Nostalgija/Miris prošlosti

Postojim, dakle nostalgičan sam.

               Pripadam onima koji su rođeni s izvesnom nostalgijom, ili o tome
               imaju posebno osetljivu svest. Ne vidim kako bi moglo da bude
               drugačije u ovom prolaznom i bljeskovitom svetu. Ali moje nostalgije
               nikada nisu bile vezane ni za nešto strogo "lokalno",
               niti za nešto što je "prošlo". U knjizi Novi monasi
               pisao sam o nostalgiji na budućnost, a ne "za" budućnošću,
               kako su želeli da me isprave tragično doslovni pravopisci. Jer
               se u mojoj duši vrlo rano urezalo složeno osećanje onog što dolazi,
               a na šta gledamo sa svim onim strepnjama i čežnjama od kojih je
               satkan naš život.
     

               Nostalgija je izvesna vrsta duševnog taloženja tajanstvenih radnji
               i činova svakodnevnog života. U suštini, ona nije ništa drugo
               nego uzvišeni i otmeni izraz naše skromne pobune protiv neminovne
               prolaznosti svih stvari. Ona je uvek čežnja za postojanjem, jer
               nam se često čini da smo nekad i negde postojali više nego danas
               i ovde.
           

               Konačno, nostalgija je izraz emotivnog saznanja bez koga bi naše
               biće i naša duša bili prazni. Uspomene su u tom smislu samo prdvorje
               jedne duboke vezanosti za život, koja svoj najviši smisao dobija
               kroz to tajnovito i gotovo religiozno osećanje samotnosti. Pored
               različitih oblika čežnje koji se tako javljaju, od čežnje za Drugim
               do čežnje za Bogom, naročito je važna ta molitvena čežnja za Početkom.
               
           

               Čežnja za Početkom, koja je u osnovi svake prave i čiste nostalgije.
               

Branko Maširević
                2002.
***********************************

Nostalgican sam kada se setim kako sam nekada davno, u ona lepa i mirna vremena pre mozda 30 i kusur godina, igrao sah u Somboru sa Brankom Masirevicem.....

..ubi me nostalgija za onim nekim,starim vremenima..kada je drug pomagao drugu,kada smo iskreno delili sa prijateljima i uspeh i padove...nostalgichna sam,smejte se samo ali ona proshla vremena su imala char i dodir nevinosti u sebi..