Dobrica Ćosić

Delo koje s neprocenjivom snagom svedoči o tome gde smo počeli u 20. veku i kako smo ga završili. Vreme smrti je spomenik srpskom narodu postradalom u Velikom ratu.

Knjiga I: Prerovo ide u rat

Prvi deo ovog Ćosićevog romana-reke uvodi čitaoce u predigre Prvog svetskog rata, politička i vojna previranja u Evropi i raspoloženje srpske Vlade, vojske i naroda u trenutku opšte mobilizacije usled austrougarske objave rata. Upoznajući nas sa porodicom Katić iz Prerova, glavnim nosiocima radnje ove ratne epopeje, pisac prepliće njihove sudbine na fonu prelomnih događaja koji su određivali sudbinu srpskog naroda pre tačno sto godina: malu zemlju u srcu Balkana zahvata sveopšti ratni vihor u kojem će njeni žitelji doživeti možda najsvetlije i najtragičnije trenutke u svojoj novijoj istoriji...

Knjiga II: Suvoborska bitka

Godina je 1914. Brojna nadmoćnost i bolja oružana opremljenost austrougarske vojske primorava demoralisanu i razbijenu srpsku vojsku na povlačenje sa Suvoborskog fronta. Komandant Prve armije general Živojin Mišić sukobljava se sa Vrhovnom komandom i Prestolonaslednikom zbog odluke da se vojska povuče u Milanovac i brzo pripremi za odlučan kontranapad koji bi iznenadio neprijatelja. Krajnji ishod najčuvenije i najznačajnije bitke između Kraljevine Srbije i Austrougarske u Prvom Svetskom ratu, poznate u istoriji kao Kolubarska bitka, krajnje je neizvestan...

Knjiga III: Valjevska bolnica

Umetnički najuspeliji i misaono najdublji, treći deo Vremena smrti, smešten je u Valjevsku ratnu bolnicu, simbol ljudske požrtvovanosti, humanosti i agonije tokom Prvog svetskog rata i glavni centar za prijem srpskih vojnika, ranjenika i velikog broja izbeglica i zarobljenika, koji su zbog oboleli od epidemije pegavog tifusa, Ovde su se čudesnim spletom okolnosti i sudbine dogodile i neke od najneverovatnijih i najtragičnijih ljubavnih u priča savremenoj srpskoj književnosti.

Knjiga IV: Izlazak

Poslednji deo Vremena smrti ispisuje vrhunac kolektivne drame jednog naroda, paralelno prateći herojsku odbranu i pad Beograda u austrougarske ruke, izdaju saveznika i u istoriji nezabeležen egzodus srpskog naroda, mojsijevskih razmera, i povlačenje srpske vojske preko albanskih planina.

Ostala je samo nada i vera u povratak u otadžbinu...



https://mega.nz/#!J3AH2AZL!NofdnxNRtYEz9hub86uyMroL8g2vRKiWi3CuNsLXyJY
https://mega.nz/#!k7JjVQaa!XrEYx_bZE5uD8Q_CK0617WEvn4Z6vsgYzYyd-p4EJd8
https://mega.nz/#!o7ZDGQpK!-zWZXesbhLSTPyYsldkPYom_l02UDg-v2ElWt9eO2ys
https://mega.nz/#!NmBjXAhI!hwB4iCeZla8oX06YFl9_ARz9bJ7G2ZJcMgglxBIjcOc

Грешник је, хронолошки гледано, први роман у трилогији "Време зла" српског књижевника Добрице Ћосића, штампан 1985. Може се сместити између Корена и Деоба. Роман је испричан из перспектива више јунака, пре свега Ивана Катића, сина републиканца Вукашина Катића, односно, унука Аћима Катића, сеоског радикала. Остали јунаци овог романа су Иванов отац, Вукашин, његова сестра Милена, њен син Владимир, њихов даљи рођак Најдан, као и руски комуниста херцеговачког порекла, Петар Бајевић.
Радња се може сместити у временске границе од краја Првог светског рата, па до почетка Другог, прецизније одређено, до Београдског Гран Прија, чије ће одвијање Ћосић детаљно описати.
Прича која доминира је исповест Ивана Катића, његова интроспекција и писање аутобиографије, као разочараног комунисте, оптуженог за троцкизам, и то од стране његовог старог пријатеља и шурака, Богдана Драговића. Иван почиње своју причу од ратног заробљеништва, до тренутног времена.
Друга прича јесте љубавна авантура између Милене Катић и Петра Бајевића.
Трећа доминантна фабула јесте управо припрема и одвијање саме аутомобилске трке, последње пред рат.



https://mega.nz/#!g750DQyK!TrJMCBw-ePs64uVlAYgzA5_BxK9VIur2iTffp_Avpg4

Отпадник је, хронолошки, други роман у трилогији Времена зла, српског књижевника Добрице Ћосића, штампан 1986. године. роман, као и његов претходник, Грешник, прати животе Ивана Катића, Петра Бајевића, али превасходно Богдана Драговића, Ивановог шурака, од његовог одласка у СССР почетком тридесетих година 20. века, до повратка у Југославију, осуђеног од стране СКПБ-а за троцкизам.
У роману је представљен велики број историјских личности, попут Ангаретиса, Димитрова, Беле Куна, Коларова и Вујковића.



https://mega.nz/#!ZrwmlIba!wfYezUsUKbdStiM_T_pHjM1KzKUIaftFj5MnGW1w68o

Vernik iz trilogije „Vreme zla“

Mi moramo iza svega javnog da tražimo: a šta je tajno? Jer tajno je istina. „Mi radimo najčasniji posao na ovom svetu: tragamo za pravim istinama i borimo se protiv zla koje jedino mi možemo uništiti“ – reći će Petar svakom novom agentu...



https://mega.nz/#!c7o0RKwJ!btgmxU0B8xliKbSNkruwWjRgS0L8AswgsjD7YkEH2Zo

Opkoljen, na planini Jastrepcu, nalazeći se u gotovo bezizlaznoj situaciji, Rasinski partizanski odred se brani od napada mnogo nadmoćnijeg neprijatelja. No, opasnost ne predstavljaju samo neprijatelji, već i unutrašnja neslaganja, nevjerice i prolazna klonuća koja prijete da ga razjedu iznutra; i to tim prije što je on izgubio svaku vezu sa višim partijskim i vojnim rukovodiocima. Odluka koju treba da donesu rukovodeći ljudi odreda treba da odredi dalju sudbinu ovih boraca



https://mega.nz/#!R6hwVALI!LwQVwpVzUFSo4U5vf_fcoYwEmSOY5VuyQ1x1GZezOP4

Време власти I

Радња дела прати Ивана Катића, од повратка из Маутхаузена, преко запошљења на факултету, па до његовог повратка са Голог отока (на ком проводи скоро девет година), и до трагичне погибије у Венецији. У роману се, такође, последњи пут појављује његова сестра, Милена. Као новина, може се уврстити лик самог аутора, који из првог лица, непосредно учествује у догађајима о којима дело говори.




https://mega.nz/#!1ngi3KBK!RGI0kGHW69fSHuYtoHF6LA7t5n1n4S8w4rArx0CxtxE

Време власти 2 је последњи роман о породици Катић, српског књижевника Добрице Ћосића, изашао 2007. у издању београдске Просвете. Радња прати исповест последњег Катића, Душана, пензионисаног министра СФРЈ. Временски распон је од средине до краја 20. века. У роману се из перспективе човека на власти сагледа период социјализма у Југославији, што је директан антипод првом делу књиге, који говори о тзв. логорском човеку.




https://mega.nz/#!8qxymADb!KOL4YtNHbti4QLq-G_zPyKObh_S0gjtfmpuWJqgtLPw

Добрица Ћосић-Деобе I

Jedno od najznačajnijih dela srpske književnosti posle Drugog svetskog rata, Ćosićeve Deobe su izazvale veliku pažnju i čitalaca i kritike zbog svoje tematskog i formalnog iskoraka u odnosu na tadašnje književne tokove. Naizgled istorijska epopeja o ravnogorskom pokretu u Srbiji, roman je zapravo metafora o podelama u istoriji i tradiciji srpskog naroda, o sudaru revolucije i zločina, nacionalnog mita i južnoslovenskih ideala, partizana i četnika, seljačkog i građanskog... Osim tematskog preokreta u dotadašnjoj književnosti socijalističkog realizma, Deobe su se izdvojile i osobenom kompozicijom, razgranatim unutrašnjim monologom, višeglasjem kao govorom društvenih masa u ulozi glavnog junaka, interpolacijom dokumentarnog materijala, stilskom raznovrsnošću i leksičkim bogatstvom. Ovim romanom Ćosić je 1961. godine postao dobitnik druge Ninove nagrade.



https://mega.nz/#!hrggGKbJ!_Q3Xi7QPLO4DRdjjhpwVZHfUQj5-t4N6r1SKnWMOMFc

Добрица Ћосић-Деобе II
https://mega.nz/#!Qqw0jQxQ!HEQ1LHtvyyNtQ6RMQACX6GRPa66WZH9oqhALn8GWl04

Добрица Ћосић-Деобе III
https://mega.nz/#!p3wQEAJY!8g_yuqDe_e3U6hPkK6HG7kIpR844mVwkcEVlfALalCA

Koreni

Smeštena u vreme političkih promena i previranja srpskog građanskog društva s kraja XIX i početkom XX veka, priča prati živote Aćima Katića, čoveka tradicionalnog kova i radikala, i njegovih sinova Vukašina i Đorđa. Budući političar i očeva nada, Vukašin se vraća sa studija u Parizu i saopštava da se ženi ćerkom liberala Tošića, Aćimovog političkog neprijatelja, i da prelazi u njegovu stranku. Aćim ga se odriče i, besan zbog sukoba sa sinom, poziva meštane u selu na dizanje bune. Drugi sin Đorđe, ugledan i bogat seljak, i njegova supruga Simka u isto vreme imaju bračne probleme jer godinama nemaju dece. U strahu od gašenja loze, Simka se odlučuje na očajnički potez: da zatrudni sa Đorđevim slugom.
Da li će Aćim i Đorđe prihvatiti dete kao svoju krv, svoje korene? I da li će se Vukašin pomiriti sa ocem ili će politika potpuno razoriti porodične odnose?