Danilo Kiš

Prvi roman Danila Kiša.
Knjiga u kojoj su sadržane i najavljene velike teme Kišove književnosti.

“Sve je to u Mansardi suviše poetizovano, pomereno, iščašeno, ali negde na dnu te knjige stoji neki gorki talog iskustva. A taj gorki talog iskustva ostaje i ostaće i u kasnijim mojim knjigama, koje, čini mi se, i nisu ništa drugo do pokušaj traženja moje sopstvene ličnosti, mog sopstvenog ja, želja da se nađe neka prvobitna čistota, katkad u svetu detinjstva, katkad u sebi samom.”
Danilo Kiš (1972)



https://mega.nz/#!AmBFkCAL!uFMLygJ72QweTNrEdOKCTveiSYZTduDEmuis3IhERdE

Knjigu Noć i magla sačinjavaju piščeve drame i filmski scenariji nastajali u rasponu od polovine šezdesetih do kraja sedamdesetih godina.

Pored TV drama „Noć i magla“, „Papagaj“ i „Drveni sanduk Tomasa Vulfa“ i pozorišne drame „Mehanički lavovi“, u knjizi Noć i magla objavljena su i dva Kišova filmska scenarija pisana krajem sedamdesetih godina: „Končarevci“ i „Marin Držić Vidra“.
Iako su ova dva scenarija poručena od strane tada značajnih filmskih scenarija, oni su iz različitih razloga ostali nerealizovani. Ova dva filmska scenarija prvi put se objavljuju u okviru nekog izdanja izabranih ili sabranih dela Danila Kiša.



https://mega.nz/#!MiIG0aRa!QdkX4pbYENarhTiY4yF7_SS9o-eAVTbB_rZhgVb_WoA

Elektra je nastala 1968, u drugoj godini BITEF-a, kada je Beograd bio neprikosnoveno svetsko pozorišno središte. Ona se može smatrati nekom vrstom Kišovog hommage-a umetnosti koja je tih godina sabirala u sebi, kao u kakvoj žiži, velik deo energije pobune u čijem se znaku završava šesta decenija. Što se tiče povoda da napiše Elektru (po Euripidu) i prirode posla, o tome sâm Kiš govori u belešci “O Elektri”, predviđenoj za pozorišni program. Beleška upućuje čitaoca u osnovne prosedee onoga što Kiš naziva „slobodnim asociranjem nad jednim dramskim tekstom“. Ali, tek bi poređenje s Euripidovom tragedijom pokazalo šta se sve krije pod ovom skromnom formulacijom „slobodno asociranje“, kakve su sve intervencije izvršene ne samo u psihologiji likova, o čemu govori Kiš, već i u onome što se može nazvati etosom tragedije: kod Kiša, ljudska priroda (uprkos snazi mržnje) prolazi kroz iskušenje osvete s mnogo više kolebanja, motivi mržnje mnogo su mutniji, a sam čin osvete bez ikakve svetosti. „Nebeska mehanika“ ustupila je mesto ljudskom, odveć ljudskom, zato na kraju nema utehe, sve je nepovratno i nepopravivo. Pouku, ako je ima, treba izvući iz Klitemnestrinih reči, mada one nisu bile otrežnjujuće za Elektru, pa ni za Oresta: „pred velikom činjenicom smrti / sva su ljudska dela varljiva i tašta, / u reci vremena sve izgleda sitno: sve / osim života / Zato mi oprosti.“ I danas, u ovom surovom vremenu osvete, Kiš nam verovatno ništa drugo ne bi mogao poručiti.



https://mega.nz/#!MuJGhA5B!BX1eY-tTTQKy5FNMR1vTvMizgkNQKB6I8hGg7_aXils

Enciklopedija mrtvih

To je knjiga o ljubavi i smrti, i usudio bih se da kažem da se pažljivijim čitanjem može otkriti da su eros i tanatos, kao teme, koje se povlače kroz sve moje knjige, ovde došli do nekog punijeg izraza. Mislim da je to osnovna stvar koju bih mogao reći o značenju Enciklopedije.
Danilo Kiš (1985)



https://mega.nz/#!U3BCEYLY!LwXsr6kOFTd-o0N69uclW3M9MRTPrKAn52o--cSajrg

Grobnica za Borisa Davidoviča

„Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti“ tematski objedinjuju jednu moguću istoriju zla, gde se u tropima istorijskog vremena raspliću dramatične i tragične sudbine junaka i žrtava večnog vraćanja istog - ritualnog i faktičkog sravnjivanja računa između metafizike moći, logike uslovnosti, zakona i nasilja, s jedne strane, i talaca te večne „božije“ i „đavolske“ igre. Ove priče satkane na odblescima dokumenata i ozračene vrhunskim i sugestivnim pripovedanjem, gestovima naizgled spoljašnje i objektivne naracije, kroz pesničku oštrovidnost i osobenu analitiku kišovske ironije, uvode nas u vrtoglava porinuća krvi i duše, strasti i uverenja, straha i ushićenja, u istoriju ljudskog drhtanja pred večnim zlom, koje povezuje sudbine pravednika, otpadnika, jeretika, razbojnika, idealista i, konačno, ljudi, s nečim, što se kao neumitnost obnavlja i cinično nadvija nad sudbinama ljudskog sveta. Kiš raskriva velike priče istorije i njihov kanibalski trijumfalizam, cepajući zastore i kulise opštih prosvetljenja u ime jedinstvenih i neponovljivih patnji mirijada žrtava.



https://mega.nz/#!djYgzYAT!BLkLKpZdWf7yqiC32Cw_LJuoZqv38rETJiBsCv4lU9g

Peščanik

Jedna od ključnih knjiga Danila Kiša.
Velika saga moderne književnosti o potrazi za ocem, vlastitim identitetom i mogućnosti saznanja o svom svetu i njegovoj istoriji.

“U Ranim jadima, taj svet je viđen očima deteta: u romanu Bašta, pepeo, pogled se širi kroz pripovedačev pogled: u Peščaniku, obojica nestaju, i pripovedanje teži ka gotovo božanskoj objektivnosti. Iako zasnovane na doživljenom, te knjige su prepune dokumentarnih elemenata. Poslednja, Peščanik, u celini je egzegeza jednog autentičnog očevog pisma, datiranog 5. aprila 1942.”
Danilo Kiš (1986)



https://mega.nz/#!szICmaqI!N-sg4Q6jlEKVBMpd9vTB8rXKczYLU8pVcYAffun4Owg

Priče velikog pisca, modernog klasika srpske književnosti, o odrastanju i detinjstvu. Priče za decu i osetljive. Knjiga za lektiru i za uživanje.



https://mega.nz/#!wqIFnATQ!7jTFRYfhCTtGBaERnfkDcGfU977Kc5nHgG2cYpuoAqM