nije teško biti fin,registracija za 3 sec i obavezno predstavljanje!!!
posle registracije neophodno je ulogovati se ...dakle korisničko ime i lozinka i slobodno krstarite forumom
ugodan boravak želi vam Zoki sa ekipom urednika
Foto-forum
nije teško biti fin,registracija za 3 sec i obavezno predstavljanje!!!
posle registracije neophodno je ulogovati se ...dakle korisničko ime i lozinka i slobodno krstarite forumom
ugodan boravak želi vam Zoki sa ekipom urednika
Foto-forum
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.
Broj poruka : 10455 Datum upisa : 01.08.2010 Godina : 44 Lokacija : Krusevac
Naslov: Matija Bećković Pon Feb 28, 2011 9:09 am
Matija Bećković , srpski pisac i pjesnik, rođen je 29. novembra 1939. godine u Senti. Osnovnu školu završio u selu Velje Duboko, pohađao je gimnaziju u Kolašinu i Slavonskom Brodu, a višu gimnaziju sa maturom u Valjevu. Školske 1958/59, godine upisao se na Filološki fakultet u Beogradu na grupu za jugoslovensku i opštu književnost. Sa osamnaest godina objavio je prvu pjesmu u „Mladoj kulturi“. Osim poezije, Bećković piše i pozorišne tekstove, kao i monodrame. U Srpskom narodnom pozorištu u Beogradu je 1978. godine izvedena „Međa Vuka Manitoga“, a potom monodrame „Reče mi jedan čoek“ i „Ne znaš ti njih“. Predstave sa Bećkovićevim tekstovima izvode se i u Zagrebačkom teatru ITD, Teatru mladih, teatru Jazavac, Teatru MM, Srpskom narodnom pozorištu, Klubu M. Dopisni je član SANU od 1983. godine, a za redovnog je člana izabran 1991. godine.
Broj poruka : 10455 Datum upisa : 01.08.2010 Godina : 44 Lokacija : Krusevac
Naslov: Re: Matija Bećković Pon Feb 28, 2011 9:11 am
O SREĆI...Matija Bećković
Šta je sreća?
Sreća je naći u vekni zrno bisera..
Sreća je iz supe izvući prsten.
Sreća je kada vam pronađu dukat u želucu.
Kada vam opale šamar i time izazovu varnicu genijalne ideje.
Šta je još sreća? Kad slaže metak.
Kad se otvori padobran.
Kad vam prodavac uvije semenke u diplomu pravnog fakulteta.
Sreća je kad čovek otkriva spomenik i otkrije da je to spomenik njemu.
Sreća je kad bolujete od raka, a pregazi vas auto.
Sreća je kad otkrijete Ameriku putujući za Indiju.
Sreća je kad u lovu promašite zeca a pogodite lava.
Sreća je roditi se srećan.
Sreća je lutrija.
Sreća je dobiti na lutriji.
Šta je sreća?
Sreća je dobiti nešto što vam ni po jednoj drugoj osnovi ne pripada.
Sreća je iznenađenje.
Sreća je nada.
Sreća je jedini izlaz.
Šta je za koga sreća?
Za nekog je nedostižna sreća kosa na glavi.
Za drugog muško dete.
Za čistača ulice-kiša.
Za vatrogasca-požar.
Za policajca-zločin.
Za zločinca-rat.
Za đaka-epidemija.
Za vojnika-pismo.
Za anonimuse-ime u novinama (makar u čitulji).
Za pešaka-bicikl.
Za biciklistu-moped.
Za lovca-pogodak.
Za goluba-promašaj.
Za centarfora-gol.
Za golmana-pored gola.
Sreće treba ili imati ili je tražiti.
Ko ima sreće ne treba mu ništa drugo.
U sreću treba verovati do konačne propasti.
Najveća sreća je uvek tuđa. Sreća je ono što nemamo. Sreća je borba za neravnopravnost. Sreća je biti jedini srećan među hiljadama drugih.
Sreća se prodaje. Sreća se može kupiti. Sreća je pristupačna svakom. Postoji mnogo načina da se dođe do sreće.
Sa tom ulaznicom za sreću može se živeti dugo i sa uzbuđenjem. Čovek sa tiketom učinio je sve za svoju sreću. Ona dalje zavisi od drugih. Srećni se kriju i povlače, ostaju samo nesrećni. Njih uvek ima mnogo i sve više. Oni se grabe za sledeću priliku. Na mesto jednog srećnog dolaze desetine novih, željnih sreće.
Kad izgubi svaku nadu, kad ga iznevere sve igre na sreću, čoveka proglase milionitim posetiocem i poklone mu čajnik, radio-aparat ili kolekciju deterdženata.
Sreća je uvek i svugde prisutna. Treba samo biti tu.
Ako nas neće sreća, ostaje još jedna velika i utešna sreća. To je: izbeći nesreću.
Ostati živ.
Ne upasti u šaht.
Žena koju u cirkusu gađaju noževima i ne pogode je.
Čovek koji je pao sa petog sprata i ostao živ.
Sreća je biti manje nesrećan od drugih.
Jedan ima jednu ruku u gipsu, a drugi obe.
Jedan je dobio blizance-drugi petorke.
Jedan je pokraden-drugi je uhvaćeni lopov.
Hodajte kroz život otvorenih očiju i s verom. Zavirite u svaki ugao-nikad se ne zna gde je sreća. Sreća je slepa. Na sreću svako ima pravo. Sreća ne zna za razlike u boji kože, polu, socijalnom položaju, titulama i slično.
Sreća je velika šansa za sve.
Ako ovako produžimo, sutra će svako imati osiguran dobitak. Zar nam nešto više treba za sreću?
Matija Bećković
Zana Član
Broj poruka : 32910 Datum upisa : 01.02.2011
Naslov: Re: Matija Bećković Uto Mar 01, 2011 10:21 am
O POŠTENIM LJUDIMA KOJI KRADU Na ovim cenama nastala je nova uzrečica: Pošten čovek mora da krade!
Da vidimo koja je razlika između poštenih ljudi koji kradu i lopova.
Pošten čovek nikada ne bi krao da ne mora da krade.
On prezire krađu, gnuša se svojih postupaka.
Krade prema potrebi, i u okviru porasta troškova života.
Niko toliko ne mrzi lopove kao pošteni ljudi ...
Život je jedan i nema reprizu!
Zana Član
Broj poruka : 32910 Datum upisa : 01.02.2011
Naslov: Re: Matija Bećković Uto Mar 01, 2011 10:22 am
ISKUSTVO Iskustvo nam savetuje da se treba bojati, da treba biti oprezan, da ne treba verovati. Iskustvo nas uči da ne grešimo, da ne ponavljamo ono gde su drugi već stradali. Svetu, međutim ne mogu pomoći oni koji su načisto sa životom. Svetu ne trebaju oni koji su ostali bez zabluda i snova.
Život je jedan i nema reprizu!
Zana Član
Broj poruka : 32910 Datum upisa : 01.02.2011
Naslov: Re: Matija Bećković Uto Mar 01, 2011 10:23 am
VOLIM TE Između dva uporednika dok provirujem glavu između dve žiške u slepoočnicama u pauzama kad radnici piju čađavo mleko i prašnjavi maslačak lepi se za plućna krila dok crpem med iz jezika i sipam u tvoje uši između dva daleka poređenja Volim te
Brodovi se ljuljaju kao poljupci i sloj vazduha se na lepe senke cepa u mašineriji noći moje je srce slično kompresoru naklonjeno svemu što nema veze sa mnom dok pokušavam nestati u poljupcu Volim te
Rudnici kamene soli u mom srcu zora lomi suđe od porcelana kad si sa mnom znam da si na drugom mestu postaću prašina ako prašinu voliš ti koja me tuđim imenom zoveš Volim te
Dolazi proleće i jednu pravu damu niko ne može zamisliti bez pudlice stavi mi ogrlicu oko vrata i vodi me ja ne znam put-krijem se u tvojoj senci ja sam tvoja senka i noć je moje carstvo svet me izgubi ali ti me dobi Volim te
Što vide slepi ne vide zaljubljeni pokvareni anđele o sneže u avgustu moje ruke su ostale oko tebe kao obruč ljubomorna na vazdušni pritisak i vodu ljubavnu vodu koja gori dok se kupaš odavno već svojim očima ne verujem Volim te
Život je jedan i nema reprizu!
Zana Član
Broj poruka : 32910 Datum upisa : 01.02.2011
Naslov: Re: Matija Bećković Uto Mar 29, 2011 10:30 am
Pesma Matija Beckovic
Kradu mi pamcenje Skracuju mi proslost Otimaju vekove Dzamijaju crkve Araju azbuku Cekicaju grobove Izdiru temelj Razmecu kolijevku. Uzimaju mi ono sto nikome nisam uzeo Moje lavre i prestonice Ne znam sta je moje Ni gde mi je granica Narod mi je u najmu i rasejanju Pale mi tapije I zatiru postojanstvo. Zrtveno polje sa krvavom travom Ne smem da kazem da je moje Ne daju mi da udjem u kucu Kazu da sam je prodao Zemlju koju sam od neba kupio Neko im je obecao. Ko im je obecao Taj ih je slagao sto im ne obeca Ono sto je njegovo? Zato jurisaju na mene udruzeni Kivni sto sam ih poznao. ***
Život je jedan i nema reprizu!
Zana Član
Broj poruka : 32910 Datum upisa : 01.02.2011
Naslov: Re: Matija Bećković Uto Mar 29, 2011 10:31 am
Poem Matija Beckovic They are stealing my memory Curtailing my past Snatching the centuries Turning churches into mosques Gutting the script Pummeling the graves Ripping out the foundation Overturning the cradle They take from me that which I have taken from no one My treasuries and capitals I know not what is mine Nor where my borders lie My people are yoked and bestrewn They are burning my deeds And eradicating my existence The field of martyrs with its blood-soaked grass I dare not say is mine They stop me from entering my home Saying I sold it The land I purchased from heaven Was promised by someone to them Whoever made that promise Lied to them Why does he not promise them That which is his? That is why they assail me in unison Furious that I recognized them.
Život je jedan i nema reprizu!
Zana Član
Broj poruka : 32910 Datum upisa : 01.02.2011
Naslov: Re: Matija Bećković Ned Maj 01, 2011 10:14 pm
TI SI MOJA IPAK
Ti si cesta slika moje zalosne ljubavi Ti si moja samoca u kojoj smo prisutni oboje Ti si moja Sinagoga ogradjena zicom Ti si moja narocito u ovo doba pogotovu sada Ti si moj razgovor koji se u pocetku odnosio na nešto drugo Ti si moj Pablo Pikaso i njegova ljubav prema napojamnom Ti si moja igra koja pocinje kamencicima Ti si moja Sahara sa jednim cvetom pa cak i bez njega Ti si moja devojka o kojoj ti nisam govorio Ti si moj plemic koji je nekada živeo na Kavkazu neki Vsvold Ti si mojih nekoliko godina od one noci Ti si moja žena - ponocni voz sa jednim putnikom Zelezara u kamenom dobu - ti maja ruskaja zemlja Jedina žena koju menjam svakog dana I pravi smisao toliko hvaljenih sloboda Ti si moj heroj koji se postideo i ipak pocinio izdajstvo Ti si moja ljubav slavnih ljudi Ti si moja junacka ljubavkoju sam vec rekao Ti si moja obecanja koja nikada nisu ništa znacila Ti si moja ljubav iako sam bez nje kao sto je poznato Ti si moja ipak Tako je bilo oduvek i uzalud sam se bunio i sramotio oboje Ti si jedna stvar koju je volela jedna žena Ti si jedna žena koliko i svaka druga Ti si moja uprkos poznatim istinama To su bedni podaci kojima raspolazem To su sva dela moje izvitoperene ljubavi To sam sve mogao lepse reci ali nema razloga Ionako samo nagadjam i pretpostavljam Ti si moja bolest bolescu izlecena Ti si moje dete ti ništa ne razumes I ja doslovno moram reci da te volim.
Život je jedan i nema reprizu!
Zana Član
Broj poruka : 32910 Datum upisa : 01.02.2011
Naslov: Re: Matija Bećković Ned Maj 01, 2011 10:15 pm
ODAKLE MENI
Odakle meni u dzepu vetar Koji je mrsio tvoju kosu Nekoliko kamencica Koje si bacala iza sebe Govoreci da ces tako lakse naci U povratku put do kuce A vrapci ih nece pojesti
Odakle meni mali komad papira Na kome si napisala Volim te I tvoja slika Iz vremena kada si volela da gledas Kako opada lisce Kada si volela da gazis po njemu
Odakle meni u kutiji od sibica Malo peska sa zamka Koji si sama sagradila I u kome sam te Princezo Poljupcem probudio iz sna
Odakle meni snovi puni tvojih reci I gomile recenica Koje ti pricas samo meni
Odakle meni to da nikada ne kasnim Na sastanke sa tobom Jer ti uvek dolazis ranije Odakle meni glupa navika Da ti nikada ne kazem Ja te volim Samo zbog toga sto znam da znas A meni je tesko da te reci izgovorim
Odakle meni devojka Koja se osmehne uvek kada me vidi I kaze mi samo jedno cao Koje znaci i volim te I drago mi je sto si tu I poljubi me I budi blizu mene I lepo je sto si bas ti moj Odakle meni sanjalica Odakle meni neko ko ne ume da svira Ali ciji je svaki pokret Cija je svaka rec pesma Odakle meni ti?
Život je jedan i nema reprizu!
Zoki Funder
Broj poruka : 186833 Datum upisa : 01.01.2010 Godina : 62 Lokacija : Sombor
Naslov: Re: Matija Bećković Sre Jun 29, 2011 1:52 pm
ZA TEBE GOVORIM
Ako jednom stavis na gramofon moje srce, Cuces ono sto sam izmislio samo da bih tebi rekao: "Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zamlji, Da li je tamo vec i mozak covecanstva?" Javno iznosim recenice kojima sam te osvojio, Govoreci o drugim stvarima govorio sam o tebi, Pucajuci u plafon izjavljivao sam da te volim I sve sto sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno, Dok sam s tobom govorio telefonom Moja krv je tekla zicom do tvojih usta I telefonska mreza se pretvarala u krvotok, Kao sto se bolest pismom prenosi iz drzave u drzavu, Kao sto stotine koza ubijenih zivotinja cine tvoju bundu, Kao sto je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje, Tako je i u mojoj utrobi sapeto nesto vece od mene. Ja, sin zenin, kceri covekova, tebi sam ovako govorio: "Ako eksplozija provetri utrobu zemnje Izletece iz nje kamenje vece od nase planete, Oko bivse zemlje ostace kao kavez nagoreli meridijani, Kao konstrukcije porusenih hangara, Kao kosturi konja na nekoj visoravni. " Neka mi bude zabranjeno da te volim, Hocu da ispastam, hocu da pokazem sta mogu da ucinim za tebe. Neka mi na ledja natovare betonsku kuglu, Hocu da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kucu! Neka postari odbiju da ti uruce moja pisma, Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobracaja i telefona. Sve sto je receno o buducnosti, Da je receno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo. Da je uzidano u tebe ono sto je uzidano u hramove, Sve to ne bi bilo besmisleno. Ono sto se govori tudjim zenama ja sam govorio tebi, Iz punih pluca pod slemom i pod punom ratnom spremom, Jer nista ne zasluzuje himne i toliku patetiku osim ljubavi. Zato sto me volis ja volim sve ostalo, I nikome ne zelim zlo. Moja ljubavi, digla si me toliko visoko Da i kad bih pao - do zemlje bi se naziveo! Dizem primitivnu buku kao sto sneg grmi i dimi se u klancima, Da si muskarac imao bih najboljeg druga! Neka se izvrne sav svet i na levak sruci u tebe, Neka nice drvece koje niko nije posadio. Neka se niko ne pridrzava svojih oblika i granica, Neka tresnje, neka jabuke ne budu okrugle, Nego kakve god i kolike god hoce, Neka se slonovi uvuku u misje rupe! Neka moju dusu grubo istovare na prvom djubristu, Neka najjaci glasovi sruse sve plafone, Neka se nebesa otarase snega i kise, Neka sve ostane cisto i slobodno, Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila, I neka se proglasi ludakom Svako ko pomisli da te vise voli!
Broj poruka : 186833 Datum upisa : 01.01.2010 Godina : 62 Lokacija : Sombor
Naslov: Re: Matija Bećković Pet Okt 14, 2011 10:14 am
Kad dođeš u bilo koji grad
Kad dođeš u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad Ako taj grad slučajno bude Valjevo Gde sam i ja došao Doći ćeš putem kojim si morao doći Koji pre tebe nije postojao Nego se s tobom rodio Da ideš svojim putem I sretneš onu koju moraš sresti Na putu kojim moraš ići Koja je bila tvoj život I pre nego što si je sreo I znao da postoji I ona i grad u koji si došao.
Kad dođeš u bilo koji grad Odakle bilo Iz Veljeg Dubokog ili Kolašina Ili niotkud sasvim svejedno Kad odeš od svoje kuće Bilo kuda Samo da što pre odeš I dođeš u bilo koji grad Recimo u Valjevo Kad god da dođeš Doći ćeš vrlo kasno Jer se dugo putuje Dok dođe u tvoj život I tu se zauvek zaustavi Ona koja je prema tebi krenula Iz velike daljine Odnekud iz Ruskog Jerusalima Sa Kavkaza iz Pjatigorska U kome nikad nije bila I zvala se kako se zvala Recimo Vera Pavladoljska I izgledala kako je izgledala Kako više niko na svetu ne izgleda.
Kad dođeš u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Jer gradovi su uvek daleko I u njih se dolazi iz daljine A svako putovanje se oduži Jer svi misle jedino o povratku Mada povratka nema A ko god odluči da putuje Mora krenuti jednog dana A kad god krene Krenuće u ono doba U koje uvek neko kreće od kuće Obično u nedelju Kad si i ti krenuo A kad god je nedelja Najčešće si u nekom drugom gradu A u kojem god budeš Recimo u Valjevu Biće to jedini grad U kome si oduvek bio A čim si čuo njeno ime I pre nego što si je sreo Oduvek si je znao I voleo već vekovima.
Kad dođeš u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad Ako taj grad slučajno bude Valjevo Doći ćeš korakom koji dvostruko odjekuje Tvojim i batom još nekoga Ko s tobom putuje I glas mu ide po vetru U dan neobičan za to doba godine Da ni sam nećeš biti siguran Ni koji je to grad Ni koji su tvoji koraci Samo ćeš poznati onaj glas Koji ne ide po vetru Nego se javlja u tebi U dan neobičan za to doba godine Kad nije ni bilo vreme da budeš u Valjevu U koje si došao kao neznanac Ne znajući nikoga Ni grad ni Veru Pavladoljsku Ni da se zavole najviše Oni što se znaju najmanje.
Kad dođeš u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad Svet će postati uspomena na nju I neće biti ni jednog mesta na zemlji Gde te neće sačekivati Ni ogledala u kojem je nećeš videti Ni plave kose koja nije njena Ni oblaka bez njenog svilenog osmeha Zapamtio je prostor Gora i voda Onakvu kakvu si je prvi put video U bilo kojem gradu Recimo u Valjevu U Karađorđevoj ulici Između Pošte i Suda I evo nailazi ono doba godine Ili tvoga života Kad su sve žene ona I nose njenu glavu Ali ni jedna celu A ona živi nepoznata među ljudima Odmara se i od tebe i svoga imena Ali ma gde živela i ma ko bila Znaćeš da je to ona I da ne može biti niko drugi Jer nikog drugog na tvome svetu nema.
Kad dođeš u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad Recimo u Valjevo Okružiće te deca kao svakoga pridošlicu I u celom gradu nećeš poznavati nikoga Jer su svi otišli I s tim bi se nekako pomirio Ali niko se ne vraća Sve je gotovo a još nikoga nema Niti ima čvrstih obećanja Da ćemo se ponovo sresti I to je ono što najviše zabrinjava Pa ipak čovek nije manje nego voda Pa voda ne umire Niti je smrt nešto Što se na svetu događa prvi put I da živimo hiljade godina Prošle bi kao jedna Jer godine su tu da dođu i odu Ali sve što je njino Nije Vera Pavladoljska Koja ti je dala što ni sama nije imala I uvek bila pomalo u oblacima I u njih se konačno preselila Ali dok iko ikom čita ovu pesmu Ona se rađa sve svilenijeg osmeha I nema ništa sa grobljem i smrću.
Kad dođeš u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad Sve će ti biti odnekud poznato Kao poljubac već davan nekome U grad ko zna koji Kad dođeš ko zna kad I ko zna otkud Iz Veljeg Dubokog ili niotkud Sasvim svejedno Sve će biti isto kao da nisi dolazio I da uopšte ne postojiš Jer proviđenje ne žuri I ništa ne zaboravlja I ne fali mu ni mašte ni ideja Da sve poveže i ispuni Kao što je pisano Samo ti ne bi bio isti I ništa ne bi bilo kao što jeste Da je moglo biti kao što nije Jer postoji samo jedan grad I samo jedan dolazak I samo jedan susret I svaki je prvi i jedini I nikad pre ni posle nije se dogodio I svi gradovi su jedan Delovi jednoga jedinoga grada Grada nad gradovima Grada koji si ti Prema kome svi idu Da se sretnu sa sobom Dobro je što si došao Da se u to uveriš Baš u Valjevu I sretneš Veru Pavladoljsku A čim si je video Oduvek si je voleo I unapred oplakivao rastanak Koji se zbio Pre nego što si je sreo Jer postoji samo jedan grad I samo jedna žena I jedan jedini dan I jedna pesma nad pesmama I jedna jedina reč I jedan grad u kome si je čuo I jedna usta koja su je rekla A po svemu kako su je izgovorila Znao si da je izgovaraju prvi put I da možeš mirno sklopiti oči Jer si već umro i već vaskrsnuo I ponovilo se ono što nikad nije bilo.
Kad dođeš u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad Ako taj grad slučajno bude Valjevo Gde sam i ja došao Doći ćeš putem kojim si morao doći Koji pre tebe nije postojao Nego se sa tobom rodio Da ideš svojim putem I sretneš onu koju moraš sresti Na putu kojim moraš ići Koja je bila tvoj život I pre nego što si je sreo I znao da postoji I ona i grad u koji si došao.
Broj poruka : 3221 Datum upisa : 10.01.2010 Godina : 50 Lokacija : Sombor
Naslov: Re: Matija Bećković Sre Nov 02, 2011 4:57 pm
Na mome srcu kao na gramofonskoj ploci Snimila je sve sto je rekla u zivotu Njene korake,njen smeh i njen kasalj Njega duga saputanja sa ljudima koje ne poznajem. Gradove u kojima zivimo vezuju nasa pisma. Ja ne znam za drugo nebo sem njenog kisobrana. Kad me ona voli ne znam od cega zivim Ne jedem ,zaboravam da disem i vrlo cesto umirem. Visoko u nebu setim se da ne umem leteti Prodjem glavom kroz zid i vidim da sam pogresio Tad zviznem nogom mesec iznag grada I trceci obilazim mesto gde cemo imati sastanak za nekoliko dana.
Njen najgori djak gutac ljubavnog plamena sa injem u usima
…..
Matija Beckovic
Lela Član
Broj poruka : 3166 Datum upisa : 12.11.2011 Godina : 33 Lokacija : Pozega
Naslov: Re: Matija Bećković Ned Nov 13, 2011 3:49 pm
ВЕРА ПАВЛАДОЉСКА
Лукавица је хтела да ме надлукави Пунио се месец у августу као локва Испаљиване пуне дуге преко језера и глава На радилиштима у рудницима боксита Убеђивао сам непознате људе У твоје име Вера Павладољска
Грешиле су пијане птице у простору Препелица је кљуном горе окретала Свест је мрцала међу литицама Гоњен точилима кршима и губом До грла у живом блату мислио сам Колико си ме волела Вера Павладољска
Мрак је у мраку сјао као животиња Гром у ланцима чамио за брдима Молио сам за слух физичких радника Дивио се њиховом суровом апетиту Заклињао једног глувонемог младића Да изговори твоје име Вера Павладољска
Цео дан у небу изгорео месец Под лажним именом лечи свој пепео У мрцави међу двојницима Док музика снег у уши убацује Клео сам се у обе руке нарочито десну Да те нисам волео Вера Павладољска
Удварао се непознатој девојци У кањону Таре код Колашина Говорио истине на свим језицима Жарио и палио да их поверује Док је ћутала сећао сам се Да си ми најкрупније лажи веровала Вера Павладољска
Певао је славуј са грлом грлице Све на свету ме на те подсећало Хвалио сам се да си луда за мном Цела плажа да ти се узалуд удвара Како те терам да идеш из главе И како нећеш Вера Павладољска
Куло црног жара под слепим очима Заразна звезда све и свашта сажди Док ми се падобран није отварао И кад сам у завичајне бездане падао Причали су да те зовем из свег гласа Ал нисам признавао Вера Павладољска
Ронио у најдубље бежао у горе Да те гласно зовем да нико не чује Био сујеверан - питао пролазнике Како твоје лице замишљају Чезнуо да цео дан пролазиш крај мене Па да се не окренем Вера Павладољска
На љубавној промаји измедју две звезде Невидљиви ухода има нешто против Жеђ за ракијом је слична фантазији У теретном камиону који јури снегу усред лета Биле су две усне неписмених жена По угледу на твоје Вера Павладољска
По невремену сам ловио на руке Међ златних меридијана у води Описивао очи једне жене месец дана У возовима без реда многе сапутнице у пролазу Убедио да су ми све што имам у животу Мислећи на тебе Вера Павладољска
Пита за мене метак луталица Сада ме погрешно тражи око земље Вучен тајним магнетом мог чела Напија месец да проказе где сам Злоставља мора куша ваздух и подмићује Ти ћеш ме издати Вера Павладољска
Траје монотона биографија сунца Све сијалице горе усред дана Словослагачи су срећни док ову песму слажу Ваздух не схвата да сам себе бомбардује Један од влашића склон је пороцима И једни и други ветрови те оговарају Неколико држава тврди да си њина Ти си на своје име љубоморна
Каблограми се у дубокој води кваре Нико не зна где су слова твог имена У мртвим и лажним језицима у погрешним нагласцима У рукопису звезда по некој самој води Ко ће ухватити сјај самогласника Које птица кука Вера Павладољска
''Zao mi je sto nisam rodjen malo gluplji,ili malo pametniji. Gluplji da ne primecujem neke stwari oko sebe,ili pametniji da ih primecene ne komentarisem!'' Z.Lausevic
dođoška likes this post
roberta_bg Član
Broj poruka : 23353 Datum upisa : 23.12.2011
Naslov: Re: Matija Bećković Uto Jun 05, 2012 7:35 pm
KAD BI TI OTIŠLA IZ OVOG GRADA
Kad bi ti otišla iz ovoga grada Kome bih levu ruku prebacio preko ramena A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao: "Priroda je puna mojih pogleda na svet". S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći: "U ovom orahu možda raste moj sanduk Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno". Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno, Mada ne znam šta bih sve mogao da kažem Na osnovu cele šume i drugih elemenata! S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama. Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji I o mom srednjem uhu koje je gusto kao šećer. S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima, Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama. Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama. Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi, Kome bih rekao kako mi se čini Da u reci Ararat ključa kamenje I ko bi me zbog toga voleo? Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao: "Ona kaže balkonu da ga voli I balkon se sruši u tom času". Poštari bi širom sveta raznosili jedno isto pismo Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu I bilo kakav mesec prelazi preko smetova. S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga I ko bi me zbog toga voleo? Kad bi ti otišla iz ovoga grada, Govorio bih uzalud: Moje reči se ne bi ni na koga odnosile.
Ружа ветеран
Broj poruka : 169543 Datum upisa : 02.05.2011 Lokacija : Београд
Naslov: Re: Matija Bećković Pon Jul 15, 2013 11:34 am
Матија Бећковић Плач Живојина Кира Радовића из Бјелопавлића
Како сам Никако Обруках се ко нико мој Сви моји одоше у Хаг А мене оставише сама ... У селу са женама И кад год се спомене Хаг А спомињу га чешће но Тита Оне ме испод ока погледују Чујеш ли ђе су ти другови А ђе си ти омрчениче Смејуље ми се из очију Мисле да их не видим Што те не апсе Ако си невин Што ти не суде Ако си Србин Што не одеш добровољно Ако си петља Што се не убијеш Ко ти брани Ђе си био Кад те нема Ни у заједничком злочиначком подухвату Свакога неко прошпија За тридес сребрњака И то на одложено Само тебе заобиђоше Куку браћо Суде у одсуству Апсе и насумично Али ти си себе склонио Да им се не омакне Ни чакљом да те закаче Леле људи Мислио сам да ћу ја тамо бити Ако буде ико А испаде да само мене нема Збогом срећо До скоро сам се надао Да ће се сажалити Док још има времена И на крају ме склептати И испоручити Макар грешком Да ћу отићи на небо Авионом преко Хага Ваљда заслужујем Да ме уброје барем у Србе Да ме бар вежу И везана сликају Имао бих успомену И ту слику увеличао И урамио И сину оставио Али остах И без слике И без рама И без успомене Сина имам А не требам му Испадох нула Нула округла Него и нула је нешто Не нешто него нешто повеличко А ја сам испод нуле Нула прекрижена Ни дана на робији У овом ропству Цио вијек проведох на слободи Венем за Хагом И иностраним искуством Оћу и ја тамо Да видим мало свијета С ону страну браве Да се сретнем с образом И браћом по оружју Из покојне отаџбине Па ђе они ту и ја Док нас мотика не раздвоји Свак је невин Док се не докаже да је Србин Све бих дао Да се дочепам Шевенингена И крова над главом Да шкљоцне за мном Једна од оних петнаест славних брава Макар она нечујна Па тај час да цркнем Да се и ја упишем међу људе Да и мене неко упита Је ли ми све потаман Имам ли каквих замјерки На смјештај и услове Као да је ико мој имао боље Да се и ја једном пожалим на храну Као да ми је ико икад икакву приносио Али и да ме пуште у затвор Да се некако прокрадем И уплекам иза решетака И измољкам да ме осуде Не вјерујем да би ме одрапили Више од десет петнаест година Двадес у врх главе И да још коју искамчим Због непоштовања суда Куд ћу кад изађем Занемарен и изневажен Горе него да ме ослободе Моји парњаци Добијају по сто година По сто педесет година Срећнији и доживотну робију Ако се не жале Не једну него по три четири Умиру државном смрћу Враћају се у чамовим доламама Данас злочинци сјутра свеци А ја у оволикој безљудици Живим на леденоме упрету Окинутог образа Ферсана носа Спарушеног срца Смежуране душе И подмотаног репа На смрзнутом пепелу Прибирам опрње уза се Никуд не излазим Нит имам ђе А и да имам не бих излазио Да ме ко види И одмах помисли Да ме не би гледао Да сам ишта ваљао А да је икакве штете Не бих се главе наносио.
Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас Србства
dođoška Adminka
Bedž : Broj poruka : 279479 Datum upisa : 30.03.2020
Naslov: Re: Matija Bećković Pet Maj 14, 2021 11:07 am
Ponovo imam potrebu da ćutim Jer ono što najlepše umem da kažem više me ne zanima. Odlučio sam da govorim kao da će mi svaka reč biti poslednja Šta sam ja da bi pevao? Moj siromašni rečnik zamenjujem prirodom I gdje god putujem nailazim na nju I njena smela poređenja. Priroda je izrazila moje namere na više načina Svojim biljem,svojim požarima I drugim čudesima čiji sam učenik. Ona je dala oblik ptici Smelije no što se usudio ijedan pesnik I ja se ispod njenih ptica potpisujem Ne dodajući im gotovo ništa. O mutna jelo izrasla iz moje mastionice, Priroda je puna mojih pogleda na svet Ja stoim iza njenih cvetova bez granica Ja poštujem jedino njene neumoljive zakone. U čitavoj prirodi nigde,osim na svoj život, Ne mogu da stavim tačku, Jer se sve javlja ponovo i ravnomerno sa godišnjim dobima.
Kad posle jeseni ne bi došla zima U šta bi smo onda verovali i čemu se nadali? Ponovo imam potrebu da ćutim Jer govorim sa željom da budem ućutkan. Vetar upada u sudsku pisarnicu i diže papire sa stolova
Ceo dan sam napolju kao da sam cvet, Napolju su šume, oblasti pod snegom, ovas i raž su napolju, Gradovi su na ulicama, ulice su na ulicama Svi kontinenti su napolju. Ja bih bio jedini grad koji sam unutra! O nebesa jedini naslove na mome grobu Bunim se protiv svega, jer nemam na šta da pristanem.
Šta sam ja da bih ćutao? Sve što sam rekao ponavljam još jedamput, Moje ćutanje je službi strašne istine. Sve što ima na svetu ima i u meni. Ne znam dali je noć ili sam sklopio oči: Moje slike sveta se menjaju dok putujem. Nisam ništa video prvi put sve sam prepoznao. Predeli koje otkrivam oni su koje sam sanjao. Šta će mi more.Imam ga u glavi I ja ih samo poredim i bratimim. Prizor koji gledam odavno postoji u mome sjećanju, Putevi što godinama zavijaju na istom uglu, Najređe biljke,jedini primeri, Nalaze se i u mom srcu, A sve što je u njemu Postoji i još negde u svetu ili se potuca. Ja putujem da bi svakoj stvari prineo drugu svojom dušom Da bi obe bile manje usamljene. Sedeći među drvećem govorim o svojoj prirodi, A kad bih razumeo pticu Rekao bih joj isti što i vama: Svemu pretpostvaljam prirodu, Ali svoju!
"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
dođoška Adminka
Bedž : Broj poruka : 279479 Datum upisa : 30.03.2020
Naslov: Re: Matija Bećković Čet Jul 08, 2021 6:47 pm
"U sreću treba vjerovati do konačne propasti."
"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
dođoška Adminka
Bedž : Broj poruka : 279479 Datum upisa : 30.03.2020
Naslov: Re: Matija Bećković Pet Avg 06, 2021 2:53 pm
"Obećala je da će doći ako bude lepo vreme. Brinuo sam o vremenu, pisao svim meteorološkim stanicama. Svim poštarima svim pesnicima a naročito sebi. Da se kiše zadrže u zabačenim krajevima. Bojao sam se da preko noći ne izbije rat, jer na svašta su spremni oni koji hoće da ometu naš sastanak..."
"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
dođoška Adminka
Bedž : Broj poruka : 279479 Datum upisa : 30.03.2020
Naslov: Re: Matija Bećković Čet Avg 26, 2021 7:53 pm
"И кад год сам те срео Увек си долазила Из мог најдубљег памћења И најдаљих успомена."
"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
dođoška Adminka
Bedž : Broj poruka : 279479 Datum upisa : 30.03.2020
Naslov: Re: Matija Bećković Čet Avg 26, 2021 9:02 pm
" Moja mašta na nеkoj drugoj planеti izaziva požarе a u istom trеnu jе prеd tobom tako savršеno nеmoćna... "
"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Danas u 6:22 am od 
Kalendar
Lokacija
Naslov: Matija Bećković 
