Foto-forum
nije teško biti fin,registracija za 3 sec i obavezno predstavljanje!!!
posle registracije neophodno je ulogovati se ...dakle korisničko ime i lozinka i slobodno krstarite forumom


ugodan boravak želi vam Zoki sa ekipom urednika
Foto-forum
nije teško biti fin,registracija za 3 sec i obavezno predstavljanje!!!
posle registracije neophodno je ulogovati se ...dakle korisničko ime i lozinka i slobodno krstarite forumom


ugodan boravak želi vam Zoki sa ekipom urednika
Foto-forum
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.


The World in Photos
 
PrijemEventsRegistruj sePristupi
Zadnje teme
» Svetionici
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeDanas u 10:55 pm od biljana

» Talasi
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeDanas u 10:54 pm od biljana

» Fontane
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeDanas u 10:52 pm od biljana

» Kuće u snegu
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeDanas u 10:51 pm od biljana

» Poljsko i planinsko cveće
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeDanas u 10:50 pm od biljana

» Suncokreti-sunflowers
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeDanas u 10:46 pm od biljana

» Brodovi,kruzeri, čamci...
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeDanas u 10:43 pm od biljana

» Jesen-Autumn
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeDanas u 10:40 pm od biljana

» Mostovi
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeDanas u 10:40 pm od biljana

» Planine
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeDanas u 10:37 pm od biljana

» Sunce izlasci i zalasci
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeDanas u 10:36 pm od biljana

» Dvorci,tvrđave i zamkovi
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeDanas u 10:35 pm od biljana

» Crkve,manastiri....ostali relig.objekti
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeDanas u 10:35 pm od biljana

» Vodopadi i slapovi
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeDanas u 10:33 pm od biljana

» ...a ruža je ruža...
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeDanas u 10:29 pm od biljana

Traži
 
 

Rezultati od :
 

 


Rechercher Napredna potraga
Naj bolji poslanici
dođoška (251055)
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_vote_lcapDogodilo se na današnji dan - Page 11 I_voting_barDogodilo se na današnji dan - Page 11 I_vote_rcap 
Zoki (184078)
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_vote_lcapDogodilo se na današnji dan - Page 11 I_voting_barDogodilo se na današnji dan - Page 11 I_vote_rcap 
Ружа (169543)
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_vote_lcapDogodilo se na današnji dan - Page 11 I_voting_barDogodilo se na današnji dan - Page 11 I_vote_rcap 
maraja (122180)
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_vote_lcapDogodilo se na današnji dan - Page 11 I_voting_barDogodilo se na današnji dan - Page 11 I_vote_rcap 
BlackW (111592)
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_vote_lcapDogodilo se na današnji dan - Page 11 I_voting_barDogodilo se na današnji dan - Page 11 I_vote_rcap 
Doktor M (79536)
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_vote_lcapDogodilo se na današnji dan - Page 11 I_voting_barDogodilo se na današnji dan - Page 11 I_vote_rcap 
Daca* (74450)
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_vote_lcapDogodilo se na današnji dan - Page 11 I_voting_barDogodilo se na današnji dan - Page 11 I_vote_rcap 
biljana (69570)
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_vote_lcapDogodilo se na današnji dan - Page 11 I_voting_barDogodilo se na današnji dan - Page 11 I_vote_rcap 
djadja (61062)
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_vote_lcapDogodilo se na današnji dan - Page 11 I_voting_barDogodilo se na današnji dan - Page 11 I_vote_rcap 
Brzi (57960)
Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_vote_lcapDogodilo se na današnji dan - Page 11 I_voting_barDogodilo se na današnji dan - Page 11 I_vote_rcap 
Similar topics
    Juli 2024
    PonUtoSreČetPetSubNed
    1234567
    891011121314
    15161718192021
    22232425262728
    293031    
    KalendarKalendar
    Add This
    Bookmark and Share




     

     Dogodilo se na današnji dan

    Ići dole 
    2 posters
    Idi na stranu : Prethodni  1 ... 7 ... 10, 11, 12 ... 17  Sledeći
    AutorPoruka
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeSub Feb 11, 2023 9:53 am

    First topic message reminder :


    Dogodilo se na današnji dan, 11.02.

    1650. - Umro Rene Dekart, francuski filozof, matematičar i fizičar
    (La Aj, 31. 03. 1596 - Stokholm, 11. 02. 1650)

    1817. - Rođen Jovan Subotić, književnik i političar, urednik "Letopisa Matice srpske"(Dobrinci, 11. 02. 1817 - Zemun, 28. 01. 1886)

    1847. - Rođen Tomas Alva Edison, američki fizičar i pronalazač
    (Milan, 11. 02. 1847 - Njujork, 18. 10. 1931)

    1852. - Pomorac Ivo Visin krenuo na put oko sveta

    1868. - Umro Žan Bernar Leon Fuko, francuski fizičar
    (Pariz, 18. 09. 1819 - Pariz, 11. 02. 1868)

    1876. - Rođena Draga Spasić, pozorišna glumica i operska pevačica
    (Valjevo, 11. 02. 1876 - Beograd, 29. 07. 1938)

    Draga Spasić je učiteljsku školu završila u Beogradu. Član Narodnog pozorišta u Beogradu postala je 1896, a već sledeće godine prešla je u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu. Solo pevanje je usavršavala kod profesora Filipa Forstena. U Srpskom narodnom pozorištu nosila je najvažniji pevački repertoar i stekla umetničku slavu, kao jedna od najomiljenijih pevačica i glumica u Vojvodini. Na sceni Opere Narodnog pozorišta u Beogradu tumačila je glavne sopranske partije u "Kavaleriji rustikani", "Prodanoj nevesti", "Verteru", "Toski" i "Boemima", a među njenim najuspelijim ulogama je "Koštana" iz istoimenog Stankovićevog dela, za čije izvođenje je prilikom proslave 25-godišnjice rada, od autora u znak priznanja dobila lovorov venac.

    1879. - Umro Onore Domije, francuski slikar, grafičar i vajar, najveći karikaturista 19. veka (Marsej, 26. 02. 1808 - Valmondiaz, 11. 02. 1879)

    1901. - Umro Milan Obrenović, knez i kralj
    (Manasija, Vlaška, 22. 08. 1854 - Beč, 11. 02. 1901)

    1903. - Rođen Dušan Timotijević, novinar i filmski kritičar
    (Beograd, 11. 02. 1903 - Beograd, 23. 12. 1967)

    1906. - Ustanovljena seizmološka služba u Beogradu

    1907. - Rođen Blagoje Nešković, lekar i političar
    (Kragujevac, 11. 02. 1907 - Beograd, 11. 11. 1984)

    1909. - Rođen Džozef Leo Mankijevič, američki režiser, scenarista i producent, dobitnik "Oskar"-a (Vilkis Ber, 11. 02. 1909 - Bedford, 05. 02. 1993)

    1913. - Rođen Rifat Burdžović Tršo, revolucionar, narodni heroj
    (Bijelo Polje, 11. 02. 1913 - Trnovo, 02. 10. 1942)

    1917. - Rođen Đuzepe de Santis, italijanski reditelj i scenarista (Fondi, 11. 02. 1917 - Rim, 16. 05. 1997)

    1917. - Rođen Sidni Šeldon (Šehtel), američki književnik, dobitnik "Oskar"-a (Čikago, 11. 02. 1917 - Rančo Miraž, 30. 01. 2007)

    1920. - Operom "Madam Baterflaj" Đakoma Pučinija, otvorena Opera Narodnog pozorišta u Beogradu

    1926. - U Beogradu osnovan Centralni veterinarski bakteriološki zavod, preteča Naučnog instituta za veterinarstvo

    1929. - "Lateranskim sporazumom" Italije i Svete stolice osnovana država Vatikan

    1931. - Umro Čarls Parsons, engleski inženjer, pronalazač turbine
    (London, 13. 06. 1854 - Kingston, 11. 02. 1931)

    1935. - Rođen Džin Vinsent (Vinsent Eugen Kradok), američki muzičar, pionir rokenrola (Norfolk, 11. 02. 1935 - Njuhol, 12. 10. 1971)

    1935. - Rođen Dragan Rumenčić, arhitekta, karikaturista lista "Jež" (Zemun, 11. 02. 1935)

    1947. - Rođen Irinej (Mirko) Bulović, episkop bački, portparol Srpske pravoslavne crkve, administrator Eparhije austrijsko-švajcarske (Stanišić, 11. 02. 1947)

    1948. - Umro Sergej Mihajlovič Ejzenštajn, ruski filmski reditelj, profesor Filmske akademije u Moskvi (Riga, 23. 01. 1898 - Moskva, 11. 02. 1948)

    1953. - Umro Uroš Predić, slikar, akademik
    (Orlovat, 07. 12. 1857 - Beograd, 11. 02. 1953)

    1954. - Rođena Zlata Petković, pozorišna, filmska i TV glumica
    (Svrljig, 11. 02. 1954 - Beograd, 03. 12. 2012)

    1967. - Umro Milo Mulunović, slikar, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, akademik (Cetinje, 06. 08. 1897 - Beograd, 11. 02. 1967)

    1990. - Nelson Mandela oslobođen posle 27 godina robije u južnoafričkim zatvorima

    1993. - Umrla Desanka Maksimović, književnica, akademik
    (Rabrovica, 16. 05. 1898 - Beograd, 11. 02. 1993)

    1996. - Umrla Neda Depolo, dramaturg, urednik Dramskog programa Radio Beograda (Brčko, 01. 04. 1922 - Beograd, 11. 02. 1996)

    1997. - Umrla Ksenija Cicvarić, pevačica
    (Podgorica, 1926 - Beograd, 11. 02. 1997)

    2000. - Umro Rože Vadim (Rože Plemjanikov), francuski filmski glumac i reditelj (Pariz, 28. 01. 1928 - Pariz, 11. 02. 2000)

    2002. - Umro Stojan D. Vujičić, književnik, istoričar književnosti i prevodilac (Pomaz, 15. 05. 1933 - Rim, 11. 02. 2002)

    2004. - Počeo sa radom španski kulturni centar - Institut "Servantes" u Beogradu

    2004. - Umro Jozef Lenart, predsednik vlade Čehoslovačke, prvi sekretar Komunističke partije Slovačke (Liptovska Porubka, 03. 04. 1923 - Prag, 11. 02. 2004)

    2006. - Umro Piter Benčli, američki književnik
    (Njujork, 08. 05. 1940 - Prinston, 11. 02. 2006)

    2010. - Umro Li Aleksandar Mekvin, britanski modni dizajner
    (London, 17. 03. 1969 - London, 11. 02. 2010)

    2010. - Umrla Irina Arhipova, ruska operska pevačica, solista "Boljšoj teatra" (Moskva, 02. 12. 1925 - Moskva, 11. 02. 2010)

    2010. - Umro Nikola Bugarčić, sportski radnik, predsednik Fudbalskog kluba "Crvena zvezda"( 25. 02. 1921 - Beograd, 11. 02. 2010)

    2012. - Umrla Vera Tomanović Obradović, filmska i TV glumica
    (Prizren, 10. 06.1933 - Beograd, 11. 02. 2012)

    2012. - Umrla Vitni Hjuston, američka pevačica i glumica
    (Nju Džersi, 09. 08. 1963 - Los Anđeles, 11. 02. 2012)

    2016. - Umro dr Bora Stanimirović, profesor i prvi dekan Učiteljskog fakulteta u Vranju (1938 - 11. 02. 2016)

    2018. - Umro Peter Kelbel, jedan od osnivača "Blica", šef programa Televizije Kneževine Lihtenštajn ( - Beč, 11. 02. 2018)


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole

    AutorPoruka
    dođoška
    Adminka
    Adminka



    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeUto Avg 22, 2023 9:11 am


    Dogodilo se na današnji dan, 22.08.

    Na današnji dana 1936. godine rođen je Dobrica Erić, srpski pesnik, prozni i dramski pisac. Rođen u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži, kod Gornjeg Milanovca, Erić je bio bio poeta rodne Šumadije, karakterističnog toplog izraza, slikar prirode, sela, detinjstva, ljubavi. Završio je četiri razreda osnovne skole u Vraćevšnici i oprobao sreću, kako je sam govorio, u mnogim zanatima. Prvu zbirku poezije objavio je 1959. godine, da bi tokom života obelodanio više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica. Brojne njegove pesme uključene su u čitanke, antologije, školske lektire.

    Danas je utorak, 22. avgust, 234. dan 2023. Do kraja godine ima 131 dan.

    1485 - Engleski kralj Ričard III poginuo je u bici kod Bosvorta u borbi protiv jedinica Henrija VII, osnivača dinastije Tjudor. Time je okončan "Rat dveju ruža" nazvan tako, jer je dinastija Lankaster s kojom je Henri VII bio u srodstvu, imala u grbu crvenu, a dinastija Jork belu ružu.

    1567 - Španski vojvoda od Albe Fernando Alvares de Toledo započeo je kao vojni namesnik Holandije vladavinu koja je ušla u istoriju kao "Albin teror". Ovo je za posledicu imalo da je rasplamsan oslobodilački rat, završen oslobađanjem od Španije i potom osnivanjem Holandije.

    1642 - U Engleskoj je počeo građanski rat između pristalica krune i Parlamenta, posle izjave kralja Čarlsa I Stjuarta da su članovi Parlamenta izdajnici. Rat je okončan 1645. porazom kralja, koji je na osnovu presude revolucionarnog suda pogubljen 1649.

    1848 - Rođen je srpski general pruskog i lužičkosrpskog porekla Pavle Jurišić Šturm, jedan od najistaknutijih srpskih oficira u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, zaslužan za blistave pobede srpske vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici. U srpsku vojsku primljen je 1876. kao dobrovoljac u činu poručnika i već u Srpsko-turskom ratu 1876-1877. istakao se kao komandant Šabačkog i Posavsko-tamnavskog bataljona. U Srpsko-turskom ratu 1877-1878. uspešno je komandovao Prvim dobrovoljačkim pukom, potom Krajinskim kombinovanim pukom u borbama kod Bele Palanke i Pirota. U Srpsko-bugarskom ratu 1885. komandovao je Šestim pukom Drinske divizije, u Prvom balkanskom ratu 1912-1913. Drinskom, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Dunavskom divizijom. U Prvom svetskom ratu 1914. kao komandant Treće armije primio je prvi udar znatno nadmoćnije austrougarske Pete armije i usporio njeno napredovanje, što je omogućilo srpskim snagama da se pregrupišu za Cersku bitku. Trećom armijom je komandovao i u Kolubarskoj bici i na Solunskom frontu do avgusta 1916.

    1854 - Rođen je srpski kralj Milan Obrenović. Tokom njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje kaonez avisna država i ponovo je postala kraljevstvo. Postao je knez 1868. posle ubistva kneza Mihaila Obrenovića. Pod pritiskom javnog mnjenja objavio je 1876. rat Turskoj, koji je 1877. neuspešno okončan. Iste godine je pod uticajem Rusije ponovo zaratio s Turskom, ovog puta uspešno, pa je Srbiji 1878. na Berlinskom kongresu priznata puna suverenost, kao i oslobođenje Vranjskog, Niškog, Pirotskog i Topličkog okruga. Zbog ruske podrške Bugarskoj i Sanstefanskog ugovora na štetu Srbije, što je poništeno Berlinskim kongresom, oslonio se na Austro-Ugarsku, s kojom je 1881. zaključio "Tajnu konvenciju". Beč je zauzvrat garantovao pomoć za širenje Srbije ka jugu. Ispostavilo se da je sporazum sa Austrijom, iako veoma nepopularan, omogućio Srbiji više decenija sveukupnog napretka i stabilnosti. Uzdigao je 1882. Srbiju na rang kraljevstva. Ugušio je 1883. Timočku bunu koju su podigli neodgovorni elementi, protiveći se reformi Vojske. Upravo vojno ustrojstvo koje je uspostavio kralj Milan dalo je sjajne rezultate tokom ratova, 1912-18.po mišljenju Slobodana Jovanovića. Neuspešno je ratovao protiv Bugarske 1885. pošto je Bugarska pripajanjem Istočne Rumelije narušila Berlinski ugovor. Godine 1889. abdicirao je u korist maloletnog sina Aleksandra. U periodu njegove vladavine uspostavljene su institucije ogromnog značaja za srpsku kulturu, poput Srpske kraljevske akademije. Umro je u Beču 1901. i sahranjen je u manastiru Krušedol.

    1859 - Zbog ratnih neuspeha, finansijskog sloma države i otpora policijskom reperesivnom poretku Habzburške monarhije, car Franc Jozef I smenio je do tada svemoćnog ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Baha, čime je okončana epoha poznata u istoriografiji kao "Bahov apsolutizam".

    1862 - Rođen je francuski kompozitor Klod Debisi, tvorac muzičkog impresionizma i utemeljitelj novih modernih tendencija. Inspirisan simbolizmom u poeziji i impresionizmom u slikarstvu, stvorio je vlastiti muzički jezik i stil. Dela: klavirska "Arabeske", "Bergamska svita", "Dečji kutak", "Estampe", "Slike", "Prelidi", orkestarska "Popodne jednog fauna", "Nokturno", "More", vokalna "Pet Bodlerovih pesama", "Zaboravljene arijete", "Galantne svečanosti", opera "Peleas i Melisanda", kamerna muzika.

    1864 - Potpisana je Ženevska konvencija o zaštiti ranjenika u ratu, što je prethodilo osnivanju Crvenog krsta.

    1878 - Kralj Srbije (tada knez) Milan Obrenović izdao je Ukaz o ustrojstvu Vojnog muzeja, na predlog ministra vojnog pukovnika Save Grujića, s ciljem prikupljanja i čuvanja trofeja iz ratova odnosno prošlosti vojske. Zdanje u kom se nalazi današnji Vojni muzej podignuto je 1924. na platou Gornjeg grada beogradske tvrđave na Kalemegdanu, za namene Vojnogeografskog instituta tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a 1956. ustupljeno je Vojnom muzeju. Muzej je i ranije bio smešten unutar beogradske tvrđave na Kalemegdanu u skromnoj zgradi podignutoj za turskog vremena, odmah do Rimskog bunara. Prilikom osnivanja štampa je pisala da je Vojni muzej "ponos Beograda, da su njegove istorijske zbirke pobudile veliko interesovanje u narodu i da je tako uređen da može poslužiti kao primer". Godine 1878. njegovo osnivanje dozivljeno kao jedna od manifestacija sticanja suverenosti Srbije.

    1891 - Umro je češki pisac Jan Neruda, koji je odigrao važnu ulogu u formiranju češkog realizma i borbi protiv malodušnosti sunarodnika podleglih nemačkom kulturnom uticaju. Dela: zbirke pripovedaka "Malostranske pripovetke", "Arabeska", "Železnički radnici", zbirke pesama "Prosti motivi", "Kosmičke pesme", "Balade i romanse", "Pesme na veliki petak", eseji "Češko društvo", "Literatura, pozorište, likovna umetnost i muzika", "Štetni pravci", "Moderni čovek i umetnost".

    1904 - Rođen je kineski državnik Deng Sisijan, poznat kao Deng Sjaoping, glavni arhitekta privrednih reformi i silovitog ekonomskog uspona Kine krajem 20. veka. Najmnogoljudnijom zemljom sveta vladao je od 1978, a sa poslednje funkcije povukao se 1990, ali je njegov presudan uticaj ostao nesporan do smrti januara 1997.

    1910 - Japan je posle pet godina protektorata nad Korejom pripojio tu azijsku zemlju. U Japansko-kineskom ratu krajem 19. veka Tokio je preuzeo od Pekinga politički i ekonomski uticaj u Koreji. Sve do kraja Drugog svetskog rata Koreja je bila japanska kolonija.

    1914 - Austrougarska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Belgiji.

    1928 - Rođen je Karlhajnc Štokhauzen, nemački kompozitor. Po mnogima kontroverzan, bio je poznat po revolucionarnom pristupu muzičkom stvaralaštvu. Studirao je u rodnom Kelnu i u Parizu. Odbacivan je, ali i uzdizan kao vodeći teoretičar ozbiljne zapadne muzike 20. veka. Najviše je komponovao za elektronske instrumente. Dela: "Kontakte", "Trenuci", "Himne", "Mantra", "Svetlo".

    1941 - Trupe nacističke Nemačke doprle su u Drugom svetskom ratu nadomak Lenjingrada (danas Sankt-Peterburg) čime je počela bitka za grad, završena u januaru 1944. pobedom sovjetske armije. Tokom opsade, koja je započela 8. septembara, i herojskog otpora život je, većinom od gladi, izgubilo oko 620.000 stanovnika grada, ali se Lenjingrad nije predao.

    1941 - Iz zatvora u Sremskoj Mitrovici u Drugom svetskom ratu pobegla su 32 zatvorenika, većinom komunisti. Prilikom bekstva kroz podzemni kanal pomogao im je učenik srednje tehničke skole u Novom Sadu partizan s Fruške Gore Boško Palkovljević-Pinki, kasnije proglašen za narodnog heroja, koji ih je odveo u partizanski odred.

    1942 - Umro je ruski baletski igrač, koreograf i pedagog Mihail Mihajlovič Fokin, reformator klasičnog stila igre. Kao koreograf nastojao je da spoji igru, muziku i slikarstvo. Mnoge njegove koreografije izvode se i sada: "Polovecke igre", "Šopenijana", "Silfide", "Žar ptica", "Petruška", "Frančeska da Rimini", "Šeherezada", "San o ruži", "Smrt labuda".

    1958 - Umro je francuski pisac Rože Marten di Gar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1937. Verno je naslikao francusko građansko društvo na početku 20. veka. Dela: romani "Žan Boroa", "Porodica Tibo", komedija "Testament čiča-Lelea", crtice iz seljačkog života "Stara Francuska".

    1971 - Predsednika Bolivije generala Huana Hosea Toresa Gonsalesa vojnim udarom oborio je pukovnik Ugo Banser Suares.

    1978 - Umro je predsednik Kenije i publicista Džomo Kenijata, jedan od simbola dekolonizacije Afrike. Bio je lider kenijskog oslobodilačkog pokreta "Mau mau", kao i predsednik Kenijskog afričkog saveza koji je 1963. uspeo da izbori nezavisnost zemlje od Britanije, zatim predsednik vlade, a od 1964. šef države. Dela: "Prema planini Keniji", "Kenija, zemlja sukoba", "Moj narod Kikuju", "Harambi", "Džomo Kenijata, patnja bez gorčine".

    1985 - Na aerodromu u Mančesteru poginulo je 55 osoba u britanskom putničkom avionu tipa "Boing 737" koji se zapalio.

    1995 - Skupština Etiopije izabrala je Negasa Gidadu za šefa države, preimenovane u - Savezna Demokratska Republika Etiopija.

    1996 - Konferencija 61 države u Ženevi o razoružanju okončana je neuspešno pošto je Indija blokirala sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba.

    2004 - U oružanom prepadu na muzej slikara Edvarda Munka u Oslu, pred mnoštvom posetilaca, ukradeno je njegovo najpoznatije platno "Krik".

    2005 - Evakuacijom jevrejskih naseljenika iz Necarima, poslednjeg jevrejskog naselja u pojasu Gaze, okončana je četiri decenije duga izraelska uprava na toj teritoriji, započeta nakon šestodnevnog rata 1967. Od 1948. do 1967. pojas Gaze je bio pod upravom Egipta.

    2006 - Poginulo je 160 putnika i 10 članova posade prilikom pada ruskog putničkog aviona tipa "Tupoljev-154", 45 kilometara severno od Donjecka u Ukrajini. Avion je leteo na liniji od Anape na Crnom moru do Sankt Peterburga kada se srušio i zapalio.

    2009 - Pentagon je zvanično saopštio da je tokom proteklih šest godina, od marta 2003. u Iraku poginulo 4.337 američkih vojnika, a više od 31.000 je ranjeno. Objavljeno je i da je najmanje 716 vojnika poginulo, a 3.500 ranjeno u sklopu operacije u Avganistanu, počev od 2001. Još 69 vojnika SAD izgubilo život u drugim zemljama tokom proteklih osam godina u, kako je navedeno, antiterorističkim operacijama.

    2015 - Poslednji kralj Jugoslavije Petar II Karadorđević pravosnažno je rehabilitovan pošto je Viši sud u Beogradu potvrdio da je bio žrtva progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga. Republika je u Jugoslaviji formalno proglašena 29. novembra 1945. a Ukazom iz 1947. godine kralj Petar II Karađorđević lišen je državljanstva Jugoslavije odnosno prava glasa, kao i prava na imovinu.

    2016 - U Beogradu je započeo s radom 23. Međunarodni kongres vizantijskih studija, nazvan: "Vizantija, svet promena". Sedmodnevni najveći naučni skup vizantologa sveta okupio je oko 1400 učesnika iz 49 zemalja.
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka



    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeSre Avg 23, 2023 9:02 am


    Dogodilo se na današnji dan, 23.08.

    Na današnji dan 1966. umro je Ivan Sarić, prvi čovek iz Srbije koji je poleteo avionom. Let je izveden 16. oktobra 1910. s hipodroma u Sarićevoj rodnoj Subotici. Uspešni javni let posmatralo je čak sedam hiljada Subotičana. Sarić je bio svestrani sportista a godinu ranije u Parizu je upoznao Luja Blerioa koji je prvi preleteo Lamanš, što ga je podstaklo da se posveti vazduhoplovstvu. Avion kojim je poleteo Sarić je sam konstruisao.

    Danas je sreda, 23. avgust, 235. dan 2023. Do kraja godine ima 130 dana.

    1305 - Vođa Škota u borbi protiv Engleza Vilijam Volas obešen je u Londonu.

    1754 - Rođen je francuski kralj Luj XVI, poslednji predrevolucionarni monarh Francuske. Na presto je stupio 1774. Njegovo pogubljenje na giljotini 21. januara 1793. najavilo je jakobinski teror, najmračniji period Francuske revolucije. Dinastija Burbon vratila se na vlast 1815. posle Bečkog kongresa, kada je izvršena potpuna restauracija starog poretka i uklonjene sve tekovine revolucije.

    1775 - Britanski kralj Džordž II objavio je da je u kolonijama u Americi izbila otvorena pobuna protiv britanske vlasti.

    1839 - Na početku Opijumskog rata protiv Kine, Velika Britanija je zauzela Hongkong. Britanski naziv za taj kolonijalni posed bio je Viktorija.

    1863 - Umro je ruski glumac Mihail Semjonovič Ščepkin, najznačajniji umetnik tadašnjeg ruskog pa i svetskog teatra. Bio je uzor generacijama glumaca. Smatra se pretečom pozorišnog reditelja i glumca Konstantina Stanislavskog, čija je uloga u istoriji pozorišne umetnosti neizmerna.

    1864 - Rođen je grčki državnik Elefterios Venizelos, osnivač Liberalne stranke i pet puta predsednik vlade od 1910. do 1933. Predvodio je borbu za oslobođenje Krita od Turaka i prisajedinjenje tog grčkog ostrva s maticom. Sklopio je Balkanski savez i ušao u Prvi balkanski rat protiv Turske 1912. i uspeo da ojača i proširi Grčku u dva balkanska i u Prvom svetskom ratu. Bio je veliki prijatelj Srbije. Kad su tokom Prvog svetskog rata Centralne sile ponudile Grčkoj teritorijalne ustupke, pod uslovom da prekrši sporazum o savezništvu sa Srbijom i stupi u rat protiv nje, ponudu je odbio rečima: "Grčka je suviše mala zemlja da bi učinila tako veliku podlost". Kao premijer reformisao je radničko i agrarno zakonodavstvo i reorganizovao kopnenu armiju i ratnu mornaricu. Umro je Francuskoj, u emigraciji, gde se našao zbog suštinskog dugogodišnjeg neslaganja sa grčkom kraljevskom dinastijom.

    1876 - U boju na Šumatovcu brojno slabija srpska vojska pod komandom ruskog dobrovoljca generala Mihaila Černjajeva odbila je više snažnih napada turske vojske na Aleksinac, koje je predvodio Abdul Kerim paša. Pretrpevši velike gubitke, Turci su se prebacili na levu obalu Južne Morave i produžili operacije prema Đunisu.

    1883 - Rođen je Borislav Lorenc, srpski filozof. Rođen je u Aranđelovcu, filozofiju je studirao u Berlinu, gde je 1908. doktorirao tezom: "Die Philosophie Andre-Marie Amperes". Bio je profesor na Teološkom fakultetu u Beogradu. Religiozni filozof, ali se bavio i psihološkim problemima, istorijom psihologije kao i srpskom psihološkom terminologijom. Plodan autor i prevodilac, deo Frojdovih dela on je preveo na srpski jezik. Dela: "Psihologija", "Pregled istorije filozofije", " Misao i akcija", "Psihologija i filozofija religije".

    1912 - Rođen je američki filmski glumac, režiser i baletski igrač Džin Keli, jedna od najznačajnijih figura u istoriji mjuzikla. Briljantno je spojio klasični balet s modernim igračkim senzibilitetom. Filmovi: "Amerikanac u Parizu", "Ples na kiši", "Gusar", "U grad!", "Poziv na igru", "Helo, Doli!".

    1914 - Japan je objavio rat Nemačkoj u Prvom svetskom ratu, zahvaljujući čemu su mu na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919. dodeljene nemačke kolonije u Tihom okeanu i na obali Kine.

    1926 - Umro je američki glumac italijanskog porekla Rudolf Valentino, najpopularnija filmska zvezda početkom 20. veka. Njegova iznenadna smrt u 31. godini izazvala je masovnu histeriju, posebno ženske publike. Premda skromnih glumačkih mogućnosti, proslavio se u nemim filmovima ulogama zavodnika, stekavši milione obožavateljki. Filmovi: "Četiri jahača apokalipse", "Dama s kamelijama", "Šeik", "Šeikov sin", "Krv i pesak", "Mladi radža", "Gospodin Boker", "Crni orao".

    1939 - Ministri inostranih poslova nacističke Nemačke i Sovjetskog Saveza Joakim fon Ribentrop i Vjačeslav Molotov potpisali su u Moskvi desetogodišnji sporazum o nenapadanju, kojim je bila predviđena i podela Poljske. Dve sile su se obavezale na "odustajanje od svakog akta nasilja, agresivnog postupka i svakog napada jedne na drugu, i to kako pojedinačno, tako i u zajednici s drugim silama". Sporazum je na Zapadu izazvao veliko razočarenje. Nemačka je prekršla sporazum 22. juna 1941. napadom na Sovjetski Savez.

    1942 - Nemačka armija je dospela do Staljingrada, gde je potom u najvažnijoj bici Drugog svetskog rata pretrpela katastrofalan poraz, koji je označio početak kraja nacističke nemačke vojne mašinerije. S nemačkim trupama borili su se i pripadnici drugih nacija, među njima i hrvatski dobrovoljci, ustaše - 369. pojačana pješačka pukovnija.

    1944 - Savezničke trupe su oslobodile francuski grad Marselj.

    1944 - Nakon ulaska sovjetskih trupa, rumunska vojska okrenula je oružje protiv dotadašnje saveznice Nemačke, a kralj Mihailo I naredio je hapšenje vojnog pronacističkog lidera zemlje maršala Jona Antoneskua.

    1945 - Privremena Narodna skupština Demokratske Federativne Jugoslavije donela je Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji, kojim je oduzet "višak" zemlje i poljoprivredne imovine zemljoposednicima, seljacima, verskim zajednicama (i manastirima) kao i tzv. nezemljoradnicima.

    1958 - Televizija Beograd počela je da emituje eksperimentalni program iz nedovršenog studija na beogradskom Sajmu, koji su građani mogli da prate na televizijskim aparatima postavljenim u izlozima prodavnica i na najvažnijim javnim mestima po gradu. Prvo se na ekranu u 8.50 sati pojavila slika Meštrovićevog "Pobednika" sa Kalemegdana, a program su najavili i vodili Olivera Živković, Branislav Surutka i Olga Nađ. Režiser prvog direktnog prenosa sa otvaranja Međunarodnog sajma tehnike i naučnih dostignuća bio je Miroslav Dedić, a prvu informativnu emisiju "Dnevnik" od 20 časova vodio je Miloje Mića Orlović.

    1962 - Američki telekomunikacioni satelit "Telstar" emitovao je prvi televizijski prenos između SAD i Evrope.

    1982 - Umro je brazilski filmski režiser, scenarista i producent Alberto de Almeida Kavalkanti, koji je između dva svetska rata, radeći u Evropi, znatno uticao na francusku filmsku avangardu i englesku dokumentarističku filmsku školu. Filmovi: "Ivet", "Voz bez očiju", "Kapetan Frakas", "Odmor đavola", "Smrt noći", "Nikolas Niklbi", "Prvi džentlmen", "Zemlja je uvek zemlja", "Pesma mora", "Gazda Puntila i njegov sluga Mati".

    1989 - Umro je srpski vajar Nebojša Mitrić. U prvo vreme pretežno je radio, u tehnici kovanja, dekorativne kompozicije, a kasnije je skulptorski jezik zasnivao na spoju figuralnih i apstraktnih elemenata, inspirišući se srpskom srednjovekovnom istorijom. Beogradu je poklonio skulpture despota Stefana Lazarevića i Milutina Bojića, Kruševcu cara Lazara, a na reljefima je ovekovečio mnoge glumce i znamenite ličnosti srpske kulture i umetnosti. Poslednje njegovo delo je krst na hramu Svetog Save na Vračaru.

    1990 - Sovjetska republika Jermenija objavila je nezavisnost, a Estonija je otpočela pregovore o odvajanju od Sovjetskog Saveza.

    1990 - Istočna i Zapadna Nemačka najavile su ujedinjenje 3. oktobra 1990. i okončanje podele zemlje uspostavljene posle Drugog svetskog rata i poraza nacističke Nemačke.

    1992 - Oko 200 mladih neonacista, u prisustvu stotina oduševljenih pristalica, napalo je hostel za izbeglice u nemačkom gradu Roštok i potom tokom noći vodilo pravu bitku s policijom.

    1997 - Zambijska policija je na mitingu opozicije u Kabveu pucnjem iz vatrenog oružja ranila bivšeg predsednika Zambije Keneta Kaundu.

    2000 - Umro je srpski glumac Milivoje Mića Tomić. Rođen je u Beogradu gde je studirao pravo a zatim na Muzičkoj akademiji Dramski odsek. U prvim godinama Beogradskog dramskog pozorišta, Ateljea 212 i prve samostalne pozorišne grupe - Dramska družina A, ostvario je niz zapaženih uloga. U legendarnoj, prvoj postavci Beketovog "Čekajući Godoa", Tomić je ostvario prvu veliku ulogu. Tokom više od 50 godina Tomić je igrao mnoštvo značajnih i upečatljivih uloga u pozorištu, na filmu i televiziji. Lik čika Jove Zmaja u nezaboravnoj seriji "Neven" Timotija Bajforda zapamtile su generacije. Uloge: "Tri", "Neprijatelj", "Buđenje pacova", "Nacionalna klasa", "Majstori, Majstori", "Maratonci trče počasni krug", "Salaš u Malom ritu". Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima i nagrade "Pavle Vuisić" za životno delo 1997.

    2002 - Etiopija i Eritreja sporazumele su se da puste iz zatvora sve preostale ratne zarobljenike iz rata koje su te dve zemlje vodile od 1998. do 2000. 2004 - Posle 13 godina građanskog rata u Somaliji i dvogodišnjih mirovnih pregovora, u kenijskoj prestonici Najrobiju formirana je nova skupština Somalije. Četiri vodeća klana dobila su po 61 poslanika, dok je 11 mandata pripalo koaliciji manjih klanova.

    2013 - U dve eksplozije ispred džamija u Tripoliju, u severnom Libanu, poginulo je 47 osoba a najmanje 200 je povređeno. Eksplozije ispred Takva džamije i al-Salam džamije najkrvaviji su napadi u Libanu od građanskog rata u toj zemlji 1975-1990. godine.

    2022 - U Brazilu, u rezervatu Tanaru, država Rondonia, severeno od granice Bolivije, pronađen je umrli poslednji pripadnik iščezlog amazonskog plemena poznat kao "Čovek od rupe". Nadimak je dobio zbog činjenice da je pravio duboke rupe kao vid bezbednosti ali i zbog lova. Zvaničnici Funai (Agencija za starosedeoce Brazila) su ga pronašli u ležaljci u kolibi. Pretpostavlja se da je imao oko 60. Njegovo pleme najverovatnije je masakrirano od strane kolonista odnosno farmera 1970-ih. Živeo je potpuno izolovanim, nomadskim životom, odbijajući ma kakav kontakt. Funai je postao svestan njegovog postojanja 1990-ih. Rezervat Tanaru jedna je od brazilskih zona predviđenih za nedirnut život starosedelaca.
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka



    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeČet Avg 24, 2023 9:08 am


    Dogodilo se na današnji dan, 24.08.

    Na današnji dan 1914. godine završena je Cerska bitka, prva velika saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu. Srpska vojska je do nogu potukla austrougarsku vojsku i odnela odlučnu pobedu. Od oko 200.000 austrougarskih vojnika koliko je provalilo u Srbiju, u njoj nije ostao ni jedan, izuzev 4.500 zarobljenika. Tokom krvavih borbi započetih 12. avgusta prelaskom austrougarskih trupa preko Drine, gubici agresora dostigli su 27.000, a iz stroja je izbačeno više od 16.000 srpskih vojnika, od kojih je 2.107 poginulo.

    Danas je četvrtak, 24. avgust, 236. dan 2023. Do kraja godine ima 129 dana.

    79 - U erupciji vulkana Vezuv nestali su rimski gradovi Pompeja, Herkulanum i Stabija i hiljade ljudi je poginulo. Ova tragedija ostavila je, međutim, jedinstveno svedočanstvo za buduće generacije, pošto je Pompeja ostala potpuno očuvana ispod vulkanskog pepela i lave, pa je danas svojevrstan izvor prvog reda o životu i kulturi Rimljana tog vremena.

    1540 - Umro je italijansk slikar Parmiđanino, portretista koji je težio da izrazi unutrašnje osobenosti svojih modela. Radio je freske i oltarske slike u Parmi, Rimu i Bolonji.

    1572 - U noći praznika Svetog Vartolomeja u Parizu je otpočeo pokolj hugenota (francuski protestanti - kalvinisti), u kojem je do septembra pobijeno oko 70.000 ljudi širom Francuske. Inicijatori pokolja poznatog kao "Vartolomejska noć" bili su Katarina Mediči, majka francuskog kralja Šarla IX, i rimokatolički poglavar papa Grgur XIII, koji je čak naložio kovanje spomen medalje.

    1872 - Rođen je engleski pisac i karikaturista Henri Maksimilijan Birbom, poznat kao Maks Birbom, majstor satire i ironije. Dela: roman "Zulejka Dobson", kritike "Božićni venac", "Dela Maksa Birboma".

    1899 - Rođen je argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih literata 20. veka, profesor anglosaksonske književnosti i kritičar, direktor Nacionalne biblioteke u Buenos Ajresu, koji je presudno obeležio hispanoameričku literaturu, ali i književnost uopšte. Enciklopedijske širine, maštar, znalac klasičnih jezika, svetske književnosti, šekspirolog, tvorac je sasvim osobenog izraza kratke priče. Cinik, često se pozivao na pseudoistorijske izvore, što je davalo posebnu notu njegovim delima u kojima se prepliću fantastika i realnost. Saosnivač je više avangardnih književnih glasila, poput časopisa "Proa", "Prisma" i "Martin Fierro". Dela: zbirke pripovedaka "Univerzalna istorija beščašća", "Maštarije", "Alef", "Izveštaj o Brodiju", "Peščana knjiga", zbirka pesama, kratkih parabola i priča "Stvaralac", eseji "Devet eseja o Danteu".

    1922 - Predstavnici Arapa usprotivili su se na sastanku u Nablusu odluci Društva naroda da Velikoj Britaniji poveri mandat nad Palestinom. Oko te teritorije postojao je sukob arapskog i jevrejskog stanovništva. Palestina je, kao i veći deo današnjeg Bliskog istoka, do Prvog svetskog rata bila sastavni deo Turske. Društvo naroda je tada poverilo mandat nad Palestinom, Jordanom i Irakom - Britaniji, a nad Sirijom i Libanom Francuskoj.

    1929 - Rođen je vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat. Posle dugogodišnje terorističke aktivnosti opredelio se za rešavanje palestinsko-izraelskog sukoba pregovorima, otuda je 1994. zajedno sa Šimonom Peresom i Jicakom Rabinom dobio Nobelovu nagradu za mir.

    1936 - Streljan je Lav Borisovič Rozenfeld, poznat kao Kamenjev, jedan od prvaka Sovjetske Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. pošto je prethodno proglašen "neprijateljem naroda". Posle Oktobarske revolucije ušao je u boljševički Politbiro, a od 1918. do 1926. bio je predsednik Moskovskog sovjeta, potom zamenik predsednika Sovjeta narodnih komesara (vlada) i jedan od vođa takozvane "nove opozicije". Uhapšen je 1935. i osuđen na pet godina robije, a na novom procesu 1936. na smrt zbog, kako je navedeno, kovanja zavere protiv Staljina. Posthumno je rehabilitovan.

    1954 - Predsednik Brazila Žetulio Vargas izvršio je samoubistvo tokom teške političke krize otvorene pokušajem ubistva istaknutog opozicionara Karlosa Laserde.

    1954 - Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer potpisao je akt o stavljanju van zakona Komunističke partije SAD.

    1968 - Francuska je u južnom Pacifiku, na atolu Mururoa (u Francuskoj Polineziji) izvela prvu probu hidrogenske bombe i postala peta termonuklearna sila u svetu.

    1975 - Smrtna presuda šefu grčke vojne hunte, poznate kao vlada pukovnika" Georgiosu Papadopulosu i još dvojici vođa vojnog udara 1967. zamenjena je doživotnom robijom.

    1991 - Predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov dao je ostavku na mesto šefa Komunističke partije i zatražio da Centralni komitet vladajuće i više od 70 godina jedine političke partije u zemlji donese odluku o samoraspuštanju te organizacije osnovane 93 godine ranije. U tom trenutku Komunistička partija Sovjetskog saveza imala je 16 miliona članova.

    1991 - Skupština Ukrajine proglasila je nezavisnost od Moskve te, do tada, sovjetske republike.

    1994 - Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija postigli su sporazum da Palestinci na Zapadnoj obali dobiju autonomiju u oblastima obrazovanja, zdravstva, poreske politike, socijalne zaštite i turizma.

    1998 - Hiljade pripadnika vojske Angole tenkovima je ušlo u Kongo (negdašnji Zair) kako bi pomoglo trupama predsednika Lorana Kabile u borbi protiv pobunjenika predvođenih pripadnicima plemena Tutsi.

    1999 - Srpska pravoslavna crkva objavila je da su na Kosovu i Metohiji, za nešto više od 60 dana od dolaska Kfora, teroristi takozvane OVK razorili i opljačkali najmanje 50 pravoslavnih hramova. I to manastire iz 14. veka Svete Trojice kod Mušutišta, Svetog Arhangela u Gornjem Nerodimlju i Uspenija, odnosno Svetog Uroša u istom mestu, Svetih Vrača Kozme i Damjana u Zočištu i Svetog Arhangela Gavrila kod Vitine, iz 15. veka Svetog Marka kod Koriše i Devič Svetog Joanikija kod Srbice, crkve iz 14. veka Uspenija Bogorodice u Mušutištu, Svetog Nikole u Kijevu kod Kline i Svetog Nikole u Donjem Nerodimlju i iz 16. veka Svetog Nikole u Slovinju kod Lipljana, Svete Paraskeve u Drsniku kod Peći, Svetog Nikole u Ljubiždi kod Prizrena, Svetog proroka Ilije u istom mestu i Vavedenja Presvete Bogorodice u Belom Polju kod Peći.

    2000 - Prilikom pada u Persijski zaliv u blizini Bahreina aviona tipa "Erbas A320" bahreinske aviokompanije "Golf er", koji je leteo iz Kaira, poginule su 143 osobe, putnici i članovi posade.

    2004 - U Rusiji su se skoro istovremeno srušila dva putnička aviona tipa "Tupoljev", jedan kod Rostova, a drugi kod Tule. Udese koje su izazvali čečenski islamski teroristi samoubice nije preživeo niko od putnika i članova posade, ukupno 94 osobe.

    2006 - Međunarodno udruženje astronoma donelo je odluku da Pluton nije planeta kako je kategorisan 1930. kada je otkriven, što znači da Sunčev sistem nema devet već osam planeta. Prema odluci 2.500 astronoma iz 75 zemalja, okupljenih na konferenciji u Pragu, nakon žustre prepirke dogovoreno je da on pripada kategoriji patuljastih ili minornih planeta.

    2006 - Vlada SAD saopštila je da je uragan Katrina, koji je pogodio SAD u avgustu 2005. najveća prirodna nesreća u istoriji te zemlje i da je ukupna šteta iznosila 118 milijardi dolara.

    2016 - Centralnu Italiju je pogodio razoran zemljoters, sa epicentrom u Akumoliju, oko 75 kilometara jugoistočno od Peruđe. Poginulo je 299 osoba, povređeno je 388, a oko 4.500 je ostalo bez krova.

    2019 - U gradu Šali, u Čečeniji na severnom Kavkazu, Rusija, otvorena je najveća džamija u današnjoj Evropi. Monumentalni hram, od belog mermera, može da primi približno 30.000 osoba, uz još 70.000 na platou objekta.
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka



    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimePet Avg 25, 2023 9:48 am

    Dogodilo se na današnji dan, 25.08.

    Na današnji dan 1530. godine rođen je ruski car Ivan IV Vasiljevič, nazvan Ivan Grozni (strašni). Prvi ruski vladar koji je uzeo titulu cara. Do tada su ruski vladari nosili titulu velikih kneževa pošto je u skladu s vizantijskom državno-pravnom koncepcijom titula cara pripadala samo vladaru Carigrada. Nakon što su Turci zaposeli "drugi Rim" pojavljuje se teorija o Moskvi kao "trećem Rimu". S ciljem stvaranja jake centralizovane države ojačao je carsko samodržavlje i suzbijao samovolju boljara. Vladao je veoma odlučno, brutalno, pa i hirovito, zbog čega je dobio poznati nadimak. Podigao je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a 1584. izgradio je, radi jačanja trgovine sa zapadom Evrope, grad Arhangelsk na ušću Severne Dvine u Belo more. Potukao je Mongole (Tatare) i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, tako da je Rusija ovladala celim vodenim tokom Volge, a potom je pripojio Sibir. Sproveo je izvesne pravne reforme i prvi uveo regularnu vojsku. Jedan je od najvećih vladara u istoriji Rusije.

    Danas je petak, 25. avgust, 237. dan 2023. Do kraja godine ima 128 dana.

    325 - U Nikeji je završen Prvi vaseljenski crkveni sabor. Sazvao ga je i rukovodio tokom zasedanja rimski car Konstantin Veliki. Na tom saboru osuđena je Arijeva jeres i uspostavljena doktrina o "Svetom trojstvu" odnosno "Simvol vere" upotpunjen docnije na narednom saboru u Carigradu. Tada je sprovedena i delimična reforma Julijanskog kalendara.

    1270 - Umro je francuski kralj Luj IX, koji je tokom vladavine od 1226. uspeo da znatno ojača oslabljenu kraljevsku vlast. Predvodio je Šesti i Sedmi krstaški rat.

    1718 - Francuski iseljenici u Americi osnovali su u Luizijani grad Nju Orleans, nazvan tako u čast francuskog vojvode od Orleana.

    1744 - Rođen je nemački pisac, istoričar, filozof i protestanski teolog Johan Gotfrid fon Herder, koji je delom "Ideje o filozofiji istorije čovečanstva" znatno uticao na mladog Johana Volfganga Getea, književni pokret "Šturm und drang" i čitav nemački romantizam. Kao filozof pokušao je da izmiri materijalizam Baruha Spinoze sa idealizmom Vilhelma Lajbnica i bio je protivnik formalizma Imanuela Kanta. Jedno od njegovih glavnih dela je zbirka narodnih pesama "Glasovi naroda u pesmama" u kojoj su i četiri srpske pesme, uključujući "Hasanaginicu" u Geteovom prevodu. Bitno je doprineo popularisanju Srba, i Slovena uopšte, u intelektualnim krugovima na Zapadu.

    1776 - Umro je škotski filozof, ekonomista i istoričar Dejvid Hjum, koji je kritikom verodostojnosti metafizike, odnosno preispitivanjem principa kauzaliteta, uzdigao empirističko filozofsko mišljenje u Engleskoj. Dao je značajan podsticaj kritičkoj filozofiji Imanuela Kanta i uticao na pozitivizam i logičko-empirističku filozofiju. Prethodnik je klasičnih engleskih ekonomista i tvorac kvantitativne teorije novca. Dela: "Rasprava o ljudskoj prirodi", "Moralni, politički i literarni ogledi", "Filozofski ogled o ljudskom razumu", "Političke rasprave", "Istraživanje principa morala", "Istorija Engleske", "Moj život".

    1819 - Rođen je američki detektiv škotskog porekla Alen Pinkerton, koji je 1850. osnovao Nacionalnu detektivsku organizaciju "Pinkerton".

    1822 - Umro je engleski astronom nemačkog porekla Vilijam Heršel, koji je 1781. otkrio planetu Uran, što mu je donelo članstvo, a potom i položaj predsednika u Londonskom kraljevskom društvu. Otkrio je i dva od pet Uranovih satelita i dva Saturnova satelita. Osmatranjem maglina, dvojnih i mnogostrukih zvezda i proučavanjem Sunčevog sistema i galaksije Mlečni Put zaslužio je naziv tvorca zvezdane (stelarne) astronomije.

    1825 - Urugvaj je objavio nezavisnost od Španije. Pod vlašću Španije teritorija potonjeg Urugvaja nalazila se od prvih decenija 16. veka. Madrid je suverenost te zemlje konačno priznao avgusta 1828.

    1841 - Rođen je švajcarski hirurg Emil Teodor Koher, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1909. Ispitivao je funkciju štitne žlezde i znatno doprineo razvoju savremene hirurgije.

    1842 - U Kragujevcu su ustavobranitelji s Tomom Vučićem Perišićem na čelu, podigli bunu seljaka. Neposredni povod bilo je nezadovoljstvo povećanjem poreza. Tada je oboren s prestola knjaz Mihailo Obrenović, posle čega je Vučić u Beogradu, kao "predvoditelj naroda", za knjaza proglasio Aleksandra Karađorđevića, koji će vladati Srbijom do 1858.

    1867 - Umro je engleski fizičar i hemičar Majkl Faradej, koji je 1831. otkrio zakon elektromagnetske indukcije, što je naučni osnov elektrotehnike, a 1833. dva osnovna zakona elektrolize - osnov elektrohemije i učenja o elektricitetu. Otkrio je i vezu magnetnog polja i svetlosti, utemeljio učenje o fizičkom polju, unapredio hemiju i optiku. Njegovim imenom nazvana je merna jedinica za električnu kapacitivnost - farad (F) - i više efekata i uređaja: "Faradejev tamni prostor", "Faradejev efekat", "Faradejev cilindar", "Faradejev broj". Pošto Faradej nije bio stručni matematičar njegove ideje i pronalaske matematički je formulisao i razradio engleski teorijski fizičar Džejms Klerk Maksvel. Dela: "Eksperimentalna istraživanja u elektricitetu", "Eksperimentalna istraživanja u hemiji i fizici", "O raznim silama u prirodi", "Predavanja o hemijskoj istoriji jedne sveće".

    1875 - Kapetan Metju Veb postao je prvi čovek koji je preplivao kanal Lamanš.

    1900 - Umro je nemački filozof Fridrih Niče. U ranoj fazi pod uticajem je Šopenhauerovog učenja (delo "Rođenje tragedije iz duha muzike") docnije stvara sopstveni sistem. Jedan je od najžešćih kritičara zapadne kulture i hrišćanstva. Površna tumačenja svrstala su ga među preteče nacizma, što ozbiljni teoretičari odbacuju. Dela: "Tako je govorio Zaratustra", "Volja za moć" (posthumno sabrane njegove misli, naslov nije njegov), "S one strane dobra i zla", "Sumrak idola", "Ljudsko, suviše ljudsko", "Genealogija morala", "Ecce homo", "Radosna nauka", "Nesavremena razmatranja".

    1906 - Umro je srpski pisac Stevan Sremac, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih realista u srpskoj književnosti. Gimnaziju i istorijsko-filološke studije završio je u Beogradu, gde ga je, iz rodne Sente, doveo ujak Jovan Đorđević, takođe poznati pisac. Bio je dobrovoljac u oslobodilačkim ratovima Srbije 1876-78. Veći deo života proveo je kao srednjoškolski profesor po provincijskim mestima Srbije. Pisao je duhovite pripovetke najčešće iz života provincije u kojima je opisivao naravi i specifične ljudske tipove, neretko utemeljene na realnim događajima. Pod naslovom "Iz knjiga starostavnih" objavio je poetizovane pripovetke iz prošlosti Srba. Ostala dela: drame "Ivkova slava", "Zona Zamfirova", romani "Pop Ćira i pop Spira", "Vukadin", politička satira "Limunacija na selu".

    1912 - Rođen je nemački državnik Erih Honeker, od 1976. do 1989. predsednik Nemačke Demokratske Republike (Istočna Nemačka), kada je oboren s vlasti na talasu masovnih antirežimskih protesta. Kao člana Komunističke partije Nemačke, nacisti su ga uhapsili 1935. i u koncentracionim logorima bio je do 1945. U Politbiro vladajuće istočnonemačke Jedinstvene socijalističke partije Nemačke (komunisti) izabran je 1958, prvi sekretar postao je 1971, a generalni sekretar 1976. Umro je 1994. u izbeglištvu u Čileu.

    1917 - Rođen je američki glumac režiser i producent Mel Ferer. Najpoznatiji je po ulogama u filmovima "Rat i mir", "Lili" i "Sunce se ponovo rađa". Režirao je i producirao filmove u kojima je glumila njegova supruga Odri Hepbern, kao što je triler "Sama u tami" iz 1967.

    1921 - SAD su potpisale s poraženom Nemačkom mirovni ugovor, čime je formalno okončano ratno stanje između dve države u Prvom svetskom ratu.

    1930 - Rođen je škotski filmski glumac Šon Koneri, koji se proslavio šezdesetih 20. veka, glumeći u vreme hladnog rata britanskog tajnog agenta Džejmsa Bonda, lik iz priča engleskog autora Jana Fleminga. Pisac koji je i sam bio obaveštajni agent je lik Džejmsa Bonda ustrojio po uzoru na srpskog obaveštajca Duška Popova, rođenog u Titelu u Bačkoj, koji je bio agent Britanije i jugoslovenske kraljevske vlade (a lažno Nemačke). Koneri je agenta 007 igrao u ukupno sedam filmova. Oskara je dobio za ulogu policajca u filmu "Nesalomivi" 1987. Magazin People 1989. proglasio ga je za "najseksepilnijeg živog muškarca". Godine 2000. britanska kraljica Elizabeta II dodelila mu je zvanje viteza. Povukao se iz sveta filma 2003. nakon "Lige izvanrednih džentlmena". Politički, bio je veliki zagovornik osamostaljenja Škotske. Filmovi: "Dr No", "Goldfinger", "Operacija grom", "Iz Rusije, s ljubavlju", "Dijamanti su večni", "Zaverenici", "Brdo izgubljenih", "Zardoz", "Nesalomivi", "Ime Ruže", "Nikad ne reci nikad", "Pravedni cilj", "Marni", "Lov na Crveni oktobar", "Indijana Džouns i poslednji krstaški pohod".

    1940 - Britansko ratno vazduhoplovstvo bacilo je u Drugom svetskom ratu prve bombe na Berlin.

    1944 - Savezničke snage oslobodile su Pariz u Drugom svetskom ratu. Na samom ulasku u grad saveznici su zastali kako bi omogućili da u Pariz prvo uđe general De Gol sa svojim Slobodnim Francuzima.

    1961 - Predsednik Brazila Žanio Kvardos neočekivano je, posle samo sedam meseci na tom položaju, podneo ostavku, navodeći kao razlog neidentifikovane "strašne snage".

    1964 - Kenet Kaunda je postao prvi predsednik Zambije. Do tada Zambija je bila britanska kolonija Severna Rodezija (Rodezija i Njasa).

    1965 - Snežna lavina koja se sručila s glečera u švajcarskim Alpima zatrpala je 108 ljudi.

    1972 - Kina je prvi put upotrebila veto u Savetu bezbednosti UN i usprotivila se prijemu Bangladeša u svetsku organizaciju.

    1988 - Iran i Irak su u Ženevi počeli pregovore bez posrednika o okončanju osmogodišnjeg rata dve susedne zemlje. Rat je okončan bez jasnog pobednika.

    1989 - Posle 12 godina i šest milijardi pređenih kilometara, američki vasionski brod bez ljudske posade "Vojadžer 2" dospeo je do planete Neptun i njenog satelita Triton i poslao na Zemlju snimke tih nebeskih tela.

    1990 - Savet bezbednosti UN odobrio je vojnu akciju protiv Iraka zbog napada te zemlje na susedni Kuvajt.

    1991 - Belorusija je objavila nezavisnost od Sovjetskog Saveza.

    1995 - "Rejnbou Vorior II", brod pokreta "Grinpis", isplovio je ka južnom Pacifiku u pokušaju da onemogući seriju francuskih atomskih proba na ostrvu Mururoa. Mururoa je atol u sastavu Francuske Polinezije.

    1999 - Austrijska policija je u Beču, na osnovu naloga Haškog tribunala, uhapsila načelnika Generalštaba Vojske Republike Srpske general-pukovnika Momira Talića, koji je u glavni grad Austrije došao na poziv OEBS, organizatora međunarodnog seminara o vojnoj doktrini. Šef delegacije RS ministar odbrane general-pukovnik Manojlo Milovanović odmah potom je sa članovima delegacije u znak protesta napustio seminar.

    2003 - U Bombaju, finansijskoj prestonici Indije, u terorističkim napadima automobilima-bombama ubijene su najmanje 52 osobe.

    2005 - U požaru u jednoj zgradi u centru Pariza, u kojoj žive afrički doseljenici, život je izgubilo najmanje 17 ljudi, među kojima su 14 bila deca.

    2007 - Grčka vlada proglasila je vanredno stanje u čitavoj zemlji, pošto je broj žrtava u požarima dostigao 50. U nezapamćenim požarima širom Grčke uništeno je 184.000 hektara šuma, pošto je prethodnih dana u toj zemlji izbilo čak 170 požara.

    2007 - Najmanje 34 osobe poginule su, a više od 50 je povređeno, u Hajderabadu u Indiji, u tri eksplozije koje su se dogodile u razmaku od nekoliko minuta. Hajderabad, glavni grad južne indijske države Andra Pradeš, ima dugu istoriju međuetničkog nasilja.

    2012 - Umro je Nil Armstrong, prvi čovek koji je kročio na Mesec. Na čelu posade kosmičkog broda "Apolo 11", čiji je glavni zadatak bio prvo iskrcavanje na Mesec, on je 20. jula 1969. bio prvi čovek koji je stupio na površinu jedinog prirodnog satelita Zemlje. Armstrong i Edvin Oldrin proveli su na Mesecu dva i po sata. Ubrzo potom napustio je NASA i postao profesor na Univerzitetu u Sinsinatiju.

    2013 - Preminuo je Andrej Mitrović, istoričar, profesor Beogradskog univerziteta, dopisni član SANU. Na beogradskom Filozofskom fakultetu 1980. stekao je zvanje redovnog profesora na katedri za Opštu savremenu istoriju. Dela: "Vreme netrpeljivih", "Angažovano i lepo", "Srbija u Prvom svetskom ratu", "Raspravljanja sa Klio".

    2021 - Preminuo je Milan Lane Gutović, glumac. Rođen u Umci, kod Beograda, Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju završio je 1967. Filmsku karijeru započeo je 1968. u filmu "Bekstva". Prvu veću ulogu na televiziji ostvaruje 1971. u seriji "Diplomci". Zapažen je ulogom u "Povratku otpisanih". Prvu glavnu ulogu igra u filmu "Drugarčine" (1979) reditelja Miće Miloševića, koji ga je angažovao i za komediju "Laf u srcu" (1981) gde se pojavio kao Srećko Šojić. Posebnu popularnost donela mu je uloga Šojića u seriji "Bela lađa" (2006-2011). Kao pozorišni glumac upamćen je predstavama "Protekcija", "Kad su cvetale tikve", "Buba u uhu", "Ruženje naroda u dva dela", "Kolubarska bitka". Poslednje dve decenije, takođe izuzetno uspešno igrao je svoj "Kabare", s kojim je gostovao širom sveta. Godine 2006. postao je Prvak Narodnog pozorišta.

    2022 - Nuklearna elektrana Zaporožje u Energodaru isključena je sa ukrajinske elektrodistribucione mreže zbog ratnih dejstava, pošto su poslednja dva reaktora, od ukupno šest, isključena usled nestabilnih okolnosti. Kako je "Energoatom" saopštio bezbednosni sistemi funkcionisali su nadalje redovno. Elektrana je ponovo uključena dva dana docnije. Nedelju dana potom u Zaporožje je pristigla misija Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka



    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeSub Avg 26, 2023 9:19 am


    Dogodilo se na današnji dan,26.08.

    Danas je subota, 26. avgust, 238. dan 2023. Do kraja godine ima 127 dana.

    1346 - U bici kod Kresija na severu Francuske u Stogodišnjem ratu, u kojoj su trupe engleskog kralja Edvarda III porazile brojčano znatno nadmoćnije francuske teške oklopnike kralja Filipa VI, Englezi i Velšani su prvi put upotrebili samo pešadiju naoružanu ogromnim lukovima, poznatim kao "longbouz", koji su izbacivali strele na izuzetno veliku daljinu i pokazali se kao veoma ubojiti.

    1541 - Sultan Sulejman II osvojio je Budim i anektirao Mađarsku, koja je do 1686. bila turska provincija Budimski pašaluk. Turska je zaposela centralne i južne delove Ugarske dok su severni i zapadni deo zauvek ostali van turskih teritorija i od tada su uključeni u sklop Habzburških zemalja.

    1676 - Rođen je engleski državnik Robert Volpol, prvi britanski premijer (prvi nakon proglašenja Ujedinjenog Kraljevstva). Predsednik vlade bio je od 1721. do 1742, najduže u istoriji Velike Britanije.

    1723 - Umro je holandski prirodnjak Antoni van Levenhuk, koji je otkrio do tada nepoznati svet mikroorganizama. Bruseći optička sočiva, stvorio je prve jednostavne mikroskope, čemu je potom posvetio dosta vremena i konstruisao je oko 400 mikroskopa. Rezultate istraživanja krvnih sudova, strukture kostiju, mišića, eritrocita i spermatozoida objavljivao je u izdanjima Londonskog kraljevskog društva čiji je bio član.

    1740 - Rođen je francuski pronalazač Žozef Mišel Mongolfje, koji je s bratom Žakom Etjenom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.

    1899 - Rođen je srpski pisac Radojko Jovanović, poznat kao Rade Drainac, boem, buntovni individualista, večiti putnik, autor neposrednih lirskih ispovesti. Dela: zbirke pesama "Modri smeh", "Erotikon", "Lirske minijature", "Dah zemlje", pripovetke "Srce na pazaru", roman "Španski zid".

    1906 - Rođen je američki virusolog Albert Brus Sejbin, pronalazač vakcine protiv poliomielitisa (zarazna dečja paraliza). Sejbinova vakcina, spravljena od oslabljenih virusa, prvi put je masovno primenjena u Sovjetskom Savezu. Bio je profesor Medicinskog koledža Univerziteta u Sinsinatiju (SAD) i docnije predsednik Vajcmanovog instituta u Izraelu.

    1910 - Umro je američki filozof i psiholog Vilijam Džejms, tvorac personalističke verzije pragmatizma prema kojoj u osnovi istinitog saznanja leži "volja za verovanjem". Dela: "Pragmatizam", "Principi psihologije", "Volja za verovanjem", "Eseji o radikalnom empirizmu", "Razlike u religioznom iskustvu".

    1914 - Rođen je argentinski pisac Hulio Kortasar, jedan od najznačajnijih u latinoameričkoj literaturi, majstor kratke priče. Motivi igre, rituala i mita uvrstili su ga među najveća imena svetske književnosti, dok njegovom prozom dominiraju socijalno-političke teme. Dela: zbirke pripovedaka "Tajno oružje", "Kraj igre", "Sve vatre oganj", "Neko ko ovuda ide", "Toliko volimo Glendu", "Progonitelj", romani "Školice", "Manuelova knjiga", književni ogledi "Poslednja runda", "Istorija kronopija i fama", "Put oko dana za 80 svetova", putopis "Autonauti kosmoputa".

    1920 - Ratifikovan je 19. amandman ustava SAD, kojim su žene dobile pravo glasa.

    1934 - Adolf Hitler je zatražio od Francuske da Nemačkoj ustupi oblast Sar (pogranična oblast prema Francuskoj) koja je Versajskim ugovorom posle Prvog svetskog rata stavljena pod francusku okupaciju i privremenu upravu.

    1939 - Doneta je Uredba o ustanovljenju Banovine Hrvatske. Prethodio joj je sporazum predsednika vlade (Ministarskog saveta) Kraljevine Jugoslavje Dragiše Cvetkovića i vođe Hrvatske seljačke stranke Vladimira Mačeka. U njen sastav ušle su Savska i Primorska banovina i srezovi Dubrovnik, Šid, Ilok, Brčko, Gradačac, Derventa, Travnik i Fojnica. Veći deo tih teritorija, osim u Sremu, nikada ranije nisu bili sastavni deo Hrvatske, ni Dubrovnik. Banovina Hrvatska obrazovana je s ciljem pacifikacije prilika u zemlji, a najverovatnije posle pritiska britanske diplomatije.

    1944 - Bugarska, saveznica Nemačke u Drugom svetskom ratu, suočena sa nadiranjem sovjetskih trupa, saopštila je da istupa iz rata.

    1945 - Treće zasedanje AVNOJ-a potvrdilo je u Beogradu odluke donete posle zasedanja AVNOJ-a u Jajcu 1943. i usvojilo preporuke savezničke konferencije na Jalti. Doneta je i rezolucija o teritorijalnim pravima Jugoslavije na krajeve koji su posle Prvog svetskog rata priključeni Italiji: Slovenačko primorje, Beneška Slovenija, Trst, Istra, Rijeka, Zadar i ostrva Lastovo i Palagruža. AVNOJ je tada promenio ime u - Privremena Narodna skupština.

    1972 - Otvorene su 20. Olimpijske igre u Minhenu, upamćene po napadu pripadnika palestinske terorističke organizacije "Crni septembar" na Olimpijsko selo kada je ubijeno 11 izraelskih sportista.

    1974 - Umro je američki pilot Čarls Ogastas Lindberg, koji je prvi preleteo Atlantski okean. Avionom "Duh Sent Luisa" u maju 1927. preleteo je za 33 časa i 32 minuta 5.856 kilometara od Njujorka do Pariza, što je pravi podvig jer tada nije bilo ni radara, ni sigurnih radio-veza. Posle otmice i ubistva njegovog sina Čarlsa 1932, u SAD je donesen tzv. Lindbergov zakon kojim je za otmicu predviđena smrtna kazna. Po dolasku na vlast u Nemačkoj Adolfa Hitlera, javno je ispoljavao simpatije za nacizam i protivio se ulasku SAD u Drugi svetski rat protiv Sila osovine.

    1978 - Venecijanski kardinal Albino Lučani postao je papa Jovan Pavle I. Umro je 33 dana docnije, kako je zvanično saopšteno, od srčanog udara. Mediji su neretko špekulisali da je otrovan.

    1978 - Jan Zigmund je kao prvi Nemac poleteo u kosmos u sovjetskom brodu "Sojuz 31".

    1982 - Argentinska vlada ukinula je zabranu delovanja političkih partija.

    1990 - U eksploziji u jami "Dobrnja-jug" rudnika Kreka, koja je izazvala najveću katastrofu u jugoslovenskom rudarstvu, poginulo je 180 rudara.

    1993 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin potpisao je sporazum o prijateljstvu s Češkom, nakon što je osudio invaziju armija Varšavskog pakta na Čehoslovačku 1968.

    1996 - Južnokorejski sud je osudio bivšeg predsednika Južne Koreje Čun Du Hvana na smrt pod optužbom da je 1979. izveo vojni udar kojim je prigrabio vlast, a njegovog naslednika Ro Te Vua na 22,5 godina zatvora. Docnije je pomilovan.

    1997 - Frederik Viljem de Klerk, poslednji beli predsednik Južne Afrike, dao je ostavku na funkciju šefa opozicione Nacionalne partije i povukao se iz političkog života.

    2003 - Izborna komisija u Ruandi saopštila je da je Pol Kagame pobedio na predsedničkim izborima u Ruandi, prvim u toj afričkoj zemlji posle građanskog rata 1994. u kojem su žtve mahom bili pripadnici manjinskog plemena Tutsi. Opozicija je odbila da prizna zvanični rezultat.

    2004 - U minobacačkom napadu na džamiju u iračkom gradu Kufa, u kom su se nalazile okupljene pristalice šiitskog vođe Muktada el Sadra, poginulo je 29 osoba.

    2006 - Umro je ruski umetnik Vladimir Tretčikov. Poznat po radovima koji su bili izuzetno popularni 60-ih i 70-ih 20. v. Rođen u Rusiji, preselio se u Južnu Afriku 1946. a četiri godine kasnije naslikao je "Kinesku devojku", poznatu i kao "Zelena dama", koja je prodata u više od pola miliona kopija. Smatra se da je ta slika, u vidu printova, prodata u više primeraka nego "Mona Liza" Leonarda da Vinčija, ili "Suncokreti" Vinsenta van Goga. Slika je imala veliki uticaj na britansku popularnu kulturu 60-ih, a našla se i u filmu "Alfie" Majkla Kejna iz 1966.

    2007 - Vrhovni politički lideri iračkih šiita, sunita i Kurda saopštili su da su potpisali sporazum o postizanju pomirenja između zavađenih grupacija u toj zemlji. Predstavnici šiita, sunita i Kurda postigli su i konsenzus o ublažavanju mera protiv bivših članova partije BAAS Sadama Huseina.

    2007 - U saobraćajnoj nesreći na istoku Ugande 71 vojnik je poginuo a 41 je povređen. Udes se dogodio kada je kamion u kojem su se vojnici nalazili udario u betonsku ogradu pored planinskog puta.

    2019 - Na granici Srbije i Severne Makedonije otvoren je integrisani prelaz Preševo - Tabanovce, koji podrazumeva zajedničku kontrolu. Novi granični prelaz odgovor je na očekivanja privrednika da se ubrzaju procedure, usklade propisi, i time otklone barijere.

    2021 - U Kabulu, kod aerodroma, u vreme paničnih evakuacija stranih trupa i mnoštva civila, dogodili su se teroristički napadi u kojima su poginule najmanje 183 osobe, od čega 13 vojnika SAD, a više od 150 osoba je povređeno. Napadnut je ulaz aerodroma, poznat kao Ebi gejt, kao i prostor kod hotela Baron. Bombaši samoubice ušli su u masu prisutnih i aktivirali eksploziv. Među žrtvama su bili i pripadnici talibanskih formacija, a kao počinilac oglasila se takozvana Islamska država.

    2022 - Cena gasa u Evropi dostigla je cenu 3.319 dolara za hiljadu kubika, na londonskoj ICE berzi. Šokantne promene cena gasa usledile su ubrzo pošto je započeo rat u Ukrajini februara te godine.
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka



    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeNed Avg 27, 2023 9:53 am


    Dogodilo se na današnji dan, 27.08.

    Na današnji dan 1541. godine sultan Sulejman II osvojio je Budim i anektirao Mađarsku, koja je do 1686. bila turska provincija Budimski pašaluk. Turska je zaposela centralne i južne delove Ugarske dok su severni i zapadni deo zauvek ostali van turskih teritorija i od tada su uključeni u sklop Habzburških zemalja.

    Danas je nedelja, 27. avgust, 239. dan 2023. Do kraja godine ima 126 dana.

    1346 - U bici kod Kresija na severu Francuske u Stogodišnjem ratu, u kojoj su trupe engleskog kralja Edvarda III porazile brojčano znatno nadmoćnije francuske teške oklopnike kralja Filipa VI , Englezi i Velšani su prvi put upotrebili samo pešadiju naoružanu ogromnim lukovima, poznatim kao "longbouz", koji su izbacivali strele na izuzetno veliku daljinu i pokazali se kao veoma ubojiti.

    1676 - Rođen je engleski državnik Robert Volpol, prvi britanski premijer (prvi nakon proglašenja Ujedinjenog Kraljevstva). Predsednik vlade bio je od 1721. do 1742, najduže u istoriji Velike Britanije.

    1723 - Umro je holandski prirodnjak Antoni van Levenhuk, koji je otkrio do tada nepoznati svet mikroorganizama. Bruseći optička sočiva, stvorio je prve jednostavne mikroskope, čemu je potom posvetio dosta vremena i konstruisao je oko 400 mikroskopa. Rezultate istraživanja krvnih sudova, strukture kostiju, mišića, eritrocita i spermatozoida objavljivao je u izdanjima Londonskog kraljevskog društva čiji je bio član.

    1740 - Rođen je francuski pronalazač Žozef Mišel Mongolfje, koji je s bratom Žakom Etjenom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.

    1743 - Rođen je francuski hemičar Antoan Lavoazije, jedan od tvoraca moderne hemije. Otkrio je da je vazduh smeša kiseonika i azota, dokazao je da je voda spoj kiseonika i vodonika, utvrdio značaj kiseonika za sagorevanje i oksidaciju, postavio Zakon o neuništivosti materije, izradio niz novih metoda za kvantitativnu hemijsku analizu. Spalivši dijamant, dokazao je da je kristalizovani ugljenik. Revolucionarni sud ga je, sa još 27 optuženih, osudio na smrt i pogubio istog dana na giljotini u maju 1794. na vrhuncu jakobinskog terora tokom Francuske revolucije, pod optužbom da je "zastupnik ubiranja kraljevskog poreza".

    1866 - Na skupštini 16 studentskih, đačkih i pevačkih društava iz Vojvodine i tadašnje Srbije i istaknutih političkih i javnih radnika iz gotovo svih srpskih zemalja, u Novom Sadu je osnovana Ujedinjena omladina srpska. Organizacija stvorena radi prosvetnog, kulturnog i naučnog uzdizanja srpskog naroda. Delovala je u Srbiji i drugim srpskim krajevima kao i pod vlašću Austrije i Turske. Rad Ujedinjene omladine srpske obustavljen je 1872.

    1899 - Rođen je srpski pisac Radojko Jovanović, poznat kao Rade Drainac, boem, buntovni individualista, večiti putnik, autor neposrednih lirskih ispovesti. Dela: zbirke pesama "Modri smeh", "Erotikon", "Lirske minijature", "Dah zemlje", pripovetke "Srce na pazaru", roman "Španski zid".

    1906 - Rođen je američki virusolog Albert Brus Sejbin, pronalazač vakcine protiv poliomielitisa (zarazna dečja paraliza). Sejbinova vakcina, spravljena od oslabljenih virusa, prvi put je masovno primenjena u Sovjetskom Savezu. Bio je profesor Medicinskog koledža Univerziteta u Sinsinatiju (SAD) i docnije predsednik Vajcmanovog instituta u Izraelu.

    1910 - Umro je američki filozof i psiholog Vilijam Džejms, tvorac personalističke verzije pragmatizma prema kojoj u osnovi istinitog saznanja leži "volja za verovanjem". Dela: "Pragmatizam", "Principi psihologije", "Volja za verovanjem", "Eseji o radikalnom empirizmu", "Razlike u religioznom iskustvu".

    1914 - Rođen je argentinski pisac Hulio Kortasar, jedan od najznačajnijih u latinoameričkoj literaturi, majstor kratke priče. Motivi igre, rituala i mita uvrstili su ga među najveća imena svetske književnosti, dok njegovom prozom dominiraju socijalno-političke teme. Dela: zbirke pripovedaka "Tajno oružje", "Kraj igre", "Sve vatre oganj", "Neko ko ovuda ide", "Toliko volimo Glendu", "Progonitelj", romani "Školice", "Manuelova knjiga", književni ogledi "Poslednja runda", "Istorija kronopija i fama", "Put oko dana za 80 svetova", putopis "Autonauti kosmoputa".

    1920 - Ratifikovan je 19. amandman ustava SAD, kojim su žene dobile pravo glasa.

    1934 - Adolf Hitler je zatražio od Francuske da Nemačkoj ustupi oblast Sar (pogranična oblast prema Francuskoj) koja je Versajskim ugovorom posle Prvog svetskog rata stavljena pod francusku okupaciju i privremenu upravu.

    1939 - Doneta je Uredba o ustanovljenju Banovine Hrvatske. Prethodio joj je sporazum predsednika vlade (Ministarskog saveta) Kraljevine Jugoslavje Dragiše Cvetkovića i vođe Hrvatske seljačke stranke Vladimira Mačeka. U njen sastav ušle su Savska i Primorska banovina i srezovi Dubrovnik, Šid, Ilok, Brčko, Gradačac, Derventa, Travnik i Fojnica. Veći deo tih teritorija, osim u Sremu, nikada ranije nisu bili sastavni deo Hrvatske, ni Dubrovnik. Banovina Hrvatska obrazovana je s ciljem pacifikacije prilika u zemlji, a najverovatnije posle pritiska britanske diplomatije.

    1944 - Bugarska, saveznica Nemačke u Drugom svetskom ratu, suočena sa nadiranjem sovjetskih trupa, saopštila je da istupa iz rata.

    1972 - Otvorene su 20. Olimpijske igre u Minhenu, upamćene po napadu pripadnika palestinske terorističke organizacije "Crni septembar" na Olimpijsko selo kada je ubijeno 11 izraelskih sportista.

    1974 - Umro je američki pilot Čarls Ogastas Lindberg, koji je prvi preleteo Atlantski okean. Avionom "Duh Sent Luisa" u maju 1927. preleteo je za 33 časa i 32 minuta 5.856 kilometara od Njujorka do Pariza, što je pravi podvig jer tada nije bilo ni radara ni sigurnih radio-veza. Posle otmice i ubistva njegovog sina Čarlsa 1932, u SAD je donesen tzv. Lindbergov zakon kojim je za otmicu predviđena smrtna kazna. Po dolasku na vlast u Nemačkoj Adolfa Hitlera, javno je ispoljavao simpatije za nacizam i protivio se ulasku SAD u Drugi svetski rat protiv Sila osovine.

    1978 - Venecijanski kardinal Albino Lučani postao je papa Jovan Pavle I . Umro je 33 dana docnije, kako je zvanično saopšteno, od srčanog udara. Mediji su neretko špekulisali da je otrovan.

    1978 - Jan Zigmund je kao prvi Nemac poleteo u kosmos u sovjetskom brodu "Sojuz 31".

    1982 - Argentinska vlada ukinula je zabranu delovanja političkih partija.

    1990 - U eksploziji u jami "Dobrnja-jug" rudnika Kreka, koja je izazvala najveću katastrofu u jugoslovenskom rudarstvu, poginulo je 180 rudara.

    1993 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin potpisao je sporazum o prijateljstvu s Češkom, nakon što je osudio invaziju armija Varšavskog pakta na Čehoslovačku 1968.

    1996 - Južnokorejski sud je osudio bivšeg predsednika Južne Koreje Čun Du Hvana na smrt pod optužbom da je 1979. izveo vojni udar kojim je prigrabio vlast, a njegovog naslednika Ro Te Vua na 22,5 godina zatvora. Docnije je pomilovan.

    1997 - Frederik Viljem de Klerk, poslednji beli predsednik Južne Afrike, dao je ostavku na funkciju šefa opozicione Nacionalne partije i povukao se iz političkog života.

    2003 - Izborna komisija u Ruandi saopštila je da je Pol Kagame pobedio na predsedničkim izborima u Ruandi, prvim u toj afričkoj zemlji posle građanskog rata 1994. u kojem su žrtve mahom bili pripadnici manjinskog plemena Tutsi. Opozicija je odbila da prizna zvanični rezultat.

    2004 - U minobacačkom napadu na džamiju u iračkom gradu Kufa, u kom su se nalazile okupljene pristalice šiitskog vođe Muktada el Sadra, poginulo je 29 osoba.

    2006 - Umro je ruski umetnik Vladimir Tretčikov. Poznat po radovima koji su bili izuzetno popularni 60-ih i 70-ih 20. veka. Rođen u Rusiji, preselio se u Južnu Afriku 1946. a četiri godine kasnije naslikao je "Kinesku devojku", poznatu i kao "Zelena dama", koja je prodata u više od pola miliona kopija. Smatra se da je ta slika, u vidu printova, prodata u više primeraka nego "Mona Liza" Leonarda da Vinčija, ili "Suncokreti" Vinsenta van Goga. Slika je imala veliki uticaj na britansku popularnu kulturu 60-ih, a našla se i u filmu "Alfie" Majkla Kejna iz 1966.

    2007 - Vrhovni politički lideri iračkih šiita, sunita i Kurda saopštili su da su potpisali sporazum o postizanju pomirenja između zavađenih grupacija u toj zemlji. Predstavnici šiita, sunita i Kurda postigli su i konsenzus o ublažavanju mera protiv bivših članova partije BAAS Sadama Huseina.

    2007 - U saobraćajnoj nesreći na istoku Ugande 71 vojnik je poginuo a 41 je povređen. Udes se dogodio kada je kamion u kojem su se vojnici nalazili udario u betonsku ogradu pored planinskog puta.

    2019 - Na granici Srbije i Severne Makedonije otvoren je integrisani prelaz Preševo - Tabanovce, koji podrazumeva zajedničku kontrolu. Novi granični prelaz odgovor je na očekivanja privrednika da se ubrzaju procedure, usklade propisi, i time otklone barijere.
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka



    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimePon Avg 28, 2023 9:20 am

    Dogodilo se na današnji dan, 28.08.

    Na današnji dan 1219. godine patrijarh Manojlo Saranten, uz saglasnost vizantijskog (nikejskog) cara Teodora I Laskarisa hirotonisao je Savu Nemanjića, potonjeg Svetog Savu, za prvog srpskog arhiepiskopa. Tim činom Srpska Pravoslavna crkva postaje autokefalna (samostalna). Središte srpske crkve u prvo vreme bilo je u manastiru Žiča. Car Stefan Dušan uzdigao je 1346. srpsku crkvu na rang patrijaršije.

    Danas je ponedeljak, 28. avgust, 240. dan 2023. Do kraja godine ima 125 dana.

    430 - Umro je Aurelije Avgustin, poznatiji kao Sveti Avgustin, episkop u rimskoj severnoj Africi, najznamenitiji predstavnik rane hrišćanske misli (patristike). U najvažnijem delu "O državi Božjoj" pravio je razliku između idealne, večne "države Božje" i privremenih, prolaznih oblika zemaljske države. To delo je dugo bilo osnov crkvenog tumačenja svetovnih ustanova. Napisao je i neku vrstu autobiografije: "Ispovesti".

    1645 - Umro je holandski pravnik, pisac i humanista Huig de Grot, poznat kao Hugo Grocijus, osnivač nauke o međunarodnom pravu. Pripadao je "školi prirodnog prava" i dokazivao je jednakost ljudi među sobom i pred zakonom. Zastupao je tezu da su mora (i okeani) opšte dobro i da pojedine zemlje nemaju pravo njihovog ekskluzivnog korišćenja. Zalagao se za versku toleranciju (bilo je to vreme sukoba Katolika i Protestanata u Grocijusovoj Holandiji), ali je 1618. uhapšen u Utrehtu i 1619. osuđen na doživotnu robiju kao jeretik. Uspeo je 1621. da pobegne u Francusku i od 1635. do smrti 1645. bio je ambasador Švedske u Francuskoj. Dela: pravna i religiozna - "De iure belli ac pacis", "Mare liberum", "De iure praedae", "De veritate religionis Christianae", "Via et votum ad pacem ecclesiasticam", drame - "Christus patiens", "Sophomphaneas", "Adamus exul". Srbe je zadužio pisanjem o srpskoj narodnoj poeziji, kojom se oduševljavao, i prevodom više narodnih pesama, uključujući "Hasanaginicu". Bio je pod uticajem Herdera koji je takođe bio sklon Srbima. Ostavio je jednu od najvećih i najzanimljivijih zbirki pisama. Dela: romani "Faust", "Vilhelm Majster", "Verter", "Izbor po srodnosti", drame "Gec od Birlinhema", "Egmont", "Ifigenija na Tauridi", "Torkvato Taso", tragedije "Klaviho", "Vanbračna kći", ep "Herman i Doroteja", putopis "Putovanje po Italiji", autobiografsko delo "Iz mog života", poezija "Marijenbadska elegija", "Rimske elegije", "Zapadno-istočni divan", epigrami "Ksenije", "Teorija boja".

    1749 - Rođen je nemački pisac Johan Volfgang Gete, jedno od najvećih imena svetske literature. Nekoliko godina posle završenih studija prava u Stazburu preselio se u Vajmar, gde je 28 godina bio upravnik pozorišta. Pored literarnog stvaralaštva - pisao je liriku, drame, romane, intenzivno se bavio filozofijom, prirodnim naukama, slikarstvom i državničkim poslovima u Vajmaru.

    1813 - Od rana u bici na Deligradu umro je srpski junak iz Prvog srpskog ustanka Jovan Kursula, opevan u narodnim pesmama. U nizu bitaka istakao se junaštvom, posebno u boju na Crnom vrhu 1809. kada su Turci pod komandom Alije Gušanca pokušali da prodru u Gružu i Jasenicu i u septembru 1810. na Varvarinskom polju, kada je junaštvom zadivio i Turke i ruske dobrovoljce koji su se borili na strani Srba.

    1833 - Parlament je zabranio trgovinu robovima u celoj Britanskoj imperiji.

    1849 - Austrijske trupe pod komandom generala, potonjeg maršala, Jozefa Radeckog zauzele su italijanski grad Veneciju posle opsade započete 20. jula 1849.

    1877 - Rođen je engleski proizvođač automobila i pilot Čarls Stjuart Rols, koji je s Frederikom Rojsom 1906. osnovao kompaniju za proizvodnju automobila "Rols-Rojs". Rojsova firma počela je 1904. da pravi automobile, koji su impresionirali Rolsa, i njih dvojica su dve godine kasnije postali suvlasnici kompanije čija su vozila u automobilskoj industriji postala simbol luksuza i kvaliteta. Kompanija "Rols-Rojs" proizvodi i avionske motore. Rols je prvi pilot koji je, juna 1910. preleteo Lamanš u oba pravca bez zaustavljanja, a u julu 1910. je kao prvi britanski pilot poginuo u avionskoj nesreći.

    1916 - Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila rat Rumuniji.

    1944 - U francuskom gradu Marselj predali su se preostali nemački vojnici, a istog dana je oslobođen i obližnji Tulon.

    1973 - U zemljotresu jugozapadno od Siudad Meksika poginulo je više od 500 osoba.

    1987 - Umro je američki filmski režiser Džon Hjuston, jedan od najistaknutijih američkih sineasta 20. veka, važio je za posebno veštog u radu s glumcima. Snimio je mnoštvo filmova, najviše pustolovnog i kriminalističkog žanra. Filmovi: "Malteški soko", "Rt Largo", "Bejasmo stranci", "Blago Sijera Madre", "Džungla na asfaltu", "Crvena značka za hrabrost", "Afrička kraljica", "Mobi Dik", "Noć iguane", "Odsjaj u zlatnom oku", "Grad izobilja", "Naš čovek iz Australije", "Sudija za vešanje", "Eni", "Ispod vulkana".

    1994 - Okončan je dvodnevni referendum u Republici Srpskoj, na kojem je više od 90 odsto građana odbacilo mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu i Hercegovinu.

    1995 - Minobacačka granata usmrtila je na sarajevskoj pijaci Markale 37 i ranila 85 osoba, za šta su posle ekspresne istrage optuženi Srbi, što je poslužilo kao izgovor za masovne napade NATO avijacije na Republiku Srpsku. Docnije se pojavio izveštaj prema kojem je tragedija inscenirana od strane ratnog rukovodstva u Sarajevu, što je potvrdio i visoki funkcioner UN Jasuši Akaši.

    1997 - U krvavom obračunu rivalskih bandi u zloglasnom venecuelanskom zatvoru "Eldorado" poginulo je 29 osoba.

    1999 - U saobraćajnoj nesreći poginuli su makedonski ministar Radomir Stojkovski, njegova supruga, kćerka i vozač, posle čega su norveški vojnici iz vozila međunarodnih snaga, koje je izazvalo nesreću, odbili da se podvrgnu testu alkohola u krvi. Poručnika koji je skrivio smrt četvoro ljudi, sud u Oslu je u martu 2000. osudio na godinu dana zatvora.

    2007 - Umro je Francisko Umbral, jedan od najvećih španskih savremenih pisaca. Objavio je preko 80 knjiga, među kojima su "Smrtnik i ruža" i "Madridska trilogija". Dobitnik je uglednih španskih priznanja poput Nagrade princa od Asturije za književnost 1996. i nagrade Servantes 2000.

    2007 - Umrla je Draga Jonaš, spikerka i novinar. Bila je spiker Radio Beograda još u Kraljevini Jugoslaviji. Godine 1951. ponovo se zaposlila u Radio Beogradu i decenijama je bila neprevaziđeni glas beogradskog radija. Dobitnik je "Vukove nagrade" za 2004. za unapređenje srpske kulture, prosvete i nauke. Bila je učitelj brojnih potonjih spikera i novinara Radio Beograda i Televizije Srbije.

    2008 - Glavni tužilac Južne Osetije Tejmuraz Hugajev izjavio je da su, tokom petodnevnih sukoba, započetih 8. avgusta u toj otcepljenoj gruzijskoj autonomnoj oblasti poginula 1.692 civila, da je ranjeno oko 1.500 osoba, ali da broj žrtava nije konačan.

    2013 - Dovođenjem poslednje grupe etiopskih Jevreja u Izrael, okončana je višedecenijska akcija preseljavanja pripadnika te drevne zajednice u jevrejsku državu. Uzima se da u svetu pripadnika Beta Izrael grupacije, odnosno etiopskih Jevreja, ima oko 150.000 od čega je oko 130.000 nastanjeno u Izraelu. Postupno, sistematsko preseljavanje započelo je poznih sedamdesetih.

    2018 - Ekipa naučnika CERN -a, Evropske asocijacije za nuklearna istraživanja koja je smeštena u Švajcarskoj, obelodanila je, šest godina nakon što je Higsov bozon otkriven, na koji način se on raspada na fundamentalne čestice poznate kao botom kvarkovi. Ovo istraživanje od ključnog je značaja za modernu fiziku pošto rezultati mogu ili da sasvim uzdrmaju postojeće teorije i ukažu na novu pristup fizici ili da potvrde Standardni model, koji je zasnovan na ideji da Higsovo polje "daje" masu kvarkovima i drugim elementarnim česticama.

    2019 - Peruanski mediji obelodanili su nalaze arheologa Ferena Kastilja kod Pampa la Kruza, nedaleko od grada Truhiljo, približno 700 kilometara severno od Lime. Kastiljo je razjasnio detalje šokantnih nalaza koji su prethodno bili delimično poznati. Pronađeni su posmrtni ostaci dece, njih 227. Deca su bila žrtvovana u skladu s ritualima pretkolumbovske civilizacije Kimu.

    Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Uspenije presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika. U narodu poznat kao Velika Gospojina, praznik je majki i dece. Prema narodnom kalendaru, između Velike i Male Gospojine, 21. septembra, najbolje je brati lekovito bilje.
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka



    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeUto Avg 29, 2023 8:24 am


    Dogodilo se na današnji dan, 29.08.

    Na današnji dan 1521. Turci su pod komandom sultana Sulejmana II, posle dvomesečne opsade, prvi put osvojili Beograd. Potom su silom iselili većinu stanovnika i grad temeljno opljačkali, odnevši u Carigrad brojne kulturne i istorijske vrednosti. Između ostalog tada je deo stanovnika odveden u Carigrad i vekovima su njihovi potomci važili kao vrsni znalci pojedinih zanata u tom gradu.

    Danas je utorak, 29. avgust, 241. dan 2023. Do kraja godine ima 124 dana.

    1526 - Više od 100.000 Turaka pod komandom sultana Sulejmana II porazilo je kod Mohača (danas mađarski deo Baranje) za manje od dva časa oko 30.000 Mađara, čime je nestala Ugarska kao samostalna država. U bici je poginulo čak 24.000 mađarskih vojnika, uključujući i ugarskog kralja Lajoša II. Turci su ubrzo obrazovali pašaluk s centrom u Budimu i on će postojati sve do pobedonosnih pohoda Eugena Savojskog na samom kraju 17. veka.

    1619 - Rođen je francuski državnik Žan Batist Kolber, ministar finansija kralja Luja XIV, jedan od rodonačelnika privrednog protekcionizma. Uveo je zaštitne carine, dao velike povlastice industriji, usavršio je i povećao trgovačku i ratnu mornaricu, modernizovao ratne luke, izgradio sistem kanala. Takođe, nastavio je kolonijalnu ekspanziju.

    1632 - Rođen je engleski filozof Džon Lok, jedan od utemeljivača empirizma. Osporavao je teoriju o urođenim idejama i principima i uspostavio načelo da nema ničeg u razumu što prethodno nije prošlo kroz čula i da sve ideje kojima razum operiše potiču iz iskustva. Kao politički filozof zalagao se za versku toleranciju i poštovanje različitosti. Snažno je uticao na kasnije filozofe empiričare i teoretičare liberalizma. Dela: "Ogled o ljudskom razumu", "Pisma o toleranciji", "Dve rasprave o vladi", "Vaspitanje".

    1756 - Invazijom na Saksoniju, pruski kralj Fridrih II otpočeo je Sedmogodišnji rat.

    1792 - Najmanje 900 ljudi udavilo se na britanskom ratnom brodu "Rojal Džorž" u kanalu Spithed kod južne engleske luke Portsmaut, gde je bio na opravci.

    1820 - U Portugaliji je pod uticajem ideja Francuske revolucije izbila antimonarhistička pobuna, posle koje je kralj Žoao VI prisiljen da prihvati demokratski ustav, koji je suspendovao već 1821.

    1825 - Portugalija je priznala nezavisnost Brazila pod carem Pedrom I. Vladar nove države bio je princ iz portugalske vladarske porodice Braganca.

    1842 - Prvi opijumski rat između Velike Britanije i Kine okončan je mirom u Nankingu, kojim su Kanton, Šangaj i ostale kineske luke otvorene za britanske trgovce. Britanci su dobili široke trgovinske povlastice, a Kina je, posle uplitanja ostalih velesila, postupno potpala pod uticaj zapadnih država pa i zapadne kulture.

    1862 - Rođen je belgijski pisac flamanskog etničkog porekla Moris Meterlink, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1913. Dela: pozorišni komadi "Peleas i Melisanda", "Mona Vana", "Plava ptica", "Princeza Malen", dela filozofsko-lirske inspiracije "Mudrost i sudbina", "O smrti", "Život pčela", "Život mrava", zbirka pesama "Topli staklenci".

    1871 - Rođen je francuski državnik Alber Lebren, predsednik Francuske od 1932. do 1940. Kao poslednji predsednik Treće republike, posle nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu nateran je da vlast preda vladi maršala Petena, koja je obrazovana pod pritiskom okupatora.

    1885 - Nemački inženjer Gotlib Dajmler patentirao je prvi motocikl.

    1915 - Rođena je švedska glumica Ingrid Bergman, koja je svetsku slavu stekla filmovima snimljenim u SAD. Filmovi: "Dr Džekil i gospodin Hajd", "Za kim zvona zvone", "Plinsko svetlo" (Oskar), "Ozloglašena", "Trijumfalna kapija", "Jovanka Orleanka", "Stromboli", "Evropa 51", "Mi žene", "Helena i muškarci", "Anastasija" (Oskar), "Intermeco", "Volite li Bramsa", "Poseta", "Begunac u Beču", "Kazablanka" (Oskar).

    1922 - Rođen je Ričard Blekvel, holivudski dizajner i kreator, tvorac liste "Deset najgore odevenih žena sveta". Prvu listu te vrste objavio je 1960. i na njoj se na prvom mestu našla italijanska glumica Ana Manjani, a na drugom Brižit Bardo. Naredne godine drugo mesto je pripalo Sofiji Loren. Godine 1969. britanska kraljica Elizabeta II našla se na prvom mestu Blekvelove liste.

    1923 - Rođen je engleski filmski i pozorišni glumac, producent i režiser Ričard Semjuel Atenboro, koji je igrao u više od 60 filmova i ostvario niz sjajnih uloga. Filmovi: "Mladi Vinston", "Nedostižni most", "Magija smrti", "Gandi".

    1944 - Na zahtev izbegličke jugoslovenske vlade, koja je to učinila pod pritiskom britanskog premijera Vinstona Čerčila, kralj Jugoslavije Petar II je u Drugom svetskom ratu oduzeo komandu Dragoljubu Draži Mihailoviću i priznao Josipa Broza Tita za jedinog vođu jugoslovenskih snaga otpora nemačkoj okupacionoj sili.

    1945 - Trupe SAD pod komandom generala Džordža Maršala počele su iskrcavanje na tlo poraženog Japana.

    1949 - Sovjetski Savez je izveo prvu eksploziju atomske bombe, ali je Moskva o tome ćutala. Kad su 22. septembra 1949. eksploziju potvrdile vlade SAD, Velike Britanije i Kanade, postalo je jasno da je teorija vlade SAD o globalnoj nadmoći oborena. Činjenica da Sovjetski Savez poseduje atomsko oružje izazvala je veliko komešanje u Vašingtonu, a pojedinci u vladajućim krugovima predlagali su preventivni rat - dok još postoji premoć SAD.

    1958 - Rođen je američki muzičar afroameričkog porekla Majkl Džozef Džekson. Rođen je u porodici muzičara i debitovao je na profesionalnoj sceni sa svega jedanaest godina kao član grupe "Džekson 5". Samostalnu karijeru započeo je 1971. Pet njegovih albuma spadaju među najprodavanije u istoriji muzike. Ukupno, njegovi albumi prodati su u više od 750 miliona primeraka. Spada među retke koji su u "Rokenrol hol slavnih" uvršteni u dva navrata. Vlasnik je i Ginisovog rekorda za "Najuspešnijeg zabavljača svih vremena" kao i 13 "Gremi" nagrada. Džekson, neretko nazivan "Kraljem popa", bio je, između ostalog, poznat i po izuzetno ekstravagantnom životu.

    1960 - Jordanski predsednik vlade Haza el Madžali poginuo je u podmetnutoj eksploziji, za šta su optuženi islamski teroristi iz Sirije.

    1975 - U prevratu je oboren predsednik Perua general Huan Velasko Alvarado, a vlast je preuzeo predsednik vlade, general Fransisko Morales Bermudes.

    1975 - Umro je irski državnik Emon de Valera, vođa partije "Šin fejn" od 1917. do 1926, s dva kraća prekida premijer od 1937. do 1959, posle čega je do 1973. bio predsednik Irske. Zbog učešća u ustanku "Crvena pastva" 1916, Englezi su ga osudili, prvo na smrt pa na doživotnu robiju, ali je oslobođen 1917. Predvodio je 1922. Dablinski ustanak, posle čije je propasti 1923. objavio kraj oružane borbe, ali je ipak uspeo da izdejstvuje da London prizna samostalnost Irske (bez većeg dela Alstera, odnosno Severne Irske). Bio je 1932. predsednik Društva naroda.

    1987 - Umro je američki filmski glumac Li Marvin, briljantan tumač uloga brutalnih otpadnika i ljudi sa margine društva. Filmovi: "Velika trka", "Komančerosi", "Dvanaest žigosanih", "Čovek koji je ubio Liberti Valansa", "Kat Balu" (Oskar), "Monti Valš", "Point Blank", "Pakao Pacifika", "Ubice".

    1991 - Sovjetska skupština suspendovala je Komunističku partiju i zamrznula njene bankovne račune, pod optužbom da je bila umešana u pokušaj državnog udara.

    1995 - Rukovodstva SR Jugoslavije i Republike Srpske dogovorila su se o formiranju jedinstvene delegacije za predstojeće mirovne pregovore o Bosni, sa Slobodanom Miloševićem, tada predsednikom Srbije, na čelu.

    1995 - Predsednik Gruzije Eduard Ševarnadze lako je povređen prilikom snažne eksplozije automobila-bombe ispred zgrade skupštine u Tbilisiju.

    1996 - Ruski avion tipa "Tupoljev 154", koji je prevozio rudare na udaljeno arktičko ostrvo, udario je u jedan planinski vrh u Norveškoj. Najtežu avionsku nesreću na novreškom tlu nije preživeo niko od putnika i članova posade, ukupno 141 osoba.

    1998 - Prilikom pada kubanskog "Tupoljeva" odmah po poletanju sa aerodroma u glavnom gradu Ekvadora Kito poginula je 81 osoba, putnici i posada aviona.

    2000 - Okružno javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnice protiv 14 zapadnih lidera, zbog ratnih zločina tokom NATO agresije na Srbiju, odnosno SRJ, u proleće 1999.

    2003 - U eksploziji atomobila-bombe ispred džamije u iračkom gradu Nadžaf poginule su 83 osobe, uključujući i vođu šiitskih muslimana u Iraku Muhameda Bakera el Hakima.

    2005 - U naletu razornog uragana "Katrina", koji je pogodio jug Sjedinjenih Američkih Država, život je izgubilo 1.800 osoba, a materijalna šteta dostigla je 118 milijardi dolara.

    2006 - Najmanje 36 osoba je poginulo, a 45 je povređeno u eksploziji u centralnom Iraku, dok su prikupljali naftu iz bazena formiranih oko naprsle cevi naftovoda. Incident se dogodio u ruralnom području u blizini grada Divanija, oko 180 kilometara južno od Bagdada.

    2007 - Najmanje sedam ljudi je poginulo, a šestoro je povređeno kada se srušila zgrada u izgradnji od 14 spratova u glavnom gradu Azerbejdžana Bakuu.

    2013 - Vlade SAD i Švajcarske postigle su dogovor, posle maratonskih pregovora, kojim je omogućen uvid vlasti SAD u stanje računa američkih građana u švajcarskim bankama.

    2019 - Preminuo je Vladimir Veličković, slikar, član SANU. Diplomirao je arhitekturu u Beogradu. Živeo je u Parizu od 1966, gde je predavao na École Nationale Supérieure des Beaux-Arts. Osim SANU, bio je član francuske Académie des beaux-arts.
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka



    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeSre Avg 30, 2023 9:24 am


    Dogodilo se na današnji dan, 30.08.

    Na današnji dan 1831. godine rođen je srpski kompozitor, pijanista i horovođa Kornelije Stanković, osnivač novog nacionalnog pravca u srpskoj muzici. Zapisivao je i harmonizovao srpsko crkveno pojanje. Rođen je u drevnoj porodici budimskih Srba, školovao se u Aradu, Segedinu, Pešti, a u Beču je studirao kompoziciju. U Sremskim Karlovcima proučavao je i beležio usmenom tradicijom sačuvano srpsko crkveno pojanje. Bio je horovođa Beogradskog pevačkog društva. Doprineo je da se za srpsku muziku zainteresuju strani kompozitori, posebno ruski, uključujući Čajkovskog ("Srpski marš", danas poznat kao "Slovenski") i Nikolaja Rimskog-Korsakova ("Fantazija na srpske teme"). Dela: "Pravoslavno crkveno pojanje u srpskoga naroda", šest svezaka "Srpskih narodnih pesama", koje je harmonizovao za hor, za glas i klavir, ili samo za klavir. Njegovi posmrtni ostaci preneti su iz Budimpešte, gde je umro 1865, februara 1949. u Aleju velikana na Novom groblju u Beogradu.

    Danas je sreda, 30. avgust, 242. dan 2023. Do kraja godine ima 123 dana.

    1483 - Umro je francuski kralj Luj XI, koji je tokom vladavine od 1461. okončao ujedinjenje Francuske.

    1489 - Rođen je italijanski slikar Antonio Alegri da Koređo. Renesansni umetnik koji se često tumači kao daleki prethodnik rokokoa, senzualan i dekorativan, s religioznom i i mitološkom tematikom. Dela: freske u crkvi Svetog Jovana u Parmi, slike "Mistično venčanje Svete Katarine", "Jupiter i Antiopa", "Leda", "Bogorodica sa Svetim Đorđem".

    1748 - Rođen je francuski slikar Žak Luj David, osnivač i glavni predstavnik klasicizma, član Konventa i dvorski slikar Napoleona I. Radio je istorijske kompozicije i portrete. Vaspitavan na antičkim uzorima bio je virtuozan crtač i sjajan portretista. Dela: "Zakletva Horacija", "Napoleonovo krunisanje", "Porodica Žerar", "Ubijeni Mara", "Gospođa Rekamje".

    1757 - Ruska armija je u Sedmogodišnjem ratu, pod komandom maršala Stepana Apraksina, porazila pruske trupe u bici kod Gros Jegersdorfa.

    1797 - Rođena je engleska književnica Meri Volstounkraft Šeli, supruga pesnika Persija Biša Šelija, najpoznatija po romanu "gotskoj" priči "Frankenštajn ili moderni Prometej". Ostala dela: romani "Poslednji čovek", "Lodor".

    1871 - Rođen je novozelandski fizičar Ernest Raterford, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908, jedan od utemeljivača moderne atomske teorije. Od 1898. do 1907. bio je univerzitetski profesor u Montrealu, potom u Mančesteru do 1919. i do smrti 1937. u Kembridžu, gde je bio i direktor laboratorije "Kevendiš". Najviše se bavio prirodom radioaktivnosti i fundamentalnim istraživanjima u toj oblasti, otkrivši tri tipa radijacije, koje je označio kao alfa, beta i gama zrake. Bombardujući foliju zlata alfa zracima, 1906. je otkrio postojanje snažno naelektrisanog atomskog jezgra koje je nazvao nukleus, a zajedno s nemačkim fizičarem Hansom Gajgerom otkrio je da alfa zraci sadrže pozitivno naelektrisane atome helijuma.

    1914 - Nemačka Osma armija pod komandom generala Paula fon Hindenburga potukla je u Prvom svetskom ratu kod Tanenberga (danas severna Poljska, tada Istočna Pruska) posle petodnevnih borbi, Drugu rusku armiju generala Aleksandra Samsonova, koja je izgubila najmanje 30.000 ljudi. Time je zaustavljeno napredovanje Rusa ka Pruskoj, a Samsonov je istog dana izvršio samoubistvo, ali je angažovanje velikih nemačkih snaga na tom frontu oslabilo pritisak Nemaca na Zapadnom frontu i bitno doprinelo pobedi Francuza na Marni.

    1916 - Turska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Rumuniji.

    1918 - Vođu Oktobarske revolucije Lenjina ranila je u Moskvi pripadnica stranke Esera Fanja Kaplan, posle čega je boljševičko vođstvo zavelo teror nad "kontrarevolucionarnom buržoazijom i njenim agentima".

    1929 - Umro je srpski pisac iz Dubrovnika Ivo Vojnović, dramski autor s veoma živim osećanjem za scenu, njenu vizuelnost i ekspresiju. Dela: drame "Dubrovačka trilogija", "Ekvinocij", "Smrt majke Jugovića", "Gospođa sa suncokretom", "Lazarovo vaskrsenje", "Imeratrix", "Maškerate ispod kuplja".

    1935 - Umro je francuski pisac Anri Barbi, pacifist i borac za socijalnu pravdu. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac, ali se ubrzo razočarao, izrazivši ogorčenost u romanu "Oganj" u kojem je opisao stravičnu sliku rata i digao glas u odbranu mira. Tim delom snažno je uticao i na druge literate u Evropi. Posle rata je kao romansijer i publicista nastavio da se bori za svoje ideje. Ostala dela: romani "Pakao", "Svetlost", zbirka pesama "Tugovanke".

    1940 - U Beču su završeni razgovori predstavnika Nemačke, Italije, Rumunije i Mađarske ("Bečka arbitraža") na kojima su Nemačka i Italija prisilile Rumuniju da ustupi Bugarskoj južnu Dobrudžu, a Mađarskoj veliki deo Transilvanije (Erdelj).

    1940 - Umro je engleski fizičar Džozef Džon Tomson, predsednik Kraljevskog društva u Londonu, profesor Univerziteta u Kembridžu, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1906. Otkrio je 1897. elektron, takođe i atomističku strukturu elektriciteta i dao naučni osnov provođenja elektriciteta kroz gasove.

    1942 - Srpskog slikara Savu Šumanovića, majstora pejzaža, aktova i mrtve prirode, ustaše su streljale u Sremskoj Mitrovici u Drugom svetskom ratu, posle zverskog mučenja. Dugo je živeo u Parizu, a od 1930. u Šidu. Njegove velike kompozicije "Doručak na travi" i "Pijana lađa" spadaju među najznačajnija dela srpskog modernog slikarstva. Najznačajnija njegova dela nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu, zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu i u galeriji "Sava Šumanović" u Šidu.

    1944 - Sovjetska armija je u Rumuniji u Drugom svetskom ratu zauzela naftna polja u Ploeštiju, preotevši od Nemaca važan izvor snabdevanja gorivom.

    1945 - Japanske trupe u Hongkongu, koje su tu britansku koloniju držale pod okupacijom tokom Drugog svetskog rata, predale su se Britancima.

    1953 - Rođen je Zoran Petrović Piroćanac, novinar, naučnik. Kao slobodni novinar, decenijama je sarađivao s brojnim medijima bivše Jugoslavije i inostranstva. Bio je zapažen kao izveštač iz Latinske Amerike (Nikaragva), Bliskog istoka (Palestina), Afrike, kao i sa teritorije negdašnje Jugoslavije devedesetih. Diplomirao je romanistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu, a magistrirao i doktorirao u Parizu, na Visokoj školi društvenih nauka. Govorio je više svetskih jezika. Jedan je od osnivača Centra za geopolitičke studije "Jugoistok". Poslednjih godina radio je u Institutu za političke studije u Beogradu. Dela: "Sunovrat", "Izbrisati srpski virus", "Geopolitika hrane", "Ekonomska špijunaza".

    1963 - Između središta vlada Sovjetskog Saveza i SAD lideri tih dveju zemalja Nikita Hruščov i Džon Kenedi uspostavili su, posle kubanske krize, kada je u poslednjem trenutku izbegnut sukob dve tadašnje velesile, direktnu telefonsku liniju nazvanu "crveni telefon".

    1973 - Kenija je zabranila lov na slonove kao i trgovinu slonovačom.

    1981 - U Teheranu su u eksploziji podmetnute bombe poginuli predsednik Irana Muhamed Ali Radžai i predsednik vlade Muhamed Džavad Bahonar.

    1983 - Potpukovnik Gijon Blaford postao je prvi Amerikanac afričkog porekla koji je poleteo u kosmos, u sastavu petočlane posade šatla "Čelendžer".

    1991 - Sovjetska republika Azerbejdžan objavila je nezavisnost od Moskve i započela je formiranje sopstvene armije.

    1995 - Avioni NATO započeli su seriju masovnih napada na vojne i civilne ciljeve u Republici Srpskoj. U bombardovanjima, u kojima je korišćena i radioaktivna municija, izvedenim uz objašnjenje da će ona bosanske Srbe dovesti "za pregovarački sto", poginulo je više od 100 civila, a hrvatske i muslimanske snage su, zahvaljujući pomoći iz vazduha, osvojile oko 4.000 kvadratnih kilometara na zapadu RS, odakle je izbeglo oko 170.000 Srba. Prvog dana bombardovanja protivvazdušna odbrana Vojske RS oborila je blizu Pala francuski avion tipa "Miraž 2000", iz kojeg su se dva pilota spasla katapultiranjem.

    1999 - Na referendumu u organizaciji Ujedinjenih nacija o statusu Istočnog Timora, bivše portugalske kolonije koju je 1975. okupirala a 1976. anektirala Indonezija, 78,5 odsto stanovnika glasalo je za nezavisnost. Istočni Timor je zbog portugalskog nasleđa naglašeno rimokatolički za razliku od islamske Indonezije.

    2002 - Rusija se povukla iz vojne baze na Kubi na kojoj je bila prisutna od 1962. godine.

    2003 - Umro je američki glumac Čarls Bronson, rudar pre nego što je započeo karijeru filmskog glumca tokom koje je igrao u više od 60 filmova, mahom igrajući avanturiste i ljude jakog karaktera, spremne da podnesu sve u borbi za principe u koje veruju. Filmovi: "Sedmorica veličanstvenih", "Dvanaest žigosanih", "Veliko bekstvo", "Jahač na kiši", "Porodica" "Čatova zemlja", "Divlji konji", "Teška vremena", "Beli bizon", "Telefon", "Ljubav i meci", "Bilo jednom na Divljem zapadu".

    2006 - Umro je Nagib Mahfuz, egipatski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Najpoznatiji egipatski književnik i intelektualac dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1988. čime je postao prvi pisac na arapskom jeziku kom je dodeljeno to priznanje. Napisao je oko pedesetak romana od kojih je najpoznatija "Kairska trilogija" u kojoj govori o razvoju Egipta kroz priču o tri generacije jedne porodice srednje klase.

    2006 - Umro američki glumac Glen Ford, jedan od velikana zlatnog doba Holivuda. Počeo je da radi za studio "Kolumbija pikčrs" 1939. Tokom karijere duge 53 godine, igrao je u više od 100 filmova. Svetsku slavu doživeo je 1946. godine ulogom u filmu "Gilda" Čarlsa Vidora, koji je proslavio i Ritu Hejvort. Filmovi: "Bitka za Midvej", "Velika žega", "Kauboj", "Karavan putuje na Zapad", "U 3 i 10 za Jumu". Nagradu Zlatni globus za najbolju ulogu osvojio je 1962.

    2007 - Umro je srpski pisac Jovan Kozomara. Autor je devet romana, novela i kratkih priča iz zivota Zemuna. Dela: "Kupanje golubova", "Gluvarenje u dve smene", "Noćne magle u Zemunu", "Poslednji svedok iz Venecije", "Koprive cvetaju na Kalvariji", "Gardoš sav od kiše", "Zemunska galerija", "Ko je ko u Zemunu".

    2017 - "Islamski terorizam začet je 90-tih godina u Bosni i Hercegovini", izjavio je Miroslav Tuđman, čelnik tajnih službi Hrvatske 90-tih, zagrebačkom nedeljniku Globus". Kako je rekao: "Za to je zaslužan Alija Izetbegović". "Ovo što se sada događa po Evropi, to se događalo u BiH devedesetih godina. Bio je to začetak današnjeg islamskog terorizma". Član Predsedništva BiH i lider SDA Bakir Izetbegović odgovorio je istoga dana: "Da je upravo bilo obrnuto od onog što kaže mlađi Tuđman".

    2021 - SAD su okončale povlačenje vojnih trupa iz Avganistana, pošto je sa aerodroma u Kabulu poleteo i poslednji avion s američkim vojnicima, gotovo dve decenije od njihovog dolaska u tu zemlju. Američke snage ušle su u Avganistan posle terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001. Pošto su talibanske snage ponovo zauzele Avganistan usledio je panični beg. Kako je zvanično saopšteno, SAD i druge zemlje zajedno su evakuisale više od 123.000 civila. Bila je to jedna od najvećih vazdušnih evakuacija u istoriji.
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeČet Avg 31, 2023 7:23 am


    Dogodilo se na današnji dan, 31.08.

    Na današnji dan 1354. godine Srpski državni sabor proglasio je u Seru (grad na istoku današnje grčke Makedonije) Dušanov zakonik (konačna verzija), prvi deo objavljen je u srpskoj prestonici Skoplju 1349. Najznačajniji pravni dokument srednjovekovne Srbije - "Zakonik blagovernago cara Stefana" kako je glasio zvaničan naziv - utvrdio je opšta načela poretka tadašnje Srbije. Pored ustavnih, sadržao je i kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe i odredbe iz porodičnog i naslednog prava. Oblikovan je na osnovu običajnog, crkvenog i vizantijskog, odnosno rimskog, prava. Zakonik predviđa zaštitu prava i najnižih društvenih staleža, kao i strogo načelo zakonitosti: zakon je jači i od vladareve volje, što jedan član izričito kaže.

    Danas je četvrtak, 31. avgust, 243. dan 2023. Do kraja godine ima 122 dana.

    12 - Rođen je rimski car Gaj Julije Kaligula, koji je tokom vladavine od 37. do 41. ispoljio brutalnost, samovolju i nečuveno rasipništvo. Kad je uveo nepodnošljivo visoke poreze i druge namete, okrenuo je protiv sebe Senat i vojsku, pa i komandante pretorijanske garde i 41. je ubijen. Senat je potom za cara proglasio njegovog strica Klaudija Tiberija Druza, koji je nasuprot Kaliguli upamćen kao retko dobar vladar.

    1290 - Kralj Edvard I proterao je Jevreje iz Engleske.

    1422 - Umro je engleski kralj Henri V, koji je tokom vladavine od 1413. do smrti nastavio Stogodišnji rat protiv Francuske. Pobedio je Francuze 1415. kod Azenkura i osvojio Pariz. U Francuskoj je i umro od dizenterije, a na prestolu ga je nasledio devetomesečni sin Henri VI.

    1688 - Umro je engleski pisac i baptistički propovednik Džon Banijan, koji je 12 godina proveo u zatvoru zbog toga što je držao propovedi bez dozvole verskih vlasti. U tamnici je napisao duhovnu autobiografiju i započeo "Poklonikovo putovanje", svojevremeno najčitaniju knjigu u Engleskoj.

    1811 - Rođen je francuski pisac Teofil Gotje, majstor reči i oblika, preteča parnasovaca, osnivač larpurlartizma "umetnost radi umetnosti" (l'art pour l'art). Dela: pesme "Emalji i kameje", proza "Gospođica de Mopen", "Roman jedne mumije", "Kapetan Frakas", kritike "Istorija dramske umetnosti u proteklih 25 godina", "Istorija romantizma".

    1867 - Umro je francuski pisac Šarl Bodler, jedan od najvećih pesnika 19. veka. Njegova poezija, izrazito osećajna, otvorila je nove puteve lirike. Buntovan duh, prevazišao je estetičke norme svog vremena, u poeziju je uneo orijentalne boje i egzotiku, zadržao elemente romantizma, klasičnog paganizma i nagovestio simbolizam. Uz zbirku pesama "Cveće zla", koju mnogi smatraju najvećim lirskim događajem 19. veka, objavio je prozno delo "Veštački raj".

    1876 - Zbačen je turski sultan Murat V, kojeg je na prestolu nasledio brat Abdul Hamid II.

    1887 - Osnovan je Streljački savez Srbije, 36 godina posle formiranja prve streljačke družine. Savez je 1909, kad su u Srbiji već delovale brojne družine, učlanjen u Međunarodnu streljačku uniju i strelci iz Srbije su prvi put učestvovali na međunarodnim takmičenjima u Londonu i Hamburgu.

    1898 - Rođen je srpski pisac Dušan Matić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, pripadnik beogradskog nadrealističkog kruga. Dela: zbirke pesama "Buđenje materije", "Laža i paralaža noći", "Knjiga rituala", "Pisma - ipak su stigla", "I tako, kad ostanem sam", eseji "Položaj nadrealizma u društvenom procesu", "Jedan vid francuske književnosti", "Anina balska haljina", "Proplanak i um", "Na tapet dana", "Breton iskosa", romani "Gluho doba" (s Aleksandrom Vučom), "Kocka je bačena".

    1908 - Rođen je američki pisac jermenskog porekla Vilijam Sarojan, koji je originalnom tehnikom pripovedanja najviše pisao o životu američkih "malih ljudi", često jermenskih i drugih doseljenika. Verovao je da su hrabrost i humor najdelotvornija sredstva za savladavanje životnih nedaća. Detinjstvo je proveo u sirotištu, a zatim emigrira u SAD, gde je stekao reputaciju velikog humaniste. Dela: zbirke priča "Zovem se Aram", "Pet zrelih krušaka", "Smeli mladić na letećem trapezu", "Mama, ja te volim", "Tata, ti si lud", "Jedan dan u popodnevu sveta", romani "Ljudska komedija", "Doživljaji Veslija Džeksona", "Predmet smeha", drame "Vreme vašeg života" (Pulicerova nagrada 1939.), "Moje srce je u gori".

    1924 - Rođen je srpski akademik Ilija Stojanović, stručnjak za telekomunikacije. Osnivač je moderne Katedre za telekomunikacije u Beogradu, koju je vodio 19 godina. Bio je upravnik Zavoda za telekomunikacije i računarsku tehniku, savetnik Instituta "Mihajlo Pupin", RTV Beograd. Biran je za predsednika svetske konferencije ITU u Ženevi. Bio je ključni nosilac projekta uvođenja mobilne telefonije u Srbiji. Objavio je pet knjiga i učestvovao je u brojnim projektima telekomunikacionih sistema.

    1930 - Umro je srpski lekar, pisac, političar i diplomata Vladan Đorđević, pravo ime bilo mu je Hipokrat. Bio je član Srpske kraljevske akademije, osnivač Srpskog lekarskog društva i Srpskog Crvenog krsta. Jedan je od pokretača Ujedinjene omladine srpske, osnivač lista "Srpski arhiv za celokupno lekarstvo", kao i uglednog časopisa "Otadžbina" U vreme kralja Milana Obrenovića bio je ministar i predsednik vlade, kao i predsednik opštine Beograda. Povukao se iz javnog života posle veridbe kralja Aleksandra Obrenovića s Dragom Mašin. Napisao je više istoriografskih, književnih dela i putopisa: "Istorija srpskog vojnog saniteta", "Kraj jedne dinastije", "Srpsko-turski rat", "Car Dušan", "Uspomene".

    1934 - Umro je Jovan Vujić Joca, kolekcionar umetnina, bibliofil, veliki dobrotvor srpskog naroda. Rodom iz Sente, filozofiju i istoriju studirao je u Beču, a diplomirao je i agronomiju. Bio je veleposednik i vremenom je stvorio ogromnu zbirku umetničkih dela, starina, vrednih knjiga. Posedovao je biblioteku od oko 20.000 knjiga važnih za srpsku kulturu i istoriju, oko 3000 autografa, pisama, povelja, kao i zbirku starog novca i oružja. Stvorio je i veliku zbirku dela srpskih slikara od 18. do 20. veka. Svoju zbirku poklonio je Beogradskom univerzitetu uz dogovor da se pored Univerzitetske biblioteke podigne Galerija Joce Vujića, što nikada nije urađeno.

    1939 - Propali su pokušaji francuskog i britanskog premijera Eduarda Dalađea i Artura Nevila Čemberlena da pregovaraju sa nemačkim nacističkim liderom Adolfom Hitlerom. Nacističke trupe su dan kasnije napale Poljsku i počeo je Drugi svetski rat.

    1942 - Nemački general Ervin Romel obnovio je ofanzivu protiv Britanaca kod Alam Halfe u Egiptu u Drugom svetskom ratu u nameri da izbije na Suecki kanal, ali je pokušaj propao.

    1944 - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu izbacila nemačke trupe iz glavnog grada Rumunije Bukurešta.

    1957 - Malaja (deo sadašnje Malezije) je stekla nezavisnost.

    1962 - Umro je francuski slikar Žorž Brak, koji je s Pablom Pikasom 1905. osnovao Kubistički pokret. Posle Prvog svetskog rata prolazio je kroz mnoge faze, slikajući s upadljivom originalnošću. Slikao je pejzaže, aktove i mrtvu prirodu.

    1962 - Trinidad i Tobago, do tada britanska kolonija postao je nezavisna država.

    1973 - Umro je američki filmski režiser irskog porekla Džon Ford, autor više od 200 filmova. Najpoznatiji je po klasičnim vestern filmovima punim lirike, sete i humora. Filmovi: "Potkazivač" (Oskar), "Poštanska kočija", "Mladi Linkoln", "Plodovi gneva" (Oskar), "Dugo putovanje", "Kako je bila zelena moja dolina" (Oskar), "Moja draga Klementina", "Begunac", "Cena slave", "Miran čovek" (Oskar), "Čovek koji je ubio Liberti Valansa", "Crni narednik", "Jesen Čejena".

    1983 - Sahrani vođe filipinske opozicije Beninja Akina u Manili je prisustvovalo više od milion ljudi. Opozicioni lider je ubijen 10 dana ranije na aerodromu u Manili prilikom povratka iz trogodišnjeg izbeglištva u SAD, čime je filipinski diktator Ferdinand Markos uklonio najozbiljnijeg protivkandidata na izborima 1984.

    1986 - Umro je engleski vajar Henri Mur, jedan od najvećih skulptora 20. veka, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti. Inspirisao se arhaičnom i primitivnom umetnošću. Težio je sintezi apstraktnih oblika i nadrealističkih psiholoških preispitivanja.

    1986 - Umro je finski državnik Urho Kekonen, predsednik Finske od 1956. do 1982, najistaknutiji finski političar posle Drugog svetskog rata. Kao šef države i prethodno predsednik vlade od 1950. do 1953. i od 1954. do 1956. podržavao je saradnju u vladi partija centra s radničkim partijama, uključujući i Komunističku partiju Finske. Izuzetno je doprineo procesu miroljubive saradnje država, čiji je vrhunac bila Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji 1975. u Helsinkiju.

    1994 - Trupe bivšeg Sovjetskog Saveza i formalno su okončale poluvekovno vojno prisustvo u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, ceremonijom kojoj su prisustvovali predsednik Rusije Boris Jeljcin i kancelar Nemačke Helmut Kol.

    1996 - U najvećoj vojnoj akciji trupa iračkog predsednika Sadama Huseina od okončanja Zalivskog rata 1991, vojska Iraka pomogla je Kurdistanskoj demokratskoj partiji Masuda Barzanija da preotme strateški važan grad Arbil na severu Iraka od rivalske Patriotske unije Kurdistana.

    1997 - Poginula je Dajana Spenser, bivša supruga britanskog prestolonaslednika princa od Velsa Čarlsa. Stradala je u Parizu, u automobilskoj nesreći koja je dugo bila predmet kontroverznih tumačenja u medijima.

    1999 - U zaseoku Zlaš kod Prištine, u kojem se nalazio zatvor terorističke OVK, pronađena je masovna grobnica s telima 42 srpska civila. Svi su bili izloženi torturi pre likvidacije.

    1999 - Prilikom pada argentinskog "Boinga 737", odmah po uzletanju sa aerodroma u blizini centra Buenos Airesa, poginuo je najmanje 71 putnik i član posade.

    2003 - Kenija je formalno ukinula zabranu delovanja pokreta "Mau Mau", koji je predvodio borbu protiv britanskih kolonijalnih vlasti pedesetih godina 20. veka.

    2004 - U bombaškom napadu žene samoubice na stanicu metroa "Rižskaja" u Moskvi, poginulo je 10, a ranjeno preko 50 osoba, među kojima četvoro dece. Iza napada su stajali čečenski teroristi.

    2004 - Palestinski bombaši samoubice, pripadnici palestinske ekstremističke organizacije Hamas, digli su u vazduh dva autobusa u gradu Berševi, na jugu Izraela, ubivši 16 osoba i ranivši više od 80.

    2005 - Umro je britanski fizičar Džozef Rotblat, jedan od osnivača "Pagvas konferencija" (Pugwash), koji je 1995. godine dobio Nobelovu nagradu za mir za svoja zalaganja protiv nuklearnog naoružanja.

    2005 - Oko 1.000 osoba izgubilo je život, a više od 800 je povređeno u Bagdadu u metežu koji je nastao posle glasina da se bombaš samoubica nalazi među šiitskim hodočasnicima, koji su došli da obeleže godišnjicu smrti sedmog šiitskog imama Muse al Kazima.

    2006 - U seriji napada u istočnom delu Bagdada, ubijene su najmanje 43 osobe a ranjeno 126.

    2011 - Preminuo je Radoslav Stojanović, srpski pravni stručnjak, izvesno vreme i diplomata. Stojanović je bio profesor Pravnog fakulteta, ambasador Srbije u Holandiji, pravni savetnik Ministarstva spoljnih poslova. Uspešno je zastupao je Srbiju u sporu povodom tužbe za navodni genocid koju je podnela BiH, pred Međunarodim sudom pravde u Hagu. Bila je to neka vrsta njegovog diplomatskog trijumfa. Rođen je u Obrenovcu 1930. Bio je predavač na predmetima Međunarodno javno pravo i Međunarodni odnosi. Politički je bio angažovan decenijama, i u vreme jednopartijskog sistema a jedan je iz grupe intelektualaca koji su obnovili Demokratsku stranku 1989. ali je potom imao istaknutu ulogu i u drugim političkim grupacijama.

    2015 - Vlasti Litvanije optužile su 66 državljana Rusije, Belorusije i Ukrajine za zločine protiv čovečnosti tokom napada sovjetskih bezbednosnih snaga na litvanske separatiste 1991. Reč je o zvaničnicima sovjetske države koji su odobrili, odnosno izveli, napad 13. januara 1991. u Viljnusu, kada je u takozvanoj "Krvavoj nedelji", poginulo 13 osoba, jedna je umrla, a više od 1.000 je povređeno. Litvanija je priznanje suverenosti sa Zapada dobila pošto je avgusta 1991. propao pokušaj puča u Moskvi.

    2018 - Poginuo je Aleksandar Zaharčenko, lider samoproglašene Donjecke Narodne Republike, predsednik Saveta ministara te republike. DNR je proglasila nezavisnost od Ukrajine 11. maja 2014.

    2019 - Umro je Imanuel Valerštajn, američki sociolog i ekonomski istoričar. Najpoznatiji je kao svetsko-sistemski analitičar. Predavao je na univerzitetima Kolumbija, SAD, i MekGil, Montreal. Od 2000. bio je istraživač na Jejlu, SAD. Prvobitno se bavio problematikom postkolonijalnih društava, posebno Afrikom, da bi potom postao čelnik "Fernan Brodel Centra za studije ekonomije". Bio je predsednik Međunarodne sociološke asocijacije. U oblasti ekonomije najviše je bio posvećen problematici jezgra i periferije globalnog kapitalističkog sistema.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimePet Sep 01, 2023 8:18 am


    Dogodilo se na današnji dan, 01.09.

    Na današnji dan 1939. godine Nemačka je napadom na Poljsku započela Drugi svetski rat, okončan šest godina kasnije slomom Nemačke, Italije i Japana i njihovih saveznika. U ratu u kojem je učestvovala 61 država poginulo je oko 50 miliona i ranjeno više od 35 miliona ljudi. Samo u Evropi materijalna šteta je procenjena na oko 277,7 milijardi dolara prema cenama iz 1938, a u Jugoslaviji na 46,9 milijardi dolara.

    Danas je petak, 1. septembar, 244. dan 2023. Do kraja godine ima 121 dan.

    1159 - Umro je papa Hadrijan IV, rođen kao Nikolas Brejkspir, jedini Englez u istoriji rimokatoličke crkve izabran za njenog poglavara (1154. godine).

    1715 - Umro je francuski kralj Luj XIV, poznat kao "kralj Sunce". Na presto je stupio 1643. kao petogodišnjak, posle smrti oca Luja XIII. Vladao je 72 godine, najduže u istoriji Evrope. Vodio je niz ratova u nastojanju da obezbedi premoć Francuske, s promenljivim uspehom. Njegovo ime simbol je prosvećenog apsolutizma, specifične koncepcije vladavine, karakteristične za 18. i delimično 19. vek. Sagradio je dvorac Versaj, koji je ubrzo postao uzor najrazličitijim monarsima širom Evrope. Po uzoru na Versaj nastao je petrogradski Peterhof, palata u Potsdamu kod Berlina, Šenbrun u Beču i mnoge druge palate širom kontinenta. Bio je poznat i kao širokogrudi mecena.

    1822 - Rođen je američki političar i sveštenik afričkog porekla Hajram Rouds Revels, prvi afroamerikanac koji je postao član Kongresa SAD.

    1832 - Rođen je srpski istoričar Ilarion Ruvarac, osnivač srpske kritičke istorijske škole, član Srpske kraljevske akademije. Obavio je pionirski posao kritičkog istorijskog istraživanja, suzbijajući nenaučne postupke u proučavanju srpske prošlosti. Posebno je naglašavao neophodan oprez prema narodnom predanju kao istorijskom izvoru. Bio je kaluđer, profesor i rektor bogoslovije u Sremskim Karlovcima, a od 1882. arhimandrit (starešina) fruškogorskog manastira Grgeteg. Ruvarac je prvi koji je uspeo da pobedi epski pristup tumačenju prošlosti zbog čega je ostao neomiljen. Bio je jedan od najučenijih Srba svoga vremena i ostavio je za sobom ogromnu veoma kvalitetnu biblioteku. Dela: "Odlomci o grofu Đorđu Brankoviću i Arseniju Crnojeviću patrijarhu", "O knezu Lazaru", "Montenegrina", "O pećkim patrijarsima", "Kraljice i carice srpske".

    1854 - Rođen je nemački kompozitor Engelbert Hamperdink, profesor Kozervatorijuma u Barseloni, Kelnu, Frankfurtu na Majni i Berlinu. Romantičnom operskom pričom "Ivica i Marica", prožetom narodnim motivima, odupro se vagnerijanstvu i označio novi putokaz razvoja nemačke opere. Ostala dela: opere "Kraljevska deca", "Trnoružica", horske balade, solo pesme.

    1870 - U bici kod Sedana u francusko-pruskom ratu, Prusi su pod komandom feldmaršala Helmuta fon Moltkea naneli težak poraz trupama francuskog cara Napoleona III, što im je otvorilo put ka Parizu, kao i pobedu u tom ratu.

    1875 - Rođen je američki pisac Edgar Rajs Barouz, poznat po seriji popularnih pustolovnih romana o Tarzanu, prevedenih na oko 60 jezika. Napisao je i seriju romana o planeti Mars, ali oni ni izbliza nisu dostigli popularnost knjiga o izmišljenom junaku iz afričke džungle.

    1889 - Na skupštini u Nišu delegati iz svih srpskih zemalja (iz slobodnih kao i neoslobođenih krajeva) pod okriljem Srpske pravoslavne crkve (tada beogradska mitropolija) osnovali su Udruženje pravoslavnih sveštenika.

    1900 - Velika Britanija je proglasila aneksiju Južne Afrike, koju je obrazovala nakon pobede nad Burima (Afrikanerima) spajanjem dotadašnjih britanskih kolonija Kepland i Natal sa do tada slobodnim burskim državama Transval i Oranje. Maja 1910. oformljena je Južnoafričja unija, koja je posle refrenduma 1961. istupanjem iz Komonvelta postala Južnoafrička republika.

    1916 - Bugarska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Rumuniji.

    1921 - Rođen je srpski arhitekta Branko Pešić, autor velikog broja arhitektonskih projekata, crkava, javnih i administrativnih zgrada, nekoliko knjiga o arhitekturi, profesor Univerziteta u Beogradu. Patrijarh German 1984. poverio mu je mesto protoneimara Hrama Svetog Save u Beogradu. Tokom gradnje izveo je redak građevinski poduhvat - glavnu kupolu tešku više od 4.000 tona (s pozlaćenim glavnim krstom visokim 12 metara) napravljenu na zemlji, u unutrašnjosti Hrama, podigao je na visinu od 40 metara. Ostavio je iza sebe više od 130 projekata, poput Palate Beograd ("Beograđanka"), poslovne zgrade "Agroopreme" u Novom Beogradu, zgrade Građevinskog fakulteta u Subotici i brojnih crkvenih objekata.

    1922 - Rođen je italijanski glumac Vitorio Gasman, jedan od najistaknutijih italijanskih filmskih i pozorišnih glumaca 20. veka. Filmovi: "Sram", "Gorki pirinač", "Ana", "Ako dozvoljavate, govorimo o ženama", "Brankaleonova vojska", "Miris žene", "Toliko smo se voleli", "Život je roman".

    1923 - U zemljotresu koji je potpuno razorio japanski grad Jokohamu i gotovo uništio Tokio, poginulo je najmanje 142.000 ljudi, a 2,5 miliona je izgubilo krov nad glavom.

    1928 - Albanija je proglašena kraljevinom, pošto je Zogu, koji je na vlast došao uzurpacijom, sebe proglasio za kralja.

    1961 - U Beogradu je počela Prva konferencija šefova država i vlada nesvrstanih zemalja, kojoj su prisustvovali predstavnici 25 zemalja i 40 antikolonijalnih i oslobodilačkih pokreta. Posle šest dana rada skup je usvojio dokumente o principima nesvrstavanja.

    1962 - U zemljotresu u severozapadnom Iranu poginulo je 12.000 osoba.

    1967 - Umro je ruski (sovjetski) pisac Ilja Grigorjevič Erenburg, jedan od najvećih ratnih reportera 20. veka. Napisao je pedesetak knjiga u kojima je duhovito i živo izlagao vlastita uverenja. Veći deo njegovih dela odraz su čvrstih komunističkih opredeljenja. Dela: "Ljudi, godine, život" zbirke priča "Trinaest lula", "Priče ovih godina", romani "Život i smrt Nikolaja Kurbova", "Neobične pustolovine Hulija Hurenita i njegovih učenika", "Ljubav Žane Nej", "Špekulanti", "Leto 1925. godine", "U Protočnom sokaku", "Moskva suzama ne veruje", "Burni život Lazika Rojtšvaneca", "Dan drugi", "Bez predaha", "Južni vetar", "Oluja", "Pad Pariza", "Deveti talas".

    1969 - Grupa oficira s pukovnikom Moamerom Gadafijem na čelu oborila je s vlasti kralja Libije Idriza I (iz kuće Senusi) i proglasila republiku.

    1972 - Američki velemajstor Robert Fišer pobedio je u meču u Rejkjaviku ruskog velemajstora Borisa Spaskog rezultatom 12,5:8,5 i postao 11. prvak sveta u šahu. Titulu je izgubio bez meča 3. aprila 1975, jer je odbio da prihvati uslove Međunarodne šahovske federacije, a za prvaka sveta proglašen je ruski velemajstor Anatolij Karpov.

    1978 - Umro je Dušan Baranin, srpski romansijer i publicista. Završio je pedagošku školu u Beogradu gde je, takođe, apsolvirao istoriju. U knjizevnost je stupio zbirkama pripovedaka "Seljaci", "Šume padaju" kao i romanom "Njih troje". Docnije se pojavljuju njegove romansirane biografije i istorijski romani, najčešće na temu devetnaestovekovne Srbije. Dela: "Zeka Buljubaša", "Prota Mateja", "Karađorđe", "Hajduk Veljko", "Veliki gospodar", "Kralj Milan". Iako mu kritika nije bila sklona, u skladu s tadašnjim ideološkim odrednicama, njegova dela su uživala i uživaju široku popularnost.

    1982 - Umro je bivši poljski lider Vladislav Gomulka, vođa Poljske radničke partije (komunisti) od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970.

    1983 - Sovjetski borbeni avion je blizu ostrva Sahalin oborio južnokorejski avion "Boing 747", u kojem je poginulo svih 240 putnika i 29 članova posade. Južnokorejska letelica je u špijunskoj misiji ušla u sovjetski vazdušni prostor.

    1993 - U Ženevi su propali pregovori o okončanju građanskog rata u BiH, jer je sarajevska vlada, uz blagoslov SAD i drugih zemalja, odbacila mirovni plan međunarodnih posrednika.

    1994 - Umro je srpski književnik Vladimir Bulatović Vib, satiričar, dramski pisac, novinar. Bio je dugogodišnji urednik u kući "Politika" i urednik "Politikinog Zabavnika" u njegovim najslavnijim danima. Rođen je u Sopotskom u današnjoj Makedoniji, tada Kraljevina Jugoslavija, gde je njegova majka bila učiteljica. Studirao je Novinarsko-diplomatsku školu i Filozofski fakultet u Beogradu. Jedan je od najvećih satiričara u istoriji srpske književnosti. Najprestižnija nagrada koja se dodeljuje za stvaralaštvo iz oblasti satire nazvana je po njemu - Vibova nagrada. Dela: "Budilnik", " Menjačnica ideala", Veliko spremanje", "Korak nazad", "Šta je pisac hteo da kaže", "Dežurno uvo vremena".

    1997 - Francuska policija je saopštila da je vozač automobila u kojem je prethodnog dana u Parizu, pri brzini od 190 kilometara na čas, poginula Dajana Spenser, imao u krvi tri puta više alkohola od dozvoljene gornje granice.

    2000 - Na prvom južnoameričkom samitu, 12 šefova država potpisalo je Brazilijansku deklaraciju, u koju je uključena i namera o ujedinjenju dva glavna trgovinska bloka u Južnoj Americi.

    2001 - U eksploziji u jednom tokijskom noćnom klubu poginule su 44 osobe.

    2003 - Holandija je postala prva zemlja u kojoj je dozvoljeno medicinsko korišćenje marihuane radi ublažavanja patnji obolelih, kod najtežih bolesti poput side i raka.

    2004 - Grupa od tridesetak naoružanih islamskih terorista, opasanih eksplozivom, upala je u osnovnu školu u mestu Beslan u Severnoj Osetiji (autonomna ruska republika na severnom Kavkazu) i kao taoce zadržala preko 1200 dece i odraslih. Više od 340 talaca, većinom dece, ubijeno je tokom trodnevne drame. Lider čečenskih separatista Šamil Basajev preuzeo je odgovornost za ovaj zločin.

    2008 - Umro je Tomaš Bata, industrijalac. Bata je firmu svog oca, svetski poznatu industriju obuće, uspešno vodio od 1932. Po uzoru na "Ford" i njegov način poslovanja, Bata je malu prodavnicu obuće pretvorio u veliku industriju i već krajem 1920-ih otvorio je fabrike širom Evrope. Nakon nacionalizacije matične industrije Češkoj, iz nove centrale u Kanadi, ponovo je napravio svetski poznatu industriju. "Bata" je osnovana 1894. u mestu Zlin, u Češkoj, tada Austrougarska. Največa fabrika obuće bivše Jugoslavije "Borovo" izrasla je iz fabrike "Bata" osnovane 1931. u vreme Kraljevine Jugoslavije, u Borovu kod Vukovara.

    2013 - Sirijska Opservatorija za ljudska prava, objavila je da je više od 110.000 lica poginulo u građanskom ratu u toj zemlji od početaka sukoba marta 2011. godine. Po podacima te opozicione organizacije među poginulima je najmanje 40.146 civila.

    2013 - Stupio je na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između EU i Srbije.

    2017 - U Hamburgu je, u istraživackom centaru XFEL, pokrenut najveći i najjači rendgenski laser na svetu, čime bi naučnicima trebalo da bude omogučeno da u novom svetlu vide unutrašnji rad atoma, virusa i hemijskih reakcija. Kako je saopšteno, u projekat je uloženo 1,5 milijardi evra.

    2020 - U Teksasu, SAD, stupio je na snagu zakon kojim je dozvoljeno nošenje oružja na javnim mestima bez dozvole.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeSub Sep 02, 2023 7:29 am


    Dogodilo se na današnji dan, 02.09.

    Na današnji dan 1878. godine rođen je general Milan Nedić, predsednik vlade Srbije u Drugom svetskom ratu, pod okupacijom. U međuratnom periodu nalazio se na mestu načelnika Generalštaba i ministra vojske i mornarice, a u vreme invazije Nemačke komandovao je Trećom grupom armija. Njegova uloga se različito tumači u istoriografiji. Od teze da je bio izdajnik u službi okupatora, do teze da je u pitanju tragična figura, čovek koji je svesno žrtvovao ugled preuzevši funkciju šefa vlade u okupiranoj zemlji kako bi, koliko je moguće, ublažio tragediju srpskog naroda. Nesumnjivo je da su organi njegove vlade u najtežim uslovima zbrinuli one koji su umakli od hrvatskih ustaških zločina u "Nezavisnoj Državi Hrvatskoj", kao i sa drugih okupiranih teritorija, ukupno više stotina hiljada lica. Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima koje je vodila Srbija 1912-1918. Prema zvaničnoj verziji, izvršio je samoubistvo tokom istražnog postupka 1946. Dela: "Srpska vojska i solunska ofanziva", "Srpska vojska na albanskoj golgoti", "Kralj Aleksandar I ujedinitelj".

    Danas je subota, 2. septembar, 245. dan 2023. Do kraja godine ima 120 dana.

    31. p.n.e. - U pomorskoj bici u Jonskom moru kod gradića Akcijum u severozapadnom delu Grčke, Rimljani su porazili združenu flotu rimskog vojskovođe Marka Antonija i njegove supruge, egipatske kraljice Kleopatre VII, da bi potom 30. pre nove ere pokorili Egipat. Bilo je to poslednje značajno proširenje rimske države, pošto je Egipat do VII veka bio u sastavu Rima (odnosno Vizantije).

    1666 - U Londonu je izbio katastrofalni požar i vatrena stihija je za pet dana gotovo uništila grad, uključujući 97 crkava među kojima i katedralu Svetog Pavla.

    1807 - Britanska mornarica bombardovala je Kopenhagen kako bi sprečila francuskog cara Napoleona I da protiv Britanaca upotrebi dansku flotu.

    1838 - Rođena je havajska kraljica Liliuokalani, poslednji suveren Havaja od 1891. do 1893, pre nego što su ta pacifička ostrva 1898. pripojena SAD sa statusom kolonije. Godine 1959. Havaji su postali pedeseta savezna država SAD.

    1866 - Na Kritu je izbila pobuna protiv Turaka i proglašeno je prisajedinjenje tog grčkog sredozemnog ostrva zemlji matici. Krit je konačno prisajedinjen Grčkoj tek 1913. posle Balkanskih ratova. Od 1898. ostrvo je imalo značajnu autonomiju pod suverenitetom sultana.

    1872 - U Hagu je počeo Peti kongres Prve internacionale na kojem je odlučeno da Generalni savet bude premešten iz Evrope u SAD, jer je njegov opstanak u Londonu, posle pada Pariske komune 1871. i reakcije u evropskim zemljama, postao nemoguć. Kongres u Filadelfiji 1876. odlučio je da raspusti Generalni savet i obustavi delatnost Internacionale.

    1901 - Rođen je mađarski pisac Zoltan Čuka, koji je najveći deo stvaralaštva posvetio prevođenju na mađarski dela pisaca srpskog jezika, od Njegoša do savremenih - više od sto knjiga. Dela: "Istorija književnosti jugoslovenskih naroda", "Zvezdana prašina" (antologija lirike na srpskom jeziku), zbirke poezije "Putevi", "Ognjeno zvono", "Moje dve domovine".

    1910 - Rođen je Skender Kulenović, pisac, član Srpske akademije nauka i umetnosti, autor potresne poeme "Stojanka majka Knežopoljka". Bio je pripadnik Partizanskog pokreta. Posle Drugog svetskog rata nalazio se na mestu direktora Drame sarajevskog pozorišta i potom urednika beogradske izdavačke kuće "Prosveta". U književnosti se javio 1927. vencem od pet soneta "Ocvale primule". Ostala dela: roman "Ponornica", poeme "Ševa", "Zbor derviša", drama "Svjetlo na drugom spratu", komedije "Đelidba", "Večera".

    1910 - Umro je francuski slikar samouk Anri Ruso, zvani "Carinik", rodonačelnik naivnog slikarstva. Pažnju likovnih kritičara skrenuo je jednostavnošću slikarske strukture i specifičnom osećajnošću. Presudno je uticao na stvaranje škola "naivnih slikara" u zemljama Evrope i Amerike. Dela: "Svadba", "Šetnja", "San", "Zavodnica zmije", "Usnula ciganka".

    1922 - Umro je australijski pisac Henri Arčibald Larsen, poznat kao Henri Arčibald Loson. Živeo je i radio kao mornar. Pisao je uglavnom na socijalne teme. Dela: "Kratke priče u prozi i stihu", "Zemlja iz koje sam došao", "Deca prašume", "Kad sam bio kralj i druge priče", "Zvezda Australije".

    1930 - Avionom "Znak pitanja" francuski piloti Diedon Kost i Moris Belont okončali su prvi neprekidni let između Evrope i SAD.

    1937 - Umro je francuski istoričar i pedagog Pjer de Kuberten, obnovitelj Olimpijskih igara po ugledu na sportska takmičenja u staroj Grčkoj. Zahvaljujući njemu, u Atini su 1896. održane prve moderne Olimpijske igre. Sahranjen je u Ženevi, ali je njegovo srce, prema testamentarnoj želji, sahranjeno u Olimpiji, prestonici antičkih Olimpijskih igara.

    1945 - Na palubi američkog ratnog broda "Misuri" u Tokijskom zalivu, predstavnici japanske Vrhovne komande potpisali su bezuslovnu kapitulaciju, čime je okončan Drugi svetski rat, koji je u Evropi završen 9. maja 1945. kapitulacijom Nemačke. Tokio je bio prinuđen da kapitulira posle niza poraza, ulaska Sovjetskog Saveza u rat, i posebno posle uništenja Hirošime i Nagasakija američkim atomskim bombama i iskrcavanja američkih trupa u Tokijski zaliv. Poraženi Japan izgubio je sve kolonije, sveden je u granice nacionalne teritorije i praktično se našao pod okupacijom SAD.

    1945 - Proglašena je Demokratska Republika Vijetnam s predsednikom Ho Ši Minom. Vijetnam je tada bio kolonija u sastavu Francuske Indokine (Vijetnam, Kambodža i Laos).

    1969 - Umro je vijetnamski državnik Ho Ši Min, predsednik Demokratske Republike Vijetnam (Severni Vijetnam) od proglašenja 1945. i vođa borbe protiv japanske armije, francuskih kolonijalnih trupa i američke invazione vojske. Od 1917. radio je u Francuskoj, gde je 1920. postao član Komunističke partije Francuske, a 1930. osnovao je Komunističku partiju Vijetnama. U vreme Drugog svetskog rata, kad je Japan okupirao Vijetnam, stvorio je jak oslobodilački pokret, jezgro buduće armije, koja je nanela odlučujuće poraze Francuzima i potom Amerikancima, zahvaljujući čemu su Severni i Južni Vijetnam ujedinjeni 1976.

    1973 - Umro je engleski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin, profesor anglosaksonskog (staroengleskog) i engleskog jezika i književnosti na Oksfordskom univerzitetu. U trilogiji "Gospodar prstenova" stvorio je vlastiti mitski svet (i jezik), služeći se prozom u kojoj se osećaju ritmovi nordijskih saga i stare anglosaksonske poezije, sa središnjom temom sukoba dobra i zla. Istom imaginarnom svetu pripadaju i romani "Hobit" i "Silmarion". Ostala dela: kritičke studije "Beovulf: čudovišta i kritičari", "Bajke, kritička studija", "Čoser kao filolog".

    1990 - Iz Bagdada je otputovalo oko 700 državljana zapadnih zemalja, među kojima mnoštvo žena i dece, koje je Irak, prema tumačenjima Zapada, držao kao taoce pre izbijanja Zalivskog rata. Istog dana saudijski ministar odbrane je izjavio da njegova zemlja, koja je u Zalivskom ratu bila glavna baza armije SAD i njenih saveznika u ratu protiv Iraka, ne može biti upotrebljena za napade na Irak.

    1996 - Vlada Filipina potpisala je mirovni ugovor s muslimanskim pobunjenicima, posle 24-godišnjeg građanskog rata na južnom ostrvu Mindanao, tokom kojeg je poginulo 125.000 lica.

    1998 - Švajcarski avion pao je u Atlantski okean u blizini kanadske provincije Nova Škotska, što nije preživeo niko od 229 putnika i članova posade.

    1999 - Kina je zvanično saopštila da će oružanom silom sprečiti eventualni pokušaj Tajvana da formalno proglasi nezavisnost tog kineskog ostrva. Tajvan je postao poseban entitet kada je na njega 1949. posle pobede komunističke revolucije u Kini, izbegao ostatak nacionalističkih (antikomunističkih) boraca sa Čang Kaj Šekom na čelu.

    2007 - Umrla je Milica Jovanović, prvakinja Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Bila je direktor Baleta Narodnog pozorišta i istoričar baleta. Bavila se baletskom kritikom i publicistikom. Po završetku baletske škole, u Narodno pozorište dolazi 1950. Igrala je Odetu u "Labudovom jezeru", zvezdu Danicu u "Ohridskoj legendi", Mirtu u "Žizeli", Jelu u "Đavolu sa sela". Od 1961. je pedagog-repetitor, a bavila se i koreografijhom. Usavršavala se u Parizu i Londonu. Na studijama u Moskvi je od 1966. gde je na državnom Institutu pozorišne umetnosti diplomirala i doktorirala, stekavši zvanje istoričara baleta. Objavila je više knjiga. Dela: "Balet Narodnog pozorišta u Beogradu", "Balet: od igre do scenske umetnosti", "Trideset godina baletske škole Lujo Davičo".

    2007 - Nacionalna Vatrogasna služba Grčke saopštila je da su ugašeni glavni požari koji su danima besneli na jugu Grčke. Vatra je uništila oko 190.000 hektara šuma i obradive zemlje, pri čemu je ukupan broj žrtava 65. Procenjena šteta je do 4 milijarde evra a oko 4.000 ljudi ostalo je bez svojih kuća.

    2013 - Američka plivačica Dajan Nijad postala je prva osoba koja je uspela da prepliva od Kube do Floride bez zaštitnog kaveza za ajkule. Trasu dužine 177 kilometara Nijad je preplivala za 53 sata. Bio je to njen peti pokušaj.

    2018 - U ogromnom požaru stradao je Nacionalni muzej u Rio de Žaneiru. Ustanova čiji je najveći deo izgoreo, stara dva veka, posedovala je reprezentativne eksponate egipatske, starogrčke i rimske umetnosti, neke od prvih fosila pronađenih u Brazilu. Najveći deo eksponata je netragom izgubljen.

    2021 - Preminuo je Mikis Teodorakis, grčki kompozitor. Globalnu slavu stekao je muzikom za filmove "Grk Zorba" (1964), "Serpiko" (1973). Komponovao je brojne simfonije, opere, balete, kantate, oratorijume, ali i popularnu, narodnu muziku, ukupno više od hiljadu dela. Bio je aktivan u pokretu otpora tokom Drugog svetskog rata, zbog čega je stradao. Tokom vojne uprave u Grčkoj (1967 - 1974) kao njen istaknuti protivnik Teodorakis je zatvoren, potom sa porodicom prognan u peloponesko selo Tatoun, a izvođenje njegovih dela je zabranjeno. Oštro je osuđivao NATO agresiju na Srbiju (SRJ) 1999. godine.

    2021 - U rekordno obilnim kišama i poplavama u Njujorku, SAD, poginulo je 14 osoba. Razoran uragan nazvan - Ida, koji se kretao od Kariba uz istočnu obalu SAD odneo je ukupno 107 života u nizu zemalja, počev od 26. avgusta, zaključno s 4. septembrom. Ukupna procenjena šteta prevazišla je 75 milijardi USA dolara.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeNed Sep 03, 2023 8:55 am

    Dogodilo se na današnji dan, 03.09.

    Na današnji dan 1806. godine Srbi su na Deligradu, na ulazu u Đuniski tesnac između Ražnja i Aleksinca, pod komandom vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, odbili napad brojčano nadmoćnih turskih snaga i odbacili ih ka Nišu. Istog dana vojvoda Stanoje Glavaš je oslobodio Prokuplje.

    Danas je nedelja, 3. septembar, 246. dan 2023. Do kraja godine ima 119 dana.


    1189 - Ričard I Plantagenet, poznat kao "Lavlje srce" krunisan je za kralja Engleske.

    1658 - Umro je engleski državnik i vojskovođa Oliver Kromvel, vođa engleske buržoaske revolucije. Njegova vojska porazila je kraljevsku armiju 1644. kod Marston Mura i 1645. kod Nezbija i zarobila kralja Čarlsa I Stjuarta, koji je osuđen na smrt i pogubljen 1649. Odbivši titulu kralja, 1653. postao je lord protektor Engleske, Škotske i Irske. Dve godine posle njegove smrti monarhija je obnovljena. Period republike smatra se tamnim dobom prošlosti Engleske.

    1759 - Iz Portugala je počelo proterivanje rimokatoličkog monaškog reda jezuita (Societas Iesu).

    1783 - Velika Britanija, SAD, Francuska i Španija potpisale su Pariski mir, čime je završen Američki rat za nezavisnost.

    1791 - Francuska skupština usvojila je ustav kojim je uspostavljena ustavna monarhija, koja se pokazala kao kratkotrajna.

    1821 - Umro je rumelijski valija i beogradski vezir Marašli Ali paša, koji je sarađivao sa Srbima u postizanju sporazuma o prekidu neprijateljstava. Krajem 1815. s knjazom Milošem Obrenovićem sklopio je sporazum koji je Srbima obezbedio ograničenu samoupravu, što je Miloš iskoristio da je dalje postupno proširuje.

    1826 - Nikolaj I krunisan je za cara Rusije.

    1866 - U Ženevi je počeo prvi kongres Prve internacionale.

    1877 - Umro je francuski državnik i istoričar Luj Adolf Tjer, osnivač i prvi predsednik Treće republike od 1871. do 1873. Kao šef versajske vlade 1871. u krvi je ugušio Parisku komunu. Dela: "Istorija Francuske revolucije", "Istorija konzulstva i carstva".

    1883 - Umro je ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od najznačajnijih predstavnika ruskog realizma. Prvi je ruski pisac čije su dela prodrla na Zapad gde je čitan s divljenjem i za života je uživao znatno veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima. Zanimao ga je tip "suvišnog čoveka", plemića-intelektualca i tip "nihiliste", građanskog intelektualca, sukobljenog s konzervativizmom plemićke kulture. Predskazivao je revolucionarnu epohu u Rusiji. Dela: romani "Očevi i deca", "Plemićko gnezdo", "Rudin", "Dim", "Novina", "Uoči novih dana", pripovetke "Prolećne vode", "Asja", "Lovčevi zapisi", drama "Mesec dana na selu".

    1900 - Rođen je finski državnik Urho Kekonen, predsednik Finske od 1956. do 1982, najistaknutiji finski političar posle Drugog svetskog rata.

    1910 - Rođen je Moris Papon, jedini francuski funkcioner koji je osuđen zbog učestvovanja u progonima Jevreja. Papon je 1942. izabran za generalnog sekretara oblasti Žirond, zadužen za Službu za jevrejska pitanja. Od 1958. šef je pariske policije. Tokom rata u Alžiru ugušio je demonstracije u Parizu 1961. kada su poginule desetine Alžiraca. Postao je poslanik 1968. na listi De Golove partije, a ministar budžeta 1978. Osuđen je 1998. na 10 godina. Tvrdio je da ništa nije znao o holokaustu i da je pomagao Pokret otpora. Prebegao je u Švajcarsku ali ga je tamošnja policija izručila Francuskoj. Zbog slabog zdravlja 2002. je oslobođen.

    1921 - Rođen je režiser i scenarista Živorad Žika Mitrović. Pripadao je generaciji sineasta koja je neposredno nakon Drugog svetskog rata postavila temelje profesionalno organizovane filmske produkcije u Srbiji. Filmovi: "Ešalon dr M", "Kapetan Leši", "Marš na Drinu", "Užička republika", "Mis Ston", "Signali nad gradom", "Solunski atentatori", "Nevesinjska puška", "Savamala", "Timočka buna".

    1931 - Kralj Jugoslavije Aleksandar I Karađorđević proglasio je novi Ustav kojim je ozakonjena čvršća vlast Krune. Ustanovljen je dvodomni sistem uvođenjem Senata kao gornjeg doma. Ostao je na snazi do okupacije Kraljevine Jugoslavije aprila 1941.

    1937 - Rođen je Dragan Babić, novinar, prevodilac i pisac. Najpoznatiji je kao autor i voditelj televizijskih emisija, poput serijala "Dvogled", "Kino-oko", "Umeće življenja". Dragan Babić bio je novinar specifičnog šarma i retke intelektualne snage i ostavio je izuzetan trag u istoriji srpskog novinarstva. Objavio je neku vrstu introspektivnih sećanja: "Putovanje na kraj jezika".

    1939 - Dva dana posle nemačkog napada na Poljsku, Velika Britanija i Francuska su objavile rat Nemačkoj. Bio je to početak Drugog svetskog rata.

    1939 - Na kružnoj stazi oko Kalemegdana u Beogradu je održano veliko međunarodno automobilsko nadmetanje za "Veliku nagradu Beograda". Pobednik je bio italijanski trkač Tacio Nuvolari, koji je nastupao za Auto-Union, drugoplasirani je bio Manfred fon Brauhič (Mercedes). Kao četvrti stigao je srpski trkač Boško Milenković, koji je vozio automobil tipa Bugati.

    1943 - Italija je potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu, ali je ona obelodanjena tek 8. septembra. Kapitulacija je bila posledica uspešne vojne kampanje saveznika u Italiji koja je započela iskrcavanjem na Siciliju Osme britanske armije pod komandom feldmaršala Bernarda Montgomerija jula 1943.

    1948 - Umro je češki državnik Eduard Beneš, predsednik Čehoslovačke od 1935. do 1938. i od 1946. do 1948. Bio je vođa Narodne stranke i najbliži saradnik prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Masarika. U Prvom svetskom ratu radio je na stvaranju slobodne Čehoslovačke a potom Male Antante (savez s Jugoslavijom i Rumunijom). Od osnivanja Čehoslovačke 1918. do 1936. bio je šef diplomatije, a posle Minhenskog sporazuma 1938, kojim je Zapad predao Čehoslovačku na milost i nemilost nacističkoj Nemačkoj, dao je ostavku i otišao u izbeglištvo u London, gde je tokom Drugog svetskog rata predvodio izbegličku vladu. Posle rata ponovo je postao šef države, ali je dao ostavku 1948. kad su komunisti prigrabili svu vlast i ubrzo je umro.

    1953 - Stupila je na snagu Evropska konvencija o ljudskim pravima.

    1962 - Umro je američki pisac Edvard Estlin Kamings, pesnik snažnog lirskog dara u čijoj su poeziji dominirale teme ljubavi i smrti. Dela: zbirke stihova "XLI pesma", "Je 5", "Viva", "Tom", "V20", "1x1", "Sedamdeset i jedna pesma".

    1971 - Sovjetski Savez, SAD, Velika Britanija i Francuska potpisale su sporazum o statusu grada Berlina.

    1976 - Američki vasionski brod bez ljudske posade "Viking 2" spustio se na Mars i počeo da šalje fotografije sa te planete.

    1991 - Umro je američki filmski režiser italijanskog porekla Frenk Kapra, autor sjajnih komedija sa satiričnom notom. Napisao je memoare "Ime iznad naslova". Filmovi: "Donovanova afera", "Mlada generacija", "Zabranjeno", "Američka ludost", "Gorak čaj generala Jena", "Dogodilo se jedne noći" (Oskar), "Gospodin Dids ide u grad" (Oskar), "Izgubljeni horizonti", "Upoznajte Džona Doa", "Arsenik i stare čipke", "Ne možete to poneti sa sobom" (Oskar), "Ovo je divan život", "Država Unije", "Džep pun čuda".

    1992 - Sa teritorije pod kontrolom muslimana (Bošnjaka) i Hrvata, u centralnoj Bosni, raketom je oboren italijanski transportni avion u kojem su poginula sva četiri člana posade. Incident je na Zapadu skromno medijski propraćen i nije vođena ozbiljnija istraga, najverovatnije pošto je bilo jasno da ni na koji način ne mogu biti optužene snage Srba u BiH.

    1996 - SAD su izvele jedan od najjačih vojnih napada na Irak od okončanja Zalivskog rata 1991, ispalivši 27 krstarećih projektila na ciljeve na jugu te zemlje, sa obrazloženjem da je to kazna zbog pomoći armije Sadama Huseina jednoj od kurdskih frakcija u "zoni bezbednosti" koju su UN proglasile na severu Iraka.

    1997 - U vijetnamskom putničkom avionu "Tupoljev 134", koji se srušio u blizini aerodroma u glavnom gradu Kambodže Pnom Penu, poginulo je 65 osoba, uglavnom stranaca.

    1999 - Na graničnom prelazu Đeneral Janković između Srbije (SRJ) i Makedonije UNMIK je otvorio carinski punkt, ignorišući pri tom zakone Srbije i SRJ.

    2000 - Papa Jovan Pavle II beatifikovao je papu Pija IX čiji je pontifikat trajao od 1846. do 1878. uprkos oštrim prigovorima jevrejskih i liberalnih intelektualaca širom sveta, pošto se Pije IX smatra ultrakonzervativcem. Beatifikacija je pripremna faza za kanonizaciju.

    2002 - Vrhovni sud Izraela odlučio je da izraelske vlasti mogu da proteruju rodbinu palestinskih terorista ukoliko dokažu da su pretnja bezbednosti Izraela.

    2007 - Britanska vojska napustila je Basru, najvažniji centar naftne industrije u Iraku. Britanci su ranije već napustili tri južne provincije Iraka, predajući kontrolu domaćim snagama. Povlačenje je posledica čestih napada u kojima je stradao veliki broj britanskih vojnika.

    2013 - Broj izbeglih iz Sirije, kao posledica dvoipogodišnjeg građanskog rata, premašio je dva miliona, saopštio je Komesarijat za izbeglice UN (UNHCR).

    2017 - Severna Koreja testirala je termonuklearni odnosno hidrogenski projektil, namenjen za interkontinentalnu balističku raketu. Zvaničnici SAD potvrdili su da je lansiran "napredni nuklearni uređaj". Termonuklearna ili hidrogenska bomba razvijena je nakon upotrebe nuklearne bombe u Japanu 1945. i od nje je mnogo razornija. Prva hidrogenska bomba, koju su Amerikanci testirali 1952, proizvela je energiju koja je odgovarala 10 megatona TNT-a, što je otprilike 1.000 puta jače od atomske bombe bačene na Hirošimu.

    2017 - Rusija je rezultatom 3:2 savladala Nemačku u finalu EP u odbojci koje je održano u Poljskoj, čime je postala prvak Evope. Srbija je pobedivši Belgiju, u Krakovu, osvojila treće mesto.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimePon Sep 04, 2023 9:51 am


    Dogodilo se na današnji dan, 04.09.

    Na današnji dan 1862. godine u Carigradu je potpisan protokol povodom spora Srbije i Osmanskog carstva posle ubistva jednog srpskog dečaka na Čukur česmi u Beogradu i sukoba između Turaka i Srba koji je iz toga proizašao. Carigradskim protokolom Turcima je naloženo da napuste srpske gradove (tvrđave), uključujući Beograd.

    Danas je ponedeljak, 4. septembar 2023. godine.

    1669 - Venecija je predala Turcima grčko ostrvo Krit, ne uspevši da se odupre opsadi započetoj 1648.

    1768 - Rođen je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan, sjajan stilista koji je snažno uticao na francusku književnost. Posle ranjavanja u jednoj borbi protiv pristalica Francuske revolucije 1792. emigrirao je u Englesku, gde je ostao do 1800. Po povratku na vlast dinastije Burbon 1814, bio je diplomata i šef francuske diplomatije. Povukao se iz politike 1830. posle Julske revolucije i pada kralja Šarla X . Čitavog života ostao je dosledni reakcionar. Dela: "Duh hrišćanstva" (čiji su deo kratki romani "Atala" i "Rene"), poema u prozi "Mučenici", "Put iz Pariza u Jerusalim", "Uspomene s onu stranu groba", epopeja o američkim Indijancima " Les Natchez ", politički spisi "Istorijski, politički i etički eseji o prošlim i sadašnjim revolucijama razmatranim u odnosu na Francusku revoluciju", "O Bonaparti i Burbonima".

    1781 - Španski naseljenici su - pod nazivom "Grad naše gospe kraljice anđela" (El Pueblo de Nuestra Senora La Reina de Los Angeles) - osnovali grad Los Anđeles.

    1809 - Rođen je poljski pisac Juliuš Slovacki, tvorac poljskog romantičarskog pozorišta, majstor jezika i forme. Dela: zbirke pesama "Poezija", poeme "Anhelli", "U Švajcarskoj", "Benjovski", "Čas misli", "Kralj-Duh", drame "Kordijan", "Fantazi", "Mazepa", "Mindove", "Marija Stjuart", "Horštinjski", "Salomejin srebrni san", tragedije "Baladina", "Lila Veneda".

    1824 - Rođen je austrijski kompozitor i orguljaš Anton Brukner, kasnoromantičar koji je stvarao pod uticajem Ludviga van Betovena i Riharda Vagnera. Dela: devet simfonija, osam misa, kantate.

    1870 - Francuska skupština je, tri dana posle zarobljavanja cara Napoleona III u bici kod Sedana u Francusko-pruskom ratu, obnovila republiku, čime je okončano Drugo carstvo Napoleona III . Pod pritiskom javnog mnjenja, odlučeno je i da Francuska nastavi rat protiv Pruske, što će se završiti strahovitim porazom.

    1884 - Iz Beograda je krenuo prvi svečani voz na pruzi Beograd - Niš, prvoj u tadašnjoj Kraljevini Srbiji. Početak gradnje pruge u julu 1881. simbolično je srebrnim budakom obeležio kralj Milan Obrenović. Ispraćaju svečanog prvog voza, iskićenog cvećem i srpskim trobojkama, pored velikog broja građana, prisustvovali su ugledni gosti iz Beča, Budimpešte i Pariza. Voz je krenuo u 8.30 časova, a u Niš je stigao u 18.23. Najstarija pruga na teritoriji današnje Srbije puštena je u rad avgusta 1854. i povezivala je Belu Crkvu sa delom Banata koji se danas nalazi u Rumuniji.

    1886 - Apački poglavica Džeronimo, vođa jedne od najvećih pobuna američkih Indijanaca protiv SAD, predao se u Skeleton kanjonu u Arizoni američkom generalu Nelsonu Majlsu.

    1899 - Na današnji dan 1899. godine umro je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata uopšte, član Društva srpske slovesnosti i potom Srpske kraljevske akademije, dva puta član namesništva maloletnim vladarima i četiri puta predsednik vlade Srbije. Po okončanju studija u Francuskoj i u Hajdelbergu, vratio se u otadžbinu i ubrzo je postavljen za šefa srpskog poslanstva u Istanbulu. Tokom boravka u Turskoj od 1861. do 1867. uspešno je okončao pregovore o opozivanju turskih garnizona iz utvrđenih gradova Srbije. Ministar inostranih poslova je od 1867. do 1888. predsednik vlade Kneževine i Kraljevine Srbije u više navrata. Namesnik maloletnog kneza Milana Obrenovića postao je 1868. a od 1889. maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića. Kao namesnik kneza Milana najviše je doprineo donošenju novog ustava 1869. a 1878. uspešno je zastupao Srbiju na Berlinskom kongresu. Odbio je 1881. da potpiše sporazum sa Austro-Ugarskom, smatrajući da će Srbiju učiniti ekonomski zavisnom od Dvojne Monarhije, zbog čega je podneo ostavku na položaj šefa vlade. Po povratku na vlast 1887. i kasnije kao regent kralja Aleksandra nastojao je da Srbija oslonac nađe u Rusiji, a u unutrašnjoj politici pokušao je da suzbije uticaj radikala, ali je položaj regenta napustio 1893. pošto je kralj Aleksandar uz podršku radikala izvršio državni udar. Dela: "Spoljašnji odnošaji Srbije 1848-1872", "Diplomatska istorija Srbije za vreme srpskih ratova za oslobođenje i nezavisnost 1875-1878".

    1906 - Rođen je američki biolog nemačkog porekla Maks Delbrik, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1969. Znatno je doprineo istraživanjima genetske strukture virusa.

    1907 - Umro je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup Grig, koji se inspirisao nacionalnim folklorom i afirmisao norvešku muziku u svetu. Najbolja dela ostvario je u malim formama poput klavirskih minijatura ("Lirski komadi"), 25 nordijskih narodnih pesama i plesova, svita "Holberg", "Poetičnih muzičkih slika", "Humoreski", solo pesama. Ostala dela: Klavirski koncert u a-molu, orkestarske svite "Per Gint", "Sigrud Jorsalfar", Gudački kvartet, Koncert za klavir i orkestar, tri violinske sonate, horske kompozicije.

    1908 - Rođen je američki filmski režiser Edvard Dmitrik, autor oporih kriminalističkih filmova i filmova o socijalnim i rasnim problemima u SAD. Filmovi: "Unakrsna vatra", "Zbogom, ljubljena moja", "Plavuša iz Singapura", "Iza izlazećeg sunca", "Daj nam danas", "Žongler", "Mladi lavovi", "Plavi anđeo", "Drvo života", "Pobuna na Kejnu".

    1929 - Nemački dirižabl "Grof Cepelin" okončao je putovanje oko sveta.

    1944 - Belgijske gradove Brisel i Antverpen oslobodile su u Drugom svetskom ratu britanske i kanadske trupe.

    1963 - Umro je francuski državnik i finansijski stručnjak Rober Šuman, tvorac "Šumanovog plana" 1950, na osnovu kojeg su 1952. Belgija, Holandija, Luksemburg, Zapadna Nemačka, Italija i Francuska stvorile Evropsku zajednicu za ugalj i čelik, preteču Evropske unije. Bio je ministar finansija 1946. predsednik vlade od 1947. do 1948. šef diplomatije od 1948. do 1953. i ministar pravde od 1955. do 1956.

    1965 - Umro je Albert Švajcer, lekar, teolog, muzičar, književnik i hrišćanski misionar. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1952. Gotovo ceo život posvetio je borbi protiv bolesti u Africi. Od 1913. do smrti rukovodio je bolnicom koju je sam i osnovao u Gabonu, tada u sastavu Francuske Ekvatorijalne Afrike. Dela: "Kultura i etika", "Između vode i prašume", "Autobiografija", "Afričke priče", "Potraga za istorijskim Isusom".

    1970 - U Čileu je Salvador Aljende kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi dobio izbore za šefa države. Uz obilatu pomoć Vašingtona, čileanska armija ga je oborila i uklonila u septembru 1973.

    1974 - SAD su kao poslednja zapadna zemlja uspostavile diplomatske odnose sa Istočnom Nemačkom.

    1989 - Umro je belgijsko francuski pisac Žorž Simenon, autor 84 kriminalistička romana čija je glavna ličnost imaginarni inspektor Megre. Simenon je jedan od najtiražnijih autora kriminalističkog žanra uopšte. Dela: romani "Lađar", "Noć na raskršću", "Mali doktor", "Megre postavlja zamku".

    1992 - Bivši predsednik Bugarske Todor Živkov, zbačen 1989, osuđen je na sedam godina zatvora pod optužbom za proneveru državnih fondova.

    1995 - Pod geslom "ujedinjeni Jerusalim je naš", Izrael je započeo 15-mesečnu proslavu 3000. godišnjice proglasa kralja Davida o tom gradu kao prestonici jevrejskog naroda.

    1997 - U eksploziji tri bombe, koje su u Jerusalimu postavili islamski teroristi, poginulo je sedam i ranjeno oko 200 ljudi.

    1998 - Međunarodni tribunal u Hagu osudio je na doživotnu robiju bivšeg predsednika vlade Ruande Žana Kambandu, optuženog za genocid počinjen 1994. u sukobima plemena Tutsi i Hutu u toj afričkoj zemlji.

    1999 - U eksploziji koju su u petospratnu stambenu zgradu u Bujnaksku u ruskoj autonomnoj republici Dagestan podmetnuli čečenski islamski teroristi, poginulo je najmanje 64 ljudi, mahom žena i dece ruskih oficira.

    2002 - Prema izveštaju objavljenom u SAD, finansijski gubici Njujorka, kao posledica islamističkih terorističkih napada na taj grad 11. septembra 2001, iznose između 83 i 95 milijardi dolara.

    2004 - Najmanje 17 osoba je poginulo, a više od 20 je ranjeno pošto je bombaš-samoubica aktivirao auto-bombu u blizini policijske akademije u iračkom gradu Kirkuku.

    2006 - Umro je australijski aktivista za zaštitu prirode Stiv Irvin, poznat širom sveta zahvaljujući svojim emisijama o divljim životinjama, prvenstveno krokodilima. Irvin je stradao pošto ga je raža ubola u grudi dok je ronio prilikom snimanja dokumentarnog filma.

    2006 - Uspešno je obavljeno prvo testiranje (s putnicima) "Erbasovog" super-džambo aviona A380, najveće komercijalne letelice u svetu. Avion je poleteo sa aerodroma u Tuluzu u južnoj Francuskoj. A380 može da prevozi između 555 i 800 putnika, zavisno od konfiguracije, i ima domet od 15.000 kilometara. Njegova cena je čak 228 miliona evra.

    2007 - Najmanje 24 osobe su poginule, dok je 66 ranjeno, u eksploziji dve bombe u pakistanskom gradu Ravalpindiju. Ravalpindi se nalazi u blizini prestonice Islamabada, i u njemu se nalazi komanda vojske i međunarodni aerodrom.

    2007 - Uragan Feliks koji je zahvatio karipsku obalu odneo je najmanje 38 života u Nikaragvi i 9 u Meksiku, pri čemu se još oko 200 ljudi vode kao nestali. U naletu nepogode srušeno je više hiljada kuća. U Hondurasu nisu zabeležene žrtve ali je više od 25.000 ljudi evakuisano. Prethodni veliki uragan u Centralnoj Americi - Mič, 1998. odneo je čak 10.000 života.

    2008 - Umrla je Dafina Milanović, vlasnica "Dafiment banke" najveće "piramidalne" prevare 1990-ih u Srbiji. "Dafiment banka" je osnovana oktobra 1991. bez ijednog dinara osnivačkog uloga i do prestanka rada, sredinom 1993. prema grubim procenama, ostala je dužna štedišama oko 150 miliona evra. U vreme najveće hiperinflacije u Srbiji 1993. ona je nudila mesečne i polugodišnje kamate i do 160 odsto.

    2012 - Preminuo je legendarni srpski džez bubnjar Branislav Lala Kovačev. Rođen u Kikindi, Banat, u bogatoj karijeri muzičara najviše je svirao u orkestrima u Jugoslaviji i Nemačkoj. Sarađivao je sa najznačajnijim muzičarima i kompozitorima Srbije i sveta, poput Duška Gojkovića, Mladena Guteše, Boška Petrovića, Vojina Draškocija, Jovana Maljokovića, Vlatka Stefanovskog, kao i sa Čikom Korijom, Čarlijem Marijanom, Larijem Korijelom, Četom Bejkerom, Horstom Jankovskim. Upamćen je po revolucionarnom spajanju džeza sa neparnom ritmičkom tradicijom Balkana, koja je zabeležena na albumima " Balkan Impressions 1" (1982), " Balkan Impressions 2" (1983) i "Izvorni Folklor i Jazz " (1985).

    2013 - Nemački Ustavni sud odbio je tužbu koju su podnele porodice žrtava vazdušnog napada NATO na most u Varvarinu, uz obrazloženje da obeštećenje mogu zahtevati države, ali ne i privatna lica. U napadu aviona NATO 30. maja 1999. godine, poginulo je 10, a povređeno 30 civila, od čega 17 teško.

    2013 - Radijacije oko cisterni sa radioaktivnom vodom u oštećenoj nuklearnoj elektrani Fukušima, Japan, dostigla je najviši nivo, čak 2.200 milisiverta. Razorni zemljotres i cunami koji je presudno oštetio Fukušimu dogodili su se marta 2011.

    2014 - U Pragu je otkriven spomenik Nikoli Tesli, najveći na svetu. Spomenik u bronzi, dimenzija 6 x 3 x 3 metra, delo je Stefana Milkova i Jiržija Trojana, vajara i arhitekte. Motiv je stilizovano "električno pražnjenje". Tesla je izvesno vreme boravio u Pragu a posedovao je i počasni doktorat praškog Češkog Tehničkog univerziteta.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeUto Sep 05, 2023 8:46 am


    Dogodilo se na današnji dan, 05.09.

    Na današnji dan 1638. godine rođen je francuski kralj Luj XIV, poznat kao "kralj Sunce". Na presto je stupio 1643. kao petogodišnjak, posle smrti oca Luja XIII. Vladao je 72 godine, najduže u istoriji Evrope. Vodio je niz ratova u nastojanju da obezbedi premoć Francuske, s promenljivim uspehom. Njegovo ime simbol je prosvećenog apsolutizma, specifične koncepcije vladavine, karakteristične za 18. i delimično 19. vek. Sagradio je dvorac Versaj, koji je ubrzo postao uzor najrazličitijim monarsima širom Evrope. Po uzoru na Versaj nastao je petrogradski Peterhof, palata u Potsdamu kod Berlina, Šenbrun u Beču i mnoge druge palate širom kontinenta. Bio je poznat i kao širokogrudi mecena.

    Danas je utorak, 5. septembar, 248. dan 2023. Do kraja godine ima 117 dana.

    1568 - Rođen je italijanski filozof Tomazo Kampanela, dominikanski kaluđer, utopijski filozof, koji je 27 godina proveo u tamnici. U delu "Država sunca", napisanom po uzoru na Platona, njegove sledbenike i Tomasa Mora, izložio je shvatanja o idealnom društvu kao nekoj vrsti platonističke socijalne države.

    1735 - Rođen je nemački kompozitor, pijanista i dirigent Johan Kristijan Bah, najmlađi sin Johana Sebastijana Baha, koji je živeo i u Milanu i Londonu, pa je nazivan "italijanski Bah" i "engleski Bah". U Engleskoj se proslavio kao pijanista i organizator muzičkog života i postao muzički učitelj kraljice Šarlote. Značajan je kao kompozitor sonata i koncerata za klavir u rokoko stilu, po čemu je preteča mladog Volfganga Amadeusa Mocarta. Dela: 15 opera, više od 60 simfonija, 37 klavirskih koncerata, 13 uvertira, klavirske sonate, kamerna muzika.

    1791 - Rođen je nemački kompozitor Đakomo Majerber. Pravo ime bilo mu je Jakob Libman Ber. Odigrao je vidnu ulogu u stvaranju francuske velike opere. Bio je veoma popularan, ali je njegova muzika izazivala i brojne polemike. Dela: opere "Hugenoti", "Afrikanka", "Robert Đavo", "Prorok".

    1798 - Turska je objavilo rat Francuskoj.

    1800 - Malta je pala u ruke Britanaca pod admiralom Horejšom Nelsonom, koji je prethodno blokirao francuske trupe na tom sredozemnom ostrvu i tako ga preoteo od Francuske.

    1857 - Umro je francuski filozof i matematičar Ogist Kont, jedan od osnivača filozofije pozitivizma i osnivač sociologije. Dela: "Kurs pozitivne filozofije", "Rasprava o celini pozitivizma", "Sistem pozitivne politike", "Pozitivistički katehizam".

    1860 - Rusija, Britanija, Francuska, Pruska, Austrija i Turska potpisali su ugovor o uspostavljanju reda u Siriji (tada turska teritorija) posle masakra koji su nad hrišćanima počinili muslimani.

    1888 - Rođen je indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan, profesor filozofije na univerzitetima u Madrasu, Kalkuti, Čikagu i Oksfordu, ambasador u Moskvi 1939, potpredsednik Indije od 1952. i predsednik od 1962. do 1967. Najviše ga je zaokupljala religija, etika, istorija filozofije i kulture i mogućnost objedinjenja civilizacijskih i kulturnih vrednosti Istoka i Zapada. Koristeći se komparativnom metodom u istoriji filozofije, nastojao je da pokaže značajnu ulogu indijskog nasleđa u mogućnoj kulturnoj renesansi jedinstvene svetske kulture. Dela: "Indijska filozofija", "Istočna religija i misao Zapada", "Religija i društvo", "Kalki, ili budućnost civilizacije", "Istorija Istočne i Zapadne filozofije".

    1902 - Rođen je američki filmski producent Daril Frensis Zanuk, koji je 1933. osnovao filmsku kompaniju "Tventi senčeri foks". Bio je producent niza značajnih filmova: "Plodovi gneva", "Sve o Evi", "Viva Zapata!", "Najduži dan", "Koreni neba", "Mladi gospodin Linkoln".

    1914 - Nemački vojnici ubili su u Prvom svetskom ratu francuskog pisca i filozofa Šarla Pjera Pegija, jednu od ključnih javnih ličnosti u oslobađanju nevino osuđenog kapetana Alfreda Drajfusa. Kao urednik lista "Petnaestodnevne sveske" rozobličio je pozadinu montiranog sudskog procesa Drajfusu kao navodnom nemačkom špijunu. Dela: drama "Jovanka Orleanka", eseji "Naša mladost", "Novac".

    1919 - U napadu belogardejaca na njegov štab, poginuo je ruski revolucionar Vasilij Ivanovič Čapajev, komandant 25. streljačke divizije boljševičke vojske u građanskom ratu koji je posle Oktobarske revolucije izbio u Rusiji. U Prvom svetskom ratu više puta je odlikovan za hrabrost, a početkom 1918. formirao je odrede za borbu protiv kontrarevolucije.

    1939 - SAD su proglasile neutralnost u Drugom svetskom ratu.

    1960 - Predsednik Konga (bivši Belgijski Kongo, kasnije Zair) Žozef Kasavubu smenio je vođu nacionalno-oslobodilačkog pokreta i predsednika vlade, poznatog pesnika, Patrisa Lumumbu. Potom ga je izručio separatisti iz provincije Katanga Moizu Čombeu, čiji su ga plaćenici ubili u februaru 1961.

    1972 - Palestinski teroristi ubili su u Minhenu 11 izraelskih sportista, učesnika Olimpijskih igara, koje su prethodno oteli. U 24-časovnoj pucnjavi na aerodromu, poginula su i četvorica terorista i jedan nemački policajac.

    1977 - Zapadnonemački komunistički teroristi (crvene brigade) oteli su predsednika Federacije zapadnonemačke industrije Hansa Martina Šlejera, čije je telo pronađeno 19. oktobra 1977. u Francuskoj.

    1990 - Predsednici vlada Severne i Južne Koreje susreli su se u Seulu. Bili su to prvi razgovori na tako viskom nivou od Korejskog rata 1953.

    1995 - Francuska je izvela prvu u seriji atomskih proba na pacifičkom ostrvu Mururoa u Francuskoj Polineziji, što je izazvalo osudu širom sveta i masovne proteste, posebno u Australiji i na Tahitiju.

    1997 - Na stadionu u glavnom gradu Paragvaja Asunsionu, u vreme održavanja političkog mitinga, usled iznenadne oluje srušila se tribina usmrtivši 37 osoba.

    1998 - Skupština Severne Koreje izabrala je Kim Džong Ila, sina preminulog Kim Il Sunga, za šefa Nacionalne komisije za odbranu, što je zvanično najviši položaj u zemlji pošto je ukinuta predsednička funkcija.

    2002 - U eksploziji automobila-bombe u glavnom gradu Avganistana Kabulu ubijeno je najmanje 26 osoba. Istog dana pokušan je, u Kandaharu, atentat na avganistanskog predsednika vlade Hamida Karzaija.

    2005 - Indonežanski putnički avion tipa "Boing 737-200" pao je na stambeni deo Medana, grada na severu ostrva Sumatre. Od ukupno 112 putnika i pet članova posade, poginule su 103 osobe, dok je na zemlji život izgubilo 47 lica.

    2011 - U Beogradu je počela konferencija Pokreta nesvrstanih. Pola veka nakon prvog osnivačkog samita nesvrstanih koji je održan u Beogradu, septembra 1961. Srbija je, iako nije članica Pokreta, ponovo bila domaćin samita Nesvrstanih. U Beogradu je održan i 1989. samit tog pokreta, deveti po redu.

    2017 - Uragan Irma koji se 30. avgusta formirao kod Zelenortskih Ostrva dostigao je iznad Kariba, odnosno Portorika, najvišu 5. kategoriju. Uragan te jačine izuzetno je razoran. Ukupno, do 12. septembra kada je oslabila, Irma je u Karibima i na jugu SAD odnela 134 života i nanela štetu od čak 64 milijarde US dolara.

    2020 - Umro je Jirži Mencl, češki reditelj. Nagrađen je Oskarom 1967. godine, za film "Strogo kontrolisani vozovi". Mencl je bio jedan od nosilaca fenomena koji je u kinematografiji poznat kao češki novi talas. Stvarao je inteligentna, vrlo cinična, filmska dela s uglavnom neskrivenom političkom porukom. Tako je njegov film "Ševe na žici" iz 1969, bio zabranjen do raspada istočnog bloka. Drugi filmovi: "Zločin u devojačkoj školi", "Hirovito leto", "Služio sam engleskog kralja".


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeSre Sep 06, 2023 9:08 am

    Dogodilo se na današnji dan, 06.09.

    Na današnji dan 1920. Godine prvom sednicom održanom u zdanju Rektorata Univerziteta u Beogradu (Kapetan Mišino zdanje) započeo je s radom Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu. Visoko teološko obrazovanje kod pravoslavnih Srba postojalo je prethodno samo u Karlovačkoj bogosloviji, koja ipak nikada nije i formalno uzdignuta u rang visoke škole, mada je po oceni stručne javnosti, kvalitetom i programom taj rang dosegla.

    Danas je sreda, 6. septembar, 249. dan 2023. Do kraja godine ima 116 dana.

    1522 - Španski moreplovac Huan Sebastijan del Kano prvi je oplovio oko Zemlje, vrativši se u Španiju brodom "Viktorija" sa samo 18 mornara, čime je okončao ekspediciju započetu 1519. s pet brodova i 270 mornara, koju je u službi Španije poveo portugalski moreplovac Fernando Magelan. Del Kano je preuzeo komandu kad su 1521. Magelana ubili filipinski urođenici.

    1566 - Prilikom opsade Sigeta, u trećem pohodu na Beč, umro je sultan Sulejman II, tokom čije 46-godišnje vladavine je Tursko carstvo bilo na vrhuncu moći. Osvojio je 1521. Beograd, 1522. ostrvo Rodos, 1526. potukao je Mađare kod Mohača i potom pokorio Ugarsku. Takođe je zauzeo poluostrvo Krim, kao i Moldaviju, Tunis, Alžir. Opseo je i Beč, ali ga nije osvojio. Nasledio ga je Selim II, ustoličen u Beogradu 28. oktobra 1566.

    1683 - Umro je francuski državnik Žan Batist Kolber, ministar finansija kralja Luja XIV, jedan od rodonačelnika privrednog protekcionizma. Uveo je zaštitne carine, dao velike povlastice industriji, povećao izvoz, ojačao kolonijalnu ekspanziju i eksploataciju. Usavršio je i povećao trgovačku i ratnu mornaricu, modernizovao ratne luke, i izgradio čitav sistem kanala, čime je olakšan saobraćaj i trgovina.

    1688 - Austrijanci su posle jednomesečne opsade preoteli Beograd od Turaka. Janičari su prethodno temeljno opljačkali grad i ukrcali plen na oko 500 lađa kojima su pobegli Dunavom. Posle pljačke Turci su spalili delove Beograda, kojem je veliku štetu nanelo i austrijsko bombardovanje.

    1729 - Rođen je nemački pisac i filozof Mozes Mendelson. Pravo ime bilo mu je Moše ben Menahem. Osnivač je jevrejskog prosvetiteljskog pokreta u Nemačkoj. Borio se za versku trpeljivost i slobodu opredeljenja, a u filozofiji je bio racionalista. Dela: "Jerusalim ili o religijskoj moći i o jevrejstvu", "Filozofski razgovori; O osećanjima, o ulozi etičkoga u estetici", "Fedom".

    1757 - Rođen je francuski general i državnik markiz Lafajet (Mari Žozef Žilber de Motje), koji se od 1777. do 1781. uz američke koloniste borio za oslobođenje Severne Amerike od Britanaca. U Francuskoj revoluciji zalagao se za načelo ustavne monarhije. Kao komandant Nacionalne garde u julu 1791. naredio je da se na Marsovom polju, pored Pariza, puca u Parižane koji su protestovali što je kralj Luj XVI ostao na prestolu, a kad se revolucija okrenula protiv kralja napustio je komandu nad Centralnom armijom i 1792. promenio je stranu. Bio je neaktivan tokom vladavine Napoleona I, a u Julskoj monarhiji uspostavljenoj 1830. opet je komandovao Nacionalnom gardom.

    1766 - Rođen je engleski hemičar i fizičar Džon Dalton, jedan od osnivača atomske teorije materije. Objasnio je Prustov zakon stalnih proporcija, postavio zakon umnoženih proporcija i prvi određivao relativne atomske mase hemijskih elemenata. Ispitivao je osobine gasova, postavio zakon parcijalnih pritisaka i bavio se meteorologijom. Patio je od slepila za boje, pa je proučavao i tu anomaliju, koja je nazvana po njemu. Shvatanja je izložio u trotomnom delu "Novi sistem filozofije hemije".

    1860 - Rođena je Džejn Adams, pacifista i društveni reformator, dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931. Bavila se praktičnim rešavanjem socijalnih problema i bila predsednik Međunarodne ženske lige za mir i slobodu.

    1876 - Rođen je škotski fiziolog Džon Džejms Rikard Maklaud, koji je s kanadskim fiziologom Frederikom Grantom Bantingom 1923. podelio Nobelovu nagradu za medicinu za otkriće insulina.

    1901 - Na predsednika SAD Vilijama Mekinlija u Bafalu je pucao anarhista Leon Čolgos. Ranjeni predsednik, izabran na taj položaj 1896. umro je posle osam dana, a 14. septembra 1901. šef države postao je Teodor Ruzvelt.

    1914 - Na zahtev saveznika da, posle pobede na Ceru u Prvom svetskom ratu nad austrougarskim trupama, preduzme ofanzivu preko granice, srpska vojska je počela operacije u Sremu i istočnoj Bosni. Borbe su trajale do 11. novembra 1914, kada je načelnik štaba Vrhovne komande vojvoda Radomir Putnik naredio povlačenje. Matično srpsko stanovništvo u Sremu koje je tada ushićeno dočekalo srpsku vojsku vrlo brutalno je kažnjeno.

    1914 - Francuske trupe su uz pomoć britanskog ekspedicionog korpusa krenule u kontraofanzivu na frontu širokom 500 kilometara, čime je počela prva velika bitka na reci Marni u Francuskoj u Prvom svetskom ratu, u kojoj je za četiri dana nemačka vojska pretrpela težak poraz.

    1923 - Rođen je kralj Jugoslavije Petar II Karađorđević. Prvorođeni sin Kralja Aleksandra I i Kraljice Marije. Kumovi na krštenju bili su Kralj Džordž VI i Kraljica Elizabeta. Sa kratkotrajnog školovanja u Engleskoj vraćen je posle ubistva njegovog oca 1934. Pošto je imao svega 11 godina, upravljanje zemljom preneto je na Namesništvo koje se sastojalo od tri regenta, među kojima je bio i njegov stric Princ Pavle Karađorđević. Posle državnog udara 27. marta 1941. proglašen je kraljem. Zajedno s vladom emigrira, prvo u Grčku i Palestinu, a zatim u Egipat. U junu 1941. stigao je u Englesku, gde je prihvaćen kao simbol protivljenja nacizmu. Nikada se više nije vratio u zemlju pošto je posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji uveden komunistički režim. Umro je u Denveru (SAD), a sahranjen je u crkvi Svetog Save u Libertvilu. Njegovoj sahrani pored desetina hiljada tamošnjih Srba i službenih predstavnika SAD, prisustvovalo je i više od 400 američkih pilota spasenih od strane rojalista tokom Drugog svetskog rata u okupiranoj Jugoslaviji. Bio je jedini kralj neke zemlje sahranjen u SAD. Konačno je maja 2013. sahranjen u otadžbini, u porodičnoj grobnici na Oplencu. Napisao je memoare: "Život jednog kralja".

    1940 - Rumunski kralj Karol II Hoencolern abdicirao je u Drugom svetskom ratu pod pritiskom Sila osovine u korist sina Mihajla.

    1944 - Avijacija zapadnih saveznika je u Drugom svetskom ratu teško bombardovala Leskovac, na rođendan kralja Petra II. Tokom bombardovanja tog grada poginulo je više od 1.600 civila, a centar, staro jezgro grada, potpuno je razoren.

    1944 - U trenutku kada je Crvena armija izbila na njene granice, Bugarska je u Drugom svetskom ratu objavila rat Nemačkoj. Kao saveznica Nemačke, Bugarska je u ratu držala pod okupacijom delove Grčke i Srbije (Jugoslavije), a veliki deo je i anektirala.

    1966 - Južnoafričkog premijera Hendrika Frenša Fervuda ubio je u toku parlamentarne debate u Kejptaunu skupštinski kurir Dimtri Cafondas. Tokom Fervudove vladavine od 1958. donesen je najveći deo zakona kojima je regulisan sistem aparthejda (specifičan sistem potpune rasne segregacije) u Južnoj Africi.

    1968 - Afrička kraljevina Svazilend (Ngvane) stekla je nezavisnost od Velike Britanije, koja je njome vladala od 1881.

    1970 - Palestinski teroristi oteli su četiri aviona koja su putovala u Njujork iz Evrope. Sutradan su u Kairu zapalili "Boing 747" američke kompanije "Pan ameriken", a dva "Boinga 707" digli su u vazduh 12. septembra 1970. u Jordanu. Četvrti avion spustio se u London, a otmičarka Lejla Kaled je uhapšena.

    1975 - U zemljotresu u istočnoj Turskoj poginulo je najmanje 2.350 osoba.

    1989 - Prilikom pada kubanskog putničkog aviona na jedno predgrađe Havane, neposredno posle poletanja, poginulo je 170 lica.

    1991 - Sovjetski Savez je priznao nezavisnost Litvanije, Letonije i Estonije.

    1991 - Lenjingradu je vraćeno prvobitno ime Sankt Peterburg. Građani su se na referendumu izjasnili za prvobitni naziv, treća ponuđena mogućnost bila je - Petrograd, kako se grad zvanično zvao od 1914. do 1924. ali je ona takođe odbačena, kao i ime Lenjingrad.

    1994 - Premijer Irske Albert Rejnolds prvi se put u ime irske vlade sastao s vođom severnoirske partije Šin Fejn (političko krilo terorističke Irske republikanske armije) Džerijem Adamsom, s kojim je razgovarao o političkom rešenju dugogodišnje krize i sukoba rimokatolika i protestanata u Severnoj Irskoj.

    1998 - Umro je japanski filmski režiser Akira Kurosava. Njegovo delo proslavilo je japansku kinematografiju ali i japansku kulturu uopšte. Jedini je režiser koji je dobio dva Oskara za najbolji inostrani film. Uspešno je spajao tradiciju i kulturu Japana sa evropskim senzibilitetom. Kritičari su ga prozvali "teno (car) japanske kinematografije". Filmovi: "Rašomon", "Sedam samuraja", "Krvavi presto", "Idiot", "Živeti", "Na dnu", "Dodeskaden", "Dersu Uzala", "Kagemuša", "Ran", "Madadajo".

    1999 - Glavnokomandujući Kfora, general Majk Džekson smenio je visokog američkog oficira zbog toga što je desetak dana ranije rodbini otetih Srba obelodanio istinu o postojanju masovne grobnice s telima 15 civila u Ugljaru.

    2001 - Britanac Piter Brej prvi je kajakom preplovio Atlantski okean, za šta mu je trebalo 75 dana.

    2002 - Nemačka vlada odlučila je da plati više od dve milijarde evra nadoknade sportistima bivše Istočne Nemačke koji su bili podvrgavani sistematskom programu dopinga od sedamdesetih godina 20. veka.

    2006 - Poginula su 54 rudara prilikom eksplozije u rudniku uglja na istoku Indije. Nesreća se dogodila u provinciji Danbad u istočnoj indijskoj državi Džarkand.

    2007 - Umro je Lučano Pavaroti, italijanski operski pevač. Jedan je od najznačajnijih tenora 20. veka. Rođen je u porodici muzičara. Bavio se pedagogijom i izvesno vreme radio je kao učitelj. Uzimao je časove pevanja od 1956. kod Ariga Pole i Etora Kampoljanija. Karijeru svetske operske zvezde započeo je 1961. ulogom Roberta u operi "Boemi" Đakoma Pučinija. Prvi javni nastup van Italije imao je u Beogradu. Bio je poznat i po humanitarnom radu, dobitnik je posebnog priznanja od strane Visokog komesarijata UN za izbeglice.

    2008 - Zvaničnici Haitija saopštili su da je u luci Gonev, na tom ostrvu, pronađeno blizu 500 beživotnih tela pošto su se povukle vode izazvane nedavnim olujama. Haiti je prvo pogodila tropska oluja Fej, zatim uragani Gustav i Hana.

    2017 - Evropski sud pravde odbio je žalbe vlada Mađarske i Slovačke na program Evropske unije o kvotama za raspodelu migranata. Prema tom planu, Mađarska je trebalo da primi 2.300 tražilaca azila, dok je obaveza Slovačke bila da dugoročno prihvati 1.400 lica. od ukupno 160.000, koliko je Brisel planirao da rasporedi unutar EU. Plan je inače, do tada, sproveden samo u samo u Grčkoj, Italiji, Nemačkoj, Švedskoj i Austriji.

    2017 - Japanski naučnici objavili su da su u Marijanskom rovu, na 8.178 metara dubine, pronašli vrstu ribe koja tu živi. Prethodni rekord je iznosio 8.152 metara. Verovalo se da organizmi ne mogu opstati u takvim uslovima, odnosno da ćelije prestaju da funkcionišu 8.200 metara ispod površine okeana gde je pritisak 82.372 paskala. Pronađena vrsta dugačka je dvadesetak santimetara.

    2018 - Umro je Bert Rejnolds, američki glumac. Od sportske karijere odustao je zbog povreda, pa se okrenuo glumi. Uspeh je zabeležio predstavom "Mister Roberts". Filmom "Deliverance" predstavio se kao ozbiljan glumac. Doživljavan je kao seks simbol, bio je prvi muškarac koji se nag slikao za "Cosmopolitan". Filmovi: "Hustle", "Smokey i Bandit", "Starting Over", "The Cannonball Run", "Boogie Nights".

    2019 - Umro je Robert Mugabe, bivši predsednik Zimbabvea i dugogodišnji lider borbe za dekolonizaciju tadašnje Rodezije. Od uklanjanja rasističkog režima u Rodeziji 1980, do 1987. Mugabe je bio predsednik vlade Zimbabvea, da bi potom do novembra 2017. bio predsednik te zemlje.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeČet Sep 07, 2023 8:41 am


    Dogodilo se na današnji dan, 07.09.

    Na današnji dan 1812. godine u Borodinskoj bici, u kojoj je rusku vojsku od 117.000 ljudi predvodio feldmaršal Mihail Kutuzov, a francusku od 133.000 vojnika car Napoleon I, Francuzi su imali 50.000 mrtvih, uključujući 23 generala, a Rusi 44.000. Boj je okončan bez pobednika, ali je njegov ishod pokazao da će Napoleon teško pokoriti Rusiju. Iako je potom ušao u Moskvu, ubrzo je bio primoran da otpočne mučno povlačenje. Po završetku bitke Napoleon je navodno izjavio: "Kod Borodina Francuzi su se pokazali dostojni da izvojuju pobedu, a Rusi da budu nepobedivi".

    Danas je četvrtak, 7. septembar, 250. dan 2023. Do kraja godine ima 115 dana.

    1533 - Rođena je engleska kraljica Elizabeta I, kćerka kralja Henrija VIII i njegove druge supruge Ane Bolen, koja je tokom 45 godina vladavine konsolidovala unutrašnje prilike i odlučujuće doprinela da Engleska postane prva pomorska sila sveta, pobedom nad španskom "Nepobedivom armadom" 1588. Tokom njene vladavine, 1566. osnovana je Londonska berza. Osigurala je 1587. prevlast anglikanske crkve pogubljenjem zarobljene škotske kraljice Marije Stjuart, predvodnice rimokatoličke struje.

    1701 - U Hagu je potpisan sporazum Engleske, Austrije i Holandije protiv Francuske, nazvan "Druga velika alijansa".

    1764 - Za kralja Poljske krunisan je ruski štićenik Stanislav II Ponjatovski, poslednji kralj suverene Poljske, čija je vladavina okončana 1795. trećom, konačnom, podelom Poljske, između Rusije, Pruske i Austrije. Poljska je kao nezavisna država obnovljena tek 1918.

    1788 - Turci su u sukobu kod Brzaske, u Banatu, zarobili vođu srpskih dobrovoljaca Koču Anđelkovića, poznatog kao Kapetan Koča, predvodnika srpskih jedinica austrijske vojske tokom Austrijsko-turskog rata. On je potom sproveden u Tekiju i umoren nabijanjem na kolac. U tom ratu, na čelu dobrovoljačkog odreda, oslobodio je Požarevac, Hasanpašinu Palanku (sada Smederevska Palanka), Batočinu, Bagrdan i Kragujevac. Narod je to vojevanje, odnosno prostor koji je oslobodio, po njemu nazvao Kočina krajina. Austrijski car Josif II dodelio mu je za zasluge čin kapetana. Kao oficir u okviru jedinica Kapetana Koče ratovao je i Đorđe Petrović koji će 1804. postati vožd Prvog srpskog ustanka - Karađorđe.

    1822 - Brazil je proglasio nezavisnost od Portugalije, koju je bivša metropola priznala tek 1828. Jedan od prinčeva iz portugalske kraljevske porodice Braganca postao je tada vladar Brazila, sa titulom cara. Brazil je bio carstvo do 1889. kada je monarhija srušena.

    1848 - Radi smirivanja pobunjenih seljaka, Austrija je donela zakon o rasterećenju zemljišta (Patent o ukidanju zemljišnih tereta). Seljački pokret se zbog podvojenosti građanstva i seljaštva nije razvio u široku seljačku bunu, ali je bitno uticao na razvoj događaja u revolucionarnoj 1848.

    1860 - Italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi zauzeo je Napulj sa svojim "crvenokošuljašima". Ukinuto je Napuljsko kraljevstvo, a lokalna dinastija Burbona otišla je u progonstvo.

    1890 - Uprava varoši Beograda je proterala Vasu Pelagića, pod optužbom da je knjigom "Dužnost vlade i vlasti", koja je odmah zaplenjena, "naneo uvredu Njegovom kraljevskom veličanstvu" (Aleksandru Obrenoviću). Pod pritiskom javnog mnjenja, Narodna skupština je 1891. odobrila povratak Pelagića u Srbiju.

    1901 - Pekinškim protokolom je okončan "Bokserski ustanak" - pobuna kineskih seljaka i gradske sirotinje. Ustanak koji je izbio 1900. ugušile su evropske sile, Japan i SAD.

    1908 - Rođen je Majkl Debejki, američki hirurg, inovator u oblasti hirurgije srca i krvnih sudova. Debejki je još tokom studija usavršio i dizajnirao neke medicinske instrumente. Razvio je veštačko srce i srčane pumpe neophodne prilikom presađivanja. Svetski poznat hirurg, radio je kao profesor Bejlor fakulteta u Hjustonu, kao i direktor čuvenog "Centra za srce".

    1909 - Rođen je američki filmski režiser grčkog porekla Elija Kazandžoglus, poznat kao Elija Kazan, istaknuti predstavnik realističkog, društveno angažovanog filma. Obrađivao je socijalne teme i kritički tretirao antisemitizam i rasne predrasude. Nagrađivan je na festivalu u Veneciji i više puta Oskarom. Filmovi: "Jedno drvo raste u Bruklinu", "Pinki", "Bumerang", "Džentlmenski sporazum", "Panika na ulicama", "Na obali", "Tramvaj nazvan želja", "Viva Zapata!", "Istočno od raja", "Bebi Dol", "Lice u gomili", "Divlja reka".

    1913 - Rođen je američki fizičar Džejms Alfred van Alen, koji je otkrio dva pojasa pojačanog zračenja koji opkoljavaju Zemlju. Pojaseve u obliku prstena, nazvane kasnije "Van Elenovi radijacioni pojasevi", otkrio je pomoću Gajger-Milerovih brojača postavljenih 1958. na veštačke satelite "Eksplorer 1" i "Eksplorer 2".

    1940 - Nemački avioni počeli su da bombarduju London u Drugom svetskom ratu i samo tog dana poginulo je više od 300 osoba.

    1949 - Umro je meksički slikar Hose Klemente Orosko. Smatran je najvećim slikarom murala u 20. veku i dekorisao je mnoge građevine širom Meksika i SAD. Inspirisao se indijanskim i staromeksičkim motivima.

    1962 - Tajvan je prekinuo diplomatske odnose s Laosom, nekoliko časova pošto je ta zemlja jugoistočne Azije uspostavila diplomatske odnose s Kinom i Severnim Vijetnamom.

    1964 - U mestu Sip na jugoslovenskoj i u Gura Vaji na rumunskoj obali Dunava predsednici Jugoslavije i Rumunije Josip Broz Tito i Georgi Georgiju Dež prisustvovali su postavljanju kamena temeljca na gradilištu hidroelektrane "Đerdap".

    1986 - Biskup Dezmond Tutu ustoličen je za nadbiskupa Kejptauna u Južnoj Africi kao prvi crni poglavar južnoafričkih anglikanaca.

    1991 - Počela je Konferencija o Jugoslaviji u Hagu, pod vođstvom lorda Pitera Karingtona.

    1993 - Šest bivših sovjetskih republika - Rusija, Belorusija, Kazahstan, Uzbekistan, Jermenija i Tadžikistan - potpisalo je sporazum o zadržavanju rublje kao zajedničke valute.

    1995 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin potpisao je dekret o jednostranom ublažavanju sankcija prema SRJ, čime je stvorena zakonska osnova za izvoz robe i usluge humanitarnog karaktera. Sankcije je nametnuo Savet bezbednosti UN u maju 1992, pod optužbom da Srbija (SRJ) snosi najveću odgovornost za građanski rat u Bosni i Hercegovini.

    1995 - Vlada SRJ uputila je zahtev Savetu bezbednosti UN da odmah prestanu bombardovanja Srba u Bosni.

    1997 - Umro je kongoanski diktator Mobutu Sese Seko, predsednik Zaira od 1965. do zbacivanja s vlasti maja 1997. Zbačen je u pobuni koju je predvodio Loran Kabila i potom je pobegao u Maroko gde je umro. Vlast u Zairu (tada Kongo) prigrabio je novembra 1965, posle građanskog rata u toj bivšoj belgijskoj koloniji.

    1999 - U Atini je u zemljotresu poginulo 139 osoba.

    2000 - Šef kubanske države Fidel Kastro rukovao se s predsednikom SAD Bilom Klintonom, susrevši se prvi put licem u lice s nekim od američkih predsednika od kada je preuzeo vlast na Kubi 1959. nakon pobede revolucije.

    2002 - U napadu na policijsku stanicu na istoku Nepala, maoistički nepalski pobunjenici ubili su 49 policajaca.

    2005 - Umro je italijanski pevač i tekstopisac Serđo Endrigo, koji se proslavio šezdesetih godina 20. veka hitovima poput "Io che amo solo te" i "Canzone per te", sa kojom je pobedio na muzičkom festivalu u San Remu 1968. godine.

    2005 - U Egiptu su održani prvi neposredni višestranački predsednički izbori na kojima je Hosni Mubarak osvojio peti šestogodišnji predsednički mandat za redom. Mubarak je prethodno uvek biran kao jedini kandidat u skupštini Egipta.

    2007 - Najmanje 85 osoba je poginulo, a 64 su povređene kada se kamion koji je prevozio hodočasnike survao u klisuru u indijskoj pustinjskoj državi Radžastan, blizu grada Džaisalmer, 550 kilometara jugozapadno od Nju Delhija. Hram Ramdev, u koji su krenuli hodočasnici, a posećuju ga i hindusi i muslimani, tokom 10-odnevnog perioda hodočašća svakog septembra obiđe oko 250.000 ljudi.

    2008 - Umro je Dino Dvornik, pevač zabavne muzike popularan širom negdašnje Jugoslavije. Autor je niza pesama, a ostvario se i kao filmski glumac. Posebno je zapažen u filmu Arsena Ostojića "Ta divna splitska noć".

    2021 - U zemljotresu jačine 7,1 stepeni koji je pogodio državu Gerero, s epicentrom nedaleko od Akapulka, Jugozapad Meksika, poginulo je 13 osoba, a najmanje 23 su povređene.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimePet Sep 08, 2023 9:16 am


    Dogodilo se na današnji dan, 08.09.

    Na današnji dan 1331. godine Stefana Nemanjića, poznatog kao Dušan, sina kralja Stefana Dečanskog, arhiepiskop Danilo II je na državnom saboru u gradu Svrčin (u južnom delu Kosova) u 23. godini života krunisao za kralja Srbije. Ni jedan srpski kralj pre njega nije tako mlad došao na presto. Za cara je krunisan je 1346. u srpskoj prestonici Skoplju.

    Danas je petak, 8. septembar, 251. dan 2023. Do kraja godine ima 114 dana.

    1157 - Rođen je engleski kralj Ričard I Plantagenet "Lavlje srce", heroj srednjovekovnih legendi, jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu. Vladao je od 1189. do smrti 1199.

    1380 - Veliki moskovski knez Dimitrije Donski potukao je u bici kod Kulikova tatarsku vojsku, što je bila prva pobeda Rusa nad Tatarima, koji su u 13. veku zavladali Rusijom.

    1474 - Rođen je italijanski pisac Lodoviko Ariosto, čiji je viteški ep "Besni Orlando", s motivom ljubavnog ludila junaka Orlanda iz doba Karla Velikog, najblistaviji poetski izraz moralnih i umetničkih tendencija italijanske renesanse. Ostala dela: komedije "Negromant", "Kasarija", lirske pesme, satire.

    1645 - Umro je španski pisac Fransisko Gomes de Kevedo i Viljegas, satiričar koji je zbog zajedljivog jezika i otrovnog pera čas bio povlašćen na dvoru, čas proganjan i zatvaran. Izvanredno je slikao život ulice. Ali njegova lirika je izraz izuzetne barokne istančanosti. Dela: "Život lupeža", "San lobanja", "Plutonov svinjac", "Dom poludelih od ljubavi", "Knjiga o svim stvarima i još o mnogim drugim", zbirke poezije "Španski Parnas", "Tri poslednje kastiljanske Muze".

    1664 - Predvođeni pukovnikom Ričardom Nikolsom, Englezi su bez ispaljenog metka zauzeli holandsko naselje Novi Amsterdam, nazvano potom Njujork u čast Džejmsa, vojvode od Jorka, budućeg engleskog kralja Džejmsa II.

    1731 - Bački episkop Visarion Pavlović otvorio je u Novom Sadu Latinsko-slovensku školu, koja je imala odlike niže realne gimnazije. Oblikovala je više naraštaja srpske građanske inteligencije.

    1760 - Britanske trupe pod komandom Džefrija Amhersta porazile su Francuze kod Montreala, u ključnoj bici sedmogodišnjeg rata za Kanadu, posle koje je ta severnoamerička teritorija postala britanski posed.

    1830 - Rođen je francuski pisac i filolog Frederik Mistral, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1904, koji je najviše pisao lirske pesme, epove i drame. Posebno je zaslužan što je očuvan od zaborava provansalski jezik i obnovljeno pesništvo na provansalskom, a posle dve decenije rada sastavio je francusko-provansalski rečnik. Dela: epopeje "Mirejo", "Kalendo".

    1831 - Ruske trupe pod komandom generala Ivana Paskeviča zauzele su Varšavu posle bitke u kojoj su potukle poljske ustanike kojima je komandovao general Henrik Dembinjski. U trodnevnoj bici poginulo je više od 9.000 Poljaka.

    1841 - Rođen je češki kompozitor Antonjin Dvoržak, jedan od tvoraca češke nacionalne škole. Koristio se i folklorom drugih slovenskih naroda. Njegova dela puna su melodike i orkestarskih boja i prožeta su slovenskom osećajnošću. Bio je sledbenik romantičarskog novoklasicizma Johanesa Bramsa. Dela: opere "Rusalka", "Jakobin", "Đavo i Kaća", devet simfonija, među kojima "Simfonija iz Novog sveta", orkestarska kompozicija "Slovenske igre", "Koncert za violončelo i orkestar br. 2 u H-molu", "Koncert za violinu i orkestar u a-molu", koncerti za klavir i orkestar, kamerna muzika.

    1856 - U Parizu je, ugovorom o miru, završen Krimski rat u kojem je protiv Rusije od 1853. ratovala Turska, a od 1854. i Britanija, Francuska i Kraljevina Sardinija (Pijemont). Rusija je izgubila deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kneževinama kao i pravo držanja flote u Crnom moru.

    1900 - Uragan je u teksaškom gradu Galveston usmrtio najmanje 8.000 osoba.

    1925 - Rođen je engleski filmski glumac Piter Selers, nenadmašan komičar. Filmovi: "Dr Strendžlav", "Pucanj u tami", "Šta je novo mačkice", "Zatvorenik Zende", "Dobrodošli gospodine Čens", serija filmova o Pinku Panteru.

    1926 - Društvo naroda jednoglasno je primilo Nemačku u članstvo.

    1941 - Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu potpuno okružile Lenjingrad, odsekavši ga od ostatka Sovjetskog Saveza, čime je otpočela opsada koja je okončana tek u januaru 1944. pobedom sovjetske vojske. Tokom opsade umrlo je, većinom od gladi, oko 620.000 stanovnika grada.

    1943 - Objavljena je bezuslovna kapitulacija Italije u Drugom svetskom ratu, čime su saveznici dobili odskočnu dasku za operacije u srednjoj Evropi. Italija je potpisala kapitulaciju još 3. septembra, ali je ona obelodanjena tek 8. septembra. Kapitulacija je bila posledica uspešne vojne kampanje saveznika u Italiji koja je započela iskrcavanjem na Siciliju Osme britanske armije pod komandom feldmaršala Bernarda Montgomerija jula 1943.

    1944 - Prva nemačka raketa "Fau 2" u Drugom svetskom ratu, ispaljena iz Haga, pala je na London.

    1944 - Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu prešle granicu nacističke Bugarske.

    1949 - Umro je nemački kompozitor i dirigent Rihard Štraus, direktor Bečke opere. Počeo je da stvara u maniru kasnog romantizma i dospeo do ekspresionizma, ali je uvek ispoljavao visoko majstorstvo orkestracije. Simfonijsku poemu ispunio je novim sadržajem i jedan je od najboljih operskih kompozitora 20. veka koji su stvarali na tragu muzičke drame Riharda Vagnera. Komponovao je i operete, balete, solo pesme, kamernu muziku. Dela: simfonijske poeme "Don Huan", "Til Ojlenšpigel", "Simfonija Alpa", "Sinfonia domestica", "Život junaka", opere "Saloma", "Elektra", "Kavaljer s ružom", "Egipatska Helena", "Arabela", "Danajina ljubav".

    1951 - Japan je u San Francisku potpisao mirovni ugovor sa 49 zemalja.

    1954 - U Manili su SAD, Filipini, Australija, Novi Zeland, Tajland, Pakistan, Velika Britanija i Francuska, na inicijativu Vašingtona, osnovali SEATO pakt, zamišljen kao karika u američkoj globalnoj strategiji okruživanja Sovjetskog Saveza. Njegovo stvaranje objašnjeno je kao "zaštita Azije od komunističke opasnosti".

    1967 - Stupanjem na snagu novog ustava, afrička država Uganda postala je republika.

    1991 - Jugoslovenska republika Makedonija objavila je da će se izdvojiti iz Jugoslavije.

    1994 - Prilikom pada, kod aerodroma u Pitsburgu, američkog "Boinga 737", koji je leteo iz Čikaga, poginule su 132 osobe, putnici i posada.

    1995 - Ministri inostranih poslova SRJ, Hrvatske i sarajevske muslimanske vlade postigli su u Ženevi usmeni dogovor o podeli Bosne i Hercegovine na dva entiteta, Republiku Srpsku i Muslimansko-hrvatsku federaciju, i o bazičnim ustavnim principima.

    1997 - Najmanje 150 osoba poginulo je u blizini zapadne obale ostrva Haiti, kada je potonuo pretrpani feribot "La Fierte Gonavienne" (Ponos Gonave) koji je plovio ka ostrvu Gonava.

    2000 - U središtu UN u Njujorku okončan je skup na kojem se okupilo najviše svetskih lidera u istoriji, više od 150 predsednika, vladara i šefova vlada.

    2002 - Košarkaška reprezentacija SRJ, pobedom u finalu svetskog prvenstva u Indijanapolisu nad Argentinom, peti put je postala prvak sveta.

    2003 - Umrla je nemačka rediteljka i fotograf Leni Rifenštal, poslednja značajna figura nacističke ere. Kao propagandista nacističkog režima, snimila je filmove "Trijumf volje" 1934. o kongresu Nacional-socijalističke partije u Nirnbergu, a 1936. o Olimpijskim igrama. Posle rata, posvetila se fotografiji i podvodnom filmu u čemu je takođe ostvarila zavidne rezultate. Ostavila je obimne memoare.

    2006 - Najmanje 25 osoba je poginulo dok je blizu 100 ranjeno, u seriji eksplozija u zapadnoj indijskoj državi Maharaštra. Eksplozija se dogodila u trenutku dok su se vernici razilazili posle molitve ispred Norani džamije u gradu Malegaon, oko 260 kilometara severozapadno od Mumbaja. Druge eksplozije su se dogodile u drugim delovima grada s muslimanskom većinom, u vreme islamskog praznika Šab-i-Rat. Napade su najverovatnije izveli maoisti koji se bore protiv parlamentarne demokratije. Aktivni su u 13 od 28 indijskih država.

    2007 - Najmanje 28 osoba poginulo je a nekoliko desetina je povređeno u eksploziji automobila bombe ispred baraka obalske straže na severoistoku Alžira. Do eksplozije je došlo u gradu Delis, oko 50 kilometara istočno od alžirske prestonice, u trenutku dok su pripadnici obalske straže prisustvovali jutarnjem podizanju zastave. Sve žrtve bile su pripadnici obalske straže, koja je deo alžirskih oružanih snaga.

    2015 - Preminuo je Miroslav Josić Višnjić, srpski književnik. Rođen 1946. u Staparu, Bačka, Učiteljsku školu završio je u Somboru, a na Filološkom fakultetu u Beogradu apsolvirao je književnost. Radio je kao lektor i urednik u izdavaštvu, pored drugog u Srpskoj književnoj zadruzi. Bio je sekretar lista "Student" i urednik časopisa "Relations". Pokretač je biblioteke "Novi Albatros". Dobitnik je NIN-ove i Andrićeve nagrade, kao i nacionalnog priznanja za vrhunski doprinos kulturi. Dela: romani "Češka škola", "Pristup u svetlost", "Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba", "Pristup u kap i seme", "Svetovno trojstvo", "Pristup u počinak", "Roman bez romana", "Dok nas smrt ne rastavi", "Stablo Marijino", "Baron iz šaraga".

    2017 - Umro je Ljubiša Samardžić proslavljeni srpski i jugoslovenski glumac. Studirao je pravo, a potom je prešao na Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Debitovao je na filmu 1961, u ostvarenju "Igre na skelama". Od šezdesetih prošlog veka, bio je jedno od zaštitnih lica domaće kinematografije. Tokom karijere ukupno je ostvario 130 filmskih uloga. Bavio se i filmskom režijom.

    2021 - U požaru u bolnici, kovid centru, u Tetovu, Severna Makedonija, poginulo je 14 osoba.

    2021 - Preminuo je Kosta Bunuševac, slikar, multimedijalni umetnik. Diplomirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1971. Predavao je na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, od 1999-2007. Bio je svestrana ličnost i bavio se teatrom, dizajnom, marketingom, muzikom, medijima.

    2022 - Umrla je Elizabeta II, britanska kraljica čija je vladavina trajala rekordnih 70 godina. Imala je 96 godina. Rođena 1926, na presto je stupila 1952. Period njene vladavine poklopio sa sa epohom dekolonizacije pa otuda i sa demontažom imperije. Ostala je i nadalje monarh niza članica Komonvelta, poput Australije, Kanade, Novog Zelanda. Njen prvorođeni sin, princ od Velsa, stupio je na tron Ujedinjenog Kraljevstva pod imenom Čarls III.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeSub Sep 09, 2023 9:01 am


    Dogodilo se na današnji dan, 09.09.

    Na današnji dan 1828. godine rođen je ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj, jedan od najvećih književnika u istoriji. Prva dela je napisao na Kavkazu, gde se kao dobrovoljac borio protiv Turaka. Posle Krimskog rata, u kojem je bio oficir, povukao se na porodično imanje u Jasnu Poljanu. Opisivao je društvene prilike u Rusiji, pisao protiv braka iz interesa, nepravednih sudova, rata, licemerja. Slikao je bedu seljaštva. Ruska crkva ga je ekskomunicirala. Umro je 1910. bez izmirenja s Crkvom. Dela: romani "Rat i mir", "Vaskrsenje", "Ana Karenjina", pripovetke "Sevastopoljske priče", "Kozaci", "Otac Sergije", "Krojcerova sonata", "Hadži-Murat", "Narodne priče", drame "Živi leš", "Carstvo mraka", "Svetlost u tami svetli", studije "Šta je umetnost", "Moja ispovest", "U čemu je moja vera", "Ne mogu da ćutim!", "Pa šta da radimo?", memoarsko delo "Detinjstvo, Dečaštvo, Mladost".

    Danas je subota, 9. septembar, 252. dan 2023. Do kraja godine ima 113 dana.

    1087 - Umro je engleski kralj Vilijam I, nazvan Vilijam Osvajač, pre dolaska na presto 1066. normanski vojvoda, prvi normanski vladar Engleske, tvorac engleskog feudalizma, pošto je vezao seljake za zemlju. S normanskim i francuskim riterima je, uz blagoslov pape, upao u Englesku i 1066. u bici kod Hestingsa u južnoj Engleskoj pobedio vojsku kralja Harolda. Potom je kao engleski monarh konfiskovao posede anglosaksonskog plemstva. Njegovo osvajanje označiće početak nove epohe u istoriji Engleske.

    1513 - Škotski kralj Džejms IV poginuo je u bici protiv Engleza kod Fludena, posle upada u pokrajinu Nortamberlend, a njegove snage doživele su težak poraz. Na presto je stupio 1488, nasledivši oca Džejmsa III kojeg su ubili pobunjenici. Ubrzo je skršio pobunu, obezbedio unutrašnju stabilnost zemlje i učvrstio monarhiju, ali je za njega kobna bila obnova neprijateljstava s Englezima koja je kulminirala invazijom na Nortamberlend. Upamćen je i kao mecena škotskih pesnika Vilijama Danbara i Gevina Daglasa.

    1585 - Rođen je francuski državnik, kardinal Rišelje, koji je kao svemoćni ministar inostranih poslova i rata (vojske) kralja Luja XIII postavio cilj da Francusku učini prvom silom Evrope. Gradeći apsolutističku monarhiju ograničio je uticaj crkve, pape i plemstva. Ugušio je ustanak hugenota (francuskih protestanata) i lišio ih političkih prava, ali im je ostavio versku slobodu. Zemlju je uveo u Tridesetogodišnji rat da bi oslabio moć Nemačkog carstva (Habzburga). U tom verskom ratu Francuska je iako katolička zemlja ratovala na strani protestanata. Nastavio je kolonijalno širenje Francuske i počeo kolonizaciju u severnoj Americi (Kvebek). Pomagao je razvoj poljoprivrede, trgovine i prosvete. Osnovao je 1635. Francusku akademiju.

    1737 - Rođen je italijanski lekar i prirodnjak Luiđi Galvani, koji je 1789. pronašao galvanski elektricitet i nazvao ga "životinjskim magnetizmom". Njegovo ime nose mnogi instrumenti i oznake u elektromagnetizmu i elektrotehnici.

    1835 - U Francuskoj su izglasani tzv. "septembarski zakoni" radi suzbijanja radikalnih levičarskih pokreta i zavođenja cenzure štampe.

    1898 - Umro je francuski pisac Stefan Malarme, preteča simbolista. Znatno je uticao na naredne generacije francuskih literata. Dela: "Popodne jednog fauna", "Pesme i proza".

    1901 - Umro je francuski slikar i grafičar Anri Tuluz Lotrek, majstor litografije, jedan od velikana francuskog impresionizma. U krugu boema na Monmartru bio je stalni posetilac kabarea, plesnih lokala, cirkusa i javnih kuća, što su najčešći motivi njegovih dela. Crteži koje je on radio izrazito su jakog kolorita, često sa odmerenim erotskim detaljima.

    1914 - Uspešnom kontraofanzivom francuskih trupa, koje su bile potpomognute britanskim ekspedicionim korpusom, u Prvom svetskom ratu je posle četiri dana teških borbi okončana prva velika bitka na reci Marni u Francuskoj, tokom koje su ukupni nemački gubici procenjeni na 800.000 ljudi.

    1944 - Dan posle prodora sovjetskih trupa u Drugom svetskom ratu, kapitulirala je nacistička Bugarska i umesto carističkog režima formirana je prokomunistička vlada Otečestvenog fronta. Umesto zbačenog Konstantina Muravjeva predsednik vlade je postao Kimon Georgiev.

    1945 - Trupe SAD su se na kraju Drugog svetskog rata iskrcale u Južnoj Koreji, sovjetska vojska je od Japana preuzela Severnu Koreju, a 38. paralela postala je linija podele dveju korejskih država.

    1948 - Posle povlačenja sovjetske vojske, na severu korejskog poluostrva proglašena je Narodna Demokratska Republika Koreja.

    1952 - Prilikom potonuća broda "Niš", na ušću Save u Dunav poginulo je, preko stotinu putnika. Rečni brod koji je plovio na liniji Beograd Zemun, iako predviđen za svega 60 osoba, isplovio je po svemu sudeći sa, oko 160 putnika. Iznenadno olujno nevreme, praćeno jakom kišom i krupnim gradom izazvalo je, uz pretovarenost i, najverovatnije, tehničku nesolidnost plovila, nezapamćenu tragediju.

    1976 - Umro je kineski revolucionar i državnik Mao Cedung, jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu. Prve jedinice kineske Crvene armije stvorio je s Ču Deom 1931, a rukovođenje partijom je preuzeo 1935. U oktobru 1934. s Čuom je poveo "Dugi marš" svojih jedinica, što se pokazalo odlučujućim u građanskom ratu protiv pristalica Čang Kaj Šeka (kineski nacionalisti) i u borbama protiv japanske okupacione armije. I pošto je staljinizam odbačen u Sovjetskom Savezu ostao je dosledan njegovoj viziji komunističkog društva.

    1991 - Sovjetska republika Tadžikistan proglasila je nezavisnost.

    1995 - Avioni NATO počeli su drugu seriju masovnih bombardovanja srpskih ciljeva u Bosni i Hercegovini, ponovo koristeći radioaktivnu municiju, a zvaničnici zapadnog vojnog saveza su priznali da je u prethodnim napadima verovatno bilo i civilnih žrtava.

    1996 - U tajfunu koji je pogodio priobalna područja ekonomski najrazvijenije kineske provincije Guangdong poginulo je više od 130 osoba.

    1999 - U najžešćim okršajima u Kosovskoj Mitrovici od dolaska Kfora na Kosovo i Metohiju, ranjene su najmanje 33 osobe, lokalni Srbi, zatim devet francuskih žandarma i šest vojnika, prilikom tri pokušaja da se probije blokada mosta na Ibru koji deli severni i južni deo grada.

    1999 - Načelnik združenog štaba oružanih snaga SAD general Henri Šelton izjavio je u senatu SAD da je komandant Kfora britanski general Majkl Džekson odbio naredbu komandanta NATO u Evropi, američkog generala Veslija Klarka da u junu 1999. silom spreči dolazak ruskih trupa na prištinski aerodrom "Slatina". Prema rečima Šeltona, Džekson je tada rekao da neće da izvrši naređenje kako ne bi "izazvao Treći svetski rat".

    1999 - U eksploziji bombe koju su u Moskvi u stambenu zgradu podmetnuli čečenski islamski teroristi poginule su najmanje 94 osobe.

    2001 - Smrtno je ranjen Ahmad Šah Masud, dugogodišnji vodeći gerilski komandant u Avganistanu u borbi protiv vladajućih talibana. Terorista-samoubica upao je u njegovu kancelariju i aktivirao eksploziv. Masud je umro pet dana docnije.

    2002 - Prilikom pada putničkog voza sa mosta u reku, na liniji Kalkuta - Nju Delhi, poginulo je 126 lica.

    2003 - Umro je američki nuklearni fizičar Edvard Teler, nazvan "ocem hidrogenske bombe", jedan od najistaknutijih fizičara 20. veka. Doktorirao je 1930. u Lajpcigu, gde je s Vernerom Hajzenbergom uspostavio temelje nuklearne fizike. Zaintrigiran hidrogenskom fuzijom, u radu na tom oružju učestvovao je do 1952. godine kada je u Pacifiku testirana prva "H-bomba".

    2003 - Bostonska arhiepiskopija rimokatoličke crkve pristala je da plati 85 miliona dolara stotinama ljudi koji su podneli tužbu zbog skandaloznih seksualnih prestupa rimokatoličkih sveštenika u tom delu SAD.

    2004 - Od eksplozije automobila-bombe ispred australijske ambasade u Džakarti, poginulo je devet, a ranjeno više od 170 osoba.

    2010 - Generalna skupština UN usvojila je Rezoluciju Srbije o Kosovu i Metohiji. Nacrt Rezolucije prethodno je usaglašen sa Evropskom unijom.

    2011 - Preminuo je Dušan Trbojević, srpski pijanista, kompozitor, univerzitetski profesor. Na FMU u Beogradu diplomirao je klavir 1951. a dve godine potom i kompoziciju. Docnije se usavršavao u Londonu na Kraljevskom koledžu.

    2016 - Severna Koreja izvela je najjači do tada nuklearni test, koji je izazvao seizmatički potres na poluostrvu jačine 5,3 stepeni Rihterove skale. Prema snazi potresa, pretpostavlja se da je reč o eksploziji 20 do 30 kilotona. Prethodni testovi Pjongjanga nisu bili jači od šest kilotona. Zvaničnici i mediji te zemlje ovim povodom naglasili su da je Severna Koreja u stanju da postavlja nuklearne bojeve glave na balističke rakete.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeNed Sep 10, 2023 9:16 am


    Dogodilo se na današnji dan, 10.09.

    Na današnji dan 1995. godine Amerikanci su sa broda "Normandija" u Jadranskom moru počeli da gađaju srpske vojne i civilne ciljeve u okolini Banja Luke krstarećim raketama "tomahavk", što je uz masovna bombardovanja iz aviona radioaktivnom municijom i artiljerijske udare NATO Snaga za brzo reagovanje, odlučujuće doprinelo preokretu u građanskom ratu u Bosni i Hercegovini u korist muslimana i Hrvata.

    Danas je nedelja, 10. septembar, 253. dan 2023. Do kraja godine ima 112 dana.

    1526 - Turska vojska pod sultanom Sulejmanom II zauzela je posle pobede nad Mađarima u Mohačkoj bici, Budim koji je postao središte Budimskog pašaluka, turske provincije tokom narednih 150 godina, sve do pobeda Eugena Savojskog nad Turcima, krajem 17. veka.

    1721 - Švedska i Rusija su mirom u Ništadu u Finskoj okončale Veliki severni rat, započet 1700, u kojem je ruski car Petar Veliki potukao Šveđane i dobio izlaz na Baltičko more. Mirom je Rusiji pripala prostrana teritorija od Finskog do Riškog zaliva i gradovi Riga, Revel i Narva.

    1839 - Rođen je američki filozof i logičar Čarls Sanders Pirs, osnivač pragmatizma, filozofskog pravca koji je kasnije razvio Vilijam Džejms. Verovao je da ideje najbolje mogu biti ispitane istraživanjem posledica koje izazivaju. Nije imao univerzitetsku karijeru, uglavnom je radio u vladinim službama, a njegovi uticajni "Sabrani spisi" objavljeni su posthumno.

    1855 - Rođen je nemački arheolog Robert Koldevej, koji je od 1899. do 1917. istraživao Vavilon i dokazao da je ta biblijska metropola na reci Eufrat, južno od Bagdada, stvarno postojala.

    1875 - Poginuo je srpski hajdučki harambaša Petar Pecija Petrović, vođa ustanka iz 1853, poznatog kao Pecijina buna, prilikom pokušaja da kod mesta Gaštica, preko Save prebaci tovar oružja borcima Bosansko-hecegovačkog ustanka protiv Turaka. Posle propasti bune povukao se u planine i odatle napadao turske jedinice. Kad je 1875. izbio trogodišnji Bosansko-hercegovački ustanak, sakupljao je čete ustanika u severnoj Bosni.

    1890 - Rođen je austrijski pisac Franc Verfel. Veliki uspeh postigao je novelom "Nije kriv ubica, kriv je ubijeni", s tipično ekspresionističkim motivom, sukobom oca i sina. Ostala dela: pesme "Prijatelj sveta", "Mi jesmo", "Jedan drugom", drame "Čovek ogledalo", "Huares i Maksimilijan", "Pavle među Jevrejima", romani "Pesma o Bernadeti", "Proslava mature", "Verdi", "Barbara ili pobožnost", "Četrdeset dana Muse Daga", "Pronevereno nebo", "Zvezda nerođenih".

    1906 - Pojavio se prvi broj "Šabačke čivije", jednog od najboljih humorističko-satiričnih listova u Srbiji. List je izlazio do decembra 1909.

    1914 - Rođen je američki filmski režiser Robert Vajz, dvostruki dobitnik Oskara, koji je karijeru počeo kao montažer u filmovima "Građanin Kejn" i "Veličanstveni Ambersonovi" Orsona Velsa. Filmovi: "Krv na Mesecu", "Tri tajne", "Jelena od Troje", "Želim da živim", "Moje pesme, moji snovi", "Priča sa zapadne strane".

    1919 - U Sen Žermenu kod Pariza zaključen je mirovni ugovor između Austrije i pobedničkih sila u Prvom svetskom ratu, koji je formalno potvrdio propast austrougarske monarhije i zabranio Austriji da se udruži sa takođe poraženom Nemačkom. Iz okvira Austrije izdvojene su teritorije sa većinskim nenemačkim stanovništvom. Ugovorom je takođe priznata Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

    1928 - Umro je ruski vizantolog i slavista Fjodor Ivanovič Uspenski, profešor univerziteta u Odesi i Petrogradu, dopisni član Srpske kraljevske akademije, član ruske carske Akademije, kao i docnije sovjetske. Od 1894. do 1914. rukovodio je Ruskim arheološkim institutom u Carigradu. Bio je plodan naučnik i autor je najobimnije i najsadržajnije Istorije Vizantijskog carstva.

    1939 - Kanada je objavila rat nacističkoj Nemačkoj, čime je sukob u Evropi prerastao u svetski rat. Jedinice Kanade su se u Drugom svetskom ratu borile u sastavu trupa Britanske imperije, poput trupa drugih britanskih dominiona.

    1942 - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu napalo Dizeldorf sa 476 aviona, koji su izbacili 100.000 bombi na taj nemački grad.

    1943 - Posle kapitulacije Italije u Drugom svetskom ratu, nemačka vojska je okupirala Rim.

    1945 - U Norveškoj je pod optužbom za izdaju osuđen na smrt vođa norveških nacista Vidkun Kvisling. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik vlade okupirane Norveške od 1942. do 1945, a 1940. je pomogao nacističkoj Nemačkoj da okupira njegovu zemlju.

    1964 - Ministri inostranih poslova zemalja Organizacije afričkog jedinstva su na zasedanju u Adis Abebi prihvatili plan za okončanje građanskog rata u Kongu.

    1967 - Građani Gibraltara odbacili su na referendumu mogućnost pripajanja Gibraltara Španiji, opredelivši se da ostanu pod britanskom upravom.

    1974 - Na osnovu sporazuma postignutog u Alžiru, Portugalija je priznala nezavisnost Portugalske Gvineje koja je vekovima bila portugalska kolonija. Gvineja Bisao postala je suverena država pod vođstvom predsednika Luisa Kabrala.

    1976 - U sudaru putničkih aviona "Trajdent" britanske kompanije "Britiš ervejz" i "DC-9" jugoslovenske kompanije JAT severno od Zagreba, poginulo je svih 176 osoba u letelicama.

    1979 - Umro je angolski državnik i pisac Agostino Neto, prvi predsednik Angole, lekar po profesiji, predvodnik borbe za oslobođenje te afričke zemlje od portugalske kolonijalne vlasti, uspešno okončane 1975. Zbog borbe za nezavisnost Angole, od 1951. više puta je hapšen, a od 1962. bio je na čelu Narodnog pokreta za oslobođenje Angole.

    1981 - Slika "Gernika" španskog slikara Pabla Pikasa vraćena je u Španiju. Naslikana je 1937. posle nacističkog bombardovanja gradića Gernika, mestašca koje ima poseban značaj za Baske, tokom Građanskog rata u Španiji. Od 1939. slika se nalazila u Njujorku. Pikaso je ostavio amanet da "Gernika" ne bude vraćena dok njegova otadžbina ne postane demokratska država. Kralj Huan Karlos uveo je demokratski poredak u Španiji 1976. godine.

    1989 - Mađarska je otvorila granicu prema Zapadu i dopustila odlazak hiljadama građana Istočne Nemačke, čiji je masovni egzodus izazvao pad Berlinskog zida i kasnije ujedinjenje Nemačke.

    1991 - Hrvatske secesionističke vlasti zatvorile su zajednički jugoslovenski naftovod (Rijeka - Pančevo) i zaplenile naftu namenjenu rafinerijama u Pančevu i Novom Sadu, koje su ubrzo morale da prekinu rad.

    1998 - Vođe monarhističkih protestanata, lojalnih Londonu, i irskih rimokatoličkih republikanaca u Severnoj Irskoj, susrele su se prvi put licem u lice od 1922, ali nije postignut odlučujući proboj ka sklapanju mirovnog sporazuma u tom delu Ujedinjenog kraljevstva.

    1999 - Albanci su drugi dan zaredom pribegli nasilju u Kosovskoj Mitrovici u pokušaju da uđu u srpski deo etnički podeljenog grada. U nemirima je povređeno 28 napadača i po četvorica Srba i francuskih vojnika.

    2002 - Švajcarska je postala 190. članica Ujedinjenih nacija. Švajcarci su dugo smatrali da učlanjenje u UN nije u skladu sa tradicionalnom neutralnošću.

    2003 - Šefa švedske diplomatije Anu Lind nožem je u robnoj kući u Stokholmu smrtno ranio jedan prolaznik srpskog porekla. Lind je sutradan umrla.

    2006 - Prestolonaslednik Tonge, Siaosi Tupou V proglašen je za kralja te pacifičke države, nakon smrti oca. Kralj Taufa Ahau Tupou IV, jedan od poslednjih neustavnih vladara na svetu, umro je u 88 godini. Pokojni kralj je ušao u Ginisovu knjigu rekorda 1976. godine, kao najteži monarh na svetu, sa 209,5 kilograma.

    2007 - Najmanje 37 osoba je poginulo, a 150 je povređeno u eksploziji kada je kamion natovaren eksplozivom udario u vozilo na severu Meksika. U nesreći su stradali pripadnici vojske, policije, spasilačkih službi i novinari koji su se našli na mestu udesa kada je usledila eksplozija kamiona, natovarenog eksplozivom za potrebe jednog rudnika u severnoj državi Koahuila. Eksplozija koja se dogodila u blizini grada Sakramento, ostavila je krater prečnika 20 metara.

    2010 - Umro je Rade Marković, srpski glumac. U svetu glume bio je aktivan čitavih šest decenija i ostavio je neizbrisiv trag u istoriji srpske kulture. Studirao je Tehnički a potom Filozofski fakultet u rodnom Beogradu, ali se posvetio glumi, igrajući najpre u amaterskim grupama. Na pozorišnim scenama ostvario je oko 100 uloga, na filmu osamdesetak, u televizijskim dramama, serijama i drugim emisijama više od 60, učestvovao je u gotovo 200 radio drama. Režirao dva dokumentarna filma. Bio je profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

    2011 - Gotovo 200 ljudi udavilo se pošto je potonuo trajekt, koji je plovio na liniji Zanzibar-Pemba, u vodama Tanzanije nedaleko od Zanzibara. Na pretovarenom plovilu nalazilo se oko 800 putnika.

    2012 - Međunarodna upravljačka grupa (ISG) održala je šesnaesti i ujedno poslednji sastanak u Prištini na kojem je donela odluku o ukidanju nadgledane nezavisnosti Kosova. Srpski zvaničnici tim povodom naglasili su da za Srbe i nadgledana i nenadgledana nezavisnost Kosova i Metohije znači samo nastavak nasilja i bezakonja.

    2013 - Stručnjaci muzeja Van Gog u Amsterdamu saopštili su da je otkrivena nova slika holandskog majstora, pronađena na tavanu norveškog industrijalca koji je sliku sklonio pre šest decenija, uveren da je kupio lažno delo. Autentičnost slike, "Zalazak sunca u Monmažuru", nastale 1888. utvrđena je tumačenjem umetnikovog potpisa, hemijskim i rendgenskim analizama. Bio je to prvi slučaj posle 1928. otkrivanja nekog Van Gogovog platna.

    2021 - Okončana je izgradnja gasovoda Severni tok 2. Nova trasa gasovoda nazvana Severni tok 2, sastoji se od dva kraka ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara godišnje i proteže se od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimePon Sep 11, 2023 10:35 am


    Dogodilo se na današnji dan, 11.09.

    Danas je ponedeljak, 11. septembar, 254. dan 2023. Do kraja godine ima 111 dana.

    1524 - Rođen je francuski pisac Pjer de Ronsar, vođa renesansne pesničke grupe "Plejada". Francusku poeziju obogatio je raznolikošću pesničkih oblika. U vreme religioznih ratova u Francuskoj digao je glas u odbranu otadžbine u "Besedi o bedi ovog vremena". Dela: zbirke pesama "Ode", "Ljubavi", "Himne", "Elegije", ep "Fransijada" (nedovršen).

    1830 - Proglašena je republika Ekvador kao deo konfederacije Kolumbije.

    1855 - Opsada Sevastopolja, najveća operacija u Krimskom ratu, okončana je pošto su trupe Britanije, Francuske, i Pijemonta (Kraljevina Sardinija) zauzele ključnu rusku crnomorsku pomorsku bazu.

    1862 - Rođen je američki pisac Vilijam Sidni Porter, poznat kao O. Henri, tvorac specifičnog žanra kratke humoristične i blago ironične priče s neočekivanim završetkom. Objavio je oko 600 priča u 11 knjiga, mahom o životu stanovnika Njujorka.

    1880 - Rođen je Dobrica Milutinović, veliki srpski romantičarski pozorišni glumac izuzetnog glasa i retkog temperamenta. Bio je prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka i sa ogromnim uspehom igrao je niz uloga iz klasičnog pozorišnog repertoara kao i likove iz nacionalnog repertora. U Beograd je došao 1898. na poziv upravnika Narodnog pozorišta Branislava Nušića. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije su 1980. u saradnji sa Zlatarom Majdanpek ustanovili "prsten Dobrice Milutinovića", nagradu za glumačko životno delo.

    1883 - Rođen je ruski revolucionar Grigorij Jevsejevič Zinovjev, jedan od boljševičkih prvaka i organizatora Oktobarske revolucije 1917. Predvodio je uticajni Petrogradski sovjet, Komitet za odbranu republike u građanskom ratu i od 1919. do 1926. bio predsednik Izvršnog komiteta Kominterne. Streljan je 1936. u vreme čistki koje je Staljin organizovao posle ubistva Sergeja Kirova krajem 1934.

    1885 - Rođen je engleski pisac Dejvid Herbert Lorens, koji je opisivanjem ljudske seksualnosti skandalizovao puritansko britansko društvo. Bio je preokupiran problemom seksualnih odnosa, zainteresovan za primitivne religije i misticizam i neprijateljski raspoložen prema industrijskom 20. veku, puritanizmu i anglosaksonskim društvenim konvencijama. Dela: romani "Beli paun", "Sinovi i ljubavnici", "Ljubavnik ledi Četerli", "Zaljubljene žene", "Duga", priče "Pruski oficir", "Engleska, moja Engleska", "Žena koja je ođahala", eseji "Psihoanaliza i nesvesno", "Pokreti u evropskoj istoriji", "Studije o klasičnoj američkoj književnosti", "Pornografija i opscenost", "Apokalipsa", pesme "Ljubavne i druge pesme", "Amores", "Kornjače", "Ptice, zveri i cveće".

    1887 - Rođena je Nadežda Spasojević, prva Srpkinja pedijatar, autor više knjiga iz pedijatrije, profesor Babičke škole u Beogradu. Medicinu je studirala u Petrogradu, a u Parizu je specijalizovala pedijatriju. U Beogradu je osnovala savetovalište za majke i dispanzer za odojčad.

    1914 - Rođen je patrijarh srpski Pavle 1914. godine u Kućancima kao Gojko Stojčević

    1917 - Rođen je filipinski diktator Ferdinand Edralin Markos, koji je 22 godine vladao Filipinima. U Drugom svetskom ratu bio je gerilac antijapanskog pokreta otpora, 1959. postao je predsednik Senata, a 1965. nadmoćnom većinom izabran je za šefa države. Bio je u početku veoma popularan, jer je podstakao razvoj privrede, pa je ponovo izabran za predsednika 1969, ali je tokom njegovog drugog mandata ekonomija počela da posrće, zemlju su uzdrmali prokomunistički i muslimanski gerilski pokreti. Na kraju drugog mandata trebalo je da se povuče s vlasti, ali je u septembru 1972, pre isteka mandata, uveo vanredno stanje i uz američku podršku ostao na vlasti. Zbačen je 1986. na talasu narodnog revolta, posle čega je pobegao iz zemlje i 1989. je umro u izbeglištvu na Havajima.

    1922 - Proglašen je britanski mandat nad Palestinom, a kao reakciju na ovaj čin Arapi su objavili dan žalosti.

    1940 - Umro je Milan Jovanović Batut, srpski lekar i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima a medicinu u Beču. Bavio se zdravstvenim prosvećivanjem i veliki deo života je posvetio modernizovanju srpskog saniteta. Uporno se borio i za osnivanje Medicinskog fakulteta, što mu je uspelo 1919, posle više decenija polemika i priprema. Objavio je veliki broj radova, posebno iz oblasti zdravstvenog prosvećivanja. Izdavao je i uređivao časopise: "Zdravlje" (Sombor i docnije Beograd) i "Narodno zdravlje" (dodatak lista "Srpski arhiv").

    1941 - Posle napada nemačkih podmornica na američke brodove, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Frenklin Ruzvelt naredio je otvaranje vatre na sve brodove zemalja "Sila osovine", čime je prekinuo politiku izolacionizma u Drugom svetskom ratu. SAD su ušle u rat nakon što je Japan 7. decembra 1941. napao Perl Harbur.

    1948 - Umro je pakistanski državnik Mohamed Ali Džina, osnivač i prvi predsednik Pakistana. S Mahatmom Gandijem i Džavaharlalom Nehruom borio se za nezavisnost Indije od Britanije, ali se potom s njima sukobio, tražeći posebnu državu za indijske muslimane. Britanija je 1947. priznala nezavisnost Indije (i Pakistana). Od Pakistana se docnije 1971. izdvojio istočni deo, današnji Bangladeš.

    1971 - Umro je ruski državnik Nikita Sergejevič Hruščov, šef sovjetske Komunističke partije od 1953. do 1964, upamćen po raskidu sa staljinističkom verzijom socijalizma. Posle smrti Staljina 1953. postao je prvi sekretar partijskog Centralnog komiteta, a sovjetski predsednik vlade 1958. Potpisao je 1955. Beogradsku i 1956. Moskovsku deklaraciju. Tada su normalizovani odnosi Jugoslavije i Sovjetskog Saveza posle perioda Informbiroa. Na 20. partijskom kongresu podneo je referat "O kultu ličnosti i njegovim posledicama" i započeo proces destaljinizacije i odbacivanja Staljinovih metoda u unutrašnjoj politici i u međunarodnom radničkom pokretu. Plenum Centralnog komiteta Komunističke partije smenio ga je u oktobru 1964. sa svih funkcija.

    1973 - Predsednik Čilea Salvador Aljende ubijen je u vojnom udaru, koji je uz pomoć SAD organizovao general Augusto Pinoče. Prema zvaničnoj verziji reč je o samoubistvu. Aljende, lekar psihijatar po profesiji, osnovao je Socijalističku partiju Čilea i 1970. postao prvi marksista u zapadnoj hemisferi koji je dobio predsedničke izbore, izazvavši veliko uznemirenje Vašingtona. Direktor CIA Vilijam Kolbi docnije je priznao da je "u tu svrhu (obaranje Aljendea) utrošeno osam miliona dolara".

    1991 - Predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov najavio je odlazak sovjetskih vojnika sa Kube.

    1995 - Hiljade demonstranata protestovalo je u Parizu zbog obnavljanja francuskih nuklearnih proba u južnom Pacifiku u Francuskoj Polineziji (na atolu Mururoa).

    1997 - Škoti su na referendumu većinom glasova odobrili plan vlade Velike Britanije za uspostavljanje parlamenta Škotske, prvi put posle 300 godina.

    2001 - Islamski teroristi oteli su u SAD četiri putnička aviona i izveli najveće terorističke napade u istoriji. Obe kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku potpuno su se srušile nakon što su dva aviona udarila u njih. Treći avion zario se u jedno krilo zgrade Pentagona u Vašingtonu, dok se četvrti, posle borbe putnika sa otmičarima, srušio u Pensilvaniji. U napadima su poginule najmanje 2.973 osobe. SAD su za napade optužile terorističku mrežu Al Kaida saudijskog islamskog teroriste Osame bin Ladena.

    2004 - Patrijarh aleksandrijski i cele Afrike Petros VII i dvanaest sveštenika koji su ga pratili na hodočašće na Svetu goru poginuli su kada se helikopter koji ih je prevozio srušio u Egejsko more.

    2005 - Izraelska vlada je zvanično proglasila okončanje 38 godina dugog vojnog prisustva u pojasu Gaze, okupiranom nakon šestodnevnog rata protiv Egipta 1967. Gaza je do tada bila sastavni deo Egipta a od 2005. ona je palestinska teritorija.

    2007 - Umro je Džo Zavinul, austrijski džez-pijanista. Rođeni Bečlija (Jozef Erih Zavinul) ušao je u istoriju džeza svetskim hitovima "Mercy, Mercy, Mercy" i "Birdland". Osnovao je 1970. bend "Weather Report", koji je postao jedan od najznačajnijih bendova u istoriji džeza. U njemu su svirali brojni veliki muzičari poput saksofoniste Vejna Šortera, bubnjara Pitera Erskajna i basiste Žaka Pastoriusa. Zavinul je docnije 1987. osnovao "Zavinul sindikat", bend u kojem su se takođe smenjivali vrhunski muzičari. Džez magazin "Daun bit" je čak 28 puta proglašavao Zavinula najboljim džez pijanistom.

    2007 - Preminuo je akademik Stevan Koički potpredsednik SANU. Na Prirodno matematičkom fakultetu u Beogradu doktorirao 1958. i bio je naučni savetnik Instituta u Vinči. Njegova oblast istraživanja bila je nuklearna spektrometrija, radioaktivni izotopi i zračenje. Za dopisnog člana SANU izabran je 1974. a za redovnog 1988. Na funkciji Generalnog sekretara SANU nalazio se od 1998. do 2003. kada je izabran za potpredsednika.

    2008 - Srbija je zatražila, pismom upućenom svim zemljama članicama UN podršku Rezoluciji kojom se traži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

    - Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, u znak sećanja na mučeničko pogubljenje Svetog Jovana. Na sam dan 11. septembra (po novom kalendaru) Crkva se seća osvećenja hrama nad njegovim moštima u Sevastiji, koji su podigli car Konstantin i carica Jelena.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeUto Sep 12, 2023 9:57 am


    Dogodilo se na današnji dan, 12.09.

    Na današnji dan 1852. rođen je srpski pisac Simo Matavulj, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma. Pisao je bogatim i sočnim jezikom pripovetke iz života rodne Dalmacije kao i Beograda u kojem je docnije živeo. Imao je veliki dar posmatranja kao i sposobnost živopisnog slikanja i ljudii njihovog okruženja. Prevodio je francuske pisce Mopasana, Zolu, Molijera. Dela: romani "Bakonja fra Brne", "Uskok", zbirke pripovedaka "Iz primorskog života", "S mora i planine","Beogradske priče".

    Danas je utorak, 12. septembar, 255. dan 2023. Do kraja godine ima 110 dana.

    1494 - Rođen je francuski kralj Fransoa I, koji je Bolonjskim konkordatom 1516. osigurao prevlast krune nad crkvenom organizacijom u Francuskoj (katoličke crkve). Tokom vladavine od 1515. do smrti 1547. pokušavao je da postane rimsko-nemački car, što je 1519. uspeo njegov ljuti rival Karlo V (Habzburg) protiv kojeg je potom vodio četiri rata. U bici kod Pavije zarobljen je 1525. ali je uspeo da se izbavi i 1536. uspostavio je savez sa Turskom uperen protiv Habzburga. Fransoa I bitno je uticao na uzlet francuske umetnosti i nauke.

    1583 - Rođen je italijanski orguljaš i kompozitor Đirolamo Freskobaldi, najveći majstor svog vremena na orguljama. Bio je preteča Johana Sebastijana Baha u kompozicijama za orgulje, koje je obogatio novim izražajnim sredstvima. Komponovao je tokate,kancone, fantazije za orgulje, madrigale, motete.

    1683 - Vojska poljskog kralja Jana III Sobjeskog potukla je Turke i razbila drugu opsadu Beča. U ratu nastavljenom do 1699. austrijska vojska je, koristeći pobune na Balkanu, prodrla do Skoplja, Prizrena i Peći i spalila Sarajevo. Mirom u Sremskim Karlovcima Beč je zauzeo Ugarsku (osim Banata i jugoistočnog dela Srema), Erdelj, Slavoniju. Povlačenje austrijskih trupa pokrenuće i Veliku seobu Srba sa prostora Stare Srbije (danas Kosovo i Metohija).

    1733 - Umro je francuski kompozitor i orguljaš Fransoa Kupren, centralna ličnost muzičkog života Pariza početkom 18.veka. Bio je dvorski klavsenista i muzički učitelj dece kralja Luja XIV . Napisao je metodiku "Umetnost sviranja na klavsenu" i značajan je kao kompozitor programskih klavsenskih svita u rokoko stilu.

    1801 - Ruski car Aleksandar I ukinuo je gruzijsko kraljevstvo i priključio ga Rusiji. Istočna gruzijska kraljevina, stvorena četiri decenije ranije, posle oslobođenja od Persijanaca,prihvatila je ruski protektorat 1783. Rusija je 1810. anektirala i zapadnu Gruziju, do tada pod vlašću Turske.

    1848 - Švajcarska je usvojila novi ustav kojim je postala federalna unija s jakom centralnom vlašću, iako i dalje zvanično konfederacija.

    1874 - Umro je francuski političar i istoričar Fransoa Pjer Gijom Gizo, šef diplomatije od 1840. do 1847. i predsednik vlade od 1847. do 1848. Počeo je kao liberal, ali je kasnije zastupao konzervativna načela. Oboren je sa vlasti u Februarskoj revoluciji 1848. zajedno s kraljem Lujem Filipom. Dela: "Istorija engleske revolucije", "Istorija civilizacije u Francuskoj".

    1876 - Rođen je srpski političar, pozorišni i književni kritičar Milan Grol, dugogodišnji dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, od 1940. šef Demokratske stranke (posle smrti Ljube Davidovića). Kao blizak saradnik najuglednijeg srpskog književnog kritičara Jovana Skerlića objavio je mnoštvo književnih i pozorišnih kritika u "Srpskom književnom glasniku". U Drugom svetskom ratu bio je ministar u emigrantskoj vladi u Londonu. U zemlju se vratio 1945. i nakratko je bio potpredsednik vlade. Dela: članci i eseji "Pozorišne kritike", "Iz pozorišta predratne Srbije", "Londonski dnevnik", "Dnevni zapisi", "Kroz dve decenije Jugoslavije", "Iskušenja demokratije".

    1878 - Egipatski obelisk poznat kao "Kleopatrina igla", napravljen od mermera iz Asuana oko 1475. pre nove ere, postavljen je u Londonu. U prestonicama negdašnjih kolonijalnih metropola, Londonu, Parizu, Berlinu ili Rimu nalaze se brojni spomenici kulture vanevropskih zemalja, negdašnjih kolonija.

    1888 - Rođen je francuski pevač i glumac Moris Ševalije, zaštitni znak francuske muzičke komedije, koji je plenio šarmom i neusiljenošću pevačkog i glumačkog manira. Najzapaženije uloge je ostvario u filmskim muzičkim komedijama. Napisao je autobiografiju "Moj put i moje pesme". Filmovi: "Ljubavna parada", "Nasmejani poručnik", "Vesela udovica", "Ćutanje je zlato", "Imao sam sedam kćeri", "Život za karijeru", "Žiži", "Fani", "Ljubav popodne".

    1897 - Rođena je francuski nuklearni fizičar i hemičar Irena Kiri, kćerka nobelovaca Pjera i Marije Kiri, koja je sa suprugom Žanom Frederikom Žolio 1935. podelila Nobelovu nagradu za hemiju. Prvi su stvorili veštačke radioaktivne supstance: nuklide fosfora, azota, silicijuma. Eksperimentalno su dokazali da se svetlost može preobratiti u čestice. Sa srpskim fizičarem Pavlom Savićem 1937. i 1938. otkrila je izotope poznatih elemenata bombardovanjem urana neutronima.

    1910 - Za prvu ženu policijskog oficira u svetu, u Los Anđelesu je postavljena Alisa Stebins Vels.

    1913 - Rođen je američki atletičar afroameričkog porekla Džesi Ovens, jedan od najvećih sportista 20. veka, koji je osvojio četiri zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936.

    1916 - Na Kajmakčalanu je u Prvom svetskom ratu otpočela ofanziva srpske vojske protiv Bugara i Nemaca. U ogorčenim borbama vrh planine Nidže više puta je prelazio iz ruke u ruku, da bi Drinska divizija, ojačana pukovima Dunavske divizije, u strahovitom naletu konačno ovladala Kajmakčalanom 3. oktobra 1916. što je bila prva pobeda srpske vojske posle tragičnog povlačenja do obala Jonskog i Jadranskog mora. Na žalost broj srpskih žrtava bio je ogroman. Spomenik koji je kralj Aleksandar Karađorđević podigao na tom mestu, razorili su delimično bugarski okupatori 1941. U okviru kompleksa pohranjeno je i srce velikog prijatelja srpskog naroda Arčibalda Rajsa, u skladu s njegovom testamentarnom željom.

    1919 - Italijanska armija sastavljena od dobrovoljaca pod komandom pisca Gabrijela D'Anuncija zauzela je grad Fiume (danas Rijeka).

    1921 - Rođen je poljski pisac Stanislav Lem, najpoznatiji poljski autor naučne fantastike. Lem je bio poznat po knjigama "Solaris", "Nepobediv", "Summa tećnologiae" koje su prevedene i na srpski. Rođen je 1921. godine u Lavovu (tada Poljska, danas Ukrajina) a već njegov prvi rad "Čovek sa Marsa" iz 1946. ga je proslavio širom sveta. Lem je 1939. započeo studije medicine, ali ga je prekinuo Drugi svetski rat tokom kojeg je radio kao automehaničar. Od 1950. ima status slobodnog književnika. Njegova dela prevedena su na brojne jezike, a u svetu je prodato preko osam miliona njegovih knjiga. Sem naučne fantastike, pisao je i bajke, pesme, pripovetke, eseje i filozofske rasprave.

    1943 - Nemački komandosi (Oto Skorceni) su u Drugom svetskom ratu, na osnovu naredbe Adolfa Hitlera, oteli svrgnutog italijanskog fašističkog lidera Benita Musolinija, zatvorenika nove vlade Italije. Nemci su ubrzo postavili Musolinija na čelo takozvane Italijanske socijalne republike (Republika di Salo).

    1944 - Prve američke jedinice su stupile na tlo Nemačke u Drugom svetskom ratu.

    1953 - Nikita Hruščov je postao prvi sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza, preuzevši najmoćniji položaj upražnjen smrću Staljina.

    1968 - Albanija je saopštila da napušta Varšavski pakt. Što je bila posledica činjenice da se Sovjetski Savez ogradio od tradicija staljinizma.

    1970 - Palestinski otmičari digli su u Jordanu u vazduh tri aviona oteta šest dana ranije posle poletanja iz Njujorka ka Evropi. Prethodno su oslobodili putnike u zamenu za palestinske zatvorenike, uključujući otmičara četvrtog aviona Lejlu Kaled, uhapšenu 6. septembra 1970. po sletanju u London.

    1974 - U Etiopiji je komunistička vojna hunta zbacila sa vlasti cara (negus) Haila I Selasija, koji je vladao od 1928, kad je posle smrti Menelika II imenovan za regenta i kralja. Za cara je krunisan 1930. iz zemlje je izbegao 1936, godinu dana posle agresije Italije, a vlast je povratio 1941. Godinu dana posle zbacivanja zadavljen je u zatočeništvu, a vojna hunta je izdala lažno saopštenje o prirodnoj smrti bivšeg monarha. Što je bila posledica činjenice da je ubijeni vladar bio popularan kao simbol uspešne borbe za slobodu. Iza državnog udara stajala je istočnonemačka tajna policija ŠTAZI.

    1977 - Južnoafrička policija ubila je u zatvoru crnačkog lidera Stiva Bikoa.

    1980 - U udaru bez prolivanja krvi, u Turskoj je načelnik Generalštaba general Kenan Evren oborio vladu Sulejmana Demirela i raspustio skupštinu.

    1992 - U Limi je uhvaćen osnivač peruanskog maoističkoggerilskog pokreta "Svetli put" Abimael Gusman, odgovoran za niz brutalnih akcija s brojnim žrtvama.

    1994 - Snage NATO i njihovi bivši rivali iz Varšavskog pakta održali su u Poljskoj prve zajedničke vojne vežbe.

    1998 - U atentatu u Tirani ispred središta opozicione Demokratske partije ubijen je jedan od njenih vođa Azem Hajdari.

    1999 - Umro je Predrag Milojević, srpski novinar, književnik, pevodilac, jedna od najvažnijih ličnosti srpskog novinarsta uopšte. Rođen je u Beogradu u porodici državnog činovnika. Apsolvirao je Filozofski fakultet u Beogradu 1923. Počeo je da objavljuje 1921. a u međuratnom periodu je novinar lista "Politika" i dopisnik iz Berlina i kasnije Londona. Izvesno vreme nakon Drugog svetskog rata objavljivao je pod pseudonimom pošto je tokom okupacije bio urednik lista Nedićeve vlade "Novo vreme". Vremenom ponovo postaje saradnik "Politike" a potom i spoljnopolitički komentator. Objavio je veliki broj reportaža, intervjua, komentara, analiza, pa i intervjue s Čerčilom, Hitlerom, Musolinijem.

    2003 - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ukinuo je sankcije protiv Libije pošto su vlasti u Tripoliju preuzeleodgovornost za eksploziju podmetnute bombe u avion "Pan Amerikena" iznad škotskog mesta Lokerbi 1988. Libija je pristala da plati ukupno 2,7 milijarde dolara odštete porodicama 270 žrtava.

    2006 - Najmanje 51 osoba je poginula, a više od 230 je povređeno u stampedu koji je nastao na stadionu u jemenskom gradu Ibu, gde je predsednik Ali Abdulah Saleh držao predizborni miting.

    2009 - Umro je francuski fotograf Vili Ronis, poznat po svojim crno belim fotografijama svakodnevnog života Parižana. Ronis, jedan od velikana fotografije XX veka, započeo je karijeru 30-ih. Smatran je "socijalnim" fotografom, zbog tematike koja mu je bila najdraža. Francuska javnost prozvala ga je "pesnikom koji je slavio jednostavnu radost življenja".

    2009 - Umro je Norman Borlaug, američki stručnjak za patologiju biljaka i nobelovac. Borlaug je bio pokretač takozvane "zelene revolucije" razvojem novih vrsta žitarica otpornih na bolesti čime je drastično povećan prinos, pa je umnogome smanjena glad u siromašnim zemljama. Godine 1970. dobio je Nobelovu nagradu za mir a 2007. zlatnu medalju američkog Kongresa, što je najviše civilno odlikovanje u SAD.

    2010 - Preminuo je Klod Šabrol, francuski režiser i jedan od utemeljivača "novog pokreta". Šabrol je najpoznatiji po trilerima, 1960-ih i 1970-ih, poput "Neverne žene" i "Mesara". Pojavio se 1958. filmom "Lepi Serž" i od tada je prosečno snimao jedan film godišnje. Tokom 60 godina duge karijere snimio je više od 70 filmova, među kojima je poslednji "Belami" iz 2009. godine.

    2013 - Sonda "Vojadžer 1" prešla je novu granicu i postala je prva svemirska letelica koja je napustila naš solarni sistem, saopštila je američka Agencija za svemirska istraživanja (NASA). Brojni naučnici ukazivali su da kriterijumi za određivanje granice solarnog sistema nisu jasni. Vojadžer je lansiran 5. septembra 1977. godine, i na njemu se nalazi zlatna ploča s pozdravom na 55 jezika, među kojima je i srpski.

    2013 - Island je i formalno prekinuo pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji, na šta je EU odgovorila obustavom, i inače simbolične, isplate pomoći iz predpristupnih fondova. Odluka Islanda o povlačenju kandidature za članstvo u EU najavljena je odmah po dolasku, maja 2013. na vlast "Partije progresa" umereno desnih evroskeptika.

    2014 - Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je u Zapadnoj Africi od virusa ebole, do tada, umrlo više od 2.400 osoba, od ukupno registrovana 4.784 slučaja, uz napomenu da je taj broj verovatno bitno veći.

    2018 - NASA je lansirala, odnosno testirala, novi toplotni štit, za koji se veruje da otvara mogućnost odlaska ljudi na Mars. Novom tehnologijom nazvanom ADEPT, omogućuje se zaštita većih tereta prilikom ulaska u Zemljinu atmosferu


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeSre Sep 13, 2023 10:06 am


    Dogodilo se na današnji dan, 13.09.

    Danas je sreda, 13. septembar, 256. dan 2023. Do kraja godine ima 109 dana.

    1506 - Umro je italijanski slikar i graver Andrea Mantenja, tvorac veličanstvenih fresaka u crkvi eremita u Padovi, srušenoj u Drugom svetskom ratu, ka i u dvorcu u Mantovi. Slike: "Parnas", "Raspeće", "Sveti Sebastijan", "Obrezanje", "Poklonstvo kraljeva".

    1598 - Umro je španski kralj Filip II, koji je predvodio zemlju u ratovima protiv Turske od 1571. do 1578. i protiv Engleske od 1588, okončanom šest godina posle njegove smrti. Posle sloma njegove "Nepobedive armade" 1588. u bici s engleskom mornaricom u kanalu Lamanš, Španija nikad više nije postala svetska sila prvog reda, kao što je to bila do tada.

    1788 - Njujork je proglašen prvom federalnom prestonicom SAD.

    1804 - Vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe uputio je prvu ustaničku delegaciju u Rusiju, da bi je zainteresovao za ustanak i tražio pomoć u oružju za borbu protiv Turaka. Prota Mateja Nenadović, Petar Čardaklija i Jovan Protić primljeni su hladno na ruskom dvoru i rečeno im je da ne očekuju oružanu pomoć. Bilo je to vreme opšte evropske krize zbog Napoleonovih ratova pa je i Rusija bila vrlo oprezna.

    1808 - U Beogradu je besedom Dositeja Obradovića "O dužnom počitaniju k naukama" počela s radom Velika škola. Među dvadesetak učenika-studenata bili su i Aleksa, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa kao i Vuk Karadžić. Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. njen rad je obustavljen. Taj datum danas se uzima kao Dan Univerziteta u Beogradu.

    1819 - Rođena je nemačka pijanistkinja Klara Šuman, jedan od najvećih klavirskih majstora 19. veka, koja je koncertnu karijeru počela u devetoj godini. Širom Evrope popularisala je dela Roberta Šumana, za kojeg se udala 1840, kao i Ludviga van Betovena, Frederika Šopena, Johanesa Bramsa, Feliksa Mendelsona.

    1874 - Rođen je austrijsko američki kompozitor Arnold Šenberg, osnivač i teoretičar modernog muzičkog ekspresionizma, profesor muzičkih akademija u Beču, Berlinu, Bostonu i Los Anđelesu. U ranim kompozicijama bio je sledbenik romantizma, da bi vremenom došao do atonalnosti. Uveo je dvanaestotonski način komponovanja, nevezan za usvojena harmonska pravila. Napisao je "Nauku o harmoniji" i nedovršeni "Priručnik za kontrapunkt" i "Teoriju kompozicije". Muzička dela: opera "Mojsije i Aron", simfonijska poema "Peleas i Melisandra", kantate "Gurelider", "Preživeli iz Varšave", melodrama "Pierrot lunaire", monodrama "Očekivanja".

    1882 - Posle ustanka koji je ugrozio planove Londona o korišćenju Sueckog kanala, Britanci su porazili egipatsku vojsku kod Tel el Kebira u donjem Egiptu i nastavili osvajanje te zemlje i susednog Sudana. Egipat je od tada samo pro forme bio deo Turske.

    1894 - Rođen je engleski pisac Džon Bojnton Pristli, autor dela koja se odlikuju vedrinom i humorom, ali i društvenom kritikom. Dela: romani "Dobri drugovi", "Englesko putovanje", "Ponoć u pustinji", "Anđeosko sokače", drame "Opasna okuka", "Dođoše do grada", "Inspektor je došao", "Čaša piva", eseji "Engleski komični likovi", "Engleski roman", "Engleski humor", "Dikens i njegov svet", "Književnost i zapadnjak".

    1922 - Rođena je peruanska pevačica indijansko-španskog porekla Ima Sumak, jedinstvenog raspona glasa od četiri oktave, od visokog soprana do dubokog alta. U njenom repertoaru preovlađivale su obrade indijanskih narodnih melodija.

    1922 - U El Aziziji u Libiji izmerena je najviša temperatura u hladu - 58 stepeni Celzijusa.

    1923 - U Španiji je vlast prigrabio general Miguel Primo de Rivera. Uz podršku kralja Alfonsa XIII zaveo je izrazito desnu diktaturu kojom su privremeno ugušene revolucionarne tendencije.

    1924 - Rođen je francuski kompozitor Moris Žar, dobitnik čak tri Oskara za filmsku muziku: za "Lorensa od Arabije (1962), "Doktora Živaga (1965) i "Put za Indiju" (1982). Sarađivao je sa mnogim velikim režiserima kao što su Alfred Hičkok, Džon Hjuston, Lukino Viskonti i Piter Vir. Autor je muzike za 150 filmova među kojima su i hitovi "Godina opasnog življenja", "Gorile u Magli" i "Društvo mrtvih pesnika".

    1955 - Sovjetski Savez i Zapadna Nemačka uspostavili su diplomatske odnose.

    1971 - U napadu američke policije i Nacionalne garde, kojim je okončana petodnevna pobuna u njujorškom zatvoru Atika, poginuo je 31 zatvorenik i 11 zatvorskih čuvara.

    1989 - Najveće ikad održane demonstracije protiv aparthejda u Južnoj Africi, u Kejptaunu, predvodio je nadbiskup Dezmond Tutu.

    1991 - Sovjetski Savez i SAD su se sporazumeli da obustave doturanje naoružanja zaraćenim stranama u Avganistanu.

    1992 - Umro je američki filmski glumac Entoni Perkins, koji se specijalizovao za uloge senzitivnih, smetenih i nervoznih ličnosti. Filmovi: "Psiho", "Prijateljsko ubeđivanje" (Oskar), "Proces", "Fedra", "Volite li Bramsa?", "Kvaka 22", "Sudija za vešanje", "Ubistvo u Orijent ekspresu", "Crna rupa".

    1993 - Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija potpisali su u Vašingtonu mirovni sporazum.

    1995 - Grčka i Bivša jugoslovenska Republika Makedonija potpisale su u Njujorku sporazum o normalizaciji odnosa, uz međusobno priznanje, pri čemu se vlada u Skoplju obavezala da promeni izgled državne zastave i zapiše u ustav da nema teritorijalne pretenzije prema južnom susedu.

    2001 - Državni sekretar SAD Kolin Pauel potvrdio je, prvi put, da je saudijski islamski terorista Osama bin Laden osumnjičen kao organizator terorističkih napada Al Kaide, koji su izvedeni dva dana ranije i u kojima su u Njujorku i Vašingtonu poginule najmanje 2.973 osobe.

    2011 - Umro je britanski slikar i dizajner Ričard Hamilton, jedan od utemeljivača pop arta. Hamilton, često nazivan ocem tog pokreta, proslavio se tokom 50-ih kolažom "Šta je ono što današnji dom čini tako drugačijim, tako privlačnijim?". Neretko, navode ga kao najvećeg britanskog umetnika 20. veka.

    2019 - Preminuo je Đerđ Konrad, mađarski pisac, poznati disident, jedan od prvaka demokratske opozicije u Mađarskoj u vreme socijalizma. Od 1990. do 1993. bio je predsednik Međunarodnog PEN-a, a od 1997. do 2003. predsednik je Akademije umetnosti Berlin-Brandenburg. Dela: "Odlazak od kuće i povratak kući", "Pomračenje sunca, na brdu", "Posetilac", "Osnivač grada", "Ostavština", "Tuga petlova", "Klatno", "Antipolitika", "Jugoslovenski rat".

    2021 - Umro je Borisav Jović, političar, prvi čovek Predsedništva SFRJ 1990 - 1991, u vreme raspada Jugoslavije. Bio je visoki funkcioner SPS-a i jedan od najbližh saradnika Slobodana Miloševića do 1995. Knjige: "Poslednji dani SFRJ" (1995), "Knjiga o Miloševiću" (2001).

    2021 - Preminuo je Entoni Hjuiš, britanski naučnik, fizičar, radio astronom, dobitnik Nobelove nagrade. Diplomirao je na Kembridžu. Nobelovu nagradu dobio je 1974, za odlučujuću ulogu u otkriću pulsara. Bio je član Kraljevskog društva (akademije nauka) od 1968, dobitnik niza priznanja, uključujući šest počasnih univerzitetskih diploma. Zanimljivo je da je držao da nauka i religioznost ne samo da se ne isključuju nego su komplementarne.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeČet Sep 14, 2023 8:54 am


    Dogodilo se na današnji dan, 14.09.

    Na današnji dan 1941. godine rođen je Bogdan Tirnanić. Jedan od najoriginalnijih autora srpskog novinarstva i publicistike, filmski kritičar i kolumnista. Rođen u Beogradu, novinarstvom je počeo da se bavi šezdesetih 20. v. Bio je urednik avangardnog omladinskog časopisa "Susret", glavni urednik "RTV revije", urednik kulturne rubrike magazina "NIN", glavni urednik časopisa "Nju moment". Objavljivao je i u "Politici", "Borbi", "Dnevnom telegrafu". Dobitnik je nagrada "Laza Kostić", "Jug Grizelj", "Veselko Tenžera". Uživao je retku popularnost kod široke čitalačke publike. Knjige: "Beograd za početnike", "Ogled o Paja Patku", "Coca-Cola art", "Crni talas". Uloge: "Rani radovi" Želimira Žilnika ("Zlatni medved" u Berlinu), "Crni bombarder", "Živeti kao sav normalan svet", "Zbog jedne divne crne žene", serija "Otpisani". Koscenarista je filmova "Dečko koji obećava", "Poslednji krug u Monci".

    Danas je četvrtak, 14. septembar, 257. dan 2023. Do kraja godine ima 108 dana.

    1262 - Snage kastiljanskog kralja Alfonsa X Učenog zauzele su luku Kadis na obali Atlantskog okeana, okončavši petovekovnu mavarsku okupaciju grada.

    1321 - Umro je italijanski pisac i mislilac Dante Aligijeri (pravo ime Aligijeri Durante) najveći italijanski pesnik. Izučavao je jezike, pravo i filozofiju, a bavio se i politikom, zbog čega je 1302. doživotno proteran iz rodne Firence. Odbio je da se vrati u Firencu i kada je 1316. pomilovan, pa je i umro u izgnanstvu, u Raveni. U delu "Božanstvena komedija" pominje i srpskog (raškog) kralja Milutina. Ostala dela: "Novi život" (sa autobiografskim crtama), "O pisanju na vulgarnom jeziku", "Rime", filozofski spis "Gozba", "O monarhiji", "Ekloge", "Poslanice".

    1523 - Umro je papa Adrijan VI , jedini Holanđanin poglavar rimokatoličke crkve u njenoj istoriji. Papa je postao u januaru 1522. i njegov pontifikat trajao je nepune dve godine. Nije uspeo da ostvari zamisao o zajedništvu evropskih zemalja u ratu protiv Turske.

    1547 - Rođen je holandski državnik Johan van Oldenbarnevelt, otac moderne holandske države. Zajedno s Viljemom Oranskim, koji se nalazio na čelu novostvorene protestanske republike Ujedinjenih Provincija Nizozemske, predvodio je krajem 16. veka pobunu protiv Španaca. Pobuna je bila i verski motivisana, zbog strogog rimokatolicizma Španije. Odlučujuće je doprineo ekonomskom poletu Holandije, trgovinskoj ekspanziji i osnivanju Holandske istočnoindijske kompanije, ali je njegov umereni protestantizam toliko zasmetao Viljemovom sinu princu Morisu od Nasaua da ga je uhapsio pod optužbom za religioznu subverziju i 1619. pogubio, što istoričari smatraju najtamnijom mrljom rane holandske istorije.

    1580 - Rođen je španski pisac Fransisko Gomes de Kevedo i Viljegas, satiričar koji je zbog zajedljivog jezika i otrovnog pera bio i povlašćen na dvoru i zatvaran. Izvanredno je slikao život ulice. Ali njegova lirika je izraz izuzetne barokne istančanosti. Dela: "Život lupeža", "San lobanja", "Plutonov svinjac", "Dom poludelih od ljubavi", "Knjiga o svim stvarima i još o mnogim drugim", zbirke poezije "Španski Parnas", "Tri poslednje kastiljanske Muze".

    1752 - Velika Britanija i njene kolonije prihvatile su Gregorijanski kalendar, pa je umesto 3. septembra prema Julijanskom kalendaru računanje vremena nastavljeno 14. septembrom. Protestantske zemlje teško su prihvatale reformu kalendara iz okrilja rimokatoličke crkve.

    1812 - Francuski car Napoleon I ušao je u Moskvu, koju su Rusi u povlačenju zapalili, sprečivši zimovanje i snabdevanje njegovih trupa. Francuske trupe će ubrzo početi povlačenje pošto im je bilo onemogućeno svako snabdevanje. Iz Rusije se na kraju povuklo svega nekoliko desetina hiljada vojnika iako je Napoleon u pohod na Rusiju krenuo s vojskom od oko 600.000 vojnika.

    1829 - Posle poraza u ratu koji je 1828. započela protiv Rusije, Turska je u Jedrenu potpisala mirovni ugovor kojim je Rusiji prepustila deltu Dunava i kavkasku crnomorsku obalu. Na osnovu Jedrenskog mira, 1830. Srbija je dobila hatišerif (sultanov ukaz) o samoupravi, a Grčka nezavisnost.

    1842 - Aleksandra Karađorđevića, sina vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, Narodna skupština održana na Vračaru, proglasila je za kneza Srbije, pošto su ustavobranitelji proterali Mihaila Obrenovića. U vreme njegove vladavine donet je Građanski zakonik (1844.) i reformisano sudstvo, a Srbiji su 1856. na Pariskom kongresu date garancije velikih sila. Knez Aleksandar doveo je u tadašnju Srbiju mnoštvo školovanih Srba iz Austrije, većinom iz Vojvodine. Zbog suprotstavljanja Savetu i delimičnog vezivanja za Austriju, jedna struja ustavobranitelja zbaciće ga 1858. na Svetoandrejskoj skupštini, kada će na presto biti vraćen knjaz Miloš Obrenović.

    1851 - Umro je američki pisac Džejms Fenimor Kuper, začetnik istorijskog romana u američkoj literaturi. Izgradio je literarni tip pionira na granici, časnog, usamljenog, odanog heroja, prauzora mnogih junaka u američkoj književnosti i u filmovima o Divljem zapadu. Uticao je i na brojne evropske pisce pustolovnih romana. Dela: romani "Špijun", "Pilot", "The Bravo", "Indijanci", ciklus romana "Priče o Kožnoj Čarapi" ("Lovac na jelene", "Poslednji Mohikanac", "Izvidnik", "Pioniri", "Prerija").

    1852 - Umro je britanski vojskovođa i državnik feldmaršal Velington Artur Velzli, koji se proslavio ratovima protiv francuskog cara NapoleonaI. Kada se Napoleon 1815. vratio na vlast, nakon bega sa Elbe, Velington je postao vrhovni saveznički komandant i porazio ga je 18. juna 1815. kod Vaterloa (danas Belgija). Kao predsednik vlade od 1828. do 1830. opirao se izbornoj reformi.

    1886 - Rođen je češki diplomata Jan Masarik, šef čehoslovačke diplomatije od 1940, potom od 1945. do 1948, sin prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Masarika. U martu 1948. izvršio je samoubistvo, kako je zvanično saopšteno.

    1911 - Ruski predsednik vlade Petar Stolipin smrtno je ranjen u atentatu u pozorištu u Kijevu i umro je četiri dana docnije. Kao šef vlade od 1906. sprovodio je krupne liberalne reforme, čiji se učinak različito tumači.

    1914 - General Erih fon Falkenhajn zamenio je u Prvom svetskom ratu generala Helmuta fon Moltkea na mestu načelnika štaba nemačke Vrhovne komande.

    1918 - Na Solunskom frontu počela je masivna artiljerijska priprema za ofanzivu, odnosno proboj fronta. Priprema je trajala do početka proboja 15. septembra u 5:30 časova kada je oko 2.000 artiljerijskih cevi oglasilo početak napada savezničkih armija, pri čemu su udarni deo proboja izneli Srbi. Ovaj datum prihvaćen je danas kao Dan artiljerije i Dan Mešovite artiljerijske brigade Vojske Srbije.

    1920 - Rođen je Mario Benedeti, urugvajski književnik i jedan od najvećih latinoameričkih pisaca. Autor preko 80 zbirki pesama, novela, eseja i pozorišnih komada, Benedeti je postao poznat romanom "Odmor" (1960.) koji je preveden na čak 19 jezika. Bio je društveno angažovan, godine 1971. osnovao je "Pokret 26. mart" levičarsku koaliciju koja je decenijama docnije preuzela vlast u Urugvaju.

    1927 - U automobilskoj nesreći poginula je američka igračica Isidora Dankan, jedna od najznačajnijih balerina 20. veka, začetnik modernog baletskog pravca u kojem slobodno oblikovan igrački pokret izražava emocije. Napisala je više članaka i rasprava o baletu i autobiografiju "Moj život".

    1937 - Umro je čehoslovački državnik Tomaš Masarik, profesor Praškog univerziteta, filozof. Bio je prvi predsednik Čehoslovačke od 1918. do 1935. Osnovao je 1900. Narodnu stranku, koja je 1905. preimenovana u Progresivnu partiju. Od 1907. bio je poslanik u skupštini (rajhsratu) Austrije u kojem se borio protiv režima Austro-Ugarske monarhije, odnosno za veća prava Čeha. Protivio se agresivnoj austrougarskoj politici na Balkanu i aneksiji Bosne i Hercegovine i veoma je uticao na srpsku (i jugoslovensku uopšte) nacionalističku omladinu uoči Prvog svetskog rata. Rat je proveo u emigraciji, nastojeći da dobije saglasnost saveznika za nezavisnost Čehoslovačke. Dela: "Socijalno pitanje", "Principi morala Dejvida Hjuma", "Osnove konkretne logike", "Ideali humaniteta", "Najnovija filozofija religije".

    1939 - Helikopter "VS-300" ruskog konstruktora Igora Sikorskog, koji je emigrirao u SAD, izveo je prvi uspešan helikopterski let u istoriji vazduhoplovstva.

    1959 - Sovjetska "Luna 2" postala je prvi vasionski brod koji se spustio na Mesec.

    1960 - U Bagdadu je okončan sastanak predstavnika zemalja proizvođača nafte na kojem je donesena odluka o osnivanju OPEK (Organizacija zemalja izvoznica nafte).

    1982 - Dan posle automobilske nesreće, umrla je princeza Grejs od Monaka, bivša američka filmska glumica Grejs Keli. Filmovi: "Tačno u podne", "Provincijalka" (Oskar), "Pozovi M radi ubistva", "Visoko društvo", "Prozor u dvorište".

    1982 - U eksploziji bombe koju su u središte libanske Hrišćanske partije Falange podmetnuli islamski teroristi, poginuo je predsednik Libana Bešir Džemail i još 20 osoba.

    1995 - Ruski predsednik Boris Jeljcin odbio je da potpiše zakone Državne dume kojima bi se Rusija odrekla primene sankcija protiv SR Jugoslavije i uvela ih protiv Hrvatske.

    1996 - Kambodžanski kralj Norodom Sihanuk objavio je formalni oprost jednom od vođa maoističke organizacije "Crveni Kmeri" Jengu Sariju, optuženom zbog uloge koju je imao u periodu njihove vlade. Crveni Kmeri, odnosno njihov vođa Pol Pot vladali su Kambodžom od aprila 1975. do januara 1979.

    1997 - U požaru u rafineriji nafte u Visakapatamu na jugu Indije poginulo je najmanje 56 osoba, a istog dana u centralnom delu te zemlje poginuo je 81 putnik kada se pet vagona ekspresnog voza survalo s mosta u reku.

    1997 - U sudaru američkog i nemačkog vojnog aviona iznad Atlantskog okeana blizu obale Namibije poginule su 33 osobe.

    1999 - U Jajce su, iz Splita, vraćeni posmrtni ostaci poslednjeg vladara srednjovekovne Srpske despotovine i Bosne Stjepana Tomaševića, gde su položeni u renovirani rimokatolički manastir Svetog Luke. Tomašević, koji je bio oženjen Jelenom Branković najstarijom kćerkom srpskog despota Lazara Brankovića, bio je despot Srbije od marta do juna 1459. a od 1461. do 1463. je vladao Bosnom s titulom "kralj Srba, Bosne, Primorja, Humske zemlje, Donjih Kraja, Usore, Soli, Podrinja i Zapadnih strana". Pogubio ga je turski sultan Mehmed II 1463.

    2000 - Visoki funkcioner kineske skupštine Čeng Kedži pogubljen je pod optužbom da je primio mito od pet miliona dolara. Čeng Kedži je najviši kineski zvaničnik osuđen na smrt, zbog korupcije, od 1949.

    2001 - Umro je Ahmad Šah Masud, godinama vodeći gerilski komandant u Avganistanu protiv vladajućih talibana, podlegavši povredama koje mu je pet dana ranije naneo terorista, samoubica koji je aktivirao eksploziv u Masudovoj kancelariji.

    2003 - Građani Švedske su se na referendumu ubedljivom većinom izjasnili protiv uvođenja evra kao zvanične valute u toj zemlji. Uvođenje evra su takođe odbili Britanci i Danci.

    2003 - Vojska je pučem preuzela vlast u maloj zapadnoafričkoj zemlji Gvineja Bisao (negdašnja Portugalska Gvineja).

    2004 - U eksploziji automobila bombe na prepunoj pijaci u zapadnom delu Bagdada, u neposrednoj blizini policijske stanice, poginulo je 47, a ranjeno preko stotinu osoba. Odgovornost za napad preuzela je pobunjenička grupa koju predvodi saradnik Al Kaide Abu Musab al Zarkavi.

    2005 - Umro je američki filmski producent i režiser Robert Vajs, koji je osvojio četiri Oskara za mjuzikle "Priča sa zapadne strane" i "Moje pesme, moji snovi".

    2005 - U jedanaest samoubilačkih bombaških napada u Bagdadu poginulo je više od 150 osoba, a ranjeno oko 540.

    2007 - Međunarodni Crveni krst saopštio je da je najmanje 150 osoba poginulo, a više stotina hiljada evakuisano, zbog poplava i olujnog nevremena koje je pogodilo Afriku. Nevremenom su najviše pogođene Etiopija, Ruanda i Uganda. Ujedinjene nacije saopštile su da su poplave ugrozile 500.000 stanovnika 12 afričkih zemalja i uništile obradivo zemljište i stambene objekte a u nekim zemljama poplavljeni su celi gradovi.

    2009 - Umro je američki glumac Patrik Svejzi. Najpoznatije uloge ostvario je u filmovima "Prljavi ples", koji je bio veliki hit, i "Duh". Bio je poznat i kao odličan profesionalni plesač.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimePet Sep 15, 2023 10:09 am


    Dogodilo se na današnji dan, 15.09.

    Na današnji dan 1915. godine umro je srpski kompozitor i muzički pisac Isidor Bajić. Muziku je studirao kod Keslera u Budimpešti. Bio je nastavnik u Srpskoj gimnaziji, horovođa i organizator muzičkog života u Novom Sadu, autor vokalnih i klavirskih dela i scenske muzike. Posebnu pažnju je posvetio obradi dela utemeljenih na srpskim narodnim motivima, a bavio se i teorijom muzike. U Novom Sadu je 1903. pokrenuo "Srpski muzički list" i "Srpsku muzičku biblioteku" u kojoj je pretežno objavljivao kompozicije savremenih autora. Osnovao je Muzičku školu 1909. i jedan je od pokretača Saveza srpskih pevačkih društava. Dela: opera "Knez Ivo od Semberije", "Srpska rapsodija", zbirka solo pesama "Pesme ljubavi", horske pesme "Sokoli", "Ej, ko ti kupi", "Zračak viri", "Iz srpske gradine", autor je i pesme "Jesen stiže dunjo moja".

    Danas je petak, 15. septembar, 258. dan 2023. godine. Do kraja godine ima 107 dana.

    1776 - Tokom Američkog rata za nezavisnost, britanske trupe pod komandom generala Vilijama Hjua zauzele su Njujork.

    1789 - Rođen je američki pisac Džejms Fenimor Kuper, začetnik istorijskog romana u američkoj literaturi. Izgradio je literarni tip pionira na granici, časnog, usamljenog, odanog heroja, prauzora mnogih junaka u američkoj književnosti i u filmovima o Divljem zapadu. Uticao je i na brojne evropske pisce pustolovnih romana. Dela: romani "Špijun", "Pilot", "The Bravo", "Indijanci", ciklus romana "Priče o Kožnoj Čarapi" ("Lovac na jelene", "Poslednji Mohikanac", "Izvidnik", "Pioniri", "Prerija").

    1821 - Bivše španske kolonije, sadašnje države Gvatemala, San Salvador i Kostarika proglasile su nezavisnost.

    1830 - Rođen je meksički general i državnik Porfirio Dijas, predsednik Meksika od 1877. do 1880. i od 1884. do 1911. Iskoristio je popularnost stečenu u borbi protiv francuskih intervencionističkih trupa da 1876. vojnim prevratom osvoji vlast, zavede diktaturu sa osloncem na SAD i omogući prodor američkog i britanskog kapitala. Nagomilano nezadovoljstvo seljaka, ali i građanstva i poslovnih krugova, izazvalo je revoluciju u kojoj je oboren 1911. posle čega je emigrirao i 1915. umro je u Parizu.

    1857 - Rođen je američki državnik Vilijam Hauard Taft, predsednik SAD od 1909. do 1913. Tokom predsedničkog mandata vojno je intervenisao u Nikaragvi, koja je potom bila pod američkom okupacijom od 1912. do 1925. i od 1926. do 1933.

    1864 - Tokom lova na jarebice, nesrećnim slučajem ubio se engleski istraživač Džon Haning Spik, prvi Evropljanin koji je u avgustu 1858. video afričko jezero Viktorija, tvrdeći da je ono izvorište Nila. Prethodno je u januaru iste godine s Ričardom Bartonom, koji je predvodio ekspediciju, otkrio jezero Tanganjika. Njegovu teoriju o izvorištu najveće afričke reke osporavao je Barton, koji je smatrao da je Tanganjika izvorište Nila, pa je Spik kao predvodnik nove ekspedicije u julu 1862. uspeo da stigne do mesta na kojem Nil ističe iz jezera Viktorija. Spik je poginuo uoči rasprave dvojice istraživača zakazane u Kraljevskom geografskom društvu u Londonu. U stvari Nil nastaje spajanjem kod Kartuma u Sudanu, Belog Nila koji izvire iz Viktorijinog jezera i Plavog Nila koji izvire iz jezera Tana u Etiopiji.

    1884 - Otpočeo je redovni železnički saobraćaj na relaciji Beograd - Niš. Početak gradnje pruge u julu 1881. simbolično je srebrnim budakom obeležio kralj Milan Obrenović. Prva svečana kompozicija tom prugom prošla je 4. septembra 1884. Bila je to prva redovna železnička linija na teritoriji tadašnje Kraljevine Srbije. Datum početka redovnog saobraćaja na ovoj relaciji prihvaćen je kasnije kao - Dan železničara. Najstarija pruga na teritoriji današnje Srbije puštena je u rad avgusta 1854. i povezivala je Belu Crkvu sa delom Banata koji se danas nalazi u Rumuniji.

    1890 - Rođena je engleska književnica Agata Kristi, autor niza detektivskih romana. Dela: "Ubistvo Rodžera Ajkrofta", "Leš u sarkofagu", "Ubistvo u Orijent ekspresu", "Deset malih crnaca", "Vašar zločina", "Karibijska zagonetka", "Nikotin", "Tajna zamka Čimniz", "Tajna sedam brojčanika", "Otvorenih karata", "Ubistvo u Mesopotamiji", "Mišolovka". Napisala je i autobiografiju.

    1894 - Rođen je francuski filmski režiser Žan Renoar, sin slikara Ogista Renoara, tvorac takozvanog poetskog filmskog realizma. U njegovim filmovima izmešani su san i realnost, radost i tuga svakidašnjeg života. Pred Drugi svetski rat snimio je nekoliko antiratnih filmova koji su snažno uticali na duhovno stanje nacije. Napisao je knjige "Renoar, moj otac" i "Moj život i moji filmovi". Filmovi: "Nana", "Kučka", "Madam Bovari", "Toni", "Zločin gospodina Lanža", "Izlet", "Velika iluzija", "Marseljeza", "Čovek-zver", "Pravilo igre", "Močvara", "Ova zemlja je moja", "Žena na obali", "Reka", "Helena i muškarci", "Frenč kankan", "Testament doktora Kordelijera", "Doručak na travi".

    1904 - Rođen je italijanski kralj Umberto II , poslednji monarh Italije, koji je na prestolu proveo samo mesec dana. Postao je kralj u maju 1946, posle abdikacije oca Vitorija Emanuela III , ali je i sam abdicirao u junu 1946, pošto su Italijani referendumom oborili monarhiju. Savojska dinastija je tada otišla u emigraciju.

    1911 - Umrla je Engleskinja Adelina Paulina Irbi, veliki dobrotvor Srba u Bosni, u koju je došla u vreme ustanka Srba protiv Turaka od 1875. do 1878. Potresena stradanjima dece izbeglica otišla je u Britaniju da upozna svetsku javnost s njihovim patnjama i formirala je odbor za sakupljanje priloga. Prikupila je oko 240.000 kruna i tim novcem i o svom trošku kupovala je hranu i odeću i otvorila 19 škola u Slavoniji za izbegličku decu. Ceo imetak zaveštala je srpskom kulturno-prosvetnom društvu "Prosvjeta", osnovanom 1902. radi širenja prosvete i srpske nacionalne misli u Bosni i Hercegovini, i internatu za vaspitanje ženske siročadi koji je osnovala u Sarajevu, u kojem je ostala do smrti. Objavila je knjigu "Putovanje po slovenskim zemljama Turske u Evropi".

    1916 - U bici na Somi u Prvom svetskom ratu Britanci su prvi put upotrebili tenkove, napravljene prema nacrtu Ernesta Svintona.

    1916 - Rođena je Olga Lepešinskaja, balerina. Po okončanju moskovske Koreografske škole dospela je u Boljšoj teatar u kojem je radila od 1933. do 1963. Proslavila se ulogama u baletima "Don Kihot", "Krcko Oraščić", "Uspavana lepotica". Podučavala je klasični balet, osim u negdašnjem Sovjetskom Savezu, u Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Švedskoj i Kini. Bila je četvorostruki laureat nekada najviše umetničke, Staljinove nagrade.

    1918 - Probijen je Solunski front. Prva i Druga srpska armija bile su nosioci proboja, što se ispostavilo kao odlučujuće za slom Centralnih sila u Prvom svetskom ratu - mesec i po dana potom kapitulirala je Austro-Ugarska, a ubrzo i Nemačka. Srpske snage presekle su bugarsku vojsku i prisilile Bugarsku da 30. septembra 1918. položi oružje. Srbi su prilikom oslobađanja otadžbine nastupali tako brzo da je francuska komanda molila srpsku Vrhovnu komandu da uspori napredovanje.

    1935 - U nacističkoj Nemačkoj Jevreji su stavljeni van zakona (u sklopu nacističkog rasnog koncepta), a svastika (kukasti krst) ranije partijska oznaka, postala je zvanični simbol i stavljena je na heraldička znamenja nemačke države.

    1945 - Umro je austrijski kompozitor Anton Fridrih Ernst fon Vebern, jedan od najistaknutijih ekspresionista, čiju su muziku zabranili nacisti. Dela: kamerna - za gudački kvartet "Pet stavova", "Šest bagatela", orkestarska - "Šest komada", "Pet komada", "Simfonija za kamerni orkestar", "Varijacije", solo pesme.

    1946 - U Bugarskoj je referendumom odbačena monarhija i proglašena je Narodna Republika Bugarska.

    1949 - Konrad Adenauer izabran je za prvog kancelara Zapadne Nemačke (Savezna Republika Nemačka) a Teodor Hojs za prvog predsednika.

    1961 - Rođena je Sonja Savić, srpska glumica koja je obeležila srpsku i kinematografiju bivše Jugoslavije izuzetnom i beskompromisnim pojavom i životnim stilom. Debitovala je u "Leptirovom oblaku" 1977, igrala je u nizu filmova i televizijskih serija, a širu popularnost stekla je 1983. ulogom Dečke u "Šećernoj vodici" Bate Prelića. Uloge u filmovima "Davitelj protiv davitelja" (Šijan), "Una" (Miša Radivojević), "Život je lep" (Bora Drašković) učinile su je popularnom širom negdašnje Jugoslavije. Druge uloge: "Mi nismo anđeli", "Uvod u drugi život", "Ni na nebu ni na zemlji", "Urnebesna tragedija", "Tango je tužna misao koja se pleše","Hleb i mleko" ("Zlatni lav" u Veneciji 2001.), "Od groba do groba", "Jug jugoistok", "Vratiće se rode".

    1967 - Komandant egipatskih snaga u katastrofalnom šestodnevnom ratu Arapa sa Izraelom u junu 1967. feldmaršal Abdel Hakim Amer izvršio je samoubistvo.

    1973 - Umro je švedski kralj Gustav VI Adolf, kojeg je nasledio unuk Karl XVI Gustav.

    1983 - Predsednik vlade Izraela Menahem Begin podneo je ostavku.

    1989 - Umro je američki pisac Robert Pen Voren, u čijem je najboljem romanu "Svi kraljevi ljudi" naslikan uspon i pad političara kod kojeg su neodvojivo sjedinjeni porok i vrlina. Poznat je i kao suptilan pesnik i pouzdan tumač moderne književnosti. Ostala dela: romani "Noćni jahač", "Na vratima neba", "Bujica", "Pećina", "Mesto gde valja doći", "Brat zmajevima", zbirke pesama "Jedanaest pesama na istu temu", "Obećanja", "Inkarnacije", "Odabrane pesme", eseji "Razumevanje proze", "Razumevanje poezije", "Ko govori za crnca?", "Demokratija i poezija".

    1995 - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija produžio je za još šest meseci delimičnu suspenziju sankcija protiv SRJ.

    1996 - Vođa italijanske secesionističke partije "Severna liga" Umberto Bosi proglasio je sever Italije Federalnom Republikom Padanijom, što su oštro osudile druge političke snage u zemlji.

    2000 - U francuskom delu Baskije uhapšen je najtraženiji španski begunac Injasio Grasija Aregui, prema zvaničnom Madridu vođa baskijske terorističke grupe ETA.

    2001 - Predsednik Džordž Buš prvi put je izjavio da su SAD "u ratu", označivši vođu islamističke terorističke mreže Al Kaida, Saudijca Osamu bin Ladena, kao organizatora terorističkih napada četiri dana ranije na Njujork i Vašington.

    2002 - Južna i Severna Koreja sporazumele su se da otpočnu uklanjanje mina duž granice dveju zemalja.

    2006 - Preminula je Orijana Falači čuvena italijanska novinarka i ratni izveštač. Falači je postala poznata po beskompromisnim nastupima prilikom intervjua koje je vodila sa ličnostima poput bivšeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera ili palestinskog lidera Jasera Arafata. U njenoj najprodavanijoj knjizi "Bes i ponos", koju je napisala kao odgovor na terorističke napade 11. septembra u SAD, Falačijeva je istupila s veoma oštrim antimuslimanskim stavovima.

    2008 - Obelodanjeno je da je bankrotirala "Liman braders" četvrta po veličini američka banka. Formalno "Liman braders" je tada zatražila zaštitu od bankrotstva pred poveriocima njujorškom sudu za bankrotstva. Ispostavilo se da je "Liman braders", koja je postojala 158 godina i u trenutku propasti zapošljavala gotovo 26.000 ljudi bila dužna 613 milijardi dolara, iako su prethodno godinama plasirani lažni bilansi. Bio je to uvod u finansijsku krizu sveta kakva se nije dogodila od kraha berze oktobra 1929. Vrednost akcija pala je 40 odsto, i pored činjenice da je Uprava federalnih rezervi SAD intervenisala ogromnim sredstvima. Usledilo je opšte nepoverenju u svetu finansija i globalna svetska kriza.

    2017 - Nakon dve decenije okončana je NASA -ina Misija Kasini-Hajgens, jedna od najvažnijih i najproduktivnijih operacija u Svemiru u istoriji istraživanja, kojom je podrobno izručen Saturn i njegovi sateliti. Misija, vredna 3.26 milijardi dolara, lansirana je 1997. i proputovala je 7.9 milijardi kilometara, napravila 453.000 fotografija i prikupila 635 gigabajta naučnih podataka a naučnicima je dala uvid u fizičku i hemijsku strukturu Saturnovih satelita Evrope, Encelada i Titana.

    2018 - NASA je lansirala satelit tehnički opremljen za precizno merenje promena u ledenom pokrivaču, glečerima i vegetaciji na Zemlji. Raketa Delta 2 lansirana je iz vazdušne baze Vandenberg, Kalifornija, preko Pacifika put polarne orbite.

    2018 - Preminuo je Žarko Petrović, kompozitor, pisac, pesnik. Godine 1955, kada je imao 23 godine komponovao je hit koji ga je proslavio "Sve moje jeseni su tužne". Bio je to evergrin standard, prepevan na čak 30 jezika. Sarađivao je s nizom muzičara i pevača bivše Jugoslavije, komponovao muziku za pozorišne komade, dokumentarne filmove, balet, za decu. Autor je preko 600 aranžmana. Široku popularnost uživale su i njegove kompozicije: "Dve crvene ruže", "Serenada Beogradu". Pored drugog, predano je sakupljao pesme i druge materijale na temu Solunskog fronta i uopšte učešća Srbije u Prvom svetskom ratu.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeSub Sep 16, 2023 10:32 am


    Dogodilo se na današnji dan, 16,09.

    Na današnji dan 1823. godine rođen je srpski knez Mihailo Obrenović. Vladao je od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku. Zbog bune Tome Vučića Perišića pobegao je 1842. u Austriju, kada su zbačeni Obrenovići. Nakon što se njegov otac knez Miloš vratio na vlast 1858, preuzeo je komandu nad vojskom, a 1861. ustanovio je narodnu vojsku od oko 50.000 ljudi i snabdeo je modernim oružjem. Iskoristio je tursko bombardovanje Beograda 1862. i posle dugih pregovora naterao je 1867. Turke da povuku garnizone iz srpskih utvrđenih gradova. Sklapao je saveze s balkanskim hrišćanima s ciljem zajedničke borbe protiv Turske. Pomagao je razne kulturno nacionalne radnike poput Vuka Karadžića, Đure Daničića, Branka Radičevića i druge.

    Danas je subota, 16. septembar, 259. dan 2023. Do kraja godine ima 106 dana.

    1380 - Umro je francuski kralj Šarl V Mudri, koji je kao regent, u vreme dok je njegov otac Žan II bio zarobljenik Engleza 1358. ugušio veliki seljački ustanak poznat kao Žakerija. Bilo je to vreme u Stogodišnjeg rata. Tokom vladavine počev od 1364. uspeo je da od Engleza povrati veći deo teritorija izgubljenih za Francusku katastrofalnim Bretanjskim ugovorom iz 1360.

    1387 - Rođen je engleski kralj Henri V, koji je tokom vladavine od 1413. do smrti 1422. nastavio Stogodišnji rat s Francuskom. Pobedio je Francuze 1415. kod Azenkura i osvojio Pariz.

    1498 - Umro je španski dominikanac Tomas de Torkvemada, prvi "veliki inkvizitor" Španije od 1483. do 1494. Kao predvodnik inkvizicije rimokatoličke crkve ubedio je kralja Ferdinanda V da 1492. izda dekret o proterivanju Jevreja, posle čega je 300.000 Jevreja moralo da napusti Španiju. Njegovo ime postalo je simbol isključivosti s takozvanom verskom motivacijom.

    1736 - Umro je nemački fizičar Gabrijel Danijel Farenhajt, koji je 1726. izradio prvi termometar sa živom. Stvorio je skalu za merenje temperature od 180 stepeni, nazvanu njegovim imenom, na kojoj je tačka smrzavanja na 32. stepenu. Farenhajtova skala u upotrebi je u SAD, ranije i u Britaniji.

    1745 - Rođen je ruski vojskovođa Mihail Ilarionovič Kutuzov, jedan od najvećih vojnih stratega 19. veka. Uprkos protivljenju cara Aleksandra I, kao i većine generala, u vreme napada francuskog cara Napoleona I na Rusiju 1812. posle bitke kod Borodina, pustio je Francuze da uđu u Moskvu. Bio je to taktički potez, pošto je Francuzima bilo onemogućeno svako snabdevanje, a zatim im je tokom povlačenja naneo niz presudnih poraza, progoneći ih sve do Pariza. U ratu protiv Turske 1811. uspešno je komandovao ruskom moldavskom armijom.

    1810 - Masovnim ustankom seljaka koje su predvodili Migel Idalgo i Kastilja i Hose Morales, u Meksiku je počela borba za nezavisnost od španskih kolonizatora, završena sticanjem nezavisnosti 1821. Datum izbijanja ustanka slavi se u Meksiku kao Dan nezavisnosti.

    1824 - Umro je francuski kralj Luj XVIII, koji je vladao u vreme restauracije posle pada cara Napoleona. Titulu kralja nosio je od 1795. ali je stvarno vladao od 1814. do smrti, kad ga je na prestolu nasledio brat. Šarl X vladao je do 1830. i njegovom smrću 1836. ugašena je osnovna grana dinastije Burbona.

    1859 - Škotski istraživač Dejvid Livingston otkrio je u istočnoj Africi veliko jezero Njasa (Malavi). Jezero je podeljeno između savremenih država Malavi, Tanzanija i Mozambik.

    1861 - Zastupništvo grada Zagreba dodelilo je Vuku Karadžiću Povelju počasnog građanina, kojom su mu data "sva prava, sloboštine i koristi kao što svakom građaninu Zagreba po zakonu i starom narodnom običaju pripadaju".

    1869 - Rođen je srpski arheolog Miloje Vasić, jedan od osnivača arheologije u Srbiji, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Njegovo životno delo je otkopavanje preistorijskog naselja Vinča. Na osnovu toga postavio je tezu da podunavska kultura potiče iz Sredozemlja (egejska kultura) i prednje Azije, a ne iz nordijskih zemalja. Objavio je više od 100 naučnih radova. Dela: "Preistorijska Vinča I-IV", "Arhitektura i skulptura u Dalmaciji", "Žiča i Lazarica", "Jonska kolonija Vinča".

    1894 - Rođen je Aleksandar Deroko, srpski arhitekta, istoričar umetnosti i pisac, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od prvih istoriografa srpske srednjovekovne i narodne arhitekture, profesor Arhitektonskog i Filozofskog fakulteta u Beogradu. Studirao je arhitekturu u Rimu, Pragu, Brnu i Beogradu, gde je diplomirao 1926. posle čega je u Parizu kod profesora Gabrijela Mijea specijalizovao srpsku srednjovekovnu arhitekturu. Autor je niza projekata, uključujući zgradu Bogoslovskog fakulteta i Svetosavskog hrama u Beogradu i crkve u Novom Sarajevu. Dela: "Narodno neimarstvo I", "Narodno neimarstvo II", "Srednjovekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji", "Monumentalna i dekorativna arhitektura u srednjovekovnoj Srbiji", "Rimski spomenici u Đerdapu", "Arhitektura staroga veka", "Spomenici arhitekture IX - XVIII veka u Jugoslaviji", "Folklorna arhitektura u Jugoslaviji", "Srednjovekovni gradovi na Dunavu", "Sveta Gora", "Sa starim neimarima", "Stara seoska kuća", "Stara varoška kuća", sećanja "A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom" i "Mangupluci oko Kalimegdana".

    1908 - Beč i Petrograd sporazumeli su se da se Austrougarska ne protivi otvaranju Bosfora za ruske brodove, a Rusija austrougarskoj aneksiji Bosne i Hercegovine, čime je okončana Aneksiona kriza koja je pretila svetskim ratom.

    1923 - Rođen je singapurski državnik Li Kuan Ju, otac nezavisnosti Singapura i tvorac zadivljujućeg privrednog "buma" te države u jugoistočnoj Aziji, predsednik vlade od 1959. do 1990. Pod njegovim autoritarnim vođstvom Singapur je preobražen od majušne siromašne britanske kolonije na krajnjem jugu Malajskog poluostrva u prosperitetnu zemlju.

    1924 - Rođena je američka filmska glumica Beti Perske, poznata kao Lorin Bekol, supruga Hemfrija Bogarta, uz kojeg je igrala uloge samouverenih, agresivnih žena. Filmovi: "Duboki san", "Mračni prolaz", "Rt Largo", "Mladić s trubom", "Zapisano u vetru".

    1931 - Italijanske kolonijalne snage su zarobile i pogubile libijskog nacionalnog vođu Omara Muktara.

    1941 - Nemački nacistički vođa Adolf Hitler naredio je gušenje ustanka u Srbiji po svaku cenu i svim sredstvima. Između ostalog u Srbiji je primenjena drakonska mera - za svakog ubijenog nemačkog vojnika streljano je 100 a za ranjenog 50 Srba.

    1941 - Posle ulaska sovjetskih i britanskih trupa u Iran u Drugom svetskom ratu, pronemački monarh Reza šah je abdicirao u korist Mohamada Reze Pahlavija.

    1945 - Ostaci japanske armije predali su se u Hongkongu (britanski naziv bio je Viktorija) britanskim snagama na kraju Drugog svetskog rata.

    1963 - Malaja (više različitih sultanata), Severni Borneo, Saravak i Singapur osnovali su federaciju Malezija. Singapur je ubrzo istupio iz te zajednice.

    1967 - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija U Tant pozvao je SAD da obustave bombardovanje Severnog Vijetnama, što je Vašington ignorisao.

    1975 - Država Papua Nova Gvineja stekla je punu nezavisnost od Australije. Do Prvog svetskog rata ta teritorija bila je podeljena između Britanije (južni deo-Nova Gvineja) i Nemačke (severni deo-Papua, uključujući i Bizmarkov arhipelag). Od tada ona je britanska kolonija i pod upravom Australije.

    1977 - Umrla je grčka operska pevačica Marija Kalas, jedan od najvećih soprana u istoriji opere. Pravo ime bilo joj je Marija Sesilija Sofija Ana Kalogeropulos. Karijeru je započela 1947. i pevala je s ogromnim uspehom na najvećim svetskim operskim scenama. Sugestivna gluma i glas velikog raspona neobične boje i izuzetne topline, kojim je s lakoćom savladavala i najteže deonice, doneli su joj svetsku slavu.

    1978 - U zemljotresu u iranskom gradu Tabas i okolnim selima poginulo je najmanje 25.000 osoba.

    1990 - Specijalne jedinice secesionističkog režima u Zagrebu sprečile su odavanje pošte žrtvama ustaškog genocida u Jasenovcu. Svi prilazi Jasenovcu bili su blokirani i prilaz onemogućen.

    1995 - Na prvenstvu Evrope u odbojci SRJ je pobedila Bugarsku s 3:0 u setovima i osvojila bronzanu medalju, dok je Italija pobedom nad Holandijom postala evropski prvak.

    1996 - Rumunija i Mađarska potpisale su sporazum o okončanju spora dve susedne zemalje, što je Bukureštu i Budimpešti olakšalo priključenje EU i NATO.

    1998 - Baskijska teroristička organizacija ETA saopštila je da 18. septembra stupa na snagu potpuno primirje, čime je nakon tri decenije borbe za otcepljenje Baskije, obustavljena svaka daljnja aktivnost, oružanog karaktera, protiv španskih vlasti.

    2001 - Iran je saopštio da je gradonačelnik Teherana Morteza Alviri izrazio saučešće njujorškom kolegi Rudolfu Đulijaniju povodom terorističklih napada islamista 11. septembra, što je prva zvanična javna komunikacija između Irana i SAD od Islamske revolucije u Iranu 1979.

    2007 - U nesreći tajlandskog putničkog aviona na ostrvu Puket poginulo je 90 osoba, od 130 koliko se nalazilo u avionu. Letelica se iz Bangkoka kretala ka Puketu sa 125 putnika i pet članova posade, ali je Zbog lošeg vremena bila onemogućena da sleti, pa je nakon višesatnog kruženja, pri pokušaju spuštanja, došlo do nesreće.

    2007 - Umro je Emilio Ruis del Rio, španski sineasta, stručnjak za vizuelne i specijalne filmske efekte. Učestvovao je u snimanju filmova kao što su "Doktor Živago", "Lorens od Arabije" i "Dina". Tokom 60-ogodišnje karijere radio je na snimanju više od 450 filmova u Evropi i SAD. Sarađivao je s brojnim slavnim režiserima, poput Orsona Velsa, Stenlija Kjubrika i Džordža Cukora. Osvojio je tri Gojine nagrade, španske verzije američkog Oskara.

    2008 - Zvaničnici lokalnih asocijacija za zaštitu ljudskih prava u Somaliji objavili su da su u sukobima u toj zemlji od početka pobune poginule 9.474 osobe. Islamski ekstremisti su početkom 2007. započeli oružanu pobunu protiv vlade Somalije, kao i protiv prisustva savezničkih snaga Etiopije i mirovnih snaga Afričke unije.

    2011 - Preminuo je akademik Miroslav Pantić, međunarodno priznati ekspert za dubrovačku književnošt i srpsku usmenu književnost. Doktorirao je 1956. tezom "Sebastijan Slade-Dolči, dubrovački biograf XVIII veka" i zaslužan je za niz otkrića na polju kulture starog Dubrovnika. Bio je plodan autor, oslonjen u istraživanjima na arhivski građu. Njegovu bibliografiju sačinjava više od 200 jedinica.

    2013 - U zgradi komande mornarice, u Vašingtonu, Aron Aleksis, bivši vojnik, ubio je 12 osoba, dok je osam povređeno. Poslednja, trinaesta žrtva, bio je sam napadač, čiji su motivi ostali nejasni. Bio je to drugi najsmrtonosniji napad u vojnim objektima u SAD, posle Fort Huda, novembra 2009.

    2018 - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doputovao je u Kinu, u posetu prilikom koje je potpisan ili dogovoren niz bilateralnih sporazuma i važnih ekonomskih aranžmana. Osim susreta s predsednikom Kine Si Đinpingom, poseta je podrazumevala učešće na Svetskom ekonomskom forumu.

    2021 - Preminuo je Dušan Duda Ivković, košarkaški trener. Igrao je u Radničkom na Crvenom krstu od 1958. do 1968, kao i u Prvoj ligi Jugoslavije, u to vreme najboljoj u Evropi. Trenersku karijeru započeo je u juniorima Radničkog, odatle prelazi u Partizan, gde osvaja Kup. Potom je radio u Arisu, Šibenki, Vojvodini, PAOK-u, Panionisu, Olimpijakosu, AEK-u, moskovskom CSKA, Dinamu, Efesu. U reprezentaciji je debitovao 1987. godine na EP u Grčkoj kao asistent selektora Krešimira Ćosića i to bronzanom medaljom, a potom je predvodio državni tim do zlata na Univerzijadi 1987. u Zagrebu. Kao selektor, osvaja srebro na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. Usledile su tri zlatne medalje - Evropsko prvenstvo u Zagrebu, Svetsko prvenstvo u Argentini i šampionat Evrope u Italiji. Kao selektor SRJ predvodio je ekipu do zlata na prvenstvu Evrope u Atini 1995. godine. Kao selektor Srbije osvojio je medalju na prvenstvu Evrope 2009. godine u Poljskoj.

    2021 - Umro je Klajv Sinkler, britanski pronalazač, preduzetnik. Od mladih dana bio je opčinjen elektronikom i posvetio se minijaturizaciji različitih elektronskih uređaja. Godine 1961. osnovao je Sinkler Radioniks. Pronalazač je džepnog kalkulatora (Sinclair Executive) i računara ZX80, ZX81 i ZX Spectrum, krajem 1970-ih. Računar ZX80 bio je prvi kućni računar za mase u Britaniji, koji se prodavao po ceni nižoj od stotinu funti.

    2022 - Umrla je Mahsa Amini, dvadesetdvogodišnja devojka koju je pretukla iranska "policija za moral". Gašt-e-Eršad, u značenju "Patrole za usmeravanje" zvanični je naziv posebnih policijskih jedinica zaduženih za poštovanje islamskog i tradicionalnog morala u toj zemlji. Sankcionisani su oni za koje je procenjeno da se ponašaju ili odevaju neprimereno. Smrt Mahse Amini usledila je dva dana nakon što je prilikom hapšenja pretučena. Navodno nije strogo poštovala pravila nošenja hidžaba. Njena smrt bila je povod za masovne višemesečne proteste, prvo u njenom rodnom Sekezu, Kurdistan, odmah potom u Teheranu, zatim širom Irana.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeNed Sep 17, 2023 9:20 am


    Dogodilo se na današnji dan, 17.09.

    Na današnji dan 1905. godine rođen je srpski pisac Vladan Desnica. Pravo i filozofiju je studirao u Zagrebu i Parizu, i do Drugog svetskog rata bio je advokat. Direktni je potomak legendarne ličnosti srpske epike Stojana Jankovića. Njegova dela su duboko intelektualna i najčešće prikazuju psihološke tipove njegove rodne Dalmacije. Dela: romani "Zimsko ljetovanje", "Proljeća Ivana Galeba", zbirke novela "Olupine na suncu", "Proljeće u Badrovcu", "Tu odmah pokraj nas", zbirka stihova "Slijepac na žalu".

    Danas je nedelja, 17. septembar, 260. dan 2023. Do kraja godine ima 105 dana.

    1665 - U Londonu je izbila epidemija kuge u kojoj je umrlo oko 70.000 ljudi.

    1787 - Delegati 12 od tadašnjih 13 država SAD stavili su svoje potpise na tekst Ustava. Tada potpisani ustav SAD, uz dodatne amandmane, najstariji je važeći ustav u svetu.

    1796 - Prvi predsednik SAD Džorž Vašington, šef države od 1789. uputio je američkom narodu "Oproštajnu besedu", odbivši da se treći put kandiduje za predsednika.

    1809 - Mirom u Fredrikshamu završen je Švedsko-ruski rat u kojem je Rusija osvojila Finsku. Ona je prethodno bila integralni deo Švedske, da bi posle Bečkog kongresa (1815.) postala veliko vojvodstvo, sa znatnom samostalnošću, u sastavu carske Rusije.

    1826 - Rođen je nemački matematičar Georg Fridrih Bernhard Riman, koji je otvorio nove pravce razvitka matematike i njene primene u fizici i mehanici. Značajno je unapredio matematičku analizu, posebno teoriju kompleksnih funkcija, teoriju parcijalnih jednačina, geometriju, teoriju brojeva. Njegovo ime nosi niz matematičkih pojmova: Rimanov integral, Rimanova diferencijalna jednačina, Rimanova površ, Rimanova sfera, Rimanova dzeta-funkcija, Rimanova geometrija.

    1857 - Rođen je ruski fizičar Konstantin Eduardovič Ciolkovski, otac astronautike. Još 1883. izložio je ideje o korišćenju reaktivnog pogona kod letelica, a 1903. objavio je prvo klasično delo iz teorije astronautike "Ispitivanje vasionskog prostora reaktivnim aparatima". Postavio je osnovne jednačine kretanja rakete promenljive mase u bezvazdušnom prostoru. Sovjetska Akademija nauka ustanovila je "Zlatnu medalju Ciolkovskog" za izuzetan doprinos astronautici i istraživanju kosmosa.

    1882 - Rođen je srpski književni istoričar Petar Kolendić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je veliki broj naučnih studija, rasprava i članaka iz starije, naročito dubrovačke i dalmatinske književnosti.

    1889 - Povodom 500. godišnjice Kosovske bitke ustanovljen je "Orden kneza Lazara", koji su mogli da nose samo vladar i punoletni prestolonaslednik. Likovno rešenje, neobično raskošno, izradio je poznati srpski umetnik Mihajlo Valtrović.

    1900 - Britanska kraljica Viktorija I potpisala je dokument kojim je Australija ušla u Komonvelt kao dominion, federacija šest bivših britanskih kolonija.

    1908 - Rođen je ruski violinista i dirigent David Fjodorovič Ojstrah, jedan od najvećih majstora violine u 20. veku. U rodnoj Odesi završio je konzervatorijum, a proslavio se 1935. nagradom na međunarodnom violinskom takmičenju u Varšavi i 1937. nagradom "Isaj" u Briselu. Bio je profesor Moskovskog konzervatorijuma i s velikim uspehom nastupao je širom sveta.

    1918 - Rođen je izraelski državnik Haim Hercog, predsednik Izraela od 1983. do 1993. Završio je prava u Kembridžu i vojnu akademiju u Sendherstu, a u Drugom svetskom ratu borio se u britanskoj armiji. U Palestini se potom uključio u ilegalni pokret Hagana, a kad je 1948. osnovan Izrael postao je prvi šef vojne obaveštajne službe. Bio je komandant južne armijske oblasti i prvi vojni guverner Zapadne obale okupirane u ratu 1967. a od 1975. do 1978. izraelski ambasador u Ujedinjenim nacijama.

    1944 - Počeo je najveći vazdušni desant u Drugom svetskom ratu, koji je trebalo da uspostavi mostobran na reci Rajni i omogući saveznicima prodor severno od Rura, ali su se Nemci dokopali planova, razbili Britance kod holandskog grada Arnhem i potom pripremili protivofanzivu u Ardenima. Saveznici su prešli Rajnu tek posle pet meseci.

    1948 - Blizu Jerusalima ubijen je švedski diplomata Folke Bernadot grof od Vizborga, blizak rođak švedske kraljevske porodice, posrednik UN u konfliktu Izraela i Arapa.

    1949 - U požaru na "Noroniku", najvećem parobrodu na Velikim Jezerima, kod Toronta je poginulo više od 130 ljudi.

    1961 - Obešen je bivši turski premijer Adnan Menderes, kojeg je u maju 1960. oborila vojna hunta generala Džemala Gursela. Vojna hunta je tvrdila da je Menderesova Demokratska partija, na vlasti od prvih slobodnih izbora u Turskoj 1950, "izdala principe" prvog turskog predsednika Mustafe Kemala Ataturka.

    1970 - U Jordanu su otpočeli oružani sukobi armije kralja Huseina i palestinskih gerilaca.

    1978 - Potpisivanjem okvirnih mirovnih planova za Bliski istok i između Izraela i Egipta, u Kemp Dejvidu su završeni razgovori predsednika Egipta Anvara el Sadata, predsednika vlade Izraela Menahema Begina i predsednika SAD Džimija Kartera.

    1980 - Bivši diktator Nikaragve general Anastasio Somosa Debajle ubijen je u atentatu u Paragvaju, gde je živeo u izbeglištvu posle zbacivanja s vlasti u julu 1979.

    1994 - Umro je britanski filozof austrijskog porekla Karl Rejmond Poper, jedan od najuticajnijih mislilaca 20. veka. U filozofiju je uveo "princip opovrgljivosti", prema kojem se tvrdnja može smatrati naučnom samo ako se u principu može dokazati njena pogrešnost, dok tvrdnje koje ne ispunjavaju taj uslov spadaju u metafiziku. Dela: "Logika istraživanja", "Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji", "Beda istoricizma".

    1995 - Atentator je ubio kandidata na alžirskim predsedničkim izborima Abdelhafida Benhadida ispred njegove u kuće u blizini glavnog grada Alžira.

    2001 - Njujorška berza počela je da radi posle četiri dana pauze izazvanih terorističkim napadom islamista 11. septembra, što je najduži prekid od velike depresije krajem dvadesetih godina 20. veka. Na Volstritu je zabeležen najveći pad vrednosti akcija tokom jednog dana u istoriji.

    2002 - Prilikom istorijskog susreta u Pjongjangu severnokorejskog vođe Kim Džong Ila i japanskog premijera Jonićirija Koizumija, Kim je izrazio žaljenje zbog ranijih otmica japanskih građana i najavio je obustavu raketnih proba.

    2006 - U Kirkuku u Iraku, poginulo je 28, a povređeno 97 ljudi. Najsmrtonosniji napad izazvao je vozač-samoubica koji je izazvao detonaciju u kamionu prepunom eksploziva ispred središta Kurdistanske patriotske unije (PUK), političke partije iračkog predsednika Džalala Talabanija.

    2006 - Na referendumu o budućem statusu Pridnjestrovlja, 97,1 odsto birača glasalo je za nezavisnost te nepriznate republike, otcepljene od Moldavije, i za naknadno stupanje u Rusku Federaciju.

    2011 - U Njujorku su započeli protesti ubrzo prozvani "Okupirajmo Volstrit". Organizatori i učesnici masovnih protesta koji su se ubrzo proširili i u druge velike finansijske centre, ustali su protiv vodećih američkih banaka i multinacionalnih kompanija, koje smatraju odgovornim za siromašenje i druge štetne efekte globalne finansijske krize.

    2017 - Košarkaška reprezentacija Srbije osvojila je srebrnu medalju na prvenstvu Evrope u Turskoj, pošto je u finalu poražena od Slovenije 93:85. Bronzanu medalju osvojila je Španija, koja je u meču za treće mesto savladala Rusiju 93:85.

    2021 - Umro je Abdelaziz Buteflika, bivši predsednik Alžira. Na čelu te zemlje nalazio se od aprila 1999, do aprila 2019. Bio je jedan od najbližih saradnika Huari Bumedijana u vreme Rata za nezavisnost od Francuske. Nakon sticanja nezavisnosti Alžira, postao je ministar spoljnih poslova 1963. Na toj poziciji nalazio se 15 godina. Bio je predsednik Generalne skupštine UN 1974.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimePon Sep 18, 2023 9:15 am


    Dogodilo se na današnji dan, 18.09.

    Na današnji dan 1739. godine Beogradskim mirom okončan je rat započet 1737. između Turske i Austrije. Austrija je izgubila teritoriju Srbije severno od Zapadne Morave, Malu Vlašku (Oltenija), kao i deo Bosne u Posavini, što je sve zaposela Požarevačkim mirom 1718. Ipak je zadržala teritorije severno od Save i Dunava (Banat i jugoistok Srema).

    Danas je ponedeljak, 18. septembar, 261. dan 2023. Do kraja godine ima 104 dana.

    1502 - Španski moreplovac Kristifor Kolumbo dospeo je na obalu današnje Kostarike na četvrtom i poslednjem putovanju u Novi svet.

    1709 - Rođen je engleski pisac i leksikograf Semjuel Džonson, čiji je "Rečnik engleskog jezika" iz 1755. više od veka važio za najrelevantniji rečnik tog jezika. Ostala dela: poema "Taština ljudskih želja", tragedija "Irena", "Životi pesnika".

    1759 - Francuska je nakon vojnog poraza prepustila Britancima koloniju Kvebek (danas savezna država Kanade). O žestini sukoba govori i podatak da su u poslednjoj bici poginula oba komandanta, Britanac Džejms Volf i Francuz Luj Monkalm.

    1810 - U Čileu je počeo ustanak protiv španske kolonijalne vlasti pod vođstvom Bernarda O'Iginsa, potonjeg čileanskog diktatora od 1817. do 1823.

    1819 - Rođen je francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko, koji je s Armanom Ipolitom Lujem Fizoom izmerio brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom (Fukoov eksperiment) je dokazao obrtanje Zemlje, pronašao je žiroskop, usavršio teleskop, otkrio vrtložno-vihorne struje u metalnim masama (Fukoove struje).

    1851 - Izašao je prvi broj "Njujork tajmsa". Osnivač dnevnog lista koji je brzo stekao veliki ugled bio je Henri Džervis Rejmond.

    1905 - Rođena je švedsko američka filmska glumica Greta Luiza Gustafson, poznata kao Greta Garbo. Bila je aktivna od 1921. do 1941. kad je odlučila da se povuče. Filmovi: "Poljubac", "Mata Hari", "Ana Kristi", "Kraljica Kristina", "Ana Karenjina", "Dama s kamelijama", "Marija Valevska".

    1911 - Umro je ruski predsednik vlade Petar Stolipin, smrtno ranjen u atenatu u pozorištu u Kijevu četiri dana ranije.

    1931 - Japan je započeo rat sa Kinom napadom na Mandžuriju, danas severoistočna Kina. Mandžurija je okupirana, a 18. februara 1932. proglašena je "nezavisnost" Carevine Mandžukuo. Na njeno čelo Japanci su doveli poslednjeg kineskog cara Pu Jia, čiji je položaj u stvarnosti bio simboličan.

    1934 - Sovjetski Savez je ušao u Društvo naroda.

    1961 - U avionskoj nesreći iznad Severne Rodezije, danas Zambija, poginuo je švedski diplomata, generalni sekretar UN od 1953. Hjalmar Agne Dag Hamaršeld, doktor filozofije i akademik. Smrt, pod okolnostima koje nisu rasvetljene, prekinula je Hamaršeldovu misiju rešavanja krize u Kongu. Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.

    1964 - Umro je irski pisac Šon O'Kejzi, samouk čije se drame odlikuju sočnim dijalogom, mešavinom tragičnog i komičnog. Bio je u mladosti fizički radnik i komunista, organizator irske Građanske armije i borac za slobodu Irske. Dela: "Junona i paun", "Senka tobdžija", "Katlina sluša", "Plug i zvezde", "Prokletstva i blagoslovi", "Crvene ruže za mene", "Doboši oca Neda", "Biskupove logorske vatre".

    1973 - U UN su primljene Istočna i Zapadna Nemačka i Bahami.

    1978 - Zbog egipatsko-izraelskog sporazuma u Kemp Dejvidu, ostavke su u znak protesta podneli šef diplomatije Egipta Ibrahim Kamel i ambasador u SAD Ašraf Gorbal.

    1981 - U Francuskoj je ukinuta smrtna kazna.

    1982 - Libanska hrišćanska milicija okončala je masakr u palestinskim izbegličkim logorima Sabra i Šatila u Bejrutu, tokom kojeg su ubijene stotine ljudi, revanširajući se tako islamskim teroristima koji su četiri dana ranije ubili lidera hrišćana i novoizabranog predsednika Libana Bešira Džemaila.

    1988 - Vojna hunta je oborila vladu predsednika Burme, danas Mjanmar, Maunga Maunga, dan pošto je vojska u centru Ranguna pucala na prodemokratske demonstrante i ubila hiljade ljudi.

    1993 - Oko 2.000 dobrovoljaca krenulo je u opkoljeni grad Suhumi, odgovarajući na apel predsednika Gruzije Eduarda Ševardnadzea da se oružjem suprotstave separatistima u gruzijskoj autonomnoj republici Abhaziji.

    1997 - Islamski teroristi napali su u centru Kaira turistički autobus i ubili devet nemačkih turista i egipatskog vozača.

    2001 - Predsednik SAD Džordž Buš potpisao je dokument kojim je odobrio vojnu akciju protiv odgovornih za terorističke napade na Njujork i Vašington sedam dana ranije.

    2002 - Umrla je Margita Stefanović Magi, muzičar. Klavijaturista i kompozitor Ekatarine Velike (prvobitno Katarina II) kultne muzičke grupe beogradskog "Novog talasa" 80-ih 20. veka. Rođena je u porodici intelektualaca, otac Slavoljub Stefanović Ravasi bio je poznati srpski režiser i dramaturg. Bila je školovani muzičar, a diplomirala je arhitekturu.

    2005 - U Avganistanu su održani parlamentarni i lokalni izbori, prvi put posle 1969. godine.

    2005 - Umro je ruski novinar i pisac Jegor Jakovljev, jedan od simbola glasnosti i perestrojke. Kao glavni urednik lista "Moskovskije novosti", od 1986. do 1991. od tog lista je napravio centar oko kojeg su se okupljali intelektualci koji su zahtevali liberalizaciju.

    2006 - Prilikom velikih demonstracija u Budimpešti povređeno je više od 120 demonstranata i više od 100 policajaca. Demonstracije je izazvao snimak izjave premijera Ferenca Đurčanja na kojem se čuju njegove reči da su "članovi koalicije u proteklih godinu i po dana, neprekidno lagali građane". Među militantnim demonstrantima posebno se isticao Laslo Torockai, lider pronacističkog pokreta "64 županije".

    2008 - Zamenik predsednika Vlade Srbije, ministar policije Ivica Dačić i direktor "Europola" Maks Peter Rasel potpisali su, u Palati "Srbija" u Novom Beogradu, Sporazum o strateškoj saradnji Vlade Srbije i evropske policijske kancelarije - "Europol".

    2008 - Okružni sud UNMIK-a u Peći osudio je Jetona Muljaja, koji je 30. marta 2007. na manastir Visoki Dečani ispalio projektil iz ručnog raketnog bacača, na tri i po godine zatvora. Manastir Dečani napadnut je četiri puta tokom prethodnih osam godina, jednom 2000. dva puta 2004. i četvrti put marta 2007. Tokom tih napada 24 granate pale su u neposrednoj blizini hrama, a napad iz marta 2007. je prvi u kojem je izvršilac pronađen i osuđen. Manastir Dečani, verovatno najveličanstveniji hram srednjovekovne Srbije zadužbina je srpskog kralja Stefana III Dečanskog i cara Dušana. Gradnja hrama okončana je 1335. a oslikavanje freskama završeno je 1350. Od 2004. Dečani se nalaze na listi zaštićenih objekata kulture UNESKO-a.

    2009 - Umrla je Jelena Ječmenica solista Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, mecosopran i profesor solo pevanja u Muzičkoj školi "Isidor Bajić". Na sceni SNP-a ostvarila je brojne uloge poput Dome u "Eri s onog svijeta", Končakovne u "Knezu Igoru", Karmen u istoimenoj predstavi, Fenene u "Nabuku", Olge u "Evgeniju Onjeginu", Madlene u "Rigoletu". Nosilac je između ostalog i Zlatne medalje "Jovan Đorđević", najvišeg priznanja SNP-a.

    2013 - Državni dug SAD dostigao je nivo od 73 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), što je maksimum u istoriji te zemlje, ako se izuzme vreme Drugog svetskog rata, navedeno je u izveštaju Budžetskog komiteta Kongresa. Krajem 2007. nivo državnog zaduženja bio je 50 odsto niži.

    2014 - Građani Škotske izjasnili su se na referendumu za ostanak u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva. Za postojeći status u okviru Velike Britanije izjasnilo se 55,3 odsto, dok je 44,7 izabralo samostalnost Škotske.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 251055
    Datum upisa : 30.03.2020

    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitimeUto Sep 19, 2023 9:51 am


    Dogodilo se na današnji dan, 19.09.

    Na današnji dan 1992. godine Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je rezoluciju o isključenju SR Jugoslavije iz rada Generalne skupštine i osporio je njeno pravo da u UN nasledi SFRJ. Klupa Jugoslavije ostala je prazna, a misiji SRJ dozvoljeno je da ostane u Njujorku i kontaktira sa Savetom bezbednosti i drugim organima UN.

    Danas je utorak, 19. septembar, 262. dan 2023. Do kraja godine ima 103 dana.

    1356 - Engleska armija predvođena "Crnim Princem" sinom kralja Edvarda III, porazila je u bici kod Poatjea vojsku francuskog kralja Žana II, čime je okončana prva faza Stogodišnjeg rata Engleske i Francuske. Istog dana 1370. Crni Princ je zauzeo i opustošio Limonž.

    1551 - Rođen je francuski kralj Anri III, poslednji monarh iz dinastije Valoa. Tokom njegove vladavine od 1574. zemlja je bila zahvaćena sukobima rimokatolika i hugenota (francuski protestanti, kalvinisti). Posle pobune 1588. bio je prinuđen da napusti Pariz i udruži se s vođom navarskih hugenota Anrijem od Navare, potonjim kraljem Anrijem IV, prvim iz dinastije Burbon, a ubijen je 1589. dok je opsedao Pariz.

    1799 - Rođen je srpski pisac i političar Jovan Hadžić, poznat i kao Miloš Svetić, prvi predsednik Matice srpske. Gimnaziju je učio u Karlovcima i Pešti, prava u Pešti i Beču, a doktorat prava stekao je u Pešti 1826. U više navata bio je poslanik na srpskim crkveno-narodnim saborima, ali i u Ugarskom saboru. Bio je dosledan protivnik reforme Vuka Karadžića, i držao je da treba očuvati slavjanoserbsko nasleđe. Bio je advokat, direktor gimnazije u Novom Sadu, izradio je Građanski zakonik Srbije (objavljen 1844). Uređivao je "Serbski letopis" (iz okrilja tog časopisa izrasla je Matica srpska) i Davidovićevu "Golubicu" i pokrenuo časopis "Ogledalo serbsko". Pisao je poeziju u pseudoklasičarskom stilu i prevodio klasične autore: Homera, Horacija i Vergilija, kao i nemačke pisce, uključujući Getea. Nepravedno je nipodaštavan iz kruga Vukovih sledbenika iako je bio veliki nacionalni i kulturni radnik, visokih intelektualnih dometa.

    1802 - Rođen je mađarski revolucionar Lajoš Košut, vođa Mađarske revolucije 1848. nepomirljiv protivnik Habzburške monarhije. Posle upada snaga austrijskog generala Jelačića u Mađarsku u septembru 1848. organizovao je Komitet za odbranu otadžbine, potukao je austrijske trupe i krenuo na Beč kako bi se obračunao s Habzburzima. Narodna skupština je u aprilu 1849. proglasila nezavisnost Mađarske kao i svrgavanje monarhije, a 2. maja ga je izabrala za prvog predsednika vlade slobodne Mađarske. Protiv Košuta su bili i mađarski konzervativni krugovi zbog njegovog naglašenog liberalizma, dok je najkrupnija aristokratija (magnati) dosledno bila opredeljena za Habzburge. Zbog izrazitog nacionalizma protiv njega su bili i nemađarski narodi Ugarske, uključujući i većinu Srba. Ipak među njegovim bliskim saradnicima bilo je i ljudi srpskog porekla, poput Šandora Petefija (kršten kao Aleksandar Petrović) ili generala Janoša (Jovana) Damjanića.

    1837 - Kod Požarevca su započeli prvi vojni manevri regularne srpske vojske, koji su trajali 20 dana uz učešće 1.700 vojnika.

    1881 - Predsednik SAD Džejms Ejbram Garfild umro je od rana zadobijenih u atentatu u Vašingtonu 2. jula 1881. Garfild, protivnik ropstva, postao je šef države 4. marta 1881.

    1888 - Prvo svetsko takmičenje za izbor lepotice održano je u belgijskoj banji Spa, a prva zvanično najlepša žena na planeti postala je 18-godišnja Kreolka iz Gvadelupe Berta Sukare.

    1893 - Britanski dominion Novi Zeland je postao prva zemlja u kojoj su sve žene dobile pravo glasa.

    1911 - Rođen je engleski pisac Vilijam Golding, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1983. Privukao je čitaoce romanima prožetim atmosferom jezivog, iako nije uvek lako protumačiti simboliku u njegovim delima, pisanim u rasponu od najgrubljeg realizma do alegorije. Dela: romani "Gospodar muva", "Naslednici", "Hridine dvojice mrtvih", "Beg škorpija", "Slobodan pad", "Toranj katedrale", "Piramida", "Vidljiva tmina", "Obredi plovidbe", eseji "Vrele kapije", "Pokretni cilj".

    1914 - Nepun mesec dana posle srpske pobede u Cerskoj bici, delovi Prve srpske armije i Šesta austrougarska armija započeli su boj na Mačkovom kamenu, na planini Jagodnji u severozapadnoj Srbiji. Posle četvorodnevnih danonoćnih borbi, poginulo je oko 1.200 neprijateljskih vojnika, i 800 Srba, dok je onesposobljeno oko 5.700 srpskih vojnika. Brojnošću i artiljerijom nadmoćne austrougarske trupe prinudile su na povlačenje srpske snage, koje su trpele veliku oskudicu u municiji.

    1922 - Rođen je češki atletičar Emil Zatopek, koji je na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. osvojio zlatnu medalju u trci na 10.000 metara, a na Igrama 1952. u Helsinkiju na 5.000, 10.000 i u maratonu. Oborio je 18 svetskih rekorda i pobedio zaredom u 69 trka između 1949. i 1951.

    1935 - Umro je ruski fizičar Konstantin Eduardovič Ciolkovski, otac astronautike. Još 1883. izložio je ideje o korišćenju reaktivnog pogona kod letelica, a 1903. objavio je prvo klasično delo iz teorije astronautike "Ispitivanje vasionskog prostora reaktivnim aparatima". Postavio je osnovne jednačine kretanja rakete promenljive mase u bezvazdušnom prostoru. Sovjetska Akademija nauka ustanovila je "Zlatnu medalju Ciolkovskog" za izuzetan doprinos astronautici i istraživanju kosmosa.

    1936 - Rođen je Al Erter, četvorostruki olimpijski šampion u bacanju diska. Erter koji je zlatne olimpijske medalje osvojio u Melburnu 1956, Rimu 1960, Tokiju 1964. i u Meksiko Sitiju 1968. godine, bio je jedini koji je uz Karla Luisa uspeo da pobedi na četiri uzastopne Olimpijade, a bio je i jedini olimpijac koji je prilikom svakog osvajanja zlata obarao olimpijske rekorde. Po završetku atletske karijere posvetio se apstraktnom slikarstvu.

    1938 - Rođen je Gordan Mihić, dramski pisac, scenarista. Bio je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, gde je predavao filmski scenario. Dela: "Kad budem mrtav i beo", "Buđenje pacova", "Bubašinter", "Kamiondžije", "Čuvar plaže u zimskom periodu", "Povratak otpisanih", "Balkan ekspres", "Varljivo leto '68", "Sivi dom", "Tango argentino", "Crna mačka beli mačor".

    1941 - Nemačke trupe okupirale su Kijev u Drugom svetskom ratu, posle bitke koja je trajala 45 dana.

    1941 - U selu Struganik nedaleko od Valjeva, u jeku Drugog svetskog rata, održan je sastanak Josipa Broza Tita i Dragoljuba Draže Mihailovića, na kojem nije postignut dogovor o zajedničkoj borbi partizana i četnika protiv okupatora.

    1955 - U Argentini je vojska oborila predsednika Huana Perona, koji je prethodno izazvao bes rimokatoličke crkve odvajanjem crkve od države. Do 1973. Peron je živeo u izbeglištvu, a po povratku je opet izabran za predsednika, ostavši na čelu države do smrti 1974.

    1957 - Amerikanci su u Nevadi otpočeli prve podzemne nuklearne probe.

    1961 - Građani Jamajke su na referendumu izglasali izdvajanje te ostrvske zemlje u Karipskom moru iz Zapadnoindijske federacije. Kratkotrajna Federacija trajala je od 1958. do 1962. Bio je to pokušaj da se britanski posedi u Karibima okupe u federalnu zajednicu ali se ona raspala pre pune nezavisnosti tih teritorija.

    1975 - Umro je srpski lekar Kosta Todorović, stručnjak za zarazne bolesti, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Nacionalne akademije za medicinu u Parizu. Napisao je više od 150 radova na srpskom i stranim jezicima. Značajan je i njegov rad na bibliografiji jugoslovenskih publikacija iz mikrobiologije, imunologije, epidemiologije i higijene. Dela: "Udžbenik akutnih i infektivnih bolesti", "Priručnik za lečenje tuberkuloznog meningitisa".

    1985 - U glavnom gradu Meksika Siudad Meksiku, i okolini, u zemljotresu je poginulo oko 12.000 lica.

    1989 - Eksploziju iznad Nigera avion tipa DC-10 francuske kompanije UTA, na liniji Brazavil-Pariz, za koju je docnije optužena Libija, poginula je 171 osoba, koliko se nalazilo u avionu.

    1994 - Hiljade američkih vojnika se iskrcalo na Haiti u operaciji koju je Vašington označio kao "ponovno uspostavljanje demokratije" u toj karipskoj ostrvskoj zemlji.

    1999 - Međunarodne mirovne snage počele su da se iskrcavaju na Istočni Timor, koji je četvrt veka ranije pripojila Indonezija. Do 1975. Istočni Timor bio je posed Portugalije, otuda je matično rimokatoličko stanovništvo imalo otpor prema prisajedinjenju muslimanskoj Indoneziji.

    2002 - U centru Tel Aviva poginulo je petoro ljudi kada je bombaš-samoubica aktivirao eksploziv u autobusu, posle čega je izraelska vlada odlučila da izoluje Jasera Arafata i tenkovima je opkolila njegovo središte u Ramali na Zapadnoj obali.

    2003 - Predsednici Rusije, Belorusije, Ukrajine i Kazahstana potpisali su na Jalti dogovor o formiranju zajedničkog ekonomskog prostora.

    2006 - Izvršen je državni udar u Tajlandu. Vojska je izvela puč i srušila vladu Taksina Šinavatre i uspostavila privremenu vladu, uz strogu lojalnost kruni. Portparol zaverenika objasnio je da je vojni udar bio neophodan, pošto je vlada milijardera Taksina Šinavatre dovela zemlju u veoma ozbiljnu krizu.

    2007 - Umro je srpski ekonomista Kosta Mihajlović. Rođen je u Šapcu a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i doktorirao 1957. na Ekonomskom fakultetu, gde je bio redovni profesor od 1965. a docnije je postavljen za direktora Ekonomskog instituta. Kao član Odeljenja društvenih nauka SANU obavljao je funkcije sekretara Odeljenja a zatim je bio član Predsedništva SANU, od 1998. do 2001. godine.

    2009 - Umro je Dušan Kanazir, predsednik SANU od 1981. do 1994. Doktorirao je fiziološke nauke na Univerzitetu Libr u Briselu i bio je redovni profesor Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i načelnik laboratorije instituta u Vinči. Najviše se bavio istraživanjima u oblasti molekularne biologije.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    Sponsored content





    Dogodilo se na današnji dan - Page 11 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan   Dogodilo se na današnji dan - Page 11 I_icon_minitime

    Nazad na vrh Ići dole
     
    Dogodilo se na današnji dan
    Nazad na vrh 
    Strana 11 od 17Idi na stranu : Prethodni  1 ... 7 ... 10, 11, 12 ... 17  Sledeći
     Similar topics
    -
    » Vremeplov-Na današnji dan

    Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
    Foto-forum :: Arhiva 2023/24-
    Skoči na: