biljana

First topic message reminder :

Znate, ono što je stvarno važno, jeste da su ljudi oko vas srećni i zdravi. Sve ostalo je poput kapi kiše na pesku.



Paul Walker

“Naše kuće su sve veće, a naše porodice sve manje. Imamo više pogodnosti, ali manje vremena. Više stepeni, ali manje zdrav razum. Više znanja, ali manje spostobnosti za trezveno prosuđivanje. Više stručnjaka, ali još više problema. Više lekova, ali manje zdravlja. Došli smo dug put do Meseca i nazad, ali teško je da pređemo ulicu da bismo sreli novog suseda. Napravili smo mnogo računara za čuvanje i kopiranje ogromnih količina informacija, ali počeli smo manje komunicirati jedni sa drugima. Pobedili smo u količini, ali izgubili u kvalitetu“.

Dalaj Lama

@biljana čestitam 88000 poruka na forumu

KRIVA JE JESEN
Zašto je lišće postalo žuto?
-sever je, kažu, kašljao, ljuto.
Zašto su toliki pljuskovi pali?
To su se oblaci rasplakali!

Zašto se vrba još više sagla?
E, nju je pritisla najteža magla….
A zašto je cela priroda siva?
Jesen je kriva… Jesen je kriva…

Kada jesen zamiriše,
u šumi sve počne da šuška,
vredno radi svaka šapica,
svaki repić, bodlja i njuška.

Plodove šumske sakupljaju
veverice, šumske vrednice,
za zimu se pripremaju
divlje svinje i lasice.

Dok divlje zeke i jeleni,
uživaju u jeseni,
ježić i meda traže stan,
da prespavaju zimski san.

Život je more, pučina crna,
po kojoj tonu mnogi što brode.
Nije mi srce plašljiva srna.
Ja se ne bojim velike vode.

Lome me vali, nose me struje.
Oseka sreće, a tuge plima.
Šiba me nebo bičem oluje,
al’ još se ne dam i još me ima.

U jutra rana plaše me senke
minulih dana.
Sećanja mutna kao u laži,
kao u snu…

Ipak se borim, ipak se nadam,
sve manje letim, sve više padam,
i sve su jače ruke što me vuku dnu…

Možda će žena svilenog bedra,
koja me zove i pruža ruke,
uliti vetar u moja jedra,
do nove žene do nove luke.

Život je more…

Neki se rode kraj vode, plavetne,
i život im surov ritam nametne:
s neba sve i metalik BMW…
I one tanke talijanske cipele,
što lako gaze i dobro prolaze.

U leto nude nam geto, šatore,
pet zvezda za ljute okupatore.
Kinta-dve za noviji BMW…
U fond za tanke talijanske cipele,
što lako gaze i dobro prolaze.

Samo prebroje Švapce k’o deca klikere,
i samo nataknu tamne cvikere.
Miki, pa to je kao na sliki:
Orlovi rano lete na plavim markama,
a galebovi nad belim barkama kruže, to je nepravda druže…

Mene je geografski faktor omeo
da ikad vozim alfa romeo,
nervi su na rezerevi…

Neki se rode kraj vode, i to je kraj,
furešti furaju sve za zimmer frei:
nov TV i felge za BMW…
I nove tanke talijanske cipele,
što lako gaze i dobro prolaze.

Samo prebroje Švapce k’o deca klikere,
samo nataknu tamne cvikere.
Miki, to je kao na sliki:
Orlovi rano lete na plavim markama,
a galebovi nad belim barkama kruže, pa to je nepravda druže!

Ometen, dakle, pomenutim faktorom,
jurim kroz njive sportskim traktorom.
Nervi su na rezervi…

Moj život nije toj priči ni nalik,
ja imam srp i čekić metalik,
i čekova za još par vekova…
Na mom su putu mutne baruštine.
Hiljadu rupa odavde do skupštine.

Rođen sam kraj kanala za navodnjavanje,
meni je glavna stavka davanje.
Miki, a dotle na onoj sliki:
Orlovi rano lete na plavim markama,
a galebovi nad belim barkama kruže, pa to je nepravda druže…

Cipele tanke su za šminku i za jazz,
a bata nosi model stiplčez.
Nervi su na rezerevi.

Samo prebroje Švapce k’o deca klikere
i samo nataknu tamne cvikere.
Miki… kao na sliki:
Orlovi rano lete na plavim markama…
A galebovi nad belim barkama kruže…

Jednom su sadili lipu stari Nestorov, gos’n Čeda i još jedan
Bio sam novi u tom stripu komšijin mali kog su pustili da gleda
Stari Nestorov potpalivši korov tad reče mi “Ti si mlad,
Ti ćeš dospeti za taj hlad”

Jednom sam voleo zbilja mislim na ljubav pravu šašavu i silnu
Vozio hiljadu milja ko onaj ružni Francuz u prelepom filmu
Vukle me šine pod točak mašine, al’ ona me spasila
Sve je druge ugasila

Hej, sve to dođe na svoje,
Odavno pravila znam
Samo tuge se broje
Hej, opet tornjevi tuku na Svetog Luku
Jesen je kriva, uvek me rasturi siva

Jednom je prošla kraj mene sa tipom kog sam znao taman da se javim
Skrila je pogled na vreme al’ sasvim dovoljno za žur u mojoj glavi
Bezvezno zdravi i klimanje glavom i sve što već sleduje
Neka, lutko, u redu je

Hej, sve to dođe na svoje
Odavno pravila znam
Samo tuge se broje
Hej, opet tornjevi tuku na Svetog Luku
Jesen je kriva, uvek me rasturi siva

Jednom su palili lišće sa one lipe dim je leteo do neba
Na kom su, nema ih više, Stari Nestorov, gos’n Čeda i još jedan
Tko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio
Taj nije ništa uradio

I svatiće kad-tad, da ne zna šta je hlad…