Tajni život slavnih Srpkinja

First topic message reminder :




Skrivana, tajna i šokantna istorija koja nam ove slavne i pametne žene predstavlja u novom svetlu koje ih čini još intrigantnijim i lepšim.

Kakve se tajne kriju u životu Desanke Maksimović, Isidore Sekulić, Teodore Marković alias Dore Mar, Ksenije Atanasijević, Milene Pavlović Barili, Anice Savić Rebac? Upoznajte skrivanu stranu života slavnih Srpkinja kroz potresne, nežne, intrigantne, šokantne priče o dosad nepoznatim detaljima iz njihovog života. Zbog čega Isidora Sekulić zavodi svoga učenika i biva optužena za pokušaj ubistva muža? Šta je dovelo do toga da Anica Savić Rebac koristi opijate, a beogradska čaršija je navede na samoubistvo? Kako je Ksenija Atanasijević postala srpska Mata Hari i član „Crkvenog kamernog orkestra“? Kako je sujeverna Desanka Maksimović postala režimski pisac? Da li ste znali da je Milena Pavlović Barili bila špijunka vlade u izbeglištvu i žrtva muža homoseksualca, a da je Dora Mar proživela svoj vek u žarištu nadrealističkih perverzija…
(izvor, Laguna)

Ponašajući se onako kako je to od nje milje tražio, bivajući predsedavajući posle Pen kluba, akademik, i šta već ne, ona je uvek, duboko u sebi čeznula za realizacijom ljubavi u sebi. O tome svedoči sasvim tajan flert i prijateljstvo između nje i Ive Andrića, koji su, prepoznavši se kao najumniji, gajili nežnu prepisku i jake osećaje jedno prema drugom. Jedan deo književne čaršije, koji inače hvali Andrića zbog diskrecije i veštine kojom je prikrivao svoje ljubavne avanture, tvrdi da ni tu „ništa više nije bilo“. Drugi opet tvrde, da je to najbolje skrivana velika ljubavna afera koja je Isidori donela mnogo radosti i uzbuđenja, i da je Andrić, kao i u mnogim drugim slučajevima, uspeo u onome gde su svi drugi „propali“.
Suprotno stanovištu o Isidori kao o monahinji naše književnosti, pojavio se svojevremeno o njoj tekst kao o promiskuitetnoj i nezasitoj u potrazi za najpametnijim muškarcem. Kao najveća njena strast ipak se apostrofira gospodin Grol iako se kao najopscenija strast apostrofira njena bliskost sa svojim oženjenim izdavačem Cvijanovićem.
Postojali su i mladi studenti i intelektualci trajno zaljubljeni u nju. Izvesni gospodin Devrnja sa punom strašću i prevelikim zanosom branio bi je u studentskim novinama kada bi je bilo ko napao.
Ona, Isidora, sada je već bila rezignirana i stalno je odbacivala cveće govoreći da joj ne treba sada kada joj ga niko nije doneo u dvadesetpetoj.
Umorna od živih i nesavršenih muškaraca ona najzad otkriva jedinog koji zaslužuje njenu punu ljubav, jedinog koji je imao suptilnost i dubinu, kome je mogla pokloniti svoje poverenje. Jedini, koji je više nije mogao povrediti i koga je volela kao svog oca Danila. Vladiku Rada volela je Isidora zasigurno najviše u svom životu. Sasvim sigurno, ona koju je pamet i talenat kod muškarca uzbuđivao više od lepote i snage, procenila je da je on prvi po umnosti i predala mu sav svoj zanos.
Za to vreme Isidora, koja se u književnoj čaršiji ogovarala još samo po tome što odbija da prikaže pesme Desanke Maksimović, sada je postala „posmrtna Njegoševa ljubavnica”.
Kroz odanost i ljubav prema Njegošu, kome je pripremala knjigu u dva toma ona provodi ratno vreme, glad, bedu. Gubi vid, jede malo, smrzava se. Prodaje klavir. Posle rata nova vlast izdaje komandu:
„Zabranjuje se konačenje, ulaženje i sve druge smetnje u stanu književnice I. Sekulić.”
Krajem četrdesetih, neposredno pred Ðilasov napad, javno hvaljena Sekulićeva, koja je sada već postala redovni član akademije nauka, i koja je pojam smernosti i skromnosti ogovarana je da je zaljubljena u Njegoša i da drži njegovu sliku u prirodnoj veličini, da sa njim danju i noću razgovara.
Po izlasku njenog prvog toma o Njegošu, 1952, izlazi Ðilasov brutalan i jak napad na nju. Optužena je za idealizam. Noć pred objavu tog članka, Ðilas, tada jedan od najuticajniji partijskih ljudi u državi, poslao je svoju sekretaricu Dragicu Vajnberger sa pismom kod nje. Isidora je bila očajna. Još uvek je bila uplašena zbog streljanja Grigorija Božovića i kolega kojima su partizani oduzeli građansku i nacionalnu čast. Iako je ’41. odbila da potpiše apel protiv komunista, iako je pre rata hvalila Ribnikare i zastupala Zogoviće sa komunistima nikad nije bilo sigurno.
Njena poslednja objava ljubavi bila je ubijena i napadnuta. Sada je umesto Skerlića tu bio Ðilas. Na kraju, ideologija više i nije bila važna, uvek je tu bio jedan moćan muškarac koji je indirektno napada za solipsizam i nedovoljno društvene svesti…
Sada već sasvim stara, umorna i bolesna, Isidora spaljuje svoj drugi tom knjige o Njegošu. Nedovoljno marksistička, puna idealizma njena druga knjiga – mislila je nikome ne treba – bacila je u vatru.
Tito, koji je uvek imao više stila od Ðilasa, bio je nanerviran Ðilasovim bahatim postupkom, znao je koliko je Isidora važna za novu vlast i poslao joj je ogroman svežanj para i nov kaput. Isidora je pare vratila a kaput zadržala da se pošiljalac ne uvredi i poklonila ga jednom siromahu, manje siromašnom od nje.
Godine 1953. još jedna pametna Srpkinja propada, ubila se Anica Savić Rebac. Isidora, sada sva u svojoj introspekciji nema nikakva zadovoljstva od slave koje su joj priredili posle svih gorčina. Trač koji mi se najviše dopada o njoj je da je na kraju izmislila doktorat da bi uklopila sliku koju su joj namenili. Nigde se u stranim dokumentacijama nisu mogli pronaći dokumenti o tom doktoratu. Ona sada sasvim mirna i potpuno posvećena introspekciji, ponavlja:
„Čitavo moje delo je šaka šodera bačena u velike rupe naše nekulture.“
Mala, usamljena, devojčica koja je sedela u svom buretu zakopana sa svojim igračkama, sada se zakopala u svoju kućicu na Topčideru i tu živela sa svojim duhovima.
Još jedinu strast koju je pokazivala su bili trenuci kada bi slušala Menjuhina dok svira i kada bi od lepote i slabosti koju je ta lepota provocirala klečala.
„Visok pritisak, bolovi, depresije, migrene… Ne sećam se da sam ijednog dana bila potpuno fizički zdrava! Ali mi je zato razum uvek bio budan i svež, i zdrav. Ovo gore, gornji sprat, bilo mi je vazda svetlo i osvetljeno!“ – volela je da govori u retkim intervjuima.
Krajem marta 1958. zove sveštenika Gvozdena Miloševića i saopštava mu da želi da bude „sahranjena najskromnije umotana u belo platno i ubačena u čamov sanduk“. – „Onako kako je moj Gospod Hristos sahranjen…“
Uvek duboko religiozna kao i kad je bila devojčica i kada se sa tamnom ozbiljnošću krstila pre nego što će uzeti koru hleba, od književnika i fariseja nije ostavljena na miru ni posle smrti.
Pre nego što će je okovati u zvezde i stvoriti o njoj mit, grupica čija imena zna samo nekolicina u Beogradu, uradila je najgoru stvar, koja je vremenom pretvorena u jednu od najmučnijih beogradskih tajni.
Na obdukciji su tražili da se utvrdi da li je naša istaknuta književnica još virgo in tacta!
Tako, kao o njenom prekrasnom eseju o kurtizani kojoj su odvratni klerikalci zabranili da se za Božić popne na zvonik crkve na koji se penjala kao devojčica, tako su Isidori Sekulić zabranili da bude žena da bi bila književnica. Uništili su i razbili njeno bure puno tajni, sklonili erotičnu i senzualnu gospođicu Nedić iz Ðakona Bogorodičine crkve, i najzad, vatri predali njenu ljubav prema Njegošu. Na kraju, očigledno više zainteresovani za njeno telo nego za duh, došli su da provere šta je istina od onoga šta su sami pričali.
Na kraju, naši književnici potvrdili su da je nevina i da se može u zvezde okovati. Svi oni književnici koje je odbila dok je bila živa pitali su se kome li je osim pameti poklonila telo najpametnija Srpkinja?
Tako je Isidora Sekulić prva mučenica jugoslovenske književne scene.
Danas, posle skoro osamdeset godina, ponovo je pred očima javnosti njena najlepša, najnežnija, najdublja i najsmelija i najerotičnija knjiga Ðakon Bogorodičine crkve zbog koje su je napali iz crkve i osudili oni koji preziru „ženske“ strasti.
Ova knjiga ženskog preispitivanja (objavio „Plavi jahač“) najzad pruža odgovore na sva pitanja koja su mučila sve one oko Isidore Sekulić i ono glavno – šta je bilo u njenom srcu?
Tu se, između ostalog, krije i odgovor na pitanja da li je Isidora odgovorna za smrt svoga muža, koga je najviše volela kao i na to da li je pisala iz muških cipela ili iz ženskog mozga koga su uporno, uzaludno, pokušavali pretvoriti u muški.

CRVENA MUZA
ili tragedija očiju Dore Mar




Kada je u vlažnu novembarsku zoru 1907. u francuskom gradiću Tour, na svet došla mala zelenooka devojčica i zaplakala glasno i strasno, niko u tom plaču nije video ništa posebno, tek još jednu objavu života.
A suze Teodore Marković, alias Dore Mar, učiniće za savremenu likovnu umetnost više od svih osmeha muza zajedno. Ono što je za Leonarda bio Mona Lizin osmeh za Pabla će biti Dorin plač.
Teodora Marković rođena je od oca Srbina, relativno uspešnog arhitekte čudnih snova, i majke Francuskinje sklone religioznim zanosima i misticizmu, koja je kroz svog supruga postala pravoslavni fundamentalista.
Svog rodnog grada i slavne pokrajine jedva da se i sećala. Nekoliko igara na obalama Lore, mekog, lakog, gotovo slatkog vazduha koji je strujao sa Atlantika i mnoštva dvoraca u čijim je baštama ležala.
Jednog jutra, kao sasvim mala devojčica, kada se kod majke raspitivala o dvorcima i prinčevima saznala je da „prinčeva više nema“, da ona „na svu sreću živi u republici“ i „da zaboravi te gluposti”.
Ovo je strašno potreslo malu Teodoru koja je ceo dan plakala u nekom vinogradu i njene su suze padale u tvrdu francusku zemlju.
Legenda kaže da je Pablo pokušao da pronađe lozu pod kojom je Dora Mar prvi put plakala.
Njeni prijatelji, skloni Frojdu, voleli su da prepričavaju da je to upravo bio dan u kome je Teodora postala Dora, da je to jutro u kome se u njoj rodila nadrealistkinja i da je u tom vinogradu njena tuga postala savršena, njene oči zagonetne a plač jezivo uzbudljiv.
Dorin prijatelj Breton je u šali ponavljao da u tom danu „čuči“ i uzrok njenom strasnom zaljubljivanju u Pikasa.
Devojčica koja je taj dan sahranila prinčeve morala je i mogla voleti samo genija.
Svoje detinjstvo Teodora je provela u Argentini. Kada je prvi put ugledala zemlju srebra, Teodora je bila bez daha.
Zemlja lepote, čije je otkrivanje Huan Diaz de Solis platio životom, koja je Magelanu donela razočarenje, a Kabotu srebro, bila je scenografija za njeno odrastanje i pretvaranje krhke Teodore u erotičnu Doru.
Teodorin otac došao je u Argentinu da gradi kuće po Pampama i mostove na nepoznatim i divljim rekama koje teku ka La Plati, ali u nju nikad ne stignu već nestaju u močvarama.
Teodorina majka je bila nesrećna i stalno je sanjala svoj Tour, meke, pitome predele i dvorce. Od mešavine severnih vrućih i vlažnih vetrova sa onima ledenim sa juga, zvanim „pamperosi“, ona je u napadima neuroza ponovo prešla na katoličanstvo.
Teodora je volela Argentinu i njene vetrove. Kada bi duvali pamperosi ona bi zamišljala najčudnije slike koje je sanjala da jednog dana naslika.
Sedela bi satima ispod nekog kaktusa i crtala. Bila je opsednuta gaučosima, čitala bi del Kampa i Obligada i umesto princa zamišljala, kao svog idealnog ljubavnika, „gauča“.
Teodorin otac je bio šokiran kada je saznao da njegova mistična lepotica, devojčurak koji se pretvarao u zanosnu devojku, ima „strasnu i tajnu vezu“ sa jednim stvarnim gaučom, kravarom. Ona, ko– JU SU Još U Argentini jurili bankari, vlasnici plantaža i rudnika srebra, odabrala je da se u vreme kada je ova zemlja bila u blagostanju (jer je bila neutralna u Prvom svetskom ratu) opredeli za običnog kravara.
Obožavala je svog gauča koji je mirisao na stoku i balegu. Kada su se preselili da bi ta prerana i neadekvatna ljubav prestala, ona ga je po vrelom sećanju slikala, a taj sentiment „pampe“ stvorio je od nje buntovnicu. Zbog gauča je Teodora drugi put plakala ceo dan, i od plača su joj oči, što će Pablo posle opisivati, postajale još tamnije.
Posle toga rešila je da više nikada ne plače. Na svoje svetlo lice navukla je nepomičnu masku i precrtala je jarkim ružem.
Bila je užasnuta predrasudama i socijalnim nepravdama, mrzela je osorne gazde koji su mučili i izrabljivali svoje radnike, ili ukratko, lepotica je zbog svoje nesrećne ljubavi postala ekstremna komunistkinja.
Bilo je vreme da se vrati u Pariz.
Kada se 1925. pojavila preplanula i izrasla osamnaestogodišnja lepotica postala je predmet zanosnih ljubavnih intriga o kojima je brujao ceo grad svetlosti.
Crnokosa, bele puti, divljeg i snenog pogleda, Teodora je želela da bude slikar, najveći slikar na svetu…
A počela je kao fotomodel.
Fotografi su se naprosto otimali za nju, taj spoj ponosa i samokritičnosti koje je odavalo njeno lice bio je predmet razgovora u svim studijima. Radila je sa Anri Kartije Bresonom i Krulom. Man-Rej ju je ubedio da bude njegov ekskluzivni model.
Ujutru bi odlazila na predavanja, na akademiju kod Lota (kod njega je studirala i Lempicka). Iako ju je Andre ohrabrivao, ona se zbog svoje samokritičnosti sve više okretala fotografiji, a svoju žudnju prema slikarstvu okretala ka opsesiji prema slikarima.
Uprkos tome, point of view Dorinog života i dela, je bliskost i saradnja sa Man Rejom. Iako će je oficijelna istorija umetnosti prevashodno beležiti kroz obostranu opsednutost sa Pikasom, suština njene umetničke pa i ideološke vokacije leži u njenoj vezi sa filadelfijskim Jevrejom, avangardistom, Emanuelom Rudzinskim, koji će, po ugledu na holivudsku praksu, u funkciji umetničkog marketinga, skratiti svoje ime u Man Rej ili anagramskije, Man-Rej.
Opčinjena Man-Rejovom magijom, Teodora Marković će i postati Dora Mar iz čijeg će akorda proizaći i zavičajni odjek Micić-Aleksićeve dade – mada! Susret Man-Reja i Dore Mar je bio preloman, slobodno bi se moglo reći i spasonosan za ideju evropske moderne umetnosti. Nakon spajanja u Lozani, po okončanom Prvom svetskom ratu, njujorške grupe dadaista, čiji su protagonisti bili Dišan, Man-Rej i Frensis Pikabija, sa ciriškim krugom oko Tristana Care, s kojim su uveliko zbliženi i nemački dadaisti predvođeni Maksom Ernstom, suprotno očekivanjima te nihilističke internacionale, umetnički pokret – protiv umetnosti, počeo je da gubi na prestižu i u pariskim promarksističkim mondenskim salonima.
Man-Rej će u tami zenica Dore Mar, pronaći inspiraciju za kreiranje jedne nove estetike koja će poput inicijalne kapisle pokrenuti lavinu avangardističkih ekshibicija. Pošto su razaranjem i nipodaštavanjem klasičnih likovnih tehnika razbili auru oko ideje umetnosti, umetnika i umetničkog dela, kako će to mnogo godina kasnije precizno definisati Valter Benjamin, još jedan iz plejade marksističkih rušitelja klasičnih vrednosti, Man-Rej i njegovi istomišljenici će u „objektivizmu“ aparata, u tamnoj komori kamere, pronaći čarobnu formulu za vaspostavljanje nove umetnosti. Oči Dore Mar kojima će posle Man-Reja biti opsednuti mnogi, od velikog majstora Koktoa, preko perverznog maga Pola Elijara, raskošno žovijalnog Rene Klera, animalnog erotomana Žorža Bataja, perverznog cinika koji je nadmašio i samog Frojda, Žak Lakana, pa sve do rasplodnog genija nad genijima, amblematične figure, antifašističke Evrope, Pabla Pikasa.
Man-Rej je pre svih u očima Dore Mar, u očima koje će postati zaštitni znak evropske pariske moderne umetnosti, očima koje dan danas novopečenim bogatašima – kolekcionarima koji nikada neće čuti za ovu fatalnu Srpkinju, izmamljuju ogromne novce, provocirajući svojom magičnom dubinom seobu iz galerije u galeriju, iz kolekcije u kolekciju čak i najminornije crteže slavnih pariskih umetnika, crteže koji su kao i mnoga velika platna organizovani oko Dora Mar okulara.
Kada je lansirala svoje nadaleko čuvene sunčane naočari, Paloma Pikaso nije ni slutila da je njima želela da sakrije energiju očiju, energiju Dore Mar od koje se, uprkos mnogim ženama, Pikaso nikada nije odvojio. Man-Rej je u tim zenicama Dore Mar prepoznao obrnutu komoru kamere, kamere obskure, foto-aparata. Magiju novih medija. Bez očiju Dore Mar ne bi bilo figurativne revitalizacije moderne. Ne bi bilo neodadaističke euforije, bez koje ne bi bilo ni pop-arta. Pre toga, ne bi bilo obnove i revitalizacije kubizma iscrpljenog karikaturalnim perspektivama analitičnosti čiju je krajnju degradaciju izveo Gijom Apoliner u svom dramoletu „Tiresijine dojke“. A dojke nas vode ka vezi Dore Mar sa Žoržom Batajom, vode nas raspravi o seksizmu i promiskuitetu antifašističkog egzistencijalističkog Pariza tridesetih. Iscrpevši sve što je mogao iz Dore Mar, Emanuel Rudzinski će prosvetljen ikoničnošću fotografije, otići natrag u Ameriku. Ovoga puta ne na istočnu obalu, nego tamo gde je carstvo savremene ikonodulije – u Holivud.
Dora Mar će ostati u Parizu da inspiriše, motiviše i prosvetljuje demokrate, antifašiste, marksiste, egzistencijaliste, psihoanalitičare, jednom rečju – avangardiste.
Njena ljubavna veza sa Žoržom Batajem uzdrmala je Pariz. Bataj je bio lud za Dorom i ona je u njemu generisala strasti koje će ga učiniti slavnim. Bataj je Doru uvukao u krug nadrealista u želji da Breton, Elijar i Arto crknu od zavisti kad upoznaju njegovu muzu.
Dora je bila savršena: suptilna, erotična, perverzna, bestidna, stidljiva, zavodljiva i nezainteresovana sve u isto vreme. O njenom životu u Argentini su se ispredale bajke, kako je jahala konje, koga je sve zavela, odakle je skakala, iz kojeg je oružja pucala…
Elijar je bio opčinjen Dorom. Ispitivao je Bataja o njihovom ljubavnom životu. Dobri poznavaoci nadrealističkih krugova tvrde da su Elijar i Dora bili i telesno bliski i da je Elijar namerno držao pozu gubitnika, a u stvari je namerno „uvalio“ Galu Daliju, a Doru Pikasu – jer su obe bile „lude“ i „neizdržive“.
Danas je teško saznati šta je istina, ipak, Breton je zbog Dore razvio svoju teoriju o nadrealističkim muzama kao o centralnom fenomenu.
Bataj, blago ljubomoran, upoznao je Doru sa svim njihovim manama. Otkrio joj tajnu da je sve svoje radikalne i genijalne ideje Breton pokrao od Žaka Vašea koji je jedini živeo nadrealizam, a oni koji su ga imitirali postajali su slavni.
Vaše se nije pojavljivao na otkačenim nadrealističkim letovanjima ni zimovanjima, nije ga bilo na fotografijama ni u dnevnicima ni novinama. On je bio genije koga je Breton iscedio. Sve njegove ludačke ideje pretočene su u nadrealistički program. Breton je bio zaljubljen u Vašea u njegove ludosti i opsesije. Pratio ga je satima kada bi ovaj preobučen u kaluđericu šetao ulicama ili kada bi bezrazložno pucao pištoljem. Vaše je živeo nadrealistički a oni su opisivali nadrealizam, živeći mondenski i obožavajući komuniste. Na kraju, Vaše se ubio a Breton je postao slavan. Njegova supruga Žaklin Lamba postala je Dorina dobra prijateljica.
Elijar je javno tvrdio da je zaljubljen u Doru ali da ne želi više razočarenja otkako mu je Dali oteo Galu. (sic!)
Sa druge strane, Dora je bila fascinirana Dalijevim obožavanjem Gale, želela je da pronađe nekog ko bi je voleo kao Dali, nekog koji ne bi pretvarao obožavanje u umetnost već umetnost u obožavanje nje.
Bataj je, naprotiv, koristio Doru kao „perpetuum mobile“ za svoje erotske fantazije. Ona nije više bila samo njegova inspiracija već i njegova slava. Ovaj „mistik bez Boga“, koji je u erotskoj prozi prepričavao opscene fantazije koje mu je Dora podarila, dišući njom i uzimajući njeno telo i ideje sanjao je o poeziji koja bi isključila prirodu kao merilo stvari. Njegov revolt je bio jači od njegovog obožavanja nje i Dori je to postalo dosadno.
Dali se zaljubio u Galu tako što ga je ona izlečila od zastrašujućeg smeha od koga bi mu se paralizovalo telo. Kada je sreo Galu nije više mogao da se smeje, samo je obožavao i tako je bilo do smrti. Zbog njega je Gala ostavila i velikog pesnika i njihovu kćerku. Tako je govorio mit.
Elijar je utehu pronašao u Naš Elijar, muzi koju je pokupio iz Grand Ginjola i ukrao je sa sentimentalnih razglednica za koje je pozirala. Tračevi iza mita govore da je Elijar već bio zaljubljen u Naš kada je ubedio Dalija da će ga Gala izlečiti od fatalnog smeha.
Dora, koja je bila član ekstremno levičarskih grupa poput „Mase“ ili „Kontr-atak-a“ sanjala je o velikom crvenom slikaru koji bi je voleo više od slave koju bi mu ona donela. Ali takav se još nije pojavljivao. Dali je bio rojalista i naginjao fašizmu, Gala je bila desna muza, a Dora je trebalo da postane najveća leva muza, crvena muza dvadesetog veka.
Uzalud se muvala po svim antifašističkim udruženjima, nigde nije pronalazila slikara koji bi je pretvorio u mit.
Nadrealisti su pili mnogo, pravili ludosti, odlazili u mondenske kafane ili su rupe pretvarali u značajna mesta, fotografisali se, voleli, igrali i ulazili u legendu.
Kako je Ajlin Agar posle napisala:
„Južna Francuska u leto, nadrealizam na horizontu, Stravinski u vazduhu, Frojd pod krevetom… Uprkos rastućoj Teutonskoj furiji, još smo se mogli kupati, ležati na suncu, jesti i imati veselo srce.“
Iz tog perioda ostalo je mnoštvo fotografija. Nadrealisti u gaćama, njihove muze u kupaćim kostimima, kose raznesene vetrom. Valjaju se po pesku, smeju, puše i naravno pričaju o radničkoj klasi…
Kada nisu bili na letovanju, u Parizu se grupa svakodnevno sastajala u kafeu Dom ili Plas Blanšu. Gala, Naš, Dora, Žaklin bile su više cenjene zbog njihove razuzdane mašte nego zbog njihovih personalnih umetničkih ciljeva.
O Dori i njenim ekstravagancijama kružile su legende po nadrealističkim krugovima. Kada se prestiž u Parizu merio preko frizure ona se jedne večeri pojavila u Kafe de la Plas Blanš raščupana sa zastrašujuće tamnom kosom koja joj je padala po licu i ramenima, ličila je na davljenika koga su upravo spasili. Svi su bili oduševljeni i puni divljenja.
Crvena; bosonoga kontesa, isticala se u ovom luckastom društvu po svojim mnogobrojnim ekstravagancijama. Mirna i nepomična kao sfinga uradila bi neku ludost, pretvarajući tako u život Bretonove manifeste, za razliku od drugih muza, Dora je imala ozbiljan problem – bila je pametna.
Ako biste nekog od tih salonskih komunista pitali koja je žena u Parizu najviše dostojna divljenja odgovor bi bio uvek isti – Dora Mar. Nešto posle, finansijski iscrpljen i opsednut nadrealističkim muzama, Breton će otvoriti galeriju pod nazivom GRADIVA. Ime je bilo sastavljeno od početnih slova (Gisele, Rosine, Alice, Dore, Ines i Violete oid). Figura Gradive je korišćena kod Bretona, Masona, Dalija, Elijara.
Po Elijaru, Gradiva je bila žena čiji bljesak ruši zidove.
Takva je bila Dora, a onda je srela Pikasa.

Taj sudbonosni događaj koji će potpuno odrediti njenu sreću i Pikasovu slavu odigrao se 1936. godine.
Dora je tada kao profesionalni fotograf radila u ekipi Rene Klera na snimanju filma Zločin gospodina Lanža. Ona i Pikaso našli su se u istom kafeu Du Magot. Skinula je svoje male crne rukavice sa roze ružama i da bi otela pažnju geniju, ispružila na sto svoju elegantnu, belu ruku i drugom rukom, brzo, počela da zabija nož u prostor među prstima.
Radila je to kao što rade gusari, nož je bio sve bliže i bliže jagodicama i polako, cela njena ruka i sto bili su u svetlo crvenoj krvi Dore Mar. Pikaso je posmatrao fascinirano. Gledao je u njeno lice koje se nije ni grčilo, ni menjalo pod bolom. U njenim očima nije video suze i to ga je uzbudilo. Želeo je da zbog njega plače, da ta ponosna, drska i smela devojka koja nije plakala ni pod udarima noža ispuni oči suzama zbog njega.
Pikaso je tada bio u ljubavi sa Mari Terez koja ga je oporavljala od kraha sa njegovom ženom Olgom – ruskom balerinom. Mari Terez, plava, eterična i neintelektualna, rodila mu je kćerku Maju i činilo se da će se Pikaso skrasiti bar godinu-dve ali onda je poludeo za Dorom.
Pikaso je učtivo zamolio Doru da mu pokloni rukavice sa ružama koje je on odložio u njegovu vitrinu u kojoj je čuvao dragocenosti. Njihova ljubav počela je kada i građanski rat u Španiji.
Pozvao ju je u atelje da pogleda njegove slike.
Kada je Dora u oblaku opojnog mirisa i na previsokim potpeticama u svetloj košulji pokucala na njegova vrata on ju je dočekao go. Dora se pravila da to ne primećuje i nemarno je razgledala slike i ćaskala sa njim o bojama. Popila je čašu hladnog belog vina, pušila, smejala se. Pikasa je seksualno izludela njena indolencija. Dok je gledao kako pomiče, gore dole, svoje ogromne trepavice preko tamnih očiju i kako nemarno prebacuje noge jednu preko druge potpuno ignorišući uspravni i tvrdi, ogoljeni i svetlošću obasjani dokaz njegovog obožavanja, pomislio je da će to biti ljubavnica njegovog života. Kao korpus delikti tog „očaravajućeg, bestidnog trenutka“ ostao je crtež nastao u avgustu ’36. Na njemu se vidi Dora koja stoji ispred vrata iza kojih je očekuje goli slikar i jedan pas na kolenima.
Koliko je Pikaso obožavao Doru najbolje se vidi na jednoj njenoj fotografiji iz tog perioda. Dora je fotografisala Elijara, Naš, Penrousa i Pikasa. Svi su opušteni i nasmešeni osim Pabla. On izluđeno, sa žarom koji proždire vazduh oko sebe, pilji u onog koji slika – to jest Doru.
Njihova romansa je počinjala ubrzano. Kako je Španija gorela, tako su se razbuktavale i strasti mlade slikarke i sredovečnog genija. Dora je svaki minut koristila da Pikasa ubedi da mora, kao Španac i levičar da se angažuje u građanskom ratu. Mogla bi sate, obasjana prejakom letnjom svetlošću sa zanosom da priča o crvenim brigadama i stradanju španskih seljaka.
Dora je u to vreme, kombinujući svoj mondenski život sa levom ideologijom, uradila jednu vrlo tešku foto-reportažu iz rudnika. Pikaso je posmatrao kako mazno, lagano pomera svoje telo, para vazduh vrelo crvenim noktima i priča o komunizmu. Zbog nje je Pablo rešio da podrži komuniste, da ismeva Franka, da stvara za revoluciju, ali za uzvrat je tražio da ona bude njegova i da plače u njegovom zagrljaju ili na njegovim kolenima ili na njegovim stopalima.
Pretvaranje ponosnih, samosvesnih, emancipovanih žena u ljubavne robinje bio je Pablov specijalitet i sada je pred njim bio najveći izazov u njegovom životu. Crvena amazonka, ukletih očiju, koja se nije plašila ničega osim ljubavi.
Kada je sa svojim slikarskim priborom u drugoj polovini ’36. Pikaso krenuo u Kan svratio je u Sen Trope. Ne slučajno, tamo se u vili Le Selen odmarao bračni par Elijar i Dora. Pikaso je bio ljubomoran, sumnjao je da Dora povremeno spava sa Elijarom i odlučio je da mu je oduzme tu pred njegovim očima, na vrelom pesku Sen Tropea.
Tako je i bilo. Kako je to posle Naš ispričala svojoj prijateljici Suzan Musard, pretvorio ju je u svoju robinju u toplom i sitnom pesku Sen Tropea i ona je posle toga plakala, a on je svršavao i svršavao…
Od tada Pikaso, kako je to voleo da ponavlja „nije mogao da vidi ni da zamisli Doru osim uplakanu“. Tu na tom žutom i ugrejanom pesku male plaže, nedaleko od vile Elijarovih stvorio se mit „o ženi koja plače“, koja će dominirati Pablovim slikarstvom celih devet godina.
U prvom Dorinom portretu koji je Pablo uradio Dora je bila najlepša. Njene crte lica su ljupke, ogromne tamne oči registruju onaj sekund pred plakanje, onu lepotu skupljanja suza koje će nagrnuti preko zenica. Pikaso namerno nije napravio prvi crtež kako plače, već pripremu za plakanje, onaj neponovljivi i dirljivi izraz predaje pred lepotom bola koju je u njoj proizvela predaja njenog tela geniju.
Posle toga on ju je pozvao u Mugin. Na čudnoj fotografiji koju je napravila Li Miler vide se Pablo i Dora kako izlaze iz vode. On zabrinutog pogleda bačenog u aparat, ona odsutnog kao sveštenice koje idu za svojim vračem. U preuskom kupaćem kostimu sa belom ogrlicom oko vrata, sa kapljicama vode na svom telu ona ima izraz između plača i zadovoljstva.
Pablo je stalno terao da plače. Sa oštrim i potuljenim zadovoljstvom predstavljao joj je svoju situaciju sa Mari Terez i probleme sa njihovom malom kćerkom Majom. Dora je pristala na dupli život, pristajala je uplakana i razdirana srećom da služi geniju koji je nije mučio samo u životu već i na slikama. Ne samo da je menjao topli krevet između Mari Terez i nje već ih je poredio i smenjivao i na slikama. Kako ih je tucao tako ih je i slikao. Naizmenično, sa puno strasti, talenta, u jarkom koloritu i bestidno.
Polako, iz godine u godinu na njegovim slikama Dora je gubila svoje obličje. Od lepotice prvo se pretvorila u uplakanu ženu a potom se pretvarala u nakazu, u ženu monstruma. Kada bi u tim nakazama prepoznala neki svoj deo Dora bi plakala od sreće što se izborila za još jedno platno, jednu liniju, jedan izraz. Ona je Pablova nakaza, ipak još uvek inspiracija i to je postao ceo njen život.
Kako je Hitler napredovao Dora i Pablo su se povukli u provinciju ili na Antibe.
Dora je bila ljubomorna na Mari Terez, bila je ljubomorna na njenu tupost koja je čuvala od prevelikog bola od bliskosti koja joj je bila sva sreća i sav bol ovog sveta. Pikaso je to znao i obožavao je glupost Mari Terez kao što je dozvoljavao da Dorin nepogrešivi i fascinantni mozak oblikuje njegovu karijeru, veru i ideologiju. Ona je njemu poklonila svoje telo i dušu, on njoj svoj mozak i veru.
Pronašla mu je atelje u ulici sv. Augustin tek nekoliko koraka od njenog stana u ulici Savoj gde je još uvek stanovala sa roditeljima. Ona je dolazila samo onda kada bi je on zvao. Za uzvrat ona ga je naterala da napravi Gerniku, najveću antifašističku sliku u istoriji. Pablo ju je ugradio u nju sa suzama.
Jedno poslepodne, dok ga je fotografisala ispred slike, pojavila se Mari Terez i njih dve su počele da se tuku i vuku za kosu pred slikom. Pablo je bio opčinjen lepotom prizora. Dora je pristajala na bigamiju u životu i na platnu, ona se kao lavica borila za svaki sat u stvarnosti ili za svaki uljani potez koji je vodio u večnost.
Kada je ’38. Hitler ušao u Beč i kada je pao Aragon, Pablo je bio očajan, ali kako je to posle voleo da opisuje, prizor Dore u vodi u čijoj kosi su bljeskali češljići koji su privukli svu svetlost u okolini povratila mu je strast i volju za život.
Trinaestog januara 1939. u vetrovitoj Barseloni umrla je donja Marija, Pablova majka. Pablo je prvi put bio stvarno izgubljen. Zabranio je Dori da plače. Želeo je da je sam u bolu. Dora je plakala kao nikada za donjom Marijom, za onom koja je rodila „najvećeg genija dvadesetog veka“, njenog Pabla. Dorine suze su još jedanput pobedile Pablov strah i bol i on bi zaboravio sve kada bi gledao u njene tamne oči koje su gutale njegove slike.
Za vreme okupacije Pablo i Dora su ostali u Parizu, iako je većina njihovih prijatelja otišla za Ameriku. Prvih godinu bili su na Antibima, u vili koju im je iznajmio Man-Rej. Posle su se vratili u Pariz.
Pablo je čak dozvoljavao Nemcima da ponekad dođu i gledaju njegove slike. Legenda kaže da je jednom SS oficiru na pitanje za Gerniku:
– Da li ste vi to uradili?
– Ne, vi ste! – odgovorio je.
Dora je pomagala Pokret otpora. U hladnoći i samoći ateljea, stisnut uz Doru, Pikaso izjavljuje:
– Francuski generali, to je škola lepih umetnosti!
A onda – skandal. Pablo je bio besan i rušio je stvari, cepao platna i vikao. Dora je danima grcala u suzama i sve negirala. Kokto je uradio portret Dore Mar! Ona se klela da mu nije pozirala. Pablo joj nije verovao. Otišao je kod Koktoa uzeo portret, potom ga docrtavao, prepravljao. Neko mu je uzeo muzu, to je bilo gore od sloma Francuske. Dora mu je pokazivala bluzu koju je Kokto naslikao i ubeđivala ga da takva ne postoji, da je to bluza koju je Pablo izmislio. Uz posredovanje Elijara slučaj je jedva zataškan.
Kako je rat išao svome kraju, Pablo se udaljavao od Dore.
Monstrum na njegovim slikama, mučenica pored njega postajala mu je dosadna.
U prohladnom i tihom maju ’43. on sreće Fransoa Žijo i zaljubljuje se u nju.
Dora je bila očajna, nije mogla da veruje da će joj ta učenica, koja je bila duplo mlađa čak i od nje preoteti Pabla. Pablo je dopustio da mu Dora i dalje određuje njegova ideološka ubeđenja. Sada je bio u krevetu sa Fransoa ali je dopustio da ga Dora ubedi da ’44. uđe u Komunističku partiju Francuske.
Kada je shvatila da je više ne slika ni kao paćenicu, ni kao životinju, ni kao spodobu, Dora je poludela.
Pričalo se da je jedno poslepodne plakala gola na svom stepeništu dok je nisu uneli. Drugi dan je dobila nervni slom u bioskopu, potom je tvrdeći da ga je izgubila, bacila u Senu psa koji joj je Pablo kupio. Kada je videla da ga njene suze više ne inspirišu pokušala je, kako je to Pablo ponavljao, da izazove njegovo sažaljenje. Na sve načine – izmišljala je da je napastvovana – ili je Pablo izmišljao da ona izmišlja – jer njegova muza nije ga više inspirisala.
Fransoa je bila uplašena njenim ponašanjem. Pablo je doveo kod Dore i tražio da mu sama ponovi da je među njima gotovo.
Kada je Pablo dao na elektrošokove, Elijar je bio besan i okrivljavao ga je za sve što joj se desilo. Pablo je odgovarao da je za sve kriv njihov kružok – tamo je naučila previše da pije i da preteruje u osećanjima.
Na Elijarovu molbu Pablo zove njihovog zajedničkog prijatelja Lakana da joj pomogne. Posle tretmana u privatnoj ludnici, Lakan je stavio na kućnu terapiju. Neposredno pre toga Žak Lakan je, biće između ostaloga i u svojstvu terapeuta, pozvan kao jedan od ekskluzivnih posmatrača na praizvedbu Pikasovog pozorišnog komada, Želja uhvaćena za rep (Le Desir attrape par la queue – Desire caught by the tail), prema autorovim mistifikacijama pisanog u januaru 1941. Taj igrokaz, prema priznanju samog tvorca, napisan po uzoru na Žarijev adolescentski „govnjivi“ (Ibi) ciklus od kojeg će ostati samo mit Kralja Ibija, mogao bi biti izvan Pikasovog fan-kluba („Pikaso dikšneri“) potpuno zaboravljen da u njemu na improvizovanoj pozornici sličnoj beogradskom salonu kontraverznog psihijatra Veska Savića, nisu prodefilovale neke od najznačajnijih figura egzistencijalističko-marksističke pariske avangarde, između ostalih: Rajmon Keno, Žan-Pol Sartr i Simon de Bovoar, zajedno sa Kamijem kao rediteljem. Jednu od ključnih uloga (Thin Anxiety) igrala je, naravno, Dora Mar. Nje, međutim, na jedinom dokumentu o toj ekskluzivnoj predstavi, na fotografiji koju je radio Brasaj, fotograf koji je jednako poznavao duh Pariza kao i Renoar, čovek koji je bolje razumeo lice Dore Mar od svih njenih umetnika – nije bilo. To je, zapravo, najveličanstveniji snimak njene uloge u pariskom revolucionarnom kremu. Iz tog odsutnog prisustva proizašla je kompletna filozofija potonjeg postmarksističkog i postegzistencijalističkog strukturalističkog terora koji će mučiti evropsku intelektualnu scenu sve do rušenja berlinskog zida. Predstava je pompezno retorično, u duhu Pikasove megalomanije, „izvedena“ 14. maja, na dan kada je okončan Viši, i u slavu kraja nemačke okupacije. Neposredno po toj praizvedbi, Dora Mar, ezoterična vedeta antifašističke avangarde, predata je u ruke psihijatru Žaku Lakanu. Pošto su je iscrpeli, Kokto i Elijar, Bataj i Pikaso, pre nego će biti predata u ruke homoseksualca Džemsa Lorda, poslednjeg istraživača njenih iracionalnih potencijala, Dora Mar će provesti izvesno vreme kao idealni model nadolazećeg psihoanalitičko-lingvističkog trenda.
Na njenom slučaju, Žak Lakan će razraditi svoje „dalekosežne hipoteze“ o odnosu prema vlastitom telu kao modulatoru formiranja ličnosti i o paranoidnim (sic!) psihozama, što će nakon njegovog omaža Koktou (čiji je portret Dore Mar izazvao histeriju – ne proučavanu od Lakana – kod Pikasa), u studiji funkcije ogledala pri formiranju ega, dovesti do trijumfalnog prijema njegovih teorija. Naročito kod filmskih kritičara koji su u Lakanovim idejama pronašli ključ za izmirenje marksističko-psihoanalitičke koketerije sa biheviorističkim kultom fotogenija. Kao Lakanov pacijent, Dora Mar je dovedena do krajnjeg praga iscrpljivanja izrastajući tako u tragičnu i amblematičnu heroinu evropske, komunistički-mačističke, demokratske-promiskuitetne, seksističke i antifašističke moderne. Našavši se na sredokraći između nemačkog ideala nad-žene, velike kreatorke, kakve su bile svaka na svoj način i Leni Rifenštal i Tea fon Harbu i Magda Gebels, čiji je autoritet neosporno doneo kult muškog tela u Trećem rajhu i sintetičko-fotografskog koncepta pin-apa (a la Beti Grejbl ili Džejn Mensfild) karakterističan za provincijalni i merkantilni američki snobizam, Dora Mar je simbol za tragičnu poziciju žene u razorenoj Evropi.
Na izvestan način ona je nešto poput moderne Jovanke Orleanke (na njenu nesreću nikada nije srela Drajera), heroina i veštica, sasvim opskurno, kurva (metresa) i svetica (muza). Za razliku od Amerikanaca koji su eksploatisali telesni potencijal (što Lakan nije najbolje razumeo) svojih transnacionalnih lepotica, Evropa je od žene tražila sve da joj ne da ništa za uzvrat. Taj bedni niz, od Simon de Bovoar do zlosrećne Margaret Diras više je nego zastrašujuća slika seksističko-šovinističke, kako egzistencijalističke i marksističke, tako i strukturalističko-postmodernističke Evrope. Lakan i Dora Mar to su dva lica tog frivolnog intelektualnog koncepta. Lekar i pacijent, dželat i žrtva. Pošto je oko tamnine očiju Teodore Marković, razlagana i preslagana ideja nove slike, tako je sada pred tminom njenih izmučenih i preeksploatisanih očiju razlagana slika njenog bića, njene ličnosti. Pošto se zasitio njenog tela a dušu joj zaključao u uspomenama i na svojim platnima, Pikaso ju je predao psihijatru. A svi su bili obuzeti njenim telom i njenim erosom. Žena koja se sva dala, nošena strašću probuđenom u argentinskim pampama, ideji moderne i sledstveno antifašističkoj ideji, doživeće da je njeni modernisti pretvore u eksperimentalno zamorče savremene psihijatrije.
Lakan i Elijar su ubedili Pikasa da je odvede na odmor u Midi. Pikaso je bio očajan i ubeđivao je Fransoa Žijo da ide i ona, krišom, u drugu vilu. Fransoa je odbila. Dora je bila očajna tih dana, posmatrala je Pikasa, nesrećnog, odsutnog, zaljubljenog u drugu ženu za kojom je čeznuo. Tražila je da se vrate. Po povratku u Pariz povlači se u samoću Menerbea. Svi prijatelji su je napustili, voleo je još samo Elijar.
Iscrpljena Pikasom i komunizmom, avangardom i psihijatrijom, Dora naglo upada u misticizam i religiozni fanatizam. Komšije u njenom pariskom apartmanu tvrdile su da je satima vikala na Pikasa da će goreti u paklu i da se mora popraviti, da je moralna nakaza. Prepričavala mu je slike mučenja i monstrume koji su bili strašniji od njegovih slika. Ali Pikasu je bilo svejedno, nije mislio na drugi svet kad mu je na ovom „išlo tako dobro“. Na kraju, smislio je i poslednju perverziju, našao je muškarca koga je rešio da odredi za Dorinog ljubavnika. Bio je to, gore pomenuti Džejms Lord, homoseksualac i žigolo, ma kako to paradoksalno zvučalo, potpuno zaljubljen u Pikasa. Ovaj Amerikanac trčao je za Pikasom u želji da ga on inspiriše i da ga naslika – da bude njegova muza. Pablo je međutim smislio da ga preda Dori.
Kako je sam rekao, Džejms je uživao u ulozi da bude Pablova igračka. Kada su se upoznali Džejms i Dora on se istinski zaljubio, video je u njoj više od Pabla, više nego što je bilo u samom Pablu. Dori je godio petnaest godina mlađi dekadent koji j e, bar na rečima obožavao onako kako je ona želela. Kada je video da, uprkos tome što se njihova telesnost završavala na poljupcu za laku noć, Dora pokazuje znake zaljubljenosti i opuštenosti, Pablo je ponovo pobesneo i počeo da je proganja.
Kako je to Lord (vrhunac perverzije) opisao u svojoj knjizi Pikaso i Dora – lični memoari – on je zvao, pisao, slao joj poklone… Jedan dan poslao joj je ogroman paket zamotan u braon papir. Kada je shvatila da je od Pikasa, Dora ga je satima sa ljubavlju otpakivala misleći da je njegova slika… ili skulptura. Bila je to obična, ružna, stara stolica pokupljena ko zna gde. Uprkos Lordovom insistiranju da je baci, Dora nije htela, jer ipak „bila je od Pikasa“. Po Lordovom svedočanstvu, stolica je kao groteskni spomenik stajala u ulaznom holu i svi su se sudarali sa njom.
Poslednji njihov susret desio se na otmenoj večeri u dvorcu Kastilj kod gospodina Daglasa Kupera. Kada je Pablo čuo da će Dora doći sa Džejmsom i on je nabavio pozivnicu. Želeo je da još jedanput vidi njene oči i da se uveri da ga još voli. Tako je i bilo, kada se preko prepelica i fazana, šampanjca i jagoda Pablo poslednji put zabio u Dorine tamne oči – uprkos njenom skrivanju pogleda – on je video da ga ona obožava i da će ga voleti i posle smrti. Dok je palila cigaretu upaljačem koji joj je on poklonio, Pablo je bio srećan i miran; najzad je mogao da je zaboravi, da ne misli na nju – jer ona će uvek misliti na njega.
Pablo je bio spokojan i zahvalan svojoj muzi što mu je za večnost slave njegovih platana podarila preterano obožavanje.
Pedesetih godina, pokušavajući sebe da ubedi da joj je umetnost važna, Dora se okrenula slikarstvu i počela da izlaže po Londonu i Parizu. Njena poslednja izložba i uopšte poslednja pojava u francuskom mondenskom životu bila je 1990. godine kada je imala izložbu u prestižnoj galeriji „1900-2000“.
Kada su je novinari pitali za Pabla, volela je da kaže:
– Mediokritetsvo je najbolji Pablov prijatelj jer ne može da mu naškodi, zato ga on stalno podstiče.
Jedan Dorin portret je sredinom devedesetih prodat za 3 miliona dolara. Ali, Dora, Dora je živela potpuno sama, okrenuta budizmu i svim vrstama misticizama. Na kraju, sa spoljnim svetom koji je prezirala, opštila je samo telefonom a izlazila je jedino kada bi išla u crkvu.
U julu 1997. umrla je u devedesetoj godini u svom apartmanu Left Benk. Gotovo da se niko u gradu svetlosti nije uzbudio, umrla je samo muza. Po vrelom danu, do rake su je ispratile samo pet osoba: domarka kuće u kojoj je stanovala, jedna nepoznata Engleskinja, komšinica sa istog sprata i dva prijatelja zaposlena u muzeju Pikaso.
Bio je to lep pariski dan i prisutni su uz suzdržane suze prepričavali komšinicinu priču da je Dora sklopila svoje tamne oči bez suza, ne moleći Boga za sebe već za dušu Pabla Pikasa.

KSENIJA ATANASIJEVIĆ
Prva žena filozof ili srpska Mata Hari?




– Ona nije nikakav filozof, ona je Mata Hari!… – vikao je, besan i crven, gospodin dekan Nikola Popović na svoje kolege kada su ga pitali zašto je jedina žena, doktor filozofije i prva dama koja je dobila katedru, „izbačena“ sa Filozofskog fakulteta…
Pre nego što se vratimo ovoj misteriji, da bismo je razrešili, moramo se setiti ko je bila ta dama, gospođica Ksenija Atanasijević…
Godine 1894. jedne duge i zagušljive noći, mlada i lepa žena, crne kose i širokih beonjača, belog, mekog tena i jakih snova, umrla je na porođaju dajući život svojoj kćerci, Kseniji Atanasijević.
Ova tragedija odredila je Ksenijin život. Isidora Sekulić se još i mogla setiti svoje majke ali ona, Ksenija, nije za sećanje imala ništa. Ni jednu jedinu sliku pohranjenu u svojoj glavi. Ni glas. Ni pogled.
Stajala bi kao dete pred portretom svoje majke besna i stisnutih grudi što joj Bog nije podario bar godinu u kojoj bi osetila majčin dodir, brižan i mek pogled, sladak prekor, kikot uz četkanje duge kose, šapat u sumrak, bilo šta.
Ona, Ksenija, od svoje majke nije imala ništa sem te zagušljive i preduge noći koja je njenoj majci donela smrt, a njoj život.
Taj strašan početak i bol zbog toga ona nije delila ni sa kim, čuvala ga je duboko zakopanog u svom tamnom i sjajnom pogledu. Od kad je imala sećanje skupljala je po porodici i ulici sećanje na svoju majku, skupljala ih i slagala u svojoj glavi stvarajući sliku o njoj – koju je najviše volela i koju nikad nije videla…
Taj osećaj duboke samoće i nepravde okrenuo je ovu devojčicu dugim čitanjima i zamornim promišljanjima koje je više volela od lakih, proletnjih igara.
Kada se njen otac, upravnik opšte državne bolnice u Beogradu, ponovo oženio i u kuću doveo otmenu i vrednu ženu, Ksenija je bila ravnodušna. Njen stariji brat još je i mogao biti ljubomoran jer se sećao majke i mogao ih je porediti. Ona, Ksenija, imala je samo bol, a bol se nikada nije mogao porediti ni sa čim. On ne uzrokuje i ne proziva ljubomoru. Tek tešku setu u očima i jak stisak u grudima.
U desetoj godini Ksenija je sa očeve police sa knjigama uzela Bedne ljude i njen život nije više bio isti.
– Bio je to presudan trenutak za ceo moj život – rekla je pedeset godina kasnije.
Kada je Ksenija srela Dostojevskog, kuća doktora Atanasijevića se promenila. Tiha i povučena devojčica, izmučena sećanjima koja nije imala, počela je da se smeje ponekad. Zanesena, u plavoj haljinici sedela bi na prozoru i provodila dane sa Poniženim i uvređenim. Kada je otkrila Karamazove, njen otac je umro.
Sada joj se činilo da je sećanja na oca muče još više od prazne slike koju joj je ostavila majka. Bila je sama sa maćehom i bratom. Ksenija otkriva utehu u pisanju. Razotkriva kako pisanje, možda još više od čitanja, uljuljkava i mazi duh i vodi ga u zaborav. Ona piše čudnovati roman – Put na Grenland.
– U Beogradu je padala grozna kiša, bila je vlažna zima, i ja sam se u toj, još dečijoj igrariji, mislima prenosila u devičanski čist sneg tog dalekog prostora…
Njen najbolji drug iz detinjstva bio je, niko drugi do bludni i genijalni, Rastko Petrović. Ona je stanovala u Svetogorskoj a Petrovići u Ratarskoj.
Rastko, deveto dete svoje majke i oca, dolazio bi po suncu i snegu do Ksenije i vukao je za kosu i haljine i terao da izađe na vazduh, da baci knjigu i pero…
Rastko je u toj devojčici porculanskog lica i tugom zasenjenih očiju video svoju muzu i idealnu ženu. Oni maliciozni, voleli su reći da je upravo bistar i nedostižan um Ksenijin bio uzrok za Rastkovu homoseksualnost i dekadentnu opsednutost Šumanovićem i njegovom primordijalnošću. Sve devojke su, pored Ksenije, izgledale kao glupače i guske.
Njena pamet, duboka i čudna, nesavladiva i očigledna, uzbuđivala je Rastka više od svih pramenova i nogu devojčica oko njega. A Ksenija se interesovala za njegovu sestru Nadeždu, posmatrala je iz prikrajka i merila njene reči i poglede. Zadivljeno je brojala slikare i pisce koji bi sa njom delili popodne i poklanjali joj tajne.
Jedno poslepodne kod Nadežde je, znojav i zadihan, svratio Dimitrije Mitrinović i zaneseno počeo da priča o filozofima za koje Ksenija do tada još nije čula. U sobi je vladala tišina koju su narušavali tek zvuk debele muve i Mitrinovićev glas. Ksenija nije ni disala i gramzivo je upijala u sebe svaki njegov slog i pokret. Iznenada, iza njenih leđa, pojavio se raščupan i nasmejan Rastko, počeo da je vuče za haljinu, štipa i šapće na uvo:
– Hajdemo napolje, taj ne zna ni šta govori!
Ksenija se opirala, a onda kada je Rastko zapretio da će joj otkopčati haljinu pošla je za njim na sunce.
Rastko je obožavao Kseniju i Ksenija je volela Rastka. Kada ih je život razdvojio Rastko je bio tužan, a Ksenija spokojna jer je imala tolika sećanja na njega. Pregršt šetnji i dugih razgovora, začikavanja i šaputanja.
Onda, jednog jutra, saznala je da je ostala i bez brata. Bilo je to u Prvom svetskom ratu.
Usamljen, odan, i previše mlad, njen brat je izgubio svoj život, daleko u albanskim brdima, čuvajući odstupnicu srpskoj vojsci koja se povlačila.
Njegovu smrt ona je, naizgled, primila pokorno i tiho, ali već je i njena maćeha primetila da se Ksenija ponovo nije smejala i da je sve više i više bežala u knjige i filozofske sisteme kao što druge devojke zaboravljaju tugu sa šarenim haljinama i svetlucavim nakitom.
Tada, ostavši potpuno sama na ovom svetu, Ksenija će shvatiti da „od nužnosti niko ne može da pobegne“ i da je „fatum stariji od Boga“…
Posle završene mature u Ženskoj gimnaziji u Beogradu, upisala je grupu za filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Već kao gimnazijalka, Ksenija je čitala Božidara Kneževića i Branu Petronijevića i zbog njih je rešila da se upusti u tako ludačku avanturu u malom Beogradu: da bude Srpkinja – filozof…
Predavanja gospodina Petronijevića, našeg najvećeg filozofa, bila su inspirativna ali i naporna. On je svoje studente „muštrao“, propitivao, ispitivao i nervirao se kada neko ne bi znao nešto. Ksenija je bila opčinjena Branom, a Branislav, dvadesetak godina stariji, zbunjen Ksenijom.
Ona je, uredno začešljana i tiha, sedela u prvoj klupi (iza nje je sedeo Milutin Bojić) i budno pratila svaku njegovu reč, uzdah i pokret. Brana je bio zatečen pameću ove sitne i krhke devojke koja ga je svojim krupnim očima, punim tuge i prkosa, pratila po učionici dok on šetka levo-desno.
O filozofskoj i onoj telesnoj ljubavi Branislava i Ksenije mnogo se pričalo po varoši, čak se nešto i pisalo. Ipak, niko sa sigurnošću ne zna ništa.
Neki su tvrdili da ga je Ksenija iscedila kao limun, drugi da je on iskoristio „naivnu, mladu devojku“, treći su ih uhodili i prepričavali šta su videli i čuli.
U šetnji bi raspravljali o Šopenhaueru, u kafani se svađali oko Spinoze, u krevetu vrištali i udarali se jastucima polemišući o Platonu – glasila je ondašnja šala.
Ksenija je bila očarana Platonovom idealnom državom i njegovim tretmanom žene. Opsedala je Branislava njegovim teorijama, a posle će, u časopisu Ženski pokret, napisati i tekst „Emancipacija žena kod Platona“.
„Po Platonu, žene su zajedničko, a deca opšte dobro. Ne postoji više porodica: niti otac poznaje svog sina, niti sin poznaje svog oca. Ideja Platonova nije promiskuitet, nego on traži da se zaključuju privremeni brakovi između zdravih ljudi i žena, da bi se na taj način došlo do što snažnijeg potomstva. Najbolje žene treba da se udaju za najbolje, a najgore žene za najgore ljude; potomstvo prvih treba da se podiže, a drugih ne, ako se hoće da stado bude valjano… Brak i porodica razvijaju antidržavna i antisocijalna osećanja. Ukidanjem pojedinačnih porodica, koje su često u neprijateljstvu, i gotovo uvek tuđe jedna drugoj, iščeznuće sve lično pred idealnim jedinstvom države. Kao što se vidi, Platon je u programu svoga aristokratskog komunizma (jer po njegovom mišljenju, komunizam nije za masu, već samo za više ljudi; on najnižem staležu daje pravo svojine i porodice) imao i puštanje žena na sve položaje u državi…“
Tako je pisala Ksenija, a Branislav koji je svoje, običnom svetu nerazumljive, knjige, lepo ukoričene, nudio po otmenim salonima i ubeđivao dame da bi im se lepo uklapale u vitrine, iscrpljen svojim metafizičkim principima nekada bi gledao zabrinuto njene duboke, tamne i tajnovite oči i rekao:
– Takvi stavovi će te odvesti u komunizam!
– A tvoja je filozofija kao suv presušen dvopek – odgovarala bi mu ona.
Potom bi se kikotali, ljubili ili već krenuli u neku novu geometrijsku raspravu na starogrčkom.
U svojoj, zastrašujuće obimnoj, bibliografiji (oko 500 jedinica), ova zasigurno najobrazovanija Srpkinja, ostavila je nekoliko tekstova o Branislavu. Kada je napisala članak „Petronijevićeve formalne kategorije“ i donela mu ga uz sladoled, išla je tankim prstom po tekstu i govorila:
– Vidiš, ovde se krije ono jutro na Kalemegdanu, ovde ona prolećna svađa, ovde tvoje čelo… isti si kao Ðordano Bruno…
U opsesiju Ðordanom Brunom gurnuo ju je upravo Branislav, koji ga nije poznavao dovoljno i tvrdio da će ga Ksenija razumeti bolje od njega. Ulazeći u Brunov život i njegove teorije, Ksenija je bila zapanjena koliko je ličio na čoveka koga je volela:
„Nije me njemu privlačila toliko njegova lična tragedija, koliko ceo njegov život. Bio je čovek ogromne imaginacije, neverovatnog znanja, dobrog srca, velike pameti i – mnogo lakomislen. Time ja objašnjavam njegovu tragediju: verovao je da mu se ništa neće dogoditi. Iako oštrouman čovek visoke inteligencije, bio je nepopravljivo lakomislen, koža mi se ježi kad pomislim kako je i kakvim ljudima pao u ruke…“
Sve smrti i razočaranja koja su pogodila Kseniju nisu od nje napravili „tihu i povučenu sivu senku“ već, naprotiv, ženu promišljenu, pragmatičnu, racionalnu i zastrašujuće odlučnu kojoj je bilo dosta toga da pametne žene završavaju u ludnici ili na lomači. Iako ubeđena da se sudbina ne može izbeći, ona je verovala da se mnogo toga ličnom akcijom može promeniti.
– Zašto bi pametni ljudi tako uporno svojim životom dokazivali da su gluplji od glupljih?! – govorila je začikavajući Branislava.
To što je ona po završetku studija odlučila da uradi doktorat iz filozofije i da se usavršava u Ženevi i Parizu, mnogi su mislili da je van pameti. Međutim, Ksenija im se smeškala ispod svojih nedokučivih zenica. Nije se obazirala na cinizme i strogosti orijentalnog patrijarhata. Bilo joj je svejedno šta misle i šta govore.
Pre su pametne žene spaljivali a sada ih pretvaraju u ridikule i jadnice. Kroz sve vekove žene su naučile kako da pametno iskoriste svoje telo, ali nikako nisu savladale kako da glupo ne utroše svoju pamet.
Ksenija je odlučila to da promeni, da od svog uma napravi moćnije oružje nego što je to ikada jedno žensko telo bilo. Pre nje uradila je to samo jedna žena, koja će joj postati duhovni uzor, madam Blavacka.
– Kakav ti je to blesak u dnu očiju, ta svetla nejasnoća koju držiš u dubini očne duplje? – pitao je jednog jutra Branislav.
– To?… – uzvratila mu je pitanjem Ksenija. – To nije ništa, to sam samo ja – odgovorila mu je.
U svetu filozofije i politike nije bilo žena. Ženska pamet zatvarana je u manastire i spavaće sobe ili je spaljivana.
Ksenija Atanasijević je uspela da izbegne oba klišea. Time je spasila glavu, ali je sudbina njene duše ostala neodgonetnuta. Njoj bi se moglo pristupiti sa, naizgled rigidne tačke pravoslavne dogmatike, što bi nas, neosporno, direktnije izvelo na put istine, ali bismo tako ostali uskraćeni za razumevanje jednog života čija bi ekskluzivnost, pa i pritajena fabuloznost, ostala nedokučena tajna svakome ko bi pokušao da odgonetne ko je ona bila, u šta je verovala, kome se molila i za koga je radila.
Kada je ova sitna i energična gospođica doputovala u Ženevu ceo njen svet se promenio. Ženeva, otmena i tiha, na neki način hladna i nedokučiva, donela joj je otvaranje istine za kojom je tako dugo tragala i na koju je mislila kada je napisala:
„Do skora je bilo rasprostranjeno gledište da je u užem smislu reči samo onaj pisac filozof od čijih rogobatnih i sholastičkih stavova čitalac ne zna za sebe. Međutim, danas je već nemoguće filozofa kao isušenog po prevashodstvu stavljati nasuprot umetnicima. Danas se, konačno, zna šta znači pesnička svežina indijske mudrosti ili filozofema jednog Heraklita, Platona ili Plotina, ili ustalasanog Majster Ekharta, Jakoba Bemea i Ðordana Bruna, zna se koliko je dragocena živost Šopenhauerovog temperamenta i nabujala neposrednost jednog Gijoa. Oko TOG znanja nikakva dijalektika neće moći da podigne neprobojan privid… Zato nova filozofija neće biti isključivo gimnasticiranje pameti: ona neće sadržati ubistvene opširnosti o fikcijama koje ne služe tome da dignu čovekovu unutrašnjost… Nama, modernima nije potreban usahnuo logičar, nego filozof-vizionar i propovednik religije. Mi čekamo nešto utešnije i zračnije od zapletenog i jalovog razglabanja pojmova.“
Čarobna reč, koja bi podrazumevala sve ovo, a koju Ksenija namerno nije izgovorila je teozofija.
Sa teozofijom se Ksenija susrela upravo na obali tamnog ženevskog jezera. U gradu grandioznih tajni i tihih inicijacija, u istom onom gradu u kome su Tristan Cara i Lenjin igrali šah, pa su se tako isprepleli komunizam i dadaizam. Grad senki u kome su Frojd i Jung imali tako žučnu raspravu u Jungovoj otmenoj vili da je pod udarom njihove oslobođene energije škripao nameštaj, padale knjige i police.
Grad zlata, satova, spiritizma, bankara i teozofa. Prevashodno grad konspiracije, svekolikih inicijacija, pogotovo kontrainicijacija. Centar špijunaže i spiritualizma u kome je novac-papir, sredstvo za zamajavanje sirotinje i malih naroda, ciničan paravan.
Iza bankarskih trezora, ili među bankarskim zidovima, odvijale su se najneobičnije vrele avanture kojima je određivana sudbina planete. Tu, na potezu Cirih-Ženeva, razrešavao se ključ evro-azijsko-atlantskog sukoba, a nosioci tih ključeva bili su, (nad)prirodno, teozofi, vlasnici tajne odvajanja duše od tela, multiplikanti koji su ovladali transcedencijom tajanstvenih indijskih Mahatmi.
Mada će preko kontroverzne figure, Helene Petrovne Blavacke, rodonačelnika teozofskog pokreta i žene najčudnije biografije, teozofija, za srednjoklasnu javnost, biti identifikovana kao šarlatanstvo za prilično dokone i bogate dame, najčešće usedelice ili ranoklimakterične, šizoidno-ekscentrične gospođice čija je, u Holivudu, amblematična inkarnacija Širli Mek Lejn (vidi, npr. film Bel, Buk i Kendl). Širli će i sama, izvan srebrnog (?!) platna, ubrzo objaviti svoju realnu teozofsku impostaciju definitivno se identifikujući s tom, toliko ismejavanom, idejom „prizivanja duhova“. Međutim, prizivanje duhova, astralna projekcija, mogućnost duhovnog transporta i višestrukost pojavljivanja u isto vreme na raznim mestima ili pak iste osobe u različitim epohama, samo su elementi teozofskog folklora čija suština nimalo nije ni naivna ni šaljiva, pogotovo sa diplomatske, političke i špijunske tačke gledišta. To što je veliki mag, zloglasni Pajk, u Blavackoj video paralelna tri lika, pored blazirane dame, istovremeno stogodišnju staricu i šesnaestogodišnju seksipilnu devojčicu (Lolita), nije samo psihološka analiza, već iza te trojnosti stoji suština teozofske doktrine. Naime, teozofi smatraju da hrišćanska dogma, po kojoj je troični Bog stvorio čoveka po svojoj slici, dosledno izvedena podrazumeva troičnost svakog čoveka. Dakle, tri nivoa njegovih inkarnacija. Polazeći od mistifikovanja dalekoistočnih kvazi-religijskih filozofskih sistema, teozofi ukazuju na to da trijada Otac-Sin-Sveti Duh ima svoje ekvivalente u hinduizmu: Šiva, Višnu, Brahma, kod Egipćana: Ammun-Ra, Horus, Oziris/Isida, u zoroastrizmu: Aša vahišta, Vohuman, Ahura mazda, na evropskom tlu je prepoznatljiva u nordijskoj kozmogoniji: Odin, Tor, Frej, a staroslovenska troična konstrukcija nam je dovoljno znana. Polazeći od te troičnosti, madam Blavacka i njeni sledbenici, od njenog drugog muža, potpukovnika Henrija Olkota, ili Oljkota kako su ga nazivali ruski ezoterici, pa sve do naših inicijanata, dr Voje Kujundžića, lekara – masona koji je u duhu hinduizma u Beogradu osnovao društvo Oganj i uveo teozofsku modu spaljivanja tzv. kremiranja, kojim se zapravo olakšava put reinkarnacija, i Ksenije Atanasijević, nisu se ustručavali višestrukog angažovanja u najrazličitijim sferama.
Ostavili su po strani okultističku, filozofsku i kvazi-religijsku dimenziju njihovog ekumenističkog delovanja. Posebno se čini zanimljivim njihovo upuštanje u krojenje svetske politike, njihova konspirativna aktivnost, čije je najatraktivnije oružje internacionalni terorizam.
A Balkan je od vajkada bio poprište terorističkih akcija. Mada ima zagovornika teze da je Miloš (K)Obilić likvidacijom cara Murata promovisao ideju terorizma kao instrumenta u borbi slabih protiv jakih, značajnije je imati u vidu da je konvertit, Mehmed-paša Sokolović, žrtva derviško-asasinskog atentata. Asasini, Mevlevi-derviši čija je zloglasna reputacija obučenih ubica toliko duboka da je engleski jezik njihov naziv (asasin) prihvatio kao legitimni izraz za plaćenog ubicu, kao što će, u sklopu naše teme, iz srpskog preuzeta reč – „vampir“ svoju pravu duhovnu postojbinu, uprkos srednjeistočnom poreklu pronaći u Indiji, u okrilju kulta boginje Kali kroz koji je do paradoksizma dovedena dualistička sinteza Erosa i Tanatosa.
Specijalni izraz tog dualističkog okultnog metoda predstavlja evropska mesmeristička škola čija se tehnika zasnivala na hipnotičkom potencijalu magneta i masturbacije. Ti ekstravagantni Mesmerovi sledbenici nas ne bi morali da zanimaju, da njihovi rituali ukršteni sa teozofskim špijunskim manevrima nisu u potpunosti odredili sudbinu Srbije, time i današnje Jugoslavije. Madam Blavacka, zapravo Helena Petrovna, po majci Dolgorukin, (čime se baca posebno svetlo na kontakte dr Šešelja u Španiji, pogotovo ako se ima u vidu da je Madras, centralni teozofski toponim, sa naslednikom dinastije Dolgorukina), u dva navrata, između dva boravka kod Lame na Tibetu, između dva spiritualna punjenja kod astralnih gurua, lebdećih duhova – Mahatmi, prošla je kroz Srbiju.
U okultističkom smislu njena misija je mogla da ima istu funkciju kao i njen odlazak u Sjedinjene Američke Države gde je od tibetanskih gurua poslata da laičkim crno-magijskim ritualima, koje je upražnjavao njen budući suprug, pukovnik Okolt, da filozofsko-okultističku dimenziju, bez koje su oni nesvrsishodni. Onu dimenziju koju su imali obredi Rozenkrojcera, sirijsko-egipatskih bratstava i hinduističkih i tibetanskih učitelja – Mahatmi. Zbog toga je Helena Petrovna naročito bila zainteresovana za istočnu Srbiju, za mistični homoljski region, konačno, za vlaški i karavlaški potencijal. Dok svoj prvi boravak, koji se poklapa sa trenutkom ubistva kneza Mihajla Obrenovića, preko instrumentalizovanih biografa mistifikuje ili naprosto prikriva, svoj drugi boravak madam Blavacka velikom deskriptivnošću ugrađuje u svoja najznačajnija spiritualistička iskustva. I toliko je dovoljno da razaznamo najbitniju stvar za srpsko pitanje: iza atentata na Mihajla Obrenovića nisu stajali Karađorđevići. Taj atak na najperspektivnijeg srpskog vladara, nakon Dušana Silnog, delo je iste one organizacije koja je upriličila likvidaciju Ferdinanda i marseljski atentat na kralja Aleksandra. Jedan od onih koji je o tome znao puno bio je višestruko inicirani srpski diplomata, takođe teozof, Čeda Mijatović, ali o tome nikada nije pisao, i svim sredstvima je radio na provociranju aristokratskih frustracija kako Obrenovića tako i Karađorđevića.
Helena Petrovna je, ipak, ostavila (ne)dvosmislen dokument da je ubijeni knez Mihajlo imao identičan projekat Balkanske monarhije koja bi ravnopravno stajala naspram nemačkog i ruskog geopolitičkog autoriteta kao i Franc Ferdinand čijom će likvidacijom započeti tzv. Prvi svetski rat i nova podela sveta, na drugačijim osnovama. Prema navodima same Blavacke, ubistvo Mihajla Obrenovića je razotkrila u njenom prisustvu izvesna srpska aristokratkinja koja je svo bogatstvo, svo nasledstvo žrtvovala da bi razotkrila vinovnike(a) tog zločina i sprečila razbuktavanje zle krvi dveju srpskih dinastija. Njeno otkriće u prisustvu Helene Petrovne ostaće, nažalost, skriveno od šire javnosti i oficijelnih istorijskih hronika, skriveno u noticama ezoterijske teozofske korespondencije. Misteriozna Srpkinja, čiji identitet Blavacka skriva navodeći je inicijalom P., uspela je da upriliči hipnotičku seansu u kojoj su učestvovali jedan visoki francuski adept i rumunska Ciganka, Frosa, služavka kod Obrenovića. Onaj ko bi se ozbiljnije zainteresovao za tu temu, trebalo bi da potraži januarski broj magazina Teozofist iz 1883. gde je objavljen tekst pod nazivom „Može li dvojnik da ubije“ koji je Blavacka pod pseudonimom „Hadži Mora“ (posveta teozofu, grofu Tolstoju) objavila još 1970. u New York Sun-u.
U tom tekstu Blavacka, koja je u to vreme kao koautora imala kiparskog adepta, Ilariona Smerdisa, obezbeđuje, kao i u senasi sa rumunskom Cigankom, alibi za svoje angažovanje u atentatu na kneza Mihajla. U najboljoj tradiciji teozofskih bizarnih fabula, koje su doprinele šarlatanskom kultu Blavacke prekomerno eksploatisanom u holivudskim komedijama i njujorškim Kepot – vorholovskim zabavama, ona dokazuje ne samo da se u to vreme nalazila na drugom mestu (u Firenci) nego da se tamo, ni manje ni više oporavljala od smrti!
Naime, Helena Petrovna je godinu dana ranije, nakon pet prostrelnih rana, od kojih je jedna bila u samom srcu potomkinje Dolgorukove, poginula kao garibaldist u legendarnoj bici kod Montane, 2. novembra 1967. Tu, u Italiji, truckajući se u svojoj kočiji je navodno srela misterioznog adepta „mesmeristu“ koji je kao dvojnik mogao, kako ukazuje seansa u kojoj će izgubiti glave i rumunska Ciganka – medijum i sam adept, preuzeti astralnu odgovornost za zločin koji će zauvek odrediti krvnu netrpeljivost između Obrenovića i Karađorđevića, koji će, uostalom, bratoubilaštvo učiniti aksiomom moderne srpske istorije.
Istini za volju, u toj aksiomatici će učestvovati i drugačiji konspirativni mehanizmi, znatno manje misteriozni, no jednako tajnoviti i udaljeni od očiju javnosti. Uvek je središte zbivanja – Švajcarska, najčešće Ženeva. Tamo je ’21. ustoličena „masonska internacionala“, tamo su se nacionalni, patriotski kružoci koordinisali u internacionalne legije, tamo su, posredstvom teozofskih rituala, heroji postajali kukavice, kukavice heroji, izdajice patrioti. Tamo su se upoznali i mladobosanski komita, potonji NKVD – asasin, Mustafa Golubić, i introvertni filozof, pravoslavni fanatik, Ksenija Atanasijević. Biće da su u Parizu, vođeni rukom grofa Turkula, upoznali preostale članove „Crvenog kamernog orkestra“. Među njima je bila i znamenita Krista Ðorđević koja je tokom Drugog svetskog rata u svom stanu, u Čubrinoj, sačuvala kofere Titovog zlata, koji su ovamo stigli sa iste destinacije sa koje je Helena Petrovna krenula u Sjedinjene Američke Države. „From Rašn vid lav!“
Kao što je rečeno, slika Božija za teozofe podrazumeva tri nivoa – lika u svakom čoveku. Iz nekih razloga, praksa je pokazala da su ti ekstravagantni ezoterici, uvek jednu od impostacija poistovećivali sa špijunažom. Kako Blavacka tako i Ksenija Atanasijević, uvek sa špijunažom. Taj opskurni izraz podrazumeva neka dodatna obrazloženja. Gledano iz današnjeg ugla, iz perspektive koju određuje preokret u američkom demokratizmu, koji se zasniva na činjenici da se vrednosti „nju ejdža“, „novog svetskog poretka“, ne proveravaju idejom slobode nego se mere idejom pravde, idejom koja je do skora predstavljala komunističku – istočnu demagošku kočnicu razvoju zapadnjačke slobode, cela parabola koja započinje prelaskom Helene Petrovne Dolgorukove, skrivene iza prezimena Blavacki, iz Rusije u Ameriku, u središtu gnezda dejstva „Crvenog kamernog orkestra“ čije su vedete tako različite figure kao što su Mustafa Golubić i Ksenija Atanasijević. Rusija nastavlja sa eksportom ruskih naučnika i umetnika (od transporta ideja Stanislavskog) do velikih baletana, da bi se završila nakon histerije tzv. prebega KGB-obaveštajaca preseljenih u kancelarije CIA-e, prelaskom i samog sovjetskog predsednika Gorbačova, na atlantsku teritoriju, danas izgleda kao jedan dugački teozofski proces koji, meren tehnikom tibetanskih nadmaterijalnih gurua – mističnih Mahatmi, deluje kao superioran zahvat zamene teza.
U prilog ideji žrtvovanja istočnih teritorija – materijalnih vrednosti – za račun duhovnog porobljavanja Zapada ide aktuelna, pomalo panična, najezda holivudskih megaprodukcija na vrletima Tibeta. Nije slučajno ni to da je holivudskim mogulima na kineskim lokacijama utabavao staze, pripremao teren, Bernardo Bertoluči, italijanski autor najčvršće komunističke provenijencije, čovek čiji je otac drugovao sa Toljatijem i Gramšijem još u vreme kada je u Italiji bilo teško razlučiti komunističke od fašističkih sindikata.
U tom dugačkom luku pretvaranja Zapada u Istok (i obrnuto), podređivanja slobode pravdi u kojem su posebnu ulogu odigrali engleski rokeri pre svih, teozofskim formulama sročena i stoga nikada dosegnuta grupa „The Beatles“, kod koje je u više navrata, od Belog albuma (Helter skelter) do omota Narednika P., na kojem su posebno istaknuti teozofski pitomac Alister Krouli i njegov medijum Adolf Hitler, svoje nimalo zanemarljivo mesto imala je srpska postava „Crvenog kamernog orkestra“.
Ako je on ostao isuviše skrovit, netipično za egzibicionizam rodonačelne madam Blavacke, to treba zahvaliti pre svega diskretnosti i suptilnosti Ksenije Atanasijević. Kao i Helena Petrovna koja je do smrti, uprkos tome što je svoje najvažnije teze publikovala u magazinu Lucifer (iza toga bi trebalo da stoji simbolika arkane) insistirala na vlastitoj hrišćanskoj – pravoslavnoj vokaciji, Ksenija Atanasijević je iznad svega verovala u svoju pravoslavnu misiju.
Teozofske fiksacije neminovno kod normalnog čoveka izazivaju patološke asocijacije. Zato nam nije lako da razumemo kako neko do te mere uveren u svoju hrišćansku opredeljenost može, poput Blavacke, afirmisati hinduističke karmičke metamorfoze i učestvovati (ili simulirati učestvovanje) u nebrojenim socijalističkim, revolucionarnim incidentima ili poput Ksenije Atanasijević, naspram najdecentnijeg hrišćanskog i filozofskog nastupanja, potajno izvršavati najpoverljivije kurirske poslove za NKVD-e likvidatore, kakvi su bili Josip Broz i Mustafa Golubić. Ta višestrukost doživljaja sveta, naslonjena na kabalističke i okultističke obrasce iza kojih je beskrupulozni hipnotički metod tibetanskih Mahatmi, nikada nije bila razumljiva ni zlosrećnom Miku Džegeru koji je, nakon ubistva Brajana Džonsa, ostao bez propusnice u ezoterijske sfere.
Nastojeći da dopre do tajne šifre Bitlsa, prilično otvoreno iznesene u Lesterovom remek-delu Help, gde se kroz žovijalnu kamuflažu iznose elementarne teozofske hipoteze, Džeger je pokušao sve, prošao kroz brutalna narkofilska iskustva, odao se homoseksualizmu i srodnim perverzijama praćenim orgijama, praktikovao satanističke rituale i, uprkos svemu, ostao isto što i Kit Ričards – tupi neinicirani roker između čijeg lomatanja na sceni i kopanja uglja u mančesterskim rudnicima nema bitne razlike. Njihovo zlato je materijalne prirode. Sasvim izvan alhemije kojom je određena magija liverpulskih Buba. Zato je za definisanje njihove inkarnacije bila neophodna jedna istočnjačka – fluksusovka Joko Ono, saputnica Nam Džun Pajka, čije nas prezime vraća Blavackoj.
Ksenija Atanasijević u poznatom astralnom kontekstu nije mogla da susretne velikog maga Pajka, a ipak je, kao i on i njegov „partner“ Vajshaupt, uprkos hrišćanskoj inspiraciji, postala vojnik (kurir) marksističke revolucije. Odlazeći na filozofske kongrese i posećujući slavne profesore ona se u Srbiju vraćala sa jednom ili više NKVD-ovskih poruka skrivenih u njenu pametnu glavicu ili dugu suknju.
Ono što bi pre izvesnog vremena, u doba antikomunističke histerije, bilo potpuno nerazumljivo, danas je moguće bar delimično shvatiti. Teozofska doktrina, zadojena hinduističkim misticizmom, nagoveštavala je mogućnost suprotstavljanja evroazijskog duhovnog, metafizičkog, transcendentalnog materijala evroameričkoj (atlanskoj) tehnokratsko-birokratskoj civilizaciji. Kao i Helena Petrovna, tako je i Ksenija Atanasijević u hinduističkom kultu reinkarnacije prepoznala mogućnost dalekosežnog delovanja koje prevazilazi ideologije pronašla put za afirmaciju vlastitog naciona. Za razliku od Blavacke, koja je uživala u javnim skandalima, koja se nije mogla suzdržati a da svoje nadnaravne moći ne iskoristi za frustriranje malograđanske okoline, ma koliko to škodilo osnovnoj teozofskoj ideji, za razliku od Ani Besan, intimne prijateljice Bernarda Šoa, promotera masonsko-komunističkog „Fabijanskog društva”, koja se celim svojim bićem predala organizaciji teozofskog pokreta preuzimajući nakon Olkotove smrti mesto predsednika. Ksenija Atanasijević je, iako je izvesno vreme bila sekretar srpske teozofske sekcije, demonstrirala manje pompeznu karmu.
Kada je u snežan januar 1922. godine Ksenija odbranila svoj doktorat o Brunu – „Brunovo učenje o najmanjem“ urađen na osnovu poverljivog materijala koji je dobila od švajcarskog profesora Vernera, Ksenija ne samo da postaje prva Srpkinja doktor nauka nego, takođe, i prva naša žena koja dobija univerzitetsku katedru.
U časopisu „Ženski pokret“ iz 1923. izaći će tekst:
„Uopšte uzevši nije teška stvar dobiti katedru, teška je stvar zaslužiti univerzitetsku katedru, i muškarci, ispunjenjem ovog drugog, ponekad i bez njega, lako postižu ono prvo. Mi duboko verujemo, da kod žena neće biti taj slučaj; one će uvek morati zaslužiti univerzitetsku katedru… Znači, do univerzitetske katedre treba preći dve ozbiljne prepone – zaslužiti je i dobiti je – gđica dr Ksenija Atanasijević ih je obe sjajno prešla.“
Međutim, prepreke su tek čekale Kseniju. Njen rad na fakultetu pretvarao se u ključalo predratno vreme u pravi pakao. Bila je prepametna i decentna, sklona feminizmu i nesklona seksualnim avanturama (po teozofskoj doktrini važno je tako ne rasipati energiju, (Tesla npr.). Madam Blavacka, na primer, iako je bila dva puta udata nikada nije imala seks ni sa jednim muškarcem jer je tvrdila da to njena konstitucija ne bi izdržala i da bi odmah umrla.
Ksenija je jako nervirala uvažene srpske doktore. O tome periodu napisaće:
„I pored MOG uspelog rada sa studentima, kome sam se svesno i savesno predala, osetila sam da neke moje kolege ne gledaju blagonaklono na moj rad i položaj univerzitetskog nastavnika. Jednom od njih pošlo je za rukom da me, najzad, i otera sa TOG položaja koji sam izuzetno volela i cenila. Oterao me je infamnim intrigama koje su mi toliko dotužile da sam na kraju podnela ostavku. Radila sam potom u Ministarstvu prosvete, Narodnoj i Univerzitetskoj biblioteci sve dok nisam 1964. otišla u penziju.”
Ta osoba je, naravno, bio profesor Nikola Popović, koji će za vreme Nedića biti dekan Filozofskog fakulteta. Gospodin Popović je dobio tajni Ksenijin dosije i nije je želeo kao ruskog agenta, kao teozofa, ali ni kao ženu erudicije tog kalibra prema kojoj je Isidora Sekulić (ma kako to neupućenim može zvučati preterano) izgledala kao đače prvače.
Kada se na jednom mestu pogleda šta je sve Ksenija napisala i prevela to izaziva kako zapanjenost količinom, tako zatečenost sadržajem. Ona je, na primer, sarađivala istovremeno u ljotićevskim, ženskim, jevrejskim, i prointelidžens servis novinama i časopisima. Pisala je po francuskim, nemačkim, američkim, engleskim stručnim izdanjima.
U specijalnom izdanju Ženskog pokreta objavila je knjigu o hrišćanskom moralu gde piše kao dogmatična pravoslavka a na drugom mestu, u Filozofskim fragmentima objašnjavaće da je suština samo u budizmu. Nedokučiva i sama prevodilac, prevela je, između ostalog, Spinozinu Etiku, Aristotelov Organon i Platonov Parmenid. Ksenijini članci, tekstovi, ogledi i knjige prevođeni su na sve svetske jezike.
Širom sveta obožavali su je i zaljubljivali se u nju profesori, masoni, generali, ambasadori.
Od trenutka kada je, još kao učenica, objavila prevod Njekrasovljeve Trojke, Ksenija je toliko uradila, i to iz sasvim različitih oblasti: etika, estetika, psihologija, književna kritika, pedagogija, istorija, da to izaziva vrtoglavicu. Zahvaljujući svojoj izvanrednoj internacionalnoj reputaciji ona je svetu ponudila prvu knjigu o našim filozofima.
Od Epikura do Leukipa i Demokrita, od Dekarta, Malbranša, Spinoze, Fihtea, Šelinga pa sve do Hegela i Paskala (prostor je mali da bi se navodile sve oblasti u kojima je demonstrirala svoj duh i erudiciju), Ksenija je toliko napisala da je to sasvim dovoljno za jedan mali narod koji je, inače, nesklon filozofiji i zanesen politikom.
Kada se udala za svog supruga, uglednog doktora koji je imao kćerku iz prvog braka, bilo je to u tišini i bez pompe. Ksenija se celog svog života, poučena Brunovim primerom, držala sledeće strategije, koju je opisala u svojim delima a koju njena učenica, gospođa Šajković, ovako objašnjava:
„Pošto je iskrenost na svakom koraku osujećena, egzistencija traži opreznost, ili pre zaklanjanje, zatvaranje i pritvornost. Držati se otvoreno prema ljudima, znači miriti se sa najtežim porazima. Iskustvo redovno potvrđuje da se u društvenom životu daleko veće teškoće doživljavaju zbog reči nego zbog postupaka. Usled toga je najprobitačnije prihvatiti licemeran stil, pa uvek i svugde govoriti na takav način da se iz razgovora ništa određeno ne može zaključiti. I otuda (sada navod same Ksenije Atanasijević): valja uvijati svoje izjave u maglovitosti i u neprobojne materije, a nikako se opredeljeno ne izjašnjavati. Zbog mutnog govora, pod koji svaki smisao može da se podvede, niko još nije pozvan na odgovor. Isto tako, mirni ćemo biti onda kad u svom govoru ne pominjemo ništa sem apstrakcija, jer iz njih se najsporije ispredaju konkretne pometnje.“
Ksenija je bila vrlo oprezna sa ljudima. Njeni poznanici iz tih dana tvrde da je pre nego što bi primila nekog čoveka u posetu davala teozofsku ampulu da stavi u ruku, od boje koju bi ampula poprimila (shodno teozofskoj doktrini o bojama) ona bi zauzela i stav prema tom čoveku.
Takvim ponašanjem, tiha i vredna, Ksenija je uspela da doživi duboku starost. Ženski Mustafa Golubić, o čijem će životu biti sve jasno tek kada se otvore sve GRU i NKVD arhive, volela je najviše da u smiraj dana čita Dostojevskog.
Učenica Breijea, Leona Brenšvika i Leona Robena, neprežaljena ljubav mladog Rastka Petrovića i profesora Brane Petronijevića, koji je završio tužno.
„…Petronijević nikad nije imao svoj stan – uvek je stanovao u hotelu. Posle Drugog svetskog rata, već se malo gubio; pričao mi je profesor Ðaja da ga je jednom video usred Pariza bedno obučenog. Stanovao je u jednoj sobi hotela ‘Balkan’, u njoj je i umro – bio je to težak, užasan kraj: pozlilo mu je, niko to nije znao, umro je a da mu niko nije pomogao! Našli su ga tek posle dva-tri dana… – sećala se Ksenija ispred portreta koji joj je, još kao devojci, uradio Uroš Predić.
Legenda kaže da je prljav i u dronjcima hodajući vrelim pariskim ulicama Brana izgovarao Ksenijino ime. Ali žena, čiju je pojavu predvidela madam Blavacka dok je još bila u homoljskim brdima, bila je umnija za običan život od Brane. Ona je svoju špijunsku i teozofsku delatnost krila sve do same svoje smrti – iz prostog razloga da ne bi, kao Bruno i hiljade drugih pametnih, zbog svojih ‘slobodnih misli’ doživela ’lomaču’.
Devojčica tugom zasenjenog pogleda, koja je umesto uspomena na majku imala samo jednu dugu, zagušljivu noć, koja je njoj donela život a majci smrt, ipak je ‘gorela’. Priča se da je njena pastorka, koja joj je zagorčavala život, spalila njene slike posle Ksenijine smrti.
Sa vatrom ili bez nje Ksenija Atanasijević, prvi srpski ženski doktor nauka, ostaće kao najobrazovanija i najproduktivnija Srpkinja ikad rođena. Umesto lomače srpska javnost se trudila da joj pruži brzo zaboravljanje.
Srpska Mata Hari odgovorila im je na to javno stotinama svojih rukopisa i biografijom nad kojom će tek sanjati druge devojčice koje će voleti Dostojevskog.“
Na kraju, mislim da bi se o njoj mogla reći ista ona rečenica koju je gospođa d’Orliak podarila Blezu Paskalu:
„Obdarena strahovitom voljom, Ksenija je uništila sve one koji su joj se približili, a ostavila je neutešne sve one što su je poznavali i voleli“.
Na kraju, kao što je i mislila, prošla je bolje od same Mate Hari. Jer zavodljivo telo se ubije lako, a neodoljiv duh nije moglo ubiti ni pedeset godina komunizma za koji je Ksenija toliko mnogo uradila…

MARINA ABRAMOVIĆ
ili najuspešnije telo sa Balkana




Dok je Svetlana Slapšak bežala ispred pendreka Titovih milicionara pošto je upravo razbila izlog na američkom kulturnom centru, boreći se za crveni univerzitet, njena partijska drugarica i sestra po oružju, Marina Abramović je izabrala da ode u kinoteku da bi gledala Oklopnjaču Potemkin i tamo je zatekla Nešu Paripovića i Eru Milivojevića… To je legenda, a odatle počinje istorija (umetnosti)…
– Da je Marina nastavila da se bavi politikom, ona bi bila jugoslovenska Megi Tačer – kaže danas njen bivši muž Neša Paripović.
Da Neša Paripović, prvo slikar minimalist a potom guru praznine i najveći zavodnik konceptualne srpske scene nije mislio da je umetnost važnija od politike i tako inicirao Marinu Abramović u tajne konceptuale – Balkan bi danas izgledao drugačije.
Marina Abramović, ovogodišnja dobitnica najznačajnije nagrade venecijanskog bijenala na kome je nastupala bez zastave, kao apatrid (zahvaljujući lošem crnogorskom marketinškom refleksu), nesumnjivo je bila osoba najveće energije koju je revolucija ’68. iznedrila.
Ova žena koja danas samu sebe smatra bakom umetnosti performansa i koja je kroz svoje bodi-art seanse davala za umetnost sve – pa i svoju krv sa možda (čak mnogo manje) prolivene krvi, potrošenog straha i zadobijenog bola mogla je spasiti Jugoslaviju od raspada, ali je svoj neosporni talenat političkog komesara i političkog lidera usmerila u drugom pravcu. Zato su prvenstveno krive nežne i tihe, neosporno romantične večeri u Nešinoj i Marininoj kući u Grožnjanu koji je delovao kao grad ukraden sa De Kirikovih metafizičkih platana.
Marina je kćerka razočaranog pukovnika a potom generala Voje Abramovića, jednog od komandanata Prve proleterske brigade – protagoniste zabranjenog filma Joce Jovanovića Revolucija koja teče i po svedočenju Živojina Pavlovića jedinog generala koji je podržao ’68. Njena majka Danica Abramović, žena je retko jakog duha, potomak patrijarha Varnave koja je postala partizanski komesar a potom i direktor Muzeja revolucije – žena čuvar boljševičko-partizanskih relikvija (pa tako i ove poslednje skinute zvezde).
Marina je rasla kao sva negovana deca komunizma ipak u nešto većoj disciplini nego što je uobičajeno. Posle, kao studentkinja nije letovala u Rovinju, gde je letovala komunistička i udbaška ezoterijska elita, već u Grožnjanu, gradiću u Istri, punom prejakih mirisa i uskih žutih ulica kojim povremeno promiču čudni ljudi koji govore talijanski, mestašcu zagasitih boja u koje je dolazila samo komunistička ezoterija pa i čuvene Vejvode.
Marina je do tog ulaska u kinoteku, kada počinje njeno druženje sa grupom, nešto starijih od nje, srpskih konceptualaca (Raša Teodosijević, Era Milivojević, Zoran Popović, Gergom Urkelj i Neša Paripović), rasla kao nežno i klasično obrazovano dete Titove građanske elite. Govorila je tečno francuski, čitala mnogo, išla u pozorište i volela slikarstvo. Abramovići, i otac i majka, ljudi izuzetne energije (koji su se razveli onda kada, po Frojdu, to ne ostavlja traume na decu) pored Marine dobili su i još jedno dete, mlađeg sina Velimira Abramovića, poslednjeg vunderkinda srpskog nadrealizma, potonjeg doktora estetike kojeg prizrenska eparhija evidentira kao vođu teslijanske sekte. Ali, šalu na stranu, Velimir Abramović, alias doktor Abramčik, mezimče Oskara Daviča, filmski reditelj po struci, najobrazovaniji je, najpametniji i najrelaksiraniji ezoterik i profesor istovremeno koga sam u životu srela. Taj izuzetni doktor estetike koji će posle postati moj mentor, posle ovog venecijanskog bijenala, gde je kao Marinin gost sedeo u prvom redu a Milo Ðukanović i gospođa Perišić u drugom, nastaviće svoj put za Holandiju gde će se pridružiti Marini. Doktor Abramčik, izmučen ludilom domaće političke scene i besparice, nikada ne bi napustio zemlju da preko mene nije upao u obračun sa kompanijom Volk i kćerka – te sam se tako i sama uplela u geopoetiku ove porodice.
Vojo i Danica, narodni heroj i partizanski major, dobili su tako dvoje neverovatne dece – najveću konceptualnu umetnicu kraja veka i eksperta za Teslino tajno oružje i spiritualizam.
Prvi put susrela sam se sa likom Marine Abramović kada sam na kraju knjige Predplatonska erotologija Anice Savić Rebac, sasvim nenadano, kao dodatak, videla njene fotografije na kojima se češlja. Sećam se njenog bledog lica koje je podsećalo na Mariju Kalas, i jake crne kose. Ispod slike je pisalo:
Umetnost mora biti lepa, umetnik mora biti lep!
Posle sledi niz fotografija na kojima se njeno lice grči od pregrubih pokreta i udara četkom.
Bila sam fascinirana energijom i lepotom koja je izlazila iz njenog lika. Tek posle sam saznala da je to deo njenog performansa koji je izvela u Kopenhagenu 1975. godine. Marina je tada postigla nešto što je neverovatno – ona je formalno postajući ružna pod teretom grimase i bola i dalje bila savršeno lepa kao što je njena rečenica zahtevala. Toliko sam bila dirnuta tim fotografijama da sam odmah, ne znajući zapravo ko je ona, smestila u grupu mojih ličnih ikona. To je bila sredina osamdesetih i ja sam bila tinejdžerka, čudnog ukusa i transideološkog pogleda na svet. Ja sam Marinu (na zgražanje mnogih profilisanih istoričara umetnosti koji pristaju uz određene trendove kao uz sekte ili političke partije) stavila pored Milene Pavlović Barili i Olje Ivanjicki.
U Marininu energiju i potrebu za slobodom ja sam se zaljubila isto tako snažno kao u plave valere na Mileninim Anđelima, i njene kratke stihove na italijanskom, kao i u Oljinu moć da bude muza zbog koje stvaraju i proizvode lepotu svi muškarci Medijale.
Marina je imala žensku energiju sa kojom se još nisam susrela i prema kojoj do dan-danas imam strahopoštovanje. Njena ideja „da se u umetnosti mora ići do kraja“ mada mutirana, postala je moj životni moto. Dvadeset godina starija od mene Marina, je prošla jedan put koji zbog svoje težine i njene posvećenosti mora iziskivati poštovanje i kod onih koji baš ništa od toga što ona radi ne razumeju. Kao što hrabrost kod ratnika iziskuje poštovanje i kad se ne razume zbog čega se rat vodi.
Kada danas, u trenutku njene slave, kada je ovenčana nagradom koju su dobili i Raušenberg, Dženi Holcer i Buren, pokušavam da sakupim fragmente njene ličnosti, kroz traganja i preturanja po njenim prijateljima, ljubavima i uspomenama njena energija uvek dolazi u prvi plan.
Oni koji je se sećaju sa Akademije kažu da je bila tiha i duhovita, uvek duhovita. Nenametljiva a jaka, energična a nežna. Potpuno posvećena onome što bi izabrala. U početku Marina je radila slike, velika platna, dok su drugi imali mala. Taj njen ekspresionistički simbolizam nije uspeo da primi svu njenu volju ni energiju, tek odraz skromnih preferencija.
Zlobnici vole da kažu da je Marina otišla u bodi-art jer zapravo nije znala da slika. Verovatno je i tako, ali to danas nije ni važno. Dvodimenzionalnost platna ne bi joj bila dovoljna ni da je crtala kao Leonardo.
Iako je najčešća optužba iz „suprotnog tabora“ da su konceptualci „uglavnom deca iz bogatih titoističkih porodica koja nisu znala da crtaju a htela su da budu likovni umetnici“ (nije da nije bilo i toga, a što ne bi?) – važno je znati da istina nije crno bela. U trenutku kada se opredelio za konceptualu Zoran Popović je, na primer bio jedan od najboljih crtača u Jugoslaviji a Damnjan najprodavaniji slikar. Istina je uvek u valerima…
Ulaskom u društvo gore nabrojane grupe koja je bila na direktnoj vezi sa svim svetskim trendovima, Marina je polako pronalazila formu za svoju prejaku energiju koju je povukla iz politike. U godinama kada je Tito još uvek bio živ i činilo se da će ipak biti večan (a lepo je i podržao studente ’68) činilo se da sve može biti lepo.
Marina i Neša se venčavaju. Na njihovoj svadbi je tada bio i Ljubiša Ristić koji je bio muž Marinine kume Višnje Postić.
Kada danas pričam sa Nešom o njegovom braku sa Marinom i njihovim postdiplomskim studijama u Zagrebu kod Hegedušića, on je blag, decentan i džentlmen.
Na svako pitanje o Marini on odgovara sa pažnjom i ljubavlju sa uspomenama o kojima ga propitujem on rukuje kao sa neprocenjivim lako-lomljivim staklom. Možda jedini način da za nekog sa stopostotnom sigurnošću zaključite da je džentlmen to je kako zaljubljen u novu ženu govori o onoj koju je nekad voleo.
Dok na +36º pijuckamo Napoleonov brendi sa Jasnom Tijardović (žena Zorana Popovića i istoričar umetnosti), koja je svojevremeno sa svojim mužem živela u Njujorku sa grupom Art end Lengvidž i družila se sa Kosutom a posle i Bojsom, pitam:
– Ko je koga osvojio? Ko je koga više impresionirao?
Neša, bez predumišljaja odgovara:
– Marina mene…
A Jasna dodaje:
– Pusti ga, Neša je džentlmen, on je nju opčinio tom svojom estetikom praznine!
Iako je Neša poznat po tome da su se u njega uvek zaljubljivale samo pametne i talentovane (nužno lepe) žene i Marinina fatalnost je neprikosnovena.
Zanimljivo je da je, na primer, Tomislav Gotovac zaljubivši se u Marinu, napustio film i počeo da se skida i go trči ulicama. Tako je počeo bodi-art u Hrvatskoj. Pa čak i plakat koji je Tom dao za potrebe Franje Tuđmana na kojem je go i preko koga stoji natpis:
„Pun mi je kura* Srbendi i komunjara“ nastao je (izvorno bez ovog tekstualnog dodatka) kao omaž zaljubljenosti u Marinu.
Suprotno utisku koji bi primitivni balkanski mačo mogao da stekne kada bi slušao o njenim čudnim performansima, Marinu nikada nije zanimalo da proizvede šok kod posmatrača.
– Zanimalo me da iskusim fizičke i mentalne limite ljudskog tela. To sama nikada ne bih mogla da izvedem, potrebna mi je publika koja me posmatra jer ona stvara energetski dijalog…
Kako je to izgledalo tih sedamdesetih danas je prilična rašomonijada. Beograd je tih godina bio ravnopravan svetski centar. Imao je svoj Bitef, Fest, ali što je i najvažnije svoje „aprilske susrete“ na kojima se moglo videti sve ono što se događalo u Njujorku ili Parizu i Londonu. Konceptualci organizovani naspram struje koja je jedini smisao videla u okretanju nacionalnom, tradicionalnom i Rusiji imali su tu lepu i jasnu potrebu da budu deo tog sveta. Meseci kopanja po materijalima koji se tiču konceptualne umetnosti uverili su me u sledeće:
– Konceptualna umetnost je nastala onog trenutka kada su malograđani počeli da uživaju u apstraktnim slikama i kada su shvatili da su „baš lepe i dekorativne“. Moralo se dakle nešto učiniti „po tom pitanju“…
– Džozef Kosut, idejni tvorac poslednjeg ikonoklazma, je uporno objašnjavao da je nova umetnost opredmećena filozofija, a ne skupa dekoracija nastala po gribergovskoj estetici.
Guru Kosut je stalno ponavljao da su konceptualci bili na onoj tački u istoriji sa koje i Pikaso i Polok i Tiepolo izgledaju podjednako daleko…
Kako su sprovodili u delo sve te ideje neestetskog i nefigurativnog najbolje pokazuje primer Brace Dimitrijevića i Gorana Trbuljaka u Zagrebu i njihov fascinantni projekat „Slučajni prolaznik“.
Goran i Braca bi se toplo obukli i sa komadom gline ili plastelina otišli da čuče u slučajno odabrani haustor. Stavili bi glinu pred kvaku i kad bi slučajni prolaznik ušao ostao bi otisak kvake, i oni su od preneraženog slučajnog prolaznika tražili potpis. Taj projekat slučajnog autorstva imao je i svoju drugu fazu u bacanju tetrapaka pod automobile (takođe su tražili da to ljudi potpišu) kao i oblepljivanje grada posterima anonimnih ljudi kao što danas možete videti Šešeljeve ili Ðinđićeve plakate. Tada je nastala i daleko čuvena Trbuljakova izjava:
„Činjenica da je nekom dana mogućnost da napravi izložbu važnija je od onog šta će na toj izložbi biti prikazano.“
U Sloveniji je prvo postojala grupa „OXO“, a Hrvati su, dakle, uveliko bacali tetrapake kada je Dunja Blažević (kćerka Jakova Blaževića i posle žena legendarnog Damnjana) napravila izložbu „Drangularijum“ na koju je pozvala sve umetnike, studente i druge mlade stvaraoce da izlože predmete njima bliske i inspirativne. Ova demistifikacija umetničkog dela koja je bila poslednji udar na buržoaski ukus izazvala je veliku histeriju. Zanimljivo je da konceptualna umetnost koja je nastala kao leva kritika kapitalističkog društva nije bila dobro shvaćena u našem srećnom socijalizmu titoističkog tipa.
Priča se da je u to vreme kada je Marina već bila poznata po svojim ekstravagantnim projektima izlaganja zvukova (iz kutija se čuje blejanje, cvrkut itd.) njena majka bila organizovala izložbu ljupkih pejsaža koje je Marina trebalo da proda u Kulturno-prosvetnoj zajednici. Sasvim slučajno, konceptualci su saznali za to, pojavili se i šok je bio uzajaman. Marina je tako zbog svog izvrsnog pedigrea možda imala dvostruko projektovan život. Bila je najprovokativnija umetnica, a bila je asistent u Novom Sadu. Izvodila je bodi-art i tajno slikala cveće za mamu.
Atmosfera koja se tih godina stvarala oko SKC-a gde su se odvijali svi ti fantastični i duhoviti projekti je bila usijana. Neki ljudi poput Ž. Pavlovića. Miće Popovića i Marininog profesora Ćelića (inače širokog duha) nisu hteli tu ni da privire smatrajući to užasom. Sa druge strane konceptualci su sedeli u kafani „Plavi Jadran“ – danas „Grčka kraljica“ i smišljali projekte i diskutovali o najnovijoj izložbi u Njujorku ili Londonu.
Nekada bi (smatrali su to performansom) na užas primordijalnih posetilaca otišli da popiju kafu u „Šumatovcu“ – Jasna sva glamurozna, Neša sav u belom, Raša u Levi Štraus pantalonama sa crvenom vestern maramom, Zoran sa najnovijim čizmama kakve je nosio i Kosut i koje je upravo kupio u Njujorku dok je ćaskao sa de Nirom i Era koji je po Marini lepio selotejp koji je uvek nastojao da bude neupadljiv…
Ipak najveću pažnju izazvao je Marinin performans pod nazivom „RITAM 5“ koji je Marina izvela 1974. godine, naravno u SKC. Marina seče nokte i kosu i baca ih u ogromnu plamteću petokraku, a onda i sama leže u njenu unutrašnjost. Ideja je bila da ona tu leži dok petokraka ne izgori međutim, vatra je prekinula dovod kiseonika i Marina se onesvestila. Najviše svedoka tvrdi da je iz vatre Marinu spasao fatalni Damnjan. Za razliku od beogradske grupe konceptualaca koji su se manje više formirali kroz konceptualnu umetnost, Damnjan je bio jedan od najznačajnijih slikara modernističkog usmerenja koji se preko minimal arta okrenuo prema najradikalnijim konceptualnim trendovima. Pored njegove nesumnjivo visoke reputacije i ugleda koji danas ima i u Italiji, Damnjan je legendaran po tome što je važio za najvećeg džentlmena i zavodnika pa i najlepšeg muškarca, pa je tako njegova ljubav bila i Fransoaz Dorleak (sestra Katrin Denev) koja je zbog njega sekla vene. Kad vam takav muškarac spasi život i iznese vas iz zvezde petokrake onda morate biti osuđeni na život. Marina je tim performansom promovisala višeznačnu ideju da ne samo da svako ima svoj krst, već i petokraku, ma šta ona značila.
I u toj prvoj fazi svog samostalnog rada i ljubavi sa Nešom, Marina je volela da rizikuje život. Neposredno pre zvezde ona je izvela performans sa deset noževa koje je, uz mnogo krvi, zabadala brzo među svoje prste. Ipak najzanimljiviji i najradikalniji njen projekat se desio u studiju Mora, u Napulju 1974. godine.
– Ja sam objekat – izjavljuje Marina i izlaže svoje lepo, čvrsto telo posetiocima da rade od njega šta hoće. Pored nje su bili izloženi predmeti za izazivanje zadovoljstva i bola. Neki su samo prolazili, drugi se igrali, štipkali je, bockali, milovali. Ona je bila potpuno nepomična. Onda se pojavio jedan mladi čovek i stavio joj otkočen pištolj sa metkom na slepoočnicu. Nastalo je koškanje, Marina se nije pomakla. Kao i uvek Marina je bila spremna ne trepnuvši da umre za svoju umetnost. Tako lepo, bez trunke žaljenja svoje telo nije izlagala ni Jovanka Orleanka. Marina je prva mučenica umetnosti, do nje postojale su muze, oslikane i voljene, od nje umetnost dobija težinu stvarnosti. Ona je za to krvarila, izlagala telo ledu i ventilatoru, udarala se, rezala, tetovirala… gutala lekove protiv shizofrenije, itd. i sl.
Pre Marine su postojali umetnici koji su zbog svoje umetnosti krvarili, ali nikad svojom voljom i uvek u sudaru sa svetom koji ih nije razumeo. Marina je prvi umetnički heroj dobrovoljac, prva žena koja je krvarila svojevoljno za umetnost. Ideja bodi-arta, za koju bi se moglo reći da traje čak šest decenija, od foto-autoportreta Egona Šilea, preko Dišanove Tonzure u obliku zvezde na temenu itravestije, kod Marine je doživela svoj vrhunac. Kroz bodi-art je prošlo mnogo bola, perverzije i straha ali nikada toliko predane posvećenosti, nikad toliko energije koja je mogla da pokreće planine.
Marina je sve više putovala, a Neša je ostajao. Njega takav ritam ambicije nije zanimao ili je možda mislio da je precenjen uticaj pragmatizma na konceptualu.
Ako je Bojs (koji je hodao i tako sebe izlagao) bio Dali konceptuale, Kosut Savonarola, Marina Jovanka Orleanka onda je Neša svakako bio konceptualni Žak Vaše.
Jedno poslepodne oni su se rastali. Ne tako pompezno i strašno kao nešto kasnije Ulaj i Marina. Tiho, daleko od kamera i bez ijednog fotoaparata.
– Nemam šta da ti vratim – rekla je Marina.
– Ni ja tebi – odgovorio je Neša, i rastali su se.
Taj rastanak nije sačuvan u knjigama istorije umetnosti ali će sigurno jednog dana biti interpretiran u filmu. Ne znam kako će američki producenti kada budu pravili holivudski mega spektakl predstaviti Nešu i njegovu estetiku praznine ali posle razgovora sa ovim muškarcem koga je Marina volela i rekla mu „da“ pred socijalističkim matičarem, ja sam sigurna da je pre nego što je našla Ulaja koji je pratio ritam njene energije, Marina imala muškarca koji je to sa njom sanjao dok je iz mlakog i žutog Groznjana vodio na kafu u Trst.
Marina je otišla dalje. Neša je ostao u državi u kojoj će prvo umreti Tito a potom će se sve pretvoriti u haotični bodi-art spektakl u kome više nikoga nije zanimalo šta je umetnost i kakva je distinkcija između umetničkog i estetskog.
Konceptualna umetnost, pored toga što je promovisala ideju da je umetničko delo samo po sebi važno kao i razgovor o umetnosti i što je stvorila atmosferu da su svi pričali samo o umetnosti, bila je zamenjena ratom o kome je Marina napravila svoj Balkanski barok i dobila nagradu.
Marina je bila jedina osoba koja je imala energiju Josipa Broza Tita, ali, sa druge strane, razumljivo mi je da je Neša radije usmerio ka inostranim galerijama nego da je ostavio da postane jugoslovenska Megi koja bi sprečila rat ali ubila umetnicu u sebi. Kao u čamac za spasavanje Neša je spustio Marinu u Ulajev mali kombi, a on je ostao u brodu koji tone. Pored njega, kao njegov najbliži prijatelj, ostaje Marinin brat Velimir Abramović, sa kojim deli sve svoje praznine i ideje.
– Marina je otišla, to je bilo gotovo, ali tu je ostao uz mene Velja – kaže Neša i smeje se blago.
Sa Ulajem počinje druga Marinina životna priča. Ulaj i Marina su u tom periodu prošli kroz tri faze. Ratnici, Sveci, Ljubavnici…
Ulaj je izgledao kao da ga je Marina izmislila i materijalizovala.
– Srž našeg rada je ljubav! – odgovarali su kad bi ih pitali.
Njihovu aktivnost nazvali su „Art Vital“.
Nikada u istoriji umetnosti jedna ljubav nije tako strasno transponovana u čistu umetnost. Petrarkina ili Katulova strast se čini kao lagodna i dekorativna opsesija naspram ove ljubavi koja se konceptualno ostvarivala kroz međusobno udaranje, šamaranje po galerijama ili povezivanje kosom i mirnog sedenja od po 17 sati. Ipak najfascinantniji projekat iz te faze je svakako „Rest Energy“ koji su izveli u Dablinu 1980. godine.
Stoje ukočeni jedno naspram drugog. Marina drži luk, Ulaj drži uže i napetu strelu tačno u njeno srce. Putem mikrofona čuju se njihovi otkucaji srca…
Ta lakoća kojom Marina priziva smrt i opasnost u svoje performanse prevazilazi onaj nagon adrenalina i zov avanture koje su imali na primer Bajron, Jinger ili Hemingvej. Ovde se radi o esenciji same prizvane smrti, o avanturizmu koji je direktno projektovan u galeriju. Marina će u sledećim periodima sa Ulajem ići u potragu za novim oblicima egzotike i avanturizma (čiji je najveći domet hod po kineskom zidu) ali pre toga ona je smrt i opasnost približavala sebi a nije išla ka njoj, kako su to umetnici obično voleli kroz istoriju da rade.
Gledajući ono što je radila, prvi put sam shvatila šta je bard konceptuale Sol Le Njit mislio kada je rekao: „Konceptualni umetnici pre su mistici nego racionalisti. Stižu do zaključaka koje logika nikad ne može da dosegne.“
Dok je Jugoslavija polako, ali sigurno tonula u rat, na svetskoj postkonceptualnoj, postmodernoj i post-postmodernoj sceni su se dešavala raslojavanja. Još mnogo pre Marininog rada sa Ulajem, njujorški Art end Lengvidž je grubo i nedvosmisleno krenuo je u staljinizam, londonski u opsesiju semantikom. Bojs je postao legenda, a Kosut se nervirao što se Le Vitove definicije uzimaju suviše ozbiljno kada je on postavio bazu.
Bilo kako bilo, u jednom su se svi slagali, u onoj preciznoj i tačnoj definiciji Gertrude Stajn da je umetnost ili bezvredna ili neprocenjiva.
Dok su njeni šezdesetosmaški drugovi postajali jugo-establišment, Marina se iz malog Ulajevog kombija preselila u samo srce svetske umetničke elite i počela je svoje radove izvanredno da prodaje.
U drugoj fazi tzv. „Sveci“, Marina i Ulaj izlaze iz galerija, nije im više bilo dovoljno da satima stoje goli na ulazu ili da satima poljupcem razmenjuju ugljen dioksid. Otišli su na devet meseci u australijsku pustinju da žive sa Aboridžanima. Ta opsesija drevnim kulturama je donekle omaž opsesiji gurua konceptuale Kosuta, koji je iz Vitgenštajna kročio pravo među Jagu Indijance u Peruu i Aboridžine u Australiji.
U proceni umetnosti kritičari i publika su suviše pristrasni, ili da kažem, ograničeni u volji da uživaju. Pol Valeri je jedanput rekao, i ja sam to zauvek zapamtila, da bi se cela istorija umetnosti mogla posmatrati kao neprestano smenjivanje klasičnog i romantičnog perioda. Klasični period nudio je drugačije sisteme vrednosti od romantičnog. Mera klasičnog je bila estetičnost, lepota forme i proporcije, mera romantičnog sloboda i rušilačka energija prema starom. Obe stvari su „lepe“ i „uzbudljive“. Novi romantizam, nova pobuna se uvek javljala onda kada bi se jedan klasični diskurs istrošio. Iako je konceptualna umetnost kao i postmoderna, želela da prevaziđe ovo smenjivanje kroz svoje anti utopijske i anti romantične projekcije deo romantizma, pa makar i modifikovanog, se zadržao u bodi-artu i lend-artu. Kao što konceptualna umetnost uprkos svome htenju, nije uspela da pobegne od dizajna, tako ni bodi-art od personalnog romantizma.
U konceptuali, poslednjoj velikoj umetnosti komunizma, u velikoj levoj pobuni protiv dekorativne i predstavljačke buržoaske umetnosti, treba ceniti i voleti tu krajnju distanciranost od kiča koju je postigla. Ta potreba za izlaskom iz forme u filozofiji umetnosti, koju niko nije baš najbolje shvatao (što je uostalom i bila glavna intencija), bilo je toliko humora i potrebe za slobodom koji su, u svakom slučaju bogougodniji od ostataka dekorativnog kiča koji se uvek voleo i voleće se.
Umetnost, bar onako kako sam je ja shvatala dok sam istovremeno volela i Milenu Pavlović Barili i Olju Ivanjicki i Marinu mora biti ili razoružavajuće lepa ili bestidno slobodna i jaka i ići do kraja.
Marini performansi sa menjanjem sa kurvom, i pijenjem tableta za šizofreniju, razmena energije sa tibetanskim Lamom pokazali su tu neustrašivu žeđ za slobodom koju nijedan umetnik pre nje nije tako brutalno otvoreno demonstrirao. Njeno transponovanje privatnog u umetničko me zapanjilo. Svaka njena ljubav je umetničko delo, pa i poslednja, kako se priča sa gospodinom Dejvidom Eliotom, dendijem – istoričarem umetnosti.
Kopanje po njenim prijateljstvima i ljubavima, uspomenama, vodi opet u umetnost. Ona je prvi umetnički japi koji je istovremeno i kamikaza umetnosti. Ta sinteza ultra profesionalca, koji od jutra do mraka radi na svojim projektima i karijeri i osobe koja je svakog trenutka spremna da žrtvuje život za umetnost je zapanjujuća i moram priznati, neverovatna za osobu koja potiče sa našeg podneblja.
Kada sam gledala snimke Ulajevog i Marininog hodanja po Kineskom zidu osetila sam, prvi put u životu, pomešane fascinaciju i zavist.
Marina i Ulaj su prvobitno bili planirali da to hodanje po Kineskom zidu (Ulaj je krenuo iz pustinje Gobi a Marina sa Žutog mora) u susret jedno drugom prethodi njihovom venčanju. Posle je to „životno delo“, to hodanje po liniji svoga života u trajanju od po 2000 km, završilo kao njihov rastanak. U civilizaciji gde lako i površno govorimo „zbogom“ onima koje smo voleli, gde naivno ostavljamo ljubavi bez predumišljaja možda upropastivši svoj život zauvek, Marina i Ulaj su o rastanku uz telesni napor neshvatljivih razmera, razmišljali čitava tri meseca. Na kraju susreta sama ih je umetnost razdvojila kao što ih je i spojila.
U umetničkim krugovima se pričalo da Marina nije mogla više da izdrži Ulajevu površnost u običnom životu i njegovu avanturu sa nekom crnkinjom. Ali to je opravdanje za one koji nisu mogli da shvate da je faza u kojoj je Marina verovala da je pronašla svoju drugu akcionu polovinu gotova. Prijatelji su solidarno zaključili da je problem u tome što je Marina bila „isuviše jaka za Ulaja“. Ali objašnjenja su smešna kada je u pitanju Marina i kada je gotovo nemoguće shvatiti da ona poseduje bilo kakvu projektovanu običnost osim obične nežnosti koju poseduje. Ona i Ulaj su još uvek prijatelji i on sa ženom i detetom živi u njenoj neposrednoj blizini.
Jednom prilikom je rekla:
– Maljevič je sebe smatrao korakom, Bojs šamanom, ja sebe smatram mostom.
Još od trenutka kada se po mišljenju Karla Argana desio prelaz sa predmetnog na nepredmetno – kada Kandinski slika svoj prvi apstraktni akvarel, postoje ljudi koji ne žele da priznaju prisustvo lepote u bežanju od njene očiglednosti. Bežati od estetičnosti u ime slobode najčešće znači pasti novoj lepoti u zagrljaj i to je ono što je meni lično Marina poručila svojim češljanjem i trčanjem u grimasu koja kvari njenu crnogorsku lepotu.
Treći Marinin period, period samoće i ponovnog vraćanja na samostalni rad donekle pomera njen tretman rada. Ona, pod uticajem postmoderne i Deride, sve više radi projekte u kojima kako sama kaže „telo više nije objekt nego metafora“. Takav je i Balkanski barok. Ja spadam u one poklonike (mogu slobodno reći idolopoklonike) Marininog rada koji vole više njene prošle faze, iz prostog razloga što metafora uvek vodi u nagradu a retko u slobodu. Metafora je distanca, a distanca smanjuje emociju na kojoj je Marina insistirala u poslednjem projektu. Pa ipak, ona nalazi kompenzaciju i za to, ona se preko video ikonostasa svojih roditelja partizana, preko svoga otrovanog dede-ujaka patrijarha Varnave, vraća infantilizmu koji generiše emociju na drugi način. Ona u pedesetoj, mada baka performansa, ponovo postaje devojčica koja čisteći metalnom četkom gomilu kostiju od krvavog mesa proživljava onu istoriju Balkana koju je „odbila da promeni“, zaboravivši politiku.
Novi skandal oko neuspelog usaglašavanja Marine i crnogorskog Ministarstva kulture oko njenog predstavljanja u našem paviljonu doneo je Marini slavu a nama standardan poraz. Ni kriv ni dužan u poziciju gubitnika se uklopio crnogorski slikar Voja Stanić, koji se zaštitio standardnim replikama da ne razlikuje izloženu hrpu smeća od smeća… (zar nije voleo Šejku?!)
U drugom redu za vreme premijernog izvođenja Marininog performansa Balkanski barok u kome saznajemo kako se na Balkanu ubijaju pacovi, sedeli su, kažu, Milo Ðukanović i gospođa ministarka Perišić.
– Eto šta ste dobili – rekla je ministarka kada je već svima u vazduhu bilo jasno da ovo sintetišujuće delo naricanja nad sudbinom i Hrvata i Srba i muslimana mora dobiti nagradu.
Ne zna se šta je Milo odgovorio niti da li je odgovorio. Nije ni važno, (Rakočević je već bio pao kao žrtva Marinine energije i harizme). Nasuprot opštem mišljenju, ja smatram da Marina ne bi ni dobila tu nagradu od Ćelanta da je nastupila u crnogorskom, pardon, jugoslovenskom paviljonu. Ovako je dobila nagradu ona, Marina Abramović bez zastave i nacionalnosti.
Kada je već jedanput odlučila da napusti politiku i zemlju, da ne postane posle Tita – Marina, ona ima pravo da nagradu za svoj odabir uzme sama a ne da se ekološka država malo prošvercuje.
Spektakularnost njenog projekta, koja je sasvim daleki omaž prevođenju smrznutih partizana preko Igmana koje je sproveo Koča, (beležeći njihove promene u Artoovskom maniru), samo je način za skretanje pažnje da je reč o prostoru koji, na žalost, nije više metafora već brutalan objekat raznih nekonceptualnih strategija. Marina, koja je odbila ili nije htela da uđe u poslednju žensku inicijaciju u bodi-art na koji smo osuđeni još od Evinog muvanja sa zmijom, ostaće tako zauvek devojčica a devojčice, i kad su racionalne, poseduju prostu i ogromnu, nepromenjenu ljubav koja se ne može meriti ni sa čim. Umesto da je pustimo da nas voli mi joj trpamo zastavu u ruku.
Kao da osećaju da je tu negde ’68. bio prelomni događaj i uzrok raspada zemlje svi naši šezdesetosmaši su se opredelili za politiku i začas su skliznuli u nju: Ljubiša Ristić, Vučelić, Laza Stojanović, Mićunović itd.
Dok je audijencijom Boba Dilana, amblematičnog trubadura šezdesetih u Beloj kući kod Kartera ’68. dobila svoju pobedničku verifikaciju, još onomad u Americi, Marinin trijumf na Venecijanskom bijenalu je znak da je tek sad ta ideja pobedila i u Evropi. To znači da smo mi sa našim šezdesetosmašima ipak na mogućoj listi čekanja za tranziciju. Šezdesetosmaši su na svim isturenim pozicijama, a i Milošević je Džegerov ispisnik.
Ipak, ono što mnogi još uvek ne shvataju, Neša Paripović je odavno tvrdio:
– Jedan je Tito i jedna je Marina. Sve ostalo je marketing, a marketinga nikad ne bi bilo bez Nikole Tesle, za koga je ekspert Marinin brat… Zato je i otišao za sestrom u Holandiju, a kada će se Abramovići vratiti na Cetinje, ne zna se?!

MILENA PAVLOVIĆ BARILI
ili otmena Požarevljanka u ždrelu dekadentne Evrope i snobovske Amerike





– Gospođa Barili Goslen je ubijena – ponavljao mi je uporno dedica u njujorškom hotelu „Plaza“ koji je na datum njene smrti 6. marta dolazio i donosio ruže i stavljao ih na pod dvorane u kojoj je Milena poslednji put plesala.
Tada, pre pet godina, dok sam išla Milenim njujorškim stopama mislila sam da je dedica lud i da je samo još jedna žrtva Milenine fatalnosti. Međutim, mnogo godina posle, sve više kockica se uklapalo u čudni i nepoznati mozaik koji je predstavljao Milenin život a o kome je nekadašnji šef sale „Plaza“, Srbin „koji je čuo isuviše“, imao svoju priču…
Milenin život je falsifikovan, obrađen, prosejan kroz malograđansko sito koje je formiralo biografiju koju je ta ista malograđanština htela i mogla da prihvati. Ali ova krhka devojčica, kćerka srednje uspešnog talijanskog kompozitora Bruna Barilija i najbolje požarevačke udavače, imala je mnogo složeniji, perverzniji i teži život nego što to traganje po muzejskim katalozima može da predoči. Takav život morao je imati preranu i tragičnu smrt o kojoj do sada nikada nije pisano ili je pisano na smešan način da je gospođa Barili Goslen posle jednog lepog plesa sa svojim suprugom u centralnoj dvorani hotela „Plaza“ otišla kući srećna zaspala i nije se probudila.
„Njeno srce je prestalo da radi“ pisale su tada američke novine (istakao se Njujork Tajms) u svojim kratkim stupcima a lekar je pretpostavio da se radi o posledicama povrede kičme koje je zadobila posle pada sa konja. Ali njena kičma je bila već davno zalečena, a njeno srce suviše mlado da bi zbog trenutka sreće stalo… Ali pre nego što otkrijemo kraj, vratimo se na početak bez koga kraja (takvog) nikada ne bi bilo…
Milena je posledica nelinearne i čudne ljubavi Danice Pavlović, kao što rekoh, prestižne požarevačke udavače, koja vodi poreklo od najstarije Karađorđeve kćerke Save i Bruna Barilija, boema i kompozitora, pesnika i kritičara koji su se jednog kišnog proleća sreli na minhenskom konzervatorijumu.
Danicu je na ovu prestižnu instituciju više odvela želja da se „dobro“ uda nego preterana ljubav prema klaviru i tamo je zavela Barilija koji je u njoj video oličenje otmenosti i slovenske lepote. Njihova ljubav počela je naglim Brunovim zanosom koji ga je opseo u Bajrojtu, na festivalu Vagnerove muzike. Njegovi prijatelji su govorili da je Bruno u Danici prepoznao Kozimu Vagner – njenu čvrstinu i nedodirljivost.
Danicaje bila jaka kao Kozima (koju je više od Bruna možda jedino obožavao D’Anuncio) ali potpuno površno zainteresovana za muziku.
– Naša ljubav će trajati i posle smrti – ponavljao je Bruno Danici dok je u zelenilu Bajrojta uzimao njenu ruku.
Venčali su se u Požarevcu 1908. Odmah su otputovali u Beograd pa u Veneciju (gde je Milena po svemu sudeći napravljena) i zatim u Brunovu rodnu Parmu.
Ali vrlo brzo Bruno biva iritiran pragmatičnošću svoje muze, a muza površnošću svog izabranika. Barili je voleo Rim, a Danica Požarevac. On je pio previše, trošio previše i nije sanjao o porodičnoj idili. Danica je bila suviše emancipovana da bi sedela u Parmi i Rimu i izrezivala njegove kritike iz novina. Tako su živeli odvojeno, povremeno se viđali i dopisivali.
5. novembra 1909. u staroj požarevačkoj kući sa devet soba, rodila se Milena Pavlović Barili, njihovo prvo i jedino dete retke nežnosti i ogromne telesne i duševne krhkosti. Danica je odvela Milenu u pravoslavnu crkvu i krstila je a onda je već sa šest nedelja povela na naporan put do Italije.
Verovatno tada nije razmišljala koliko to može biti naporan put za bebu (Madona je ipak svoju bebu prebacila privatnim džambo-džetom) i željna da hladnokrvnom Bariliju pokaže kako su lepo dete napravili, ona je i malu Milenu i staru nanu utrpala na voz i krenula ka Rimu.
Zima i proleće su bili hladni i vetroviti. Barili je bio oduševljen Milenom ali je sve češće bio van kuće, a Milena, Milena je bila stalno bolesna. Majka Danica je kao bebu od devet meseci šalje nazad u Požarevac sa svojim bratom i majkom a ona ostaje sa Brunom sa idejom da trenuci samoće (bez bolesnog deteta) mogu održati njen brak koji je bio krhkiji od Mileninog zdravlja. U svilenom kompletu na tačkice i ogromnim šeširom, ona ponovo pokušava da zavede Bruna, da u njemu probudi bajrojtovski zanos.
Tik pred Balkanski rat sa Turcima, razočarana i sama, Danica se vratila u svoju požarevačku avliju spremna da svu svoju ogromnu energiju za koju je Bruno bio neprijemčiv usmeri na svoju jedinicu krupnih očiju i blede, blede kože.
Sa tri godine Milena počinje da crta požarevačke piliće. Mama je uči paralelno italijanski i srpski.
Između Bugarskog i Prvog svetskog rata je vuče po Parmi, Rimu i Pezaru. Danica je sa svojom plavom krvlju i oštrim pogledom vrlo dobro znala da je za dete najvažnije „da vidi sveta“ i ta njena ambicija koju je sprovodila po svaku cenu, Milenu je koštala dosta zdravlja. U Pezaru ih zatiče strašan zemljotres koji je Mileni stvorio prve jake strahove. Deset dana njih dve žive pod šatorom u polju i spavaju na malo vlažne slame. U to vreme, kako piše Danica Pavlović, Milena je počela prvi put da se usrdno moli Bogu. Pošto je Barili bio nezainteresovan da se posveti porodici i jurišao naokolo po srpskom frontu kao dopisnik, Danica odlučuje da sav svoj život posveti Mileni i da pokuša da od nje napravi ono što nije uspela od sebe.
Tih je mutnih i tamnih noći pred Prvi svetski rat Danica shvatila koliko je pogrešila što je na minhenski konzervatorij otišla zbog udaje a ne zbog muzike, što je toliko verovala da je za ženu važniji brak od karijere. I rešila je da na Mileni sve to ispravi…
– Vreme je da pišeš tati – govorila je Danica Mileni kao da govori o injekciji i Milena uzima olovku u svoje tanke prste i piše:
„Mili moj tato, dođemo kod tebe… i ja i mama. Molim te nemoj više da jediš mamu. I kad oćeš, nemoj svađaš i odelo bacaš…“
Danica je uvek znala da kaže Mileni kako da je u pismu spomene i provuče. Umorna od monotonog pogleda na svoju avliju vodi je u Nicu, ne da bi disala vazduh i gledala vodu već da bi naučila francuski, da bi ga govorila tečno i bez naglaska kao i italijanski. Iz noći u noć ona vežba sa Milenom slova tako da ona sa pet godina tečno čita i piše na tri jezika. Danici to nije bilo dovoljno već je uči odmah i da plete i veze i da izgovara po neku rečenicu na nemačkom.
Gospođa Pavlović koristi svoju plavu krv i dobra poznanstva i nosa Milenine crteže na procenu kod slikarski kompetentne gospode širom Evrope, po otmenim letovalištima i banjama, u kojima one borave uglavnom gladujući, ali uvek blizu džet-seta. Tako je jednog jutra ujurila i Meštrovića koji joj je, uz jutarnji jak i taman čaj, potvrdio da se radi o izuzetno darovitom detetu i nastavio da čita novine.
U drugom razredu gimnazije (danas je to šesti) Milenu majka vodi iz škole (koja nije bila dovoljno brza za njen talenat) i odvodi je u Linc. Pošto je bila suviše mala, ona u slikarsku školu Maueč odlazi radi svoje lične zabave. Kako je u Majerovoj školi bila nešto kao kućni vunderkind, Milena zbog „viška slobodnog vremena“ počinje da svira i klavir. Kad ne plete i ne svira ona crta, crta, crta… Predano i ozbiljno kao da je velika…
Posle Linca majka Milenu odvodi u Grac u jedan manastir, gde u zagušljivo stendalovskoj atmosferi usavršava svoj nemački. Takođe bez naglaska, kako to već u takvim manastirima biva. Za to vreme Danica održava prepisku između oca i kćeri i ne dozvoljava da njeno lično razočarenje u čoveka koji ju je osvojio „duhovitošću i talentom“ nadjača Milenin interes. Ona je vrlo dobro znala da Barilijeva reputacija može više da joj pomogne nego sva njena plava krv.
– Vreme je da pišeš tati – govorila joj je na italijanskom da bi je raznežila.
Samo govori o tebi, pisala je Brunu na nemačkom da bi ga podsetila na jezik njihove strasti.
Bruno Barili, sin manje poznatog parmežanskog slikara koji se nije izborio za svoje mesto u istoriji, vodi poreklo od Goldonijeve majke i samo je živeo za umetnost.
Njegovi savremenici ga opisuju kao donkihotovskog tipa koji izgleda kao da je sad pao sa oblaka, pa ipak, najslikovitija je definicija Rafaela Sančes Masasa:
„Bruno podseća na žonglera sa meteorima, na mirnog i strašnog organizatora poplava, požara i vezuvskih kataklizmi…“
Sklon preterivanju, prek, andersonovske nežnosti, on samo živi za pozorište i bori se za njega kao za staro ljubavno gnezdo, za operu „pravolinijsku i nagizdanu, milozvučnu i starinsku…“
On je fanatik umetnosti i Danica je znala da će mu se dopasti fanatičnost koju je ona kod Milene gajila. Jednoga dana, mislila je Danica u pauzi čitanja Buržea ili Onea, on će u njoj prepoznati sebe i tada će biti pobeđen…
Tako je mislila Danica, a Milena se u strogom manastiru učila redu, disciplini i izdržljivosti, srećna što je njena majka ponosna na nju.
Milena i njena majka vraćaju se 1922. u Srbiju. Ona tada kao vunderkind upisuje umetničku školu i završava je u šesnaestoj, naporedo sa nastavnim tečajem.
U jednoj kratkoj rečenici Politika registruje njeno ime i izdvaja ga na izložbi umetničke škole. Danica uredno izrezuje tu stranicu ponosna jer zna da je to početak slave.
Milena tada slika Hamleta, ranjenog Indijanca, albanski ciklus.
Milena reši da se, kao i njena majka, usavršava na minhenskoj akademiji. Danica je očarana što u njoj ne vidi ni trag slabosti niti želje da će tamo zateći nekog tako visokog i duhovitog kao Bruno. Milena, naprotiv, baš kao i Bruno samo misli na umetnost, ona želi kod fon Štuka po svaku cenu.
Ali minhenska akademija je odbija uz obrazloženje da je suviše mlada.
Stroga u izrazu i krhka u pogledu, iščešljane crne kose i sa sasvim diskretnim mirisom na sebi, odlazi privatno kod fon Štuka noseći svoje radove ispod ruke.
Fon Štuk ophrvan kašljem i politikom, pohvalio je njene radove ali nemački rigidno ponovio da su godine problem i da se ne smeju praviti izuzeci i predložio joj da se upiše u privatnu školu „Bloher“.
O tome je Danica pisala ovako:
„Pošto sam je od malena naučila kuraži i izdržljivosti – nisam dozvolila da zna za strah od mraka, od aveti, i tome slično. Ona je pored mene gledala kuražno i trezveno na život. Bila je vrlo poslušna i neobično uljudna. Znala je samo za ’molim’ i ‘hvala‘ a ono detinjsko i kapriciozno ’neću’ nisam nikad čula od nje. U ranom detinjstvu objasnila sam joj da je tuđe – ’tuđe’ i da to ne treba želeti niti kome zavideti. Bila je vrlo diskretna i niti malo radoznala – u smislu prostom i običnom. Sa takvim detetom bila je milina živeti, ali moj plitki, vrlo plitki džep bila je naša crna tačka.“
Milena se prvi put zaljubila.
Vatreno, prosto, stidljivo.

Danica je bila očajna ali ne previše uznemirena pošto je odabranik njenog srca bio suviše daleko od nje.
Jedne kišne večeri Milena je videla „Šeika“ i kao Nataša Rambova i još milion žena se zaljubila u njega. Uzrok njenog drhtanja srca bio je Rudolf Valentino, zavodnik čiji je fotogenij uništio bar hiljadu brakova. Prvi put njeno krhko telo osetilo je šta je strast prema muškarcu. Ona je na Rudolfa stalno mislila i počela je da mašta o poljupcima i milovanjima, zagrljajima i dodirima. Ova naprasna i preterana ljubav prerastala je u opsesiju i prekinula je njene nervoze zbog fon Štuka i Blohera i ona je po celu noć slikala – Valentina. Predana njegovom liku, ona bi zaboravljala da su ona i Danica već danima jele samo suvi hleb i belu kafu i da su delile jedne kišne cipele. Danica bi ujutru istrčala u tim cipelama kupila hleb, a onda bi ih Milena obula i otišla na akademiju. Ona mašta o glamuru a zaboravlja da je gladna i bolesna. Valentino je ime ljubavi.
Jedno jutro Milena je Valentinu poslala sliku i na njeno iznenađenje, dobila je pisamce od njega u kome joj se on na lep i otmen način zahvaljuje na poklonu. Kada je to u ekstazi pokazala Danici ona joj je rekla da je to glupost i da stotine izblajhanih sekretarica, koje mrze Natašu Rambovu, odgovaraju u njeno ime milionima izluđenih žena. Milena je potisnula Valetnina duboko, duboko u svoje srce koje je pokazivalo iznenadne znake slabosti i nepravilnog rada.
– Vreme je da pišeš tati – rekla je Danica na srpskom i Milena seda da piše.
Tih dana Milena je znala da naslika i po sedam do osam slika za 24 sata. Radila je vodom, tušem ali i uljem. Uveče kada bi klonula udisala je terpentin i druga isparenja. Slabost srca – bila je njena otmena dijagnoza. Veltšmerc – nadala se Danica.
– Gospođici je pod hitno potreban morski vazduh – rekao je strog lekar za koga je Danica čula da je iz porodice koja je lečila Getea i u koga je imala puno poverenje.
– Vidiš Milena, kako se tvoja majka žrtvuje za tebe, za jedinicu svoju – govorila je Danica dok su ležale uobičajeno gladne u toplom kanskom pesku. Jedna pored druge, vitke i lepe.
– Čekaj, maco moja, dok ja stanem na svoje noge… – govorila je Milena i milovala Daničinu meku i gustu kosu. Jedna pored druge, dva tela ko jedno, disale su mek i slan vazduh i sanjale o danima što dolaze. Danica je živela za Milenu. Milena je živela za Danicu.
Na jesen, oporavljena i sveža, Milena se sa nešto rumenila u licu i prebolovanim Valentinom upisuje se na minhensku Akademiju, nažalost, ne kod fon Štuka već kod Habermana. Opet glad, beda, krvolitpatanja iz nosa, isparenja koja su izlazila iz slika na kojima je ostavljala svoje snove i koja su slabila njeno telo i jačala njen duh. Milena radi, radi, i radi…
Za to vreme Bruno Barili, nesklon ideji finansiranja porodice, zaljubio se u Srbe. On prosto obožava Srbe i za italijanske novine izveštava iz svih srpskih ratova.
U jednom svom izveštaju zapisaće:
„Ovaj narod nije drugo nego plameni jezičak velikog panslovenskog duha.“
A u drugom:
„Srpski vojnici, popovi, trgovci, pesnici piju dobro vino sa vodom cele noći i šampanjac sa selcom, opijaju se, ali ne na naš način pijanstva cik-cak i gromoglasnih monologa ispod lampiona, oni piju dok im ne dođe duša u grlo i bleštavilo suza na oči i onda pevaju o ljubavi i o patnjama srpske nacije.“
Bruno je obožavao Srbe, divio se njihovoj spontanosti i haotičnosti. Danica je držala do svog roda ali joj je bilo muka od Srba, zato je pokušavala svoje dete da integriše u evropski milje, blještaviji i uvek otvoreniji za talente.
Između krvoliptanja i stalnih slabosti srca Milena, iako najmlađa na klasi, najviše se ističe vrednoćom i brzinom. Kada završi sliku ona dugo čita na nemačkom. Romantičare uglavnom.
Sledećeg leta one odlaze u Pariz i tu se Milena zaljubljuje u grad, u Luvr, u Versaj, u svetle krovove i teške zvonjave, u uske ulice i sladak vazduh. Od oduševljenja njoj se zdravlje opet pogoršava. Teško diše i bolest joj krade boje i pejzaže, koje histerično upija stalno u strahu da će joj umaći…
Najčešće je na Monparnasu i Bulevaru Raspaj. Ponekad joj se učini da se zaljubila u nekog slučajnog prolaznika, u nekog nepoznatog muškarca, a onda vidi da je to samo Pariz, opet Pariz. Čudno, svaku njenu ljubav i strast prati nova bolest koja joj oslabi telo spremno za ljubav. Ipak, jedno jutro dok je jela kroasan na maloj zelenoj klupi Monparnasa ona odluči:
– Mamo, tvoj Mića će da organizuje izložbu – kaže Milena majci (volela je da govori o sebi u muškom rodu).
Godine 1929. Milena priređuje izložbu u Novinarskom domu u Beogradu. U sećanjima na tu izložbu Danica, relativno suzdržana ali ipak strašno besna, ona će zapisati:
„Njeni profesori su bili vrlo zadovoljni… Mene je izložba dosta koštala zbog ramova i stakla te i pored dobre prodaje, rashod je premašio mnogo moj budžet. Ali glavno nam je bilo da je njena bujna mašta, neiscrpna fantazija i fini rad izašao pred publiku i kritiku. Kako se njen Beograd odazvao – i koliko je razumeo taj kuražni korak 18-godišnje devojčice – to je sasvim druga stvar.“
Iza ove rečenice krije se vetrovit bes Danicin na sredinu, čija se želja da sputa talentovane i krhke osobe nije promenila poslednjih sto godina. Malograđanština, birokratija, palanački duh srednjačenja je bio potpuno isti i u Kraljevini Jugoslaviji i u Titovoj Jugoslaviji i u ovoj „skraćenoj“ i demokratskoj. Neko je davno rekao da je malograđanština jedini pobednik svih revolucija. Uzoran, spreman na seču slobodnih i talentovanih, prosečan beogradski malograđanin vredno radi na ubijanju u mozak svega „krilatog“ i „uzvišenog“ a onda, kada je objekat mrtav, on ga glorifikuje i obožava.
Danici je bilo muka od toga a Milena strogo i patrijarhalno vaspitana, nije shvatala kako stvari mogu biti tako loše.
Milena pokušava da nađe službu u Jugoslaviji ali joj ne polazi za rukom. Za nju nema mesta ni u Požarevcu, ni u Šidu, čak ni u Velesu, ni u Tetovu… Nigde u Jugoslaviji nije bilo mesta za Milenu. Ili da preciziram, Jugoslavija nije želela Milenu.
Danas, kada njenu muzej-kuću u Požarevcu čuva neka žena, koja liči na upravnicu koncentracionog logora koja ima ogromnog psa i alarm koji je jači od mlaznog aviona, taj mediokritetski teror se nastavlja. Kao što nekad nije bilo mesta za Milenu, tako je njen muzej pretvoren u morbidni mauzolej koji više tera posetioce nego što ga privlači. To sam, uostalom, sama osetila na svojoj koži kada sam otišla da obiđem izložbu koju je priredila gospođa Bataveljić i kada sam dočekana sa ogromnim psom, alarm mi je trajno narušio sluh a jedva sam izbegla i hapšenje. Sve zbog toga što mi je ljubazna nadzornica izašla u susret da u popodnevnim časovima kad je muzej zatvoren, vidim izložbu.
Horor srpski je bez granica, to je Danica dobro znala a Milena je proplakala noći i noći ne shvatajući šta sa njom nije u redu kada ne treba svojoj državi. Iako postaje članica Lade i izlaže na njihovoj izložbi slobodno se može ponoviti Daničina konstatacija „da beogradski umetnički krug ne obraća nikakvu pažnju na nju i da se drže rezervisano i pomalo neprijateljski“. Milena je odlazila na livadicu, nedaleko od požarevačke katoličke crkve i plakala. Aprila 1929. umire njena nana i Milena zapada u tešku depresiju. Mali Panteon njenih žena se raspadao. Sa njenom nanom otišla su i njena sećanja na tepanja i tople pite, na vrele dane pune smejanja i njihova ženska kikotanja i maženja. Okolo, bar u Srbiji, svet je bio hladan i rigidan, nezainteresovan i duševno bled. Povremeno u njen požarevački svet, razbarušen i podignutog adrenalina utrčao bi njen otac Bruno sa nekog ratišta ili opere i izgovarao rečenice pune zanosa i sarkazma. Posledica njene depresije, na koju su se lepile bolesti, je trbušni tifus.
Kada su svi mislili da je gotova, inače slabašna i nežna, Danica ju je danonoćnim bdenjem i brigom izlečila. Milena je bila dobar i poslušan bolesnik, stroga i tiha, nikad nije naglas Danici izgovarala svoje brige. Bolest je prošla, ali je Mileni na vrhu kičme ostao bolan apsces od tifusnih bacila. To mesto na njenoj kičmi već je pre pet godina bilo povređeno kad je u jednom zanosu pala na poledici.
Jednog jutra dok Danica gleda tamne podočnjake svoje kćeri iz kojih izviru svetle i umorne oči, Milena, po njenom svedočenju, stavlja njenu toplu ruku u svoju hladnu i kaže joj:
„Maco moja, jesmo li se malo ‘oparile’? Znaš Akademija je divna, ali Štuk je bolestan i gluv, a za mene svi drugi manje vrede. On se tamo neće više vratiti, a mene će da vežu i sputaju da 10 dana radim model, zašta su meni potrebna dva dana. Ukočena sam i vezana i nekako dangubim u svemu! Ako bi opet mogle malo da putujemo bilo bi divno…“
Njena želja je Španija, zemlja vatre i peska, krvi i flamenka. Zemlja Prada. Barselona, Valensija, Malaga, Granada, Kordoba.
Milena je uzbuđena i srećna. Zabeleženo je da je jedne večeri zajapurena istrčala na podijum, uzela kastanjete i počela da igra flamenko. Cela sala je bila na nogama. Otkud toliko vatre u mirnoj devojci iz Požarevca koja je znala samo za „hvala“ i „molim“.
Njena nagla i nepromišljena fascinacija jednim mrkim i vitkim igračem flamenka je uznemirila Danicu.
Sela je pod maslinu i objasnila joj neke stvari o muškarcima koje Milena nije znala.
Dok je slušala Danicu koja joj je otkrivala sve muško-ženske tajne ljubavi, u Mileninoj glavi su se lomile kapije od čipkastog gvožđa, šedrvani, mavarski prozori, aleje čempresa i ulice pune narandžinog drveća.
Njena podeljenost između Rima i Požarevca, patrijarhalnog i modernog, sada je dobila i novu podeljenost – ljubavnu. Majka, koju je volela najviše na svetu, je objašnjavala da su njene ljubavi, one ljubavi koje je ona osećala kao najvažnije i najplemenitije u svom životu – maglovite zablude njenog neiskustva.
– Ja sam se u Bajrojtu zaljubila u Bruna jer sam slušala Vagnera, zaneo me njegov duh, duša i duhovitost, o kakva zabluda – kukala je Danica. – Žena mora imati jakog, bogatog, stabilnog i uglednog muža, a ne vagabunda i boema, leptira strasti i obmane. Evo tri tona Vagnera i kako se mučimo same bez novca i muškarca da brine o nama. Muzika je jedno, muškarci su drugo – ponavljala je Danica ispod masline nesigurna da je Milena dobro razumela lekciju.
Od zanosa i bola, prekinutih strasti i kovitlaca emocija Milena se ponovo razbolela. Apsces je opet počeo da radi – kako je govorila njena majka. U maloj sobi pansiona u Via Karmen, sasvim nedaleko od Puerta del sol, ležale su na krevetu i plakale. Oznojena i elegantna, Danica uspaničeno traži bolnicu koja bi je primila. U francuskoj bolnici su odbili da je prime, u nemačkoj su jedva pristali i rekoše da je hitno potrebna operacija.
Milena je ležala 22 dana u maloj nemačkoj bolnici. Njena Španija bila je sada samo mali bolnički prozor. Ona je, ipak, bila srećna što je njen krevet tako blizu Pradu, što je njena soba usmerena prema Bošovom „vrtu uživanja“. Uprkos činjenici da su talenat i telesna bolest, genijalnost i siromaštvo u nerazdeljivoj vezi, retko se može pronaći takav mučenik među umetnicima dvadesetog veka kao što je bila Milena. Njene muke približne su samo onim Bleza Paskala, koji sve što je napisao, napisao je pod telesnim bolom.
Ona besomučno čita, Danica sedi pored nje i drži je za ruku ili veze. Dok je, umorena od ustajalog bolničkog vazduha i jednog jedinog prizora kroz prozor, izlazila od svog deteta, jedan lekar je povuče u stranu i reče:
„Kao što vidite rana ne može da zaraste već jednako u dubini radi. Bojim se da nije kičma zahvaćena… Kad odete u Pariz vodite je odmah u kakvu dobru bolnicu…“
Izmorena Danica se vraća u njihovu sobu i tu ponovo leže zagrljene jedna pored druge i plaču:
– Ne boj se ništa, mamo moja. Sve će to da prođe… Kad bismo mogle sutra u Prado…
Samo posle dan ležanja, Danica ruku pod ruku vuče Milenu, bledu i iscrpljenu, kao što rođaci nose bolesne u Lurd i nadaju se čudu. Milena ozarena, sva crvena u licu, stoji iznad Bošovog „Vrta uživanja“ i uzvikuje:
„Hvala ti, majko moja, za sve ovo.“
Dok u španskom odelu, velikim šeširom na glavi i visokim čizmama sa mamuzama šeta Alkazarom, Milena izgleda kao vila sa drugog sveta.
– Priznaj da si zaboravila svog flamenko igrača, Milena, dušo mamina, vidiš šta je prolazan zanos…
Milena ne odgovara ništa samo se blago nasmeje, pomiluje Danicu po kosi i zatim zapali cigaretu. Danica nikad nije shvatila zašto je Milena tako naglo, tako krhka i bolesna, počela da puši. Milena dimom gasi vatru flamenka u srcu ali majka ima svu njenu ljubav…
– Moraš da čuvaš svoju nevinost – ponavljala je Danica – a i dobro bi bilo da napišeš pismo ocu!
Iz Španije su se Danica i Milena, trećom klasom (kao i uvek), uputile za Pariz. Milena nije stigla ni da slika ni da uživa u baštama i ogledalima Versaja, čekala je „operacija većeg stila“. Te noći Danica je zapisala:
„Jadno moje dete, blago kao anđeo, sa suzama u očima samo reče:
– Mamo moja, zar još? – Uzeše je od mene, metnuše na nosila i uvukoše u dizalicu. Šta li sam sve preživela za to vreme? Da li sam uopšte bila živa? Ne znam. Neko podiže moju ukočenu, spuštenu glavu i reče:
– Madam Milena je živa. U svojoj je sobi, ali još pod narkozom. Idite kod nje i budite je!

Milena je provela 25 dana u maloj bolničkoj bašti, brojala ptice i grane i maštala o vrevi na Monparnasu. Držala je glavu položenu na Daničine grudi i dok je ona milovala Danica je, kao mantru, ponavljala:
– Milena, dušo, i tvoja je mama majstor, umetnik! Rastežem godinama jedan lastiš. On mora da stigne od početka do kraja meseca, i ne sme da pukne. Ne brini, idem da ti kupim jedan kolač!
– Mama, kada ću moći bar malo da ti se odužim za tvoje muke i žrtve?
– Ne brini – ponavljala je Danica – lastiš je u mojim rukama i ne sme se nikada prekinuti.
Tek što je malo prizdravila Daničin ambiciozni program je podrazumevao da odu u London. Da se Milena integriše u engleski džet-set.
Milenino oduševljenje je počelo već na La Manšu – vikala je od sreće u slan vazduh. Potom Trafalgar, Pikadili, Hajd Park. Milena, kao i svi teško bolesni ljudi previše ceni život a ta joj radost života onda razara zdravlje. Ali London je idealan grad za melanholike. Ona je našla milje za svoja raspoloženja i stavila ih na platna. Slikala je London, njegove ulice i kuće i potom napravila izložbu u Blumsberi galeriji 27. februara 1931. godine. Izložba je prošla lepo (iako je Danica morala da plati 300 dinara za iznajmljivanje) bilo je tu nekoliko aristokrata, dva-tri masona i dosta slikara Italijana. Milena je bila zadovoljna, ipak, Danica nije bila zadovoljna prodajom i stalno je ponavljala:
„Ko može da kupi taj ne razume, a ko razume taj ne može da kupi.“
– Maco moja – odgovarala je Milena na to – najzad ćemo pojesti nešto drugo sem one užasne kuvane ribe!
Iznenada desila se jedna nepredviđena i čudna stvar koja je potpuno izmenila njen život. Danica se teško razbolela i morala je hitno da se vrati u Jugoslaviju. Nije dozvolila Mileni da ide sa njom ponovivši da je njena karijera najvažnija i da ona među Srbima nema šta da radi. Ponovila joj je još jedanput sve lekcije, zamolila da čuva svoju nevinost i dobro pazi u koga se zaljubljuje i otputovala.
Milena, naviknuta na onu kompoziciju koju je naslikala još kao šesnaestogodišnja devojčica u kojoj ona mala drži naslonjenu glavu na ramenu svoje velike i snažne mame, sada je odjedanput bila sama.
Ostala je još neko vreme u Londonu a onda se vratila u Pariz (opet trećom klasom kako je štedljiva Danica naučila) i iznajmila sobicu.
Ona puši, doteruje se i počinje da, uprkos majčinoj zabrani, upravo biva okružena ljudima koji su neodoljivo podsećali na njenog oca.
Druži se sa Bretonom, Valerijem, Fargom, Lotom, Kasuom.
U galeriji „Mlada Evropa“ ona ima prvu parisku izložbu i desilo se čudo. Sav onaj uštogljeni akademizam je nestao, odnekud su isplivali svi Milenini snovi prepuni lepeza, velova, grčkih bogova i heroja, sve njene nataložene fantazije koje je odjedanput izlila na platna. Direktor galerije Antonio Anjante postaje njen obožavalac, kao uostalom i Sima Milinčić, koji se u nju zaljubio još u Londonu.
Ali, Milena, iako šarmantna, tajnovita i sofisticirana nije bila naročito zainteresovana za njih. Ona je još uvek u svojoj glavi pokušavala da pomiri razlike sa kojima nije lako izlazila na kraj. Nadrealisti su je uznemirili a Lot dotukao. Iskritikovao je njene slike i rekao da nipošto ne sme da radi portrete.
Ta ludačka atmosfera koja se stvarala oko Lota, dobila je svoj vrhunac kada je, oznojen i već poprilično lud Sava Šumanović, na optužbe da je zaljubljen u Rastka Petrovića počeo da odgovara tako što je optužio Milenu da je u incestuoznoj vezi sa majkom. Posle je Sava demantovao da je to bio Bretonov dobar prijatelj, Vaše, kome se Milena izuzetno dopala i pokušao je da prodre do njene suštine.
Milena je bila šokirana i zblanuta. Uplakana i povređena. Muza Lotovog kružoka legendarna slikarka Kiki (u koju su bili zaljubljeni Man Rej, Lot i Šumanović) odvela je jednog jutra na kafu i rekla da mora da se navikne na pariski način mistifikacija. Ovde je incest kao čaj popodne – rekla je Kiki i preporučila Mileni da pod hitno nađe egzotičnog ljubavnika, preda mu svoju nevinost i tako demantuje ljubomorne udvarače.
U Mileninoj glavi je bio apsolutni haos. Sve te knjige koje je pročitala, sve te kontradiktorne ideje koje je vredno unosila u svoju glavu, svi ti čudni ljudi koje je sretala, okrutnost i bestidnost umetničkog miljea koji je najviše volela, Danica čiju je sliku do smrti držala na svom noćnom stočiću. Ona je imala neku vrstu nervnog sloma koju je ona nazvala kriza zbog estetske prezasićenosti. Pol Valeri koji se iz knjiga koje je držala u hladnom krevetu preselio za njen kafanski sto je tešio i hrabrio. Na kraju, ona je poslušala baš Kiki i naglo, a da to Danici nikad nije saopštila, zaljubila se u jednog pijanistu iz jugoistočne Azije. Milena je bila fascinirana žutom rasom. O njihovoj vezi zna se vrlo malo, nikakvi zapisi nisu ostali, tek nekoliko svedoka koji su merili njihove poljupce po Monmartru i pod Kupolom.
Ozdravljena i preporođena, Danica se vratila u Pariz i pomagala joj je oko izložbe. Pijanista je nestao iz Mileninog života, a cigarete su ostale. Daničina ogromna i bespoštedna ljubav bila je sav izvor Milenine energije, izvor koji je ponekad i pržio.
Danica je volela da celi njihov istinski život predstavlja kao potpuno mučeništvo i podvižništvo i samo na Mileninim slikama nije bilo tog mazohizma i žrtve. Tek nemir, lepota, romantika, tuga. Ona je želela da bude lepa, srećna, živa i da se uklopi u svet oko nje pa makar taj svet postajao nešto sasvim suprotno od onoga o čemu je ona kao devojčica maštala.
Danica joj je jedne noći, dok je ova pokušavala da sašije sebi haljinu za otvaranje izložbe, izložila ideju da sada već mora da misli o braku, da dobro gleda oko sebe i pametno odluči.
– Trebalo bi da pišeš Brunu, on ima tako uticajne prijatelje – govorila je.
– Otići ću kod Bruna, tako sam ga željna, i njega i Rima – odgovorila je Milena.

Rim je prihvatio Milenu dostojanstveno. Na njenoj izložbi okupio se italijanski džet-set, brdo grofica i markiza, pesnika i kritičara. Barilijeva kćerka je blistala. Lepe kritike, mnoge ponude i zbližavanje oca i kćeri koji su u tim danima otkrili da imaju mnogo sličnosti i da se one ne završavaju u dugom nosu i nemirnoj prirodi.
Italijanska vlada je ponudila Mileni da uzme njihovo državljanstvo, što je ona bez razmišljanja odbila.
– Nigde nije nebo tako lepo kao u našoj požarevačkoj avliji.
Ali ta ljubav nije bila uzajamna. Ne samo da predstavnici naše ambasade nisu došli na njenu izložbu nego su odbili i da joj pomognu u finansijskoj krizi. Pošto je tada na snazi bio zakon o zabrani iznošenja i pošiljki novca, Danica nije mogla da joj pošalje ništa, a Bruno je upravo bio bez lire. Milena je sa velikim brilijantskim prstenom otišla u jugoslovensko poslanstvo i dala ga kao garanciju za manju pozajmicu novca (i Daničinu adresu kao garanciju) dok ne proda slike. Odbili su je sa gnušanjem.
Međutim, taj događaj je bio tek malo razočarenje pred ogromno koje joj je priredila jugoslovenska kraljica. Naime, 1935. Milena je celu godinu provela u Beogradu gde su joj na svakom koraku davali do znanja da je nepoželjna. Baš kada je htela da se vrati u Pariz ona dobije porudžbinu da radi portret njene dalje rođake, jugoslovenske kraljice. Milena je strpljivo čekala taj dan i pripremala se iako je pre toga rešila da zbog neprijatnosti ne ostane ni dan više u Jugoslaviji.
Posle godinu dana čekanja ona dobija preko maršalata Dvora obaveštenje da od portreta neće ništa biti a kao utehu četiri hiljade dinara.
Nikada besnija i nesrećnija Milena nije bila:
– Nisam ja prosjak – vikala je svojim tankim glasom i bacala zgužvane novčanice.
Ipak, uzela je novac da se pošiljalac ne bi uvredio. Bleda i prepuna gorčine otišla je do Danice, pružila joj novac i rekla:
– Nisam ja, majo, ni prosjak ni slepac – briznula u predug i iscrpljujući plač posle koga je zauvek napustila Jugoslaviju, Beograd i Požarevac nikad se više ne vrativši.
Čak ni posle ’37. kada je Danica molila od ministarstva malu finansijsku pomoć nisu joj odobrili. Milena se uputila u Oslo da vidi prvi sneg i tada je poslednji put videla svoju požarevačku avliju, devet Daničinih soba, mali bioskop i drveće koje je raslo brže od nje.
Sledeće godine Milena je provela na relaciji Pariz-Rim, a onda je jedan nenadan boravak sa Brunom u Veneciji potpuno promenio. Njena traženja od konzervativnih obrazaca, preko De Kirika i nadrealista, potpuno su pala u senku kada je otkrila prerafaelite i tu se potpuno zaljubila u opus i dela Dantea Gabrijela Rosetija. Perverznog i genijalnog brata Kristine Roseti koji je legendaran po tome da je svoju najpoznatiju knjigu jedini primerak ljubavnih pesama sahranio zajedno sa svojom ljubavnicom pa ga iskopao posle nekih sedam godina i objavio. Prerafaelitsko slikarstvo je promenilo Milenu, formiralo njenu duhovnu sigurnost i razjasnilo joj neke večne dileme. Ono je rešilo antinomije od kojih je bilo sazdano njeno biće. Rosetijeva Beata Beatriks našla je svoj odraz u mnogim Mileninim važnim slikama u „Usnuloj devojci“ iz 1937, zatim u „Melanholiji“ iz ’38. a čak je iz njene njujorške faze slika „Oplakivanje Hrista“ očigledan omaž.
Milena je volela druge rase. Dopadali su joj se Crnci i Kinezi. Volela je apartne muškarce koji nisu odgovarali slici koju je zamišljala zabrinuta Danica. Rad, rad i rad i njena haotična i nasilna želja da se kreće, da ide dalje, da je uvek u novom prostoru sa novim pogledom kroz prozor. Psihoanaliza bi rekla da je u pitanju strah od smrti, on se najlakše tera novim prostorima i pejzažima. I njene slike uvek sadrže dinamiku, akciju, pokret. Nikad mir i statičnost. Ići dalje, ići brzo napred, iskoristiti svaki minut sve to govori o njenom grubom, iako možda nesvesnom, predosećaju sudbine.
Bruno se iznenadio kada je video u Veneciji. Iznenada je postala žena. Sve do tada on je u Mileni video svoju devojčicu. A onda se pojavila promenjena. Pogled joj je odavao tajnu a ne otvorenost. Znao je da ona i Danica ne dele više sve tajne i Milena mu tako postade bliža. Već Milenin autoportret iz 1936. ne liči na one prethodne. Nema onog uplašenog pogleda koji su bili registrovani na njenim autoportretima iz ’26. ili onog sa šeširićem iz 1933. godine. Na autoportretima iz ’36. i ’38. ona je naslikala svoju inicijaciju i pokazala ih Danici umesto poveravanja gde je i na kom mestu izgubila svoju nevinost, ko je naučio da se ljubi a ko šta je strast. Ali. Danica se nije previše udubljivala u Milenine slike, ili bar ne na taj način. Ona ih je besomučno na svojim visokim štiklama nosala od jednog eksperta do drugog da bi joj potvrdili da Milena napreduje, ali nikada nije verovala da neka slika može biti naslikana da bi joj Milena njom nešto saopštila. Ona je verovala da su slike čist i mukotrpan rad a ne tajna, čak da je u to posumnjala ona u tom vremenu nije verovala da bi je Milena, to dobro dete koje nikad nije reklo „neću“, mogla izdati. Ipak, zabrinuta kojim tokovima može ići njihovo boemsko druženje bez nje, Danica im se pridružila.
U Bergamu su svo troje bili potpuno srećni na izvođenju Brunove opere „Meduza“ na kojoj je doživeo ovacije. Opera je izvedena 25 godina pošto je objavljena i nagrađena. Danica je primetila da se Milena sigurnije i opuštenije ophodi sa muškarcima i udvaračima ali nije pretpostavila šta je uzrok tome. Jedno poslepodne dok su jele suve kolače, pitala je:
– Milena, dušo, načula sam da je taj Valeri zaljubljen u tebe!
Milena je zapalila cigaretu i odmahnula.
– Pol kaže da ja bolje slikam nego što on piše, to je zaista neodmerena izjava!
Smejala se. Danica je gledala i nije je najbolje razumela čemu se smeje. Ona je posmatrala svoje dete koje je sad bila privlačna, šarmantna, otmena žena, priznata umetnica i bila je ponosna. Od tog ponosa nije imala vremena ni za šta drugo. Tek ponos i spremnost na žrtvu.
Milena dobija strašnu i prejaku želju da ode u Ameriku. Izvesno je bilo da se centar umetnosti premešta u Njujork. Sedele bi po ceo dan na njenom krevetu i fantazirale, kombinovale, sabirale ali nije bilo novca za taj put. Da bi joj pomogla da ostvari svoj san, iako jako tužna jer oseća da se njihovi putevi razilaze, Danica napušta Pariz ranije i daje joj preostali novac. Milena je radila noću od 10 do tri ujutru jer joj je smetala dnevna svetlost koja je promenljiva i varljiva. Bunila se da Danica ode ranije, ali je na kraju pristala. Jedno od poslednjih slika koju je Danica zapisala kao sećanje je ova:
„Za vreme rada gramofon i ja smo je zabavljali kao i ranije, a kad legnemo, onda bi ona mene počela da zabavlja, ali ne kao nekada – veselo i detinjski. Sada je govorila tako ozbiljno, sa vrlo razvijenim i dubokim znanjem i logikom. Reči su joj tekle kao silna bujica, koja ne zna ni za kakve smetnje i teškoće. Ja sam je gledala i slušala zadivljeno i ljuštila sam joj jabuke da je osvežim. Ona se srećno smešila i govorila dalje o radu, a ja sam gledala pred sobom moju Milenu potpuno izgrađenu, savršenog čoveka – onakvu kakvu sam je ja želela.“
Koliko bola i patnje je bilo u poslednjem rastanku (tada nije znala da je poslednji ali je izgledao kao dug rastanak) u pogledu majke na svoju kćerku na pariskoj stanici. Osetivši njenu tugu Milena je ponavljala:
– Mamo moja, ako ti je mnogo teško da idem u Ameriku, ja da ne idem!?
Ali Danica je odbijala takvo razmišljanje, Milena je bila njena jedina ambicija, njeno jedino umetničko delo, nje – najbolje požarevačke udavače koju je Bruno Barili u trenucima besa zvao idealnim mediokritetom. Sada je njena Milena, njen ponos i osveta, morala da ide dalje i ona je pustila.
Dok je trčala u svojim kišnim cipelama za prozorom ne puštajući Daničinu ruku, Milena je govorila kroz suze. Iza prozora, plašeći se da će joj ruka od ubrzanja pući stajala je uplakana i znojava Danica.
Milena je detinje ponavljala:
„Maco moja jedina, vratiću ti se ja uskoro, ali sa mnogo više znanja; a i proučiću situaciju kako bi posle mogle obe tamo da krenemo; tvoj Mića da škraba a ti da brojiš dolarčiće…“
Onda je iz tašne izvadila skupocene, lakovane sandale i ubacila ih Danici u krilo:
– To ti je za garanciju da će tamo Mića biti skroman, ponesi ih kući, meni tamo neće trebati.
Ruke im se rastaviše a voz ode.
– To je bio svršetak mog pravog života – ponoviće bezbroj puta Danica.

Milena je 26. septembra krenula za Hvar a odatle preko okeana. Da bi uopšte mogla da kupi kartu pomogla joj je „slučajnost“ da je njen udvarač gospodin Milinčić otkupio jedno skupo platno. Dok je ulazila na brod za njom uđe pedesetak kaluđerica. Od ovog prizora Milena se prepade, uhvati je napad teškog disanja i ona pomisli, kako je posle majci napisala, da je to loš znak jer su joj izgledala kao ptice zloslutnice. Potrča nazad niz stepenice a onda se seti da više nema novca. Nije više mogla natrag. Seti se kako je Danica učila kuraži i hrabro uđe na brod.
Na brodu je saznala da je rat počeo i poslala je depešu Danici u kojoj je pita šta da radi. Danica joj otpisuje: „Kuražno napred“.
Posle 12 dana ona se iskrcala na tlo Novog Sveta.
Milena je Danici pisala ogromna i topla pisma potpune ljubavi u kojim joj je opisivala svaku kuću i ulicu koja bi se urezala u njenu setu. Danica je samo živela dok je čitala ta pisma. Prvo se mučila u jednoj sobici a onda joj je impresario Levi organizovao izložbu. Posle nekoliko meseci Milena, kojoj se činilo da će je pratiti sreća na novom kontinentu, pisala je majci:
„Mamo moja, kad smo sirotovale, gladovale, mrzle se i jednu obuću nosile, bila si pored mene; a sad kad tvoja Milena ima dve sobice, kupatilo i telefon na raspoloženju, sad nisi sa mnom maco moja! Od jedne gospođe sam dobila dve roze svilene fotelje za Božić, ugodno male, uvek na jednoj zamišljam tebe a na drugoj sebe.
Sedimo, razgovaramo i pušimo. Tvoja slika stoji mi na noćnom stočiću. Kupila sam joj divan kožni ram. Ona je najbliža mojim očima i ti mom srcu. Moli se mami Boginjoj, on će nas sačuvati i spasti.“
Daničini odgovori bili su nervozni, ona je od Milene zahtevala da se ozbiljno pozabavi udajom jer joj vreme ističe i da nađe nekog bogatog i uglednog već kako joj je onomad, pod maslinom, sve objasnila.
Milena joj je odgovarala da to nije tako lako i detaljno je izveštavala o svim svojim susretima sa džet-set momcima od Hercoga Franc Jozefa Habzburškog do Alfreda de Lijagara, princa Faradina, koje je ovekovečila na svojim slikama.
Ono što nije pisala svojoj majci je da se zaljubila u razbarušenog i nadobudnog Kubanca koji je izluđivao i trošio njen teško zarađeni novac i na kraju joj predložio da pođe sa njim na Kubu i živi utroje sa njegovom Kubankom.
Milena je jedva prebolela Kubanca i očajno je prebirala po američkom džet-setu ponosno ističući svoje poreklo koje joj je otvaralo mnoga tvrda američka vrata.
Zahvaljujući ilustracijama koje je radila za Vog a potom za Taun end Kantri ona može da živi malo bolje nego što je to bilo u Parizu. Radi reklame uglavnom za firmu Tekstron, za haljine iz modne kuće Bonvit teler, za Hejnsove čarape i fascinantne i nezaboravne sličice za miris Eskejp. Iako striktno rađene u propisanim okvirima, na njima je vrlo lako prepoznati Milenin rukopis. Izdužene devojke prerafaelitskih linija tela, zečići, ptičice, cveće, volani. To je ona, Milena, kojoj su još u Srbiji govorili da je njen talenat za dekorativno najveći.
Sada već njujorška legenda kaže da je Truman Kepot bio opsednut njenim reklamama, da ih je izrezivao iz Voga i pokazao Endiju Vorholu uz rečenicu:
– Zajebi slike, reklame su jedina umetnost. Vidi šta je radila ova Barili! Uostalom, slika nikad ne može biti tako lepa kao jedan lep izlog!
Kažu da se Vorhol duboko zamislio, da je proučio sve Milenine izlete u modu i dizajn i tako su nastale Kempbel supe, tako je nastao pop-art.
Milena je te svoje radove slikala uljem na platnu kaširanom na kartonu formata oko 22 h 36. U većini slučajeva naručilac je zadržavao original za svoj dosije. Posle Voga ona je radila za mnoge druge magazine: Šarm, glamur, Harperov bazar, House Beautiful itd. ali i u Njujorkeru.
Njen posao krenuo je tako dobro jer je urednik umetničkog odeljenja Voga Frenk Kraunenšild bio fasciniran Milenom i u početku je tražio da radi ekskluzivno za Vog. Milena nije baš bila oduševljena da radi komercijalni dizajn ali u to vreme sličnim poslom bave se Dali, Bajer, Bobritski.
Valja napomenuti da se tih godina upravo odvijao nadrealistički juriš na Njujork. Posle pripadnika Bauhausa, posle invazije evropskih modernista tridesetih: Pikasa, Miroa, Klea, De Kirika, najzad su došli i nadrealisti. Zanimljivo je da su se ovi umetnici, većinom leve ili prokomunističke orijentacije, uglavnom okupljali oko mis Pegi Gugenhajm dok se Dali, apartan i monarhističke orijentacije, okrenuo dizajniranju izloga i pravljenju samostalnih performansa. Milena je i krenula u Ameriku da bi videla veliku izložbu modernista. Godine 1942. njen stari poznanik Breton organizovao je izložbu nadrealista za koju je postavku dao Dišan. Milena se sreće sa njim, druži, ali iako je imala snage da i u vreme najžešćih depresija izađe iz kuće i druži se sa prijateljima, primetno je da su njena smenjivanja euforičnog i depresivnog stanja sve češća. Koliko je nadrealizam proširio njene vidike toliko je uneo konfuziju u njen patrijarhalan i konzervativan duh. Svet koji je ona volela raspadao se, a dolazio je neki novi, anarhičan i hladan.
Osim toga ne može se reći ni da joj je na poslovnom planu sve išlo kako treba. Kada je 1940. godina Rozamund Frost podnela nekoliko njenih radova direktoru umetničkog odeljenja magazina TAUN & KANTRI Milena je dobila porudžbinu za naslovnu stranu za novogodišnji broj. Pozlilo joj je već od uslova koji su postavljeni: trebalo je da budu predstavljeni štit, dve ptice, lepeza, naročito naglašen rukav. Mileni je bilo muka ali je sliku radila 48 časova neprekidno gonjena motivom da će imati šta da jede narednih dana. Kada su ona i gospođica Frost podnele slike naručiocu on je samo oštrim pokretom glave i sa očiglednim gnušanjem koje su izražavale oči, odbio sliku.
– Vrlo sumorno – rekao je i bacio je u krilo mis Barili.
Milena je bila na ivici plača i sliku je poklonila Rozamund jer više nije mogla da je vidi. Posle su joj, međutim, prihvatili nekoliko naslovnih strana.
U to doba ona je imala nekoliko prijateljica i udvarača. Nije poslušala besmisleni Lotov savet i uporno je radila portrete. Između nje i princa Faradina desio se laki flert i ništa više. Ona se svojoj prijateljici Parmeniji Ekstrom, koju je takođe slikala, poveravala da ime slutnje da se nikada neće udati.
Iako je za svoje izložbe Milena dobijala lepe prikaze ona je bila sama, nostalgična, depresivna i uplašena. Nedostajala joj je majka, muškarac njenog života se nije pojavljivao. Nije nailazio onaj koga je prizivala u svojim setnim pesmama i na platnima punim čežnje i čekanja. Godine 1943. Milena počinje da ima kontakte sa Jugoslovenima. Pomenuti (na samom početku) obožavalac i bivši šef restorana hotela „Plaza“ rekao mi je da sumnja da je tih godina Vlada u izbeglištvu preko izvesnog gospodina, koga je Milena upoznala kod Ekstromovih, angažovala da radi za našu Vladu u izbeglištvu. Meni je to bilo užasno smešno, zamišljala sam Milenu kao Matu Hari i cerekala se.
– Samo se vi smejte – govorio mi je dedica – Milena je tada i naslikala portret mladog kralja Petra a sećate se kakav je bes prema kraljici imala.
– A šta je Milena mogla da radi za našu vladu – pitala sam preneraženo?
– Kako ste vi naivni gospođice – odgovorio je očigledno razočaran mojom inteligencijom. – Žena koja govori pet jezika tečno, koja je poluitalijanka sa svim tim diplomatskim i umetničkim vezama po svetu, sa puno kapi Karađorđevske krvi, zar bi našli nekog idealnijeg?
Zamislila sam se, bilo je u tome neke trome logike. Godine 1943. Mileninu izložbu u Njujorku je organizovala „Organizacija za zajedničku pomoć američkih prijatelja jugoslovenskim zarobljenicima u logorima Italije i Nemačke“. Ako se uzme da je predsednica komiteta bila Malvina Hofman, a članice gospođa Frontigam, rođena Lozanić, kćerka Sime Lozanića i Klover Tod Dals, nećaka docnijeg Ajzenhauerovog ministra spoljnih poslova, onda je moguće da je tu nešto bilo. Moguće je da je modernistički romantična i nepopravljiva glob troterka mis Barili, videla u toj ponudi avanturu svog života, a moguće je da je uz pristanak primala skroman paušal za određeno situiranje informacija. Najzad, njen brak sa mladim Goslenom je, svakako, najčudnija stvar u njenoj biografiji. On je bio mnogo mlađi od nje i ona je počela da smanjuje svoje godine da bi mu se približila. Žigolo, lepotan, hohštapler lepih manira navodno se zaljubio u Milenu na pripremama za balet Sebastijan, za koji je Milena trebalo da radi kostime. Njihova ljubav bila je nagla i brza. Svi su bili iznenađeni kada su javili da će se venčati. Ðan Karlo Menoti (autor Sebastijana), koji je bio zaljubljen u nju, pao je u očajanje. Ali, činilo se da je Milena srećna, da je Goslen zabavlja i pazi. U decembru 1943. udaje se za Romerta Tomasa Astora Goslena. Uređivali su stan, Milena je bila ekstatična, ipak nisu pričali o deci.
Godine 1944. dok su se vraćali klizavim putem na konju, ona pada i povređuje kičmu. Šest meseci leži u gipsu a posle lečenja prelazi u Maunt Cisko kod Njujorka.
Za to vreme Goslen je bio brižan, ali često odsutan.
Onda, izgledalo je da je sve rešeno, ona je bila ponovo srećna, selili su se u novi stan i Goslen je izveo u restoran hotela „Plaza“ na ples da proslave što je Milena potpisala ugovor na 16.000 dolara koji je najzad rešio sve njene finansijske brige. Pili su puno šampanjca i kikotali se.
Jedini svedok šef restorana, P. P. tvrdi da su u poslednjem okretu počeli da se svađaju. Goslen je malo ranije otišao u toalet i zadržao se. Milena je pošla za njim i ugledala ga kako se grli sa jednim njujorškim dizajnerom. Bila je šokirana.
– Kako si to mogao da mi uradiš? – pitala ga je Milena.
– Ti ionako samo voliš svoju mamu – rekao je uobičajeno okrutan žigolo. Njujorkom se tada širio dobro kontrolisan trač da je Goslen biseksualac ali Milena nije verovala. Brzo su napustili „Plazu“. Milena se jedva održavala na štiklama.
Bila je očajna. Zaboravivši koliko je već popila šampanjca u naletima sreće, uzela je previše barbiturata da bi mirno spavala, da ne bi mislila koliko je nesrećna i, kako je to Njujork Tajms objavio, njeno srce prestalo je pred zoru da radi. Tu prestaje trač i počinje smrt i istorija. To je početak uznosa Milene Pavlović Barili na lestvici srpskih ikona. Mrtva, ona je postala idealna i Srbima.
Danica Pavlović dugo nije imala nikakvih vesti o svojoj kćerci, saznala je da se udala već kada je Milena bila mrtva.
Aprila 1945. stigla je depeša:
„Ne zamaraj se! Poslednjeg decembra venčah se sa mladim Amerikancem. Momentalno sama. Radim. Srećna! Beskrajno željna tebe i Bože (ujak). Vaša Milena.“
Gospodin Frangeš javio je iz Vašingtona šta se desilo a Danici je to saopštila oprezno, kroz pismo, Anka Subotić Gođevac.
Opelo Milenino bilo je 11. marta pre podne u velikoj Srpskoj crkvi u Njujorku. Pored cele jugoslovenske kolonije tu je bio prisutan gospodin konzul Oskar Gavrilović. Bilo je tu mnogo uglednih Amerikanaca ali i otpravnik poslova kraljevske ambasade, pomenuti Ivan Frangeš, njen lični prijatelj.
Na kraju Danica je zapisala:
„Milena, dušo mamina! Zašto tako nemilostivo udari grom u našu malu, zlatnu čergicu, koju smo nas dve tako pažljivo razapele na najmanjem putiću ovog sveta. Ti si na mom srcu, Milena moja, čvrsto prigrljena. Sad si ti meni najbliža i ja tebi. Između nas ne postoji više ništa. Ni vreme ni ljudi, ni voda, ni vazduh… – A sad je na tebe red, čedo moje, da kažeš: – Mamo moja jedina, samo kuražno napred!“
Bruno Barili je bio slomljen od bola. Menoti je plakao.
Njena smrt naglo je približila Bruna i Danicu, koji se neprestano dopisuju.
„Nas dvoje ostadosmo sami na zemlji, živi i smrtno ranjeni, i čekamo da slabačkim ostatkom daha da dođe – zna se šta treba da dođe – razdvojeni bez nade, dve hiljade kilometara jedno od drugog, usamljeni… i sahranjeni pod prošlošću i tolikim uspomenama. Danice moja, iskoristi pomoć koju ti vlasti nude i napravi onaj mali muzej Mileninih slika. Donesi iz Pariza sve Milenine stvari – nećeš valjda da se izgube.“
Za života razdvojeni sahranjeni su svo troje zajedno na malom italijanskom groblju. Od Rima se ne može pobeći, ponavljala je Milena.
Šestog marta prošle godine otišla sam u hotel „Plazu“ i lagano, da niko ne vidi bacila jednu belu ružu na pod na kom je Milena plesala. Dedice nije bilo, možda je došao ranije, a možda je i umro. Danas sam ubeđena da je Milena ubijena.
Ko je ubio svejedno je: neka tajna služba, Goslenova tajna ljubav, njena preosetljivost i nespremnost za težak i prokleto neromantičan život. Tanka devojka u „crnini do vrhova prstiju“ bila je najlepše, najglamuroznije i najromantičnije biće koje je hodilo ovim prostorima. Njena poslednja nedovršena slika nosi naziv „Monahinja“ sa ožiljcima od rana na dlanovima i srcem u plamenu je, ustvari, njen tajni autoportret. Milena je jedina i poslednja monahinja lepote i glamura koju smo imali. Sve ostalo je nevažno.

JELISAVETA KARAÐORÐEVIĆ
ili šta je sve potrebno da se uradi da bi srpska princeza ostala u životu

Na kraju, princeza je dobila nervni slom.
Ili se bar tako priča. Njeno kraljevsko visočanstvo princeza Jelisaveta Karađorđević sve je preživela i preduhitrila, bila je najlepša, najšarmantnija i najseksipilnija princeza bez domovine i činilo se da joj niko ne može ništa. Ni bivši muževi, ni komunisti, ni tajne službe, ni nemaština, ni tračevi.
Dok je princ prestolonaslednik Aleksandar bio „za nama“, ona je, nesumnjivo, uvek bila ispred svih nas i činilo se da je ništa ne može zaustaviti, ni vreme ni sankcije, a onda je njena druga kćerka, Kristina, objavila svoju drugu knjigu Kraljevsko plavo i princeza i njena poznatija i lepša, druga kćerka, Katrin (poznata iz Dinastije kao seksi Amanda) bile su šokirane, osramoćene i oblaćene…
Već sam naslov, koji za slabije poznavaoce engleskog slenga, liči da je romantičan i dostojanstven, tužan i setan ima, zapravo, sasvim drugačije značenje. Royal Blue bi, gledano kroz sleng, moglo da se prevede kao kraljevska pornografija ili kraljevsko kurvanje pošto je blue oznaka za hard kor i pornografiju.
U knjizi Kristine Oksenberg se prepoznaje u naznakama, a ona to u intervjuima više ne krije, da je ona dete strasne i neobuzdane veze naše jedine princeze i američkog jedinog predsednika, zavodnika Džona Kenedija.
Ova knjiga, koja je potresla Ameriku, uzburkala Kenedijeve, i mnoge dame i gospodu „plave“ i plave krvi, poslednje je, i možda najteže, iskušenje u životu naše prelepe princeze crne kose, zelenih očiju, čiji je uzbudljivi život počeo sedmog aprila 1936. godine u najlepšoj sobi dedinjskog Belog dvora.
Mala Jelisaveta Karađorđević rođena je kao jedino žensko dete od oca Pavla Karađorđevića (princa namesnika) i majke Olge, kćerke princa od Grčke i Danske i Jelene Vladimirovne Romanove od Rusije. Majka njena, Olga (danas usamljena starica koja leži u nekoj pariskoj bolnici izmučena od alchajmerove bolesti i teških sećanja) žena izuzetne lepote i jakog karaktera, nikada nije razumela svoju kćerku. Njih dve bile su, kao Jelisaveta i Kristina, sasvim suprotnog karaktera i različitih strasti. Olga je bila stroga, precizna, opsednuta protokolom, dubinski konzervativna osoba.
– Moja majka je bila vrlo staromodna osoba i ne verujem da je bilo ko poznavao i poštovao protokol kao ona. Važila je za svetsku lepoticu i to je i bila. Ali čitavog svog života bila je neutešna zbog činjenice da nijedno njeno dete nije ličilo na nju…
Tako je o njoj govorila Jelisaveta, a ona sama, Jelisaveta, što su već i njeni prvi koraci oko Belog dvora, u kojem je bila do svoje pete godine, pokazivali uvek je bila u pobuni, željna promena i nekonvencija. Njen otac Pavle, „grešnik“ zbog potpisivanja Trojnog pakta i žrtva parole Intelidžens servisa „Bolje rat nego pakt“ (od koje Srbi do dan-danas nisu odustali), voleo je da kaže da je njegova kćerka jedinica povukla svoj temperament i karakter na svoju baku Auroru – kćer Pavla Pavloviča, kneza od San Donata, i Jelene Petrovne, kneginje Trubecke. Njena prelepa i prevrela baka Aurora, kneginja Demidova, uletela je u našu narodnu dinastiju Crnog Ðorđa (koja je istina već bila prepuna raznih plavih transfuzija od svih loza) iz svojih mirišljavih i blagih odaja i, kao ni Jelisaveta, nije se u braku smirila. Svom mužu Arseniju rodila je Pavla a onda se zaljubila i, kad je to bilo strašno i definitivno skandalozno – 1896. razvela i 1897. preudala za grofa de Nogera. Da je poživela (umrla je već sedam godina kasnije, u svojoj 31. godini) Aurora bi imala bar još jedan brak i tako se izjednačila sa svojom unukom Jelisavetom. Ovako Aurora je na drugi, neizvestan i ozbiljan svet, zatvoren za ženske strasti i opsesije otišla prerano, a svoj osmeh, svoju energiju i lepotu, svoj krajnje neobuzdan duh ostavila maloj Jelisaveti. Tako je Jelisaveta nasledila njen duh, a samo ime dobila je po nesrećnoj baba-tetki njenog oca Pavla koja je umrla iste godine kad se i rodila bez i jedne šanse da je plava krv, za koju se Crni Ðorđe lično izborio, baci u ljubavni zagrljaj nekom od doma Oldenburga ili Savoja.
Iz Jelisavetinog žutog kupatila, svetle mirišljave sobe sa ovalnim ogledalima i crno-belog mozaika u hodniku na kome se igrala, od njenog porcelana, srebra i drveća isterala je, dakle, pomenuta „parola“ i ona se u Beli dvor neće vratiti sve do 1989. kada će sa peruanskim pasošem tajno (prva od Karađorđevića), stići u svoju otadžbinu…
Jelisaveta, princeza-izbeglica, živela je sa svojim ocem Pavlom, majkom Olgom i bratom Nikolasom (stariji brat Aleksandar je regrutovan za britanski RAF) prvo u Keniji sa divljim životinjama i crncima koji su je kupali u ogromnom buretu (stari pervert Endi Vorhol, izvorno Varhala, organizovaće četrdesetak godina posle da je na istom mestu sa, istina, drugim crncima i buretom, slika za Intervju). U Keniji je Jelisaveta naučila dve, užasno važne stvari: svahili i da jede mango u kadi.
Posle, u njenoj devetoj godini, preselili su se u Južnu Afriku gde je već neobuzdana Jelisaveta prvi put krenula u školu. Pavlova porodica je živela pod stalnom prismotrom Intelidžens servisa koji ih je, uz pomoć matorog komšije homoseksualca, držao dan i noć na vidiku.
Grčka, Švajcarska i, najzad, Francuska.
To je put Pavlove porodice do 1950. Jelisaveta je bila umorna od plavih sećanja svojih roditelja, od njihove potrebe da žive „od“ i „sa“ prošlošću, tako čvrsto vezani za žuto kupatilo, porcelan i srebro, uspomene i drveće koje je sad već brižljivo negovao otac nacije, Josip Broz Tito. Kao većina uzaludnih i iscrpljenih prinčeva i kneževa, između svojih opsesija El Grekom i muzikom, Pavle je verovao da istina pobeđuje i da svaki princ ima pravo ako ne na srećan a ono bar na pravedan kraj. To je Olgu iscrpelo i narušilo joj lepotu, a Jelisavetu izmučilo i nateralo na pobunu.
Živeti sa zemljom i narodom koji te se odrekao, ne primećivati lepotu Sene i Sakr Ker crkve, blag i mio pejzaž, kišne pariske krovove i uvek i samo misliti na Jugoslaviju, na Tita, na KPJ…
U crkvenim, strogim engleskim školama, u kojima je dve godine proplakala, Jelisaveta je rešila da zaboravi Jugoslaviju i godinu dana posle smrti njenog brata Nikolasa (poginuo u saobraćajnoj nesreći) pobegla od kuće sa siromašnim i neuglednim proizvođačem konfekcije Hauardom Oksenbergom, ruskim Jevrejinom koji je voleo njen pogled a la Romanovi…
Posle mu je napisala pismo:

„Žao mi je što sam te povredila tako duboko kada sam otišla od kuće, za Ameriku. Kao što to obično biva nikada nisam uspela da lepo sednem i objasnim ti zašto sam otišla. Iako si ti taj koga sam najviše volela i poštovala. Sa majkom nisam imala taj odnos. Nije to bila njena krivica – bila je vaspitana na staromodan način. Očekivala je od mene da se ponašam prema njenim standardima – a ja to jednostavno nisam bila u stanju.“

Pavle joj to nikad nije oprostio.
Nije mogao da veruje da tako precizno konzervativno vaspitanje može stvoriti tako buntovnu princezu. Majka Olga je bila očajna – umesto da nađe nekog debeljuškastog i dobrog rođaka plave krvi ona se odlučila za Hauarda, proizvođača tekstila… Hauardu krv nije bila plava ali je on bio plav i zgodan i Jelisaveta je u njemu videla šansu da napusti tmurne i mračne opsesije svojih roditelja vezane za crvenu zemlju koju je zaboravila i iz koje je u uglu svoje lepe glavice čuvala samo žuto kupatilo i crno-beli mozaični hodnik…
Hauard i Jelisaveta su pre dolaska u Ameriku putovali skoro kao Cigani (Jelisaveta, kao i Kusturica, obožava Cigane). Princeza je izašla iz „zamka“ i počela da upoznaje svet u kome su se svi odmah zaljubljivali u nju. Hauard je razmišljao kako da se obogati, a ona je išla po rasprodajama i u kinoteku gde je stalno gledala film sa Liz Tejlor Velvet nacionale…
Godine 1960. dobijaju kćerku Katarinu a 1962. (tako se mislilo) Kristinu. „Kraljevski plavo“ je danas čudan i ogroman vitražni prozor u taj period života Kristine, Katarine i Jelisavete pun glamura, cinizma, i hladnoće i okrutnosti internacionalnog džet-seta. Kristina svog oca pamti ovako:

Godine 1966. Jelisaveta se razvodi od Hauarda i odlazi sa decom. Neposredno posle razvoda Hauard je uspeo i postao jedan od najbogatijih ljudi u Americi. Da li zbog osvete ili ljubomore, Hauard Jelisaveti skoro ništa nije davao za alimentaciju.
Jelisavetina burna, strasna i vatrena veza sa Džonom Kenedijem, prvom ikonom demokratije, još je potpuno obavijena tajnom. Taman kada smo saznali kakav je odnos bio između M. M. i Kenedijevih, pokazalo se da je Jelisaveta od Jugoslavije bila predostrožna sa starim švalerom Džonom i nije dozvolila da za istoriju buce „samo jedna od mnogih“. Merlinka, koja je već imala vezu sa ruskim agentom Iv Montanom, je možda ušla u legendu ali mu nije rodila dete. Kristina, pretenciozna i intelektualna, kao i svi Kenedijevi, živi dokaz njihove ljubavi, budi sumnju da je Džeki imala više nervnih slomova zbog jugoslovenske princeze nego zbog svih drugih zajedno. O ovom dodiru i ljubavi evropske plave krvi i američke legende ostalo je sasvim malo svedočanstava i verovatno će „krunske“ dokaze iskopati Oliver Stoun (koji će nesumnjivo tražiti od Kristine da otkupi prava za knjigu). Zna se samo da je Džon bio očaran Jelisavetom za koju je, navodno, rekao da je glamuroznija od madam Buvije i da mu se dopadalo kako jede mango u kadi, a da je Jelisaveta od njega naučila sve o Jugoslaviji. Više je saznala o Jugoslaviji od Džona nego od Pavla. Šta joj je sve Džon rekao o Titu (pre i posle ljubavi) ne znamo, ali da je Tito voleo Džon Vejna to su znali svi Kenedijevi i Džordž Buš, koji je bio zadužen za kontakte sa njim ispred CIA-e.

Kenedi je bio mrtav, Jelisaveta razvedena a dve kćerke su rasle pored maminih obožavalaca i očuha. U svojoj knjizi (fikšnu?), u kojoj su Jelisaveta i Katarina tako doslovno preslikane, da ne bi trebalo imati naročito visok koeficijent inteligencije da bi se prepoznale, Kristina majku opisuje kao blaziranu, proračunatu, dekadentnu i nezainteresovanu za majčinstvo. Pogled u majčinu intimu izgleda ovako:

Sestru Katarinu (u knjizi Miranda), uprkos Jelisavetinoj izjavi da je samo njen sin Nikolas (iz braka sa sledećim mužem Belfurom) sličan njoj, opisuje kao majčinu kopiju. Spolja lepota, unutra led. Lepotica, bezosećajna kučka i proračunata „kopačica zlata“.
Kristina, dete DŽ. Kenedija i jugoslovenske princeze, doživljava sebe kao intelektualnu Pepeljugu zatvorenu u začarani krug glamura, bogatstva i razvrata u kome se njena polusestra i majka odlično snalaze. To nasledno nerazumevanje majki i kćeri (Kristina u stilu Davida Koperfilda opisuje svoje boravke u odvratnom i ledenom internatu za socijalno neadaptilnu decu u kome je ponekad preko radija slušala šta njena majka, zvezda džet-seta i najlepša od svih princeza, radi i sa kim je u vezi) proizvelo je Kristinu u komercijalnog pisca – pravi sportski duh Kenedijevih.

Godine 1967. Jelisaveta se udaje za ser Nila Belfura, takođe siromašnog unuka ser Artura Belfura, koji je bio engleski premijer i puno je podsećao na našeg Koštunicu. Nil je imao lepo prezime i otmene manire, obožavao je Pavla, sa kojim je bio više nego sa Jelisavetom, i nije imao ni centa. Jelisaveta i Nil su putovali svetom kao dva studenta dok se Katarina, lepa i plava kao anđeo, šetkala u svojoj roza pidžami po zamkovima njihovih prijatelja a Kristina (baš kao nekad Jelisaveta) plakala u svojoj nesnošljivoj i prestižnoj školi.
Jelisaveta, princeza bez domovine, i Nil Roksberg Balfur, sin Arčibalda Roksberga Balfura od Davika i Lilijane Helen Kuper, 1970. godine dobijaju sina Nikolasa Ogistusa Balfura za koga Jelisaveta voli da kaže da je nasledio njen duh (onaj od babe Aurore) te ga je verovatno zato i dovela prvog u Jugoslaviju pri svom drugom dolasku. Taj sin, Nikolas, zgodan i visok momak u našoj štampi će ostati zapamćen kao „princ“ (mi volimo da su nam svi prinčevi) koji je, da bi zaradio za džeparac, prao prozore na hrvatskom konzulatu usred rata. Konzul i Nikolas su se i sprijateljili i preporučio ga je da pere prozore i svojim prijateljima…
Katarina je uživala u tome što je bila lepa, Kristina je patila što je pametna, a Nikolas je svirao gitaru…
Satima i danima gledale bi Kristina i Katarina jedna u drugu i čudile bi se kako su različite, sve do trenutka dok Katarina nije pronašla zapis da je njen otac neko drugi…
Kad se čovek malo dublje unese u ovu čudnovatu knjigu onda iz svake britke i opasne rečenice izbija kenedijevski racionalni i pragmatični duh pun nerazumevanja za mutne strasti koje proizvodi mešavina krvi Karađorđevića, Romanovih i Trubeckoj… Pa ipak, Kristina je, u neku ruku, opet nastavila Jelisavetinim putem, nastavila je „da šokira“ i da se buni što je bio Jelisavetin patent.
Na primeru Jelisavete i Kristine Oksenberg zanimljivo je posmatrati kako buntovnici sami gube razumevanje za svoje buntovne potomke.
Jelisaveta, odgajana u Keniji, Južnoj Africi, Londonu, Parizu, Švajcarskoj, bila je spremna da izdrži sve. Naviknuta je na špijune i doušnike, bedu i razočaranja, zabrane i strahove, zatekla se pred portretom (a la Dorijan Grej) koji joj je kćerka, inače diler slika, „naslikala“.
Jelisaveta se 1978. godine razvela od Belfura i ostala da živi sama sa decom. Ali za nju i Belfura ostaće zabeležena 1974. kao godina kratke strasti sa Ričardom Bartonom. Maliciozniji posmatrači naše princeze mogli bi reći da se Jelisaveta odlučila da osvoji Bartona (ne zbog svojih opsesija ranom Liz Tejlor) već zato što je on dve godine ranije igrao na filmu Gita. Godine 1972. Barton je u svojoj burnoj karijeri zabeležio tri uloge – pojavio se kao „Plavobradi“, „Trocki“ i „Tito“. Jelisaveta je osvojila filmskog Tita koji je bio u njenom kupatilu pored Jovanke koja se gojila. Jedini problem je bio u tome što je Barton u svoju ljubav sa Jelisavetom utrčao pijan baš i kao na snimanje Bulajićevog filma i teško da je znao ko su i Jelisaveta i Tito. Kažu da su Bartona u sceni kada glumi Titove zabrinute i proročke trenutke držala trojica seljaka da se ne prevali sa grane (tako se dobio legendarni krupni plan) i ne padne u klisuru. Sa Jelisavetom se na stranicama žute štampe pojavljuje zapušten, mutnog i zamagljenog pogleda sa rukama u džepovima. Ona, Jelisaveta, (potomak Romanovih i Trubeckoj, rođaka svih rođaka plave krvi), drži mu kišobran…
Ostavila ga je. Kaže da nije mogla da izdrži njegov kompleks manje vrednosti i alkohol. Sa druge strane, njena poruka Titu nije uspela. Za razliku od Mome Kapora, Tito nije bio zainteresovan za propalu princezu što će Momu utvrditi u primatu šmekera. Kako je Tito, koji je inače u svemu imao istančan ukus, mogao da ostane nem na očigledne lepote jugoslovenske princeze?
Odgovor se možda krije u još jednoj opskurnoj tezi koja je zaokupljala emigrantsku štampu sa kraja sedamdesetih. Naime, postoji teorija po kojoj je Tito vanbračni sin Arsena Karađorđevića, Pavlovog oca, sa nekom građankom – Ruskinjom.
Dokaze za ovu tvrdnju poklonici teze nalazili su u sledećim dokazima: da je Pavle za engleske novine na pitanje ko su tri najznačajnija čoveka (Čerčil je bio na prvom) na treće stavio Tita uz objašnjenje:
– Samo genije može izdržati sa tako odvratnim narodom!
Drugi dokaz je bio u tome što je, navodno, kralj Petar II uzeo u obzir tu genealogiju kada je tražio da četnici stanu pod Titov barjak, i treći se ticao zanimljivih analiza Titovog, Aleksandrovog i Arsenovog nosa.
Ova, inače apartna, teza dobija na snazi kada se uzme da je to uzrok Titovog neprimećivanja najlepše savremene princeze.
Sa Kaporom je, međutim, drugi slučaj. Kao i danas u Kristininoj knjizi Kraljevsko plavo tako je bilo teško ne prepoznati našu princezu u Kaporovoj knjizi Zoe. Da li je ova hipi bajka proizvod Kaporove mašte, ostaje do dan-danas nejasno. Ali prelepa Zoe, krhka i crna, koja traga za svojim portretom i muči se u njujorškoj džungli u svemu odgovara našoj izgubljenoj princezi. Poznato je da je Jelisaveta jedno vreme zarađivala tako što su je kao „kraljevsko visočanstvo“ iznajmljivali za raskalašne zabave njujorških snobova. U svojoj knjizi Kapor spominje da njegova princeza dobija za veče 600 dolara. Na pitanje zašto ona dobija tako malo, kad je poznato da su vojvoda i vojvotkinja od Vindzora dobijali u svoje vreme za pola sata i po tri hiljade, ona odgovara:
– Mi smo mala zemlja…
Princeza Jelisaveta, kao što je volela da demantuje da se sretala sa Miloševićem i Bećkovićem, tvrdila je da je gospodin Kapor tu prelepu romansu izmislio, ali danas se Momina Zoe i Kristinino Kraljevsko plavo čudno uklapaju. Oni bacaju različitu svetlost na jednu ženu punu paradoksa koja je volela da tih svojih, teško zarađenih, 600 dolara za veče potroši u legendarnom studiju 54 držeći se sa…

Jelisaveta je posle dva neproračunata braka (kao što je Kristina opisuje) postala puno racionalnija i proračunatija. U jesen 1974, lepša nego ikada, ona je odlučila da postane pragmatična i da ne liči više na likove koje je igrala mlada Liz Tejlor, a koje je voleo stari Barton.
Umorna od pobune i nemaštine, infantilnih i razmaženih muškaraca, ona se udaje za Manuela Uljou, koga je nekada davno srela baš kao Odri Hepbern Vialongu u Doručku kod Tifanija. Manuel je bio zgodan i bogat. On je rešio sve njene račune i smanjio joj glavobolje, ali opet Manuel je bio iz Perua a u Peruu je bilo strašno…
Jelisaveta je retko išla u Peru jer je njen muž tamo bio na spisku za odstrel od strane vatrenih terorista.
Za to vreme Kristina je čitala ozbiljne knjige a Katarina se pripremala za glumu. Dok je doktor Manuel Elias Uljoa, tadašnji ministar, pazio svoju prelepu ženu, bivši Jelisavetin muž Nils, unuk Artura Belfura čiji je otac bio škotski zemljoposednik a majka iz jedne od najznačajnijih aristokratskih loza Sesila i rođena sestra lorda Solzberija, legendarnog vođe britanskih konzervativaca, provodio je vreme sa Pavlom i inficirao se njegovim bolovima i sećanjima. Nilsa je Pavle voleo kao što je Kenet Klark voleo Pavla.
Kako je Jelisaveta vaspitavala svoju decu pitanje je, pošto su Kristinina sećanja puna gorčine i bola, a Katarinina fantastična i vesela.
– Ti voliš čokoladni kolač draga, pojedi jedan za mamu…
– Važi – rekla sam prihvatajući komad koji je ležao pored srebrne viljuške na žutom tanjiru.
– Ali to goji draga, mi ne želimo da budemo kao lopte, zar ne, draga?
– Važi, mama – rekla sam i ostavila pola kolača na tanjiru.
– Ako bih ti dala pet funti da pojedeš dva komada, da li bi to uradila?
– Jup – rekla sam i uzela viljušku i stavila na tanjir nesigurna da li smem da jedem.
– A šta kažeš na to da pojedeš celu tortu za deset funti? – rekla je proučavajući me ozbiljno.
– Naravno – rekla sam kopajući rupu u čokoladnom zidu tako da je meki deo padao preko srebrne viljuške.
– Draga – rekla je moja majka namršteno – ti imaš mozak kurve!
Ovaj deo Kristininog sećanja je jedan od plemenitijih trenutaka. Njenog „oca”, ruskog Jevrejina koji takođe nemilosrdno podseća na Oksenberga, Kristina opisuje kao potpunog idiota koji jurca naokolo sa teniskim reketom i priča gluposti vređajući svoju novu ženu.
Četrnaestog toplog septembra 1976. princ namesnik Pavle Karađorđević od Jugoslavije je umro. Jelisaveta je postala neutešna i počela je stalno da misli na Jugoslaviju. Dok je bolesna Olga gubila poslednje tragove svoje lepote Jelisaveta je preuzela Pavlove opsesije. Želela je da dokaže da njen otac nije izdajnik i da je bio primoran da potpiše Trojni pakt.
Odjedanput, iako je mislila da je sa tim gotovo, još kad je na skijanju u Austriji upoznala plavog Oksenberga, Jugoslavija i istina su postale njena opsesija. Počela je da se seća svega onoga što se dešavalo otkako su 27. marta 1941. imali četiri sata da napuste zemlju sa dve služavke, dadiljom i škotskim terijerom. Godine kućnog pritvora u Najrobiju, Olginog pranja veša na ruke i Pavlove slomljenosti u Parizu. Dok je Nil tumarao po Jugoslaviji, praćen od naše policije koja mu je na kraju oduzela fotografije, Jelisaveta je zamolila svoga rođaka, princa od Velsa, da joj pomogne da dođe do tajne dokumentacije SOE vezane za njenog oca.
„To je ona vrsta podataka na kojima leži trajni embargo. Ali, ja nisam mogla da se pomirim sa tim da će ljudi čitavog života moga oca smatrati izdajnikom samo zato što je u interesu svoga naroda, svestan njegove objektivne nespremnosti za rat protiv sila Osovine, odbio da herojski i glupo žrtvuje tuđe živote. On je bio humanista, ali je i tada, a istorija se ponavlja, jer isto se desilo i 1914, verovao Britancima. Bio je njihov đak, oni su GP vaspitavali i izdali…“ Tako je više puta govorila princeza kojoj su zagušljive i bučne noći iz studija 54 odjedanput zamenile nesanice zbog jugoslovenskih tragedija.
Dok je unuk „Krvavog Artura“, kako su ga zvali Irci čije je otcepljenje trajno blokirao, pisao knjigu, Jelisaveta je rešila da dođe u Jugoslaviju.
Iako je na ukazu FNRJ od 8. marta 1947. po kojem joj je oduzeto jugoslovensko državljanstvo, konfiskovana imovina i zabranjen povratak u Jugoslaviju, ona bila na poslednjem mestu od svih deset Karađorđevića, u Jugoslaviju je došla prva. I to u tajnosti, sa peruanskim pasošem.
Dok je Katarina snimala poslednje epizode Amande u Dinastiji (svi su voleli Amandu), a Kristina uživala plodove svog bestselera Taksi (intervjui sa slavnim i taksistima koji su ih vozali) Jelisaveta se spremala za najuzbudljiviji trenutak njenog života.
Godine 1983. princ prestolonaslednik Aleksandar razveo se od svoje supruge Marija da Glorija Enrikete Dolores Lusije Mikaele Rafaele Gabriele Gonzage, kćerke princa Pedra Gastona od Orlean-Braganske i princeze de la Esperance od Burbona, obe Sicilije i 1985. se oženio sa Katarinom, kćerkom običnog industrijalca i izvesne Ane Dosti. Dok je Jelisaveta molila svog muža da je uvede u Jugoslaviju, Aleksandar je već bio upao u šake tajne grčke službe „Heterie“ i loših profesora jezika koji su sve učinili da ne nauči jezik (ili da verujemo da mu naprosto nije išlo).
Dok je Jelisaveta zavaljena sedela u svom stanu slika princa Pavla je pala i oborila srebrni svećnjak, a svećnjak je udario po ramenu. Shvatila je to kao znak da krene.
Oktobra 1987. doktor Manuel Uljoa, kasnije premijer Perua, rekao je jugoslovenskom ministru:
„Želim da dovedem svoju suprugu u Beograd.“
Žena koja je provela detinjstvo po crkvenim školama pod lažnim imenom Elizabet Ðorđ sada je dolazila u svoju otadžbinu kao madam Uljoa. Tri dana kasnije bili su u vozu za Beograd. Kada su prešli granicu njene suze su narušile uobičajenu otmenost. Princeza je plakala 24 sata. Prvi Karađorđević bez fanfara i naroda, bez hora i reprezentativnog „Krunskog saveta“ punog komunista je stigao. Niko nije znao da je princeza među nama. Sela je u taksi i tražila je da je odvedu u Beli dvor. U njenu kuću. Straža je nije pustila unutra. Dok joj je srce prejako lupalo za jednu džet-set princezu gledala je u stare zidove i drveće koje je sad poraslo. Ostala je samo jedan dan.
Njen rođak, koji je na engleskom sanjao da jednom može biti kralj, bio je zapanjen. On nije imao njena sećanja na rodnu kuću. Njegova Jugoslavija bio je apartman 213 na drugom spratu Klaridžes hotela. Čerčil je bio ljubazan i dozvolio je da ovaj apartman proglase jugoslovenskom teritorijom da bi dečak imao pravo na titulu prestolonaslednika. Aleksandar je morao biti ljubomoran.
Jelisaveta je bila opčinjena svojom otadžbinom. Već se spremala na duža putovanja i dolazilo je vreme kada je od državnog neprijatelja broj jedan postala fensi princeza beogradskih političkih i intelektualnih krugova. Uostalom, Tito je već bio dovoljno dugo mrtav da su i drugi intelektualci, osim Mome Kapora (istina u zakašnjenju od preko deset godina), primetili koliko je seksi naša princeza.
Katarina je bila zauzeta snimanjem filma o lejdi Di. Kristina je bila zaljubljena, i Jelisaveta je u Jugoslaviju povela svoga sina Nikolu. Vizu je u našoj ambasadi u Njujorku dobila bez problema i to uz ljubazan osmeh i pitak razgovor o vremenu.
Godine 1989. uzeli su kola i krenuli u obilazak Jugoslavije. Od Vardara pa do Triglava.
Baš kada je princeza dobila nazad otadžbinu, domovina se raspala.
Počeo je rat i princeza je bila očajna.
Kristina na pitanje gde joj je majka, odgovara:
„Tamo, daleko čisti Dunav…“
Princeza opčinjena ekologijom, seksi i nežna feministkinja koja vežba karate i ne veruje u monarhiju – bila je idealna za našu novu vlast.
„Mislim da nikakva monarhija nije rešenje – govorila je Jelisaveta sa žarom u smaragdno zelenim očima. – Srbi moraju u sopstvenom interesu da raščiste s kultovima dominantnih ličnosti. Kralj je još jedna dominantna figura, a io mom mišljenju, čovek treba da traga za mudrošću. Međutim, u sve tri dominantne religije sveta – judaizmu, hrišćanstvu i islamu – imate zastupljen element dominacije. I to ne bilo kakve dominacije, već muške. Sveto trojstvo koje kreira svet čine sve sami muškarci. (Zar i Sveti duh?) Boga svi zamišljamo kao muškarca duge sede brade, dakle opet muškarca.“
Jelisaveta nije nikada skrivala svoja feministička uverenja, ona je ista upražnjavala na čudan način – učinivši muškarce svojim ljubavnim robovima.
Jednog hladnog jutra punog dedinjskih tihih zvukova, stavljen je crveni tepih pred Beli dvor, upravnik joj je prišao i rekao: „Dobro došli – ovo je vaš dom“.
Prošla je preko crno-belog mozaičnog hodnika i čudila se kako su Rembrant, Pusen, Kanatelo klavir i biblioteka njenog oca na istom mestu. Onda je ponovo videla svoje žuto kupatilo.
Katarina je na svetskoj džet-set pozornici zamenila svoju majku. Ova plavokosa lepotica, mramornog tena posle princeza od Monaka i lejdi Di, sledeća je po interesovanju paparaca.
Afera sa Trampom, koji se zbog nje razvodi od Ivane, idila sa perverznim Don Džonsonom koji se pet puta vraćao Melani Grifit, koja je zbog njega radila lifting grudi i, na kraju, Albert od Monaka, misteriozni princ o kome žuta štampa krije da muca. Katarina je ostala trudna i nije se znalo ko je od ovih džet-set ikona tata ili je neko opet sasvim nepoznat i siromašan?
Svi su mislili da je to mucavi Albert od Monaka, a onda se pojavila senzacionalna vest da je imala tajnu vezu, brzu i prevrelu, sa španskim kraljem Huanom Karlosom.
Ona je ćutala i čuvala tu tajnu kao njen deda El Greko.
Jelisaveta je početkom devedesetih bila sve češće u Beogradu a jedan bogati i uspešni biznismen bio je zadužen da joj plaća boravak u hotelu Moskva.
Srela se sa svojim lakejem iz detinjstva (koji je posle uspešno služio i Tita i u američkoj ambasadi) i dadiljom, jela svaki dan pasulj i ljute papričice i čitala madam Kujić na srpskom.
Jelisaveta je za mesec dana progovorila potpuno srpski i ovladala domaćim džet-setom.
Sećam se jednog kasnog i zagušljivog prolećnog popodneva, srela sam je u restoranu Verdi. U svetloj sali sedele smo same. Ona za jednim stolom, ja za drugim. Ja sam čekala svog tadašnjeg verenika a ona novopečenu prijateljicu.
Naručila je neke vegetarijanske salate i nervozno vrtela nogom. Posmatrala sam princezu u njenom uskom šanel kompletu. Jela je rukom, a onda izvadila svoj karmin boje krvi, kakav je volela i Tamara de Lepicka, i počela da se šminka, češlja, namešta. Uživala sam. Mnogo mi se dopadalo kako je naša princeza, gotovo pasionirano, kršila bonton. Onda su u restoran ušli njena prijateljica i jedan ugledni bračni par.
Njih dve su se kikotale, gurkale i jele jedna drugoj iz tanjira.

– Ovo je strašno – princeza, a vidi kako se ponaša! – rekla je ugledna gospođa uglednom gospodinu i posvetila se puževima u vermutu.
Ja sam se smejala: Jelisaveta je bila toliko sa džet-setom da je znala da se samo snobovi drže bontona. Prekršiti, brutalno, bezobrazno i očigledno sve građanske konvencije to je bio zaštitni znak „plave“ elite koja više nije verovala u monarhiju a tako je ponosno isticala svoje poreklo.
I Kristina se bila privremeno zainteresovala za otadžbinu svoje majke, za izbeglice i nesrećnu decu a onda je odneo vreo njujorški život.
Kada je počeo rat, kada su se udesetostručile žrtve, kada je već sasvim bilo neprijatno biti Srbin u bilo kom svetskom salonu, Jelisaveta je uputila našoj javnosti apel za mir. Kratak i pun ljutnje na muškarce koji su doveli do rata. Ona to više nije razumela. Upravo kada joj se učinilo da će povratiti svoju kuću na Bledu, kada je dobila nagradu za eleganciju modne kuće Zmaj, kada je uplavila Dunav i odgledala predstavu, mog dragog, pokojnog profesora i džentlmena, Bobe Selenića, o svom ocu – sve je otišlo do đavola.
Princ prestolonaslednik Aleksandar došao je u Jugoslaviju, sin nesrećnog Petra kome Vlada u izbeglištvu nikada nije oprostila što je više voleo fatalnu Aspaziju, majku svoje žene Aleksandre, nego ceo svet imao je loš srpski i svoju Aspaziju – Katarinu.
I kao što je naglo Aspazijin muž, grčki kralj umro od ujeda majmuna, tako je isto naglo Jelisaveta izgubila svog muža Uljou a princ nadu da će se vratiti ubrzo na presto.
Jelisavetu to nije zanimalo, ona je želela da svoj Beli dvor pretvori u kuću za siročad, da je pokloni deci da trče po Olginom salonu, sviraju na Pavlovom klaviru i kupaju se u njenom žutom kupatilu.
Iako je smislila izbornu parolu „svoj na svome“, Jelisaveta više nije odgovarala našoj vlasti, bar ne kao pre. Njeni apeli za mir i odbijanje da ode na front nisu interesovali nikoga i na kraju nije dobila državljanstvo niti joj je vraćena imovina, čak ni ona na Bledu…
Katarina je od nepoznatog slavnog oca dobila kćerku Indiju a Kristina fascinirana „džanki“ kulturom pisala svoje frustracije vezane za svoju seksi ledenu majku, princezu koja je htela da očisti Dunav i nahrani siročiće. Za to vreme, princeza Olga, bila je sama u Parizu, u staračkom domu, dok je Kristina brojila dane svoje usamljenosti.
– Ja sam Šumadinka – ponavljala je nesrećna princeza, ali koga je zanimalo tako „dosadno dobrotvorna“ princeza. Kao što je knez Pavle bio prevelik gospodin za svoj narod, tako je princeza bila prevelika dama.
„Humanitarni rad se ne isplati“, rekao je jednom u šali genijalni Salvador (to pokazuje i primer nesrećne lejdi Di) i nije shvatio koliko u tome ima istine.
Onda se „srećom“ pojavila Kristinina knjiga, šokantno uvredljiva, bezobrazna i pametna, pretenciozna i duhovita – sasvim u duhu našeg naroda.
Teško da će nešto ili neko uraditi za afirmaciju monarhije kao ovo vređanje „plavih“. Srbi vole skandale i ne podnose patetiku sapunskih opera. Amanda je, ipak, bila samo u Dinastiji, a Kristina je sebe pretvorila u džet-set intelektualnu Kasandru, paćenicu Mariju (čudno odabrano ime!) koju muče zla majka i zla sestra i bezbroj zlih džet-set bogataša i prinčeva.
Jelisaveta taj marketing ipak ne razume, sva ta plava i dekadentna krv babe Aurore i porodica Trubeckoj i Romanovih smeta joj da to shvati. Kristina, naprotiv, uz transfuziju dobre i nedekadentne kenedijevske krvi je bliža srpskom senzibilitetu, pametna, ona zna da pati i da vređa.
Na kraju ona o majci piše:
„… Ali sada smo bili ovde; gledajući unazad na moju majku i na njeno iracionalno samopouzdanje, pitala sam se kako je moguće da je mogao da me ugrozi neko tako smešan i krajnje bezopasan kao ova žena, moja majka, šarmantna, bizarna i potpuno nedelotvorna luda. I ja sam prasnula u smeh… I kada sam pogledala prema mojoj majci kroz zavesu suza videla sam kako se i ona smeje, i u tom trenutku sam znala da je ovo naša jedina istinska veza, naša jedina zajednička referenca – smejanje.
Ali ko je do đavola, mogao ikada da zna čemu se mama smejala?
Ako bi neko pomislio da je sav trud Jelisavetin bio uzaludan, prevario bi se – čišćenje Dunava, milionska pomoć u hrani i lekovima, tumaranje po zabitim srpskim selima i noći sa pretencioznim srpskim akademicima i političkim seksi konvertitima. Ona nije dobila državljanstvo, nije povratila svoje žuto kupatilo ali joj je obećana grobnica.
– Nema nikakvih razloga da svi Karađorđevići ne budu sahranjeni na Oplencu. Nikakva zabrana o tome ne postoji – rečeno joj je u jednom pozdravnom govoru.
Ako pažljivije još jedanput pročita knjigu svoje kćerke naša jedina, prelepa princeza smaragdnih očiju, savršene linije i mramorne puti, mogla bi sebi postaviti pitanje:
– Zašta će mi, do đavola, i ta grobnica?
I dok Kristina i Jelisaveta ne shrate koliko su slične neko sasvim drugi će da koristi žuto kupatilo, da šeta preko crno-belog mozaičnog hodnika i sanja u salonu princeze Olge. Ali to se zove dijalektika, a ne, nažalost, ekologija.