Pamir, krov sveta

Ako pogledate satelitsku sliku planinskog venca Pamir videćete veliki četvorougao uramljen planinskim prostorom. Veliki deo planine Pamir se nalazi u Tadžikistanu, dok se manji delovi nalaze u Kini, Avganistanu, Kirgistanu i Pakistanu. Najviši vrhovi planina obuhvataju:vrh Kongur(7.719m) i vrh Muztag-Ata (7.550m) na istoku, Safed-Khirs područje na zapadu, vrh Lenjin (7.134m) i Trans-Alay područje na severu, smrznuti Hindukuš (Tirich-Mir 7.690m) do juga. Postoji još jedna poznata planina - vrh Somoni (bivši vrh Komunizma), najviša planina bivšeg Sovjetskog Saveza. Mustag-Ata je jasno vidljiv sa strane Tadžikistana i daje utisak bele fatamorgane na horizontu.



Geografski, planine Pamir možemo razdvojiti na dva dela: Zapadni Pamir (koji je ustvari Badakhshan) i Istočni Pamir. Badakhshan je pokrajina koja se nalazi u Avganistanu. Zemlja visokih strmih stenovitih brda sa malim uskim dolinama, u kojima su smeštena mala zelena sela gde
ljudi mogu pronaći zemlju za uzgoj i navodnjavanje. Sa visoke nadmorske
visine, sela izgledaju kao mala zelena ostrva među ogromnim stenama i
planinama. Vlada kontinentalna klima sa suvim i toplim sunčanim letima i
hladnim zimama.

Istočni Pamir je zemlja velikih pustinja,
jakih vetrova, zaslepljujućeg sunca. Najbolje reči koje opisuju ovo
područje su: ekstremno hladno, ekstremno suvo, ekstremno jako sunce,
ekstremni vetar... Ustvari, klima je vrlo suva (ponekad je vlažnost
vazduha 10% niža od granice normale) i hladna. Minimalne temperature u
Tadžikistanu su zabeležene u Bulunkoul-u (selo u planinama) od -63° C. Za vreme leta, temperature se kreću od 25° C preko dana i pada do 0° C noću.
 
Ovde, u ovom malom prostoru, pronaći ćete jedinstvenost različitosti -
različite ljude, različite kulture, različite jezike, različite pejzaže i
planine. U Istočnom Pamiru, područja i klima prilično se razlikuju od
Zapadnog Pamira, i to se oseti čim dođete. Ponekad izgleda kao ogromna
visoka visoravan smeštena na visokoj nadmorskoj visini (3.500-4.500m)
okružena visokim planinama (4.500-6.000m). Uprkos tome, postoji mnogo
zanimljivih životinja na planini, kao što su hrčak, Ibex (planinska koza sa velikim rogovima), vuk, zec, mrki medved, azijske kamile, jak (vrsta goveda sa dugom, gustom dlakom), snežni leopard i veličanstvene Marko Polo ovce.
 
Planine Pamir su poznate još od davnih vremena, kada su prvi karavani otišli u drevni Egipat, donoseći nebesko plavi lapis lazuri (kristal,
azurno plave boje) u zemlju. Ograničene su informacije o tom vremenu,
ali jedna stvar je jasna; zemlja je bila na velikom svilenom putu dugo
vremena. I velike ruševine stare tvrđave čuvaju tajne o tom vremenu.
Poznati putnik iz 13. veka, Marko Polo, na putu do Kine je posetio Pamir
i opisao ga u svojoj knjizi.

 
Planine Pamir u Tadžikistanu su, bez sumnje, najmanje posećeni planinski lanac
na svetu, ali je jedan koji nudi najveličanstvenije predele, slikovite
ruralne prizore, podstičući putovanja i originalno gostoprimstvo koje se
može naći na planeti

 

Pamir
 ''krov sveta''.  Jedna od najbolje čuvanih tajni na svetu, kako je neko jednom rekao, istinska i možda jedina prava preostala egzotika. Da bi tamo stigao, moraš stvarno to da želiš, ili da moraš. Let avionom od Dušanbea do Horoga, glavnog grada provincije Gorno-Badahšan, je čist triler u trajanju od 45 minuta. Aviončić (isti onaj Jak-40) leti kroz planinske vrhove od preko 6000 metara, pa još mora malo da iskosi krila da bi prošao kroz najuže klance. Skoro da će da očeše sneg sa strmina. Zato leti samo kad na nebu nema ni oblačka.  U sovjetsko vreme piloti na ovoj ruti su bili najbolje plaćeni u celom SSSR-u, zbog opasnosti koje su im pretile.

Alternativa je put od najmanje 15 sati (po lepom vremenu), prvo na jug kroz ravnicu pa onda na istok, uz reku Pjandž čija se druga obala nalazi u Avganistanu. ''Pamirski auto-put'', to je bar nekad bio kada su ga Sovjeti izgradili, sada su samo okrnjene stene nad provalijom, ogoljeno i isušeno korito reka. U vreme kiša, delovi puta su potpuno poplavljeni pa se prelazi samo velikim džipovima i zil-kamionima, uz pomoć kuka i motika. Polako i mučno, pratimo reku uzvodno, penjemo se i na kraju, slomljeni i iscrpljeni ulazimo u Horog. Auto-put nastavlja dalje, kroz surovu i nestvarnu visoravan Murgab, preko prevoja od 4600 metara, sve do starog grada Oša u Kirgistanu. To je jedan od najviših auto-puteva na svetu, posle Karakoram auto-puta između Pakistana i Kine.

Horog je gradić na 2100 metara nadmorske visine, okružen brdima toliko visokim da se samo malo parče neba vidi. Mali, siv i depresivan, sa ostacima sovjetskih zgrada, sada samo simbolima propasti jedne imperije. Kroz grad teče reka, moćna, planinska, blistavo zelena, oivičena topolama, a zimi se iznad nje sve puši od siline i pare.

jezero Jašilkul, centralni Pamir

jezero Sarez, ušuškano duboko u planinama, na skoro 4000 metara, okružen još višim strmim vrhovima koji skoro da mu ne daju prići, krije se to ogromno tirkizno plavo jezero.

vrh Ismail Samani,