Žak Prever

First topic message reminder :

Жак Превер је рођен 4. фебруара 1900. године у Нејиу на Сени, париском предграђу на ивици Болоњске шуме, од оца Андреа Превера и мајке Сизане Превер рођене Катис. Породица има финансијске тешкоће, селе се у Тулон, па се опет враћају у Париз. Стална пресељења, промене школа, оскудица и Први светски рат утичу да Превер заувек напусти школовање и од своје петнаесте године, ради повремено разне физичке и канцеларијске послове.

Служи војску у Линевилу у Лорени, где упознаје Ива Тангија, будућег великог сликара надреализма, и у Цариграду где упознаје Марсела Дијамера. По повратку у Париз тројица пријатеља станују заједно.

Године 1925. Превер се венчао са пријатељицом из детињства Симон Дијен. У њиховој кући на Монпарнасу окупљају се Бретон, Деснос, Арагон, Пере, Кено и други надреалисти, а домаћини су Танги, Превер и Дијамел са својим супругама. Тројица пријатеља одлучују, да се прикључе надреалистичном покрету (1925. године).

Преверова сарадња са надреалистима трајала је све до разлаза са Бретоном 1928. године.

Од 1930, заједно са млађим братом, филмским режисером, Пјером Превером радио је на реализацији неколико филмова, као глумац, асистент и сценариста; касније је писао сценарије и дијалоге за Реноара, Карнеа, Гремијона, Кајата, Отан Лару и друге режисере.

Тридесетих година Превер је почео да пише и за кабарее, кафе-театре и авангардне позоришне трупе: краће драме, монологе, хорске реситале и шансоне.

Сарађује са композитором Жозефом Козмом и позоришном групом "Октобар".

Године 1946. родила се Мишел, кћи Жака и Жанине Превер.

До своје смрти 11. априла 1977. године, објавио је више збирки песама и књига.

Senke



"Ti si tu
predamnom
u svetlosti ljubavi
A ja
i ja sam tu
pred tobom
sa muzikom snova
Tvoja senka
na zidu
vreba svaki tren
moga života
i moja lična senka
čini to isto
uhodeći tvoju slobodu
Pa ipak ja te volim
i ti mene voliš
kao što se voli dan
i život i leto
Ali kao što časovi koji se prate
ne zvone nikada zajedno
naše se dve senke preganjaju
kao dva psa iz istog okota
pušteni sa istoga lanca
ali oba neprijateljska prema ljubavi
i verni samo njihovom gospodaru
i njihovoj gospodarici
Oni očekuju najstrpljivije
ali podrhtavajući zbog bojazni
od razdvajanja ljubavnika
oni očekuju
da se naš život završi
i naša ljubav
i naše kosti budu im bačene
da bi ih zgrabilli
i sakrili ih i zakopali
u isto vreme
pod pepelom želja
u ostatke prohujalog vremena."

zivi pesak


Živi pesak

Demoni i divote
Vetrovi i oseke
Daleko već povuklo se more
A ti
Kao alga blago milovana vetrom
U živom pesku postelje ne miruješ sanjajući
Demone i divote
Vetrove i oseke
Da daleko povuklo se more
Dok su u tvojim poluotvorenim očima
Zaostala dva mala talasa
Demoni i divote
Vetrovi i oseke
Dva talasa mala da me potope

STRELAC


Jacques Prévert

******************
Nezno i opasno
Lice ljubavi
Pojavilo se preda mnom jedne veceri
Posle veoma dugog dana
Mozda je to bio strelac
Sa svojom strelom
Ili jos bolje muzicar
Sa svojom harfom
Ne znam vise kako
A ne znam ni vise nista
Sve sto znam
To je da me je ranilo
Ili svojom strelom
Ili svojom pesmom
Sve sto znam
To je da me je ranilo
Ranilo u srce
I za svagda
Vrela je, oh suvise vrela
Rana ljubavi

Koji smo danas dan?
Mi smo svi dani
prijateljice moja
mi smo citav zivot
ljubavi moja
Mi se volimo i mi zivimo
A ne znamo sta je to zivot
I ne znamo sta je to dan
I ne znamo sta je to ljubav.

To lice ljubavi

To lice ljubavi
opasno i nezno
jedne se veceri javi
posle predugog dana.
Mozda je strelac bio
sa lukom
ili svirac
sa harfom.
Ne znam vise.
Zaista ne znam
znam samo
da me je ranio
mozda strelom
mozda pesmom.
Znam samo
da me je ranio
zanavek ranio
iz srca krv mi tece.
Vrela me suvise vrela
ljubavna rana pece.

FIESTA


Čaše su bile prazne
i boca razbijena
Postelja raspremljena
a vrata zatvorena
Sve su zvezde od stakla
od sreće i teskobe
treperile u prahu
nepospremljene sobe
Bio sam mrtav pijan
bio sam sretan do bola
ti pijana i živa
u mom naručju gola.

[img]%20%20Uploaded%20with%20ImageShack.us[/img]

Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nezna
Tako ocajna
Ta ljubav
Lepa kao dan
I ruzna kao vreme
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srecna
Tako vesela
I tako jadna
Drhteci od straha kao dete u mraku
A tako sigurna u sebe
Ko neki spokojan covek usred noci
Ta ljubav koja je izazvala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav koja je izazvala strah kod drugih
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjivani gazeni dotucavani poricani zaboravljani
Zato sto smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali dotucavali poricali zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Jos toliko ziva
A sva ozarena
To je tvoja ljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila
To osecanje je uvek novo
I nije se izmenilo
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko drhtavo kao neka ptica
Toliko toplo i zivo kao leto
Mozemo oboje
Otici i vratiti se
Mozemo zaboraviti
A zatim ponovo zaspati
Pa probuditi se patiti bditi
Pa ponovo zaspati
Sanjati i smrt
Zatim probuditi se osmehnuti se smejati se
I podmladiti se
Nasa ljubav zastaje tu
Tvrdoglava kao magare
Ziva kao zelja
Svirepa kao osecanje
Glupa kao kajanje
Nezna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Nezna kao dete
Gleda nas smeseci se
I kazuje mnogo ne govoreci nista
A ja je slusam drhteci
I vicem
Vicem za tebe
Vicem za sebe
I preklinjem te
Za sebe za tebe za sve one koji se vole
I koji su se voleli
Da ja im vicem
Za tebe za sebe i za sve druge
Da ne znam
Ostani tu
Tu gde si
Gde si bila nekad
Ostani tu
Ne pomici se
Ne idi
Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve vise
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si ziva
A mnogo docnije na ivici nekog siprazja
U sumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruzi nam ruku
I spasi nas

Zak Prever

Barbara



Sećaš li se Barbara

Padala je kiša neprestana

Nad Brestom tog dana

A ti si išla nasmejana

Pokisla ozarena očarana

Pod krupnim kapima kiše

Seti se Barbara -

Sretoh te u ulici Sijama

Smejala si se

I ja sam se smejao

Sećaš li se Barbara

Nisam te poznavao

A nisi ni ti mene

Sećaš li se

Seti se toga dana

I ne zaboravi ga

Jedan čovek ispod neke kapije

Zaklonjen

Viknuo je tvoje ime

Barbara

A ti si potrčala ka njemu po kiši

Pokisla ozarena očarana

I bacila si mu se u zagrljaj

Sećaš li se Barbara

Ne ljuti se na mene što ti kažem TI

Jer TI kažem svakom koga volim

Pa maker ga samo jednom video u životu

Jer TI kažem svakom koga volim

Pa čak i ako ga ne poznajem

Seti se Barbara

I ne zaboravi nikad

Tu kišu tako blagu i tako srećnu

Na tvome licu srećnom

Nad tim gradom srećnim

Tu kišu nad morem

Nad arsenalom

Nad brodom iz Cesana

O, Barbara

Velika je svinjarija taj rat

I šta je sa tobom sada

Pod kišom od gvožđa

Vatre, čelika, krvi…

A onaj koji te je stezao u zagrljaju

Zaljubljeno

Da li je umro, nestao ili je još živ

O, Barbara

Još uvek pada kiša nad Brestom

Kao što je padala nekad

Ali nije to isto, jer sve je porušeno

To su samo posmrtne kapi kiše

Užasne i očajne

A nije ni onaj potop više

Gvožđa, čelika, krvi…

Već prosto kiša iz oblaka

Koji nestaju kao psi

Kao psi koje odnosi

Vodena struja iz Bresta

Da istrule negde daleko

Vrlo daleko od Bresta

Od koga nije ostalo ništa.

STARO VINO

Narandža na stolu
Tvoja haljina na podu
A ti u mojoj postelji
Blagi poklon trenutka
Svežina noći
Toplota moga života