Rabindranat Tagore

Rabindranat Tagore (Rabindranath Tagore) je bio indijski književnik, dramaturg i filozof.

Tagore je bio najmlađi sin (sedmo dete) hinduističkog filozofa i verskog mistika Devendranaha. Zadivljen prirodom i njenim detaljima, svoje prve pesme napisao je u svojoj osmoj godini. Do sedamnaeste godine života obrazovao se kod kuće, kada je na očevo insistiranje otišao u Englesku da bi studirao prava. Studije u Engleskoj nije dovršio, već se vratio u Indiju i opredelio za književnost. Tokom boravka u Londonu Rabindranat Tagore objavio je svoje prve dve zbirke pesama - Večernje pesme i Jutarnje pesme.


Kao književnik veoma rano postiže uspeh u Indiji. Nakon što su mu pesme prevedene, vrlo brzo postaje prihvaćen i poznat širom sveta. Za ceo svet Rabindranat Tagore predstavlja glas indijskog kulturnog nasleđa, dok u Indiji, a pogotovo u rodnom Bengalu, predstavlja živu instituciju.

Rabindranat Tagore je s vremena na vreme učestvovao u Indiskom nacionalnom pokretu, i bio je veoma blizak prijatelj sa Gandijem - političkim ocem savremene Indije.

Godine 1913. Tagore dobija Nobelovu nagradu za književnost za zbirku pesama Gitandžali, i bio je prvi azijski književnik koji dobija ovo priznanje. Ovu zbirku pesama je napisao 1910. u Bengalu, a dve godine kasnije ista se izdaje u Londonu prevedena na engleski jezik.

Britanska vlada ga je 1915. godine proglasila za viteza. Međutim, nakon masakra u Amricaru 1919. godine, on se te titule odrekao, u znak protesta prema britanskoj politici u Indiji.

Na svom proputovanju kroz Evropu, Rabindranat Tagore je novembra 1926. godine posetio Srbiju ( Beograd ) i Hrvatsku ( Zagreb). Njegov dolazak privukao je veliku medijsku pažnju.

Rabindranat Tagore je napisao više od 1000 poema, 24 drame, osam romana, više od 2000 pesama, veliki broj eseja i druge proze. Njegova poezija se odlikuje jednostavnošću emocija, eseji jačinom misli, a romani društvenom svešću. Glavni cilj mu je bio povezivanje istoka i zapada. Sam je prevodio svoju lirsku poeziju na engleski jezik. Najznačajnija dela su mu  zbirke pesama Gradinar i Gitandžali, a od romana Brodolom. Tagore je takođe pisao i priče, romane, pozorišne komade, eseje, mjuzikle, putopise i memoare. Bavio se i slikanjem i komponovanjem. Napisao je reči indijske nacionalne himne.

Gradinar je izbor od osamdeset i pet ljubavnih pesama u prozi, sačinjen i objavljen 1912. godine. U središtu Tagorinog pevanja je žena i ljubav - žena kao stvarnost i kao san i čežnja.

Zbirka Gitanjali, što u prijevodu znači pesme darovnice, sadrži pesme koje je Tagore ispevao nakon ženine i ćerine smrti, nakon desetogodišnjeg razdoblja pisanja bujne ljubavne lirike.

Rabindranat Tagore umro je u svom rodnom gradu 7. avgusta 1941. godine.

A ja ti ne priđoh

Ne moljah ni za šta,
stajah samo na ivici šume, za drvetom.
Još uvek bejaše čežnje u očima praskozorja
i rose u vazduhu.
Lena para vlažne trave
visila je nad zemljom u tananoj magli.

Videh te pod smokvom
gde muzeš kravu
rukama nežnim i svežim kao maslo.
I ja zastadoh nem.
Ne izustih ni reči.
Samo je ptica nevidljiva pevala u ševaru.
Mango je rastresao svoj cvet po drumu,
i pčela je za pčelom doletala.

Na drugoj obali jezera
stajale su vratnice hrama Šivinog širom otvorene,
i pobožni ljudi započeše svoje pesme.

Sa vedrom u krilu videh te gde muzeš kravu.
Ja sam još uvek čekao sa svojim praznim krčagom.
Ne priđoh ti.

Nebo se probudi od jeke goča na hramu.
Prašina se podiže drumom pod kopitama marve koju su gonili.
Žene se vraćahu s reke
sa krčazima na bedru u kojima je voda klokotala.
Tvoje su grivne zveketale, i krčag se u peni prelivao.

I jutro minu, a ja ti ne priđoh.

Ako me nikad ne budeš pozvala
Kad mojih stopala više ne bude
u prašini puta ovoga,
i skela bude redovno plovila bez mene,
kad budem kupio i prodao poslednji put,
i mojim odlascima na pijacu u zoru
i vraćanju kući u sutone bude došao kraj,
šta ako me se ne budeš sećala,
ako me nikada ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.

Kada prah bude prekrio strune mog instrumenta,
i gušteri se po mom dovratku budu verali,
kada vrt moj asketsko ruho odene
spreman za pustinju,
a korov zakrili vodu u mom bunaru,
šta ako me se ne budeš sećala,
ako me nikada ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.


Muzika neće ćutati u flauti života,
a sati će teći neprekidno brujeći.
Skele će biti pune, kao danas što su,
ljudi koji žele na drugu stranu da pređu.
Goveda će pasti, govedari će se igrati na livadama.
A šta ako me se ne budeš setila,
ako me nikad ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.

Ali ko kaže da mene neće biti toga jutra?
Ja ću se igrati u svim igrama onih što žive.
Imaću nova imena
i druge ruke da ljubavlju me vežu,
jer ja u svim vremenima postojim
i večito ću se na suncu kretati.
Šta onda ako me se ne setiš,
ako me nikad ne pozoveš
podižući pogled ka zvezdama?

Izostavi moje ime iz poklona
ako ti je ono breme,
ali sačuvaj moju pesmu.

Čeznem da ti kažem


Čeznem da ti kažem
najdublje riječi koje ti imam reći;
Ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smejem sam sebi
i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznam da ti kažem
najvjernije riječi koje ti imam reći;
Ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu,
i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da upotrebim
najdragocjenije riječi što imam za te;
Ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena
i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se
da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sjedim mirno pored tebe;
Ali se ne usuđujem,
jer bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako,
i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.


Čeznem da te ostavim zauvek;
Ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu
i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju
čine da je bol večito svež.