama i mostove na nepoznatim i divljim rekama koje teku ka La Plati, ali u nju nikad ne stignu već nestaju u močvarama.
Teodorina majka je bila nesrećna i stalno je sanjala svoj Tour, meke, pitome predele i dvorce. Od mešavine severnih vrućih i vlažnih vetrova sa onima ledenim sa juga, zvanim „pamperosi“, ona je u napadima neuroza ponovo prešla na katoličanstvo.
Teodora je volela Argentinu i njene vetrove. Kada bi duvali pamperosi ona bi zamišljala najčudnije slike koje je sanjala da jednog dana naslika.
Sedela bi satima ispod nekog kaktusa i crtala. Bila je opsednuta gaučosima, čitala bi del Kampa i Obligada i umesto princa zamišljala, kao svog idealnog ljubavnika, „gauča“.
Teodorin otac je bio šokiran kada je saznao da njegova mistična lepotica, devojčurak koji se pretvarao u zanosnu devojku, ima „strasnu i tajnu vezu“ sa jednim stvarnim gaučom, kravarom. Ona, ko– JU SU Još U Argentini jurili bankari, vlasnici plantaža i rudnika srebra, odabrala je da se u vreme kada je ova zemlja bila u blagostanju (jer je bila neutralna u Prvom svetskom ratu) opredeli za običnog kravara.
Obožavala je svog gauča koji je mirisao na stoku i balegu. Kada su se preselili da bi ta prerana i neadekvatna ljubav prestala, ona ga je po vrelom sećanju slikala, a taj sentiment „pampe“ stvorio je od nje buntovnicu. Zbog gauča je Teodora drugi put plakala ceo dan, i od plača su joj oči, što će Pablo posle opisivati, postajale još tamnije.
Posle toga rešila je da više nikada ne plače. Na svoje svetlo lice navukla je nepomičnu masku i precrtala je jarkim ružem.
Bila je užasnuta predrasudama i socijalnim nepravdama, mrzela je osorne gazde koji su mučili i izrabljivali svoje radnike, ili ukratko, lepotica je zbog svoje nesrećne ljubavi postala ekstremna komunistkinja.
Bilo je vreme da se vrati u Pariz.
Kada se 1925. pojavila preplanula i izrasla osamnaestogodišnja lepotica postala je predmet zanosnih ljubavnih intriga o kojima je brujao ceo grad svetlosti.
Crnokosa, bele puti, divljeg i snenog pogleda, Teodora je želela da bude slikar, najveći slikar na svetu…
A počela je kao fotomodel.
Fotografi su se naprosto otimali za nju, taj spoj ponosa i samokritičnosti koje je odavalo njeno lice bio je predmet razgovora u svim studijima. Radila je sa Anri Kartije Bresonom i Krulom. Man-Rej ju je ubedio da bude njegov ekskluzivni model.
Ujutru bi odlazila na predavanja, na akademiju kod Lota (kod njega je studirala i Lempicka). Iako ju je Andre ohrabrivao, ona se zbog svoje samokritičnosti sve više okretala fotografiji, a svoju žudnju prema slikarstvu okretala ka opsesiji prema slikarima.
Uprkos tome, point of view Dorinog života i dela, je bliskost i saradnja sa Man Rejom. Iako će je oficijelna istorija umetnosti prevashodno beležiti kroz obostranu opsednutost sa Pikasom, suština njene umetničke pa i ideološke vokacije leži u njenoj vezi sa filadelfijskim Jevrejom, avangardistom, Emanuelom Rudzinskim, koji će, po ugledu na holivudsku praksu, u funkciji umetničkog marketinga, skratiti svoje ime u Man Rej ili anagramskije, Man-Rej.
Opčinjena Man-Rejovom magijom, Teodora Marković će i postati Dora Mar iz čijeg će akorda proizaći i zavičajni odjek Micić-Aleksićeve dade – mada! Susret Man-Reja i Dore Mar je bio preloman, slobodno bi se moglo reći i spasonosan za ideju evropske moderne umetnosti. Nakon spajanja u Lozani, po okončanom Prvom svetskom ratu, njujorške grupe dadaista, čiji su protagonisti bili Dišan, Man-Rej i Frensis Pikabija, sa ciriškim krugom oko Tristana Care, s kojim su uveliko zbliženi i nemački dadaisti predvođeni Maksom Ernstom, suprotno očekivanjima te nihilističke internacionale, umetnički pokret – protiv umetnosti, počeo je da gubi na prestižu i u pariskim promarksističkim mondenskim salonima.
Man-Rej će u tami zenica Dore Mar, pronaći inspiraciju za kreiranje jedne nove estetike koja će poput inicijalne kapisle pokrenuti lavinu avangardističkih ekshibicija. Pošto su razaranjem i nipodaštavanjem klasičnih likovnih tehnika razbili auru oko ideje umetnosti, umetnika i umetničkog dela, kako će to mnogo godina kasnije precizno definisati Valter Benjamin, još jedan iz plejade marksističkih rušitelja klasičnih vrednosti, Man-Rej i njegovi istomišljenici će u „objektivizmu“ aparata, u tamnoj komori kamere, pronaći čarobnu formulu za vaspostavljanje nove umetnosti. Oči Dore Mar kojima će posle Man-Reja biti opsednuti mnogi, od velikog majstora Koktoa, preko perverznog maga Pola Elijara, raskošno žovijalnog Rene Klera, animalnog erotomana Žorža Bataja, perverznog cinika koji je nadmašio i samog Frojda, Žak Lakana, pa sve do rasplodnog genija nad genijima, amblematične figure, antifašističke Evrope, Pabla Pikasa.
Man-Rej je pre svih u očima Dore Mar, u očima koje će postati zaštitni znak evropske pariske moderne umetnosti, očima koje dan danas novopečenim bogatašima – kolekcionarima koji nikada neće čuti za ovu fatalnu Srpkinju, izmamljuju ogromne novce, provocirajući svojom magičnom dubinom seobu iz galerije u galeriju, iz kolekcije u kolekciju čak i najminornije crteže slavnih pariskih umetnika, crteže koji su kao i mnoga velika platna organizovani oko Dora Mar okulara.
Kada je lansirala svoje nadaleko čuvene sunčane naočari, Paloma Pikaso nije ni slutila da je njima želela da sakrije energiju očiju, energiju Dore Mar od koje se, uprkos mnogim ženama, Pikaso nikada nije odvojio. Man-Rej je u tim zenicama Dore Mar prepoznao obrnutu komoru kamere, kamere obskure, foto-aparata. Magiju novih medija. Bez očiju Dore Mar ne bi bilo figurativne revitalizacije moderne. Ne bi bilo neodadaističke euforije, bez koje ne bi bilo ni pop-arta. Pre toga, ne bi bilo obnove i revitalizacije kubizma iscrpljenog karikaturalnim perspektivama analitičnosti čiju je krajnju degradaciju izveo Gijom Apoliner u svom dramoletu „Tiresijine dojke“. A dojke nas vode ka vezi Dore Mar sa Žoržom Batajom, vode nas raspravi o seksizmu i promiskuitetu antifašističkog egzistencijalističkog Pariza tridesetih. Iscrpevši sve što je mogao iz Dore Mar, Emanuel Rudzinski će prosvetljen ikoničnošću fotografije, otići natrag u Ameriku. Ovoga puta ne na istočnu obalu, nego tamo gde je carstvo savremene ikonodulije – u Holivud.
Dora Mar će ostati u Parizu da inspiriše, motiviše i prosvetljuje demokrate, antifašiste, marksiste, egzistencijaliste, psihoanalitičare, jednom rečju – avangardiste.
Njena ljubavna veza sa Žoržom Batajem uzdrmala je Pariz. Bataj je bio lud za Dorom i ona je u njemu generisala strasti koje će ga učiniti slavnim. Bataj je Doru uvukao u krug nadrealista u želji da Breton, Elijar i Arto crknu od zavisti kad upoznaju njegovu muzu.
Dora je bila savršena: suptilna, erotična, perverzna, bestidna, stidljiva, zavodljiva i nezainteresovana sve u isto vreme. O njenom životu u Argentini su se ispredale bajke, kako je jahala konje, koga je sve zavela, odakle je skakala, iz kojeg je oružja pucala…
Elijar je bio opčinjen Dorom. Ispitivao je Bataja o njihovom ljubavnom životu. Dobri poznavaoci nadrealističkih krugova tvrde da su Elijar i Dora bili i telesno bliski i da je Elijar namerno držao pozu gubitnika, a u stvari je namerno „uvalio“ Galu Daliju, a Doru Pikasu – jer su obe bile „lude“ i „neizdržive“.
Danas je teško saznati šta je istina, ipak, Breton je zbog Dore razvio svoju teoriju o nadrealističkim muzama kao o centralnom fenomenu.
Bataj, blago ljubomoran, upoznao je Doru sa svim njihovim manama. Otkrio joj tajnu da je sve svoje radikalne i genijalne ideje Breton pokrao od Žaka Vašea koji je jedini živeo nadrealizam, a oni koji su ga imitirali postajali su slavni.
Vaše se nije pojavljivao na otkačenim nadrealističkim letovanjima ni zimovanjima, nije ga bilo na fotografijama ni u dnevnicima ni novinama. On je bio genije koga je Breton iscedio. Sve njegove ludačke ideje pretočene su u nadrealistički program. Breton je bio zaljubljen u Vašea u njegove ludosti i opsesije. Pratio ga je satima kada bi ovaj preobučen u kaluđericu šetao ulicama ili kada bi bezrazložno pucao pištoljem. Vaše je živeo nadrealistički a oni su opisivali nadrealizam, živeći mondenski i obožavajući komuniste. Na kraju, Vaše se ubio a Breton je postao slavan. Njegova supruga Žaklin Lamba postala je Dorina dobra prijateljica.
Elijar je javno tvrdio da je zaljubljen u Doru ali da ne želi više razočarenja otkako mu je Dali oteo Galu. (sic!)
Sa druge strane, Dora je bila fascinirana Dalijevim obožavanjem Gale, želela je da pronađe nekog ko bi je voleo kao Dali, nekog koji ne bi pretvarao obožavanje u umetnost već umetnost u obožavanje nje.
Bataj je, naprotiv, koristio Doru kao „perpetuum mobile“ za svoje erotske fantazije. Ona nije više bila samo njegova inspiracija već i njegova slava. Ovaj „mistik bez Boga“, koji je u erotskoj prozi prepričavao opscene fantazije koje mu je Dora podarila, dišući njom i uzimajući njeno telo i ideje sanjao je o poeziji koja bi isključila prirodu kao merilo stvari. Njegov revolt je bio jači od njegovog obožavanja nje i Dori je to postalo dosadno.
Dali se zaljubio u Galu tako što ga je ona izlečila od zastrašujućeg smeha od koga bi mu se paralizovalo telo. Kada je sreo Galu nije više mogao da se smeje, samo je obožavao i tako je bilo do smrti. Zbog njega je Gala ostavila i velikog pesnika i njihovu kćerku. Tako je govorio mit.
Elijar je utehu pronašao u Naš Elijar, muzi koju je pokupio iz Grand Ginjola i ukrao je sa sentimentalnih razglednica za koje je pozirala. Tračevi iza mita govore da je Elijar već bio zaljubljen u Naš kada je ubedio Dalija da će ga Gala izlečiti od fatalnog smeha.
Dora, koja je bila član ekstremno levičarskih grupa poput „Mase“ ili „Kontr-atak-a“ sanjala je o velikom crvenom slikaru koji bi je voleo više od slave koju bi mu ona donela. Ali takav se još nije pojavljivao. Dali je bio rojalista i naginjao fašizmu, Gala je bila desna muza, a Dora je trebalo da postane najveća leva muza, crvena muza dvadesetog veka.
Uzalud se muvala po svim antifašističkim udruženjima, nigde nije pronalazila slikara koji bi je pretvorio u mit.
Nadrealisti su pili mnogo, pravili ludosti, odlazili u mondenske kafane ili su rupe pretvarali u značajna mesta, fotografisali se, voleli, igrali i ulazili u legendu.
Kako je Ajlin Agar posle napisala:
„Južna Francuska u leto, nadrealizam na horizontu, Stravinski u vazduhu, Frojd pod krevetom… Uprkos rastućoj Teutonskoj furiji, još smo se mogli kupati, ležati na suncu, jesti i imati veselo srce.“
Iz tog perioda ostalo je mnoštvo fotografija. Nadrealisti u gaćama, njihove muze u kupaćim kostimima, kose raznesene vetrom. Valjaju se po pesku, smeju, puše i naravno pričaju o radničkoj klasi…
Kada nisu bili na letovanju, u Parizu se grupa svakodnevno sastajala u kafeu Dom ili Plas Blanšu. Gala, Naš, Dora, Žaklin bile su više cenjene zbog njihove razuzdane mašte nego zbog njihovih personalnih umetničkih ciljeva.
O Dori i njenim ekstravagancijama kružile su legende po nadrealističkim krugovima. Kada se prestiž u Parizu merio preko frizure ona se jedne večeri pojavila u Kafe de la Plas Blanš raščupana sa zastrašujuće tamnom kosom koja joj je padala po licu i ramenima, ličila je na davljenika koga su upravo spasili. Svi su bili oduševljeni i puni divljenja.
Crvena; bosonoga kontesa, isticala se u ovom luckastom društvu po svojim mnogobrojnim ekstravagancijama. Mirna i nepomična kao sfinga uradila bi neku ludost, pretvarajući tako u život Bretonove manifeste, za razliku od drugih muza, Dora je imala ozbiljan problem – bila je pametna.
Ako biste nekog od tih salonskih komunista pitali koja je žena u Parizu najviše dostojna divljenja odgovor bi bio uvek isti – Dora Mar. Nešto posle, finansijski iscrpljen i opsednut nadrealističkim muzama, Breton će otvoriti galeriju pod nazivom GRADIVA. Ime je bilo sastavljeno od početnih slova (Gisele, Rosine, Alice, Dore, Ines i Violete oid). Figura Gradive je korišćena kod Bretona, Masona, Dalija, Elijara.
Po Elijaru, Gradiva je bila žena čiji bljesak ruši zidove.
Takva je bila Dora, a onda je srela Pikasa.

Taj sudbonosni događaj koji će potpuno odrediti njenu sreću i Pikasovu slavu odigrao se 1936. godine.
Dora je tada kao profesionalni fotograf radila u ekipi Rene Klera na snimanju filma Zločin gospodina Lanža. Ona i Pikaso našli su se u istom kafeu Du Magot. Skinula je svoje male crne rukavice sa roze ružama i da bi otela pažnju geniju, ispružila na sto svoju elegantnu, belu ruku i drugom rukom, brzo, počela da zabija nož u prostor među prstima.
Radila je to kao što rade gusari, nož je bio sve bliže i bliže jagodicama i polako, cela njena ruka i sto bili su u svetlo crvenoj krvi Dore Mar. Pikaso je posmatrao fascinirano. Gledao je u njeno lice koje se nije ni grčilo, ni menjalo pod bolom. U njenim očima nije video suze i to ga je uzbudilo. Želeo je da zbog njega plače, da ta ponosna, drska i smela devojka koja nije plakala ni pod udarima noža ispuni oči suzama zbog njega.
Pikaso je tada bio u ljubavi sa Mari Terez koja ga je oporavljala od kraha sa njegovom ženom Olgom – ruskom balerinom. Mari Terez, plava, eterična i neintelektualna, rodila mu je kćerku Maju i činilo se da će se Pikaso skrasiti bar godinu-dve ali onda je poludeo za Dorom.
Pikaso je učtivo zamolio Doru da mu pokloni rukavice sa ružama koje je on odložio u njegovu vitrinu u kojoj je čuvao dragocenosti. Njihova ljubav počela je kada i građanski rat u Španiji.
Pozvao ju je u atelje da pogleda njegove slike.
Kada je Dora u oblaku opojnog mirisa i na previsokim potpeticama u svetloj košulji pokucala na njegova vrata on ju je dočekao go. Dora se pravila da to ne primećuje i nemarno je razgledala slike i ćaskala sa njim o bojama. Popila je čašu hladnog belog vina, pušila, smejala se. Pikasa je seksualno izludela njena indolencija. Dok je gledao kako pomiče, gore dole, svoje ogromne trepavice preko tamnih očiju i kako nemarno prebacuje noge jednu preko druge potpuno ignorišući uspravni i tvrdi, ogoljeni i svetlošću obasjani dokaz njegovog obožavanja, pomislio je da će to biti ljubavnica njegovog života. Kao korpus delikti tog „očaravajućeg, bestidnog trenutka“ ostao je crtež nastao u avgustu ’36. Na njemu se vidi Dora koja stoji ispred vrata iza kojih je očekuje goli slikar i jedan pas na kolenima.
Koliko je Pikaso obožavao Doru najbolje se vidi na jednoj njenoj fotografiji iz tog perioda. Dora je fotografisala Elijara, Naš, Penrousa i Pikasa. Svi su opušteni i nasmešeni osim Pabla. On izluđeno, sa žarom koji proždire vazduh oko sebe, pilji u onog koji slika – to jest Doru.
Njihova romansa je počinjala ubrzano. Kako je Španija gorela, tako su se razbuktavale i strasti mlade slikarke i sredovečnog genija. Dora je svaki minut koristila da Pikasa ubedi da mora, kao Španac i levičar da se angažuje u građanskom ratu. Mogla bi sate, obasjana prejakom letnjom svetlošću sa zanosom da priča o crvenim brigadama i stradanju španskih seljaka.
Dora je u to vreme, kombinujući svoj mondenski život sa levom ideologijom, uradila jednu vrlo tešku foto-reportažu iz rudnika. Pikaso je posmatrao kako mazno, lagano pomera svoje telo, para vazduh vrelo crvenim noktima i priča o komunizmu. Zbog nje je Pablo rešio da podrži komuniste, da ismeva Franka, da stvara za revoluciju, ali za uzvrat je tražio da ona bude njegova i da plače u njegovom zagrljaju ili na njegovim kolenima ili na njegovim stopalima.
Pretvaranje ponosnih, samosvesnih, emancipovanih žena u ljubavne robinje bio je Pablov specijalitet i sada je pred njim bio najveći izazov u njegovom životu. Crvena amazonka, ukletih očiju, koja se nije plašila ničega osim ljubavi.
Kada je sa svojim slikarskim priborom u drugoj polovini ’36. Pikaso krenuo u Kan svratio je u Sen Trope. Ne slučajno, tamo se u vili Le Selen odmarao bračni par Elijar i Dora. Pikaso je bio ljubomoran, sumnjao je da Dora povremeno spava sa Elijarom i odlučio je da mu je oduzme tu pred njegovim očima, na vrelom pesku Sen Tropea.
Tako je i bilo. Kako je to posle Naš ispričala svojoj prijateljici Suzan Musard, pretvorio ju je u svoju robinju u toplom i sitnom pesku Sen Tropea i ona je posle toga plakala, a on je svršavao i svršavao…
Od tada Pikaso, kako je to voleo da ponavlja „nije mogao da vidi ni da zamisli Doru osim uplakanu“. Tu na tom žutom i ugrejanom pesku male plaže, nedaleko od vile Elijarovih stvorio se mit „o ženi koja plače“, koja će dominirati Pablovim slikarstvom celih devet godina.
U prvom Dorinom portretu koji je Pablo uradio Dora je bila najlepša. Njene crte lica su ljupke, ogromne tamne oči registruju onaj sekund pred plakanje, onu lepotu skupljanja suza koje će nagrnuti preko zenica. Pikaso namerno nije napravio prvi crtež kako plače, već pripremu za plakanje, onaj neponovljivi i dirljivi izraz predaje pred lepotom bola koju je u njoj proizvela predaja njenog tela geniju.
Posle toga on ju je pozvao u Mugin. Na čudnoj fotografiji koju je napravila Li Miler vide se Pablo i Dora kako izlaze iz vode. On zabrinutog pogleda bačenog u aparat, ona odsutnog kao sveštenice koje idu za svojim vračem. U preuskom kupaćem kostimu sa belom ogrlicom oko vrata, sa kapljicama vode na svom telu ona ima izraz između plača i zadovoljstva.
Pablo je stalno terao da plače. Sa oštrim i potuljenim zadovoljstvom predstavljao joj je svoju situaciju sa Mari Terez i probleme sa njihovom malom kćerkom Majom. Dora je pristala na dupli život, pristajala je uplakana i razdirana srećom da služi geniju koji je nije mučio samo u životu već i na slikama. Ne samo da je menjao topli krevet između Mari Terez i nje već ih je poredio i smenjivao i na slikama. Kako ih je tucao tako ih je i slikao. Naizmenično, sa puno strasti, talenta, u jarkom koloritu i bestidno.
Polako, iz godine u godinu na njegovim slikama Dora je gubila svoje obličje. Od lepotice prvo se pretvorila u uplakanu ženu a potom se pretvarala u nakazu, u ženu monstruma. Kada bi u tim nakazama prepoznala neki svoj deo Dora bi plakala od sreće što se izborila za još jedno platno, jednu liniju, jedan izraz. Ona je Pablova nakaza, ipak još uvek inspiracija i to je postao ceo njen život.
Kako je Hitler napredovao Dora i Pablo su se povukli u provinciju ili na Antibe.
Dora je bila ljubomorna na Mari Terez, bila je ljubomorna na njenu tupost koja je čuvala od prevelikog bola od bliskosti koja joj je bila sva sreća i sav bol ovog sveta. Pikaso je to znao i obožavao je glupost Mari Terez kao što je dozvoljavao da Dorin nepogrešivi i fascinantni mozak oblikuje njegovu karijeru, veru i ideologiju. Ona je njemu poklonila svoje telo i dušu, on njoj svoj mozak i veru.
Pronašla mu je atelje u ulici sv. Augustin tek nekoliko koraka od njenog stana u ulici Savoj gde je još uvek stanovala sa roditeljima. Ona je dolazila samo onda kada bi je on zvao. Za uzvrat ona ga je naterala da napravi Gerniku, najveću antifašističku sliku u istoriji. Pablo ju je ugradio u nju sa suzama.
Jedno poslepodne, dok ga je fotografisala ispred slike, pojavila se Mari Terez i njih dve su počele da se tuku i vuku za kosu pred slikom. Pablo je bio opčinjen lepotom prizora. Dora je pristajala na bigamiju u životu i na platnu, ona se kao lavica borila za svaki sat u stvarnosti ili za svaki uljani potez koji je vodio u večnost.
Kada je ’38. Hitler ušao u Beč i kada je pao Aragon, Pablo je bio očajan, ali kako je to posle voleo da opisuje, prizor Dore u vodi u čijoj kosi su bljeskali češljići koji su privukli svu svetlost u okolini povratila mu je strast i volju za život.
Trinaestog januara 1939. u vetrovitoj Barseloni umrla je donja Marija, Pablova majka. Pablo je prvi put bio stvarno izgubljen. Zabranio je Dori da plače. Želeo je da je sam u bolu. Dora je plakala kao nikada za donjom Marijom, za onom koja je rodila „najvećeg genija dvadesetog veka“, njenog Pabla. Dorine suze su još jedanput pobedile Pablov strah i bol i on bi zaboravio sve kada bi gledao u njene tamne oči koje su gutale njegove slike.
Za vreme okupacije Pablo i Dora su ostali u Parizu, iako je većina njihovih prijatelja otišla za Ameriku. Prvih godinu bili su na Antibima, u vili koju im je iznajmio Man-Rej. Posle su se vratili u Pariz.
Pablo je čak dozvoljavao Nemcima da ponekad dođu i gledaju njegove slike. Legenda kaže da je jednom SS oficiru na pitanje za Gerniku:
– Da li ste vi to uradili?
– Ne, vi ste! – odgovorio je.
Dora je pomagala Pokret otpora. U hladnoći i samoći ateljea, stisnut uz Doru, Pikaso izjavljuje:
– Francuski generali, to je škola lepih umetnosti!
A onda – skandal. Pablo je bio besan i rušio je stvari, cepao platna i vikao. Dora je danima grcala u suzama i sve negirala. Kokto je uradio portret Dore Mar! Ona se klela da mu nije pozirala. Pablo joj nije verovao. Otišao je kod Koktoa uzeo portret, potom ga docrtavao, prepravljao. Neko mu je uzeo muzu, to je bilo gore od sloma Francuske. Dora mu je pokazivala bluzu koju je Kokto naslikao i ubeđivala ga da takva ne postoji, da je to bluza koju je Pablo izmislio. Uz posredovanje Elijara slučaj je jedva zataškan.
Kako je rat išao svome kraju, Pablo se udaljavao od Dore.
Monstrum na njegovim slikama, mučenica pored njega postajala mu je dosadna.
U prohladnom i tihom maju ’43. on sreće Fransoa Žijo i zaljubljuje se u nju.
Dora je bila očajna, nije mogla da veruje da će joj ta učenica, koja je bila duplo mlađa čak i od nje preoteti Pabla. Pablo je dopustio da mu Dora i dalje određuje njegova ideološka ubeđenja. Sada je bio u krevetu sa Fransoa ali je dopustio da ga Dora ubedi da ’44. uđe u Komunističku partiju Francuske.
Kada je shvatila da je više ne slika ni kao paćenicu, ni kao životinju, ni kao spodobu, Dora je poludela.
Pričalo se da je jedno poslepodne plakala gola na svom stepeništu dok je nisu uneli. Drugi dan je dobila nervni slom u bioskopu, potom je tvrdeći da ga je izgubila, bacila u Senu psa koji joj je Pablo kupio. Kada je videla da ga njene suze više ne inspirišu pokušala je, kako je to Pablo ponavljao, da izazove njegovo sažaljenje. Na sve načine – izmišljala je da je napastvovana – ili je Pablo izmišljao da ona izmišlja – jer njegova muza nije ga više inspirisala.
Fransoa je bila uplašena njenim ponašanjem. Pablo je doveo kod Dore i tražio da mu sama ponovi da je među njima gotovo.
Kada je Pablo dao na elektrošokove, Elijar je bio besan i okrivljavao ga je za sve što joj se desilo. Pablo je odgovarao da je za sve kriv njihov kružok – tamo je naučila previše da pije i da preteruje u osećanjima.
Na Elijarovu molbu Pablo zove njihovog zajedničkog prijatelja Lakana da joj pomogne. Posle tretmana u privatnoj ludnici, Lakan je stavio na kućnu terapiju. Neposredno pre toga Žak Lakan je, biće između ostaloga i u svojstvu terapeuta, pozvan kao jedan od ekskluzivnih posmatrača na praizvedbu Pikasovog pozorišnog komada, Želja uhvaćena za rep (Le Desir attrape par la queue – Desire caught by the tail), prema autorovim mistifikacijama pisanog u januaru 1941. Taj igrokaz, prema priznanju samog tvorca, napisan po uzoru na Žarijev adolescentski „govnjivi“ (Ibi) ciklus od kojeg će ostati samo mit Kralja Ibija, mogao bi biti izvan Pikasovog fan-kluba („Pikaso dikšneri“) potpuno zaboravljen da u njemu na improvizovanoj pozornici sličnoj beogradskom salonu kontraverznog psihijatra Veska Savića, nisu prodefilovale neke od najznačajnijih figura egzistencijalističko-marksističke pariske avangarde, između ostalih: Rajmon Keno, Žan-Pol Sartr i Simon de Bovoar, zajedno sa Kamijem kao rediteljem. Jednu od ključnih uloga (Thin Anxiety) igrala je, naravno, Dora Mar. Nje, međutim, na jedinom dokumentu o toj ekskluzivnoj predstavi, na fotografiji koju je radio Brasaj, fotograf koji je jednako poznavao duh Pariza kao i Renoar, čovek koji je bolje razumeo lice Dore Mar od svih njenih umetnika – nije bilo. To je, zapravo, najveličanstveniji snimak njene uloge u pariskom revolucionarnom kremu. Iz tog odsutnog prisustva proizašla je kompletna filozofija potonjeg postmarksističkog i postegzistencijalističkog strukturalističkog terora koji će mučiti evropsku intelektualnu scenu sve do rušenja berlinskog zida. Predstava je pompezno retorično, u duhu Pikasove megalomanije, „izvedena“ 14. maja, na dan kada je okončan Viši, i u slavu kraja nemačke okupacije. Neposredno po toj praizvedbi, Dora Mar, ezoterična vedeta antifašističke avangarde, predata je u ruke psihijatru Žaku Lakanu. Pošto su je iscrpeli, Kokto i Elijar, Bataj i Pikaso, pre nego će biti predata u ruke homoseksualca Džemsa Lorda, poslednjeg istraživača njenih iracionalnih potencijala, Dora Mar će provesti izvesno vreme kao idealni model nadolazećeg psihoanalitičko-lingvističkog trenda.
Na njenom slučaju, Žak Lakan će razraditi svoje „dalekosežne hipoteze“ o odnosu prema vlastitom telu kao modulatoru formiranja ličnosti i o paranoidnim (sic!) psihozama, što će nakon njegovog omaža Koktou (čiji je portret Dore Mar izazvao histeriju – ne proučavanu od Lakana – kod Pikasa), u studiji funkcije ogledala pri formiranju ega, dovesti do trijumfalnog prijema njegovih teorija. Naročito kod filmskih kritičara koji su u Lakanovim idejama pronašli ključ za izmirenje marksističko-psihoanalitičke koketerije sa biheviorističkim kultom fotogenija. Kao Lakanov pacijent, Dora Mar je dovedena do krajnjeg praga iscrpljivanja izrastajući tako u tragičnu i amblematičnu heroinu evropske, komunistički-mačističke, demokratske-promiskuitetne, seksističke i antifašističke moderne. Našavši se na sredokraći između nemačkog ideala nad-žene, velike kreatorke, kakve su bile svaka na svoj način i Leni Rifenštal i Tea fon Harbu i Magda Gebels, čiji je autoritet neosporno doneo kult muškog tela u Trećem rajhu i sintetičko-fotografskog koncepta pin-apa (a la Beti Grejbl ili Džejn Mensfild) karakterističan za provincijalni i merkantilni američki snobizam, Dora Mar je simbol za tragičnu poziciju žene u razorenoj Evropi.
Na izvestan način ona je nešto poput moderne Jovanke Orleanke (na njenu nesreću nikada nije srela Drajera), heroina i veštica, sasvim opskurno, kurva (metresa) i svetica (muza). Za razliku od Amerikanaca koji su eksploatisali telesni potencijal (što Lakan nije najbolje razumeo) svojih transnacionalnih lepotica, Evropa je od žene tražila sve da joj ne da ništa za uzvrat. Taj bedni niz, od Simon de Bovoar do zlosrećne Margaret Diras više je nego zastrašujuća slika seksističko-šovinističke, kako egzistencijalističke i marksističke, tako i strukturalističko-postmodernističke Evrope. Lakan i Dora Mar to su dva lica tog frivolnog intelektualnog koncepta. Lekar i pacijent, dželat i žrtva. Pošto je oko tamnine očiju Teodore Marković, razlagana i preslagana ideja nove slike, tako je sada pred tminom njenih izmučenih i preeksploatisanih očiju razlagana slika njenog bića, njene ličnosti. Pošto se zasitio njenog tela a dušu joj zaključao u uspomenama i na svojim platnima, Pikaso ju je predao psihijatru. A svi su bili obuzeti njenim telom i njenim erosom. Žena koja se sva dala, nošena strašću probuđenom u argentinskim pampama, ideji moderne i sledstveno antifašističkoj ideji, doživeće da je njeni modernisti pretvore u eksperimentalno zamorče savremene psihijatrije.
Lakan i Elijar su ubedili Pikasa da je odvede na odmor u Midi. Pikaso je bio očajan i ubeđivao je Fransoa Žijo da ide i ona, krišom, u drugu vilu. Fransoa je odbila. Dora je bila očajna tih dana, posmatrala je Pikasa, nesrećnog, odsutnog, zaljubljenog u drugu ženu za kojom je čeznuo. Tražila je da se vrate. Po povratku u Pariz povlači se u samoću Menerbea. Svi prijatelji su je napustili, voleo je još samo Elijar.
Iscrpljena Pikasom i komunizmom, avangardom i psihijatrijom, Dora naglo upada u misticizam i religiozni fanatizam. Komšije u njenom pariskom apartmanu tvrdile su da je satima vikala na Pikasa da će goreti u paklu i da se mora popraviti, da je moralna nakaza. Prepričavala mu je slike mučenja i monstrume koji su bili strašniji od njegovih slika. Ali Pikasu je bilo svejedno, nije mislio na drugi svet kad mu je na ovom „išlo tako dobro“. Na kraju, smislio je i poslednju perverziju, našao je muškarca koga je rešio da odredi za Dorinog ljubavnika. Bio je to, gore pomenuti Džejms Lord, homoseksualac i žigolo, ma kako to paradoksalno zvučalo, potpuno zaljubljen u Pikasa. Ovaj Amerikanac trčao je za Pikasom u želji da ga on inspiriše i da ga naslika – da bude njegova muza. Pablo je međutim smislio da ga preda Dori.
Kako je sam rekao, Džejms je uživao u ulozi da bude Pablova igračka. Kada su se upoznali Džejms i Dora on se istinski zaljubio, video je u njoj više od Pabla, više nego što je bilo u samom Pablu. Dori je godio petnaest godina mlađi dekadent koji j e, bar na rečima obožavao onako kako je ona želela. Kada je video da, uprkos tome što se njihova telesnost završavala na poljupcu za laku noć, Dora pokazuje znake zaljubljenosti i opuštenosti, Pablo je ponovo pobesneo i počeo da je proganja.
Kako je to Lord (vrhunac perverzije) opisao u svojoj knjizi Pikaso i Dora – lični memoari – on je zvao, pisao, slao joj poklone… Jedan dan poslao joj je ogroman paket zamotan u braon papir. Kada je shvatila da je od Pikasa, Dora ga je satima sa ljubavlju otpakivala misleći da je njegova slika… ili skulptura. Bila je to obična, ružna, stara stolica pokupljena ko zna gde. Uprkos Lordovom insistiranju da je baci, Dora nije htela, jer ipak „bila je od Pikasa“. Po Lordovom svedočanstvu, stolica je kao groteskni spomenik stajala u ulaznom holu i svi su se sudarali sa njom.
Poslednji njihov susret desio se na otmenoj večeri u dvorcu Kastilj kod gospodina Daglasa Kupera. Kada je Pablo čuo da će Dora doći sa Džejmsom i on je nabavio pozivnicu. Želeo je da još jedanput vidi njene oči i da se uveri da ga još voli. Tako je i bilo, kada se preko prepelica i fazana, šampanjca i jagoda Pablo poslednji put zabio u Dorine tamne oči – uprkos njenom skrivanju pogleda – on je video da ga ona obožava i da će ga voleti i posle smrti. Dok je palila cigaretu upaljačem koji joj je on poklonio, Pablo je bio srećan i miran; najzad je mogao da je zaboravi, da ne misli na nju – jer ona će uvek misliti na njega.
Pablo je bio spokojan i zahvalan svojoj muzi što mu je za večnost slave njegovih platana podarila preterano obožavanje.
Pedesetih godina, pokušavajući sebe da ubedi da joj je umetnost važna, Dora se okrenula slikarstvu i počela da izlaže po Londonu i Parizu. Njena poslednja izložba i uopšte poslednja pojava u francuskom mondenskom životu bila je 1990. godine kada je imala izložbu u prestižnoj galeriji „1900-2000“.
Kada su je novinari pitali za Pabla, volela je da kaže:
– Mediokritetsvo je najbolji Pablov prijatelj jer ne može da mu naškodi, zato ga on stalno podstiče.
Jedan Dorin portret je sredinom devedesetih prodat za 3 miliona dolara. Ali, Dora, Dora je živela potpuno sama, okrenuta budizmu i svim vrstama misticizama. Na kraju, sa spoljnim svetom koji je prezirala, opštila je samo telefonom a izlazila je jedino kada bi išla u crkvu.
U julu 1997. umrla je u devedesetoj godini u svom apartmanu Left Benk. Gotovo da se niko u gradu svetlosti nije uzbudio, umrla je samo muza. Po vrelom danu, do rake su je ispratile samo pet osoba: domarka kuće u kojoj je stanovala, jedna nepoznata Engleskinja, komšinica sa istog sprata i dva prijatelja zaposlena u muzeju Pikaso.
Bio je to lep pariski dan i prisutni su uz suzdržane suze prepričavali komšinicinu priču da je Dora sklopila svoje tamne oči bez suza, ne moleći Boga za sebe već za dušu Pabla Pikasa.

KSENIJA ATANASIJEVIĆ
Prva žena filozof ili srpska Mata Hari?




– Ona nije nikakav filozof, ona je Mata Hari!… – vikao je, besan i crven, gospodin dekan Nikola Popović na svoje kolege kada su ga pitali zašto je jedina žena, doktor filozofije i prva dama koja je dobila katedru, „izbačena“ sa Filozofskog fakulteta…
Pre nego što se vratimo ovoj misteriji, da bismo je razrešili, moramo se setiti ko je bila ta dama, gospođica Ksenija Atanasijević…
Godine 1894. jedne duge i zagušljive noći, mlada i lepa žena, crne kose i širokih beonjača, belog, mekog tena i jakih snova, umrla je na porođaju dajući život svojoj kćerci, Kseniji Atanasijević.
Ova tragedija odredila je Ksenijin život. Isidora Sekulić se još i mogla setiti svoje majke ali ona, Ksenija, nije za sećanje imala ništa. Ni jednu jedinu sliku pohranjenu u svojoj glavi. Ni glas. Ni pogled.
Stajala bi kao dete pred portretom svoje majke besna i stisnutih grudi što joj Bog nije podario bar godinu u kojoj bi osetila majčin dodir, brižan i mek pogled, sladak prekor, kikot uz četkanje duge kose, šapat u sumrak, bilo šta.
Ona, Ksenija, od svoje majke nije imala ništa sem te zagušljive i preduge noći koja je njenoj majci donela smrt, a njoj život.
Taj strašan početak i bol zbog toga ona nije delila ni sa kim, čuvala ga je duboko zakopanog u svom tamnom i sjajnom pogledu. Od kad je imala sećanje skupljala je po porodici i ulici sećanje na svoju majku, skupljala ih i slagala u svojoj glavi stvarajući sliku o njoj – koju je najviše volela i koju nikad nije videla…
Taj osećaj duboke samoće i nepravde okrenuo je ovu devojčicu dugim čitanjima i zamornim promišljanjima koje je više volela od lakih, proletnjih igara.
Kada se njen otac, upravnik opšte državne bolnice u Beogradu, ponovo oženio i u kuću doveo otmenu i vrednu ženu, Ksenija je bila ravnodušna. Njen stariji brat još je i mogao biti ljubomoran jer se sećao majke i mogao ih je porediti. Ona, Ksenija, imala je samo bol, a bol se nikada nije mogao porediti ni sa čim. On ne uzrokuje i ne proziva ljubomoru. Tek tešku setu u očima i jak stisak u grudima.
U desetoj godini Ksenija je sa očeve police sa knjigama uzela Bedne ljude i njen život nije više bio isti.
– Bio je to presudan trenutak za ceo moj život – rekla je pedeset godina kasnije.
Kada je Ksenija srela Dostojevskog, kuća doktora Atanasijevića se promenila. Tiha i povučena devojčica, izmučena sećanjima koja nije imala, počela je da se smeje ponekad. Zanesena, u plavoj haljinici sedela bi na prozoru i provodila dane sa Poniženim i uvređenim. Kada je otkrila Karamazove, njen otac je umro.
Sada joj se činilo da je sećanja na oca muče još više od prazne slike koju joj je ostavila majka. Bila je sama sa maćehom i bratom. Ksenija otkriva utehu u pisanju. Razotkriva kako pisanje, možda još više od čitanja, uljuljkava i mazi duh i vodi ga u zaborav. Ona piše čudnovati roman – Put na Grenland.
– U Beogradu je padala grozna kiša, bila je vlažna zima, i ja sam se u toj, još dečijoj igrariji, mislima prenosila u devičanski čist sneg tog dalekog prostora…
Njen najbolji drug iz detinjstva bio je, niko drugi do bludni i genijalni, Rastko Petrović. Ona je stanovala u Svetogorskoj a Petrovići u Ratarskoj.
Rastko, deveto dete svoje majke i oca, dolazio bi po suncu i snegu do Ksenije i vukao je za kosu i haljine i terao da izađe na vazduh, da baci knjigu i pero…
Rastko je u toj devojčici porculanskog lica i tugom zasenjenih očiju video svoju muzu i idealnu ženu. Oni maliciozni, voleli su reći da je upravo bistar i nedostižan um Ksenijin bio uzrok za Rastkovu homoseksualnost i dekadentnu opsednutost Šumanovićem i njegovom primordijalnošću. Sve devojke su, pored Ksenije, izgledale kao glupače i guske.
Njena pamet, duboka i čudna, nesavladiva i očigledna, uzbuđivala je Rastka više od svih pramenova i nogu devojčica oko njega. A Ksenija se interesovala za njegovu sestru Nadeždu, posmatrala je iz prikrajka i merila njene reči i poglede. Zadivljeno je brojala slikare i pisce koji bi sa njom delili popodne i poklanjali joj tajne.
Jedno poslepodne kod Nadežde je, znojav i zadihan, svratio Dimitrije Mitrinović i zaneseno počeo da priča o filozofima za koje Ksenija do tada još nije čula. U sobi je vladala tišina koju su narušavali tek zvuk debele muve i Mitrinovićev glas. Ksenija nije ni disala i gramzivo je upijala u sebe svaki njegov slog i pokret. Iznenada, iza njenih leđa, pojavio se raščupan i nasmejan Rastko, počeo da je vuče za haljinu, štipa i šapće na uvo:
– Hajdemo napolje, taj ne zna ni šta govori!
Ksenija se opirala, a onda kada je Rastko zapretio da će joj otkopčati haljinu pošla je za njim na sunce.
Rastko je obožavao Kseniju i Ksenija je volela Rastka. Kada ih je život razdvojio Rastko je bio tužan, a Ksenija spokojna jer je imala tolika sećanja na njega. Pregršt šetnji i dugih razgovora, začikavanja i šaputanja.
Onda, jednog jutra, saznala je da je ostala i bez brata. Bilo je to u Prvom svetskom ratu.
Usamljen, odan, i previše mlad, njen brat je izgubio svoj život, daleko u albanskim brdima, čuvajući odstupnicu srpskoj vojsci koja se povlačila.
Njegovu smrt ona je, naizgled, primila pokorno i tiho, ali već je i njena maćeha primetila da se Ksenija ponovo nije smejala i da je sve više i više bežala u knjige i filozofske sisteme kao što druge devojke zaboravljaju tugu sa šarenim haljinama i svetlucavim nakitom.
Tada, ostavši potpuno sama na ovom svetu, Ksenija će shvatiti da „od nužnosti niko ne može da pobegne“ i da je „fatum stariji od Boga“…
Posle završene mature u Ženskoj gimnaziji u Beogradu, upisala je grupu za filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Već kao gimnazijalka, Ksenija je čitala Božidara Kneževića i Branu Petronijevića i zbog njih je rešila da se upusti u tako ludačku avanturu u malom Beogradu: da bude Srpkinja – filozof…
Predavanja gospodina Petronijevića, našeg najvećeg filozofa, bila su inspirativna ali i naporna. On je svoje studente „muštrao“, propitivao, ispitivao i nervirao se kada neko ne bi znao nešto. Ksenija je bila opčinjena Branom, a Branislav, dvadesetak godina stariji, zbunjen Ksenijom.
Ona je, uredno začešljana i tiha, sedela u prvoj klupi (iza nje je sedeo Milutin Bojić) i budno pratila svaku njegovu reč, uzdah i pokret. Brana je bio zatečen pameću ove sitne i krhke devojke koja ga je svojim krupnim očima, punim tuge i prkosa, pratila po učionici dok on šetka levo-desno.
O filozofskoj i onoj telesnoj ljubavi Branislava i Ksenije mnogo se pričalo po varoši, čak se nešto i pisalo. Ipak, niko sa sigurnošću ne zna ništa.
Neki su tvrdili da ga je Ksenija iscedila kao limun, drugi da je on iskoristio „naivnu, mladu devojku“, treći su ih uhodili i prepričavali šta su videli i čuli.
U šetnji bi raspravljali o Šopenhaueru, u kafani se svađali oko Spinoze, u krevetu vrištali i udarali se jastucima polemišući o Platonu – glasila je ondašnja šala.
Ksenija je bila očarana Platonovom idealnom državom i njegovim tretmanom žene. Opsedala je Branislava njegovim teorijama, a posle će, u časopisu Ženski pokret, napisati i tekst „Emancipacija žena kod Platona“.
„Po Platonu, žene su zajedničko, a deca opšte dobro. Ne postoji više porodica: niti otac poznaje svog sina, niti sin poznaje svog oca. Ideja Platonova nije promiskuitet, nego on traži da se zaključuju privremeni brakovi između zdravih ljudi i žena, da bi se na taj način došlo do što snažnijeg potomstva. Najbolje žene treba da se udaju za najbolje, a najgore žene za najgore ljude; potomstvo prvih treba da se podiže, a drugih ne, ako se hoće da stado bude valjano… Brak i porodica razvijaju antidržavna i antisocijalna osećanja. Ukidanjem pojedinačnih porodica, koje su često u neprijateljstvu, i gotovo uvek tuđe jedna drugoj, iščeznuće sve lično pred idealnim jedinstvom države. Kao što se vidi, Platon je u programu svoga aristokratskog komunizma (jer po njegovom mišljenju, komunizam nije za masu, već samo za više ljudi; on najnižem staležu daje pravo svojine i porodice) imao i puštanje žena na sve položaje u državi…“
Tako je pisala Ksenija, a Branislav koji je svoje, običnom svetu nerazumljive, knjige, lepo ukoričene, nudio po otmenim salonima i ubeđivao dame da bi im se lepo uklapale u vitrine, iscrpljen svojim metafizičkim principima nekada bi gledao zabrinuto njene duboke, tamne i tajnovite oči i rekao:
– Takvi stavovi će te odvesti u komunizam!
– A tvoja je filozofija kao suv presušen dvopek – odgovarala bi mu ona.
Potom bi se kikotali, ljubili ili već krenuli u neku novu geometrijsku raspravu na starogrčkom.
U svojoj, zastrašujuće obimnoj, bibliografiji (oko 500 jedinica), ova zasigurno najobrazovanija Srpkinja, ostavila je nekoliko tekstova o Branislavu. Kada je napisala članak „Petronijevićeve formalne kategorije“ i donela mu ga uz sladoled, išla je tankim prstom po tekstu i govorila:
– Vidiš, ovde se krije ono jutro na Kalemegdanu, ovde ona prolećna svađa, ovde tvoje čelo… isti si kao Ðordano Bruno…
U opsesiju Ðordanom Brunom gurnuo ju je upravo Branislav, koji ga nije poznavao dovoljno i tvrdio da će ga Ksenija razumeti bolje od njega. Ulazeći u Brunov život i njegove teorije, Ksenija je bila zapanjena koliko je ličio na čoveka koga je volela:
„Nije me njemu privlačila toliko njegova lična tragedija, koliko ceo njegov život. Bio je čovek ogromne imaginacije, neverovatnog znanja, dobrog srca, velike pameti i – mnogo lakomislen. Time ja objašnjavam njegovu tragediju: verovao je da mu se ništa neće dogoditi. Iako oštrouman čovek visoke inteligencije, bio je nepopravljivo lakomislen, koža mi se ježi kad pomislim kako je i kakvim ljudima pao u ruke…“
Sve smrti i razočaranja koja su pogodila Kseniju nisu od nje napravili „tihu i povučenu sivu senku“ već, naprotiv, ženu promišljenu, pragmatičnu, racionalnu i zastrašujuće odlučnu kojoj je bilo dosta toga da pametne žene završavaju u ludnici ili na lomači. Iako ubeđena da se sudbina ne može izbeći, ona je verovala da se mnogo toga ličnom akcijom može promeniti.
– Zašto bi pametni ljudi tako uporno svojim životom dokazivali da su gluplji od glupljih?! – govorila je začikavajući Branislava.
To što je ona po završetku studija odlučila da uradi doktorat iz filozofije i da se usavršava u Ženevi i Parizu, mnogi su mislili da je van pameti. Međutim, Ksenija im se smeškala ispod svojih nedokučivih zenica. Nije se obazirala na cinizme i strogosti orijentalnog patrijarhata. Bilo joj je svejedno šta misle i šta govore.
Pre su pametne žene spaljivali a sada ih pretvaraju u ridikule i jadnice. Kroz sve vekove žene su naučile kako da pametno iskoriste svoje telo, ali nikako nisu savladale kako da glupo ne utroše svoju pamet.
Ksenija je odlučila to da promeni, da od svog uma napravi moćnije oružje nego što je to ikada jedno žensko telo bilo. Pre nje uradila je to samo jedna žena, koja će joj postati duhovni uzor, madam Blavacka.
– Kakav ti je to blesak u dnu očiju, ta svetla nejasnoća koju držiš u dubini očne duplje? – pitao je jednog jutra Branislav.
– To?… – uzvratila mu je pitanjem Ksenija. – To nije ništa, to sam samo ja – odgovorila mu je.
U svetu filozofije i politike nije bilo žena. Ženska pamet zatvarana je u manastire i spavaće sobe ili je spaljivana.
Ksenija Atanasijević je uspela da izbegne oba klišea. Time je spasila glavu, ali je sudbina njene duše ostala neodgonetnuta. Njoj bi se moglo pristupiti sa, naizgled rigidne tačke pravoslavne dogmatike, što bi nas, neosporno, direktnije izvelo na put istine, ali bismo tako ostali uskraćeni za razumevanje jednog života čija bi ekskluzivnost, pa i pritajena fabuloznost, ostala nedokučena tajna svakome ko bi pokušao da odgonetne ko je ona bila, u šta je verovala, kome se molila i za koga je radila.
Kada je ova sitna i energična gospođica doputovala u Ženevu ceo njen svet se promenio. Ženeva, otmena i tiha, na neki način hladna i nedokučiva, donela joj je otvaranje istine za kojom je tako dugo tragala i na koju je mislila kada je napisala:
„Do skora je bilo rasprostranjeno gledište da je u užem smislu reči samo onaj pisac filozof od čijih rogobatnih i sholastičkih stavova čitalac ne zna za sebe. Međutim, danas je već nemoguće filozofa kao isušenog po prevashodstvu stavljati nasuprot umetnicima. Danas se, konačno, zna šta znači pesnička svežina indijske mudrosti ili filozofema jednog Heraklita, Platona ili Plotina, ili ustalasanog Majster Ekharta, Jakoba Bemea i Ðordana Bruna, zna se koliko je dragocena živost Šopenhauerovog temperamenta i nabujala neposrednost jednog Gijoa. Oko TOG znanja nikakva dijalektika neće moći da podigne neprobojan privid… Zato nova filozofija neće biti isključivo gimnasticiranje pameti: ona neće sadržati ubistvene opširnosti o fikcijama koje ne služe tome da dignu čovekovu unutrašnjost… Nama, modernima nije potreban usahnuo logičar, nego filozof-vizionar i propovednik religije. Mi čekamo nešto utešnije i zračnije od zapletenog i jalovog razglabanja pojmova.“
Čarobna reč, koja bi podrazumevala sve ovo, a koju Ksenija namerno nije izgovorila je teozofija.
Sa teozofijom se Ksenija susrela upravo na obali tamnog ženevskog jezera. U gradu grandioznih tajni i tihih inicijacija, u istom onom gradu u kome su Tristan Cara i Lenjin igrali šah, pa su se tako isprepleli komunizam i dadaizam. Grad senki u kome su Frojd i Jung imali tako žučnu raspravu u Jungovoj otmenoj vili da je pod udarom njihove oslobođene energije škripao nameštaj, padale knjige i police.
Grad zlata, satova, spiritizma, bankara i teozofa. Prevashodno grad konspiracije, svekolikih inicijacija, pogotovo kontrainicijacija. Centar špijunaže i spiritualizma u kome je novac-papir, sredstvo za zamajavanje sirotinje i malih naroda, ciničan paravan.
Iza bankarskih trezora, ili među bankarskim zidovima, odvijale su se najneobičnije vrele avanture kojima je određivana sudbina planete. Tu, na potezu Cirih-Ženeva, razrešavao se ključ evro-azijsko-atlantskog sukoba, a nosioci tih ključeva bili su, (nad)prirodno, teozofi, vlasnici tajne odvajanja duše od tela, multiplikanti koji su ovladali transcedencijom tajanstvenih indijskih Mahatmi.
Mada će preko kontroverzne figure, Helene Petrovne Blavacke, rodonačelnika teozofskog pokreta i žene najčudnije biografije, teozofija, za srednjoklasnu javnost, biti identifikovana kao šarlatanstvo za prilično dokone i bogate dame, najčešće usedelice ili ranoklimakterične, šizoidno-ekscentrične gospođice čija je, u Holivudu, amblematična inkarnacija Širli Mek Lejn (vidi, npr. film Bel, Buk i Kendl). Širli će i sama, izvan srebrnog (?!) platna, ubrzo objaviti svoju realnu teozofsku impostaciju definitivno se identifikujući s tom, toliko ismejavanom, idejom „prizivanja duhova“. Međutim, prizivanje duhova, astralna projekcija, mogućnost duhovnog transporta i višestrukost pojavljivanja u isto vreme na raznim mestima ili pak iste osobe u različitim epohama, samo su elementi teozofskog folklora čija suština nimalo nije ni naivna ni šaljiva, pogotovo sa diplomatske, političke i špijunske tačke gledišta. To što je veliki mag, zloglasni Pajk, u Blavackoj video paralelna tri lika, pored blazirane dame, istovremeno stogodišnju staricu i šesnaestogodišnju seksipilnu devojčicu (Lolita), nije samo psihološka analiza, već iza te trojnosti stoji suština teozofske doktrine. Naime, teozofi smatraju da hrišćanska dogma, po kojoj je troični Bog stvorio čoveka po svojoj slici, dosledno izvedena podrazumeva troičnost svakog čoveka. Dakle, tri nivoa njegovih inkarnacija. Polazeći od mistifikovanja dalekoistočnih kvazi-religijskih filozofskih sistema, teozofi ukazuju na to da trijada Otac-Sin-Sveti Duh ima svoje ekvivalente u hinduizmu: Šiva, Višnu, Brahma, kod Egipćana: Ammun-Ra, Horus, Oziris/Isida, u zoroastrizmu: Aša vahišta, Vohuman, Ahura mazda, na evropskom tlu je prepoznatljiva u nordijskoj kozmogoniji: Odin, Tor, Frej, a staroslovenska troična konstrukcija nam je dovoljno znana. Polazeći od te troičnosti, madam Blavacka i njeni sledbenici, od njenog drugog muža, potpukovnika Henrija Olkota, ili Oljkota kako su ga nazivali ruski ezoterici, pa sve do naših inicijanata, dr Voje Kujundžića, lekara – masona koji je u duhu hinduizma u Beogradu osnovao društvo Oganj i uveo teozofsku modu spaljivanja tzv. kremiranja, kojim se zapravo olakšava put reinkarnacija, i Ksenije Atanasijević, nisu se ustručavali višestrukog angažovanja u najrazličitijim sferama.
Ostavili su po strani okultističku, filozofsku i kvazi-religijsku dimenziju njihovog ekumenističkog delovanja. Posebno se čini zanimljivim njihovo upuštanje u krojenje svetske politike, njihova konspirativna aktivnost, čije je najatraktivnije oružje internacionalni terorizam.
A Balkan je od vajkada bio poprište terorističkih akcija. Mada ima zagovornika teze da je Miloš (K)Obilić likvidacijom cara Murata promovisao ideju terorizma kao instrumenta u borbi slabih protiv jakih, značajnije je imati u vidu da je konvertit, Mehmed-paša Sokolović, žrtva derviško-asasinskog atentata. Asasini, Mevlevi-derviši čija je zloglasna reputacija obučenih ubica toliko duboka da je engleski jezik njihov naziv (asasin) prihvatio kao legitimni izraz za plaćenog ubicu, kao što će, u sklopu naše teme, iz srpskog preuzeta reč – „vampir“ svoju pravu duhovnu postojbinu, uprkos srednjeistočnom poreklu pronaći u Indiji, u okrilju kulta boginje Kali kroz koji je do paradoksizma dovedena dualistička sinteza Erosa i Tanatosa.
Specijalni izraz tog dualističkog okultnog metoda predstavlja evropska mesmeristička škola čija se tehnika zasnivala na hipnotičkom potencijalu magneta i masturbacije. Ti ekstravagantni Mesmerovi sledbenici nas ne bi morali da zanimaju, da njihovi rituali ukršteni sa teozofskim špijunskim manevrima nisu u potpunosti odredili sudbinu Srbije, time i današnje Jugoslavije. Madam Blavacka, zapravo Helena Petrovna, po majci Dolgorukin, (čime se baca posebno svetlo na kontakte dr Šešelja u Španiji, pogotovo ako se ima u vidu da je Madras, centralni teozofski toponim, sa naslednikom dinastije Dolgorukina), u dva navrata, između dva boravka kod Lame na Tibetu, između dva spiritualna punjenja kod astralnih gurua, lebdećih duhova – Mahatmi, prošla je kroz Srbiju.
U okultističkom smislu njena misija je mogla da ima istu funkciju kao i njen odlazak u Sjedinjene Američke Države gde je od tibetanskih gurua poslata da laičkim crno-magijskim ritualima, koje je upražnjavao njen budući suprug, pukovnik Okolt, da filozofsko-okultističku dimenziju, bez koje su oni nesvrsishodni. Onu dimenziju koju su imali obredi Rozenkrojcera, sirijsko-egipatskih bratstava i hinduističkih i tibetanskih učitelja – Mahatmi. Zbog toga je Helena Petrovna naročito bila zainteresovana za istočnu Srbiju, za mistični homoljski region, konačno, za vlaški i karavlaški potencijal. Dok svoj prvi boravak, koji se poklapa sa trenutkom ubistva kneza Mihajla Obrenovića, preko instrumentalizovanih biografa mistifikuje ili naprosto prikriva, svoj drugi boravak madam Blavacka velikom deskriptivnošću ugrađuje u svoja najznačajnija spiritualistička iskustva. I toliko je dovoljno da razaznamo najbitniju stvar za srpsko pitanje: iza atentata na Mihajla Obrenovića nisu stajali Karađorđevići. Taj atak na najperspektivnijeg srpskog vladara, nakon Dušana Silnog, delo je iste one organizacije koja je upriličila likvidaciju Ferdinanda i marseljski atentat na kralja Aleksandra. Jedan od onih koji je o tome znao puno bio je višestruko inicirani srpski diplomata, takođe teozof, Čeda Mijatović, ali o tome nikada nije pisao, i svim sredstvima je radio na provociranju aristokratskih frustracija kako Obrenovića tako i Karađorđevića.
Helena Petrovna je, ipak, ostavila (ne)dvosmislen dokument da je ubijeni knez Mihajlo imao identičan projekat Balkanske monarhije koja bi ravnopravno stajala naspram nemačkog i ruskog geopolitičkog autoriteta kao i Franc Ferdinand čijom će likvidacijom započeti tzv. Prvi svetski rat i nova podela sveta, na drugačijim osnovama. Prema navodima same Blavacke, ubistvo Mihajla Obrenovića je razotkrila u njenom prisustvu izvesna srpska aristokratkinja koja je svo bogatstvo, svo nasledstvo žrtvovala da bi razotkrila vinovnike(a) tog zločina i sprečila razbuktavanje zle krvi dveju srpskih dinastija. Njeno otkriće u prisustvu Helene Petrovne ostaće, nažalost, skriveno od šire javnosti i oficijelnih istorijskih hronika, skriveno u noticama ezoterijske teozofske korespondencije. Misteriozna Srpkinja, čiji identitet Blavacka skriva navodeći je inicijalom P., uspela je da upriliči hipnotičku seansu u kojoj su učestvovali jedan visoki francuski adept i rumunska Ciganka, Frosa, služavka kod Obrenovića. Onaj ko bi se ozbiljnije zainteresovao za tu temu, trebalo bi da potraži januarski broj magazina Teozofist iz 1883. gde je objavljen tekst pod nazivom „Može li dvojnik da ubije“ koji je Blavacka pod pseudonimom „Hadži Mora“ (posveta teozofu, grofu Tolstoju) objavila još 1970. u New York Sun-u.
U tom tekstu Blavacka, koja je u to vreme kao koautora imala kiparskog adepta, Ilariona Smerdisa, obezbeđuje, kao i u senasi sa rumunskom Cigankom, alibi za svoje angažovanje u atentatu na kneza Mihajla. U najboljoj tradiciji teozofskih bizarnih fabula, koje su doprinele šarlatanskom kultu Blavacke prekomerno eksploatisanom u holivudskim komedijama i njujorškim Kepot – vorholovskim zabavama, ona dokazuje ne samo da se u to vreme nalazila na drugom mestu (u Firenci) nego da se tamo, ni manje ni više oporavljala od smrti!
Naime, Helena Petrovna je godinu dana ranije, nakon pet prostrelnih rana, od kojih je jedna bila u samom srcu potomkinje Dolgorukove, poginula kao garibaldist u legendarnoj bici kod Montane, 2. novembra 1967. Tu, u Italiji, truckajući se u svojoj kočiji je navodno srela misterioznog adepta „mesmeristu“ koji je kao dvojnik mogao, kako ukazuje seansa u kojoj će izgubiti glave i rumunska Ciganka – medijum i sam adept, preuzeti astralnu odgovornost za zločin koji će zauvek odrediti krvnu netrpeljivost između Obrenovića i Karađorđevića, koji će, uostalom, bratoubilaštvo učiniti aksiomom moderne srpske istorije.
Istini za volju, u toj aksiomatici će učestvovati i drugačiji konspirativni mehanizmi, znatno manje misteriozni, no jednako tajnoviti i udaljeni od očiju javnosti. Uvek je središte zbivanja – Švajcarska, najčešće Ženeva. Tamo je ’21. ustoličena „masonska internacionala“, tamo su se nacionalni, patriotski kružoci koordinisali u internacionalne legije, tamo su, posredstvom teozofskih rituala, heroji postajali kukavice, kukavice heroji, izdajice patrioti. Tamo su se upoznali i mladobosanski komita, potonji NKVD – asasin, Mustafa Golubić, i introvertni filozof, pravoslavni fanatik, Ksenija Atanasijević. Biće da su u Parizu, vođeni rukom grofa Turkula, upoznali preostale članove „Crvenog kamernog orkestra“. Među njima je bila i znamenita Krista Ðorđević koja je tokom Drugog svetskog rata u svom stanu, u Čubrinoj, sačuvala kofere Titovog zlata, koji su ovamo stigli sa iste destinacije sa koje je Helena Petrovna krenula u Sjedinjene Američke Države. „From Rašn vid lav!“
Kao što je rečeno, slika Božija za teozofe podrazumeva tri nivoa – lika u svakom čoveku. Iz nekih razloga, praksa je pokazala da su ti ekstravagantni ezoterici, uvek jednu od impostacija poistovećivali sa špijunažom. Kako Blavacka tako i Ksenija Atanasijević, uvek sa špijunažom. Taj opskurni izraz podrazumeva neka dodatna obrazloženja. Gledano iz današnjeg ugla, iz perspektive koju određuje preokret u američkom demokratizmu, koji se zasniva na činjenici da se vrednosti „nju ejdža“, „novog svetskog poretka“, ne proveravaju idejom slobode nego se mere idejom pravde, idejom koja je do skora predstavljala komunističku – istočnu demagošku kočnicu razvoju zapadnjačke slobode, cela parabola koja započinje prelaskom Helene Petrovne Dolgorukove, skrivene iza prezimena Blavacki, iz Rusije u Ameriku, u središtu gnezda dejstva „Crvenog kamernog orkestra“ čije su vedete tako različite figure kao što su Mustafa Golubić i Ksenija Atanasijević. Rusija nastavlja sa eksportom ruskih naučnika i umetnika (od transporta ideja Stanislavskog) do velikih baletana, da bi se završila nakon histerije tzv. prebega KGB-obaveštajaca preseljenih u kancelarije CIA-e, prelaskom i samog sovjetskog predsednika Gorbačova, na atlantsku teritoriju, danas izgleda kao jedan dugački teozofski proces koji, meren tehnikom tibetanskih nadmaterijalnih gurua – mističnih Mahatmi, deluje kao superioran zahvat zamene teza.
U prilog ideji žrtvovanja istočnih teritorija – materijalnih vrednosti – za račun duhovnog porobljavanja Zapada ide aktuelna, pomalo panična, najezda holivudskih megaprodukcija na vrletima Tibeta. Nije slučajno ni to da je holivudskim mogulima na kineskim lokacijama utabavao staze, pripremao teren, Bernardo Bertoluči, italijanski autor najčvršće komunističke provenijencije, čovek čiji je otac drugovao sa Toljatijem i Gramšijem još u vreme kada je u Italiji bilo teško razlučiti komunističke od fašističkih sindikata.
U tom dugačkom luku pretvaranja Zapada u Istok (i obrnuto), podređivanja slobode pravdi u kojem su posebnu ulogu odigrali engleski rokeri pre svih, teozofskim formulama sročena i stoga nikada dosegnuta grupa „The Beatles“, kod koje je u više navrata, od Belog albuma (Helter skelter) do omota Narednika P., na kojem su posebno istaknuti teozofski pitomac Alister Krouli i njegov medijum Adolf Hitler, svoje nimalo zanemarljivo mesto imala je srpska postava „Crvenog kamernog orkestra“.
Ako je on ostao isuviše skrovit, netipično za egzibicionizam rodonačelne madam Blavacke, to treba zahvaliti pre svega diskretnosti i suptilnosti Ksenije Atanasijević. Kao i Helena Petrovna koja je do smrti, uprkos tome što je svoje najvažnije teze publikovala u magazinu Lucifer (iza toga bi trebalo da stoji simbolika arkane) insistirala na vlastitoj hrišćanskoj – pravoslavnoj vokaciji, Ksenija Atanasijević je iznad svega verovala u svoju pravoslavnu misiju.
Teozofske fiksacije neminovno kod normalnog čoveka izazivaju patološke asocijacije. Zato nam nije lako da razumemo kako neko do te mere uveren u svoju hrišćansku opredeljenost može, poput Blavacke, afirmisati hinduističke karmičke metamorfoze i učestvovati (ili simulirati učestvovanje) u nebrojenim socijalističkim, revolucionarnim incidentima ili poput Ksenije Atanasijević, naspram najdecentnijeg hrišćanskog i filozofskog nastupanja, potajno izvršavati najpoverljivije kurirske poslove za NKVD-e likvidatore, kakvi su bili Josip Broz i Mustafa Golubić. Ta višestrukost doživljaja sveta, naslonjena na kabalističke i okultističke obrasce iza kojih je beskrupulozni hipnotički metod tibetanskih Mahatmi, nikada nije bila razumljiva ni zlosrećnom Miku Džegeru koji je, nakon ubistva Brajana Džonsa, ostao bez propusnice u ezoterijske sfere.
Nastojeći da dopre do tajne šifre Bitlsa, prilično otvoreno iznesene u Lesterovom remek-delu Help, gde se kroz žovijalnu kamuflažu iznose elementarne teozofske hipoteze, Džeger je pokušao sve, prošao kroz brutalna narkofilska iskustva, odao se homoseksualizmu i srodnim perverzijama praćenim orgijama, praktikovao satanističke rituale i, uprkos svemu, ostao isto što i Kit Ričards – tupi neinicirani roker između čijeg lomatanja na sceni i kopanja uglja u mančesterskim rudnicima nema bitne razlike. Njihovo zlato je materijalne prirode. Sasvim izvan alhemije kojom je određena magija liverpulskih Buba. Zato je za definisanje njihove inkarnacije bila neophodna jedna istočnjačka – fluksusovka Joko Ono, saputnica Nam Džun Pajka, čije nas prezime vraća Blavackoj.
Ksenija Atanasijević u poznatom astralnom kontekstu nije mogla da susretne velikog maga Pajka, a ipak je, kao i on i njegov „partner“ Vajshaupt, uprkos hrišćanskoj inspiraciji, postala vojnik (kurir) marksističke revolucije. Odlazeći na filozofske kongrese i posećujući slavne profesore ona se u Srbiju vraćala sa jednom ili više NKVD-ovskih poruka skrivenih u njenu pametnu glavicu ili dugu suknju.
Ono što bi pre izvesnog vremena, u doba antikomunističke histerije, bilo potpuno nerazumljivo, danas je moguće bar delimično shvatiti. Teozofska doktrina, zadojena hinduističkim misticizmom, nagoveštavala je mogućnost suprotstavljanja evroazijskog duhovnog, metafizičkog, transcendentalnog materijala evroameričkoj (atlanskoj) tehnokratsko-birokratskoj civilizaciji. Kao i Helena Petrovna, tako je i Ksenija Atanasijević u hinduističkom kultu reinkarnacije prepoznala mogućnost dalekosežnog delovanja koje prevazilazi ideologije pronašla put za afirmaciju vlastitog naciona. Za razliku od Blavacke, koja je uživala u javnim skandalima, koja se nije mogla suzdržati a da svoje nadnaravne moći ne iskoristi za frustriranje malograđanske okoline, ma koliko to škodilo osnovnoj teozofskoj ideji, za razliku od Ani Besan, intimne prijateljice Bernarda Šoa, promotera masonsko-komunističkog „Fabijanskog društva”, koja se celim svojim bićem predala organizaciji teozofskog pokreta preuzimajući nakon Olkotove smrti mesto predsednika. Ksenija Atanasijević je, iako je izvesno vreme bila sekretar srpske teozofske sekcije, demonstrirala manje pompeznu karmu.
Kada je u snežan januar 1922. godine Ksenija odbranila svoj doktorat o Brunu – „Brunovo učenje o najmanjem“ urađen na osnovu poverljivog materijala koji je dobila od švajcarskog profesora Vernera, Ksenija ne samo da postaje prva Srpkinja doktor nauka nego, takođe, i prva naša žena koja dobija univerzitetsku katedru.
U časopisu „Ženski pokret“ iz 1923. izaći će tekst:
„Uopšte uzevši nije teška stvar dobiti katedru, teška je stvar zaslužiti univerzitetsku katedru, i muškarci, ispunjenjem ovog drugog, ponekad i bez njega, lako postižu ono prvo. Mi duboko verujemo, da kod žena neće biti taj slučaj; one će uvek morati zaslužiti univerzitetsku katedru… Znači, do univerzitetske katedre treba preći dve ozbiljne prepone – zaslužiti je i dobiti je – gđica dr Ksenija Atanasijević ih je obe sjajno prešla.“
Međutim, prepreke su tek čekale Kseniju. Njen rad na fakultetu pretvarao se u ključalo predratno vreme u pravi pakao. Bila je prepametna i decentna, sklona feminizmu i nesklona seksualnim avanturama (po teozofskoj doktrini važno je tako ne rasipati energiju, (Tesla npr.). Madam Blavacka, na primer, iako je bila dva puta udata nikada nije imala seks ni sa jednim muškarcem jer je tvrdila da to njena konstitucija ne bi izdržala i da bi odmah umrla.
Ksenija je jako nervirala uvažene srpske doktore. O tome periodu napisaće:
„I pored MOG uspelog rada sa studentima, kome sam se svesno i savesno predala, osetila sam da neke moje kolege ne gledaju blagonaklono na moj rad i položaj univerzitetskog nastavnika. Jednom od njih pošlo je za rukom da me, najzad, i otera sa TOG položaja koji sam izuzetno volela i cenila. Oterao me je infamnim intrigama koje su mi toliko dotužile da sam na kraju podnela ostavku. Radila sam potom u Ministarstvu prosvete, Narodnoj i Univerzitetskoj biblioteci sve dok nisam 1964. otišla u penziju.”
Ta osoba je, naravno, bio profesor Nikola Popović, koji će za vreme Nedića biti dekan Filozofskog fakulteta. Gospodin Popović je dobio tajni Ksenijin dosije i nije je želeo kao ruskog agenta, kao teozofa, ali ni kao ženu erudicije tog kalibra prema kojoj je Isidora Sekulić (ma kako to neupućenim može zvučati preterano) izgledala kao đače prvače.
Kada se na jednom mestu pogleda šta je sve Ksenija napisala i prevela to izaziva kako zapanjenost količinom, tako zatečenost sadržajem. Ona je, na primer, sarađivala istovremeno u ljotićevskim, ženskim, jevrejskim, i prointelidžens servis novinama i časopisima. Pisala je po francuskim, nemačkim, američkim, engleskim stručnim izdanjima.
U specijalnom izdanju Ženskog pokreta objavila je knjigu o hrišćanskom moralu gde piše kao dogmatična pravoslavka a na drugom mestu, u Filozofskim fragmentima objašnjavaće da je suština samo u budizmu. Nedokučiva i sama prevodilac, prevela je, između ostalog, Spinozinu Etiku, Aristotelov Organon i Platonov Parmenid. Ksenijini članci, tekstovi, ogledi i knjige prevođeni su na sve svetske jezike.
Širom sveta obožavali su je i zaljubljivali se u nju profesori, masoni, generali, ambasadori.
Od trenutka kada je, još kao učenica, objavila prevod Njekrasovljeve Trojke, Ksenija je toliko uradila, i to iz sasvim različitih oblasti: etika, estetika, psihologija, književna kritika, pedagogija, istorija, da to izaziva vrtoglavicu. Zahvaljujući svojoj izvanrednoj internacionalnoj reputaciji ona je svetu ponudila prvu knjigu o našim filozofima.
Od Epikura do Leukipa i Demokrita, od Dekarta, Malbranša, Spinoze, Fihtea, Šelinga pa sve do Hegela i Paskala (prostor je mali da bi se navodile sve oblasti u kojima je demonstrirala svoj duh i erudiciju), Ksenija je toliko napisala da je to sasvim dovoljno za jedan mali narod koji je, inače, nesklon filozofiji i zanesen politikom.
Kada se udala za svog supruga, uglednog doktora koji je imao kćerku iz prvog braka, bilo je to u tišini i bez pompe. Ksenija se celog svog života, poučena Brunovim primerom, držala sledeće strategije, koju je opisala u svojim delima a koju njena učenica, gospođa Šajković, ovako objašnjava:
„Pošto je iskrenost na svakom koraku osujećena, egzistencija traži opreznost, ili pre zaklanjanje, zatvaranje i pritvornost. Držati se otvoreno prema ljudima, znači miriti se sa najtežim porazima. Iskustvo redovno potvrđuje da se u društvenom životu daleko veće teškoće doživljavaju zbog reči nego zbog postupaka. Usled toga je najprobitačnije prihvatiti licemeran stil, pa uvek i svugde govoriti na takav način da se iz razgovora ništa određeno ne može zaključiti. I otuda (sada navod same Ksenije Atanasijević): valja uvijati svoje izjave u maglovitosti i u neprobojne materije, a nikako se opredeljeno ne izjašnjavati. Zbog mutnog govora, pod koji svaki smisao može da se podvede, niko još nije pozvan na odgovor. Isto tako, mirni ćemo biti onda kad u svom govoru ne pominjemo ništa sem apstrakcija, jer iz njih se najsporije ispredaju konkretne pometnje.“
Ksenija je bila vrlo oprezna sa ljudima. Njeni poznanici iz tih dana tvrde da je pre nego što bi primila nekog čoveka u posetu davala teozofsku ampulu da stavi u ruku, od boje koju bi ampula poprimila (shodno teozofskoj doktrini o bojama) ona bi zauzela i stav prema tom čoveku.
Takvim ponašanjem, tiha i vredna, Ksenija je uspela da doživi duboku starost. Ženski Mustafa Golubić, o čijem će životu biti sve jasno tek kada se otvore sve GRU i NKVD arhive, volela je najviše da u smiraj dana čita Dostojevskog.
Učenica Breijea, Leona Brenšvika i Leona Robena, neprežaljena ljubav mladog Rastka Petrovića i profesora Brane Petronijevića, koji je završio tužno.
„…Petronijević nikad nije imao svoj stan – uvek je stanovao u hotelu. Posle Drugog svetskog rata, već se malo gubio; pričao mi je profesor Ðaja da ga je jednom video usred Pariza bedno obučenog. Stanovao je u jednoj sobi hotela ‘Balkan’, u njoj je i umro – bio je to težak, užasan kraj: pozlilo mu je, niko to nije znao, umro je a da mu niko nije pomogao! Našli su ga tek posle dva-tri dana… – sećala se Ksenija ispred portreta koji joj je, još kao devojci, uradio Uroš Predić.
Legenda kaže da je prljav i u dronjcima hodajući vrelim pariskim ulicama Brana izgovarao Ksenijino ime. Ali žena, čiju je pojavu predvidela madam Blavacka dok je još bila u homoljskim brdima, bila je umnija za običan život od Brane. Ona je svoju špijunsku i teozofsku delatnost krila sve do same svoje smrti – iz prostog razloga da ne bi, kao Bruno i hiljade drugih pametnih, zbog svojih ‘slobodnih misli’ doživela ’lomaču’.
Devojčica tugom zasenjenog pogleda, koja je umesto uspomena na majku imala samo jednu dugu, zagušljivu noć, koja je njoj donela život a majci smrt, ipak je ‘gorela’. Priča se da je njena pastorka, koja joj je zagorčavala život, spalila njene slike posle Ksenijine smrti.
Sa vatrom ili bez nje Ksenija Atanasijević, prvi srpski ženski doktor nauka, ostaće kao najobrazovanija i najproduktivnija Srpkinja ikad rođena. Umesto lomače srpska javnost se trudila da joj pruži brzo zaboravljanje.
Srpska Mata Hari odgovorila im je na to javno stotinama svojih rukopisa i biografijom nad kojom će tek sanjati druge devojčice koje će voleti Dostojevskog.“
Na kraju, mislim da bi se o njoj mogla reći ista ona rečenica koju je gospođa d’Orliak podarila Blezu Paskalu:
„Obdarena strahovitom voljom, Ksenija je uništila sve one koji su joj se približili, a ostavila je neutešne sve one što su je poznavali i voleli“.
Na kraju, kao što je i mislila, prošla je bolje od same Mate Hari. Jer zavodljivo telo se ubije lako, a neodoljiv duh nije moglo ubiti ni pedeset godina komunizma za koji je Ksenija toliko mnogo uradila…

MARINA ABRAMOVIĆ
ili najuspešnije telo sa Balkana




Dok je Svetlana Slapšak bežala ispred pendreka Titovih milicionara pošto je upravo razbila izlog na američkom kulturnom centru, boreći se za crveni univerzitet, njena partijska drugarica i sestra po oružju, Marina Abramović je izabrala da ode u kinoteku da bi gledala Oklopnjaču Potemkin i tamo je zatekla Nešu Paripovića i Eru Milivojevića… To je legenda, a odatle počinje istorija (umetnosti)…
– Da je Marina nastavila da se bavi politikom, ona bi bila jugoslovenska Megi Tačer – kaže danas njen bivši muž Neša Paripović.
Da Neša Paripović, prvo slikar minimalist a potom guru praznine i najveći zavodnik konceptualne srpske scene nije mislio da je umetnost važnija od politike i tako inicirao Marinu Abramović u tajne konceptuale – Balkan bi danas izgledao drugačije.
Marina Abramović, ovogodišnja dobitnica najznačajnije nagrade venecijanskog bijenala na kome je nastupala bez zastave, kao apatrid (zahvaljujući lošem crnogorskom marketinškom refleksu), nesumnjivo je bila osoba najveće energije koju je revolucija ’68. iznedrila.
Ova žena koja danas samu sebe smatra bakom umetnosti performansa i koja je kroz svoje bodi-art seanse davala za umetnost sve – pa i svoju krv sa možda (čak mnogo manje) prolivene krvi, potrošenog straha i zadobijenog bola mogla je spasiti Jugoslaviju od raspada, ali je svoj neosporni talenat političkog komesara i političkog lidera usmerila u drugom pravcu. Zato su prvenstveno krive nežne i tihe, neosporno romantične večeri u Nešinoj i Marininoj kući u Grožnjanu koji je delovao kao grad ukraden sa De Kirikovih metafizičkih platana.
Marina je kćerka razočaranog pukovnika a potom generala Voje Abramovića, jednog od komandanata Prve proleterske brigade – protagoniste zabranjenog filma Joce Jovanovića Revolucija koja teče i po svedočenju Živojina Pavlovića jedinog generala koji je podržao ’68. Njena majka Danica Abramović, žena je retko jakog duha, potomak patrijarha Varnave koja je postala partizanski komesar a potom i direktor Muzeja revolucije – žena čuvar boljševičko-partizanskih relikvija (pa tako i ove poslednje skinute zvezde).
Marina je rasla kao sva negovana deca komunizma ipak u nešto većoj disciplini nego što je uobičajeno. Posle, kao studentkinja nije letovala u Rovinju, gde je letovala komunistička i udbaška ezoterijska elita, već u Grožnjanu, gradiću u Istri, punom prejakih mirisa i uskih žutih ulica kojim povremeno promiču čudni ljudi koji govore talijanski, mestašcu zagasitih boja u koje je dolazila samo komunistička ezoterija pa i čuvene Vejvode.
Marina je do tog ulaska u kinoteku, kada počinje njeno druženje sa grupom, nešto starijih od nje, srpskih konceptualaca (Raša Teodosijević, Era Milivojević, Zoran Popović, Gergom Urkelj i Neša Paripović), rasla kao nežno i klasično obrazovano dete Titove građanske elite. Govorila je tečno francuski, čitala mnogo, išla u pozorište i volela slikarstvo. Abramovići, i otac i majka, ljudi izuzetne energije (koji su se razveli onda kada, po Frojdu, to ne ostavlja traume na decu) pored Marine dobili su i još jedno dete, mlađeg sina Velimira Abramovića, poslednjeg vunderkinda srpskog nadrealizma, potonjeg doktora estetike kojeg prizrenska eparhija evidentira kao vođu teslijanske sekte. Ali, šalu na stranu, Velimir Abramović, alias doktor Abramčik, mezimče Oskara Daviča, filmski reditelj po struci, najobrazovaniji je, najpametniji i najrelaksiraniji ezoterik i profesor istovremeno koga sam u životu srela. Taj izuzetni doktor estetike koji će posle postati moj mentor, posle ovog venecijanskog bijenala, gde je kao Marinin gost sedeo u prvom redu a Milo Ðukanović i gospođa Perišić u drugom, nastaviće svoj put za Holandiju gde će se pridružiti Marini. Doktor Abramčik, izmučen ludilom domaće političke scene i besparice, nikada ne bi napustio zemlju da preko mene nije upao u obračun sa kompanijom Volk i kćerka – te sam se tako i sama uplela u geopoetiku ove porodice.
Vojo i Danica, narodni heroj i partizanski major, dobili su tako dvoje neverovatne dece – najveću konceptualnu umetnicu kraja veka i eksperta za Teslino tajno oružje i spiritualizam.
Prvi put susrela sam se sa likom Marine Abramović kada sam na kraju knjige Predplatonska erotologija Anice Savić Rebac, sasvim nenadano, kao dodatak, videla njene fotografije na kojima se češlja. Sećam se njenog bledog lica koje je podsećalo na Mariju Kalas, i jake crne kose. Ispod slike je pisalo:
Umetnost mora biti lepa, umetnik mora biti lep!
Posle sledi niz fotografija na kojima se njeno lice grči od pregrubih pokreta i udara četkom.
Bila sam fascinirana energijom i lepotom koja je izlazila iz njenog lika. Tek posle sam saznala da je to deo njenog performansa koji je izvela u Kopenhagenu 1975. godine. Marina je tada postigla nešto što je neverovatno – ona je formalno postajući ružna pod teretom grimase i bola i dalje bila savršeno lepa kao što je njena rečenica zahtevala. Toliko sam bila dirnuta tim fotografijama da sam odmah, ne znajući zapravo ko je ona, smestila u grupu mojih ličnih ikona. To je bila sredina osamdesetih i ja sam bila tinejdžerka, čudnog ukusa i transideološkog pogleda na svet. Ja sam Marinu (na zgražanje mnogih profilisanih istoričara umetnosti koji pristaju uz određene trendove kao uz sekte ili političke partije) stavila pored Milene Pavlović Barili i Olje Ivanjicki.
U Marininu energiju i potrebu za slobodom ja sam se zaljubila isto tako snažno kao u plave valere na Mileninim Anđelima, i njene kratke stihove na italijanskom, kao i u Oljinu moć da bude muza zbog koje stvaraju i proizvode lepotu svi muškarci Medijale.
Marina je imala žensku energiju sa kojom se još nisam susrela i prema kojoj do dan-danas imam strahopoštovanje. Njena ideja „da se u umetnosti mora ići do kraja“ mada mutirana, postala je moj životni moto. Dvadeset godina starija od mene Marina, je prošla jedan put koji zbog svoje težine i njene posvećenosti mora iziskivati poštovanje i kod onih koji baš ništa od toga što ona radi ne razumeju. Kao što hrabrost kod ratnika iziskuje poštovanje i kad se ne razume zbog čega se rat vodi.
Kada danas, u trenutku njene slave, kada je ovenčana nagradom koju su dobili i Raušenberg, Dženi Holcer i Buren, pokušavam da sakupim fragmente njene ličnosti, kroz traganja i preturanja po njenim prijateljima, ljubavima i uspomenama njena energija uvek dolazi u prvi plan.
Oni koji je se sećaju sa Akademije kažu da je bila tiha i duhovita, uvek duhovita. Nenametljiva a jaka, energična a nežna. Potpuno posvećena onome što bi izabrala. U početku Marina je radila slike, velika platna, dok su drugi imali mala. Taj njen ekspresionistički simbolizam nije uspeo da primi svu njenu volju ni energiju, tek odraz skromnih preferencija.
Zlobnici vole da kažu da je Marina otišla u bodi-art jer zapravo nije znala da slika. Verovatno je i tako, ali to danas nije ni važno. Dvodimenzionalnost platna ne bi joj bila dovoljna ni da je crtala kao Leonardo.
Iako je najčešća optužba iz „suprotnog tabora“ da su konceptualci „uglavnom deca iz bogatih titoističkih porodica koja nisu znala da crtaju a htela su da budu likovni umetnici“ (nije da nije bilo i toga, a što ne bi?) – važno je znati da istina nije crno bela. U trenutku kada se opredelio za konceptualu Zoran Popović je, na primer bio jedan od najboljih crtača u Jugoslaviji a Damnjan najprodavaniji slikar. Istina je uvek u valerima…
Ulaskom u društvo gore nabrojane grupe koja je bila na direktnoj vezi sa svim svetskim trendovima, Marina je polako pronalazila formu za svoju prejaku energiju koju je povukla iz politike. U godinama kada je Tito još uvek bio živ i činilo se da će ipak biti večan (a lepo je i podržao studente ’68) činilo se da sve može biti lepo.
Marina i Neša se venčavaju. Na njihovoj svadbi je tada bio i Ljubiša Ristić koji je bio muž Marinine kume Višnje Postić.
Kada danas pričam sa Nešom o njegovom braku sa Marinom i njihovim postdiplomskim studijama u Zagrebu kod Hegedušića, on je blag, decentan i džentlmen.
Na svako pitanje o Marini on odgovara sa pažnjom i ljubavlju sa uspomenama o kojima ga propitujem on rukuje kao sa neprocenjivim lako-lomljivim staklom. Možda jedini način da za nekog sa stopostotnom sigurnošću zaključite da je džentlmen to je kako zaljubljen u novu ženu govori o onoj koju je nekad voleo.
Dok na +36º pijuckamo Napoleonov brendi sa Jasnom Tijardović (žena Zorana Popovića i istoričar umetnosti), koja je svojevremeno sa svojim mužem živela u Njujorku sa grupom Art end Lengvidž i družila se sa Kosutom a posle i Bojsom, pitam:
– Ko je koga osvojio? Ko je koga više impresionirao?
Neša, bez predumišljaja odgovara:
– Marina mene…
A Jasna dodaje:
– Pusti ga, Neša je džentlmen, on je nju opčinio tom svojom estetikom praznine!
Iako je Neša poznat po tome da su se u njega uvek zaljubljivale samo pametne i talentovane (nužno lepe) žene i Marinina fatalnost je neprikosnovena.
Zanimljivo je da je, na primer, Tomislav Gotovac zaljubivši se u Marinu, napustio film i počeo da se skida i go trči ulicama. Tako je počeo bodi-art u Hrvatskoj. Pa čak i plakat koji je Tom dao za potrebe Franje Tuđmana na kojem je go i preko koga stoji natpis:
„Pun mi je kura* Srbendi i komunjara“ nastao je (izvorno bez ovog tekstualnog dodatka) kao omaž zaljubljenosti u Marinu.
Suprotno utisku koji bi primitivni balkanski mačo mogao da stekne kada bi slušao o njenim čudnim performansima, Marinu nikada nije zanimalo da proizvede šok kod posmatrača.
– Zanimalo me da iskusim fizičke i mentalne limite ljudskog tela. To sama nikada ne bih mogla da izvedem, potrebna mi je publika koja me posmatra jer ona stvara energetski dijalog…
Kako je to izgledalo tih sedamdesetih danas je prilična rašomonijada. Beograd je tih godina bio ravnopravan svetski centar. Imao je svoj Bitef, Fest, ali što je i najvažnije svoje „aprilske susrete“ na kojima se moglo videti sve ono što se događalo u Njujorku ili Parizu i Londonu. Konceptualci organizovani naspram struje koja je jedini smisao videla u okretanju nacionalnom, tradicionalnom i Rusiji imali su tu lepu i jasnu potrebu da budu deo tog sveta. Meseci kopanja po materijalima koji se tiču konceptualne umetnosti uverili su me u sledeće:
– Konceptualna umetnost je nastala onog trenutka kada su malograđani počeli da uživaju u apstraktnim slikama i kada su shvatili da su „baš lepe i dekorativne“. Moralo se dakle nešto učiniti „po tom pitanju“…
– Džozef Kosut, idejni tvorac poslednjeg ikonoklazma, je uporno objašnjavao da je nova umetnost opredmećena filozofija, a ne skupa dekoracija nastala po gribergovskoj estetici.
Guru Kosut je stalno ponavljao da su konceptualci bili na onoj tački u istoriji sa koje i Pikaso i Polok i Tiepolo izgledaju podjednako daleko…
Kako su sprovodili u delo sve te ideje neestetskog i nefigurativnog najbolje pokazuje primer Brace Dimitrijevića i Gorana Trbuljaka u Zagrebu i njihov fascinantni projekat „Slučajni prolaznik“.
Goran i Braca bi se toplo obukli i sa komadom gline ili plastelina otišli da čuče u slučajno odabrani haustor. Stavili bi glinu pred kvaku i kad bi slučajni prolaznik ušao ostao bi otisak kvake, i oni su od preneraženog slučajnog prolaznika tražili potpis. Taj projekat slučajnog autorstva imao je i svoju drugu fazu u bacanju tetrapaka pod automobile (takođe su tražili da to ljudi potpišu) kao i oblepljivanje grada posterima anonimnih ljudi kao što danas možete videti Šešeljeve ili Ðinđićeve plakate. Tada je nastala i daleko čuvena Trbuljakova izjava:
„Činjenica da je nekom dana mogućnost da napravi izložbu važnija je od onog šta će na toj izložbi biti prikazano.“
U Sloveniji je prvo postojala grupa „OXO“, a Hrvati su, dakle, uveliko bacali tetrapake kada je Dunja Blažević (kćerka Jakova Blaževića i posle žena legendarnog Damnjana) napravila izložbu „Drangularijum“ na koju je pozvala sve umetnike, studente i druge mlade stvaraoce da izlože predmete njima bliske i inspirativne. Ova demistifikacija umetničkog dela koja je bila poslednji udar na buržoaski ukus izazvala je veliku histeriju. Zanimljivo je da konceptualna umetnost koja je nastala kao leva kritika kapitalističkog društva nije bila dobro shvaćena u našem srećnom socijalizmu titoističkog tipa.
Priča se da je u to vreme kada je Marina već bila poznata po svojim ekstravagantnim projektima izlaganja zvukova (iz kutija se čuje blejanje, cvrkut itd.) njena majka bila organizovala izložbu ljupkih pejsaža koje je Marina trebalo da proda u Kulturno-prosvetnoj zajednici. Sasvim slučajno, konceptualci su saznali za to, pojavili se i šok je bio uzajaman. Marina je tako zbog svog izvrsnog pedigrea možda imala dvostruko projektovan život. Bila je najprovokativnija umetnica, a bila je asistent u Novom Sadu. Izvodila je bodi-art i tajno slikala cveće za mamu.
Atmosfera koja se tih godina stvarala oko SKC-a gde su se odvijali svi ti fantastični i duhoviti projekti je bila usijana. Neki ljudi poput Ž. Pavlovića. Miće Popovića i Marininog profesora Ćelića (inače širokog duha) nisu hteli tu ni da privire smatrajući to užasom. Sa druge strane konceptualci su sedeli u kafani „Plavi Jadran“ – danas „Grčka kraljica“ i smišljali projekte i diskutovali o najnovijoj izložbi u Njujorku ili Londonu.
Nekada bi (smatrali su to performansom) na užas primordijalnih posetilaca otišli da popiju kafu u „Šumatovcu“ – Jasna sva glamurozna, Neša sav u belom, Raša u Levi Štraus pantalonama sa crvenom vestern maramom, Zoran sa najnovijim čizmama kakve je nosio i Kosut i koje je upravo kupio u Njujorku dok je ćaskao sa de Nirom i Era koji je po Marini lepio selotejp koji je uvek nastojao da bude neupadljiv…
Ipak najveću pažnju izazvao je Marinin performans pod nazivom „RITAM 5“ koji je Marina izvela 1974. godine, naravno u SKC. Marina seče nokte i kosu i baca ih u ogromnu plamteću petokraku, a onda i sama leže u njenu unutrašnjost. Ideja je bila da ona tu leži dok petokraka ne izgori međutim, vatra je prekinula dovod kiseonika i Marina se onesvestila. Najviše svedoka tvrdi da je iz vatre Marinu spasao fatalni Damnjan. Za razliku od beogradske grupe konceptualaca koji su se manje više formirali kroz konceptualnu umetnost, Damnjan je bio jedan od najznačajnijih slikara modernističkog usmerenja koji se preko minimal arta okrenuo prema najradikalnijim konceptualnim trendovima. Pored njegove nesumnjivo visoke reputacije i ugleda koji danas ima i u Italiji, Damnjan je legendaran po tome što je važio za najvećeg džentlmena i zavodnika pa i najlepšeg muškarca, pa je tako njegova ljubav bila i Fransoaz Dorleak (sestra Katrin Denev) koja je zbog njega sekla vene. Kad vam takav muškarac spasi život i iznese vas iz zvezde petokrake onda morate biti osuđeni na život. Marina je tim performansom promovisala višeznačnu ideju da ne samo da svako ima svoj krst, već i petokraku, ma šta ona značila.
I u toj prvoj fazi svog samostalnog rada i ljubavi sa Nešom, Marina je volela da rizikuje život. Neposredno pre zvezde ona je izvela performans sa deset noževa koje je, uz mnogo krvi, zabadala brzo među svoje prste. Ipak najzanimljiviji i najradikalniji njen projekat se desio u studiju Mora, u Napulju 1974. godine.
– Ja sam objekat – izjavljuje Marina i izlaže svoje lepo, čvrsto telo posetiocima da rade od njega šta hoće. Pored nje su bili izloženi predmeti za izazivanje zadovoljstva i bola. Neki su samo prolazili, drugi se igrali, štipkali je, bockali, milovali. Ona je bila potpuno nepomična. Onda se pojavio jedan mladi čovek i stavio joj otkočen pištolj sa metkom na slepoočnicu. Nastalo je koškanje, Marina se nije pomakla. Kao i uvek Marina je bila spremna ne trepnuvši da umre za svoju umetnost. Tako lepo, bez trunke žaljenja svoje telo nije izlagala ni Jovanka Orleanka. Marina je prva mučenica umetnosti, do nje postojale su muze, oslikane i voljene, od nje umetnost dobija težinu stvarnosti. Ona je za to krvarila, izlagala telo ledu i ventilatoru, udarala se, rezala, tetovirala… gutala lekove protiv shizofrenije, itd. i sl.
Pre Marine su postojali umetnici koji su zbog svoje umetnosti krvarili, ali nikad svojom voljom i uvek u sudaru sa svetom koji ih nije razumeo. Marina je prvi umetnički heroj dobrovoljac, prva žena koja je krvarila svojevoljno za umetnost. Ideja bodi-arta, za koju bi se moglo reći da traje čak šest decenija, od foto-autoportreta Egona Šilea, preko Dišanove Tonzure u obliku zvezde na temenu itravestije, kod Marine je doživela svoj vrhunac. Kroz bodi-art je prošlo mnogo bola, perverzije i straha ali nikada toliko predane posvećenosti, nikad toliko energije koja je mogla da pokreće planine.
Marina je sve više putovala, a Neša je ostajao. Njega takav ritam ambicije nije zanimao ili je možda mislio da je precenjen uticaj pragmatizma na konceptualu.
Ako je Bojs (koji je hodao i tako sebe izlagao) bio Dali konceptuale, Kosut Savonarola, Marina Jovanka Orleanka onda je Neša svakako bio konceptualni Žak Vaše.
Jedno poslepodne oni su se rastali. Ne tako pompezno i strašno kao nešto kasnije Ulaj i Marina. Tiho, daleko od kamera i bez ijednog fotoaparata.
– Nemam šta da ti vratim – rekla je Marina.
– Ni ja tebi – odgovorio je Neša, i rastali su se.
Taj rastanak nije sačuvan u knjigama istorije umetnosti ali će sigurno jednog dana biti interpretiran u filmu. Ne znam kako će američki producenti kada budu pravili holivudski mega spektakl predstaviti Nešu i njegovu estetiku praznine ali posle razgovora sa ovim muškarcem koga je Marina volela i rekla mu „da“ pred socijalističkim matičarem, ja sam sigurna da je pre nego što je našla Ulaja koji je pratio ritam njene energije, Marina imala muškarca koji je to sa njom sanjao dok je iz mlakog i žutog Groznjana vodio na kafu u Trst.
Marina je otišla dalje. Neša je ostao u državi u kojoj će prvo umreti Tito a potom će se sve pretvoriti u haotični bodi-art spektakl u kome više nikoga nije zanimalo šta je umetnost i kakva je distinkcija između umetničkog i estetskog.
Konceptualna umetnost, pored toga što je promovisala ideju da je umetničko delo samo po sebi važno kao i razgovor o umetnosti i što je stvorila atmosferu da su svi pričali samo o umetnosti, bila je zamenjena ratom o kome je Marina napravila svoj Balkanski barok i dobila nagradu.
Marina je bila jedina osoba koja je imala energiju Josipa Broza Tita, ali, sa druge strane, razumljivo mi je da je Neša radije usmerio ka inostranim galerijama nego da je ostavio da postane jugoslovenska Megi koja bi sprečila rat ali ubila umetnicu u sebi. Kao u čamac za spasavanje Neša je spustio Marinu u Ulajev mali kombi, a on je ostao u brodu koji tone. Pored njega, kao njegov najbliži prijatelj, ostaje Marinin brat Velimir Abramović, sa kojim deli sve svoje praznine i ideje.
– Marina je otišla, to je bilo gotovo, ali tu je ostao uz mene Velja – kaže Neša i smeje se blago.
Sa Ulajem počinje druga Marinina životna priča. Ulaj i Marina su u tom periodu prošli kroz tri faze. Ratnici, Sveci, Ljubavnici…
Ulaj je izgledao kao da ga je Marina izmislila i materijalizovala.
– Srž našeg rada je ljubav! – odgovarali su kad bi ih pitali.
Njihovu aktivnost nazvali su „Art Vital“.
Nikada u istoriji umetnosti jedna ljubav nije tako strasno transponovana u čistu umetnost. Petrarkina ili Katulova strast se čini kao lagodna i dekorativna opsesija naspram ove ljubavi koja se konceptualno ostvarivala kroz međusobno udaranje, šamaranje po galerijama ili povezivanje kosom i mirnog sedenja od po 17 sati. Ipak najfascinantniji projekat iz te faze je svakako „Rest Energy“ koji su izveli u Dablinu 1980. godine.
Stoje ukočeni jedno naspram drugog. Marina drži luk, Ulaj drži uže i napetu strelu tačno u njeno srce. Putem mikrofona čuju se njihovi otkucaji srca…
Ta lakoća kojom Marina priziva smrt i opasnost u svoje performanse prevazilazi onaj nagon adrenalina i zov avanture koje su imali na primer Bajron, Jinger ili Hemingvej. Ovde se radi o esenciji same prizvane smrti, o avanturizmu koji je direktno projektovan u galeriju. Marina će u sledećim periodima sa Ulajem ići u potragu za novim oblicima egzotike i avanturizma (čiji je najveći domet hod po kineskom zidu) ali pre toga ona je smrt i opasnost približavala sebi a nije išla ka njoj, kako su to umetnici obično voleli kroz istoriju da rade.
Gledajući ono što je radila, prvi put sam shvatila šta je bard konceptuale Sol Le Njit mislio kada je rekao: „Konceptualni umetnici pre su mistici nego racionalisti. Stižu do zaključaka koje logika nikad ne može da dosegne.“
Dok je Jugoslavija polako, ali sigurno tonula u rat, na svetskoj postkonceptualnoj, postmodernoj i post-postmodernoj sceni su se dešavala raslojavanja. Još mnogo pre Marininog rada sa Ulajem, njujorški Art end Lengvidž je grubo i nedvosmisleno krenuo je u staljinizam, londonski u opsesiju semantikom. Bojs je postao legenda, a Kosut se nervirao što se Le Vitove definicije uzimaju suviše ozbiljno kada je on postavio bazu.
Bilo kako bilo, u jednom su se svi slagali, u onoj preciznoj i tačnoj definiciji Gertrude Stajn da je umetnost ili bezvredna ili neprocenjiva.
Dok su njeni šezdesetosmaški drugovi postajali jugo-establišment, Marina se iz malog Ulajevog kombija preselila u samo srce svetske umetničke elite i počela je svoje radove izvanredno da prodaje.
U drugoj fazi tzv. „Sveci“, Marina i Ulaj izlaze iz galerija, nije im više bilo dovoljno da satima stoje goli na ulazu ili da satima poljupcem razmenjuju ugljen dioksid. Otišli su na devet meseci u australijsku pustinju da žive sa Aboridžanima. Ta opsesija drevnim kulturama je donekle omaž opsesiji gurua konceptuale Kosuta, koji je iz Vitgenštajna kročio pravo među Jagu Indijance u Peruu i Aboridžine u Australiji.
U proceni umetnosti kritičari i publika su suviše pristrasni, ili da kažem, ograničeni u volji da uživaju. Pol Valeri je jedanput rekao, i ja sam to zauvek zapamtila, da bi se cela istorija umetnosti mogla posmatrati kao neprestano smenjivanje klasičnog i romantičnog perioda. Klasični period nudio je drugačije sisteme vrednosti od romantičnog. Mera klasičnog je bila estetičnost, lepota forme i proporcije, mera romantičnog sloboda i rušilačka energija prema starom. Obe stvari su „lepe“ i „uzbudljive“. Novi romantizam, nova pobuna se uvek javljala onda kada bi se jedan klasični diskurs istrošio. Iako je konceptualna umetnost kao i postmoderna, želela da prevaziđe ovo smenjivanje kroz svoje anti utopijske i anti romantične projekcije deo romantizma, pa makar i modifikovanog, se zadržao u bodi-artu i lend-artu. Kao što konceptualna umetnost uprkos svome htenju, nije uspela da pobegne od dizajna, tako ni bodi-art od personalnog romantizma.
U konceptuali, poslednjoj velikoj umetnosti komunizma, u velikoj levoj pobuni protiv dekorativne i predstavljačke buržoaske umetnosti, treba ceniti i voleti tu krajnju distanciranost od kiča koju je postigla. Ta potreba za izlaskom iz forme u filozofiji umetnosti, koju niko nije baš najbolje shvatao (što je uostalom i bila glavna intencija), bilo je toliko humora i potrebe za slobodom koji su, u svakom slučaju bogougodniji od ostataka dekorativnog kiča koji se uvek voleo i voleće se.
Umetnost, bar onako kako sam je ja shvatala dok sam istovremeno volela i Milenu Pavlović Barili i Olju Ivanjicki i Marinu mora biti ili razoružavajuće lepa ili bestidno slobodna i jaka i ići do kraja.
Marini performansi sa menjanjem sa kurvom, i pijenjem tableta za šizofreniju, razmena energije sa tibetanskim Lamom pokazali su tu neustrašivu žeđ za slobodom koju nijedan umetnik pre nje nije tako brutalno otvoreno demonstrirao. Njeno transponovanje privatnog u umetničko me zapanjilo. Svaka njena ljubav je umetničko delo, pa i poslednja, kako se priča sa gospodinom Dejvidom Eliotom, dendijem – istoričarem umetnosti.
Kopanje po njenim prijateljstvima i ljubavima, uspomenama, vodi opet u umetnost. Ona je prvi umetnički japi koji je istovremeno i kamikaza umetnosti. Ta sinteza ultra profesionalca, koji od jutra do mraka radi na svojim projektima i karijeri i osobe koja je svakog trenutka spremna da žrtvuje život za umetnost je zapanjujuća i moram priznati, neverovatna za osobu koja potiče sa našeg podneblja.
Kada sam gledala snimke Ulajevog i Marininog hodanja po Kineskom zidu osetila sam, prvi put u životu, pomešane fascinaciju i zavist.
Marina i Ulaj su prvobitno bili planirali da to hodanje po Kineskom zidu (Ulaj je krenuo iz pustinje Gobi a Marina sa Žutog mora) u susret jedno drugom prethodi njihovom venčanju. Posle je to „životno delo“, to hodanje po liniji svoga života u trajanju od po 2000 km, završilo kao njihov rastanak. U civilizaciji gde lako i površno govorimo „zbogom“ onima koje smo voleli, gde naivno ostavljamo ljubavi bez predumišljaja možda upropastivši svoj život zauvek, Marina i Ulaj su o rastanku uz telesni napor neshvatljivih razmera, razmišljali čitava tri meseca. Na kraju susreta sama ih je umetnost razdvojila kao što ih je i spojila.
U umetničkim krugovima se pričalo da Marina nije mogla više da izdrži Ulajevu površnost u običnom životu i njegovu avanturu sa nekom crnkinjom. Ali to je opravdanje za one koji nisu mogli da shvate da je faza u kojoj je Marina verovala da je pronašla svoju drugu akcionu polovinu gotova. Prijatelji su solidarno zaključili da je problem u tome što je Marina bila „isuviše jaka za Ulaja“. Ali objašnjenja su smešna kada je u pitanju Marina i kada je gotovo nemoguće shvatiti da ona poseduje bilo kakvu projektovanu običnost osim obične nežnosti koju poseduje. Ona i Ulaj su još uvek prijatelji i on sa ženom i detetom živi u njenoj neposrednoj blizini.
Jednom prilikom je rekla:
– Maljevič je sebe smatrao korakom, Bojs šamanom, ja sebe smatram mostom.
Još od trenutka kada se po mišljenju Karla Argana desio prelaz sa predmetnog na nepredmetno – kada Kandinski slika svoj prvi apstraktni akvarel, postoje ljudi koji ne žele da priznaju prisustvo lepote u bežanju od njene očiglednosti. Bežati od estetičnosti u ime slobode najčešće znači pasti novoj lepoti u zagrljaj i to je ono što je meni lično Marina poručila svojim češljanjem i trčanjem u grimasu koja kvari njenu crnogorsku lepotu.
Treći Marinin period, period samoće i ponovnog vraćanja na samostalni rad donekle pomera njen tretman rada. Ona, pod uticajem postmoderne i Deride, sve više radi projekte u kojima kako sama kaže „telo više nije objekt nego metafora“. Takav je i Balkanski barok. Ja spadam u one poklonike (mogu slobodno reći idolopoklonike) Marininog rada koji vole više njene prošle faze, iz prostog razloga što metafora uvek vodi u nagradu a retko u slobodu. Metafora je distanca, a distanca smanjuje emociju na kojoj je Marina insistirala u poslednjem projektu. Pa ipak, ona nalazi kompenzaciju i za to, ona se preko video ikonostasa svojih roditelja partizana, preko svoga otrovanog dede-ujaka patrijarha Varnave, vraća infantilizmu koji generiše emociju na drugi način. Ona u pedesetoj, mada baka performansa, ponovo postaje devojčica koja čisteći metalnom četkom gomilu kostiju od krvavog mesa proživljava onu istoriju Balkana koju je „odbila da promeni“, zaboravivši politiku.
Novi skandal oko neuspelog usaglašavanja Marine i crnogorskog Ministarstva kulture oko njenog predstavljanja u našem paviljonu doneo je Marini slavu a nama standardan poraz. Ni kriv ni dužan u poziciju gubitnika se uklopio crnogorski slikar Voja Stanić, koji se zaštitio standardnim replikama da ne razlikuje izloženu hrpu smeća od smeća… (zar nije voleo Šejku?!)
U drugom redu za vreme premijernog izvođenja Marininog performansa Balkanski barok u kome saznajemo kako se na Balkanu ubijaju pacovi, sedeli su, kažu, Milo Ðukanović i gospođa ministarka Perišić.
– Eto šta ste dobili – rekla je ministarka kada je već svima u vazduhu bilo jasno da ovo sintetišujuće delo naricanja nad sudbinom i Hrvata i Srba i muslimana mora dobiti nagradu.
Ne zna se šta je Milo odgovorio niti da li je odgovorio. Nije ni važno, (Rakočević je već bio pao kao žrtva Marinine energije i harizme). Nasuprot opštem mišljenju, ja smatram da Marina ne bi ni dobila tu nagradu od Ćelanta da je nastupila u crnogorskom, pardon, jugoslovenskom paviljonu. Ovako je dobila nagradu ona, Marina Abramović bez zastave i nacionalnosti.
Kada je već jedanput odlučila da napusti politiku i zemlju, da ne postane posle Tita – Marina, ona ima pravo da nagradu za svoj odabir uzme sama a ne da se ekološka država malo prošvercuje.
Spektakularnost njenog projekta, koja je sasvim daleki omaž prevođenju smrznutih partizana preko Igmana koje je sproveo Koča, (beležeći njihove promene u Artoovskom maniru), samo je način za skretanje pažnje da je reč o prostoru koji, na žalost, nije više metafora već brutalan objekat raznih nekonceptualnih strategija. Marina, koja je odbila ili nije htela da uđe u poslednju žensku inicijaciju u bodi-art na koji smo osuđeni još od Evinog muvanja sa zmijom, ostaće tako zauvek devojčica a devojčice, i kad su racionalne, poseduju prostu i ogromnu, nepromenjenu ljubav koja se ne može meriti ni sa čim. Umesto da je pustimo da nas voli mi joj trpamo zastavu u ruku.
Kao da osećaju da je tu negde ’68. bio prelomni događaj i uzrok raspada zemlje svi naši šezdesetosmaši su se opredelili za politiku i začas su skliznuli u nju: Ljubiša Ristić, Vučelić, Laza Stojanović, Mićunović itd.
Dok je audijencijom Boba Dilana, amblematičnog trubadura šezdesetih u Beloj kući kod Kartera ’68. dobila svoju pobedničku verifikaciju, još onomad u Americi, Marinin trijumf na Venecijanskom bijenalu je znak da je tek sad ta ideja pobedila i u Evropi. To znači da smo mi sa našim šezdesetosmašima ipak na mogućoj listi čekanja za tranziciju. Šezdesetosmaši su na svim isturenim pozicijama, a i Milošević je Džegerov ispisnik.
Ipak, ono što mnogi još uvek ne shvataju, Neša Paripović je odavno tvrdio:
– Jedan je Tito i jedna je Marina. Sve ostalo je marketing, a marketinga nikad ne bi bilo bez Nikole Tesle, za koga je ekspert Marinin brat… Zato je i otišao za sestrom u Holandiju, a kada će se Abramovići vratiti na Cetinje, ne zna se?!

MILENA PAVLOVIĆ BARILI
ili otmena Požarevljanka u ždrelu dekadentne Evrope i snobovske Amerike





– Gospođa Barili Goslen je ubijena – ponavljao mi je uporno dedica u njujorškom hotelu „Plaza“ koji je na datum njene smrti 6. marta dolazio i donosio ruže i stavljao ih na pod dvorane u kojoj je Milena poslednji put plesala.
Tada, pre pet godina, dok sam išla Milenim njujorškim stopama mislila sam da je dedica lud i da je samo još jedna žrtva Milenine fatalnosti. Međutim, mnogo godina posle, sve više kockica se uklapalo u čudni i nepoznati mozaik koji je predstavljao Milenin život a o kome je nekadašnji šef sale „Plaza“, Srbin „koji je čuo isuviše“, imao svoju priču…
Milenin život je falsifikovan, obrađen, prosejan kroz malograđansko sito koje je formiralo biografiju koju je ta ista malograđanština htela i mogla da prihvati. Ali ova krhka devojčica, kćerka srednje uspešnog talijanskog kompozitora Bruna Barilija i najbolje požarevačke udavače, imala je mnogo složeniji, perverzniji i teži život nego što to traganje po muzejskim katalozima može da predoči. Takav život morao je imati preranu i tragičnu smrt o kojoj do sada nikada nije pisano ili je pisano na smešan način da je gospođa Barili Goslen posle jednog lepog plesa sa svojim suprugom u centralnoj dvorani hotela „Plaza“ otišla kući srećna zaspala i nije se probudila.
„Njeno srce je prestalo da radi“ pisale su tada američke novine (istakao se Njujork Tajms) u svojim kratkim stupcima a lekar je pretpostavio da se radi o posledicama povrede kičme koje je zadobila posle pada sa konja. Ali njena kičma je bila već davno zalečena, a njeno srce suviše mlado da bi zbog trenutka sreće stalo… Ali pre nego što otkrijemo kraj, vratimo se na početak bez koga kraja (takvog) nikada ne bi bilo…
Milena je posledica nelinearne i čudne ljubavi Danice Pavlović, kao što rekoh, prestižne požarevačke udavače, koja vodi poreklo od najstarije Karađorđeve kćerke Save i Bruna Barilija, boema i kompozitora, pesnika i kritičara koji su se jednog kišnog proleća sreli na minhenskom konzervatorijumu.
Danicu je na ovu prestižnu instituciju više odvela želja da se „dobro“ uda nego preterana ljubav prema klaviru i tamo je zavela Barilija koji je u njoj video oličenje otmenosti i slovenske lepote. Njihova ljubav počela je naglim Brunovim zanosom koji ga je opseo u Bajrojtu, na festivalu Vagnerove muzike. Njegovi prijatelji su govorili da je Bruno u Danici prepoznao Kozimu Vagner – njenu čvrstinu i nedodirljivost.
Danicaje bila jaka kao Kozima (koju je više od Bruna možda jedino obožavao D’Anuncio) ali potpuno površno zainteresovana za muziku.
– Naša ljubav će trajati i posle smrti – ponavljao je Bruno Danici dok je u zelenilu Bajrojta uzimao njenu ruku.
Venčali su se u Požarevcu 1908. Odmah su otputovali u Beograd pa u Veneciju (gde je Milena po svemu sudeći napravljena) i zatim u Brunovu rodnu Parmu.
Ali vrlo brzo Bruno biva iritiran pragmatičnošću svoje muze, a muza površnošću svog izabranika. Barili je voleo Rim, a Danica Požarevac. On je pio previše, trošio previše i nije sanjao o porodičnoj idili. Danica je bila suviše emancipovana da bi sedela u Parmi i Rimu i izrezivala njegove kritike iz novina. Tako su živeli odvojeno, povremeno se viđali i dopisivali.
5. novembra 1909. u staroj požarevačkoj kući sa devet soba, rodila se Milena Pavlović Barili, njihovo prvo i jedino dete retke nežnosti i ogromne telesne i duševne krhkosti. Danica je odvela Milenu u pravoslavnu crkvu i krstila je a onda je već sa šest nedelja povela na naporan put do Italije.
Verovatno tada nije razmišljala koliko to može biti naporan put za bebu (Madona je ipak svoju bebu prebacila privatnim džambo-džetom) i željna da hladnokrvnom Bariliju pokaže kako su lepo dete napravili, ona je i malu Milenu i staru nanu utrpala na voz i krenula ka Rimu.
Zima i proleće su bili hladni i vetroviti. Barili je bio oduševljen Milenom ali je sve češće bio van kuće, a Milena, Milena je bila stalno bolesna. Majka Danica je kao bebu od devet meseci šalje nazad u Požarevac sa svojim bratom i majkom a ona ostaje sa Brunom sa idejom da trenuci samoće (bez bolesnog deteta) mogu održati njen brak koji je bio krhkiji od Mileninog zdravlja. U svilenom kompletu na tačkice i ogromnim šeširom, ona ponovo pokušava da zavede Bruna, da u njemu probudi bajrojtovski zanos.
Tik pred Balkanski rat sa Turcima, razočarana i sama, Danica se vratila u svoju požarevačku avliju spremna da svu svoju ogromnu energiju za koju je Bruno bio neprijemčiv usmeri na svoju jedinicu krupnih očiju i blede, blede kože.
Sa tri godine Milena počinje da crta požarevačke piliće. Mama je uči paralelno italijanski i srpski.
Između Bugarskog i Prvog svetskog rata je vuče po Parmi, Rimu i Pezaru. Danica je sa svojom plavom krvlju i oštrim pogledom vrlo dobro znala da je za dete najvažnije „da vidi sveta“ i ta njena ambicija koju je sprovodila po svaku cenu, Milenu je koštala dosta zdravlja. U Pezaru ih zatiče strašan zemljotres koji je Mileni stvorio prve jake strahove. Deset dana njih dve žive pod šatorom u polju i spavaju na malo vlažne slame. U to vreme, kako piše Danica Pavlović, Milena je počela prvi put da se usrdno moli Bogu. Pošto je Barili bio nezainteresovan da se posveti porodici i jurišao naokolo po srpskom frontu kao dopisnik, Danica odlučuje da sav svoj život posveti Mileni i da pokuša da od nje napravi ono što nije uspela od sebe.
Tih je mutnih i tamnih noći pred Prvi svetski rat Danica shvatila koliko je pogrešila što je na minhenski konzervatorij otišla zbog udaje a ne zbog muzike, što je toliko verovala da je za ženu važniji brak od karijere. I rešila je da na Mileni sve to ispravi…
– Vreme je da pišeš tati – govorila je Danica Mileni kao da govori o injekciji i Milena uzima olovku u svoje tanke prste i piše:
„Mili moj tato, dođemo kod tebe… i ja i mama. Molim te nemoj više da jediš mamu. I kad oćeš, nemoj svađaš i odelo bacaš…“
Danica je uvek znala da kaže Mileni kako da je u pismu spomene i provuče. Umorna od monotonog pogleda na svoju avliju vodi je u Nicu, ne da bi disala vazduh i gledala vodu već da bi naučila francuski, da bi ga govorila tečno i bez naglaska kao i italijanski. Iz noći u noć ona vežba sa Milenom slova tako da ona sa pet godina tečno čita i piše na tri jezika. Danici to nije bilo dovoljno već je uči odmah i da plete i veze i da izgovara po neku rečenicu na nemačkom.
Gospođa Pavlović koristi svoju plavu krv i dobra poznanstva i nosa Milenine crteže na procenu kod slikarski kompetentne gospode širom Evrope, po otmenim letovalištima i banjama, u kojima one borave uglavnom gladujući, ali uvek blizu džet-seta. Tako je jednog jutra ujurila i Meštrovića koji joj je, uz jutarnji jak i taman čaj, potvrdio da se radi o izuzetno darovitom detetu i nastavio da čita novine.
U drugom razredu gimnazije (danas je to šesti) Milenu majka vodi iz škole (koja nije bila dovoljno brza za njen talenat) i odvodi je u Linc. Pošto je bila suviše mala, ona u slikarsku školu Maueč odlazi radi svoje lične zabave. Kako je u Majerovoj školi bila nešto kao kućni vunderkind, Milena zbog „viška slobodnog vremena“ počinje da svira i klavir. Kad ne plete i ne svira ona crta, crta, crta… Predano i ozbiljno kao da je velika…
Posle Linca majka Milenu odvodi u Grac u jedan manastir, gde u zagušljivo stendalovskoj atmosferi usavršava svoj nemački. Takođe bez naglaska, kako to već u takvim manastirima biva. Za to vreme Danica održava prepisku između oca i kćeri i ne dozvoljava da njeno lično razočarenje u čoveka koji ju je osvojio „duhovitošću i talentom“ nadjača Milenin interes. Ona je vrlo dobro znala da Barilijeva reputacija može više da joj pomogne nego sva njena plava krv.
– Vreme je da pišeš tati – govorila joj je na italijanskom da bi je raznežila.
Samo govori o tebi, pisala je Brunu na nemačkom da bi ga podsetila na jezik njihove strasti.
Bruno Barili, sin manje poznatog parmežanskog slikara koji se nije izborio za svoje mesto u istoriji, vodi poreklo od Goldonijeve majke i samo je živeo za umetnost.
Njegovi savremenici ga opisuju kao donkihotovskog tipa koji izgleda kao da je sad pao sa oblaka, pa ipak, najslikovitija je definicija Rafaela Sančes Masasa:
„Bruno podseća na žonglera sa meteorima, na mirnog i strašnog organizatora poplava, požara i vezuvskih kataklizmi…“
Sklon preterivanju, prek, andersonovske nežnosti, on samo živi za pozorište i bori se za njega kao za staro ljubavno gnezdo, za operu „pravolinijsku i nagizdanu, milozvučnu i starinsku…“
On je fanatik umetnosti i Danica je znala da će mu se dopasti fanatičnost koju je ona kod Milene gajila. Jednoga dana, mislila je Danica u pauzi čitanja Buržea ili Onea, on će u njoj prepoznati sebe i tada će biti pobeđen…
Tako je mislila Danica, a Milena se u strogom manastiru učila redu, disciplini i izdržljivosti, srećna što je njena majka ponosna na nju.
Milena i njena majka vraćaju se 1922. u Srbiju. Ona tada kao vunderkind upisuje umetničku školu i završava je u šesnaestoj, naporedo sa nastavnim tečajem.
U jednoj kratkoj rečenici Politika registruje njeno ime i izdvaja ga na izložbi umetničke škole. Danica uredno izrezuje tu stranicu ponosna jer zna da je to početak slave.
Milena tada slika Hamleta, ranjenog Indijanca, albanski ciklus.
Milena reši da se, kao i njena majka, usavršava na minhenskoj akademiji. Danica je očarana što u njoj ne vidi ni trag slabosti niti želje da će tamo zateći nekog tako visokog i duhovitog kao Bruno. Milena, naprotiv, baš kao i Bruno samo misli na umetnost, ona želi kod fon Štuka po svaku cenu.
Ali minhenska akademija je odbija uz obrazloženje da je suviše mlada.
Stroga u izrazu i krhka u pogledu, iščešljane crne kose i sa sasvim diskretnim mirisom na sebi, odlazi privatno kod fon Štuka noseći svoje radove ispod ruke.
Fon Štuk ophrvan kašljem i politikom, pohvalio je njene radove ali nemački rigidno ponovio da su godine problem i da se ne smeju praviti izuzeci i predložio joj da se upiše u privatnu školu „Bloher“.
O tome je Danica pisala ovako:
„Pošto sam je od malena naučila kuraži i izdržljivosti – nisam dozvolila da zna za strah od mraka, od aveti, i tome slično. Ona je pored mene gledala kuražno i trezveno na život. Bila je vrlo poslušna i neobično uljudna. Znala je samo za ’molim’ i ‘hvala‘ a ono detinjsko i kapriciozno ’neću’ nisam nikad čula od nje. U ranom detinjstvu objasnila sam joj da je tuđe – ’tuđe’ i da to ne treba želeti niti kome zavideti. Bila je vrlo diskretna i niti malo radoznala – u smislu prostom i običnom. Sa takvim detetom bila je milina živeti, ali moj plitki, vrlo plitki džep bila je naša crna tačka.“
Milena se prvi put zaljubila.
Vatreno, prosto, stidljivo.

Danica je bila očajna ali ne previše uznemirena pošto je odabranik njenog srca bio suviše daleko od nje.
Jedne kišne večeri Milena je videla „Šeika“ i kao Nataša Rambova i još milion žena se zaljubila u njega. Uzrok njenog drhtanja srca bio je Rudolf Valentino, zavodnik čiji je fotogenij uništio bar hiljadu brakova. Prvi put njeno krhko telo osetilo je šta je strast prema muškarcu. Ona je na Rudolfa stalno mislila i počela je da mašta o poljupcima i milovanjima, zagrljajima i dodirima. Ova naprasna i preterana ljubav prerastala je u opsesiju i prekinula je njene nervoze zbog fon Štuka i Blohera i ona je po celu noć slikala – Valentina. Predana njegovom liku, ona bi zaboravljala da su ona i Danica već danima jele samo suvi hleb i belu kafu i da su delile jedne kišne cipele. Danica bi ujutru istrčala u tim cipelama kupila hleb, a onda bi ih Milena obula i otišla na akademiju. Ona mašta o glamuru a zaboravlja da je gladna i bolesna. Valentino je ime ljubavi.
Jedno jutro Milena je Valentinu poslala sliku i na njeno iznenađenje, dobila je pisamce od njega u kome joj se on na lep i otmen način zahvaljuje na poklonu. Kada je to u ekstazi pokazala Danici ona joj je rekla da je to glupost i da stotine izblajhanih sekretarica, koje mrze Natašu Rambovu, odgovaraju u njeno ime milionima izluđenih žena. Milena je potisnula Valetnina duboko, duboko u svoje srce koje je pokazivalo iznenadne znake slabosti i nepravilnog rada.
– Vreme je da pišeš tati – rekla je Danica na srpskom i Milena seda da piše.
Tih dana Milena je znala da naslika i po sedam do osam slika za 24 sata. Radila je vodom, tušem ali i uljem. Uveče kada bi klonula udisala je terpentin i druga isparenja. Slabost srca – bila je njena otmena dijagnoza. Veltšmerc – nadala se Danica.
– Gospođici je pod hitno potreban morski vazduh – rekao je strog lekar za koga je Danica čula da je iz porodice koja je lečila Getea i u koga je imala puno poverenje.
– Vidiš Milena, kako se tvoja majka žrtvuje za tebe, za jedinicu svoju – govorila je Danica dok su ležale uobičajeno gladne u toplom kanskom pesku. Jedna pored druge, vitke i lepe.
– Čekaj, maco moja, dok ja stanem na svoje noge… – govorila je Milena i milovala Daničinu meku i gustu kosu. Jedna pored druge, dva tela ko jedno, disale su mek i slan vazduh i sanjale o danima što dolaze. Danica je živela za Milenu. Milena je živela za Danicu.
Na jesen, oporavljena i sveža, Milena se sa nešto rumenila u licu i prebolovanim Valentinom upisuje se na minhensku Akademiju, nažalost, ne kod fon Štuka već kod Habermana. Opet glad, beda, krvolitpatanja iz nosa, isparenja koja su izlazila iz slika na kojima je ostavljala svoje snove i koja su slabila njeno telo i jačala njen duh. Milena radi, radi, i radi…
Za to vreme Bruno Barili, nesklon ideji finansiranja porodice, zaljubio se u Srbe. On prosto obožava Srbe i za italijanske novine izveštava iz svih srpskih ratova.
U jednom svom izveštaju zapisaće:
„Ovaj narod nije drugo nego plameni jezičak velikog panslovenskog duha.“
A u drugom:
„Srpski vojnici, popovi, trgovci, pesnici piju dobro vino sa vodom cele noći i šampanjac sa selcom, opijaju se, ali ne na naš način pijanstva cik-cak i gromoglasnih monologa ispod lampiona, oni piju dok im ne dođe duša u grlo i bleštavilo suza na oči i onda pevaju o ljubavi i o patnjama srpske nacije.“
Bruno je obožavao Srbe, divio se njihovoj spontanosti i haotičnosti. Danica je držala do svog roda ali joj je bilo muka od Srba, zato je pokušavala svoje dete da integriše u evropski milje, blještaviji i uvek otvoreniji za talente.
Između krvoliptanja i stalnih slabosti srca Milena, iako najmlađa na klasi, najviše se ističe vrednoćom i brzinom. Kada završi sliku ona dugo čita na nemačkom. Romantičare uglavnom.
Sledećeg leta one odlaze u Pariz i tu se Milena zaljubljuje u grad, u Luvr, u Versaj, u svetle krovove i teške zvonjave, u uske ulice i sladak vazduh. Od oduševljenja njoj se zdravlje opet pogoršava. Teško diše i bolest joj krade boje i pejzaže, koje histerično upija stalno u strahu da će joj umaći…
Najčešće je na Monparnasu i Bulevaru Raspaj. Ponekad joj se učini da se zaljubila u nekog slučajnog prolaznika, u nekog nepoznatog muškarca, a onda vidi da je to samo Pariz, opet Pariz. Čudno, svaku njenu ljubav i strast prati nova bolest koja joj oslabi telo spremno za ljubav. Ipak, jedno jutro dok je jela kroasan na maloj zelenoj klupi Monparnasa ona odluči:
– Mamo, tvoj Mića će da organizuje izložbu – kaže Milena majci (volela je da govori o sebi u muškom rodu).
Godine 1929. Milena priređuje izložbu u Novinarskom domu u Beogradu. U sećanjima na tu izložbu Danica, relativno suzdržana ali ipak strašno besna, ona će zapisati:
„Njeni profesori su bili vrlo zadovoljni… Mene je izložba dosta koštala zbog ramova i stakla te i pored dobre prodaje, rashod je premašio mnogo moj budžet. Ali glavno nam je bilo da je njena bujna mašta, neiscrpna fantazija i fini rad izašao pred publiku i kritiku. Kako se njen Beograd odazvao – i koliko je razumeo taj kuražni korak 18-godišnje devojčice – to je sasvim druga stvar.“
Iza ove rečenice krije se vetrovit bes Danicin na sredinu, čija se želja da sputa talentovane i krhke osobe nije promenila poslednjih sto godina. Malograđanština, birokratija, palanački duh srednjačenja je bio potpuno isti i u Kraljevini Jugoslaviji i u Titovoj Jugoslaviji i u ovoj „skraćenoj“ i demokratskoj. Neko je davno rekao da je malograđanština jedini pobednik svih revolucija. Uzoran, spreman na seču slobodnih i talentovanih, prosečan beogradski malograđanin vredno radi na ubijanju u mozak svega „krilatog“ i „uzvišenog“ a onda, kada je objekat mrtav, on ga glorifikuje i obožava.
Danici je bilo muka od toga a Milena strogo i patrijarhalno vaspitana, nije shvatala kako stvari mogu biti tako loše.
Milena pokušava da nađe službu u Jugoslaviji ali joj ne polazi za rukom. Za nju nema mesta ni u Požarevcu, ni u Šidu, čak ni u Velesu, ni u Tetovu… Nigde u Jugoslaviji nije bilo mesta za Milenu. Ili da preciziram, Jugoslavija nije želela Milenu.
Danas, kada njenu muzej-kuću u Požarevcu čuva neka žena, koja liči na upravnicu koncentracionog logora koja ima ogromnog psa i alarm koji je jači od mlaznog aviona, taj mediokritetski teror se nastavlja. Kao što nekad nije bilo mesta za Milenu, tako je njen muzej pretvoren u morbidni mauzolej koji više tera posetioce nego što ga privlači. To sam, uostalom, sama osetila na svojoj koži kada sam otišla da obiđem izložbu koju je priredila gospođa Bataveljić i kada sam dočekana sa ogromnim psom, alarm mi je trajno narušio sluh a jedva sam izbegla i hapšenje. Sve zbog toga što mi je ljubazna nadzornica izašla u susret da u popodnevnim časovima kad je muzej zatvoren, vidim izložbu.
Horor srpski je bez granica, to je Danica dobro znala a Milena je proplakala noći i noći ne shvatajući šta sa njom nije u redu kada ne treba svojoj državi. Iako postaje članica Lade i izlaže na njihovoj izložbi slobodno se može ponoviti Daničina konstatacija „da beogradski umetnički krug ne obraća nikakvu pažnju na nju i da se drže rezervisano i pomalo neprijateljski“. Milena je odlazila na livadicu, nedaleko od požarevačke katoličke crkve i plakala. Aprila 1929. umire njena nana i Milena zapada u tešku depresiju. Mali Panteon njenih žena se raspadao. Sa njenom nanom otišla su i njena sećanja na tepanja i tople pite, na vrele dane pune smejanja i njihova ženska kikotanja i maženja. Okolo, bar u Srbiji, svet je bio hladan i rigidan, nezainteresovan i duševno bled. Povremeno u njen požarevački svet, razbarušen i podignutog adrenalina utrčao bi njen otac Bruno sa nekog ratišta ili opere i izgovarao rečenice pune zanosa i sarkazma. Posledica njene depresije, na koju su se lepile bolesti, je trbušni tifus.
Kada su svi mislili da je gotova, inače slabašna i nežna, Danica ju je danonoćnim bdenjem i brigom izlečila. Milena je bila dobar i poslušan bolesnik, stroga i tiha, nikad nije naglas Danici izgovarala svoje brige. Bolest je prošla, ali je Mileni na vrhu kičme ostao bolan apsces od tifusnih bacila. To mesto na njenoj kičmi već je pre pet godina bilo povređeno kad je u jednom zanosu pala na poledici.
Jednog jutra dok Danica gleda tamne podočnjake svoje kćeri iz kojih izviru svetle i umorne oči, Milena, po njenom svedočenju, stavlja njenu toplu ruku u svoju hladnu i kaže joj:
„Maco moja, jesmo li se malo ‘oparile’? Znaš Akademija je divna, ali Štuk je bolestan i gluv, a za mene svi drugi manje vrede. On se tamo neće više vratiti, a mene će da vežu i sputaju da 10 dana radim model, zašta su meni potrebna dva dana. Ukočena sam i vezana i nekako dangubim u svemu! Ako bi opet mogle malo da putujemo bilo bi divno…“
Njena želja je Španija, zemlja vatre i peska, krvi i flamenka. Zemlja Prada. Barselona, Valensija, Malaga, Granada, Kordoba.
Milena je uzbuđena i srećna. Zabeleženo je da je jedne večeri zajapurena istrčala na podijum, uzela kastanjete i počela da igra flamenko. Cela sala je bila na nogama. Otkud toliko vatre u mirnoj devojci iz Požarevca koja je znala samo za „hvala“ i „molim“.
Njena nagla i nepromišljena fascinacija jednim mrkim i vitkim igračem flamenka je uznemirila Danicu.
Sela je pod maslinu i objasnila joj neke stvari o muškarcima koje Milena nije znala.
Dok je slušala Danicu koja joj je otkrivala sve muško-ženske tajne ljubavi, u Mileninoj glavi su se lomile kapije od čipkastog gvožđa, šedrvani, mavarski prozori, aleje čempresa i ulice pune narandžinog drveća.
Njena podeljenost između Rima i Požarevca, patrijarhalnog i modernog, sada je dobila i novu podeljenost – ljubavnu. Majka, koju je volela najviše na svetu, je objašnjavala da su njene ljubavi, one ljubavi koje je ona osećala kao najvažnije i najplemenitije u svom životu – maglovite zablude njenog neiskustva.
– Ja sam se u Bajrojtu zaljubila u Bruna jer sam slušala Vagnera, zaneo me njegov duh, duša i duhovitost, o kakva zabluda – kukala je Danica. – Žena mora imati jakog, bogatog, stabilnog i uglednog muža, a ne vagabunda i boema, leptira strasti i obmane. Evo tri tona Vagnera i kako se mučimo same bez novca i muškarca da brine o nama. Muzika je jedno, muškarci su drugo – ponavljala je Danica ispod masline nesigurna da je Milena dobro razumela lekciju.
Od zanosa i bola, prekinutih strasti i kovitlaca emocija Milena se ponovo razbolela. Apsces je opet počeo da radi – kako je govorila njena majka. U maloj sobi pansiona u Via Karmen, sasvim nedaleko od Puerta del sol, ležale su na krevetu i plakale. Oznojena i elegantna, Danica uspaničeno traži bolnicu koja bi je primila. U francuskoj bolnici su odbili da je prime, u nemačkoj su jedva pristali i rekoše da je hitno potrebna operacija.
Milena je ležala 22 dana u maloj nemačkoj bolnici. Njena Španija bila je sada samo mali bolnički prozor. Ona je, ipak, bila srećna što je njen krevet tako blizu Pradu, što je njena soba usmerena prema Bošovom „vrtu uživanja“. Uprkos činjenici da su talenat i telesna bolest, genijalnost i siromaštvo u nerazdeljivoj vezi, retko se može pronaći takav mučenik među umetnicima dvadesetog veka kao što je bila Milena. Njene muke približne su samo onim Bleza Paskala, koji sve što je napisao, napisao je pod telesnim bolom.
Ona besomučno čita, Danica sedi pored nje i drži je za ruku ili veze. Dok je, umorena od ustajalog bolničkog vazduha i jednog jedinog prizora kroz prozor, izlazila od svog deteta, jedan lekar je povuče u stranu i reče:
„Kao što vidite rana ne može da zaraste već jednako u dubini radi. Bojim se da nije kičma zahvaćena… Kad odete u Pariz vodite je odmah u kakvu dobru bolnicu…“
Izmorena Danica se vraća u njihovu sobu i tu ponovo leže zagrljene jedna pored druge i plaču:
– Ne boj se ništa, mamo moja. Sve će to da prođe… Kad bismo mogle sutra u Prado…
Samo posle dan ležanja, Danica ruku pod ruku vuče Milenu, bledu i iscrpljenu, kao što rođaci nose bolesne u Lurd i nadaju se čudu. Milena ozarena, sva crvena u licu, stoji iznad Bošovog „Vrta uživanja“ i uzvikuje:
„Hvala ti, majko moja, za sve ovo.“
Dok u španskom odelu, velikim šeširom na glavi i visokim čizmama sa mamuzama šeta Alkazarom, Milena izgleda kao vila sa drugog sveta.
– Priznaj da si zaboravila svog flamenko igrača, Milena, dušo mamina, vidiš šta je prolazan zanos…
Milena ne odgovara ništa samo se blago nasmeje, pomiluje Danicu po kosi i zatim zapali cigaretu. Danica nikad nije shvatila zašto je Milena tako naglo, tako krhka i bolesna, počela da puši. Milena dimom gasi vatru flamenka u srcu ali majka ima svu njenu ljubav…
– Moraš da čuvaš svoju nevinost – ponavljala je Danica – a i dobro bi bilo da napišeš pismo ocu!
Iz Španije su se Danica i Milena, trećom klasom (kao i uvek), uputile za Pariz. Milena nije stigla ni da slika ni da uživa u baštama i ogledalima Versaja, čekala je „operacija većeg stila“. Te noći Danica je zapisala:
„Jadno moje dete, blago kao anđeo, sa suzama u očima samo reče:
– Mamo moja, zar još? – Uzeše je od mene, metnuše na nosila i uvukoše u dizalicu. Šta li sam sve preživela za to vreme? Da li sam uopšte bila živa? Ne znam. Neko podiže moju ukočenu, spuštenu glavu i reče:
– Madam Milena je živa. U svojoj je sobi, ali još pod narkozom. Idite kod nje i budite je!

Milena je provela 25 dana u maloj bolničkoj bašti, brojala ptice i grane i maštala o vrevi na Monparnasu. Držala je glavu položenu na Daničine grudi i dok je ona milovala Danica je, kao mantru, ponavljala:
– Milena, dušo, i tvoja je mama majstor, umetnik! Rastežem godinama jedan lastiš. On mora da stigne od početka do kraja meseca, i ne sme da pukne. Ne brini, idem da ti kupim jedan kolač!
– Mama, kada ću moći bar malo da ti se odužim za tvoje muke i žrtve?
– Ne brini – ponavljala je Danica – lastiš je u mojim rukama i ne sme se nikada prekinuti.
Tek što je malo prizdravila Daničin ambiciozni program je podrazumevao da odu u London. Da se Milena integriše u engleski džet-set.
Milenino oduševljenje je počelo već na La Manšu – vikala je od sreće u slan vazduh. Potom Trafalgar, Pikadili, Hajd Park. Milena, kao i svi teško bolesni ljudi previše ceni život a ta joj radost života onda razara zdravlje. Ali London je idealan grad za melanholike. Ona je našla milje za svoja raspoloženja i stavila ih na platna. Slikala je London, njegove ulice i kuće i potom napravila izložbu u Blumsberi galeriji 27. februara 1931. godine. Izložba je prošla lepo (iako je Danica morala da plati 300 dinara za iznajmljivanje) bilo je tu nekoliko aristokrata, dva-tri masona i dosta slikara Italijana. Milena je bila zadovoljna, ipak, Danica nije bila zadovoljna prodajom i stalno je ponavljala:
„Ko može da kupi taj ne razume, a ko razume taj ne može da kupi.“
– Maco moja – odgovarala je Milena na to – najzad ćemo pojesti nešto drugo sem one užasne kuvane ribe!
Iznenada desila se jedna nepredviđena i čudna stvar koja je potpuno izmenila njen život. Danica se teško razbolela i morala je hitno da se vrati u Jugoslaviju. Nije dozvolila Mileni da ide sa njom ponovivši da je njena karijera najvažnija i da ona među Srbima nema šta da radi. Ponovila joj je još jedanput sve lekcije, zamolila da čuva svoju nevinost i dobro pazi u koga se zaljubljuje i otputovala.
Milena, naviknuta na onu kompoziciju koju je naslikala još kao šesnaestogodišnja devojčica u kojoj ona mala drži naslonjenu glavu na ramenu svoje velike i snažne mame, sada je odjedanput bila sama.
Ostala je još neko vreme u Londonu a onda se vratila u Pariz (opet trećom klasom kako je štedljiva Danica naučila) i iznajmila sobicu.
Ona puši, doteruje se i počinje da, uprkos majčinoj zabrani, upravo biva okružena ljudima koji su neodoljivo podsećali na njenog oca.
Druži se sa Bretonom, Valerijem, Fargom, Lotom, Kasuom.
U galeriji „Mlada Evropa“ ona ima prvu parisku izložbu i desilo se čudo. Sav onaj uštogljeni akademizam je nestao, odnekud su isplivali svi Milenini snovi prepuni lepeza, velova, grčkih bogova i heroja, sve njene nataložene fantazije koje je odjedanput izlila na platna. Direktor galerije Antonio Anjante postaje njen obožavalac, kao uostalom i Sima Milinčić, koji se u nju zaljubio još u Londonu.
Ali, Milena, iako šarmantna, tajnovita i sofisticirana nije bila naročito zainteresovana za njih. Ona je još uvek u svojoj glavi pokušavala da pomiri razlike sa kojima nije lako izlazila na kraj. Nadrealisti su je uznemirili a Lot dotukao. Iskritikovao je njene slike i rekao da nipošto ne sme da radi portrete.
Ta ludačka atmosfera koja se stvarala oko Lota, dobila je svoj vrhunac kada je, oznojen i već poprilično lud Sava Šumanović, na optužbe da je zaljubljen u Rastka Petrovića počeo da odgovara tako što je optužio Milenu da je u incestuoznoj vezi sa majkom. Posle je Sava demantovao da je to bio Bretonov dobar prijatelj, Vaše, kome se Milena izuzetno dopala i pokušao je da prodre do njene suštine.
Milena je bila šokirana i zblanuta. Uplakana i povređena. Muza Lotovog kružoka legendarna slikarka Kiki (u koju su bili zaljubljeni Man Rej, Lot i Šumanović) odvela je jednog jutra na kafu i rekla da mora da se navikne na pariski način mistifikacija. Ovde je incest kao čaj popodne – rekla je Kiki i preporučila Mileni da pod hitno nađe egzotičnog ljubavnika, preda mu svoju nevinost i tako demantuje ljubomorne udvarače.
U Mileninoj glavi je bio apsolutni haos. Sve te knjige koje je pročitala, sve te kontradiktorne ideje koje je vredno unosila u svoju glavu, svi ti čudni ljudi koje je sretala, okrutnost i bestidnost umetničkog miljea koji je najviše volela, Danica čiju je sliku do smrti držala na svom noćnom stočiću. Ona je imala neku vrstu nervnog sloma koju je ona nazvala kriza zbog estetske prezasićenosti. Pol Valeri koji se iz knjiga koje je držala u hladnom krevetu preselio za njen kafanski sto je tešio i hrabrio. Na kraju, ona je poslušala baš Kiki i naglo, a da to Danici nikad nije saopštila, zaljubila se u jednog pijanistu iz jugoistočne Azije. Milena je bila fascinirana žutom rasom. O njihovoj vezi zna se vrlo malo, nikakvi zapisi nisu ostali, tek nekoliko svedoka koji su merili njihove poljupce po Monmartru i pod Kupolom.
Ozdravljena i preporođena, Danica se vratila u Pariz i pomagala joj je oko izložbe. Pijanista je nestao iz Mileninog života, a cigarete su ostale. Daničina ogromna i bespoštedna ljubav bila je sav izvor Milenine energije, izvor koji je ponekad i pržio.
Danica je volela da celi njihov istinski život predstavlja kao potpuno mučeništvo i podvižništvo i samo na Mileninim slikama nije bilo tog mazohizma i žrtve. Tek nemir, lepota, romantika, tuga. Ona je želela da bude lepa, srećna, živa i da se uklopi u svet oko nje pa makar taj svet postajao nešto sasvim suprotno od onoga o čemu je ona kao devojčica maštala.
Danica joj je jedne noći, dok je ova pokušavala da sašije sebi haljinu za otvaranje izložbe, izložila ideju da sada već mora da misli o braku, da dobro gleda oko sebe i pametno odluči.
– Trebalo bi da pišeš Brunu, on ima tako uticajne prijatelje – govorila je.
– Otići ću kod Bruna, tako sam ga željna, i njega i Rima – odgovorila je Milena.

Rim je prihvatio Milenu dostojanstveno. Na njenoj izložbi okupio se italijanski džet-set, brdo grofica i markiza, pesnika i kritičara. Barilijeva kćerka je blistala. Lepe kritike, mnoge ponude i zbližavanje oca i kćeri koji su u tim danima otkrili da imaju mnogo sličnosti i da se one ne završavaju u dugom nosu i nemirnoj prirodi.
Italijanska vlada je ponudila Mileni da uzme njihovo državljanstvo, što je ona bez razmišljanja odbila.
– Nigde nije nebo tako lepo kao u našoj požarevačkoj avliji.
Ali ta ljubav nije bila uzajamna. Ne samo da predstavnici naše ambasade nisu došli na njenu izložbu nego su odbili i da joj pomognu u finansijskoj krizi. Pošto je tada na snazi bio zakon o zabrani iznošenja i pošiljki novca, Danica nije mogla da joj pošalje ništa, a Bruno je upravo bio bez lire. Milena je sa velikim brilijantskim prstenom otišla u jugoslovensko poslanstvo i dala ga kao garanciju za manju pozajmicu novca (i Daničinu adresu kao garanciju) dok ne proda slike. Odbili su je sa gnušanjem.
Međutim, taj događaj je bio tek malo razočarenje pred ogromno koje joj je priredila jugoslovenska kraljica. Naime, 1935. Milena je celu godinu provela u Beogradu gde su joj na svakom koraku davali do znanja da je nepoželjna. Baš kada je htela da se vrati u Pariz ona dobije porudžbinu da radi portret njene dalje rođake, jugoslovenske kraljice. Milena je strpljivo čekala taj dan i pripremala se iako je pre toga rešila da zbog neprijatnosti ne ostane ni dan više u Jugoslaviji.
Posle godinu dana čekanja ona dobija preko maršalata Dvora obaveštenje da od portreta neće ništa biti a kao utehu četiri hiljade dinara.
Nikada besnija i nesrećnija Milena nije bila:
– Nisam ja prosjak – vikala je svojim tankim glasom i bacala zgužvane novčanice.
Ipak, uzela je novac da se pošiljalac ne bi uvredio. Bleda i prepuna gorčine otišla je do Danice, pružila joj novac i rekla:
– Nisam ja, majo, ni prosjak ni slepac – briznula u predug i iscrpljujući plač posle koga je zauvek napustila Jugoslaviju, Beograd i Požarevac nikad se više ne vrativši.
Čak ni posle ’37. kada je Danica molila od ministarstva malu finansijsku pomoć nisu joj odobrili. Milena se uputila u Oslo da vidi prvi sneg i tada je poslednji put videla svoju požarevačku avliju, devet Daničinih soba, mali bioskop i drveće koje je raslo brže od nje.
Sledeće godine Milena je provela na relaciji Pariz-Rim, a onda je jedan nenadan boravak sa Brunom u Veneciji potpuno promenio. Njena traženja od konzervativnih obrazaca, preko De Kirika i nadrealista, potpuno su pala u senku kada je otkrila prerafaelite i tu se potpuno zaljubila u opus i dela Dantea Gabrijela Rosetija. Perverznog i genijalnog brata Kristine Roseti koji je legendaran po tome da je svoju najpoznatiju knjigu jedini primerak ljubavnih pesama sahranio zajedno sa svojom ljubavnicom pa ga iskopao posle nekih sedam godina i objavio. Prerafaelitsko slikarstvo je promenilo Milenu, formiralo njenu duhovnu sigurnost i razjasnilo joj neke večne dileme. Ono je rešilo antinomije od kojih je bilo sazdano njeno biće. Rosetijeva Beata Beatriks našla je svoj odraz u mnogim Mileninim važnim slikama u „Usnuloj devojci“ iz 1937, zatim u „Melanholiji“ iz ’38. a čak je iz njene njujorške faze slika „Oplakivanje Hrista“ očigledan omaž.
Milena je volela druge rase. Dopadali su joj se Crnci i Kinezi. Volela je apartne muškarce koji nisu odgovarali slici koju je zamišljala zabrinuta Danica. Rad, rad i rad i njena haotična i nasilna želja da se kreće, da ide dalje, da je uvek u novom prostoru sa novim pogledom kroz prozor. Psihoanaliza bi rekla da je u pitanju strah od smrti, on se najlakše tera novim prostorima i pejzažima. I njene slike uvek sadrže dinamiku, akciju, pokret. Nikad mir i statičnost. Ići dalje, ići brzo napred, iskoristiti svaki minut sve to govori o njenom grubom, iako možda nesvesnom, predosećaju sudbine.
Bruno se iznenadio kada je video u Veneciji. Iznenada je postala žena. Sve do tada on je u Mileni video svoju devojčicu. A onda se pojavila promenjena. Pogled joj je odavao tajnu a ne otvorenost. Znao je da ona i Danica ne dele više sve tajne i Milena mu tako postade bliža. Već Milenin autoportret iz 1936. ne liči na one prethodne. Nema onog uplašenog pogleda koji su bili registrovani na njenim autoportretima iz ’26. ili onog sa šeširićem iz 1933. godine. Na autoportretima iz ’36. i ’38. ona je naslikala svoju inicijaciju i pokazala ih Danici umesto poveravanja gde je i na kom mestu izgubila svoju nevinost, ko je naučio da se ljubi a ko šta je strast. Ali. Danica se nije previše udubljivala u Milenine slike, ili bar ne na taj način. Ona ih je besomučno na svojim visokim štiklama nosala od jednog eksperta do drugog da bi joj potvrdili da Milena napreduje, ali nikada nije verovala da neka slika može biti naslikana da bi joj Milena njom nešto saopštila. Ona je verovala da su slike čist i mukotrpan rad a ne tajna, čak da je u to posumnjala ona u tom vremenu nije verovala da bi je Milena, to dobro dete koje nikad nije reklo „neću“, mogla izdati. Ipak, zabrinuta kojim tokovima može ići njihovo boemsko druženje bez nje, Danica im se pridružila.
U Bergamu su svo troje bili potpuno srećni na izvođenju Brunove opere „Meduza“ na kojoj je doživeo ovacije. Opera je izvedena 25 godina pošto je objavljena i nagrađena. Danica je primetila da se Milena sigurnije i opuštenije ophodi sa muškarcima i udvaračima ali nije pretpostavila šta je uzrok tome. Jedno poslepodne dok su jele suve kolače, pitala je:
– Milena, dušo, načula sam da je taj Valeri zaljubljen u tebe!
Milena je zapalila cigaretu i odmahnula.
– Pol kaže da ja bolje slikam nego što on piše, to je zaista neodmerena izjava!
Smejala se. Danica je gledala i nije je najbolje razumela čemu se smeje. Ona je posmatrala svoje dete koje je sad bila privlačna, šarmantna, otmena žena, priznata umetnica i bila je ponosna. Od tog ponosa nije imala vremena ni za šta drugo. Tek ponos i spremnost na žrtvu.
Milena dobija strašnu i prejaku želju da ode u Ameriku. Izvesno je bilo da se centar umetnosti premešta u Njujork. Sedele bi po ceo dan na njenom krevetu i fantazirale, kombinovale, sabirale ali nije bilo novca za taj put. Da bi joj pomogla da ostvari svoj san, iako jako tužna jer oseća da se njihovi putevi razilaze, Danica napušta Pariz ranije i daje joj preostali novac. Milena je radila noću od 10 do tri ujutru jer joj je smetala dnevna svetlost koja je promenljiva i varljiva. Bunila se da Danica ode ranije, ali je na kraju pristala. Jedno od poslednjih slika koju je Danica zapisala kao sećanje je ova:
„Za vreme rada gramofon i ja smo je zabavljali kao i ranije, a kad legnemo, onda bi ona mene počela da zabavlja, ali ne kao nekada – veselo i detinjski. Sada je govorila tako ozbiljno, sa vrlo razvijenim i dubokim znanjem i logikom. Reči su joj tekle kao silna bujica, koja ne zna ni za kakve smetnje i teškoće. Ja sam je gledala i slušala zadivljeno i ljuštila sam joj jabuke da je osvežim. Ona se srećno smešila i govorila dalje o radu, a ja sam gledala pred sobom moju Milenu potpuno izgrađenu, savršenog čoveka – onakvu kakvu sam je ja želela.“
Koliko bola i patnje je bilo u poslednjem rastanku (tada nije znala da je poslednji ali je izgledao kao dug rastanak) u pogledu majke na svoju kćerku na pariskoj stanici. Osetivši njenu tugu Milena je ponavljala:
– Mamo moja, ako ti je mnogo teško da idem u Ameriku, ja da ne idem!?
Ali Danica je odbijala takvo razmišljanje, Milena je bila njena jedina ambicija, njeno jedino umetničko delo, nje – najbolje požarevačke udavače koju je Bruno Barili u trenucima besa zvao idealnim mediokritetom. Sada je njena Milena, njen ponos i osveta, morala da ide dalje i ona je pustila.
Dok je trčala u svojim kišnim cipelama za prozorom ne puštajući Daničinu ruku, Milena je govorila kroz suze. Iza prozora, plašeći se da će joj ruka od ubrzanja pući stajala je uplakana i znojava Danica.
Milena je detinje ponavljala:
„Maco moja jedina, vratiću ti se ja uskoro, ali sa mnogo više znanja; a i proučiću situaciju kako bi posle mogle obe tamo da krenemo; tvoj Mića da škraba a ti da brojiš dolarčiće…“
Onda je iz tašne izvadila skupocene, lakovane sandale i ubacila ih Danici u krilo:
– To ti je za garanciju da će tamo Mića biti skroman, ponesi ih kući, meni tamo neće trebati.
Ruke im se rastaviše a voz ode.
– To je bio svršetak mog pravog života – ponoviće bezbroj puta Danica.