Novak Đoković

[ltr]Podatak sa popisa da u Jasenovom Polju, selu odakle korene vuče Novak Đoković, u dvadesetak kuća živi 77 duša zvuči preterano optimistično.
Nova crkva Arhangela Mihaila je zaključana. A priča se da je na osveštanju crkve pre nepune tri godine tu došlo par hiljada ljudi da vidi najboljeg svetskog tenisera Novaka Đokovića koji je bio najveći donator za izgradnju nove crkve.[/ltr]

[ltr]Pa gde je sav taj narod? Posle sat vremena šetnje Jasenovim Poljem srećemo starinu Vojislava Đokovića (85) koji nas zove u kuću da se zagrejemo i uz čašicu domaće rakije počinje priču.[/ltr]

[ltr]– Znači, došli ste da napravite priču o selu gde su rođeni preci našeg Noleta. Ovde žive samo Đokovići i Todorovići. Ima oko 20 kuća, ali mahom ljudi tokom zime ne žive ovde, već u Nikšiću. Evo, ja sam došao pre par dana i ostajem do novembra. Kao hajduk. Mnogo je hladno – prića deda Vojo.[/ltr]

[ltr]Geni su čudo: Najbolji teniser sveta slika i prilika svog pradede[/ltr]

[ltr]Istorija kaže da su se Đokovići naselili 1730. godine u Jasenovo Polje sa Čeva, bežeći od Turaka jer je Đoko Damjanović (otud i prezime Đoković) ubio jednog agu. No da se vratimo malo bližoj prošlosti. Novakov pradeda Neđeljko sa svojom suprugom Sarom je 20-ih godina prošlog veka prodao kuću u Jasenovom Polju i sa dva sina otišao u selo Voćnjak u Metohiji, gde je dobio zemlju zbog zasluga u ranijim ratovima.[/ltr]

[ltr]– Ipak, oni su ipak početkom II svetskog rata pobegli nazad u rodno selo jer su strahovali od albanskog noža. Primio ih je moj blizak stric Novak Đoković. U znak zahvalnosti Neđeljko i mlađi sin Vladimir obećali su da će nekom svom potomku dati ime Novak. Tako je i Vladov unuk dobio ime. I zaista Nole nestvarno liči na prađeda po kome je dobio ime – priča Vojo.[/ltr]

[ltr]Predak po kome je Nole dobio ime je bio neverovatan borac i rodoljub. On je živeo i radio u Čikagu od 1905,a dva puta se vraćao u Crnu Goru da bi učestvovao u balkanskim ratovima. Ubrzo se za stalno vratio u svoju zemlju gde je radio kao sudija porotnik.[/ltr]

[ltr]Posle II svetskog rata Vladimir se vraća u Metohiju. U Kosovsku Mitrovicu se seli 1951. godine. Deset godina kasnije rađa se Novakov otac Srđan. A porodica se početkom osamdesetih seli u Beograd, na Banjicu.[/ltr]

[ltr]– Išao sam kod Vlada u Mitrovicu. Srđan i Goran su još bili dečkići. Ja i Novakov đed Vladimir smo se baš voleli, Pa i moj sin kad je služio vojsku u Beogradu često je išao kod njih na Banjicu da se presvuče u civil i izađe u grad – kaže Vojo.
Kao i svi Đokovići, ponosan je na najboljeg tenisera na svetu.[/ltr]

[ltr]– On je naše selo izbacio u orbitu. Zbog njega se čulo za Jasenovo Polje. Voleli bismo svi kada bi još češće mogao da dolazi da nas poseti. Ma, imamo mi naše okupljanje Đokovića. Ove godine bi trebalo da bude u Beogradu. Đokovići iz Beograda su obećali da će sve organizovati i da će nas tamo dočekati. Naravno da ću da idem – kaže Vojo.[/ltr]

[ltr]O tenisu skoro da nismo ni pričali. Šta tu ima da se priča. Nole je ubedljivo najbolji.[/ltr]

[ltr]– Gledamo svi Noleta i nerviram se. Kad loše krene, isključim televizor. Al‘ ne da mi đavo mira. Ubrzo ga opet uključim da vidim je l’ Nole preokrenuo situaciju – kroz smeh priča Vojo.[/ltr]