Foto-forum
nije teško biti fin,registracija za 3 sec i obavezno predstavljanje!!!
posle registracije neophodno je ulogovati se ...dakle korisničko ime i lozinka i slobodno krstarite forumom


ugodan boravak želi vam Zoki sa ekipom urednika
Foto-forum
nije teško biti fin,registracija za 3 sec i obavezno predstavljanje!!!
posle registracije neophodno je ulogovati se ...dakle korisničko ime i lozinka i slobodno krstarite forumom


ugodan boravak želi vam Zoki sa ekipom urednika
Foto-forum
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.


The World in Photos
 
PrijemEventsRegistruj sePristupi
Zadnje teme
» Dobro jutro , dobra večer , laku noć :)
Laza Kostić I_icon_minitimeDanas u 6:22 am od Zoki

» uz kaficu,čaj...
Laza Kostić I_icon_minitimeDanas u 6:15 am od Zoki

» fotografija meseca novembar 2024
Laza Kostić I_icon_minitimeDanas u 6:04 am od Zoki

» mesto za odmor
Laza Kostić I_icon_minitimeDanas u 5:35 am od Zoki

» slika dana
Laza Kostić I_icon_minitimeDanas u 5:34 am od Zoki

» chat tema
Laza Kostić I_icon_minitimeDanas u 5:23 am od Zoki

» Žene png
Laza Kostić I_icon_minitimeJuče u 5:32 pm od dođoška

» png voće
Laza Kostić I_icon_minitimeJuče u 5:30 pm od dođoška

» Crveno
Laza Kostić I_icon_minitimeJuče u 5:29 pm od dođoška

» Zoo ClipArt
Laza Kostić I_icon_minitimeJuče u 5:28 pm od dođoška

» png dugine boje
Laza Kostić I_icon_minitimeJuče u 5:27 pm od dođoška

» Čaj, kafa, čokolada , kolači i ostalo - png
Laza Kostić I_icon_minitimeJuče u 5:26 pm od dođoška

» png - slavne ličnosti
Laza Kostić I_icon_minitimeJuče u 5:25 pm od dođoška

» Hrana, namirnice i sve...
Laza Kostić I_icon_minitimeJuče u 5:20 pm od dođoška

» png (za) kupatilo
Laza Kostić I_icon_minitimeJuče u 5:19 pm od dođoška

Traži
 
 

Rezultati od :
 

 


Rechercher Napredna potraga
Naj bolji poslanici
dođoška (279479)
Laza Kostić I_vote_lcapLaza Kostić I_voting_barLaza Kostić I_vote_rcap 
Zoki (186833)
Laza Kostić I_vote_lcapLaza Kostić I_voting_barLaza Kostić I_vote_rcap 
Ружа (169543)
Laza Kostić I_vote_lcapLaza Kostić I_voting_barLaza Kostić I_vote_rcap 
maraja (122180)
Laza Kostić I_vote_lcapLaza Kostić I_voting_barLaza Kostić I_vote_rcap 
BlackW (111592)
Laza Kostić I_vote_lcapLaza Kostić I_voting_barLaza Kostić I_vote_rcap 
biljana (98922)
Laza Kostić I_vote_lcapLaza Kostić I_voting_barLaza Kostić I_vote_rcap 
Doktor M (79536)
Laza Kostić I_vote_lcapLaza Kostić I_voting_barLaza Kostić I_vote_rcap 
Daca* (74450)
Laza Kostić I_vote_lcapLaza Kostić I_voting_barLaza Kostić I_vote_rcap 
djadja (61062)
Laza Kostić I_vote_lcapLaza Kostić I_voting_barLaza Kostić I_vote_rcap 
Brzi (57960)
Laza Kostić I_vote_lcapLaza Kostić I_voting_barLaza Kostić I_vote_rcap 
Similar topics
    Novembar 2024
    PonUtoSreČetPetSubNed
        123
    45678910
    11121314151617
    18192021222324
    252627282930 
    KalendarKalendar
    Add This
    Bookmark and Share




     

     Laza Kostić

    Ići dole 
    Idi na stranu : 1, 2, 3, 4  Sledeći
    AutorPoruka
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 279479
    Datum upisa : 30.03.2020

    Laza Kostić Empty
    PočaljiNaslov: Laza Kostić   Laza Kostić I_icon_minitimeSre Feb 24, 2021 11:13 am

    Ljubav Laze Kostića i Lenke Dunđerski

    Laza Kostić Lenka-10

    Jedan od velikih pesnika čiju je poeziju, ali i život ispunila ljubav jeste Laza Kostić. Kako je rano ostao bez majke uvek je bio mažen i pažen od svih, omiljen lik među rodbinom, drugovima, nastavnicima… Lep i naočit momak, veliki šaljivdžija, voleo je da priča viceve i da pravi kalambure. Okolina ga je od milošte zvala Laza Maza, Lakan ili ono najčešće – naš Laza.


    Sve devojke tog doba bile su mahom zaljubljene u njega. O njemu su kružile samo lepe priče. Poeta koji govori sedam svetskih jezika i naslednik ujakovog imanja, bio je i te kako dobra prilika.
    Prvu ljubav je upoznao u pozorištu. Bila je to glumica Jovanka Kirjaković, lepotica o koju su se otimali mnogi otmeni mladići. Iako je mogla da bira, ljubav je poklonila tada devetnaestogodišenjem Lazi. U to vreme Laza je prevodio Šekspirovu tragediju “Romeo i Julija”, pa shodno tom velikom delu nadenuo je nadimke sebi i svojoj voljenoj, Romče i Julijica. Međutim, zla kob se nadnela nad dvoje mladih. Jovanka oboleva od tuberkuloze i ubrzo umire, a o tim danima tuge ispevane su pesme “Pogreb” i “Posle pogreba”.
    Lepi Laza je nastavio dalje sa uspomenom u srcu na prvu ljubav. Nižu se kratke romanse. Sa Pavom, bratanicom kompozitora Kornelija Stankovića, provodi divne večeri u šetnji, milovanju i zakletvama. Međutim, zbog Lazinog članka, koji nije bio po volji Pavinom ocu, devojku udaju za nekog advokata iz Vukovara, a mladi poeta utehu pronalazi u pisanju, vežbanju i usamljenim šetnjama. Usledile su avanture sa lepoticama tog vremena, ali se ni pored jedne nije skrasio.
    Književnik Svetislav Vinaver je o tom periodu Lazinog života zapisao sledeće: “Posle ovih mladalačkih ljubavi, Laza više nije pisao prave pesme ljubovanke. U burnom političkom životu on je prosto jurišao protiv ugnjetača srpskog naroda. Laza je putovao, posredovao, mirio, ispravljao i propagirao, agitirao, stradavao, pa nije mnogo ni mislio na ljubav i da osnuje porodicu sa stalnim ognjištem.”
    Bio je pesnik i profesor, nacionalni borac i desna ruka Svetozara Miletića, predsednik varoškog suda… Po muževnoj građi su ga poredili sa Petrom Velikim, a on nije propuštao priliku da vežba. Preplivavao je Dunav, trčao svakodnevno, obično je u ruci nosio buzdovan napunjen olovom i na taj način vežbao mišiće. S druge strane, njegov um je bio još britkiji. Pametan, mudar i učen, svi su voleli da slušaju njegove priče, a udavače su ga celog života jurile. Nije ni čudo što su mu odmah uz nadimak Laza Maza, dodali i onaj “večitog mladoženje”.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 279479
    Datum upisa : 30.03.2020

    Laza Kostić Empty
    PočaljiNaslov: Re: Laza Kostić   Laza Kostić I_icon_minitimeSre Feb 24, 2021 11:28 am

    Jedno vreme je proveo u Crnoj Gori, zbog neslaganja sa vlastima, pa se po povratku u Novi Sad povlači u zamak porodice Dunđerski, koji mu u stvari biva svojevrsno sklonište. U dvorcu najbogatijeg čoveka u Vojvodini, Laza uživa u bogatim gozbama i prijatnim razgovorima sa mladom i lepom domaćinovom ćerkom Lenkom. Iako 29 godina stariji, Laza i Lenka pronalaze zajedničke teme i mnogo vremena provode zajedno. Laza se zaljubljuje u ovu lepu i načitanu devojku, ali zbog prevelike razlike u godinama, ne usuđuje se da je zaprosi. Srećan je što može da joj priča o svojoj bogatoj prošlosti, što mogu da razgovaraju na francuskom, idu na izlete kočijama, što može uveče u salonu kraj kamina da sluša njeno umeće na klaviru. Lenka će zauvek ostati njegova tiha patnja.

    Laza Kostić I__san10

    Lenka Dunđerski


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 279479
    Datum upisa : 30.03.2020

    Laza Kostić Empty
    PočaljiNaslov: Re: Laza Kostić   Laza Kostić I_icon_minitimeSre Feb 24, 2021 11:36 am

    Da ne bi pokvario lepo prijateljstvo sa devojčinim ocem, povlači se u manastir Krušedol, ali čak ni tamo ne nalazi mir. U misli i snove mu dolazi mlada Lenka. U to vreme piše Nikoli Tesli: “Devojka koju sam vam namenio podobna je da savlada svaku ženomrzicu. Ja mislim da bi i mrtvoga oživela, ne samo mrtvoga Don Huana, nego i mrtvoga sveca… Dosad je odbila čitavu vojsku prosilaca… Dugo sam se trudio da doznam uzrok toj nemilosti, te jedva jedvice doznam šta je: njen ideal je Nikola Tesla.”
    Laza iz manastira odlazi u Sombor, gde ga već četvrt veka čeka najbogatija miraždžika Julka Palanački. Oduvek zaljubljena u velikog pesnika nikada se nije udavala i konačno je dočekala da je njen Laza zaprosi. Bilo joj je 46 godina kada se udala za ljubav svog života, tada pedesetčetvorogodišnjeg pesnika. Svi njeni devojački snovi su se ostvarili. Lazi je kum bio stari Dunđerski, još jedan pokušaj velikog pesnika da se na svaki mogući način odvoji od mlade i lepe Lenke koja mu je zauvek zarobila srce. Međutim, to i nije bilo neophodno. Dok su bili na svadbenom putovanju, sustigla ih je tužna vest da je zanosna Lenka Dunđerski preminula od tifusne groznice.

    Laza Kostić Foto34
    Julka Palanački


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 279479
    Datum upisa : 30.03.2020

    Laza Kostić Empty
    PočaljiNaslov: Re: Laza Kostić   Laza Kostić I_icon_minitimeSre Feb 24, 2021 11:38 am

    Ostarelog somborskog poetu proganja lik lepotice Lenke. Čak i nakon deset godina od njene smrti, još uvek je tu, u njegovim mislima i srcu. Lepa i neprolazna. Pohodi ga i u snovima, što je i zapisao u svom dnevniku na francuskom jeziku: “Treći avgust 1908. Kada sam se probudio, činilo mi se da još osećam pohotljivu opekotinu njenih usana i teško bi mi bilo da shvatim da je to samo obećanje sa onoga sveta. O, ali kakvo obećanje! Nema zemaljskog blaga koje vredi tog obećanja u snu. Nijedno nepokretno imanje nije tako osigurano kao taj divni odblesak, taj nebeski pozdrav sa one strane groba.”
    Snovi postaju svakodnevna opsesija. Laza je opčinjen mrtvom Lenkom Dunđerski. Nestaju svi njegovi strahovi koji su nekada postojali, kada nije smeo da zatraži njenu ruku i kada ju je tako srdačno preporučivao Tesli. On je grli, naziva svojom i nikome više ne da. Upravo njoj u čast ispevao je poslednju, labudovu, pesmu “Santa Maria della Salute”.

    “Zar meni jadnom sva ta divota?
    Zar meni blago toliko sve?
    Zar meni starom, na dnu života,
    ta zlatna voćka što sad tek zre?
    Oh, slatka voćko tantalska roda,
    što nisi meni sazrela pre?
    Oprosti moje grešne zalute,
    Santa Maria della Salute.


    Laza Kostić Foto25


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 279479
    Datum upisa : 30.03.2020

    Laza Kostić Empty
    PočaljiNaslov: Re: Laza Kostić   Laza Kostić I_icon_minitimeSre Feb 24, 2021 11:39 am

    Laza Kostić Laza-i10

    Dođe mi u snu. Ne kad je zove
    silnih mi želja navreli roj.
    Ona mi dođe kad njojzi gove,
    tajne su sile sluškinje njoj.
    Navek su sa njom pojave nove,
    zemnih milina nebeski kroj.
    Tako mi do nje prostire kute
    Santa Maria della Salute.”

    Laza Kostić nakon ovakvih stihova nema više šta da traži u pesništvu i životu. 1909. godine umire Julka Palanački, zadovoljna jer je ispunila svoje snove da postane žena srpskog Šekspira. 1910. u sedamdesetoj godini dušu je ispustio i čuveni poeta, miljenik naroda, lepi Laza. Iza njega su ostali stihovi i zapisi o jednom životu i ljubavi koja još uvek negde plamti istim sjajem. Možda su konačno našli mir i ljubav, daleko od svih.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 279479
    Datum upisa : 30.03.2020

    Laza Kostić Empty
    PočaljiNaslov: Re: Laza Kostić   Laza Kostić I_icon_minitimeSre Feb 24, 2021 11:41 am

    Laza Kostić 88488



    Jedna od najpotresnijih i najdirljivijih ljubavnih priča za koje je Srbija čula, ona koju su imali veliki Laza Kostić i Lenka Dunđerski, sve ostavlja suznih očiju i uskomešanih osećanja.
    Silina i tragedija ljubavi ovde se prepliću u punom jeku, na površinu “izbacivši” sve strahove, nade, unutrašnje bitke i čežnje zaljubljenog para.
    Plod ove velike i dramatične romanse sa kobnim krajem je i najlepša srpska ljubavna pesma “Santa Maria della Salute”, kojom je tada već ostareli somborski poeta zapravo podigao Lenki neprolazni i veličanstven spomenik.
    Jelena Lenka Dunđerski bila je ćerka Lazara Dunđerskog, imućnog Srbina u Vojvodini, velikog proizvođača i trgovca žitom i Lazarevog kuma i dobrotvora. Bila je mezimica i ponos svoje bogate i ugledne porodice, a krasila ju je izuzetna lepota, plave oči, vitak stas i izuzetna pamet – govorila je nekoliko jezika, svirala klavir, putovala…
    Dvadesetdevet godina starijeg i već proslavljenog pesnika Lazu Kostića Lenka je prvi put srela u Čelarevu, 1891. Njoj je bila 21, a njemu 50. O tome sudbonosnom susretu Lenka je u svom dnevniku zapisala:

    “Danas sam ga videla prvi put. Ima gibaк, ponosit hod, prinčevsko držanje. Razbarušene je kose, uzvinutih brkova koji više odaju neki teatarski efekat, očiju оkruglih i ispupčenih, u kojima sе ogleda velika umnost i duševna dubina…
    * Gospodin Laza je sve dame šarmirao, a meni je udelio komplimente na pet jezika. Čini mi se da je svoje oči upirao najviše u mom pravcu. Kasnije mi je rekao da ne postoji klavirska kompozicija koja bi izrazila nezemljasko plavilo mojih očiju. Da, baš se tako izrazio i još, da će ovo letnje popodne uneti tranji nemir u njegovo srce…”
    Leta gospodnjeg 1891. godine

    Naredne četiri godine Laza i Lenka često su provodili vreme zajedno. Pesnik je po dolasku iz Cetinja često odsedao u porodičnom dvorcu Dunđerskom i Hotelu “Kraljica Jelisaveta“.

    “Dani mi neizmerno brzo teku u društvu sa gdinom Lazom. Tek u njemu vidim šta je život. S njim nikada ne može biti dosadno!”
    Na Ognjenu Mariju 1891. godine

    “ Zar ima godinu dana kako smo se sreli? Celo veče sam provela u društvu g. Laze, zabavljao me je, plesao sa mnom. ”
    O Duhovima 1892. godine

    Između njih se rodila ljubav, ali je Kostić, smatrajući se nedoličnim i prestarim za Lenku, odlučio da se povuče.

    “Kamo ona bezgranična vera u našu ljubav, u njega? Da li sam ja volela iluziju? Ali to ne može biti. Ja volim pesnika, i živog čoveka, hoću ga takvog kakav je, ništa mi njegove mane što je ispisao ne znače, one su meni vrline. Te umoran, te star, te nije za mene… Toliko sam mu puta pisala, ponavljala, ne vredi. Ali boriću se i izboriti za njega. Njemu treba pomoći. Moramo da se sastanemo.
    * Susreli smo se juče. Vidno propao i iscrpljen nekom duševnom borbom, razbrušeniji i nemarniji nego inače.Vodili smo ozbilje i mučne razgovore.

    - Udajte se, udajte gospođice Lenka, oslobodite i mene i moju patnju i čežnju.

    - Ali, g. Lazo, zašto se ne bih udala za vas?

    - Ja sam star i nedostojan Vas. Ni po čemu Vas nisam dostojan – ponavljao je.

    - Kad žena voli, na sve je spremna i u svojoj ljubavi i sve će da okrene za svoju sreću. Vi se nečeg bojite, g. Lazo?”
    Oko Božića 1893. godine

    Prvo je boravio u manastiru Krušedol, a zatim se, na predlog Lenkinog oca, oženio Julijanom Julčom Palanački iz Sombora.

    “Gotovo je sve. On se oženio! Da li je mogao da bude svirepiji? Za kuma je pozvao mog oca! Savršen zločin, bez traga. Ali zašto? Šta sam nažao učila? Zašto se oženio za bogatstvo i samo zbog toga? Čujem, nije ni lepa, ni mlada, samo miraždžika. Zar na to spade moj veliki pesnik i svi njegovi, i moji ideali? Otišla je moja sreća. Našto sada i život?”
    O Maloj Gospojini 1895. godine

    Dva meseca kasnije, dok je Laza bio na medenom mesecu sa svojom novopečenom suprugom, Lenka je iznenada umrla 8. novembra 1895. godine u Beču, na svoj 25. rođendan.

    “Sutra je moj dvadeset šesti rođendan. Što sam proživela za ovih pet godina? Samo patnju. Ljubav je patnja i više ne bih mogla da volim. A čemu onda život bez nje? Da, sutra mi je rođendan. Darivaću sebe i njega najskupocenijim darom: koji je večan i koji se ne zaboravlja. Bar dok on bude živ. Znaće on. Razumeće sve…”
    7. novembar po starom kalendaru 1895. godine (poslednji zapis u Lenkinom dnevniku)

    Uprkos zvaničnoj verziji njene porodice koja kazuje da je Lenka umrla od “tifusne groznice” njen dnevnik (čija autentičnost nikada nije potvrđena) daje nagoveštaje da se devojka otrovala zbor neostvarene ljubavi. Možda bi najtačnije bilo reći da je od tuge “svisnula” kako to i sam Kostić govori u svojoj poemi.
    Vest o smrti nesuđene drage Laza Kostić je primio u Veneciji. Nakon toga otišao je u crkvu Gospe od Spasa – Santa Maria della Salute, da se moli i traži oproštaj.
    Verovatno su se još tada, u njegovoj izmučenoj duši javili prvi stihovi pesme koju će uobličiti punih 14 godina nakon Lenkine smrti i nepunu godinu pre nego što će joj se i sam pridružiti.

    I tako je nastala “Santa Maria della Salute” – najlepša ljubavna pesma napisana na srpskom jeziku, krik i očajnički vapaj za izgubljenom ljubavlju Laze Kostića i Lenke Dunđerski.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 279479
    Datum upisa : 30.03.2020

    Laza Kostić Empty
    PočaljiNaslov: Re: Laza Kostić   Laza Kostić I_icon_minitimeSre Feb 24, 2021 12:10 pm

    Laza Kostić 00-jul10



    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 279479
    Datum upisa : 30.03.2020

    Laza Kostić Empty
    PočaljiNaslov: Re: Laza Kostić   Laza Kostić I_icon_minitimeSre Feb 24, 2021 12:12 pm

    Laza Kostić 1278-110


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 279479
    Datum upisa : 30.03.2020

    Laza Kostić Empty
    PočaljiNaslov: Re: Laza Kostić   Laza Kostić I_icon_minitimeSre Feb 24, 2021 12:12 pm

    Laza Kostić 68576_10


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 279479
    Datum upisa : 30.03.2020

    Laza Kostić Empty
    PočaljiNaslov: Re: Laza Kostić   Laza Kostić I_icon_minitimeSub Apr 17, 2021 8:25 pm

    Laza Kostić 28678410


    Don Kihotu

    Kad zarede nove bede,
    kad se smrknu beli dani,
    kad potamne i poblede
    zraci nadom izasjani,
    nepogoda nevidovna
    kad mi slomi krila plovna,
    pa, dok snova ne uzletim,
    hoću malo zavetrine,
    tad se navek tebe setim,
    budaline Savedrine.
    Kad me lepo čedo mamne,
    te za njome svest zabludi,
    mrežom gustom kose pramne
    zakloni mi pogled ljudi,
    mrakom svetlim oči tamne
    užgu sunce mi u grudi‘,
    pa kad mahom sunce zađe,
    a s očiju mrež sađe,
    u oblaku mojih jada
    jedna mi je pavedrina:
    znadem kako i ti strada,
    budalino Savedrina!
    U skupštini kad se graja
    digne na glas mudre reči,
    mora da se um pritaja
    kad se ludost pred njim peči,
    u žestini okršaja
    vetrenjača mnoga zveči,
    kad je glavi drugo mesto,
    a trbuh se za sve brine:
    sećam te se vrlo često,
    budaline Savedrine.
    Kad se posle duge noći
    jave zraci nove zore,
    te pomislim sad će doći
    sloboda na naše gore,
    da će hteti, ko će moći,
    dići naron Bogu gore,
    te će biti srećan, jedan,
    neće biti Save, Drine,
    i opet se tebr sećam,
    budaline Savedrine.
    Al‘ kad vidim pametare
    gde s‘ klanjaju šupljoj sili;
    kad junake vidim stare
    gde ih skotska naslad gnjili,
    te sad ono pale žare,
    čem‘ su bili borci čili;
    da želudcu nije smetnje,
    mač otpašu sa bedrine: –
    takve slike nisu vredne
    budaline Savedrine.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 279479
    Datum upisa : 30.03.2020

    Laza Kostić Empty
    PočaljiNaslov: Re: Laza Kostić   Laza Kostić I_icon_minitimeSub Apr 17, 2021 8:27 pm

    Laza Kostić 15134610

    __________________________________

    Dva se tića pobratila

    Dva se tića pobratila, do dva sokola,
    posred boja, posred mila, posred pokolja.
    Krila su se zagrlila probatima dva,
    u boj lete, rane ljute hrana im je sva.
    Tako tići zagrljeni preletaju svet;
    bela jedna golubica susrete im let.
    Divna beše, sjajna beše, rajski beše cvet;
    prevari se soko sivi, carom obuzet.
    Osta soko u opseni golubičinoj,
    dugo nije pobre vido, ne godi mu boj;
    Al‘ za pobru već ne beše pobratimska svest:
    perje mu je sagorelo, šta će neznanik?
    A golupče begat stade, nepoznat joj lik.
    Perje mu je sagorelo milujući plam:
    milujući u tri duše, osta soko sam!


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 279479
    Datum upisa : 30.03.2020

    Laza Kostić Empty
    PočaljiNaslov: Re: Laza Kostić   Laza Kostić I_icon_minitimeSub Apr 17, 2021 8:28 pm

    Laza Kostić 02_n10

    __________________________________

    Ej, pusto more

    Ej, pusto more! Ej, pusti vali!
    Ponosni beljci, srcani zdrali!
    Vi mi svu moju radost preneste,
    I opet zato umorni neste!
    Koji je od vas blazeni djoga
    Sto j‘ odn’o morem dragana moga?
    Il‘ nije jedan toliko sretan?
    Pena vas bela sve poduzela,
    Svi ste ga valjda trkom preneli;
    Zato ste besni, konjici beli!
    Al‘ da vas pustim na pleca gojna
    Tugu kad draga izgubi vojna,
    Taj teret ne bi preneti pregli,
    Svi bi k’o janjci morem polegli,
    Tuga bi moja u more pala –
    Al‘ bi i mene sobom odzvala!


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 279479
    Datum upisa : 30.03.2020

    Laza Kostić Empty
    PočaljiNaslov: Re: Laza Kostić   Laza Kostić I_icon_minitimeNed Apr 18, 2021 1:10 pm

    Laza Kostić 4_n10

    __________________________________

    Ej, ropski svete

    Ej, ropski svete!
    kuda ću pobeći s obraza tvoga,
    s obraza tvoga trpežljivoga?
    Da propadnem u zemlju
    od ljute sramote sa tvoje grehote?
    Il‘ u nebo da skačem?
    U nebo?
    Ta tu je tek
    najropskije blaženstvo
    blaženih robova,
    najveća samovolja –
    Bog!
    A nebo?
    Nebo je samo
    ugnuta stopa gospoda boga,
    njome da zgnječi samrtnog roba
    do poslednjeg droba.
    A što se diglo tako visoko,
    to bi da vidi, pa da uživa
    kako se roblje
    previja, kida.
    Ej, ropski svete, pod otim nebom!
    ej, zvezdice sjajne,
    štrecavi žuljevi na božjoj stopi!
    Valjda kroz vas probi
    cikut i vapaj mučenički,
    pa kroz svako tako prociknuto mesto
    proviru zraci božje milosti
    tanko, štedljivo, kao što vladari na zemlji
    kolajne dele,
    kolajne sjajne i reči lepe
    tebi, ropski svete!


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 279479
    Datum upisa : 30.03.2020

    Laza Kostić Empty
    PočaljiNaslov: Re: Laza Kostić   Laza Kostić I_icon_minitimePet Apr 23, 2021 2:45 pm

    Laza Kostić H-29310

    __________________________________

    Lala

    Koliko volim, koliko ljubim
    tvog srca divotan klik,
    kol’ko te ljubim, toliko slutim
    da si mi zlokobnik.

    Mirisi moji tvoje su pesme,
    uzdasi tvoji svi,
    sve što si rek’o, sve što si da’n’o
    u grudma mojim spi.

    Zato ih čuvam; niko ih ne zna,
    ne znaš ih ni sam ti,
    al‘ nemoj zato da si mi tužan,
    nemoj mi zameriti.

    Kako te lala žestoko ljubi,
    kad bi otvorila lis‘,
    svu ujedanput svu milinu bi,
    sav bi ti dala miris.

    I ne bi bilo mirisa više,
    uveo bi ost’o lis‘,
    da ga raznesu vetri i kiše,
    večiti plač i briz.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 279479
    Datum upisa : 30.03.2020

    Laza Kostić Empty
    PočaljiNaslov: Re: Laza Kostić   Laza Kostić I_icon_minitimeSre Maj 05, 2021 11:35 am

    Laza Kostić 5611_n10


    Ljubav nema bolje dane


    Ljubav nema bolje dane
    Sve je sad i nikad više
    Sve što iza toga dođe
    Dođe samo da nju zbriše
    Ljubav nema bolje dane
    Nema sutra nema juče
    To je škola za ludake
    Koji malo teže uče
    Ljubav nema bolje dane
    Sama kreće sama stane
    Sama pali sama gasi
    Nas uništi sebe spasi…
    Nemoj da joj brojiš mane
    Ljubav nema bolje dane


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 279479
    Datum upisa : 30.03.2020

    Laza Kostić Empty
    PočaljiNaslov: Re: Laza Kostić   Laza Kostić I_icon_minitimeSub Maj 08, 2021 1:26 pm

    Laza Kostić 957_n10


    __________________________________

    Među javom i međ snom

    Srce moje samohrano,
    ko te dozva u moj dom?
    neumorna pletisanko,
    što pletivo pleteš tanko
    među javom i med snom.
    Srce moje, srce ludo,
    sta ti misliš s pletivom?
    k’o pletilja ona stara,
    dan što plete, noć opara,
    među javom i med snom.
    Srce moje, srce kivno,
    ubio te živi grom!
    što se ne daš meni živu
    razabrati u pletivu
    među javom i med snom!


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 279479
    Datum upisa : 30.03.2020

    Laza Kostić Empty
    PočaljiNaslov: Re: Laza Kostić   Laza Kostić I_icon_minitimeSre Maj 19, 2021 5:06 pm

    GOSPOĐICI L. D. U SPOMENICU


    Svet je svakog pun stvorenja,
    jednom cveća, drugom stenja,
    jednom žetve i košenja,
    drugom žela i prošenja,
    Tebi mladoj mladoženja.
    Ali koga majka rodi,
    te mu sudba tako godi
    da je vredan toj divoti?
    Izberi po miloj volji,
    al’ ostane l’ koji boli,
    bole nožem tog zakolji,
    kad mu ŽIVO srce prebi, —
    kuku Tebi!

    U dubine morske tami
    mnoga kaplja tužno čami,
    val je zove, zrak je mami,
    svaka rada da se diže
    te da stiže suncu bliže.
    Al’ tek ona svetla biva
    što s oblaka padne siva
    pa je sunčev plam celiva,
    da se zasja i preliva
    na divotu sveta živa.


    Tako su i prosci Tvoji: —
    ko da bira ko da broji? —
    Koga takne Tvoja ruka,
    oko Tvoje kog prosuka,
    biće vredan toga struka,
    toga lica, toga guka
    tih milina i tih muka,
    biće vredan, kako ne bi, —
    blago Tebi!
    Blago Tebi! Šta ću više?
    U tu mi se želju zbiše
    sve ostale želje velje,
    svaka radost, sve veselje.
    Za me nema te miline;
    i kad mi se magla skine
    zaborava i tamnine
    sa mladosti i davnine,
    to su samo pusti seni, —
    kuku meni!


    A što kukam? — da sam i ja
    u tom jatu čelebija,
    oko Tebe što se vija,
    pa da me se, u toj četi,
    Tvoje srce samo seti
    kad inamo kud odleti, —
    tad bi bilo kuku-lele!
    sve bi muke na me sele.
    Al’ ovako, sve jednako,
    dok se mlađem pehar peni
    te mu zbori: „Žen’ se, ženi
    dokle ti se svet zeleni!”
    ja, osaman u seleni,
    od jeseni do jeseni
    pevam srcu: mirno veni!
    Blago meni! —

    u Krušedolu, 1892.



    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 279479
    Datum upisa : 30.03.2020

    Laza Kostić Empty
    PočaljiNaslov: Re: Laza Kostić   Laza Kostić I_icon_minitimeSre Maj 19, 2021 5:10 pm

    Laza Kostić 34512887_m


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 279479
    Datum upisa : 30.03.2020

    Laza Kostić Empty
    PočaljiNaslov: Re: Laza Kostić   Laza Kostić I_icon_minitimePon Okt 04, 2021 3:03 pm

    МЕСТО ПРОГОВОРА
    МЕЂУ ЗВЕЗДАМА
    (Вилованка)

    У по ноћи превесељке,
    са нетренке теревенке,
    загрејан се дигох дома.
    На улици нема света,
    само што по снегу шета
    једна мома.
    Одело је снежно, бело,
    на брежне јој пало груди,
    снег од једа чисто студи;
    узалуд му Месечина
    светло чело живо љуби,
    он шкрипуће бели зуби,
    гледајући како струком,
    како белом, меком, руком,
    како малом, лаком ногом,
    а камо ли лицем, ОКОМ,
    та поноћна дивна јава
    Месечину надасјава.
    Кад снег шкрипи зубма белим,
    а да шта ћу ја да велим,
    у по ноћи превесељке,
    са нетренке теревенке?
    »Госпођице, добро вече!«
    Жеља моја цури рече:
    »На тој зими, леле мени,
    Тако лако одевени!
    »Ево моје шубе црне,
    »да вас мало заогрне!« —
    Дотакнух се, загрлих је,
    манито ми срце бије,
    у жестини и заносу
    већ осећам бујну косу,
    што се по мом лицу пpocy,
    мириси ми обасуше
    свак' задисак жељне душе.
    Загрли ме, дах ми стесни;
    ал' очију поглед њез'ни'
    нагон узда, занос трезни;
    из њега ми мис'о сине:
    »Мајко!« — »Сине!«
    одзову се уста њена,
    а из белих из рамена
    поникоше бела крила:
    то је била — моја вила. —
    Лепирица као бела
    кад би собом цвет понела,
    да га виса спасе вела
    од земљина од увеља:
    тако вила поне мене
    у просторе васељене;
    те небесном лик лепиру
    лети с цветом по свемиру,
    по свеширу, по етиру.



    Васијона пукла пуста.
    Већ у мени душа суста.,
    а срце ми силно бије,
    у главу ми крвца лије,
    ал' ми вила лице мије
    хладом свога крила мека,
    и још нека блага река,
    нека струја из далека:
    свети мирис памтивека.
    Нада мном се звезде роје,
    намигују зраком бледом,
    згледају се чудним гледом,
    једна другу пита редом:
    »Од куд овде ово двоје?«
    Па познавши с бледа лика
    незнанога познаника
    опет једна другу пита:
    Да л' да приме из дубина
    хладне земље врелог сина? —
    Ил' то можда, нису звезде?
    То су, је ли, оне честе
    изниклице срца мога,
    расцветаног, широкога?
    А ти зраци нису зраци,
    грановити то су траци,
    што о њима мирно висе
    срца мога изниклице.
    А око те дивне круне,
    неокрунке, светле, пуне,
    прозорна се румен пружа; —
    То је, то је свецка ружа.
    Свецка ружо, васељенко,
    сиротанко, незеленко,
    саморанко, светла сенко,
    а камо ти твог славуја? —
    У то неки звук забруја.
    Је л' олуја?
    Ил' бујица
    огњевитих репатица,
    Ти небесних блудних гуја?
    Ни олуја, ни бујица,
    то је цвркут рајских тица; —
    ил' је разлег од песама
    из највишег оног храма
    над звездама?
    По тихотној васељени
    разлежу се звуци њени
    смртном уву нечувени;
    а у мени? —
    К'о тамјана плави прамак
    полетив са жртвеника
    у наручју зефирову
    кад се сретне на висина'
    с ваздусима виши сила,
    те се стану отимати,
    наваљују, ревене се,
    ко ће да га пре однесе,
    да звездану кади Ногу
    његовом и њином богу: —
    Тако мене звуци ломе
    у живоме срцу моме,
    из недара да га носе,
    једни маме, други просе,
    једни прете, други туже; —
    »Ој, давори, јадни слуше,
    »бела вило, ој давори,
    »од куд звуци, збори, збори!«
    Очима ме вила кори:
    »У тебе су очи, руке,
    »звезда има зраке, звуке;
    »ти су звуци, мили друже,
    »од славуја свецке руже,
    »реч начелна свију вера
    »први прозор неразмера,
    »рајски кротник дивљег звера, —
    »Армонија сфера«.
    Тако зборе вилске очи,
    а у мене свирка точи,
    свирка лепа мени тепа:
    »Скочи доле, скочи, скочи!
    »Да те носе наша крила
    »где је врело сваког миља.
    »да Ти душа свирку пије,
    »светлост да Ти лице мије
    »пламен да ти срце грије,
    »дивотама жиће слади,
    »а побратим месец млади,
    »да те хлади!
    »Не дај се од виле смести,
    »вештица је, зле је свести,
    »Бог би знао, куда. језди!!«
    Као смели морепловац
    древних прича и времена,
    што је, везан за катарку,
    у безумљу слатку, жарку,
    слуш'о песме од Сирена,
    дивних, мамних морских жена: —
    тако мене звуци вуку,
    у стоструком зборе гуку:
    Један вели: — Оди мени!
    одвешћу те светлој сени,
    златној звезди стар-Омира! —
    — Мене шаље зрак Шекспира! —
    — Мени свира вечна лира
    Пиндара, Анакреона —
    — и Милтона — и Бирона —
    — Шилep — Гета и Тењира —
    Данта — Таса —
    — Калидаса — —
    Тако мене звуци гоне,
    а за сваким речи звоне:
    »Не дај се од виле смести,
    »вештица је, зле је свести,
    »Бог би знао, куда језди!« —
    Ал' мануше бела крила,
    проговори моја вила:
    »Куда језди? —- Нашој звезди!« —
    Реч се ори по простори,
    по звезданом ведром вису,
    звуци били — пa и ниcy. —
    У тишини, по висини
    носи вила даље сина.
    Око мене звезде бледе,
    све се већма губе, реде,
    а вила ми прстом каже
    једну малу светлуцаљку,
    оку моме самртноме
    на дну видног домашаја.
    Зрака јој се муком бори,
    час угине, а час гори,
    час тињавог слика гара,
    час је буктац од пожара,
    час је бледа, модра, плава,
    час румена па крвава.
    — Бледа звездо, јадна селе,
    какве су те силе смеле,
    те си тако јадна Тужна,
    мученица, божј'а сужна,
    какав бол у теби сјаје,
    ко у теби вечност траје,
    ко се каје? —
    Крваво се звезда смеши,
    из крвавог тог смејутка
    неки шапат ко да јеца,
    чини ми се, да ме кара,
    да ми звезда одговара.
    Ал' не чујем оног звука,
    звонке јеке, мамна гука,
    што у светлиј' њених друга:
    Гласи мука и покаја,
    шапат јада, сузни бризи,
    неодољних уздисаја
    бројанички, свети низи;
    старе славе сетна хвала,
    а скорањих срамних зала
    осветница, — јека од гусала.



    Иза сна се тешког прену,
    Мрак је. Где сам? — ал' на трему
    муклим тутњом одговара
    шеталица глухог доба,
    навила је кивна злоба,
    те се никад не одмара:
    Корачање мог стражара.
    Ал' ме љуто боли глава —
    после оних светлих снова,
    оних дивних витезова,
    оних слика, оних слава —
    ова јава!
    Немојте ме питат' саде,
    да вам причам старе јаде,
    старе јаде, нове наде,
    што их наша звезда знаде;
    већ пођите до јавора,
    побратима оног бора,
    што га стужи и cacyши
    неисказом вељих мука
    Косовкина бела рука,
    те је њему рука мала
    грдне јаде завештала;
    а кад гуслар по њим гуди,
    из јавора јаде буди,
    из тамнице јади лете
    да се браћа јада сете,
    да се сете, да их свете! —
    Ја вам не знам рећи вишe,
    до што књига ова пише,
    док не прође ова јава,
    што ми сада додијава,
    те се мојих снова сетим,
    ил' док опет — не полетим.

    У пештанској тамници, 1872.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 279479
    Datum upisa : 30.03.2020

    Laza Kostić Empty
    PočaljiNaslov: Re: Laza Kostić   Laza Kostić I_icon_minitimePon Okt 04, 2021 3:03 pm

    ПОД ПРОЗОРОМ

    Поглéдô сам у небо,
    у месец, звездице,
    у прозор и у тебе
    однета невице;
    млад месец метô венац,
    кô млада невеста,
    млад месец тебе гледи
    па венац намешта.
    Месече, што се лудиш?
    месече, што си слеп?
    Тај венац би тек био
    на мојој дики леп. —
    На месец сам ти пружô,
    а ти си ћутала,
    ох, душо моја, душо,
    јеси л' га видела?

    На затворен се прозор
    кô на крст наслањаш,
    кô канда би на крсту
    да грехе одсањаш.
    да имам света вина,
    причестио бих те,
    ал' путир ми је срце,
    пун крви несите;
    по њему ти је, душо,
    сва душа разнета,
    а у њој света тајна
    љубавног завета.
    Тај путир сам ти пружô,
    а ти си ћутала,
    ох, душо моја, душо,
    јеси л' га видела?

    И мирни месец ћути
    над мирних гробови',
    а ја га, душо, питам
    о нашој љубави;
    о твојој души, душо,
    о вери њезиној,
    а месец се осмену,
    у злоби вечитој; —
    на месец сам ти пружô,
    а ти си ћутала,
    ох, душо моја, душо,
    јеси л' га видела?


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    Sponsored content





    Laza Kostić Empty
    PočaljiNaslov: Re: Laza Kostić   Laza Kostić I_icon_minitime

    Nazad na vrh Ići dole
     
    Laza Kostić
    Nazad na vrh 
    Strana 1 od 4Idi na stranu : 1, 2, 3, 4  Sledeći
     Similar topics
    -
    » Dušan Kostić

    Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
    Foto-forum :: Razne slike-other image :: Biblioteka :: Čitaonica/Slikovnica-
    Skoči na: