Foto-forum
nije teško biti fin,registracija za 3 sec i obavezno predstavljanje!!!
posle registracije neophodno je ulogovati se ...dakle korisničko ime i lozinka i slobodno krstarite forumom


ugodan boravak želi vam Zoki sa ekipom urednika
Foto-forum
nije teško biti fin,registracija za 3 sec i obavezno predstavljanje!!!
posle registracije neophodno je ulogovati se ...dakle korisničko ime i lozinka i slobodno krstarite forumom


ugodan boravak želi vam Zoki sa ekipom urednika
Foto-forum
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.


The World in Photos
 
PrijemEventsRegistruj sePristupi
Zadnje teme
» Dobro jutro , dobra večer , laku noć :)
Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeJuče u 9:35 pm od biljana

» png Album Iz bajki i crtanih filmova
Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeJuče u 9:28 pm od biljana

» Miki, Mini i društvo
Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeJuče u 9:28 pm od biljana

» Trava
Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeJuče u 8:55 pm od biljana

» Suncokreti-sunflowers
Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeJuče u 8:54 pm od biljana

» polja lavande
Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeJuče u 8:53 pm od biljana

» Listovi
Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeJuče u 8:52 pm od biljana

» Gljive
Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeJuče u 8:51 pm od biljana

» Drvo
Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeJuče u 8:50 pm od biljana

» Kaktusi
Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeJuče u 8:47 pm od biljana

» Cveće
Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeJuče u 8:46 pm od biljana

» jutarnja rosa-kapi
Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeJuče u 8:40 pm od biljana

» slika dana
Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeJuče u 8:36 pm od Zozon

» Bugarska
Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeJuče u 8:35 pm od biljana

» mesto za odmor
Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeJuče u 8:35 pm od Zozon

Traži
 
 

Rezultati od :
 

 


Rechercher Napredna potraga
Naj bolji poslanici
dođoška (248275)
Vremeplov-Na današnji dan  I_vote_lcapVremeplov-Na današnji dan  I_voting_barVremeplov-Na današnji dan  I_vote_rcap 
Zoki (183401)
Vremeplov-Na današnji dan  I_vote_lcapVremeplov-Na današnji dan  I_voting_barVremeplov-Na današnji dan  I_vote_rcap 
Ружа (169543)
Vremeplov-Na današnji dan  I_vote_lcapVremeplov-Na današnji dan  I_voting_barVremeplov-Na današnji dan  I_vote_rcap 
maraja (122180)
Vremeplov-Na današnji dan  I_vote_lcapVremeplov-Na današnji dan  I_voting_barVremeplov-Na današnji dan  I_vote_rcap 
BlackW (111592)
Vremeplov-Na današnji dan  I_vote_lcapVremeplov-Na današnji dan  I_voting_barVremeplov-Na današnji dan  I_vote_rcap 
Doktor M (79536)
Vremeplov-Na današnji dan  I_vote_lcapVremeplov-Na današnji dan  I_voting_barVremeplov-Na današnji dan  I_vote_rcap 
Daca* (74450)
Vremeplov-Na današnji dan  I_vote_lcapVremeplov-Na današnji dan  I_voting_barVremeplov-Na današnji dan  I_vote_rcap 
biljana (68001)
Vremeplov-Na današnji dan  I_vote_lcapVremeplov-Na današnji dan  I_voting_barVremeplov-Na današnji dan  I_vote_rcap 
djadja (61062)
Vremeplov-Na današnji dan  I_vote_lcapVremeplov-Na današnji dan  I_voting_barVremeplov-Na današnji dan  I_vote_rcap 
Brzi (57960)
Vremeplov-Na današnji dan  I_vote_lcapVremeplov-Na današnji dan  I_voting_barVremeplov-Na današnji dan  I_vote_rcap 
Similar topics
    Juni 2024
    PonUtoSreČetPetSubNed
         12
    3456789
    10111213141516
    17181920212223
    24252627282930
    KalendarKalendar
    Add This
    Bookmark and Share




     

     Vremeplov-Na današnji dan

    Ići dole 
    Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Sledeći
    AutorPoruka
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 248275
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  Empty
    PočaljiNaslov: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimePon Jan 01, 2024 9:32 am

    Dogodilo se na današnji dan, 01.01.

    Na današnji dan 1915. godine rođen je srpski pisac Branko Ćopić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, nadahnut pripovedač, tvorac zanimljivih i upečatljivih likova i događaja, koje je opisao svežim, sočnim i slikovitim jezikom. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U partizanskom pokretu je učestvovao od 1941. Počeo je da piše kao đak učiteljske škole i pre Drugog svetskog rata je objavio zbirke pripovedaka "Pod Grmečom", "Borci i bjegunci" i "Planinci". Njegova prozna dela su prožeta lirikom, živopisnim realističkim slikanjem života na selu, poznavanjem mentaliteta i psihologije ljudi Grmeča i Podgrmečja, njegovog zavičaja, vedrinom i vitalnošću duha. Napisao je veći broj knjiga za decu: "Bojna lira pionira", "Put u vedrinu", priče "U svetu leptirova i medveda", "Bosonogo đetinjstvo", "Orlovi rano lete", zbirke pesama "Ognjeno rađanje domovine", "Ratnikovo proljeće". Zbirka pripovedaka "Bašta sljezove boje", za koju je dobio Njegoševu nagradu. Ostala dela: romani "Prolom", "Gluvi barut", "Ne tuguj, bronzana stražo", "Osma ofanziva", zbirke pripovedaka "Rosa na bajonetima", "Surova škola", "Doživljaji Nikoletine Bursaća".

    Vremeplov-Na današnji dan  P_a6a610

    Danas je ponedeljak, 1. januar, prvi dan 2024. Do kraja godine ima 365 dana.

    45 p.n.e. - Stupio je na snagu novi kalendar, nazvan Julijanski, kojim je rimski državnik Gaj Julije Cezar, prema savetima grčkog astronoma iz Aleksandrije Sosigena, reformisao računanje vremena tako što je za početak godine odredio januarske kalende, odnosno 1. januar. Do tad su na januarske kalende konzuli stupali na dužnost, a godina je započinjala na martovske kalende - 1. marta. Julijanski kalendar je zasnovan na Sunčevoj godini od 365 dana i šest sati, ali je u njemu godina duža od Sunčeve 11 minuta i 14 sekundi, pa je svaka četvrta prestupna, ali se svakih 128 godina pojavljivao dan "viška". Da bi to bilo eliminisano, papa Grgur XIII je, prema savetima astronoma, reformisao kalendar 1582. i Gregorijanski kalendar je sada praktično međunarodni. Julijanski kalendar zadržale su pojedine pravoslavne crkve - Srpska crkva, Ruska, Jerusalimska patrijaršija...

    1502 - Portugalski moreplovci uplovili su u zaliv Guanabara i iskrcavši se nazvali su to mesto Sao Sebastijan da Rio de Žaneiro (Sveti Sebastijan sa januarske reke) - pošto je bio dan kad se obeležava uspomena na tog svetitelja. Na tom mestu nastao je grad koji je 1763. postao glavni grad portugalske kolonije (vicekraljevstvo) Brazil, potom prestonica nezavisnog carstva od 1822. do 1889. i republike od 1899. do 1960, kada je za glavni grad određena novoizgrađena Brazilija. Pre Ria prestonica kolonije bio je grad Baija.

    1515 - Vojvoda od Angulema Fransoa postao je posle smrti kralja Luja XII francuski kralj Fransoa I.

    1704 - Britanske snage pod komandom admirala Džordža Ruka preotele su Gibraltar od Španaca.

    1776 - Vođa američke borbe za nezavisnost Džordž Vašington razvio je zastavu Velike Unije, prvu nacionalnu zastavu SAD, posle poziva engleskog kralja Džordža III pobunjenim kolonistima da se predaju.

    1782 - Umro je nemački kompozitor, pijanista i dirigent Johan Kristijan Bah, najmlađi sin Johana Sebastijana. Živeo je u Milanu i Londonu, pa je nazivan "italijanski Bah" i "engleski Bah". U Engleskoj se proslavio kao pijanista i organizator muzičkog života i postao je muzički učitelj kraljice Šarlot. Značajan je kao kompozitor sonata i koncerata za klavir u rokoko stilu, po čemu je preteča Volfganga Amadeusa Mocarta. Dela: 15 opera, više od 60 simfonija, 37 klavirskih koncerata, 13 uvertira, klavirske sonate, kamerna muzika.

    1801 - Stupanjem na snagu Akta o ujedinjenju, stvoreno je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske. Do tada to su bila tri kraljevstva pod jednom krunom - Engleska, Škotska i Irska.

    1803 - Danska je zabranila uvoz robova u Dansku Zapadnu Indiju (današnja Devičanska ostrva) i prva je zemlja koja je zabranila ropstvo.

    1804 - Vođa pobune protiv Francuza Žan Žak Desalin, koji je potom postao car Žak I, proglasio je nezavisnost karipske ostrvske države Haiti (zapadni deo ostrva Haiti - Hispaniola).

    1823 - Rođen je mađarski pesnik Šandor Petefi, najistaknutiji poeta mađarske književnosti. Iako je po ocu bio Srbin, a po majci Slovak, osećao se u potpunosti kao Mađar. S 15 godina postao je vojnik, a tokom Mađarske revolucije 1848. glavni je ideolog omladinskog pokreta. Simbol je mađarskog romantizma. Poginuo je 1849. u bici kod Segešvara u 26. godini, tačnije gubi mu se svaki trag (imao je čin majora). Prve pesme je napisao kao gimnazijalac i ubrzo je postao najomiljeniji i najčitaniji mađarski pesnik. Dela: roman "Krvnikovo uže", epska poezija "Vitez Janoš", "Apostol", lirska poezija "Izabrane pesme", "Petefijeve pesme".

    1833 - Velika Britanija je proglasila suverenitet nad Folklandskim ostrvima u Atlantiku, oko 500 kilometara istočno od obale Argentine. Taj arhipelag je ranije bio španski posed.

    1842 - U Kelnu je pokrenut dnevnik "Rajnske novine", organ građanstva i poslovnih krugova koji su tražili liberalne reforme. U aprilu 1842. u listu je počeo da sarađuje Karl Marks, koji je oko sebe okupio širok krug saradnika, čime je radikalizovana uređivačka politika lista - pa je zabranjen u martu 1843.

    1863 - Tokom Američkog građanskog rata predsednik SAD Abraham Linkoln potpisao je Emancipatorsku proklamaciju kojom je ukinuto ropstvo, što je dodatno izazvalo bes 11 južnih robovlasničkih država koje su se borile za otcepljenje.

    1864 - Rođen je srpski pisac, estetičar i teoretičar književnosti Bogdan Popović, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača "Srpskog književnog glasnika" i tvorac "beogradskog književnog stila". U vreme njegovog uređivanja SKZ je bio najuglednije glasilo srpskih kulturnih poslenika. Uživao je izuzetan ugled kao kritičar, prvih decenija 20. veka. Objavio je "Antologiju novije srpske lirike" i veći broj studija iz književnosti i teorije umetnosti.

    1872 - Stupio je na snagu prvi Zakon o poroti u Srbiji, donet oktobra 1871. na osnovu ustava iz 1869.

    1877 - Britanska kraljica Viktorija I proglašena je caricom Indije.

    1879 - Rođen je engleski pisac Edvard Morgan Forster, oštrouman posmatrač i analitičar, duhovit i ironičan. Živeo je u Italiji i Grčkoj i pojedina njegova dela su tematski vezana za te zemlje. Dela: romani "Gde se anđeli plaše da kroče", "Soba sa izgledom", "Jedno putovanje u Indiju", "Najduže putovanje", priče "Nebeski omnibus", "Večni trenutak", "Faros i Farilon", studija "Vidovi romana".

    1881 - Umro je francuski revolucionar Luj Ogist Blanki, osnivač i član tajnih revolucionarnih udruženja. Dva puta je osuđivan na smrt. Nazivali su ga "Okovani Prometej" jer je u tamnicama proveo 36 godina i pet meseci. Konspirativan rad, zavereničke grupe i oružani ustanak smatrao je jedinom taktikom proletarijata. Diktaturu proletarijata zamišljao je kao diktaturu male grupe profesionalnih revolucionara.

    1895 - Rođen je američki političar i pravnik Edgar Džon Huver, šef Federalnog istražnog biroa (FBI) od 1924. do smrti 1972. Predvodio je borbu protiv organizovanog kriminala, posebno tridesetih godina 20. veka u vreme prohobicije. Reformisao je FBI i znatno unapredio metode policijske borbe protiv kriminala uspostavljanjem prve kartoteke otisaka prstiju i kriminološke laboratorije. Mnogi ga smatraju mračnom figurom američke političke scene zbog navodnog progona pojedinih istaknutih ličnosti, poput crnačkog borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga ili filmskog glumca Čarlija Čaplina (koji je bio opredeljeni komunista).

    1901 - Države Novi Južni Vels, Viktorija, Kvinslend, Južna Australija, Zapadna Australija i Tasmanija osnovale su australijsku zajednicu s Edmundom Bartonom kao prvim predsednikom vlade. Australija je imala status dominiona u sastavu Britanske imperije i potom komonvelta.

    1912 - Rođen je engleski dupli agent Harold Adrijan Rasel Filbi, poznat kao "Kim" Filbi. Bio je jedan od najuspešnijih agenata sovjetske obaveštajne službe u njenoj istoriji. U službu Sovjetskog Saveza stupio je kao student u Kembridžu 1934. Posle rata bio je oficir za vezu između britanske i američke obaveštajne službe, što mu je omogućilo da u periodu "hladnog rata" Moskvi dostavlja informacije od najvećeg značaja. Kad je gotovo otkriven, nestao je u Bejrutu i obreo se 1963. u Moskvi, gde je i umro 1988. Za izvanrednih zasluge za Sovjetski Savez, koji je smatrao otadžbinom, nagrađen je najvišim sovjetskim odlikovanjima.

    1915 - Nemci su u Prvom svetskom ratu u kanalu Lamanš torpedovali britanski ratni brod "Formidabl", usmrtivši 547 ljudi.

    1924 - Treća zemaljska konferencija KPJ usvojila je u Beogradu Rezoluciju o nacionalnom pitanju kojom je traženo "samoopredeljenje jugoslovenskih naroda". Usvojena je i Rezolucija o neodrživosti poretka uspostavljenog na osnovu Versajskog mira posle Prvog svetskog rata. Ti dokumenti su počivali na doktrini Kominterne o "imperijalizmu srpske buržoazije". Pod vidom "nacionalne ravnopravnosti" na taj način, vođena je politika destrukcije jugoslovenske države.

    1925 - Naziv glavnog grada Norveške promenjen je u Oslo - do tada grad se zvao Kristijanija.

    1927 - Rođen je Moris Bežar, znameniti francuski koreograf. Rođen je u Marselju, kao sin filozofa Gastona Beržea. Karijeru baletskog igrača počeo je sa 14 godina, u pariskoj "Operi". Svoj prvi balet je postavio 1951. godine u Stokholmu, a 1961. u Belgiji je kreirao koreografiju za "Bolero" Morisa Ravela, koja će postati jedna od najčuvenijih baletskih kreacija 20. veka. Autor je više od 250 baletskih predstava. Moris Bežar je umnogome doprineo razvoju savremenog baleta i jedan je od simbola savremene koreografije. Među njegovim čuvenim koreografijama su i "Buđenje proleća", "Romeo i Julija", "Nižinski", "Petruška", "Zaratustra".

    1942 - Na konferenciji predstavnika vlada SAD, Sovjetskog Saveza, Velike Britanije, Kine i niza drugih zemalja u Vašingtonu je, u jeku Drugog svetskog rata, potpisana Deklaracija UN. Strane potpisnice su se obavezale na podršku i sprovođenje Atlantske povelje, i preuzele su obavezu da rat protiv sila Osovine nastave do konačne pobede i da s njima ne zaključuju separatni mir ili primirje. Jedna od potpisnica Deklaracije bila je i Kraljevina Jugoslavija.

    1942 - Rođen je Kornelije Kovač, muzičar, kompozitor, pijanista, aranžer. Poreklom sa severa Bačke, rođen je u Nišu. Roditelji su bili muzičari, otac violinista, majka pevačica u horu opere. Prvu kompoziciju "Pusti trotoari" komponovao je kao petnaestogodišnjak 1956. Završio je Muzičku akademiju u Sarajevu. Karijeru je započeo kao džez muzičar, sastavom BKB, 1961. Bio je član sarajevskog sastava Indeksi. Septembra 1968. godine preselio se u Beograd, gde je osnovao Korni grupu. Predstavljao je Jugoslaviju 1974. na Pesmi Evrovizije. Pisao je muziku za teatar, film, TV. Sarađivao je sa brojnim velikanima muzike u zemlji (Zdravko Čolić, Dragan Stojnić, Bisera Valetanlic) i svetu, i autor je mnogih kompozicija koje su postale široko popularne: "April u Beogradu", "Jedna zima sa Kristinom", "Pevam danju, pevam noću", "Ti si mi u krvi", "Milo moje", "Etida", "Ivo Lola", "Moja generacija", "Maestro i violina", "Poljubi me na kiši".

    1956 - Odlukom Ustavotvorne skupštine proglašena je nezavisnost Sudana, bivše britanske kolonije.

    1958 - Stupio je na snagu Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ), koji su 25. marta 1957. u Rimu potpisale Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija. Zajednici nazvanoj potom Evropska zajednica, sada Evropska unija, 1973. su pristupile Velika Britanija, Irska i Danska, 1981. Grčka, 1986. Španija i Portugal, 1995. Švedska, Finska i Austrija, 2004. Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija i Češka, a 2007. Rumunija i Bugarska.

    1959 - Revolucionarni pokret "26. jul" pod vođstvom Fidela Kastra odneo je pobedu na Kubi, a general Fulhensio Batista je posle potpunog rasula njemu lojalnih trupa pobegao u Dominikansku republiku.

    1960 - Proglašena je nezavisnost Kameruna. Do Prvog svetskog rata ta zemlja bila je nemačka kolonija, a zatim je postao francuska teritorija, osim manjeg dela koji je pripao Britaniji. Od 1959. Kamerun je imao autonomni status.

    1962 - Zapadna Samoa postala je prva nezavisna država u Polineziji.

    1965 - Pod vođstvom lidera pokreta "Al fatah" Jasera Arafata formirana je Palestinska oslobodilačka organizacija, ali su izvan nje ostale pojedine palestinske grupe, uključujući Narodni front za oslobođenje Palestine Žorža Habaša. PLO je u početku bio teororistička organizacija i odgovoran je za ubistvo 11 izraelskih sportista na Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu.

    1966 - Predsednika Centralnoafričke republike Davida Daka vojnim udarom oborio je blizak rođak, pukovnik Žan Bedel Bokasa. Bokasa je 1976. proglasio svoju zemlju monarhijom i uzeo titulu cara Centralnoafričkog carstva. S vlasti je svrgnut 1979. Upamćen je po neverovatnoj ekstravaganciji, rasipnom ponašanju i navodnom kanibalizmu.

    1972 - Umro je francuski pevač i glumac Moris Ševalije, zaštitni znak francuske muzičke komedije. Najzapaženije uloge ostvario je u filmskim muzičkim komedijama. Napisao je autobiografiju "Moj put i moje pesme". Filmovi: "Ljubavna parada", "Nasmejani poručnik", "Vesela udovica", "Ćutanje je zlato", "Imao sam sedam kćeri", "Život za karijeru", "Žiži", "Fani", "Ljubav popodne".

    1973 - Velika Britanija, Danska i Irska priključile su se EEZ.

    1977 - Umro je je srpski istoričar Viktor Novak, profesor Zagrebačkog, potom Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Istorijskog instituta SANU. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a latinski i pomoćne istorijske nauke specijalizovao je u Vatikanskoj školi u Rimu. Na Beogradskom univerzitetu od 1924. do 1959. predavao je latinsku paleografiju, diplomatiku i metodiku. Objavio je brojne rasprave i studije iz istorije jugoslovenskih naroda i istorije književnosti. U kapitalnom delu "Magnum crimen", objavljenom ubrzo posle Drugog svetskog rata, dokumentovao je zločin genocida hrvatskog ustaškog režima nad Srbima u "Nezavisnoj Državi Hrvatskoj". Bio je veoma aktivan i u muzičkom životu kao predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu i Sveslovenskog pevačkog saveza u Pragu. Ostala dela: "Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva", "Latinska paleografija", "Vatikan i Jugoslavija", "Scriptura Beneventana", "Evangeliarium Spalatense", "Masarik i Jugosloveni", "Iz rimske književnosti", "Sveslovenska misao", "Dva antipoda", "Franjo Rački", "Valtazar Bogišić i Franjo Rački", "Nikola Vulić, naučnik i čovek".

    1978 - U vazduhu u blizini Mumbaja (u vreme britanske vlasti Bombaj) eksplodirao je indijski putnički avion tipa "Boing 747" i nesreću nije preživeo niko od 213 osoba u njemu.

    1979 - Sjedinjene Američke Države i Narodna Republika Kina uspostavili su pune diplomatske odnose. U prethodnom periodu Vašington je kao legitimne predstavnike Kine tretirao Tajvan (Nacionalistička Kina).

    1980 - Umro je italijanski političar Pjetro Sandro Neni, vođa italijanskih socijalista. Učestvovao je u Španskom građanskom ratu i bio član Komiteta za odbranu Madrida kao i polit. kom. njegove divizije. Tokom Drugog svetskog rata u Francuskoj ga je uhapsio Gestapo. Odmah po oslobođenju zemlje postao je generalni sekretar Socijalističke partije Italije, a 1945. predsednik. Bio je potpredsednik u prvoj posleratnoj vladi, nekoliko meseci i šef diplomatije, takođe potpredsednik u vladi levog centra 1963. Dela: "Istorija četiri godine 1919-1922", "Šest godina građanskog rata u Italiji", "Istorija klasne borbe u Italiji", "Zločin fašizma u Africi 1936".

    1981 - Grčka je postala deseta članica EEZ - današnje Evropske unije.

    1984 - Sultanat Brunej, država na severozapadu ostrva Borneo izuzetno bogata naftom i prirodnim gasom, britanski protektorat od 1888. postao je nezavisna država.

    1992 - Egipatski diplomata Butros Butros Gali nasledio je na mestu generalnog sekretara UN peruanskog kolegu Havijera Peresa de Kueljara.

    1993 - Češka i Slovačka postale su samostalne države, čime je prestala da postoji Čehoslovačka, osnovana 1918.

    1995 - U Bosni i Hercegovini je, posle posredničke misije nekadašnjeg predsednika SAD Džimija Kartera, stupio na snagu četvoromesečni prekid neprijateljstava, koji su muslimanske snage 40 dana pre isteka roka narušile ofanzivama na srpske položaje na Vlašiću i Majevici.

    1995 - Švedska, Finska i Austrija priključile su se Evropskoj zajednici, čime je broj članica te organizacije povećan na 15.

    1997 - Turske trupe su ponovo upale u severni Irak i turski zvaničnici su saopštili da su tom prilikom ubijena 72 kurdska gerilca.

    1998 - Islamski teroristi su na zapadu Alžira masakrirali više od 400 osoba, uključujući žene i decu. Bio je to najteži teroristički akt tokom šestogodišnje oružane borbe islamističkih grupa u toj zemlji.

    1999 - Zvanično je puštena u promet jedinstvena evropska valuta - evro. Banke su novu valutu počele da koriste nakon tri dana.

    2002 - Evro je postao zvanična valuta Evropske unije. Pojedine članice EU ipak su sačuvale nacionalne valute - Velika Britanija, Danska i Švedska.

    2003 - EU je preuzela od UN nadzor nad policijskim operacijama u BiH, što je prva bezbednosna operacija u istoriji EU.

    2003 - Luiz Inasio "Lula" da Silva, bivši sindikalni vođa, postao je šef države u Brazilu, prvi u istoriji te zemlje koji je potekao sa "društvenog dna".

    2006 - U Španiji je stupio na snagu zakon kojim se zabranjuje pušenje na javnim mestima, kancelarijama, tržnim centrima i drugim zatvorenim prostorima. Tim propisom se zabranjuje i reklamiranje duvana, njegova promocija, kao i sponzorisanje duvanske industrije.

    2006 - Preminuo je srpski dečji pisac Dragan Lukić. Diplomirao je književnost u Beogradu, veći deo radnog veka proveo je kao urednik Programa za decu Radio Beograda. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove. Vodio je tv i radio programe za decu, uređivao je list "Zmaj". Objavio je čak stotinak knjiga poezije i proze za najmlađe. Dela: "Kako se kome čini", "Moj praded i ja", "Ovde stanuju pesme", "Vagon prve klase", "Fifi", "Kako rastu nogavice", "Šta tata kaže", "Od kuće do škole", "Lovac Joca", "Vožnja po gradu", "Neboder C17", "Tri gusketara", "Bomba u kafi", "Nebom grada".

    2009 - Umrla je Helen Suzman jedan od najpoznatilih južnoafričkih boraca protiv aparthejda. Suzmanova, kćerka jevrejskih imigranata, bila je jedini član južnoafričkog parlamenta (1953-1989) koja je otvoreno kritikovala aparthejd, promovišući stavove koji su tada bili retki među belim južnoafrikancima. Dobitnik je počasnih doktorata vodećih svetskih univerziteta, među kojima su Oksford, Kembridž, Harvard, Kolumbija univerzitet, a dva puta je bila nominovana za Nobelovu nagradu za mir.

    2010 - U eksploziji automobila-bombe u mestu Laki Marvat, na severozapadu Pakistana, poginulo je 88 ljudi, a 37 je povređeno. Bombaš samoubica dovezao je sportski automobil do mesta gde je u toku bila odbojkaška utakmica i aktivirao eksploziv.

    2012 - Umro je Kiro Gligorov, član Predsedništva SFR Jugoslavije i predsednik BJR Makedonije. Gligorov je bio jedan od vodećih makedonskih političara u vreme socijalističke Jugoslavije.

    2013 - Preminuo je srpski pesnik Slobodan Rakitić, predsednik Srpske književne zadruge (SKZ) i Udruženja književnika Srbije (UKS). U Beogradu je diplomirao na Filološkom fakultetu. Uređivao je časopise Savremenik, Raška i Književna reč. Od 1973. do 2007. radio je u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Predsednik UKS bio je od 1994. do 2004. a od 2005. predsednik je Srpske književne zadruge. Bio je narodni poslanik. SPC ga je odlikovala Ordenom Svetog Save II stepena. Za knjigu pesama "Tapije u plamenu" nagrađen je Oktobarskom nagradom Beograda za 1990. i nagradom "Rade Drainac" za 1991. godinu.

    2017 - U terorističkom napadu u noćnom klubu "Reina", u Istanbulu, u 01.15 posle ponoći, poginulo je 39 osoba a 70 je povređeno. Terorista, islamski ekstremista, pucao je na prisutne iz automatske puške.

    2018 - Iranski mediji obelodanili su da je tokom nemira u toj zemlji poginulo najmanje 12 osoba. Prema zvaničnim saopštenjima naoružani demonstranti pokušali da zauzmu policijske stanice kao i vojne baze. Bili su to najmasovniji protesti u Iranu od 2009.

    2019 - Stupio je na snagu zakon kojim je uzgoj životinja zbog krzna u Srbiji zabranjen. Zakonom o dobrobiti životinja koji je usvojen još 2009. godine zabranjeno je držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz, i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože.

    2021 - U Gospođincima, nedaleko od Žablja, Bačka, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pustio je u rad novi gasovod u Srbiji, Balkanski tok. Svečanosti su prisustvovaii ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko kao i direktor Srbijagasa Dušan Bajatović. Balkanski tok u delu kroz Srbiju proteže se od Zaječara do Horgoša ukupnom dužinom 403 km.

    2022 - Stupio je na snagu sporazum Sveobuhvatno regionalno privredno partnerstvo (RCEP) kojim je stvorena zona slobodne trgovine između 15 zemalja azijsko pacifičkog regiona. Najveći trgovinski blok u istoriji obuhvata oko 30% svetske populacije i približno 30% globalnog BDP-a. Članice novoobrazovane trgovinske slobodne zone su Australija, Brunej, Kambodža, Kina, Indonezija, Japan, Južna Koreja, Laos, Malezija, Mjanmar, Novi Zeland, Filipini, Singapur, Tajland i Vijetnam.

    2023 - Ukrajinske trupe izvršile su, u ranim jutarnjim satima, žestok napad na Makijevku i Golovku u oblasti Donjecka. Pogođeno je i zdanje Tehničke škole 19, u kojoj su bile smeštene ruske snage, uglavnom iz Saratovske oblasti. Ukrajinci su koristili artiljeriju tipa HIMARS, poreklom iz SAD. Bila je to jedna od najrazornijih akcija tokom rata u Ukrajini, po broju žrtava. Rusi su priznali 89 poginulih. Prema drugim navodima bilo ih je 139. Po ukrajinskim izvorima bilo je 400 poginulih i oko 300 ranjenih.

    2023 - Dogodio se spektakularan napad na zatvor u Siudad Huarezu, država Čihuahua, na krajnjem severu Meksika. Napadači su u zatvor Cereso 3 stigli u zoru, u oklopnim vozilima, otvorivši odmah vatru na stražare. Paralelno, događala se pobuna unutar zatvora. Poginulo je deset stražara, sedam zatvorenika, i dva napadača. Ranjeno je ukupno 13 lica. Pobeglo je najmanje 30 zatvorenika. Među njima i narko bos Ernesto Alfred Pinjon de la Kruz, što je verovatno i bio motiv akcije.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 248275
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeUto Jan 02, 2024 9:31 am

    Dogodilo se na današnji dan, 02.01.

    Danas je utorak, 2. januar, drugi dan 2023. Do kraja godine ima 364 dana.

    1492 - Španija je preotela Granadu od Mavara, što je bio završni čin oslobođenja Španije od muslimana.

    1799 - Trupe francuskog generala Napoleona Bonaparte ušle su u Siriju.

    1833 - Britanske trupe zauzele su Folklandska ostrva u Atlantskom okeanu. Taj arhipelag udaljen je oko 500 kilometara od argentinske obale i nalazi se u južnom Atlantiku. Dan ranije London je proglasio suverenitet nad ostrvima, izbacivši s njih argentinski garnizon.

    1837 - Rođen je ruski kompozitor, pijanista i dirigent Milij Aleksijevič Balakirjev, pokretač i idejni vođa kompozitorske grupe, po njemu nazvane Balakirjevljev kružok ili "Velika petorica". Grupu su činili još Cezar Kjuj, Modest Musorgski, Nikolaj Rimski-Korsakov i Aleksandar Borodin. Nadovezujući se na ruskog kompozitora Mihaila Glinku, izgradio je muzički stil na elementima folklora, prvenstveno ruskog i orijentalnog. Dela: simfonijske poeme "Rusija", Tamara", muzika za "Kralja Lira", klavirske kompozicije, uključujući fantaziju "Islamej".

    1839 - Francuski pionir fotografije Luj Dager snimio je prvu fotografiju Meseca.

    1897 - Rođena je srpska glumica Ljubinka Bobić, članica beogradskog Narodnog pozorišta. Započela je karijeru 1921. u Beogradu kao tumač uloga naivnih, nestašnih, vragolastih devojaka, osvojivši ubrzo gledalište vedrinom i neposrednošću. Tumačeći karakterne uloge iskazivala je izuzetno scensko umeće. Njenu karijeru je najviše obeležila nenadmašna interpretacija Živke u "Gospođi ministarki" Branislava Nušića.

    1905 - Rusija je nakon poraza u Rusko-japanskom ratu prinuđena da Japanu preda lučki grad Port Artur, na mandžurskoj obali.

    1913 - Turski garnizon na ostrvu Hios predao se Grcima.

    1915 - Okončana je petodnevna bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu tokom koje je ruska vojska nanela težak poraz turskoj armiji - Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.

    1920 - Rođen je američki pisac i profesor biohemije Isak Asimov, pisac naučno-fantastične proze. Naučno-popularna dela: "Hemikalije života", "Zvezde i njihovi putevi", "Unutar atoma", "Svet nitrogena", "Ljudski mozak", "Nauka, brojevi i ja". Književna dela: "Ja, robot", "Čelične pećine", "Golo sunce", "Vasionske struje", "Zadužbina", "Druga Zadužbina", "Zadužbina i carstvo", "Kraj večnosti".

    1933 - U Barseloni je počeo ustanak anarhista i sindikalista, koji je ubrzo ugušen.

    1942 - Japanci su u Drugom svetskom ratu zauzeli glavni grad Filipina (tada kolonija SAD) Manilu.

    1943 - Odstupajući pred sovjetskom armijom nemačke trupe su započele povlačenje sa Kavkaza.

    1955 - U Panami je ubijen predsednik, pukovnik Hose Antonio Remon, koga je nasledio prvi potpredsednik Hose Ramon Gisado. Gisado je držao vlast manje od dve sedmice i oboren je pod optužbom da je učestvovao u zaveri koja je prethodila ubistvu Remona.

    1959 - Lansiran je prvi vasionski brod ka Mesecu, sovjetska "Luna I" bez ljudske posade.

    1959 - Dan pošto je srušio režim diktatora Fulhensija Batiste i ušao u Havanu, Fidel Kastro je za privremenog predsednika Kube naimenovao Manuela Urutiju.

    1971 - Tokom fudbalske utakmice Seltika i Rendžersa, u škotskom gradu Glazgov srušio se deo tribine na stadionu "Ajbroks park" i poginulo je 66 navijača.

    1980 - U Velikoj Britaniji počeo je prvi nacionalni štrajk metalaca od 1926.

    1988 - Gerilci mozambičkog desničarskog pobunjeničkog pokreta Renamo postavili su zasedu putničkom vozu na zapadu Mozambika, ubivši najmanje 22 i ranivši više od 70 putnika.

    1992 - Lični izaslanik Generalnog sekretara UN Sajrus Vens obelodanio je da je postignuta saglasnost sukobljenih strana u građanskom ratu u Hrvatskoj o raspoređivanju mirovnih snaga Ujedinjenih nacija.

    1994 - Više od 70 osoba je poginulo i najmanje 670 je ranjeno tokom dvodnevnih borbi sukobljenih islamskih frakcija u glavnom gradu Avganistana Kabulu.

    1995 - Bivši predsednik Somalije Muhamed Sijad Bare, koji je na vlast došao pučem 1969. i na isti način zbačen s nje 1991, umro je u izbeglištvu u Nigeriji.

    1998 - Vlasti Nigera uhapsile su bivšeg predsednika vlade te afričke države Hamu Amadua, optuživši ga da je učestvovao u navodnoj zaveri sa ciljem likvidacije šefa države Ibrahima Bare Mainasare.

    2001 - Prvi tajvanski brod legalno je pristao u Kini posle više od pola veka, uplovivši u luku u gradu Fuđijan na jugoistoku Kine.

    2002 - Prvi kontingent međunarodnih mirovnih snaga za Avganistan, sastavljen od predstavnika 11 zemalja, stigao je u Kabul, gde se pridružio već prisutnim Britancima.

    2007 - Umro je Tedi Kolek, legendarni gradonačelnik Jerusalima, koji je tim gradom upravljao gotovo tri decenije. Kolek, koji je dobio ime po ocu cionizma Teodoru Herclu, bio je prvi čovek Jerusalima od 1965. do 1993. godine u čak šest mandata. Neobični gradonačelnik, poznat po činjenici da je njegov privatni telefonski broj dostupan svima, rođen je 1911. nedaleko od Budimpešte, a odrastao je u Beču. Bio je blizak saradnik oca izraelske nacije Davida Ben-Guriona i član njegovog kabineta.

    2019 - Preminuo je Marko Nikolić, srpski glumac. Rođen u Kraljevu, glumu je diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Bio je član Narodnog pozorišta od 1970. godine. Posebno je upamćen po ulozi Karađorđa, u seriji "Vuk Karadžić", ali i u više drugih filmskih ostvarenja. Dobitnik je nagrade "Pavle Vuisić", za životno delo. Druge uloge: "Bolji život", "Bice skoro propast sveta", "Divlje godine", "Devojački most", "Užička republika", "Petrijin venac", "Kvo Vadis", "Gluvi barut", "Dnevnik uvreda 1993", "Montevideo, Bog te video". 2020 - Direktorka organizacije "Divlji život Viktorije" Megan Dejvidson izjavila je da su u požarima koji su zahvatili Australiju stradali milioni životinja, a stotine hiljada je ugroženo. U nezapamćenim požarima koji su mesecima divljali Australijom, najviše državama Novi Južni Vels i Viktorija, izgorelo je 9.350 objekata, 34 osobe su direktno stradale a 445 je umrlo od posledica.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 248275
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeSre Jan 03, 2024 8:56 am

    Dogodilo se na današnji dan, 03.01.

    Danas je sreda, 3. januar, treći dan 2024. Do kraja godine ima 362 dana.

    106 p.n.e. - Rođen je rimski govornik, pisac, filozof i političar Marko Tulije Ciceron, najveći stilista rimske literature. Bio je republikanac, protivnik Julija Cezara i Marka Antonija. Za konzula je izabran 63. p.n.e. Otkrio je i razobličio Katilininu zaveru. Bio je to pokušaj da se republika zameni ličnom vladom, nekom vrstom diktature (prema antičkoj terminologiji - tiranide). Posle ubistva Cezara 44. p.n.e. uhapšen je zbog serije napada na Antonija (14 beseda - "Filipika") i ubijen. Ostala dela: "Besede", "O besedniku", "Rasprave u Tuskulu", "O starosti", "O prijateljstvu", "O krajnostima dobra i zla", "O prirodi bogova", besede "Protiv Katiline".

    1815 - Austrija, Britanija i Francuska su stvorile vojni savez protiv Pruske i Rusije.

    1847 - Izašao je prvi broj Novina Čitališta beogradskog. Čitalište beogradsko osnovano je januara 1846. kao prva čitaonica u tadašnjoj Kneževini Srbiji, prvobitno je nazvana Srpsko čitalište. Ubrzo su usledile slične čitaonice i u drugim gradovima tadašnje Srbije.

    1868 - U Japanu je ukinut šogunat, na osnovu kojeg je od 1192. neformalno sputana carska vlast, dok su zemljom vladali predstavnici najviše aristokratije. Kraj šogunata imao je značaj neke vrste buržoaske revolucije - ukinute su mnoge feudalne privilegije, modernizovana je vojska, reformisano školstvo i uspostavljene su institucije po zapadnom uzoru, što je omogućilo neverovatan uspon Japana.

    1875 - Umro je francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanas Larus, izdavač "Velikog svetskog rečnika XIX veka" u 17 tomova. Izdavačka kuća "Larus" je posle njegove smrti nastavila izdavanje enciklopedijskih i uopšte leksikografskih dela.

    1883 - Rođen je engleski državnik Klement Ričard Atli, laburistički premijer od 1945. do 1951, tokom čije vlasti je Velika Britanija priznala nezavisnost Indije 1947. (kao i Burme 1948. i još nekih bivših kolonija). Dela: "Laburistička partija u perspektivi", "Dvanaest godina kasnije", autobiografija "Kako se to zbilo".

    1892 - Rođen je engleski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin, profesor anglosaksonskog (staroengleskog) i engleskog jezika i književnosti na Oksfordskom univerzitetu. U trilogiji "Gospodar prstenova" stvorio je vlastiti mitski svet (i jezik), služeći se prozom u kojoj se osećaju uzori nordijskih saga i stare anglosaksonske poezije, sa središnjom temom sukoba dobra i zla. Istom imaginarnom svetu pripadaju i romani "Hobit" i "Silmarion". Ostala dela: kritičke studije "Beovulf: čudovišta i kritičari", "Bajke, kritička studija", "Čoser kao filolog".

    1924 - Engleski egiptolog Hauard Karter pronašao je u Dolini kraljeva u blizini Luksora u Egiptu sarkofag faraona Tutankamona.

    1926 - Umro je češki pisac Jaroslav Hašek, koji je svetsku slavu stekao nedovršenim humorističko-satiričnim romanom "Doživljaji dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu" u kojem je ismejao opšte prilike u Austro-Ugarskoj kao i besmisao, brutalnost i ludilo rata. Švejk je lik čoveka iz naroda u kojem se pod maskom naivčine krije neka vrsta narodne mudrosti.

    1926 - Grčki general Teodoros Pangalos proglasio je sebe zvanično diktatorom Grčke, pola godine pošto je pučem preuzeo vlast. Zbačen je u avgustu 1926.

    1929 - Rođen je italijanski filmski režiser Serđo Leone, tvorac "špageti vesterna". Filmovi: "Kolos sa Rodosa", "Za šaku dolara", "Dobar, loš, zao", "Zovem se Niko", "Bilo jednom na Divljem zapadu", "Dogodilo se u Americi".

    1931 - Umro je francuski maršal Žofr Žozef Žak, tvorac ratnog plana Francuske u Prvom svetskom ratu i pobednik bitke na Marni 1914. Krajem 1916. smenjen je s položaja glavnokomandujućeg francuskih armija zbog neuspeha u operacijama 1915. i 1916.

    1942 - U Norveškoj je u Drugom svetskom ratu Nemačka osnovala 23 koncentraciona logora, kroz koje je prošlo i više od 4.500 Srba. Najozlogašeniji su bili Bejsfort, Botn, Erlandet, Falstad, Korgan, Osen, u koje su ljude najviše upućivali iz logora na Starom sajmištu u Beogradu. Do aprila 1943. deportovano ih je 4.680, od kojih je više od 3.000 ubijeno. Logoraše je pomagao norveški pokret otpora.

    1942 - Tokom Drugog svetskog rata hrvatski nacisti - ustaše - su na planini Papuk, u zapadnoj Slavoniji, uništile (i prethodno opljačkale) sva srpska sela. Tom prilikom većina srpskih civila je zverski ubijena.

    1942 - Nemački zapovednik za Srbiju objavio je u Drugom svetskom ratu naredbu kojom je, pod pretnjom smrću, zabranjeno skrivanje Jevreja i čuvanje jevrejskih stvari, novca i vrednosnih papira. Mnogi Srbi su, ipak, rizikovali život i stotine Jevreja je spaseno a Srpska crkva, pa i administracija su izdavali lažna dokumenta s ciljem da ti ljudi budu spaseni.

    1945 - U Ardenima je propao poslednji pokušaj nemačkog vođe Adolfa Hitlera da izmeni ishod Drugog svetskog rata, pošto su savezničke armije generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija u kontraofanzivi zahvatile u klešta nacističke divizije nanevši im teške gubitke.

    1961 - SAD su prekinule diplomatske odnose s Kubom.

    1970 - U Brazavilu je usvojen ustav kojim je Kongo-Brazavil (negdašnji Francuski Kongo) proglašen Narodnom Republikom Kongo.

    1977 - Međunarodni monetarni fond odobrio je do tada najveći zajam u tridesetogodišnjoj istoriji te organizacije - Velika Britanija dobila je četiri milijarde dolara radi podrške njenoj valuti.

    1990 - Panamski general Manuel Antonio Norijega, bivši američki štićenik, predao se okupatorskim trupama SAD i deportovan je na Floridu, gde mu je potom suđeno.

    1990 - Na jugu Pakistana poginulo je 307 osoba pošto je ekspresni voz udario u kompoziciju teretnog voza.

    1993 - Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Džordž Buš potpisali su sporazum o svođenju nuklearnog potencijala na trećinu.

    1994 - Prilikom pada ruskog putničkog aviona tipa "Tupoljev-154" u Sibiru, poginule su ukupno 124 osobe.

    1999 - Predsednik Sadam Husein odbacio je zone zabranjenog leta koje su iznad severa i juga Iraka uspostavile zapadne zemlje, istakavši da će im se irački narod hrabro suprotstaviti.

    2000 - Na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj ubedljivo je pobedila koalicija levog centra (Socijaldemokratska partija i Hrvatska socijalno-liberalna stranka), čime je okončana devetogodišnja vladavina Hrvatske demokratske zajednice.

    2004 - Prilikom pada u Crveno more egipatskog Boinga 737, neposredno po uzletanju sa aerodroma u Šarm el Šeiku, poginulo je 148 osoba, koliko se nalazilo u letelici.

    2004 - Posle sedam meseci putovanja, na Mars se spustio američki robot "Spirit", sa zadatkom da tokom tri meseca analizira tlo na toj planeti.

    2006 - Umro je Italijan Urbano Lazaro, koji je 26. aprila 1945. godine, kao pripadnik partizanske brigade "Garibaldi" identifikovao i uhapsio fašističkog diktatora Benita Musolinija.

    2006 - Francuska vlada ukinula je vanredno stanje, uvedeno u novembru 2005. zbog nemira u siromašnim predgrađima Pariza i drugih francuskih gradova u kojima je zapaljeno oko 200 javnih ustanova, kao i 10.000 vozila. Povod za nerede bila je smrt dvojice dečaka afričkog porekla, koji su nastradali od udara struje u trafo-stanici, gde su se sakrili verujući da je za njima policijska potera.

    2020 - Nedaleko od međunarodnog aerodroma u Bagdadu ubijen je Kasem Sulejmani, iranski general. Po opštem uverenju Sulejmani, dugogodišnji zapovednik najelitnije iranske vojne formacije Kuds, rukovodio je tajnim operacijama Irana u inostranstvu i najzaslužniji je za uspešnu borbu i opstanak Bašara al Asada u Siriji. Smatran je za jednog od najmoćnijih ljudi Irana. SAD su ga označile kao teroristu, i usledila je intervencija snaga Sjedinjenih Država.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 248275
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeČet Jan 04, 2024 10:49 am

    Dogodilo se na današnji dan, 04.12.

    Na današnji dan 1942. godine mađarski nacisti su u Drugom svetskom ratu započeli teror uz masovne likvidacije u srpskim selima Šajkaške, u Novom Sadu i Bečeju. U pokolju Srba i Jevreja za mesec dana ubijeno je oko 4.000 ljudi.

    Vremeplov-Na današnji dan  Racija10

    Danas je četvrtak, 4. januar, četvrti dan 2024. Do kraja godine ima 361 dana.

    1494- Odštampan je "Oktoih prvoglasnik" - prva srpska štampana knjiga. Đurađ Crnojević vladar jedne od srpskih srednjovekovnih zemalja - Zete, kupio je 1492. u Veneciji štamparsku presu i pokretna slova. Štampariju je vodio jeromonah Makarije. Do 1496. kada je prestala da radi, štamparija je izradila sledeće knjige: pomenuti "Oktoih prvoglasnik", zatim "Oktoih petoglasnik", "Psaltir s posledovanjem", "Četvoroevanđelje", "Trebnik" (molitvenik) i "Cvetni triod" - nedovršen. Sve knjige su štampane srpskom ćirilicom, u crvenoj i crnoj boji. Grafička rešenja su poštovala tradicije pravoslavnih bogoslužbenih knjiga. Najstarija srpska štamparija jedna je od prvih štamparija Evrope iako je radila svega 4 godine.

    1643- Rođen je engleski fizičar, matematičar, mehaničar i astronom Ser Isak Njutn, univerzitetski profesor u Kembridžu. Otkrio je Opšti zakon privlačenja masa (gravitacija), čime je počela nova epoha u mehanici i astronomiji. Od 1703. do smrti 1727. bio je predsednik Londonskog kraljevskog društva (Akademija). Nezavisno od Vilhelma Lajbnica otkrio je diferencijalni i integralni račun. Postavio je temelje klasične fizike i otkrio neke zakonitosti u optici. Objasnio je padanje i kretanje tela, kretanje Meseca oko Zemlje i planeta oko Sunca, kretanje kometa, plimu i oseku. Otkrio je zakon inercije, nezavisnosti dejstva sile i akcije i reakcije i izveo ostale teoreme mehanike. U matematici je pronašao i metodu interpolacije, uopštio binom i našao binomni beskonačni red, metodu približnog određivanja vrednosti nula funkcije, klasifikovao oko 80 aglebarskih stepena. Konstruisao je prvi teleskop s konkavnim ogledalom. U njegovu čast znakom N obeležava se sila.

    1710- Rođen je italijanski kompozitor Đovani Batista Pergolezi. Komponovao je u maniru napuljske bufo-opere, dela koja odišu neposrednošću i vedrinom, zanimljivim situacijama i melodikom na narodnim tradicijama. Dela: opera "Služavka gospodarica", crkvena muzika "Stabat mater".

    1785- Rođen je nemački filolog i književnik Jakob Grim, osnivač savremene germanistike. Skrenuo je pažnju intelektualne javnosti na narodne umotvorine i jezik. Izučavao je istoriju jezika i starije književnosti. Bavio se narodnim predanjem, mitovima i bajkama, folklorom i običajima. Zasnovao je 1852. veliki "Nemački rečnik" i napisao je "Istoriju nemačkog jezika". Prevodio je srpske narodne pesme i uopšte bio je sklon Srbima, a iz prijateljstva s Vukom Karadžićem nastao je prevod Vukove Srpske gramatike. Zajedno s mlađim bratom Vilhelmom sakupio je i obradio mnoge bajke poznate deci širom sveta.

    1797- Francuski general Napoleon Bonaparta pobedio je Austrijance kod Rivolija u Italiji.

    1809 - Rođen je francuski učitelj Luj Braj, pronalazač azbuke za slepe, nazvane Brajov sistem. I sam slep, izumeo je sistem ispupčenih tačaka, čije kombinacije označavaju pojedina slova, što je omogućilo slepima da mogu da čitaju.

    1842- U dvorani Teatra na Đumruku srpski kompozitor i vojni kapelmajstor Josif Šlezinger, kapelnik kneza Miloša Obrenovića, priredio je koncert umetničke muzike. Ovaj događaj prvi je zabeleženi javni nastup ove vrste u Beogradu, mada ih je nesumnjivo bilo i ranije.

    1881. godine rođen je srpski episkop Nikolaj Velimirović (Nikola), teolog, književnik i besednik, vladika ohridski i žički, jedna od najumnijih glava Srpske crkve uopšte. Po završetku studija u Švajcarskoj i doktorata u Bernu, studirao je filozofiju na Oksfordu i u Ženevi (drugi doktorat). Po povratku u Srbiju radio je kao profesor. Zamonašio se 1909. u manastiru Rakovica, nakon neobičnog ozdravljenja. Završio je Duhovnu akademiju u Petrogradu. Prvi svetski rat proveo je u Britaniji i SAD kao izaslanik srpske vlade, s ciljem da se tamošnjoj javnosti predstavi srpska stvar. Između dva svetska rata predvodio je Pravoslavnu narodnu hrišćansku zajednicu, poznatu kao Bogomoljački pokret, samonikli pokret malih ljudi koji su težili višem nivou duhovnosti od onog koji omogućava klasičan parohijski život. Bila je to vrlo netipična pojava za srpske prilike. Obnovio je brojne srpske hramove, najviše u Ovčarsko-kablarskoj klisuri ali i u Južnoj Srbiji (danas Makedonija). Tokom Drugog svetskog rata nalazio se u konfinaciji (Ljubostinja, Vojlovica), zbog podrške državnom udaru od 27.3.1941. Izvesno vreme proveo je i u logoru Dahau s patrijarhom Gavrilom (Dožić). Bila su to jedina dva visoka crkvena zvaničnika u Evropi koja su se nalazila u koncentracionom logoru. Nije se nikada više vratio u Srbiju. Prilikom dolaska na tlo SAD nakon rata, dočekalo ga je više desetina episkopa raznih hrišćanskih crkava - što je pokazatalj njegovog neverovatnog ugleda. Umro je 1956. u ruskom manastiru Svetog Tihona u Saut Kananu u Pensilvaniji (SAD), a sahranjen je na srpskom groblju pored manastira Svetog Save u Libertvilu. Mošti su mu prenete u Srbiju 1991. Srpska Crkva ga je proglasila za svetitelja. Kao autor bio je neobično plodan, ali često neujednačen i čak kontradiktoran. Dela: "Religija Njegoševa", "Besede pod Gorom", "Iznad greha i smrti", "Duša Srbije", "Srbija u svetlosti i mraku", "Duhovni preporod Evrope", "Agonija crkve", "Reči o Svečoveku", "Molitve na jez eru", "Omilije", "Ohridski prolog", "Teodul", "Srpski narod kao Teodul", "Srednji sistem", "Indijska pisma", "Kasijana", "Žetve Gospodnje", "Divan", "Jedini Čovekoljubac" i dr.

    1890- Rođen je Moša Pijade, srpski političar jevrejskog porekla, predsednik Skupštine FNRJ, slikar i novinar. Rođen je na Dorćolu koji je tada znatnim delom bio naseljen jevrejskim stanovništvom. Slikarstvo je učio u Beogradu, Minhenu i Parizu. Posle Prvog svetskog rata napustio je ideje jugoslovenskog nacionalizma i prišao je Komunističkoj partiji i postao je 1921. član njenog Izvršnog biroa. Zbog štampanja ilegalnog organa CK KPJ - "Komunist", 1925. osuđen je na 20 godina robije. U zatvoru je preveo "Kapital", "Bedu filozofije" i "Manifest komunističke partije" Karla Marksa. Izradio je 1942. prve propise o radu narodnooslobodilačkih odbora, na Drugom zasedanju AVNOJ-a krajem novembra 1943. u Jajcu, bio je potpredsednik Predsedništva. Osnivač je 5.11.1943. novinske agencije TANJUG.

    1892- Rođen je srpski pisac i istoričar književnosti Milan Bogdanović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Uređivao je list "Republika" i časopise "Danas", "Srpski književni glasnik", "Književne novine". Bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu i predavač na Filozofskom i Fakultetu likovnih umetnosti. Celokupna njegova dela objavljena su u višetomnoj knjizi "Stari i novi".

    1932- Vlada britanske kolonije Indije zabranila je Indijski nacionalni kongres i uhapsila je njenog vođu Mahatmu Gandija, koji je predvodio borbu za nezavisnost Indije.

    1944- Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu započele napad na nemačke položaje na Monte Kasinu. U žestokim borbama razoren je gradić Kasino i prastari benediktinski manastir, koji je 529. podigao osnivač tog rimokatoličkog reda Sveti Benedikt od Nursije. Monte Kasino je bio centar Benediktinskog reda i središte prebogate arhive, biblioteke i riznice. Potpuno je razoren i uništen.

    1945- Streljan je Gligorije Božović, srpski književnik. Diplomirao je na moskovskoj Duhovnoj akademiji, radio u prosveti, bio predsednik prizrenske opštine, kao i okružni načelnik i narodni poslanik. Božović je pripovedač koji je slikovito opisao stvarnost Stare i Južne Srbije (Kosovo, Metohija i današnja Makedonija) pre oslobođenja 1912, u Balkanskim ratovima. Bio je aktivni i ugledni član Demokratske stranke. Kao pristalica pokreta generala Mihailovića u Drugom svetskom ratu, streljan je u zanosu revolucionarne "pravde" 1945. Napisao je desetine pripovedaka koje se bave životom takozvanih malih ljudi u neoslobođenim krajevima Stare i Južne Srbije. Rehabilitovan je odlukom Okružnog suda u Beogradu maja 2008.

    1948- Velika Britanija priznala je Burmu (sadašnji Mjanmar) kao nezavisnu republiku s prvim predsednikom vlade Takinom Nuom.

    1951- Severnokorejske i kineske trupe zauzele su Seul u Korejskom ratu.

    1958- Sovjetski "Sputnjik I", prvi veštački satelit lansiran u oktobru 1957. raspao se i pao na Zemlju.

    1960- U saobraćajnoj nesreći poginuo je francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. Njegovo književno delo zasnovano je na idejama sveprisutne paradoksalnosti savremenog sveta. Smisao je pronalazio u stvaralaštvu, po njegovim rečima, "stvarati znači dva puta živeti". Dela: romani "Stranac", "Kuga", "Pad", pozorišni komadi "Kaligula", "Pravednici", "Opsadno stanje", "Nesporazum", eseji "Svadba", "Mit o Sizifu", "Pisma nemačkom prijatelju", "Pobunjeni čovek".

    1965- Umro je engleski pisac američkog porekla Tomas Sterns Eliot, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1948. Njegova poezija izraz je nezadovoljstva savremenom civilizacijom - tehnicizmom, materijalizmom. Dela: "Sabrane pesme", "Sabrani eseji", poetske deame "Ubistvo u katedrali", "Porodični sastanak", "Koktel-partija".

    1967- Poginuo je engleski vozač brzih automobila i čamaca Donald Malkolm Kempbel, nosilac svetskog rekorda u vožnji automobilom od 648,7 km. na čas. Rekord je postavljen 1964. Čamcem "Plava ptica", s mlaznim motorom, na jezeru Koniston u Velikoj Britaniji, Kempbel je pokušao da osvoji novi rekord - dostigao je novi svetski rekord na vodi - od 527,9 km na čas - ali je to platio životom.

    1972- Pakistan je zatražio razgovore sa Indijom posle rata u kojem je poražen, a dotadašnji Istočni Pakistan postao nezavisna država Bangladeš.

    1975- Umro je italijanski pisac Karlo Levi, autor romana "Hristos se zaustavio u Eboliju", u kojem je opisao težak život italijanskih seljaka pod fašizmom. U vreme Musolinijeve vladavine bio je interniran u južnoj Italiji.

    1989- U međunarodnim vodama Sredozemnog mora naspram libijske obale, američki vojni avioni oborili su dva libijska lovca koji su navodno zapretili nosaču aviona "Džon F. Kenedi".

    1995- Bivši turski predsednik vlade Bulent Edževit okrivio je Nemačku i Austriju za raspad Jugoslavije, pošto su oni podstakli otcepljenje Slovenije i Hrvatske i osudio je Ankaru zbog ravnodušnosti nakon pojavljivanja prvih signala da dotadašnja Jugoslavija nestaje.

    1998- Šef izraelske diplomatije David Levi podneo je ostavku, rekavši da ne želi više da se jedini brine o pitanjima mira i socijalne zaštite.

    2000- Preminuo je Slobodan Stojanović, dramski pisac i profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Kao scenarista Stojanović je najpoznatiji kao autor televizijske serije "Više od igre". Bio je umetnički direktor Savremenog pozorišta u Beogradu i urednik Televizije Beograd. Osim niza dramskih tekstova autor je i dva romana i jedne zbirke pripovedaka.

    2004- Predstavnici avganistanskih frakcija, okupljeni na plemenskoj skupštini (Loja džirga) postigli su dogovor o ustavu, omogućivši time prve izbore nakon četvrt veka građanskog rata u toj zemlji.

    2005- Nepoznati napadači ubili su guvernera Bagdada Alija el Hajdarija.

    2006- Umro je predsednik vlade i drugi čovek Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeik Maktum bin Rašid el Maktum, inače monarh emirata Dubai.

    2007- Apelacioni sud kanadske provincije Ontario zvanično je priznao pravo jednog petogodišnjeg dečaka da ima tri roditelja - oca i dve majke koje više od 15 godina žive u homoseksualnoj zajednici, i od kojih je jedna dečakova biološka majka. Dve žene obratile su se sudu, pošto nisu želele da problem reše usvajanjem deteta, što bi dovelo do toga da otac izgubi status roditelja. Homoseksualni brakovi su legalni u Ontariju od 2003. a od 2005. na celoj teritoriji Kanade.

    2009- Umro je Ivan Gubijan, atletičar, reprezentativac negdašnje Jugoslavije, osvajač srebrne olimpijske medalje u bacanju kladiva 1948. u Londonu. Bio je od osnivanja AK Partizan član tog najtrofejnijeg beogradskog kluba. Prvi je izveo tehniku bacanja kladiva sa četiri okreta i danas najzastupljeniju u ovoj atletskoj disciplini. Pet puta bio je prvak Jugoslavije (1948, 1949, 1950, 1952. i 1953), i pet puta je popravljao državni rekord dovevši ga od 56,24 metara (Beograd, 13. oktobra 1947) do 59,69 metara (Istanbul, 14. avgusta 1955).

    2010- U Dubajiu je, uz veličanstven vatromet i u prisustvu 6.000 zvanica, otvoren Burdž Dubai, najviša zgrada na svetu. Objekat koji je svečano otvorio vladar Dubajia šeik Mohamed bin Rašid Al Maktum koštao je 1,5 milijardi dolara. Najviša kula na svetu visoka je 829 metara ima 168 spratova i vidljiva je na udaljenosti od čak 95 kilometara. Prvobitni naziv docnije je promenjen u Burdž Kalifa (Kalifova kula).


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 248275
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimePet Jan 05, 2024 9:31 am

    Dogodilo se na današnji dan, 05.01.

    Na današnji dan 1991. godine umro je srpski pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Bio je jezički čudotvorac i prema opštoj oceni retko veliki pesnik, posebno samosvojnog izraza. Dela: zbirke pesama "Kora", "Nepočin-polje", "Sporedno nebo", "Uspravna zemlja", "Vučja so", "Živo meso", "Kuća nasred druma", "Rez", antologija narodnih umotvorina "Od zlata jabuka", antologija poetskog humora "Urnebesnik".

    Vremeplov-Na današnji dan  Vasko_10

    Danas je petak, 5. januar, peti dan 2024. Do kraja godine ima 360 dana.

    1589- Umrla je francuska kraljica Katarina Mediči, ćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija, koja je posle smrti muža Anrija II od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja sinova Fransoa II, Šarla IX i Anrija III. Tokom njene vladavine besneo je versko-građanski rat rimokatolika i hugenota, čijem je razbuktavanju znatno doprinela. Uz podršku pape Grgura XIII organizovala je 1572. pokolj hugenota (francuski protestanti-kalvinisti) poznat kao Vartolomejska noć.

    1592 -Rođen je indijski car Šah Džehan iz dinastije Mogula (poznat i kao princ Haram). Najveći deo vladavine od 1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb, posvetio je izgradnji mauzoleja Tadž Mahal u svojoj prestonici Agri. Velelepno zdanje od belog mermera, koje je 20.000 radnika zidalo od 1631. do 1653. je posvetio uspomeni na svoju prerano preminulu suprugu Mumtaz Mahal. Umro je 1666. i takođe je sahranjen u njemu. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi, gde je izgradio novi grad Šahdžehanabad.

    1762 -Umrla je ruska carica Jelisaveta Petrovna Romanov, kćerka Petra Velikog. Njenu vladavinu (od 1741.) nisu obeležile reforme i teritorijalna osvajanja, karakteristične za njenog oca i Katarinu Veliku, koja je postala carica nekoliko meseci posle njene smrti, već period stagnacije.

    1855- Rođen je američki pronalazač King Kemp Džilet pronalazač nožića za brijanje - kod nas poznatog kao "žilet", prema francuskoj verziji njegovog prezimena.

    1858- Umro je austrijski vojskovođa mađarskog porekla feldmaršal Jozef Radecki, vojni reformator i austrijski nacionalni heroj koji je više od pola veka u bitkama predvodio austrijske trupe. Učestvovao je u bojevima protiv francuskog cara NapoleonaIu Italiji i na Rajni i u gušenju italijanskih ustanaka protiv Austrije 1830, 1831, 1848. i 1849. Posle pobeda nad Italijanima 1848. kod Kustoce i 1849. kod Navare postao je guverner Lombardijsko-venecijanske oblasti. Najpoznatiji austrijski vojni marš, iz pera Johana Štrausa, posvećen je njemu.

    1869- Argentinske, brazilske i urugvajske snage zauzele su glavni grad Paragvaja Asunsion u ratu takozvane tročlane alijanse.

    1876- Rođen je nemački državnik Konrad Adenauer, kancelar Zapadne Nemačke od 1949. do 1963. Osnivač je 1947. Hrišćansko-demokratske partije. Do dolaska nacista na vlast 1933. bio je advokat i gradonačelnik Kelna. Politički se reaktivirao posle kapitulacije Nemačke u Drugom svetskom ratu, tesno sarađujući sa američkom vojnom upravom, odnosno vladom SAD. Aktivno je učestvovao u stvaranju NATO i drugih oblika saradnje zapadnih država.

    1895- Nemački fizičar Vilhelm Konrad Rentgen saopštio je da je pronašao iks-zrake, kasnije po njemu nazvane "Rentgenovi zraci".

    1916- Pred Medovskim zalivom u Albaniji u Prvom svetskom ratu potonuo je posle eksplozije italijanski brod "Brindizi" s srpskim iseljenicima iz Kanade i SAD koji su se zaputili kako bi pomogli Srbiji u ratu. Poginulo je 390 dobrovoljaca, a 102 su spasena.

    1916 -Austrougarski generalštab izdao je naređenje za zaposedanje Crne Gore. Posle sedam dana Crna Gora više nije postojala, pošto je potpisana kapitulacija.

    1919- U Berlinu je počeo ustanak predvođen komunističkom organizacijom "Savez Spartaka" s Rozom Luksemburg i Karlom Libknehtom na čelu.

    1919- Osnovana je Nacional-socijalistička radnička partija Nemačke. Na vlast je došla 1933. kada je Hitleru posle izbora, poveren mandat za sastav vlade. Strahovlada nacističke partije u Nemačkoj kasnije i u većem delu Evrope trajala je do 1945 - kad je Nemačka kapitulirala, prethodno vojnički potpuno potučena.

    1925- Guverner američke savezne države Vajoming postala je Neli Tejlor Ros, prva žena na takvom položaju u istoriji SAD.

    1928- Rođen je pakistanski državnik Zulfikar Ali Buto, predsednik Pakistana od 1971. do 1973. kada je postao premijer. U julu 1977. vojnim pučem ga je uklonio general Muhamed Zija ul Hak. Buto je uhapšen, a sud vojnog režima Zije ga je u martu 1978. osudio na smrt pod neuverljivim optužbama da je naređivao ubistva političkih protivnika. Obešen je u aprilu 1979.

    1938- Rođen je španski kralj Huan Karlos I Burbonski, koji je posle smrti Franciska Franka 1975. odlučujuće doprineo uspostavljanju demokratskog poretka u Španiji, iako ga je Franko pripremao da nastavi desničarsku diktaturu.

    1942- Na osnovu sporazuma s Nemačkom, Prvi korpus bugarske vojske započeo je u Drugom svetskom ratu okupaciju jugoistoka Srbije. Oko 25.000 bugarskih vojnika zamenilo je nemačke vojnike u tom delu Srbije. Komanda im se nalazila u Niškoj Banji.

    1949- U Moskvi je počelo savetovanje vlada Sovjetskog Saveza, Bugarske, Čehoslovačke, Mađarske, Poljske i Rumunije, na kojem je donesena odluka o stvaranju Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć radi organizacije i usklađivanja dugoročnog razvoja zemalja članica. Iste godine SEV-u je pristupila Albanija, a 1950. Istočna Nemačka.

    1952- Izašao je prvi broj obnovljenog "Politikinog Zabavnika". Počeo je da izlazi 1939. i ubrzo je doživeo veliku popularnost i postao je svojevrsna institucija srpske dečje štampe i to je ostao do danas. Bio je poznat po redovnoj produkciji vrhunskog stripa, i domaćeg i stranog. Prestao je da izlazi 1941. a obnovljen je 1952. Poput lista "Politika" uz njega su odrasle brojne generacije srpske omladine.

    1961- Vojna vlada Perua uhapsila je stotine ljudi pod optužbom da su komunisti.

    1964- Vaseljenski patrijarh Atinagora I i papa Pavle VI sastali su se u Jerusalimu, što je od 15. veka bio prvi susret nekog pravoslavnog patrijarha s rimokatoličkim poglavarom.

    1968- Aleksander Dubček postao je prvi sekretar CK KP Čehoslovačke, umesto Antonjina Novotnog, i ubrzo je otpočeo proces takozvane liberalizacije - poznat kao "Praško proleće" ili "socijalizam s ljudskim likom". Eksperiment je prekinut vojnom okupacijom Čehoslovačke u koju su trupe Varšavskog pakta ušle u avgustu 1968.

    1969- Sovjetski Savez je lansirao "Veneru 5", vasionski brod bez ljudske posade u pravcu Venere, a pet dana potom i "Veneru 6", koji su do te planete dospeli 16. odnosno 17. maja.

    1971- Socijalistička vlada Čilea uspostavila je diplomatske odnose s Kinom.

    1976- Diktatorski maoistički režim "Crvenih Kmera" doneo je novi ustav Kambodže, kojim je naziv zemlje promenjen u Demokratska Kampučija.

    1991- Izvršni komitet SEV ocenio je da je ta organizacija, osnovana 1949, "iscrpela svoje mogućnosti". Nekoliko sedmica potom lideri zemalja članica su i formalno potvrdili gašenje SEV.

    1991- Kuba i Sovjetski Savez potpisali su sporazum kojim je okončana povlašćena međusobna trgovina i ukinute veštački niske cene.

    1996- Ubijen je palestinski terorista Jahja Ajaš, zvani "inženjer", osumnjičen kao organizator talasa samoubilačkih terorističkih napada u Izraelu u kojima su poginule desetine jevrejskih civila. Poginuo je pošto je u njegovim rukama u Gazi eksplodirao minirani mobilni telefon.

    1997- Rusija je povukla poslednje jedinice Ministarstva odbrane iz Čečenije, privremeno okončavši vojnu kampanju protiv islamskih terorista u toj republici.

    2004- Saopšteno je da je na vanrednim predsedničkim izborima u Gruziji ubedljivo pobedio lider opozicije Mihail Sakašvili (36).

    2006- U napadima dvojice bombaša samoubica u iračkim gradovima Karbali i Ramadiju, poginulo je 130, a ranjeno više od 200 osoba.

    2007- Umro je Momofuku Andou, japanski "kralj rezanaca", izumitelj "instant rezanaca" koji su bili hrana astronautima u svemiru. Ando, rođen 1910. na Tajvanu, proizvodnju testenina započeo je na rodnom ostrvu, a nastavio u Osaki. Osnovao je 1948.preduzeće "Nišin Fud", bila je to fabrika koja je prva (1958.) proizvela rezance u vrećici, a zatim i druge slične proizvode koji su vremenom osvojili čitav svet.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 248275
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeSub Jan 06, 2024 9:45 am

    Dogodilo se na današnji dan, 06.01.

    Na današnji dan 1807. godine Srbi su u Prvom srpskom ustanku izbacili Turke iz Kalemegdanske tvrđave i Beograd je, posle 380 godina, ponovo postao prestonica srpske države. Prethodno su ustanici 12. decembra 1806. oslobodili beogradsku varoš i potisli Turke u Kalemegdansku tvrđavu, a turski komandant Alija Gušanac pobegao je iz tvrđave krajem decembra, uvidevši da je odbrana beznadežna. Novom komandantu Sulejman paši potom je preostalo jedino da se sa svojim snagama preda ustanicima pod Karađorđevim vođstvom.

    Danas je subota, 6. januar, šesti dan 2024. Do kraja godine ima 359 dana.

    1169- Francuska i Engleska sklopile su mir prilikom susreta u Monmiraju kraljeva Luja VII i Henrija II.

    1367- Rođen je engleski kralj Ričard II, koji je na presto došao u desetoj godini, nasledivši dedu Edvarda III. Tokom vladavine do 1399. kad ga je zbacio rođak Henri Bolingbrok proglasivši se kraljem Henrijem IV, bio je prinuđen da od nezadovoljnog visokog plemstva grčevito brani prerogative kraljevske vlasti. Umro je 1400. pod misterioznim okolnostima u zatočeništvu u zamku Pontefrakt.

    1412- Rođena je Jovanka Orleanka, francuska nacionalna junakinja. Tokom Stogodišnjeg rata pridobila je francuskog kralja Šarla VII, ubedivši ga da joj je - Glas s neba - naredio da spase Francusku, da krene u oslobođenje Orleana, a 1429. je na čelu odreda od oko 800 ljudi naterala Engleze da obustave opsadu grada. Potukla ih je i kod Poatjea, a Šarla VII odvela je u Rems, gde je krunisan. Burgunđani su je zarobili u maju 1430. i prodali Englezima. Posle procesa pred engleskim crkvenim sudom u Ruanu, na kojem se držala izuzetno hrabro, osuđena je pod optužbom da je jeretik i veštica. Bes Francuza zbog njenog mučeničkog stradanja i patriotsko oduševljenje koje je izazvala omogućili su proterivanje Engleza iz Francuske i 1453. završetak Stogodišnjeg rata.

    1745- Rođen je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje, koji je s bratom Žozefom Mišelom 1783. konstruisao prvi balon napunjen zagrejanim vazduhom.

    1810- Mirom u Konstantinopolju poraženo je Osmansko carstvo predalo je Rusiji poluostrvo Krim i oblast Kuban.

    1822- Rođen je nemački arheolog Hajnrih Šliman, koji je 1868. otkrio Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja". Šliman je otkrio i Mikenu, Orhomen i Itaku, utrošivši na arheološka iskopavanja svoje celokupno milionsko bogatstvo.

    1829 -Umro je češki slavista Jozef Dobrovski, otac slavistike, središnja ličnost češkog narodnog preporoda. Autor je češke gramatike i gramatike staroslovenskog jezika. Proučavao je sve slovenske jezike i književnosti a posebno rad slovenskih prosvetitelja Ćirila i Metodija zatim slovenske azbuke i staroslovenski jezik. Dela: "Istorija češkog jezika i književnosti", "Gramatika češkog jezika", "Gramatika staroslovenskog jezika", slavističke zbirke "Slavin", "Slovanka".

    1852- Umro je francuski učitelj Luj Braj, pronalazač azbuke za slepe, nazvane Brajov sistem. I sam slep, izumeo je sistem ispupčenih tačaka, čije kombinacije označavaju pojedina slova, što je omogućilo slepima da mogu da čitaju.

    1859.- Rođen je srpski hirurg Vojislav Subotić, osnivač Medicinskog fakulteta i šef hirurškog odeljenja Opštedržavne bolnice u Beogradu, vodeći hirurg u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka. Objavio je niz radova iz oblasti abdominalne hirurgije, urologije, ortopedije.

    1872- Rođen je ruski kompozitor i pijanista Aleksandar Nikolajevič Skrjabin. Bio je preteča ekspresionizma. Njegovo stvaralaštvo u mnogo čemu bilo je pod uticajem teozofskih učenja. Dela: kompozicije za orkestar "Božanstvena poema", "Prometej", "Poema ekstaze", klavirski preludijumi, sonate, etide.

    1885- Rođen je srpski teoretičar socijalizma Dušan Popović, jedan od pokretača radničkog pokreta u Srbiji i sekretar Srpske socijaldemokratske stranke. S Dimitrijem Tucovićem je pokrenuo časopis "Borba". Prevodio je Karla Marksa, Augusta Bebela, Karla Kauckog. Umro je u Londonu 1919. a posmrtni ostaci su preneti u otadžbinu 1959.

    1919. - Umro je američki državnik Teodor Ruzvelt, predsednik SAD od 1901. do 1909. čija je politika stvorila svetsku silu od SAD. Do tada Sjedinjene Države su vodile izolacionističku politiku osim doslednog intervencionizma na američkom kontinentu. Dužnost šefa države preuzeo je kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija 1901. Inicijator je izgradnje Panamskog kanala, a za posredovanje u Rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.

    1929 - Kralj Aleksandar Karađorđević suspendovao je Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i zaveo je ličnu vladu.

    1941- Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt definisao je u govoru u Kongresu svojevrsni politički koncept poznat kao "četiri slobode" - slobodi govora, slobodi religije, slobodi od straha i slobodi od siromaštva.

    1945- Vođa Partizanskog pokreta Josip Broz Tito i šef britanske vojne misije Ficroj Meklin sklopili su u Drugom svetskom ratu sporazum o uspostavljanju vazduhoplovne baze kod Zadra za potrebe savezničkog vazduhoplovstva u borbi protiv nemačkih snaga.

    1949- Umro je američki filmski režiser Viktor Fleming, koji je svetsku slavu stekao filmom "Prohujalo sa vihorom". Ostali filmovi: "Čarobnjak iz Oza", "Kapetan hrabrost", "Tortilja Flat", "Jovanka Orleanka".

    1950- Velika Britanija je priznala Kinu.

    1954 -Rođen je Entoni Mingela, britanski pisac, glumac i režiser, dobitnik Oskara. Filmovi: "Talentovani gospodin Ripli", "Hladna planina", "Provalnik". Za film "Engleski pacijent", nastao na osnovu knjige kanadskog pisca Majkla Ondatjea, Mingela je dobio Oskara 1996.

    1981- Umro je škotski pisac Arčibald Džozef Kronin, u čijim je delima, prožetim blagim romantizmom i društvenom kritikom, opisan život rudara i britanske srednje klase. Dela: romani "Šeširdžijin zamak", "Citadela", "Zvezde gledaju s neba", "Španski vrtlar", "Gospođa sa karanfilima", "Tri ljubavi", "Pregršt raži", "Herojske godine", "Judino drvo", drama "Jupiter se smeje", memoari "Pustolovine u dva sveta".

    1993- Umro je ruski igrač Rudolf Hametovič Nurejev, zvezda svetske baletske scene. Na Zapad je emigrirao posle gostovanja u Parizu 1961. Upamćen je po nezaboravnim glavnim ulogama u mnogim baletima, uključujući "Labudovo jezero", "Žizelu", "Petrušku".

    1993- Umro je američki džez muzičar, trubač, pevač, kompozitor, aranžer i šef orkestra Džon Birks "Dizi" Gilespi, nesumnjivo jedan od najboljih trubača i improvizatora u istoriji džeza. Odigrao je presudnu ulogu u stvaranju bi-bap muzike.

    1995- U provinciji Šansi na severu Kine poginulo je najmanje 100 osoba u eksploziji posle sudara dva teretna voza natovarena tonama TNT-a.

    2004- Iran je obnovio pune diplomatske odnose sa Egiptom, prekinute pre 25 godina, promenivši i naziv ulice koja je nosila ime teroriste koji je ubio egipatskog predsednika Anvara el Sadata oktobra 1981.

    2004- Umro je srpski pronalazač prof. dr Tihomir Aleksić, projektant prvog domaćeg računara CER 10, čija proizvodnja je počela 1961. u institutu "Mihailo Pupin".


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 248275
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeNed Jan 07, 2024 6:16 pm

    Dogodilo se na današnji dan, 07.01.

    Na današnji dan 1943. godine umro je srpski naučnik i pronalazač Nikola Tesla. Po mnogima, jedan od najvećih umova u istoriji. Njegovim izumima u mnogo čemu postavljen je pravac naučno-tehničkog razvoja u 20. veku. Rođen je kao sin seoskog pravoslavnog sveštenika. Studirao je elektrotehniku, ali je nikada nije završio. Nasuprot svim velikim autoritetima njegovog vremena instistirao je na korišćenju naizmenične struje namesto jednosmerne. Pronašao je obrtno magnetno polje, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika i elektrotehnika uopšte. Bez njegovih izuma savremena civilizacija imala bi potpuno drugačiji izgled. Pionir je i radio tehnike, bežične telegrafije, radara. Patentirao je oko 700 pronalazaka. Nakon što je prekinuo studije u Gracu, izvesno vreme proveo u Budimpešti i Parizu, zatim odlazi u SAD, gde će živeti do kraja života. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja, 1956. jedinica za merenje visokog napona dobila je Teslino ime, kojim je nazvana i jedinica jačine magnetnog polja.

    Vremeplov-Na današnji dan  06020010

    Danas je nedelja, 7. januar, sedmi dan 2024. Do kraja godine ima 358 dana.

    1536- Umrla je engleska kraljica španskog porekla Katarina Aragonska, prva od šest žena engleskog kralja HenrijaVIII. Njihov razvod bez dozvole pape izazvao je englesku crkvenu reformaciju i odvajanje od katoličke crkve.

    1537- Ubijen je poglavar Firence Alesandro de Mediči, kojeg je nasledio Kozmo de Mediči, veliki vojvoda toskanski, bankar i pokrovitelj naučnika i umetnika.

    1598- Na ruski presto stupio je Boris Godunov, posle smrti Fjodora I, poslednjeg cara iz dinastije Rjurikovič.

    1610- Italijanski astronom i matematičar Galileo Galilej otkrio je Jupiterove mesece Io, Evropu, Ganimed i Kalisto.

    1785- Džon Džefris i Žan Pjer Blanšar prvi su preleteli kanal Lamanš balonom punjenim toplim vazduhom.

    1789- Na prvim predsedničkim izborima u SAD pobedio je Džordž Vašington, lider borbe za nezavisnost. Ponovo je izabran 1792. a 1796. odbio je da se kandiduje.

    1807- Velika Britanija proglasila je pomorsku blokadu Francuske i zemalja saveznica francuskog cara Napoleona I. U ekonomskom ratu teže posledice pretrpela je Francuska. Takođe njena mornarica nekoliko puta je poražena prilikom pokušaja da probije obruč britanskih pomoraca.

    1895- Koreja je proglasila nezavisnost od Kine.

    1906- Umro je srpski socijalista Radovan Dragović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji, jedan od osnivača Srpske socijaldemokratske stranke 1903. njen sekretar a potom predsednik do smrti 1906. Obnovio je 1901. "Beogradsko radničko društvo", osnovano 1896. prvu socijaldemokratsku organizaciju u Srbiji, a od 1900. do 1903. uređivao je listove "Napred", "Radnički list", "Stari radnički list" i "Radničke novine". Osnovao je i socijaldemokratski Centralni odbor, koji je objedinio sve radničke organizacije u Srbiji, što je omogućilo stvaranje Srpske socijaldemokratske stranke. S Dimitrijem Tucovićem doprineo je uspostavljanju jedinstva sindikata i radničke političke partije.

    1909- U Beogradu je počela prva balkanska konferencija socijaldemokratskih partija Srbije, Turske, Hrvatske i Slavonije, Rumunije, Bosne i Hercegovine. Trodnevni skup je usvojio rezoluciju o stvaranju saveza slobodnih naroda Balkana u okviru balkanske federacije.

    1927- Uspostavljena je redovna transatlantska telefonska veza između Londona i Njujorka.

    1932- Umro je francuski političar Andre Mažino, ministar rata od 1922. do 1924. i od 1929. do smrti 1932, po kojem je nazvana utvrđena linija na granici prema Nemačkoj, građena od 1927. do 1936. Veliki sistem utvrđenja nije sprečio u Drugom svetskom ratu armiju nacističke Nemačke da 1940. izvede invaziju na Francusku iz pravca Belgije, zaobišavši "Mažino liniju".

    1946- Zapadne sile priznale su Austriju u granicama iz 1937.

    1947- Osnovan je Savezni hidrometeorološki zavod uredbom vlade tadašnje FNRJ. Tim činom objedinjene su hidrometeorološke službe na prostoru Jugoslavije. Predstavnici SHMZ-a septembra 1947. potpisnici su, u Vašingtonu, Konvencije o osnivanju Svetske meteorološke organizacije (WMO). Ministarstvo prosvete i crkvenih poslova Kraljevine Srbije osnovalo je još 1888. jedinstvenu mrežu meteoroloških stanica u Kraljevini Srbiji. Taj datum obeležava se kao Dan Hidrometeorološkog zavoda Srbije. Profesor Liceja Vladimir Jakšić je još januara 1848. u Beogradu, na svom imanju na Senjaku, započeo redovna merenja temperature, vlažnosti, padavina, vetra i vazdušnog pritiska. Godine 1856. u 20 varoši tadašnje Srbije radila je mreža meteoroloških stanica, a 1857. bilo ih je 27, što je u to doba bila najgušća meteorološka mreža u Evropi.

    1951- Izašao je prvi broj obnovljenog NIN-a. Postupno on je postao ugledan i respektabilan magazin, neka vrsta sinonima za ozbiljnu nedeljnu štampu kod Srba. "Nedeljne informativne novine" pojavile su se januara 1935. ali su zabranjene nakon 26. brojeva septembra iste godine.

    1953- Američki predsednik Hari Truman saopštio je da je u SAD napravljena hidrogenska bomba.

    1972- Indija se suprotstavila pritisku SAD i uspostavila pune diplomatske odnose s Kinom.

    1979- Kambodžanski pobunjenici su, uz pomoć vijetnamskih snaga, zauzeli Pnom Pen i srušili vladu "Crvenih Kmera" Pola Pota, tokom čije je strahovlade od aprila 1975. u Kambodži (tada Kampučiji) ubijeno između milion i dva miliona ljudi.

    1984- Umro je francuski fizičar Alfred Kastler, član Francuske akademije, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1966. Otkrio je i razvio optičke metode izučavanja Hercovih rezonanci u atomima i njegov rad je od ključnog značaja za razvoj lasera.

    1989- Umro je japanski car Hirohito, koji je vladao od 1921. kada je kao regent zamenjivao obolelog oca, a 1926. je krunisan. Posle poraza Japana u Drugom svetskom ratu odrekao se 1946. "božanskog porekla" koje je plod tradicionalnog japanskog shvatanja i religioznosti. Vladarska ovlašćenja su mu znatno sužena ustavom iz 1947.

    1990- Prvi put nakon 800 godina za posetioce je zatvoren krivi toranj u Pizi, jedna od najvećih svetskih turističkih atrakcija, zbog neophodne rekonstrukcije.

    1997- U Alžiru je, u eksploziji bombe koju su u autobus podmetnuli islamski teroristi, poginulo najmanje 13 i ranjeno oko 100 osoba.

    1999- U Senatu SAD otvoren je postupak smenjivanja (impičment) predsednika Bila Klintona.

    2000- Ekstremisti albanske takozvane OVK su, na pravoslavni Božić, u Prizrenu ubili dve Srpkinje koje su se zaputile u obližnju crkvu na liturgiju.

    2004- Vrhovni sud Indonezije potvrdio je smrtnu kaznu islamskom teroristi Amroziju, optuženom za podmetanje eksploziva u noćni klub na ostrvu Bali, kada su usmrćene najmanje 202 osobe, mahom zapadni turisti.

    2006- Umro je austrijski pisac i istraživač Hajnrih Harer, čije je biografsko delo "Sedam godina na Tibetu" prevedeno na 53 jezika. Kao naučnik u okviru istraživačke ekspedicije koju je poslala nacistička Nemačka otišao je na Tibet gde je ostao čitavih sedam godina.

    2007- Umrla je srpska glumica Nevenka Urbanova. Prvu ulogu ostvarila je 1925. godine u predstavi "Kod belog konja" Narodnog pozorišta u Beogradu, poslednju 1965. u "Tangu" Jugoslovenskog dramskog. Tokom 40 godina na sceni Narodnog pozorišta ostvarila je 150 likova, među kojima su Lola Montez ("Opčinjeni kralj"), Vaska ("Koštana"), Rina ("Pokojnik") za koju je 1948. godine dobila nagradu Vlade NR Srbije. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije, dodelili su joj 1984. godine Nagradu za životno delo "Dobričin prsten". Objavila je sećanja: "Svici koji slovima svetle".

    2015- Prilikom upada islamskih militanata u redakciju lista "Šarli ebdo", u centru Pariza, ubijeno je 12 osoba, a 11 je ranjeno. Meta terorističkog napada bio je magazin poznat po oštrim satiričnim prilozima.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 248275
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimePon Jan 08, 2024 9:39 am

    Dogodilo se na današnji dan, 08.01.

    Na današnji dan 1324. godine umro je italijanski istraživač Marko Polo, najpoznatiji evropski srednjovekovni putnik. Ka Dalekom istoku krenuo je u 17. godini iz Venecije 1271. Proputovao je Mesopotamiju, Kurdistan, Persiju, Turan, Pamir, Kineski Turkestan i Mongoliju i stigao u Peking 1275. Kao prvi Evropljanin prešao je preko Pamira, Turkestana i Mongolije. Od 1275. do 1292. proputovao je gotovo celu Kinu, a na povratku je od 1292. do 1295. putovao preko Indokine, današnje Indonezije, Singapura, Indijskog okeana, Persije i Crnog mora. Opisao je svoja putovanja u "Knjizi o čudima sveta", objavljenoj 1298. docnije nazvanoj "Milion".

    Vremeplov-Na današnji dan  Marco-10

    Danas je ponedeljak, 8. januar, osmi dan 2024. Do kraja godine ima 357 dana.

    1297- Italijanski plemić Frančeskino Grimaldi, preobučen u kaluđera, ušunjao se u tvrđavu Monako koja se tada nalazila pod vlašću Đenove, potom je u nju pustio svoje vojnike i osvojio je. On je osnivač dinastije Grimaldi, koja je i sada na vlasti u kneževini Monako.

    1589- Rođen je Ivan (Dživo) Gundulić, pisac iz Dubrovnika, čija je poezija prožeta opevanjem slobode, kao i pozivom na borbu protiv Turaka. U najznačajnijem delu, epu "Osman", opevao je Hoćimsku bitku i Osmanovu smrt 1621. videći u tome predznak propasti Osmanskog carstva i oslobođenja Srba i drugih Slovena. U mladosti je pisao drame, pastorale i lirske pesme, koje su najvećim delom izgubljene. Smatra se najvećim baroknim pesnikom među Slovenima uopšte. Ostala dela: pastorala "Dubravka", spev "Suze sina razmetnoga", "Arijadna".

    1642- Umro je italijanski astronom, fizičar i matematičar Galileo Galilej, osnivač mehanike kao nauke (dinamike i kinematike). Hidrostatsku vagu pronašao je 1585. a 1589. formulisao je zakone slobodnog pada tela pod dejstvom sile teže i kretanja po kosoj ravni. Uveo je pojmove ubrzanja i inercije. Konstruisao je astronomski durbin, otkrio Orionovu maglinu, neravnine na Mesecu, četiri Jupiterova satelita (Io, Evropa, Ganimed i Kalisto), Venerine faze, pege na Suncu i konstatovao da je Mlečni Put ogroman skup zvezda. Zalažući se za heliocentrični sistem Nikole Kopernika i dokazujući da je geocentrični ptolomejski sistem zabluda, 1616. sukobio se s rimokatoličkom crkvom. Sud inkvizicije prisilio ga je da se odrekne teze da se Zemlja okreće oko Sunca.

    1679- Francuski istraživač Rober Kavelije de la Sal otkrio je vodopade Nijagare.

    1713- Umro je italijanski kompozitor i vilinista Arkanđelo Koreli, osnivac bolonjske violinske škole. Suptilan ali uravnotežen umetnik, uspešno je uspostavio ravnotežu s obiljem baroknih ukrasa u svojoj muzici, postigavši neobičnu smirenost. Znatno je uticao na Johana Sebastijana Baha. Dela: 12 končerta grosa, sonate za violinu, trio sonate.

    1870- Rođen je španski general Migel Primo de Rivera i Orbaneha, profašistički vojni diktator Španije od septembra 1923. do januara 1930. Njegov režim je pokušao da ujedini Španiju geslom "jedna zemlja, jedna vera, jedna monarhija", ali nije uspeo da stvori prihvatljiv politički sistem, pa je podneo ostavku pod pritiskom vojske čiju je podršku izgubio.

    1896- Umro je francuski pisac Pol Verlen, boem i pustolov, čija je poezija, puna lirizma i muzikalnosti, znatno uticala na francuske simboliste. Dela: zbirke "Romanse bez reči", "Galantne svečanosti", "Elegije", "Mudrost".

    1899- Rođen je cejlonski državnik Solomon Bandaranaike, osnivač i vođa Partije slobode i predsednik vlade Cejlona (sadašnja Šri Lanka) od 1956. do 1959. kad je ubijen u atentatu. Zalagao se za ukidanje stranih vojnih baza, nacionalizaciju stranog kapitala i vanblokovsku spoljnu politiku. Posle pobede na izborima, na položaju predsednika vlade nasledila ga je njegova udovica Sirimavo.

    1902- Rođen je ruski političar Georgij Maksimilijanovič Maljenkov, koji je 1953. na položaju predsednika vlade nasledio preminulog Staljina. U februaru 1955. dao je ostavku i postao jedan od potpredsednika u vladi Nikolaja Bulganjina, a u junu 1957. smenjen je s funkcije u vladi i isključen iz Politbiroa i CK KP Sovjetskog Saveza, pod optužbom da je učestvovao u zaveri za obaranje Nikite Hruščova.

    1923- Francuske i belgijske trupe ušle su u Rursku oblast zbog pokušaja poražene Nemačke da izigra ugovor o otplati ratne štete u Prvom svetskom ratu. Reparaciona komisija krajem 1922. konstatovala je kašnjenje isporuke uglja na ime odštete Francuskoj i Belgiji i francuski predsednik vlade Rejmon Poenkare objavio je da će vojskom zaposesti Rur i osigurati efikasnu naplatu ratne štete. Kriza je sporazumno rešena polovinom 1924. a u julu 1925. Francuzi su počeli da evakuišu trupe iz Rura.

    1935- Rođen je američki muzičar Elvis Aron Prisli, "kralj roka", izuzetno popularan pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Prodao je više od 150 miliona ploča i igrao u dvadesetak filmova. Umro je 1977. od prekomerne upotrebe alkohola i droge.

    1942- Rođen je engleski fizičar Stiven Hoking, jedan od vodećih svetskih naučnika 20. veka. Njegovo najpopularnije delo je knjiga o poreklu univerzuma "Kratka istorija vremena" (1988).

    1944- U Veroni je u Drugom svetskom ratu počeo dvodnevni proces šestorici članova Velikog fašističkog veća - uključujući bivšeg šefa diplomatije Galeaca Ćana, zeta Benita Musolinija - koji su pred slom fašističke Italije u Drugom svetskom ratu izglasali nepoverenje Musoliniju. Nacistička tajna služba je u poslednji čas pokušala da spase Ćana, ali je akciju zaustavio Adolf Hitler i sva šestorica su streljana.

    1959- General Šarl de Gol postao je prvi predsednik Pete francuske republike.

    1973- Američki i severnovijetnamski pregovarači Henri Kisindžer i Le Duk To obnovili su u Parizu pregovore o okončanju Vijetnamskog rata.

    1976- Umro je kineski državnik Džou En Laj, jedan od najistaknutijih rukovodilaca Kineske revolucije, predsednik vlade od 1949. do smrti i šef diplomatije od 1949. do 1958. Revolucionarnoj studentskoj organizaciji "Probuđeno društvo", iz koje je 1921. nastala Komunistička partija Kine, pristupio je 1919. Učestvovao je i u "Dugom maršu" 1934. i 1935. veka. Opstao je u vrhu KP Kine i pored niza čistki, uključujući i "Kulturnu revoluciju".

    1991- Bankrotirala je jedna od najvećih svetskih aviokompanija, američki "Pan Ameriken".

    1996- Preminuo je francuski državnik Fransoa Miteran, koji je kao prvi socijalista u maju 1981. izabran za predsednika Francuske, ostavši na tom položaju 14 godina. Rođen je u izrazito konzervativnoj duboko religioznoj porodici. Od mladalačkog desničarskog stava vremenom je postao neprikosnoveni čelnik francuskih socijalista. Tokom Drugog svetskog rata izvesno vreme nalazio se u aparatu vlade maršala Petena, a potom je postao jedan od predvodnika francuskog Pokreta otpora. U svetu politike upadljivo se izdvajao i činjenicom da je bio retko učen i istančan intelektualac. Bio je ministar u nizu vlada, a od 1971. predvodio je Socijalističku partiju Francuske, da bi počev od 1981. tokom dva mandata bio predsednik Francuske.

    1996- Zairski teretni avion pao je na pijacu punu ljudi u centru Kinšase, usmrtivši najmanje 350 osoba.

    1998 - Akcije na berzi u Džakarti strmoglavo su pale, što je bio početak velike privredne i finansijske krize u Indoneziji, koja je ubrzo zahvatila većinu zemalja tog regiona .

    1998- Islamski terorista Remzi Ahmed Jusef osuđen je na doživotnu robiju, plus 240 godina zatvora, kao organizator podmetanja eksploziva 1993. u Svetski trgovinski centar u Njujorku, kada je poginulo šest osoba.

    2004- Britanska kraljica Elizabeta II krstila je najveći putnički brod u svetu "Kvin Meri 2", čija je izgradnja koštala 800 miliona dolara. Brod je dugačak 345 i visok 72 metra.

    2007- Umro je Ivao Takamoto, kreator simpatične doge Skubidu kao i likova popularne porodice Kremenko. Takamoto je autor ili koautor crtanih filmova "Pepeljuga", "Petar Pan", "Lunja i Maza", "101 dalmatinac" i "Porodica Kremenko". Ime Skubidu inspirisano je improvizacijom kojom je Frenk Sinatra završavao svoju čuvenu pesmu "Strangers in the Night". Tokom pedeset godina producentskog rada Takamoto je stvorio 260 filmova.

    2011- Preminuo je Jirži Dinstbir čehoslovački disident i nekadašnji izvestilac za ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji. Dinstbir je sa Havelom bio jedan od vođa "plišane" revolucije 1989, a 1989-1992 bio je ministar spoljnih poslova Čehoslovačke.

    2014- Preminuo je Miroslav Jovanović, istoričar, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i Banjaluci, direktor Odeljenja za istoriju Andrićevog instituta. Dela: "Srbi i Rusi 12-21.vek: istorija odnosa", "Protiv Vuka: srpska građanska inteligencija 18. i 19. veka o jeziku i njegovoj reformi", "Doseljavanje ruskih izbeglica u Kraljevinu SHS 1919-1924". Dobitnik je Nagrade grada Beograda za društvene i humanističke nauke za 2012. godinu.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 248275
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeUto Jan 09, 2024 9:12 am

    Dogodilo se na današnji dan, 09.01.

    Na današnji dan 1856. godine rođen je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac. Bio je horovođa Beogradskog pevačkog društva i član Srpske kraljevske akademije. Muziku je studirao na Velikoj školi u Beogradu i na konzervatorijumima u Minhenu, Rimu i Lajpcigu, a po povratku u otadžbinu osnovao je Srpsku muzičku školu i Beogradski gudački kvartet. Njegove kompozicije odlikuje izvanredan, umnogome neprevaziđen, smisao za umetničku obradu narodnih pesama, pri čemu su rukoveti vrhunski domet srpske muzike, a crkvena pojanja nesumnjivo među najistaknutijim delima celokupnog pravoslavnog bogosluženja. Napisao je i više muzikoloških studija. Dela: 15 "Rukoveti", "Primorski napevi", "Kozar", solo pesma "Lem-Edim", scenska muzika za "Ivkovu slavu", crkvena muzika "Opelo", "Akatist Bogorodici", "Liturgija".

    Vremeplov-Na današnji dan  Ea_ea_10

    Danas je utorak, 9. januar, deveti dan 2024. Do kraja godine ima 356 dana.

    1792- Mirom u Jašiju okončan je Rusko-turski rat, koji je Osmansko carstvo započelo avgusta 1787. Reka Dnjestar postala je granica između dve zemlje, a Rusija je dobila crnomorsko primorje između reka Bug i Dnjestar s gradom Očakov. Potvrđen je i dokument iz 1783. o pripajanju Rusiji poluostrva Krim i oblasti Kuban.

    1873- Umro je je francuski car Šarl Luj Napoleon III Bonaparta, sinovac cara Napoleona I, predsednik Francuske od 1848. do 1852, car do 1870. Živeo je u izgnanstvu do Februarske revolucije 1848, a te godine na vlast ga je dovelo krupno građanstvo. Početkom decembra 1851. prigrabio je državnim udarom svu vlast i 1852. proglasio se za cara. Agresivnom spoljnom politikom nastojao je da proširi Francusku i osvaja kolonije. Tokom njegove vladavine, Francuska je pripojila Nicu i Savoju (u zamenu za pomoć prilikom ujedinjavanja Italije), započela kolonijalno prodiranje u Indokinu. Uspešno je ratovala u Krimskom ratu od 1854. do 1856. protiv Rusije. Fijaskom je okončano njegovo nastojanje (1862. do 1867.) da pomoću "cara" Maksimilijana Habzburškog uspostavi francusku dominaciju u Meksiku. Započeo je rat protiv Pruske s ciljem da spreči ujedinjenje Nemačke, ali je zarobljen 1. oktobra 1870. u bici kod Sedana i zbačen sa prestola, a Francuska je 4. oktobra 1870. ponovo postala republika. Emigrirao je 1871. u Veliku Britaniju gde je umro.

    1878- Umro je italijanski kralj Vitorio Emanuele II, prvi vladar ujedinjene Italije, nazvan "čestiti kralj". Na presto je došao 1849. kao kralj Pijemonta (Sardinije). Od 1861. bio je kralj ujedinjene Italije. Dosledno je poštovao parlamentarni poredak.

    1890- Rođen je češki pisac Karel Čapek. Izraziti skeptik, posebno se užasavao svake vrste totalitarizma, i desnog i levog. Njegova dela upozoravaju na opasnost koja se približavala. U utopističkim romanima "Fabrika apsolutnog", "Krakatit" i "Rat ljudi i daždevnjaka" upozorio je na apsurdnost tehničke civilizacije, a kao direktna opomena zvuče drame "Bela bolest" i "Mati". Ostala dela: zbirke pripovedaka "Raspeće", "Mučne pripovetke", drame "Rozumovi univerzalni roboti", "Razbojnik", romani "Hordubal", "Meteor", "Običan život", putopisne kozerije "Putopisi iz Italije", "Putopisi iz Engleske", eseji i feljtoni "Kritika reči", "O najbližim stvarima", "Zašto nisam komunist", "Razgovori sa T. G. Masarikom".

    1908- Rođena je francuska književnica Simon de Bovoar, egzistencijalista, autor romana, pozorišnih komada i filozofskih eseja. Dela: romani "Mandarini", "Lepe slike", "Drugi pol", memoari "Uspomene dobro vaspitane devojke".

    1911- U Donjem gradu, na potezu od turskog hamama (danas planetarijum) prema ušću Save u Dunav, ispod kalemegdanske tvrđave, pionir vazduhoplovstva Edvard Rusijan uzleteo je svojom letelicom, koja se ubrzo srušila pod bedemima beogradske tvrđave i Rusijan je poginuo. Edvard Rusjan, pionir vazduhoplovstva i jedan od prvih avijatičara uopšte, sam je učestvovao u konstruisanju i gradnji aviona, i bio je aktivan popularizator u to vreme senzacionalnog vazduhoplovstva.

    1913- Rođen je američki državnik Ričard Milhaus Nikson, jedini šef države u istoriji SAD koji je podneo ostavku pod pretnjom smenjenjivanja. Predsednik SAD postao je 1969. i ponovo je izabran 1972. ali nije okončao četvorogodišnji mandat jer se 1974. povukao zbog afere "Votergejt". Primoran je da odstupi s funkcije kad je dokazano da je uoči predsedničkih izbora 1971. kao kandidat Republikanske stranke naložio špijuniranje suparničke Demokratske stranke. Nasledio ga je potpredsednik Džerald Ford, koji mu je dao pun oproštaj. Nikson je bio potpredsednik SAD od 1953. do 1960. kad je na predsedničkim izborima izgubio od Džona Kenedija. Normalizovao je 1972. odnose s Kinom za šta je posebno zaslužna tajna diplomatija specijalnog savetnika Henrija Kisindžera.

    1922- Rođen je gvinejski državnik i pisac Ahmed Seku Ture, koji je posle sticanja nezavisnosti Gvineje 1958. postao njen prvi predsednik. Prethodno je bio sindikalni aktivista u Francuskoj Zapadnoj Africi, a 1956. izabran je za poslanika francuske skupštine. Dela: zbirka pesama "Borbene pesme", politički spisi "Gvinejsko iskustvo i afričko jedinstvo", "Afrika i revolucija", "Braniti revoluciju", "Moć naroda".

    1941- Rođena je američka pevačica Džoan Baez, borac za ljudska prava, koja se tokom Vijetnamskog rata snažno protivila vojnoj intervenciji SAD u Indokini, što je imalo ogroman ođek u javnosti, posebno među mlađim generacijama.

    1942- U Petrovgradu (sadašnji Zrenjanin), Kikindi i drugim mestima u Banatu, nemački okupatori su u Drugom svetskom ratu streljali 150 komunista i simpatizera. Istog dana mađarske okupacione vlasti počele su masovno hapšenje i ubijanje Srba s druge strane Tise u Bačkoj. U Đurđevu kod Žablja, Šajkašu i Gospođincima streljano je 60 Srba.

    1945- U Drugom svetskom ratu počelo je iskrcavanje trupa SAD na najveće filipinsko ostrvo Luzon, a borbe su okončane tek 15. avgusta kapitulacijom japanskih snaga.

    1957- Pošto se kompromitovao agresijom na Egipat u oktobru 1956, britanski premijer Entoni Idn podneo je ostavku.

    1962- Sovjetski Savez i Kuba potpisali su trgovinski sporazum na osnovu kojeg je Kuba godinama dobijala robu po povlašćenim cenama.

    1964- Američke trupe u Panami u krvi su ugušile studentske demonstracije protiv prisustva SAD u zoni Panamskog kanala, usmrtivši 22 panamska visokoškolca.

    1971- Otvoren je prvi međunarodni filmski festival FEST, manifestacija koja je ubrzo stekla veliku popularnost. Prvi FEST pod naslovom "Hrabri novi svet" otvoren je projekcijom filma "Meš" Roberta Altmana u Domu sindikata koji je tada bio najreprezentativniji prostor u Beogradu. Pojedini programi održavani su i u bioskopu "Kozara" i u Domu omladine.

    1992- Reagujući na odluku bosanskih muslimana (Bošnjaci) i Hrvata da zatraže protivustavno priznanje nezavisnosti BiH od strane Evropske zajednice, Srbi u Bosni i Hercegovini, odnosno njihova Skupština, proglasili su Republiku srpskog naroda Bosne i Hercegovine - Republiku Srpsku.

    1996- Čečenski islamski teroristi zauzeli su bolnicu i uzeli najmanje 2.000 talaca u dagestanskom gradu Kizlar na jugu Rusije.

    1999- Francuski vojnici iz sastava Sfora u blizini Foče usmrtili su Dragana Gagovića, osumnjičenog za ratne zločine. Na njega je otvorena vatra dok se kretao automobilom, iako su se u vozilu nalazila i deca.

    2004- Odlukom vlade Srbije, Bogoslovski fakultet u Beogradu je posle 52 godine vraćen u sastav Beogradskog univerziteta.

    2004- Turska je potpisala protokol o ukidanju smrtne kazne čak i u vreme rata, u nastojanju da zadovolji standarde Evropske unije kako bi mogla da otpočne pregovore o ulasku u EU.

    2005- Sudanski potpredsednik Ali Osman Taha i Džon Garang, šef "Oslobodilačkog pokreta sudanskog naroda" (SPLM) - pobunjeničke grupe sa juga Sudana, potpisali su u Najrobiju, u Keniji, mirovni sporazum nakon građanskog rata koji je trajao 21 godinu.

    2009- Umrla je Ljubica Cuca Sokić, slikarka, poslednja velika srpska umetnica iz generacije koja je između dva svetska rata uvela srpsku umetnost u tokove pariske intimističke škole. Slikarstvo je učila je kod Bete Vukanović, Ljube Ivanovića i Ivana Radovića. U Pariz odlazi 1936. i naredne tri godine usavršava se i izlaže u svetskoj umetničkoj prestonici. Po povratku u Beograd 1939. priređuje prvu samostalnu izložbu u Umetničkom paviljonu. Bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti od 1948. do 1972. Redovni član SANU postala je 1979.

    2014- Nijagarini vodopadi su se zaledili usled nezapamćene hladnoće u SAD i Kanadi koju je doneo polarni talas sa Arktika. Reč je fenomenu koji se izuzetno retko događa.

    2015- Preminuo je Mladen Markov, srpski pisac. U većini književnih radova opisivao je rodni Banat. Bio je dugogodišnji novinar Radio Beograda. Za roman "Ukop oca" dobio je NIN-ovu nagradu, a za "Starci na selu" Andrićevu. Druga dela: "Banatski voz", "Žablji skok"


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 248275
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeSre Jan 10, 2024 8:59 am

    Dogodilo se na današnji dan, 10.01.

    Na današnji dan 1890. godine umro je srpski pisac i lekar Laza Lazarević, jedan od najboljih srpskih realista. Prava je završio u Beogradu a medicinu u Berlinu. Napisao je samo devet pripovedaka, od kojih je "Švabica" ostala u fragmentima. Mada s patrijarhalnim pogledima na život, njegove pripovetke, sažete, s veoma snažnom unutrašnjom dramatikom, imaju klasičnu vrednost. Prevodio je ruske pisce Nikolaja Černjiševskog, Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog i francuskog pisca Ežena Skriba. Kao lekar učestvovao je u organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u stručnim medicinskim časopisima, od kojih neki imaju izuzetan značaj. Ostala dela: "Prvi put s ocem na jutrenje", "Sve će to narod pozlatiti", "Vetar", "Na bunaru", "Školska ikona", "On zna sve", "U dobri čas hajduci", "Verter".

    Vremeplov-Na današnji dan  Futp2h10

    Danas je sreda, 10. januar, deseti dan 2023. Do kraja godine ima 355 dana.

    1769 - Rođen je francuski oficir Mišel Nej, jedan od najvećih maršala cara Napoleona I, koji se istakao u nizu bitaka i pohoda. Posle Napoleonovog pada optužen je za izdaju, osuđen na smrt i pogubljen 1815.

    1778 - Umro je švedski prirodnjak Karl fon Line, koji je prvi postavio principe definisanja rodova i vrsta i uveo binarnu nomenklaturu, tako da svaka biljka i životinja ima dva imena - roda i specije (vrste). Osnivač je i prvi predsednik Švedske akademije nauka i Prirodnjačkog muzeja. Njegova sistematika biljaka prema polnim organima važi i sada. Dela: "Systema naturae", "Philosophia botanica", "Genera plantarum", "Species plantarum".

    1793 - Francuz Žan Pjer Blanšar izveo je prvi let balonom iznad severnoameričkog kontinenta.

    1862 - Umro je američki pronalazač Semjuel Kolt, po čijem je prezimenu nazvan revolver koji je konstruisao.

    1863 - U Londonu je otvorena prva linija podzemne železnice u svetu.

    1882 - Počeo je Hercegovačko-bokeljski ustanak srpskog naroda protiv Austro-Ugarske. Osim opterećenja nametima, ogorčenje koje je izazvalo bunu bilo je posledica novog Zakona o vojnoj obavezi koji je podrazumevao regrutovanje svih bez razlike. Nakon nekoliko meseci Austrougarska je suzbila ustanak.

    1889 - Francuska je uspostavila protektorat nad Obalom Slonovače.

    1909 - Rođen je srpski fizičar i hemičar Pavle Savić, jedan od pronalazača procesa nuklearne fisije (cepanje atomskog jezgra), profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Svetski poznat naučnik postao je kad je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Rezultat je bio neočekivan i epohalan - otkriveni su i elementi srednje atomske mase (lantan i drugi), a ne samo tzv. transuranski elementi, kako se očekivalo. Drugi naučnici su ponavljanjem tog eksperimenta ustanovili da je bombardovanje neutronima proizvelo cepanje jezgra atoma urana. Tokom Drugog svetskog rata bio je pripadnik NOP-a, 1942. izabran je za potpredsednika na Prvom zasedanju AVNOJ-a. Posle rata organizovao je Institut za nuklearne nauke u Vinči kod Beograda.

    1910 - Rođena je ruska balerina Galina Sergejevna Ulanova, vodeća balerina "Boljšoj teatra" posle Drugog svetskog rata. Debitovala je 1928. u "Kirov teatru", odmah iskazavši raskošan talenat, a ubrzo je postala prvakinja "Boljšoj teatra". Briljantno je tumačila vodeće role u baletima "Labudovo jezero", "Uspavana lepotica", "Krcko oraščić", "Žizela", "Pepeljuga", "Romeo i Juluja". Po okončanju igračke karijere postala je baletski pedagog u koreografskoj školi "Boljšoj teatra".

    1913 - Rođen je čehoslovački državnik Gustav Husak, koji je na čelo KP Čehoslovačke došao posle sovjetske vojne intervencije 1968. zamenivši Aleksandera Dubčeka, a 1975. postao je šef države. Bio je jedan od vođa Slovačkog ustanka u Drugom svetskom ratu 1944. a kao "slovački nacionalista" period od 1951. do 1960. proveo je u zatvoru. Pod pritiskom javnosti podneo je 1989. ostavku na funkciju predsednika Čehoslovačke.

    1917 - Umro je Bafalo Bil legendarna ličnost istorije Amerike u vreme osvajanja prostranstava na zapadu današnjih SAD. Rođen je kao Vilijam Frederik Kodi, a nadimak je stekao kao vešt lovac na bizone. U poznijim godinama obilazio je svet u sklopu jednog cirkusa prikazujući svoje neobične veštine. Sa svojim cirkusom gostovao i u tadašnjoj Kraljevini Srbiji.

    1920 - U Ženevi je izabrano veće Društva naroda. Tvorac organizacije bio je američki predsednik Vudro Vilson, ali je ideja naišla na najveći otpor baš u SAD, koje nikad nisu pristupile Društvu, a Sovjetski Savez je to učinio tek 1934. Društvo je dospelo u krizu u vreme italijanske agresije na Etiopiju i bilo je potpuno nemoćno da reaguje na agresivne poteze Nemačke uoči Drugog svetskog rata.

    1922 - Artur Grifit je postao prvi predsednik Irske posle sticanja nezavisnosti te zemlje od Velike Britanije.

    1926 - Abdul Aziz ibn Saud proglašen je za kralja Hedžasa, U Velikoj mošeji u Meki. Nedžd, Hedžas i Asir koje je pod svojom vlašću ujedinila dinastija Saudita, postaće (uz još neke manje teritorije) sastavni deo novoformirane države Saudijska Arabija. Porodica Saud vladala je Rijadom u Nedžadu od polovine 18. veka, s prekidima. Posle Prvog svetskog rata pripojili su Hedžas u kom se nalaze najveće svetinje islama - Meka i Medina, da bi početkom tridesetih oformili novu državu, najveću u Arabiji.

    1928 - Sovjetska vlada je ispunila nalog Staljina i proterala je iz zemlje Trockog, jednog od prvaka Oktobarske revolucije. Trocki je ubijen u izbeglištvu u Meksiku 1940. najverovatnije po Staljinovom nalogu.

    1943 - Jedinice Donskog fronta Crvene armije počele su u Drugom svetskom ratu uništavanje opkoljene nemačke Šeste oklopne armije kod Staljingrada, pošto je nemačka komanda odbila kapitulaciju.

    1946 - U Londonu je počela prva sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, čime je Društvo naroda zvanično prestalo da postoji.

    1951 - Umro je američki pisac Sinkler Luis, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1930. Ismevao je zablude i samoobmane američkog društva, pisao je protiv rasne diskriminacije. U realističko-satiričnim romanima je podvrgavao podsmehu lekare, sveštenike, sudije, sitno građanstvo, ali i poslovne ljude, industrijalce. Dela: romani "Dr Erousmit", "En Vikers", "Elmer Gantri", "Glavna ulica", "Bebit", "Dodsvort", "Mentrep", "Kraljevska krv", "To je ovde nemogućno" (vizija fašizacije SAD).

    1957 - Harold Makmilan je postao premijer Velike Britanije, dan posle ostavke Entonija Idna, kompromitovanog britanskom agresijom na Egipat u oktobru 1956.

    1969 - Švedska je kao prva zapadna zemlja uspostavila diplomatske odnose sa Severnim Vijetnamom.

    1971 - Umrla je francuska modna kreatorka Gabrijela "Koko" Šanel, jedan od svetskih "modnih diktatora" 20. veka. Šest decenija suvereno je vladala visokom pariskom modom.

    1984 - Umro je princ Laosa Suvana Fuma, predsednik vlade te zemlje u više navrata do 1975. kada je dolaskom na vlast komunista političko ustrojstvo Laosa potpuno izmenjeno.

    1991 - Generalni sekretar UN Havijer Peres de Kueljar otputovao je u Bagdad, ali nije uspeo da spreči Zalivski rat u kojem su zapadne zemlje, pod vođstvom SAD, nanele težak poraz iračkoj armiji, koja je prethodno okupirala Kuvajt.

    1996 - Izrael je pustio iz zatvora stotine Palestinaca, nekoliko dana uoči prvih palestinskih nacionalnih izbora u Gazi i na Zapadnoj obali.

    1997 - U Sofiji je nekoliko desetina hiljada ljudi demonstriralo protiv vlade Socijalističke partije Bugarske, a najvatreniji demonstranti probili su policijski kordon, upali u zgradu skupštine i demolirali je.

    2002 - Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić dobrovoljno se predala Haškom tribunalu.

    2004 - SAD su formalno objavile da je oboreni irački predsednik, uhvaćen 13. decembra 2003, neprijateljski ratni zarobljenik.

    2007 - Umro je Karlo Ponti, italijanski filmski producent. Na dugoj listi dela koja je producirao nalazi se i remek-delo Mikelanđela Antonionija iz 1966. godine "Blow Up" i film Dejvida Lina "Doktor Živago" iz 1965. za koji je bio nominovan za Oskara. Sarađivao je i sa čuvenim režiserima kao što su Federiko Felini i Žan Lik Godar. Kao producent Ponti je otkrio Sofiju Loren s kojom se docnije i venčao.

    2011 - Preminuo je Borivoje Bora Kostić, fudbaler, igrač Crvene zvezde, reprezentativac, jedan od najboljih strelaca našeg fudbala uopšte. U bivšoj Jugoslaviji dve sezone bio je najbolji strelac lige 1958/59. i 1959/60.

    2020 - Preminula je Neda Arnerić, glumica. Studirala je glumu, ali je diplomirala istoriju umetnosti u Beogradu. Na sceni se pojavila 1966, u filmu "San" Puriše Đorđevića. Snimila je više od stotinu filmova, odigrala četrdesetak teatarskih uloga. Uživala je veliku popularnost u negdašnjoj Jugoslaviji i dobitnik je niza priznanja. Od 1985. do 1999. godine vodila je galeriju "Atrijum" u Beogradu. Bila je poslanik u Skupštini Srbije od 2000 do 2004. godine.

    2022 - Na površinskom kopu Tamnava Zapadno polje, najbitnijem i najproduktivnijem za snabdevanje Termoelektrane Obrenovac ugljem izbio je požar. Kako je saopšteno, započeo je u prijemnom bunkeru, zahvatio traku 2 i preneo se na traku 3. Gumeni transporter na trakama 2 i 3 je izgoreo i oštećene su takozvane odlagališne trake, dužine 60 metara. Mediji su potom objavili da je izgoreo najbolji i najjači odlagač u Kolubari. Nije bilo povređenih.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 248275
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeČet Jan 11, 2024 9:51 am

    Dogodilo se na današnji dan, 11.01.

    Na današnji dan 347. godine rođen je rimski car Teodosije I, nazvan Teodosije Veliki, vladao je od 379. do 392. kad je uspeo da obnovi Carstvo u punom obimu. Do smrti 395. upravljao je Rimom kao poslednji vladar jedinstvene imperije. Konsolidovao je prilike na Balkanu i uspostavio je primirje s Vizigotima, zabranio paganske obrede i proglasio hrišćanstvo jedinom zvaničnom religijom. Posle pregovora s Persijom, mirovnim ugovorom uspeo je da za dug period učvrsti istočne granice carstva. Pred kraj vladavine odlučio je da vlast u Istočnom rimskom carstvu preda starijem sinu Arkadiju, a u Zapadnom mlađem Flaviju Honoriju. Zapadno carstvo je zbacivanjem poslednjeg rimskog cara Romula Avgustula 476. srušio germanski vođa Odoakar, a Istočno (Vizantija) poživelo je još 1000 godina.

    Danas je četvrtak 11. januar, 11. dan 2024. Do kraja godine ima 355 dana.

    1503 - Rođen je italijanski slikar Đirolamo Frančesko Marija Macola, poznat kao Parmiđanino, portretista koji je nastojao da izrazi unutrašnji život modela. Radio je freske i oltarske slike u Parmi, Rimu i Bolonji.

    1569 - U Engleskoj je, pod patronatom kraljice Elizabete I, u katedrali Svetog Pavla u Londonu prvi put organizovana lutrija.

    1811 - Skupština svih narodnih starešina u Srbiji osnovala je u vreme Prvog srpskog ustanka prva popečiteljstva (ministarstva). Ministar prosvete postao je najučeniji Srbin tog vremena, rektor Velike škole u Beogradu Dositej Obradović.

    1842 - Rođen je američki filozof i psiholog Vilijam Džejms, tvorac personalističke verzije pragmatizma prema kojoj u osnovi istinitog saznanja leži "volja za verovanjem". Dela: "Pragmatizam", "Principi psihologije", "Volja za verovanjem", "Eseji o radikalnom empirizmu", "Razlike u religioznom iskustvu".

    1843 - Austrijski car Ferdinand I je u vreme uspona takozvanog Ilirskog preporoda zabranio upotrebu ilirskog imena.

    1866 - U brodolomu engleskog broda "London" na putu ka Australiji poginuo je 231 putnik.

    1870 - U Boki Kotorskoj završen je Krivošijski ustanak srpskog naroda, koji je izbio zbog odluke austrougarskih vlasti o uvođenju vojne obaveze za stanovništvo tog kraja. Primirje je uspostavljeno posle tromesečnih žestokih borbi, kada je austrijski namesnik Dalmacije general Gavro Rodić, po nalogu Beča, amnestirao ustanike, ukinuo zabranu slobodnog nošenja oružja, doneo odluku o nadoknadi materijalne štete i ukinuo vojnu obavezu za kotorski okrug.

    1878 - U Srpsko-turskom ratu srpska vojska je oslobodila Niš i u grad je stupio vladar Srbije Milan Obrenović, tada knez, od 1882. kralj. Za oslobođenje grada odlučujuća je bila pobeda Braničevske brigade na Čegru. U završnim operacijama Moravski i Šumadijski korpus osvojili su sve strateške objekte u Nišu. Tim činom ovaj drevni grad konačno je nakon viševekovne turske okupacije ponovo postao sastavni deo Srbije.

    1886 - U Njujorku je počeo prvi šahovski meč za prvaka sveta između Vilhelma Štajnica i Johana Cukertorta, koji je dobio Štajnic rezultatom 10:5, uz pet remija. Titulu je odbranio 1889. i 1892. u mečevima protiv Mihaila Čigorina, ali je 1894. poražen od Emanuela Laskera rezultatom 10:5, uz četiri remija. Napisao je "Udžbenik modernog šaha", koji se smatra osnovom moderne šahovske strategije.

    1907 - Rođen je francuski državnik Pjer Mandes Frans, vođa levog krila Radikalsocijalističke partije, koji je kad je 1954. postao predsednik vlade okončao francusku vojnu intervenciju u Indokini. Vlast je izgubio 1955. zbog privrednih problema i pobune u Alžiru. U Drugom svetskom ratu borio se u Pokretu otpora do 1942. posle čega se prebacio u London i učestvovao u vazduhoplovnim akcijama saveznika u sastavu bombarderske grupe "Loren".

    1922 - Prvi pacijent izlečen insulinom od šećerne bolesti postao je 14-godišnji Kanađanin Lenard Tompson.

    1927 - Rođen je Bogumil Hrabak, srpski istoričar, univerzitetski profesor, akademik. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu 1957. godine tezom "Dubrovački izvoz žitarica iz Otomanskog carstva do početka 17. veka". Predavao je na više univerziteta i bio retko plodan autor. Bavio se privrednom istorijom od poznog srednjeg veka do najnovijeg doba, tursko-mletačkim odnosima, Srpskom revolucijom, istorijom međuratne Kraljevine Jugoslavije, srpsko-albanskim odnosima, Dubrovačkom republikom. Objavio je četrdesetak knjiga i stotine studija.

    1928 - Umro je engleski pisac Tomas Hardi, slikar sela i provincijske varošice. Prvi u engleskoj literaturi stvorio je tzv. pokrajinski roman i pripovetku. Dela: romani "Pod zelenim drvetom", "Daleko od razuzdane gomile", "Povratak domoroca", "Tesa od D'Arbervilovih", "Neznani Džud", zbirke pripovedaka "Priče iz Vaseksa", "Životne male ironije", "Plemenite gospe", "Promenjeni čovek", drama "Dinasti", više zbirki pesama.

    1946 - Skupština u Tirani proglasila je Narodnu republiku Albaniju - čime je pravno legitimisana komunistička vlast.

    1962 - Snežna lavina zbrisala je u peruanskim Andima selo Huaskaran i usmrtila više od 3.000 ljudi.

    1966 - Umro je indijski državnik Lal Bahadur Šastri, koji je premijer Indije postao 1964. posle smrti Džavaharlala Nehrua.

    1966 - Umro je švajcarski skulptor i slikar italijanskog porekla Alberto Đakometi, čije je obimno, raznovrsno i osobeno delo izraz više dominantnih struja u umetnosti 20. veka. U ranom periodu stvarao je pod uticajem kubizma i nadrealizma, kasnije se bavio prostornim konstrukcijama.

    1970 - Nigerijska armija je posle 32 meseca borbi u građanskom ratu u kojem je poginulo milion i po ljudi, skršila pobunu secesionista u provinciji Bijafra, a vođa pobunjenika general Čukvuemeka Odumegvu Odžukvu prinuđen je da napusti zemlju dan posle pada Overija, glavnog grada Bijafre.

    1976 - Predsednik Ekvadora Rodriges Lara zbačen je vojnim udarom.

    1992 - Predsednik Alžira Bendžedid Šadli podneo je ostavku usred političke krize posle uspona islamističkog Fronta Nacionalnog Spasa u prvom krugu parlamentarnih izbora.

    1995 - Turski dnevnik "Sabah" zatražio je od vođe bosanskih muslimana Alije Izetbegovića da se izjasni da li se zalaže za diktaturu ili demokratiju. Tom prilikom zatraženo je i objašnjenje o sudbini 350 miliona US dolara pri čemu je naveden račun u jednoj Švajcarskoj banci koji su koristili on i članovi njegove porodice.

    1998 - Jedan islamski terorista ubio je najmanje 22 šiitska muslimanska vernika tokom molitve u džamiji u pakistanskom gradu Lahore.

    2008 - Umro je Ser Edmund Persival Hilari, novozelandski alpinista i istraživač, prvi osvajač Mont Everesta. Rođen je 1919. kod Oklenda. Najviši vrh sveta (8.848 metara) osvojio je 29. maja 1953. kao član britanske ekspedicije, zajedno sa Tenzingom Norgajem, pripadnikom nepalskog naroda Šerpa. Avanturističkog duha, Hilari je 1958. predvodio i ekspediciju koja je, pola veka posle legendarne trke između Amundsena i Skota, stigla na Južni pol, a 1977. istraživao je indijsku reku Gang od ušća do izvora. S astronautom Nilom Armstrongom, prvim čovekom koji je stupio na Mesec, Hilari je 1985. godine bio i na Severnom polu. Osim Mont Everesta, između 1956. i 1965, osvojio je još deset himalajskih vrhova. Od 1985. do 1989. obavljao je dužnost novozelandskog ambasadora u Indiji.

    2009 - U udesu trajekta koji se kretao od Sulavesija ka Borneu, na istoku Indonezije, stradalo je 246 osoba. Brod je isplovio uprkos upozorenjima o lošim vremenskim uslovima.

    2014 - Najmanje 200 ljudi utopilo se u Belom Nilu, prilikom bega od sukoba u Južnom Sudanu, pošto je prenatrpano plovilo potonulo, kod Malakala. Tamošnji sukob predsednika Salve Kira i vođe pobunjenika, bivšeg potpredsednika Rijeka Mačara, pretvorio se u etnički rat zavađenih plemena Dinka i Nuer.

    2014 - U požaru je izgoreo drevni tibetanski grad Dukezong, poznato turističko odredište.

    2014 - Umro je Arijel Šaron, bivši izraelski premijer. Bio je general-major, poznat po smelim taktikama, potom vojni savetnik Jicaka Rabina, zatim ministar poljoprivrede i odbrane. Izraelska zvanična istraga pokazala je da je indirektno odgovoran za tragediju u izbegličkim logorima Sabra i Šatila, septembra 1982. pa je potom podneo ostavku. Bio je predsednik vlade Izraela od 2001. do 2006.

    2015 - Preminula je Anita Ekberg, legendarna švedska glumica, model i seks simbol pedesetih i šezdesetih godina 20 veka, najpoznatija kao Silvija iz Felinijevog "Slatkog života".


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 248275
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimePet Jan 12, 2024 10:35 am

    Dogodilo se na današnji dan, 12.01.

    Na današnji dan 1993. na mirovnim pregovorima u Ženevi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić prihvatio je ustavne principe predviđene Vens-Ovenovim mirovnim planom za BiH.

    Danas je ptetak, 12. januar, 12. dan 2024. Do kraja godine ima 354 dana.

    812 - Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabea su s franačkim carem Karlom Velikim u Ahenu sklopili mir posle više od decenije rata. Jedan od uzroka rata bilo je Karlovo krunisanje 800. u Rimu za rimskog cara, što je titula na koju je isključivo pravo imao vladar Konstantinopolja. Taj sporazum je imao veoma ozbiljne posledice za srpske zemlje - one su podeljene linijom koja će vremenom postati granica istočnog i zapadnog hrišćanstva.

    1628 - Rođen je francuski pisac Šarl Pero autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", u kojoj su i deci širom sveta poznate bajke "Mačak u čizmama", "Crvenkapa", "Plavobradi", "Uspavana lepotica". Ostala dela: "Vek Luja Velikog","Poređenja starih i modernih".

    1773 - U Čarlstonu u Južnoj Karolini osnovan je prvi muzej u SAD.

    1829 - Umro je nemački pisac Fridrih fon Šlegel, najznačajniji teoretičar nemačkog romantizma i jedan od prvih evropskih modernista. S bratom Augustom Vilhelmom Šlegelom uređivao je glavni romantičarski časopis "Ateneum". Pored radova o antičkoj književnosti, eseja, pesama i pripovedaka, pisao je aforizme. Dela: roman "Lucinda","Istorija stare i nove književnosti" (jedan od prvih pregleda svetske literature).

    1852 - Rođen je francuski maršal Žozef Žak Sezer Žofr, tvorac ratnog plana Francuske u Prvom svetskom ratu i pobednik odsudne bitke na Marni 1914. Krajem 1916. smenjen je s položaja glavnokomandujućeg francuskih armija zbog neuspeha u operacijama 1915. i 1916.

    1876 - Rođen je američki književnik Džek London, jedan od najčitanijih autora prve polovine 20. veka. Njegova dela imaju istovremeno i avanturističku i socijalnu notu. Radio je kao raznosač novina, kopač zlata, ratni dopisnik za vreme Rusko-japanskog rata. Težak život, naporan rad, novčane nedaće, ali i sklonost alkoholu, proizveli su nervno rastrojstvo i samoubistvo u 40. godini. Bio je jasno politički opredeljen i angažovan kao ubeđeni komunist. Napisao je oko 50 pripovedaka i romana. Dela: "Zov divljine", "Beli očnjak", "Gvozdena peta", "Martin Idn", "Ljudi sa ponora", "Zlato", "Kralj alkohol", "Džeri ostrvljanin", "Morski vuk", "Mesečeva dolina", "Priče s južnih mora".

    1876 - Rođen je italijanski kompozitor nemačkog porekla Ermano Volf-Ferari, obnovitelj italijanske komične opere, koji je komponovao uglavnom prema komedijama italijanskog pisca Karla Goldonija. Komponovao je i instrumentalne kompozicije i kantate. Dela: opere "Četiri grubijana", "Radoznale žene", "Škola za očeve", "Suzanina tajna".

    1878 - Rođen je mađarski pisac Ferenc Molnar, tvorac publicističkog stila u mađarskoj literaturi, koji je romanom "Junaci Pavlove ulice" stvorio klasično delo omladinske književnosti. U pozorišnim komadima je iskazao izuzetnu tehniku i duhovitost. Ostala dela: drame i komedije "Liliom", "Vuk", "Gardist", "Crveni mlin", "Čudo među brdima", "Labud", "Olimpija", "Igra u dvorcu".

    1893 - Rođen je nemački ratni zločinac Herman Vilhelm Gering, rajhsmaršal Trećeg rajha i osnivač zloglasne nacističke političke policije - Gestapo. Poznat je i kao organizator nezapamćene pljačke kulturnog blaga širom okupirane Evrope. Kao ministar vazduhoplovstva odgovoran je za bombardovanje nezaštićenih gradova i masovno stradanje civila u Drugom svetskom ratu. Posle smrtne presude koju mu je zbog ratnih zločina izrekao Međunarodni sud u Nirnbergu, ubio se u oktobru 1946. ispivši otrov.

    1899 - Rođen je švajcarski biohemičar Paul Herman Miler, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1948. koji je otkrio insekticid DDT.

    1932 - Heti Karavaj, demokrata iz Arkanzasa, postala je prva žena izabrana u Senat SAD.

    1964 - Zbacivanjem sultana u Zanzibaru - mesec dana pošto je ta ostrvska afrička država u Indijskom okeanu postala nezavisna - okončan je ustanak i proglašena je republika s predsednikom Abeidom Karumeom. Zanzibar se četiri meseca docnije ujedinio s Tanganjikom i obrazovana je Tanzanija.

    1976 - Umrla je engleska književnica Agata Kristi, autor brojnih detektivskih romana, ali i dramskih dela. Napisala je i neobično zanimljivu autobiografiju. Dela: "Ubistvo Rodžera Ajkrofta", "Leš u sarkofagu", "Ubistvo u Orijent ekspresu", "Deset malih crnaca", "Vašar zločina", "Nikotin", "Tajna zamka Čimniz", "Tajna sedam brojčanika", "Otvorenih karata", "Ubistvo u Mesopotamiji".

    1990 - Rumunski predsednik Jon Ilijesku saopštio je da je Komunistička partija Rumunije stavljena van zakona.

    1991 - Kongres SAD odobrio je predsedniku Džordžu Bušu da vojnom silom izbaci iračku armiju iz Kuvajta.

    1992 - Vlada Alžira je dan posle ostavke šefa države Bendžedida Šadlija odložila drugu rundu parlamentarnih izbora, obrazloživši to "nemogućnošću nastavljanja izbornog procesa". Na izborima je vodio islamski Front nacionalnog spasa, a islamisti su ubrzo odgovorili terorističkim napadima.

    1995 - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je za još 100 dana produžio delimičnu suspenziju sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji.

    1996 - Prve ruske jedinice u sastavu Ifora stigle su u BiH, u prvoj zajedničkoj vojnoj misiji s trupama SAD i ostalih zapadnih zemalja posle Drugog svetskog rata.

    1998 - Kanađanka Luiz Frešet naimenovana je za zamenika generalnog sekretara UN, funkciju koja do tada nije postojala u svetskoj organizaciji.

    1998 - Nemačka je pristala da ustanovi fond od 200 miliona maraka radi obeštećenja oko 18.000 Jevreja iz istočnoevropskih zemalja, žrtava nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata.

    2000 - Turska vlada saglasila se da odloži izvršenje smrtne kazne, vešanjem, nad liderom kurdskih pobunjenika Abdulahom Odžalanom.

    2000 - Velika Britanija je homoseksualcima dozvolila službu u oružanim snagama.

    2002 - Preminuo je Sajrus Vens, američki političar, državni sekretar. Godine 1991. nalazio se na mestu specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Havijera Peresa de Kueljara u bivšoj Jugoslaviji.

    2005 - Evropski parlament ratifikovao je Ustav Evropske unije.

    2006 - U stampedu među vernicima, poslednjeg dana hodočašća u Mini, istočno od svetog grada Meke, poginulo je 363 osoba a više od 200 je povređeno.

    2006 - Turčin Mehmed Ali Agdža, koji je 1981. pokušao da ubije papu Jovana Pavla II, pušten je na slobodu posle odležanih gotovo 25 godina robije u italijanskim i turskim zatvorima zbog atentata na papu kao i ubistva jednog turskog novinara.

    2009 - Umro je Klod Beri, francuski režiser, glumac, producent i scenarista, dobitnik Oskara. Među njegovim najpoznatijim filmovima su adaptacije tragičnih priča iz provansalskog života francuskog pisca Marsela Panjola - "Žan de Floret" i "Manon".

    2009 - Preminuo je Dragan Savić, srpski ilustrator, karikaturista i strip autor, poslednji iz plejade velikih strip autora međuratnog Beograda. Nakon Drugog svetskog rata završio je Akademiju za primenjenu umetnost. Najveći deo radnog veka proveo je kao karikaturista i novinar u dnevnom listu "Borba". Njegove karikature objavljivane su i u "Njujork tajmsu", "Krokodilu", "Uniti", "Ođiju", "Čikago san tajmsu", "Asahi šimbunu". Bio je dopisni član Akademije "San Marko" u Veneciji. Prvi je dobitnik nagrade za karikaturu "Pjer", a dobio je i niz međunarodnih priznanja poput Srebrne medalje s palmom na Svetskom festivalu karikature u Bordigeri, prve nagrade na Svetskom konkursu "Karikatura u borbi za mir" u Njujorku, Zlatne medalje na Bijenalu humora u Tolentinu.

    2010 - Na Haitiju se dogodio strahovit zemljotres sa epicentrom oko 25 kilometara zapadno od glavnog grada Port-o-Prensa. Po broju žrtava bio je to drugi najsmrtonosniji zemljotres u istoriji uopšte. Tamošnje vlasti procenile su konačan broj žrtava na čak 316.000.

    2019 - Umro je Slavoljub Đukić, novinar, publicista. Novinarsku karijeru započeo je 1949. u "Sportu", a potom je bio novinar "Večernjih novosti", "Borbe", "Politike" i glavni urednik neđeljnika "NIN". Posebno je upamćen kao plodan publicista. Dela: "Slom srpskih liberala", "Kako se dogodio vođa", "Između slave i anateme: politička biografija Slobodana Miloševića", "On, ona i mi", "Lovljenje vetra: politička ispovest Dobrice Ćosića". Za "Političko groblje" dobio je nagradu Desimir Tošić za najbolju knjigu iz oblasti publicistike. Jedan je od autora dokumentarne serije "Tito - crveno i crno".


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 248275
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeSub Jan 13, 2024 9:23 am

    Dogodilo se na današnji dan, 13.01.

    Na današnji dan 1806. godine rođen je srpski pisac Jovan Sterija Popović. Najpoznatiji je kao komediograf, ali bio je i pravni stručnjak, pedagog, muzeolog, čak lingvista - jedna od najumnijih glava srpske kulture uopšte. Njegove komedije ismevaju mane tadašnjeg visokog društva, naročito pomodarstvo i nadriučenost. Posle završenih studija prava u Kežmarku (danas Slovačka) radio je kao advokat u rodnom Vršcu, potom je prešao u tadašnju Kneževinu Srbiju i postao je profesor prava na Liceju, prvo u Kragujevcu pa u Beogradu. Kao načelnik ministarstva prosvete Srbije obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra koji je otvoren izvođenjem njegove tragedije "Smrt Stefana Dečanskog". U početku je pisao pod uticajem Lukijana Mušickog i Milovana Vidakovića, ali je "Romanom bez romana" napustio romantičarsku i avanturističku književnost. Ostala dela: komedije "Laža i paralaža", "Pokondirena tikva", "Zla žena", "Tvrdica ili Kir-Janja", "Rodoljupci", zbirka pesama "Davorje". Autor je i jednog priručnika retorike, kao i neke vrste rečnika filozofskih i pravnih termina koje je predlagao kako bi se posrbila strana terminologija.

    Vremeplov-Na današnji dan  Sterij10

    Danas je subota, 13. januar, 13. dan 2024. Do kraja godine ima 353 dana.

    1854 - Posle Britansko-kineskog rata, koji je Evropljanima omogućio prodor na Daleki Istok, američki i ruski brodovi su uplovili u luku Uraga kod Eda (sadašnji Tokio), gde je potpisan ugovor kojim je Japan otvorio vrata američkoj trgovini. U potonje četiri godine potpisivanjem sličnih ugovora s Rusijom, Velikom Britanijom, Holandijom i drugim zemljama, Japan je stavljen u polukolonijalni položaj. Zbog opšteg nezadovoljstva, izazvanog preteranim uticajem stranaca, japanski car je 1867. zbacio šoguna i preneo prestonicu iz Kjota u Edo. Zatim je odlučnim carskim reformama okončan tradicionalni poredak i započela je odlučna modernizacija japanske države.

    1893 - Osnovana je britanska Laburistička partija, čiji je predsednik postao škotski radnički vođa Džejms Kir Hardi.

    1898 - Francuski pisac Emil Zola objavio je pod naslovom "Optužujem" u listu "L'oror" otvoreno pismo predsedniku Republike u kojem je ukazao na mahinacije najviših vojnih krugova i zatražio oslobađanje kapetana Alfreda Drajfusa, koji je na montiranom procesu 1894. osuđen na doživotnu robiju zbog navodnog odavanja vojnih tajni Nemačkoj. Drajfus je na obnovljenom procesu oslobođen optužbi i 1906. rehabilitovan, vraćen u vojsku i unapređen u čin majora.

    1906 - Umro je ruski fizičar i elektroinženjer Aleksandar Stepanovič Popov, koji je pronašao i uspostavio prvu radiotelegrafsku vezu. Napravio je prvi radio prijemnik - pre italijanskog pronalazača Giljelma Markonija.

    1915 - U gradu Avecano u centralnoj Italiji u zemljotresu je poginulo 30.000 ljudi.

    1935 - Na plebiscitu u oblasti Sar, kojom je na osnovu mandata Društva naroda upravljala Francuska, nadmoćna većina je glasala za pripajanje Nemačkoj. Nemački vođa Adolf Hitler je iste godine iskoristio popustljivost saveznika i samovoljno odbacio sva ograničenja, uključujući zabranu naoružavanja, nametnutu poraženoj Nemačkoj u Prvom svetskom ratu mirovnim ugovorom iz Versaja.

    1941 - Umro je irski pisac Džejms Džojs, jedan od najvećih u 20. veku. Počeo je kao buntovnik protiv uskogrudosti irske provincije, ali je glavni grad Irske Dablin, njegovu istoriju, žitelje i topografiju učinio središnjom temom svog dela. U najpoznatijem delu, romanu "Uliks", na 700 strana opisao je jedan dablinski dan svog junaka, prema jednom književnom kritičaru "na vešt i katkad neprimetan način, lica i događaji paralelni su onima u Homerovoj 'Odiseji', čiji se gotovo svaki detalj može naći u 'Uliksu'". Ostala dela: romani "Portret umetnika u mladosti", "Fineganovo bdenje", pesme "Kamerna muzika", pripovetke "Dablinci", drama "Izgnanici".

    1945 - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu započela veliku ofanzivu na Nemačku - 180 sovjetskih divizija ubrzo je probilo nemačke položaje u Poljskoj i istočnoj Pruskoj u dubini od oko 150 kilometara.

    1963 - U vojnom udaru ubijen je prvi predsednik Togoa Silvanus Olimpio i vojska je na vlast dovela Nikolasa Grunickog, koji se od 1961. nalazio u izbeglištvu. Istog dana 1967. vojnim udarom bez prolivanja krvi vlast je Grunickom preoteo potpukovnik Etjen Gnasingbe Ejadema.

    1972 - Vojska je u Gani zbacila civilnu vladu predsednika Edvarda Akufa Ada, a vlast je preuzeo potpukovnik Ignacijus Ačempong.

    1977 - Umro je francuski režiser i scenarista Anri Žorž Kluzo, čiji su filmovi prepoznatljivi po oporom realizmu. Filmovi: "Kej Orfevr" ("Zlatni lav"), "Misterija Pikaso" ("Zlatna palma"), "Ubica stanuje u broju 21", "Gavran", "Nadnica za strah", "Dijaboilik", "Istina".

    1985 - Prilikom pada voza u provaliju, oko 250 kilometara istočno od glavnog grada Etiopije Adis Abebe, poginulo je najmanje 428 putnika.

    1991 - Na svetskom prvenstvu u australijskom gradu Pert jugoslovenski vaterpolisti osvojili su zlatnu medalju. Jugoslavija je prvi put postala prvak sveta u vaterpolu u Madridu 1987.

    1995 - Bivši državni sekretar SAD Džejms Bejker izjavio je u američkom Kongresu da su rat u Jugoslaviji izazvale Slovenija i Hrvatska i da u sukobima koji su usledili Srbi ni izdaleka nisu jedini krivci.

    1998 - Pad transportnog aviona avganistanske kompanije "Arijana Afgan erlajnz" u planinskoj oblasti na severozapadu Pakistana nije preživeo niko od 51 osobe, putnika i članova posade.

    2000 - Bil Gejts, koosnivač "Majkrosofta" i zvanično najbogatiji čovek u svetu, prepustio je položaj izvršnog direktora kompanije svom "broju dva" Stivu Balmeru.

    2001 - U zemljotresu sa epicentrom u blizini San Salvadora, glavnog grada centralnoameričke države El Salvador, poginulo je najmanje 725 ljudi.

    2002 - Preminuo je književnik Antonije Isaković, član Srpske akademije nauka i umetnosti i njen potpredsednik od 1980. do 1992.godine. Dobitnik je Zmajeve nagrade, Oktobarske nagrade Beograda, Ninove, Sedmojulske, kao i Andrićeve nagrade. Napisao je romane "Gospodar i sluge", "Tren 1" i "Tren 2", "Ni jedan zločin", knjigu "Govori i razgovori", zbirke pripovedaka "Velika deca", "Paprat i vatra", "Prazni bregovi" i "Obraz".

    2006 - Umro je Dimitrije Perišić, utemeljivač savremenih studija prostornog planiranja na beogradskom Univerzitetu. Rukovodio je izradom prvog Regionalnog prostornog plana u Srbiji, od Podunavlja do bugarske granice, kao i izradom prvog Prostornog plana Srbije.

    2012 - Preminuo je Miljan Miljanić, legendarni trener Crvene zvezde i Real Madrida, dugogodišnji selektor jugoslovenske fudbalske reprezentacije i počasni predsednik Fudbalskog saveza Srbije. Bio je predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije punih dvadeset godina.

    2012 - Luksuzna krstarica "Kosta konkordija" nasukala se na hrid kod ostrva Điljo, u Tirenskom moru, i delimično potonula, pri čemu su poginule 32 osobe, a preko 60 je povređeno. U trenutku nesreće na luksuznom kruzeru nalazilo više od 3.200 putnika i preko 1000 pripadnika osoblja broda.

    2017 - Preminuo je Miodrag Miki Jevremović, jedan od najpopularnijih pevača zabavne muzike negdašnje Jugoslavije. Najveću popularnost dostigao je šezdesetih i sedamdesetih 20. v. Njegovu karijeru obeležili su hitovi "Ako jednom vidiš Mariju", "Osamnaest žutih ruža", "Narcisi plaču ljubavi", "Kad bih znao da je sama", "Moj mali beli pas i ja", "Pijem", "Pesnikova gitara", "Grkinja"... Sedamdesetih je bio izuzetno popularan i u ŠSR. Pored muzike, njegova velika ljubav bio je i šah, najveći uspeh ostvario je remijem sa svetskim prvakom Anatolijem Karpovom.

    2020 - Preminuo je Žan Delimo, francuski istoričar. Bavio se društvenom istorijom, istorijom religija, posebno reformacije, kao i istorijom mentaliteta. Dela: "Nastanak i učvršćenje reformacije", "Katolicizam između Lutera i Voltera", "Greh i Strah", "Strah na Zapadu", "Civilizacija Renesanse".


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 248275
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeNed Jan 14, 2024 9:47 am

    Dogodilo se na današnji dan, 14.01.

    Na današnji dan 1922. godine umro je srpski general Pavle Jurišić Šturm, jedan od najistaknutijih srpskih oficira u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Bio je pruski oficir, ali je prešao u Srpsku vojsku, gde je ostvario sjajnu karijeru. Veoma je zaslužan za blistave pobede srpske vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici. U Srpsku vojsku primljen je 1876. kao dobrovoljac u činu poručnika i već u Srpsko-turskom ratu 1876-1877. istakao se kao komandant Šabačkog i Posavsko-tamnavskog bataljona. U Srpsko-turskom ratu 1877-1878. veoma uspešno je komandovao Prvim dobrovoljačkim pukom, potom Krajinskim kombinovanim pukom u borbama kod Bele Palanke i Pirota. U Srpsko-bugarskom ratu 1885. komandovao je Šestim pukom Drinske divizije, u Prvom balkanskom ratu 1912-1913. Drinskom, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Dunavskom divizijom. U Prvom svetskom ratu 1914. je kao komandant Treće armije primio prvi udar znatno nadmoćnije austrougarske Pete armije i usporio njeno napredovanje, što je omogućilo srpskim snagama da se pregrupišu za Cersku bitku. Trećom armijom komandovao je i u Kolubarskoj bici i na Solunskom frontu do avgusta 1916.
    Vremeplov-Na današnji dan  Pavle-10


    Danas je nedelja, 14. januar, 14. dan 2024. Do kraja godine ima 351 dana.

    1742 - Umro je engleski astronom i geofizičar Edmund Halej, direktor Griničke opservatorije i kraljevski astronom, koji je utvrdio da su komete uočene 1682, 1601. i 1551. zapravo isto nebesko telo koje se periodično pojavljuje. Predskazao je da će se ona pojaviti i 1758, 1835. i 1910. Njemu u čast dato joj je ime Halejeva kometa. Već u 19. godini objavio je raspravu o putanjama planeta. Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i otkrio da se i zvezde kreću, shvatio ih kao sunca, a naše Sunce kao zvezdu. Izradio je prvu meteorološku kartu. Dela: "Katalog južnih zvezda", "Pregled astronomije kometa", "Teorija magnetskog kompasa".

    1784 - SAD su ratifikovale mirovni ugovor s Velikom Britanijom, čime je formalno okončan Američki rat za nezavisnost.

    1809 - Britanija i Španija sklopile su savez protiv francuskog cara Napoleona I.

    1842 - U Irigu je srpski pisac i iguman manastira Krušedol Dimitrije Krestić otvorio Srpsku čitaonicu. Na svečanosti prilikom otvaranja, prvi njen predsednik, Kiril Neofitović, sveštenik, obratio se prisutnima rečima: "Da svi skupa revnosno služe narodu i da, ne samo slavom, nego i delom na oltar prosvešćenija žrtve prinose". Srpska čitaonica u Irigu je čitavih stotinu godina primala svu važniju srpsku štampu, kao i strane časopise, ali su ovu dragocenu zbirku 1944. tokom Drugog svetskog rata, uništile hrvatske ustaše.

    1850 - Rođen je francuski pisac Luj Mari Žilijen Vio, poznat kao Pjer Loti. Zbog napisa o okrutnosti kolonijalnih trupa u Indokini otpušten je iz vojne službe. Kao pomorski oficir bio je neka vrsta svetskog putnika i njegova dela obiluju egzotikom. Veliki turkofil, u Prvom balkanskom ratu izražavao je simpatije za Tursku, ali je posle bugarskog prepada na srpsku vojsku u Drugom balkanskom ratu i kasnije u Prvom svetskom ratu s neskrivenim divljenjem pisao o Srbima. Dela: "U haremu", "Lotijeva ženidba", "Mornar", "Islandski ribar", "Gospođa hrizantema", "Roman jednog spahije".

    1875 - Rođen je Albert Švajcer, lekar, teolog, muzičar, književnik i hrišćanski misionar. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1952. Gotovo ceo život posvetio je borbi protiv bolesti u Africi. Od 1913. do smrti rukovodio je bolnicom koju je sam i osnovao u Gabonu, tada u sastavu Francuske Ekvatorijalne Afrike. Dela: "Kultura i etika", "Između vode i prašume", "Autobiografija", "Afričke priče", "Potraga za istorijskim Isusom".

    1890 - Rođen je srpski slikar Petar Dobrović, majstor kolorita i jasnog ekspresivnog crteža. Njegove slike svedoče o snažnom temperamentu i impulsivnoj strukturi ličnosti. Slikarstvo je studirao u Budimpešti, a u rodnom Pečuju učestvovao je 1918. u vojnoj pobuni, posle koje je uhapšen, ali je pobegao iz zatvora. Mađarske vlasti su ga u odsustvu osudile na smrt. Bio je predsednik Baranjske srpsko-mađarske republike 1921. Potom je živeo u Parizu, a zatim u Beogradu gde je bio profesor na Akademiji likovnih umetnosti.

    1892 - Rođen je srpski klasični filolog Miloš Đurić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Srpske književne zadruge i urednik časopisa "Živa antika". Objavio je više od 200 radova iz oblasti klasičnih nauka. Prevodio je Eshila, Sofokla, Platona, Aristotela, Plutarha i Homera - "Ilijada" i "Odiseja", kao i savremenike - Adlera, Junga, Duranta, Tagorea. Dela: "Vidovdanska etika", "Filosofija panhumanizma", "Racionalizam u savremenoj nemačkoj filosofiji", "Problemi filosofije kulture", "Istorija helenske etike", "Ogledi iz grčke filosofije umetnosti", "Aristotelovo etičko učenje", "Iz helenskih riznica", "Platonova akademija i njen politički rad", "Sofisti i njihov istorijski značaj", "Istorija helenske književnosti".

    1897 - Rođen je srpski istoričar Vasa Čubrilović, akademik, profesor Beogradskog univerziteta. Kao đak pristupio je nacionalno-revolucionarnoj organizaciji "Mlada Bosna", a zbog učešća u Sarajevskom atentatu osuđen je na 16 godina robije i do sloma Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu bio je u zatvoru. Tokom Drugog svetskog rata izvesno vreme proveo je u logoru na Banjici. Studirao je filozofiju na Beogradskom univerzitetu, gde je doktorirao 1927. Između dva svetska rata pripadao je levom krilu Zemljoradničke stranke, a posle 1945. bio je direktor instituta, izvesno vreme i ministar. Dela: "Bosanski ustanak 1875-1878", "Poreklo muslimanskog plemstva u Bosni i Hercegovini", "Prvi srpski ustanak i bosanski Srbi", "Politička prošlost Hrvata", "Istorija političke misli u Srbiji XIX veka", "Odabrani istorijski radovi".

    1898 - Umro je engleski pisac i matematičar Luis Kerol, čiju prozu odlikuju humor i fantastika, po čemu je blizak potonjem nadrealizmu. Dela: "Alisa u zemlji čuda", "Kroz ogledalo".

    1907 - Zemljotres je razorio grad Kingston na Jamajci i usmrtio oko hiljadu ljudi.

    1912 - Rođen je srpski pisac Milorad Panić Surep. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Između dva svetska rata bio je novinar, a u NOP je stupio 1941. Posle Drugog svetskog rata direktor je Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, Narodne biblioteke i Muzeja revolucije Jugoslavije. Dela: zbirke pesama "Vetar zviždi", "Prosto", "Ti dolaziš", "Ada", "Žito", "Svetlost zemaljska", "Jasika", "Od sene i opomene", poema "Mesec i pruće", letopis "Kad su živi zavideli mrtvima", studija "Filip Višnjić - pesnik bune".

    1923 - Rođen je srpski glumac Mihajlo Paskaljević "Bata", koji je široku popularnost stekao nizom uloga u humorističkim televizijskim serijama i u filmskim komedijama poput "Sumnjivog lica", "Diližanse snova" i filma "Silom otac". Upečatljive kreacije u pozorištu ostvario je kao kapetan Jerotije u "Sumnjivom licu" Branislava Nušića i Estragon u drami "Čekajući Godoa" Semjuela Beketa.

    1925 - Rođen je japanski pisac Jukio Mišima. Kao književnik opisivao je mladu generaciju Japana posle Drugog svetskog rata i njihovu sve slabiju vezanost za tradicionalni Japan. Bio je izrazito angažovan umetnik a psihološkim tumačenjima oslanjao se na Frojdovo učenje. Njegova pripovetka "Patriotizam" objavljena 1966. praktično je potpuno predvidela Mišiminu dalju sudbinu. Počinio je javno rutualno samoubistvo (sepuko) 1970. u znak protesta protiv uništavanja tradicionalnih vrednosti Japana. Ostala dela: romani "Ispovest maske", "Šum valova", "Zlatni paviljon", "Posle banketa", "Mornar koji je izneverio more", drama "Pet modernih 'no' igara".

    1942 - Umro je srpski filolog Milan Rešetar, član Srpske Kraljevske akademije, univerzitetski profesor slovenske filologije u Beču i Zagrebu. Proučavao je jezik starih spomenika, dijalekate i akcenate, posebno književnu i kulturnu istoriju rodnog Dubrovnika i bio je najbolji znalac starog dubrovačkog novca. Bio je istaknuti predstavnik dubrovačkog kruga Srba rimokatolika i pristalica integralnog jugoslovenstva. Dela: na srpskom - izdanje "Gorskog vijenca", "Dubrovačka numizmatika", "Nove dubrovačke povelje Stojanovićeva zbornika", "Nikša Zvijezdić, dubrovački kancelar XV veka", "Najstariji dubrovački govor", "Najstarija dubrovačka proza", "Dubrovački zbornik od god. 1520.", "Jezik Marina Držića", na nemačkom - "Čakavština i njene nekadašnje i sadašnje granice", "Štokavski dijalekt", "Dubrovački spomenici XIII-XV veka".

    1957 - Umro je američki filmski glumac Hemfri Deforest Bogart, dobitnik Oskara 1951. za film "Afrička kraljica". Izuzetna popularnost koju je uživao posebno je porasla nakon njegove smrti 1957. Vremenom postao je svojevrsna mitska ličnost istorije kinematografije. Ostali filmovi: "Kazablanka", "Malteški soko", "Duboki san", "Blago Sijera Madre", "Rt Largo", "Imati i nemati", "Pobuna na Kejnu", "Bosonoga kontesa", "Časovi očaja", "Težak pad".

    1965 - Prvi put od osamostaljenja Irske sastali su se premijeri Republike Irske i britanske Severne Irske.

    1969 - Lansiran je sovjetski "Sojuz 4", dan kasnije "Sojuz 5", da bi potom prvi put u orbiti oko Zemlje bila spojena dva vasionska broda s ljudskom posadom.

    1977 - Umro je engleski državnik Robert Entoni Idn, premijer Velike Britanije od 1955. do 1957. Kao ministar za vezu s Društvom naroda pre Drugog svetskog rata zalagao se za sankcije Italiji zbog napada na Etiopiju. Od 1935. do 1938. bio je šef diplomatije i zastupao je "politiku nemešanja" u Španski građanski rat. Dao je ostavku kad je premijer Nevil Čembrlen potpisao Minhenski sporazum, kojim je Čehoslovačka prepuštena Nemačkoj. Ministar spoljnih poslova bio je ponovo od 1941. do 1945. i od 1951. do 1955. u vladama Vinstona Čerčila, posle čijeg je povlačenja 1955. postao premijer i šef Konzervativne stranke. Podneo je ostavku u januaru 1957. zbog neuspele britansko-francusko-izraelske agresije na Egipat u oktobru 1956.

    1977 - Umrla je američka književnica francusko-španskog porekla Anais Nin, čiji su dnevnici remek delo samoanalize i zanimljivo svedočanstvo o modernoj boemiji. Osnovna tema njenih romana je traganje za vlastitim identitetom, a pisala je i po narudžbini erotske priče za kolekcionare erotike. Dela: romani "Požarne lestve", "Kuća incesta", "Zavođenje Minotaura", "Deca Albatrosa", "Šijun u kući ljubavi", zbirka priča "Pod staklenim zvonom", priče "Venerina delta", "Ptičice", studije "D. H. Lorens: neprofesionalna studija", "Roman budućnosti".

    1986 - Vinisio Sereso preuzeo je dužnost predsednika Gvatemale, kao prvi civilni šef te centralnoameričke države posle 16 godina.

    1988 - Umro je sovjetski političar Georgij Maksimilijanovič Maljenkov, koji je 1953. na položaju predsednika vlade nasledio preminulog Staljina. U februaru 1955. dao je ostavku i postao jedan od potpredsednika u vladi Nikolaja Bulganjina, a u junu 1957. smenjen je s funkcije u vladi i isključen iz Politbiroa i Centralnog komiteta vladajuće KP Sovjetskog Saveza, pod optužbom da je učestvovao u zaveri za obaranje Nikite Hruščova.

    1990 - U napadima Azera ubijeno je najmanje 20 jermenskih civila u glavnom gradu Azerbejdžana Bakuu.

    1991 - Umro je srpski filolog Mihailo Stevanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je više od 600 radova. Uređivao je "Srpski dijalektološki zbornik, "Južnoslovenski filolog", "Naš jezik", "Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU", "Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika Matice srpske". Dela: "Savremeni srpskohrvatski jezik", "Đakovački govor", "Funkcije i značenja glagolskih vremena", "Gramatika srpskohrvatskog jezika".

    1991 - U Tunisu su ubijena tri bliska saradnika Jasera Arafata, uključujući Abu Ijada, jednog od osnivača Palestinske oslobodilačke organizacije, što je nanelo ogromnu štetu PLO, jer je bilo očito da je atentator blizak vrhu te organizacije.

    1992 - U okviru Vensovog plana za Krajinu, u Jugoslaviju je stigla prva grupa pripadnika UN. Kasnije je na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN raspoređeno oko 19.000 "plavih šlemova" u Kninskoj krajini, Lici, Kordunu, Baniji, zapadnoj Slavoniji i u Sremsko-baranjskoj oblasti. Mirovne snage UN nisu reagovale prilikom agresije Hrvatske na Zapadnu Slavoniju 1. maja 1995. kao i na Kninsku krajinu, Liku, Kordun i Baniju 4. avgusta 1995.

    1996 - Predsednik Gvatemale Alvaro Arsu je, preuzimajući dužnost šefa države, apelovao na levičarske gerilce da otpočnu pregovore o okončanju građanskog rata koji je 35 godina potresao tu zemlju Srednje Amerike.

    2003 - Desetine hiljada ljudi demonstriralo je u Nikoziji, priredivši najveći protest u istoriji Kipra pod turskom okupacijom, zahtevajući okončanje decenija izolacije.

    2005 - Posle sedam godina putovanja, evropska sonda "Hajgens" uspela je da se spusti na Saturnov mesec Titan i pošalje prve fotografije kontroli leta u Darmštatu.

    2006 - Umrla je američka glumica Šeli Vinters, dobitnica Oskara američke Filmske akademije za sporedne uloge u filmovima "Dnevnik Ane Frank" i "A Patć of Blue". Filmovi: "Mornarov odmor", "Večeras i svake noći", "Crvena reka", "Mesto pod suncem", "Dvostruki život", "Lolita".

    2009 - Umro je Dušan Džamonja, jugoslovenski vajar, poznat po brojnim spomenicima vezanim za NOB. Diplomirao je na zagrebačkoj Akademiji likovnih umetnosti, prvu izložbu imao je 1954. Najčešće je kao materijale koristio bronzu, gvožđe i aluminijum. Njegove skulpture nalaze se na trgovima u Parizu, Londonu i Lisabonu kao i ispred Palate pravde u Briselu.

    2017 - Voz, koji je ujutru iz Beograda krenuo put Kosovske Mitrovice, zaustavljen je popodne u varošici Raška. "Promotivni" voz, kojim je trebalo da posle 18 godina, ponovo započne redovna železnička linija Beograd - Kosovska Mitrovica, zaustavljen je oko 16.30, posle informacije da prištinske vlasti nameravaju da uhapse mašinovođu i osoblje.

    2019 - Preminuo je Miodrag Radovanović Mrgud, srpski glumac. Rođen u Čačku, u Beogradu je prvobitno studirao slavistiku i agronomiju, a završio je Pozorišnu akademiju, docnije preimenovanu u Fakultet dramskih umetnosti. Prvi angažman dobio je 1952. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Ostvario je 154 uloge u pozorištu, na filmu i televizijskim formatima. Posebno je upamćen po ulozi Šicera u filmu, potom seriji "Salaš u malom ritu" ali i po nizu drugih uloga poput Libeka u "Balkan ekspresu", Nikole Pašića u "Kolubarskoj bici", Spiridona u "Boju na Kosovu", Dositeja Obradovića u seriji "Vuk Karadžić".

    - Danas je prvi dan Nove godine prema Julijanskom kalendaru, kojeg se pridržavaju srpska, ruska i još neke pravoslavne crkve, kao i neke stare istočne patrijaršije. Kod Srba je vremenom postalo uobičajeno da taj dan nazivaju - Srpska nova godina.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 248275
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimePon Jan 15, 2024 10:01 am

    Dogodilo se na današnji dan, 15.01.

    Na današnji dan 1804. godine počela je seča srpskih knezova i viđenijih ljudi u Beogradskom pašaluku, posle žalbe knezova turskom sultanu Selimu III zbog zuluma dahija. Uz pomoć jednog trgovca iz Zemuna Dahije su saznale imena knezova koji su potpisali žalbu i za samo tri sedmice pogubili su oko 150 viđenijih ljudi u Srbiji, uključujući Aleksu Nenadovića, Iliju Birčanina, Hadži-Ruvima, Marka Čarapića, Janka Gagića i Hadži-Đeru, pogubljenog šest dana pred početak seče knezova. Dahije su time pokušale da uguše otpor i spreče oslobodilački pokret Srba, ali je seča samo podstakla srpske prvake da ubrzaju dizanje Prvog srpskog ustanka kao i izbor Karađorđa u Orašcu mesec dana kasnije za ustaničkog vožda (vođu).

    Danas je ponedeljak, 15. januar, 15. dan 2024. Do kraja godine ima 350 dana.

    69 - Rimskog cara Servija Sulpikijusa Galbu ubili su na Rimskom forumu pobunjeni pretorijanci, koji su 68. oborili s vlasti i njegovog prethodnika na prestolu Nerona, prinudivši ga na samoubistvo.

    1535 - Engleski kralj Henri VIII uzeo je titulu "poglavara Crkve" u Engleskoj i raskinuo je veze s rimokatoličkom crkvom i papom, koji mu nije dozvolio razvod od Katarine Aragonske i ženidbu Anom Bolen. Majka kraljice Elizabete I Ana Bolen bila je druga od šest žena Henrija VIII, a pogubljena je 1536. pod optužbom za izdaju. Henri VIII se ženio više puta pošto nije imao muških naslednika.

    1559 - Elizabeta Tjudor, ćerka Henrija VIII i Ane Bolen, krunisana je u sabornoj crkvi (katedrala) u Vestminsteru kao engleska kraljica Elizabeta I, nesumnjivo jedna od najznačajnijih ličnosti u istoriji Engleske.

    1582 - Posredovanjem pape Grgura XIII koji je najpoznatiji kao inspirator pokolja hugenota u Francuskoj 1572. (Vartolomejska noć), sklopljen je mir rimokatoličke Poljske i pravoslavne Rusije, kojim je Rusija izgubila izlaz na Baltik.

    1809 - Rođen je francuski ekonomista i politički filozof Pjer Žozef Prudon, čija je doktrina postala osnova kasnijih radikalnih i anarhističkih teorija. Rukovođen geslom - svojina to je krađa, u delu "Šta je svojina" zalagao se za njeno ukidanje. Takođe je smatrao da komunizam guši nezavisnost ljudi. Sintezu jednakosti i nezavisnosti video je u slobodi kao "trećoj formi društva", što je teorijski razradio u delu "Sistem ekonomskih protivrečnosti ili filozofija bede". Njegova dela poslužiće kao predložak za različite radikalne političke koncepcije i na levici i na desnici.

    1891 - Rođen je ruski (sovjetski) pisac Ilja Grigorjevič Erenburg, jedan od najvećih ratnih reportera 20. veka, vrstan poznavalac ruske i zapadnoevropske kulture. Napisao je pedesetak knjiga u kojima je duhovito i živo izlagao vlastita uverenja. Veći deo njegovih dela odraz su čvrstog komunističkog opredeljenja. Dela: "Ljudi, godine, život" zbirke priča "Trinaest lula", "Priče ovih godina", romani "Život i smrt Nikolaja Kurbova", "Neobične pustolovine Hulija Hurenita i njegovih učenika", "Ljubav Žane Nej", "Špekulanti", "Leto 1925. godine", "U Protočnom sokaku", "Moskva suzama ne veruje", "Burni život Lazika Rojtšvaneca", "Dan drugi", "Bez predaha", "Južni vetar", "Oluja", "Pad Pariza", "Deveti talas".

    1905 - Srpskog protu i poznatog borca protiv Turaka Atanasa Petrovića, u narodu poznatog kao pop Taško, jednog od prvaka Srba u tom kraju, Bugari su u Kumanovu ubili iz zasede prilikom povratka iz crkve.

    1918 - Rođen je egipatski državnik Gamal Abdel Naser, predsednik od 1956. do smrti 1970, tvorac modernog Egipta i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih. Bio je jedan od vođa zavereničke vojne organizacije "slobodni oficiri" i inicijator državnog udara u julu 1952. kojim je svrgnut kralj Faruk I. Nacionalizovao je 1956. Suecku kompaniju, a 1958. postao je predsednik Ujedinjene Arapske Republike (unija Egipta i Sirije), koja se raspala 1961. Posle vojne katastrofe Arapa u ratu s Izraelom 1967. dao je ostavku, ali su ga Egipćani referendumom vratili na položaj šefa države.

    1919 - U Berlinu su posle neuspelog ustanka ubijene vođe nemačkog komunističkog pokreta Roza Luksemburg i Karl Libkneht. Likvidirani su prema nalogu nemačkih vlasti i ubice su ostale nekažnjene.

    1920 - Na trećoj konferenciji balkanskih socijaldemokratskih partija u Sofiji osnovana je Balkanska komunistička federacija - Savez komunističkih partija Bugarske, Grčke, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Rumunije - kao deo Komunističke internacionale.

    1929 - Rođen je afroamerički baptistički sveštenik Martin Luter King, vođa pokreta protiv rasizma. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1964. Postoji ocena FBI prema kojoj je on "opasnost za američko društvo" što možda jeste nagoveštaj odakle potiče njegov ubica. Nezavisna istraga je ustanovila da čovek optužen za atentat na Kinga i osuđen na 99 godina robije, nikako nije mogao da počini ubistvo.

    1942 - U Londonu je u Drugom svetskom ratu potpisan nacrt Balkanske unije, sporazum grčke i jugoslovenske izbegličke vlade o uzajamnoj pomoći u borbi za obnovu monarhije.

    1943 - Amerikanci su posle višemesečnih ogorčenih vazdušnih, pomorskih i kopnenih borbi izbacili u Drugom svetskom ratu japanske trupe sa strateški važnog pacifičkog ostrva Gvadalkanal. Time je zaustavljeno napredovanje imperijalnog Japana prema Australiji.

    1969 - Poleteo je sovjetski kosmički brod "Sojuz 5" s trojicom kosmonauta, koji se potom spojio sa "Sojuzom 4" lansiranim prethodnog dana, što je bilo prvo spajanje kosmičkih letelica s ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje.

    1971 - Asuansku branu u Egiptu na reci Nil otvorili su egipatski predsednik Anvar el Sadat i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza Nikolaj Podgorni. Radovi na tom kapitalnom objektu hidroenergentskog i melioracionog sistema trajali su 11 godina.

    1973 - Izraelski premijer Golda Mejr razgovarala je u Vatikanu s papom Pavlom VI, postavši tako prvi predsednik vlade jevrejske države koji se susreo s poglavarom rimokatoličke crkve.

    1986 - Sovjetski lider Mihail Gorbačov saopštio je plan za "oslobađanje Zemlje od nuklearnog oružja za 15 godina".

    1992 - Države članice EZ odlučile su da "otvore proces priznavanja Slovenije i Hrvatske". Istog dana to su učinile Austrija, Belgija i Velika Britanija.

    1993 - SAD su naredile pomorsku blokadu Haitija, pravdajući to opasnošću "masovnog gubitka života u moru" zbog talasa izbeglica iz te zemlje u Karipskom moru.

    1996 - Teško oboleli premijer Grčke Andreas Papandreu podneo je ostavku.

    1998 - Milo Đukanović je preuzeo dužnost predsednika Crne Gore.

    2001 - Započela je s radom Vikipedija, svojevrsna, istina nepouzdana, on lajn enciklopedija. Njen osnivač Amerikanac Džimi Vejls nameravao je da ubrza njenu prethodnicu Nupediju, čiji su okviri bili prestrogi jer se od saradnika tražilo da imaju doktorat iz područja o kojem pišu, a tekstovi su morali da prolaze kroz nekoliko faza provera. Prvobitna Vejlsova Vikipedija imala je isključivo verziju na engleskom.

    2004 - Novčanice s likom Sadama Huseina prestale su da važe kao legalno sredstvo plaćanja u Iraku.

    2006 - Socijalistkinja Mišel Bašele postala je prva žena predsednik u istoriji Čilea.

    2006 - Umro je kuvajtski emir šeik Džaber al Ahmed al Sabah, koji se na čelu države nalazio se od 1977, kada je nasledio presto, kao trinaesti vladar dinastije koja upravlja Kuvajtom 245 godina.

    2006 - Američka svemirska sonda "Stardast", s važnim prvim uzorcima kometne i međuzvezdane prašine, uspešno se spustila u pustinji u američkoj saveznoj državi Juti.

    2007 - Umro je Bo Jibo, poslednji od "osmorice besmrtnih". Veteran kineske komunističke revolucije 1949. ministar finansija i potpredsednik vlade. Za vreme kulturne revolucije (1966-76) proveo je 10 godina u zatvoru, da bi 1978. bio rehabilitovan. Bo je poslednji od "osmorice besmrtnih", grupe revolucionarnih veterana, među kojima je bio i kineski lider Deng Sjaoping, koji je vodio Kinu kroz ekonomske reforme 1979. i previranja krajem osamdesetih 20 veka. Veruje se da je Bo, u leto 1989. podržao odluku da se pošalje vojska radi gušenja demonstracija na trgu Tjenanmen.

    2009 - Evropski parlament usvojio je Rezoluciju o proglašenju 11. jula "Evropskim danom uspomene na žrtve genocida u Srebrenici". Predlog rezolucije su podneli poslanici evropskih liberala, Izvestilac za Srbiju u EP Jelko Kacin i potpresednica EP Dijana Volis a inicijativa je došla od udruženja žrtava Srebrenice i verskog starešine bosanskih muslimana Mustafe Cerića.

    2012 - Kragujevački alpinista Dragan Jovović osvojio je Južni pol, najjužniju tačku naše planete. Jovović je prvi Srbin koji je osvojio Južni pol.

    2014 - Novosadski Egzit (Exit) proglašen je za najbolji evropski festival na dodeli Evropskih festivalskih nagrada (EFA) u Groningenu, Holandija. Više od 360 festivala iz 34 zemlje učestvovalo je u konkurenciji, a u glasanju je učestvovalo više od 620.000 ljudi. O pobedniku su zajednički odlučivali glasovi publike i žirija EFA.

    2018 - U zvaničnu posetu Srbiji došao je predsednik vlade Japana Šinzo Abe. Bila je to prva delegacija tog ranga iz Japana nakon tri decenije.

    2019 - Objavljeno je da je na kineskoj sondi na Mesecu proklijalo seme pamuka, uljane repice i krompira. Misija Čange 4, lansirana je decembra 2018, a našla se na površini Meseca početkom januara 2019. Objavljene su fotografije samo samo semena pamuka. Misija je inače nazvana Čange po imenu kineskog božanstva Meseca.

    2021 - Broj umrlih od korona virusa u svetu premašio je dva miliona. Prema podacima sajta za praćenje pandemije "worldometers" u svetu su do tada kao posledica kovida-19 umrle ukupno 2.000.223 osobe. Prema istom izvoru, u tom momentu u svetu je tim virusom bilo zaraženo 93.443.135 lica. Najviše mrtvih bilo je u SAD, 397.264 osobe.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 248275
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeUto Jan 16, 2024 8:22 am

    Dogodilo se na današnji dan, 16-01.

    Na današnji dan 1908. godine u Beogradu je otvoren hotel "Moskva", podignut na Terazijama, na mestu gde se ranije nalazila kafana "Velika Srbija". Zdanje u stilu secesije, projektovali su srpski arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Petrograda u Rusiji.

    Danas je utorak, 16. januar, 16. dan 2024. Do kraja godine ima 349 dana.

    1547 - Ivan Grozni je u Moskvi krunisan za cara Rusije. Vladari Rusije do tada su nosili titule velikih kneževa. S ciljem stvaranja jake centralizovane države ojačao je samodržavlje i suzbijao je samovolju boljara. Reforme je sprovodio svim sredstvima, zbog čega je dobio nadimak "Grozni" (u značenju "strašni", "silni"). Podigao je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a 1584. je radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom izgradio grad Arhangelsk na ušću Severne Dvine u Belo more. Potukao je Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, tako da je Rusija ovladala celim vodenim putem Volge, a potom je pripojio Sibir.

    1581 - Engleski parlament izglasao je stroge mere protiv rimokatolika, učvršćujući prevlast nacionalne anglikanske crkve.

    1749 - Rođen je italijanski pisac Vitorio Alfijeri, rodoljubivi pesnik i dramski pisac. Završio je Vojnu akademiju u Torinu, i potom je proputovao veći deo Evrope, upoznavši se s delima značajnih mislilaca, uključujući Voltera, Rusoa, Monteskjea. Dela: tragedije "Saul", "Orest", "Marija Stjuart", "Filip", "Kleopatra", "Antigona", "Mira", rasprava "O tiraniji", autobiografski spis "Život Vitorija Alfijerija".

    1778 - Francuska je priznala nezavisnost SAD. U trenutku priznanja SAD su još vodile rat za oslobođenje od britanske kolonijalne uprave.

    1794 - Umro je engleski istoričar Edvard Gibon, čije je delo "Opadanje i propast Rimskog carstva", u kojem je obuhvatio istoriju Rima i Vizantije od drugog do 15. veka, jedno od prelomnih u svetskoj istoriografiji.

    1864 - U nastojanju da prigrabi Šlezvig i Holštajn, nemački kancelar Oto fon Bizmark pridobio je do tada neprijateljski Beč i dve sile su ultimativno zatražile od Danske da ukine tek izglasani ustav koji je učvrstio njene veze s tim pokrajinama. U ratu koji je ubrzo izbio Danci su poraženi, a sporna vojvodstva pripala su Pruskoj.

    1891 - Umro je francuski kompozitor Leo Delib, romantičarski stvaralac koji je među prvima komponovao simfonijski balet i razvijao ga do pantomime. Komponovao je i opere i operete, lake, dopadljive i elegantne melodike. Ispoljavao je melodijsku fantaziju i smisao za instrumentalne efekte. Dela: baleti "Kopelija", "Silvija", opera "Lakme".

    1920 - U Parizu je održan prvi sastanak Saveta Društva naroda, ali bez učešća SAD, čiji je predsednik Vudro Vilson odlučujuće doprineo stvaranju te međunarodne organizacije. Prethodno je američki senat odbio da ratifikuje Versajski mirovni ugovor sklopljen posle Prvog svetskog rata, čime je Vilson dezavuisan a SAD su trajno ostale van Društva naroda.

    1920 - U SAD je stupila na snagu zabrana proizvodnje i prodaje alkohola, što je podstaklo lavinu korupcije i kriminala.

    1924 - Rođen je srpski pisac Aleksandar Tišma, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije umetnosti u Berlinu. Njegova dela prevođena su na dvadesetak jezika, a i sam se bavio prevođenjem sa mađarskog i nemačkog. Dela: zbirke pesama "Naseljeni svet", "Krčma", knjige pripovedaka "Krivice", "Nasilje", "Povratak miru", "Škola bezbožništva", romani "Za plavom devojkom", "Knjiga o Blamu", "Upotreba čoveka", "Vere i zavere", zbirka putopisa "Drugde".

    1927 - Umro je srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Srpskog geografskog društva, profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, predsednik Srpske kraljevske akademije, počasni doktor pariske Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Veoma su značajni njegovi radovi o morfologiji i hidrografiji Dinarskog krša i drugih kraških predela, tektonici i glacijaciji planina Balkanskog poluostrva, studije o Jadranskom primorju, balkanskim kotlinama i poljima, Šumadiji i Panonskom basenu i o migracijama jugoslovenskih naroda. Odigrao je izuzetnu ulogu kao savetnik srpske delegacije na mirovnim pregovorima u Parizu (Versaju) posle Prvog svetskog rata. Dela: "Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije", "Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva", "Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje", "Geomorfologija", "Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja", "Geografska karta Jugoslavije".

    1933 - Rođena je američka književnica Suzan Zontag, autor književnih dela, romana i eseja o savremenoj kulturi, politici i raznim društvenim fenomenima. Dela: romani "Dobrotvor", "Smrtna oprema", eseji "Protiv interpretacije", "Stilovi radikalne volje", "Izlet u Hanoj", "Ja, i tako dalje", "O fotografiji", "Bolest kao metafora".

    1944 - Američki general Dvajt Ajzenhauer postavljen je za glavnokomanđućeg zapadnih savezničkih snaga. Od njega je istovremeno zatraženo da sačini plan o otvaranju drugog fronta u Zapadnoj Evropi s ciljem borbe protiv nemačkih trupa, s kojima, su, uz snage pojedinih pokreta otpora, tada u Evropi ratovale jedino sovjetske jedinice.

    1945 - U Ardenima je pobedom savezničkih snaga pod komandom generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija, koje su prethodno zahvatile u klešta nemačke divizije, nanesen odlučujući poraz Nemcima na Zapadnom frontu, čime je pokopan poslednji pokušaj Adolfa Hitlera da izmeni ishod Drugog svetskog rata.

    1957 - Umro je italijanski dirigent Arturo Toskanini, snažna umetnička ličnost, izvanredne memorije i izuzetne sugestivnosti, verovatno najveći dirigent 20. veka. Dirigovao je u milanskoj Skali i Metropoliten operi u Njujorku gde je organizovao i simfonijski orkestar.

    1969 - U centru Praga spalio se češki student Jan Palah u znak protesta nakon što su Čehoslovačku u avgustu 1968. okupirale snage Varšavskog pakta.

    1969 - Sovjetski kosmonauti u svemirskim brodovima "Sojuz 4" i "Sojuz 5" prvi put u istoriji spojili su dve letelice s ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje.

    1979 - Šah (car) Irana Reza Pahlavi napustio je svoju zemlju pod pritiskom islamskih teokrata koji su preuzeli vlast.

    1987 - Šef Komunističke partije Kine Hu Jaobang podneo je ostavku, prihvativši krivicu za političke greške koje su izazvale studentske nemire, a funkciju generalnog sekretara preuzeo je Džao Cijang.

    1991 - Snage predvođene SAD započele su u Zalivskom ratu operaciju "Pustinjska oluja" masovnim vazdušnim udarima po vojnim i industrijskim ciljevima u Iraku i Kuvajtu, 19 časova posle isteka ultimatuma UN Bagdadu.

    1993 Dogodio se masakr u Skelanima. U zoru tog dana pripadnici tzv armije Bosne i Hercegovine iz Srebrenice upali su u Skelane i obližnje zaseoke, kada je ubijeno 69 a povređeno 175 lica, isključivo Srbi, meštani. Među žrtvama su bile 34 žene i petoro dece. U logor u Srebrenici odvedeno je 30 meštana, pri čemu je 19 tamo ubijeno a petoro se vode kao nestali.

    1994 - Radikalni crnački Panafrički Kongres odustao je od oružane borbe tri meseca uoči prvi sverasnih izbora u Južnoj Africi.

    1998 - U eksploziji metana u rudniku "Soko" u Čitluku kod Sokobanje poginulo je 29 rudara.

    1999 - Šef misije OEBS na Kosovu i Metohiji Vilijam Voker optužio je srpske snage da su masakrirale 45 nenaoružanih Albanaca u selu Račak. Reč je bila o pripadnicima terorističke takozvane "Oslobodilačke vojske Kosova".

    2002 - U erupciji vulkana Njiragongo u Demokratskoj Republici Kongo razoren je grad Goma i poginulo je najmanje 50 ljudi, a posle tri dana u tom gradu eksplodirala je benzinska pumpa, najverovatnije pošto je užarena lava prodrla u podzemne takove, što je usmrtilo još oko 100 ljudi.

    2003 - Američki šatl "Kolumbija" poneo je u svemir prvog izraelskog astronauta, ali se letelica raspala 1. februara pri povratku na Zemlju, što nije preživeo niko od sedam ljudi u njoj.

    2004 - Ustavni sud Španije zabranio je baskijsku separatističku partiju Batasuna, optuživši je za povezanost s terorističkom organizacijom ETA. Batasuna je prva politička stranka zabranjena u Španiji od 1975.

    2006 - Elen Džonson Serlif položila je zakletvu kao novi predsednik Liberije i tako je postala prva žena predsednik države na afričkom kontinentu.

    2007 - Umro je Rudolf August Etker, "Kralj pudinga". Od fabrike za prašak za pecivo stvorio je giganta koji je zapošljavao 23.000 ljudi i ostvarivao ogromne obrte. U svet biznisa Etker je ušao 1944. godine, kada je nasledio očuha. Proširio je porodični posao i na proizvodnju hrane i piva, zatim bankarstvo i hemijsku industriju, hotelijerstvo, pa i brodarstvo. Etker je bio i strastveni sakupljač antikviteta i umetničkih dela. Poklonio je rodnom Bilefeldu umetničku galeriju.

    2007 - Više od 100 Iračana poginulo je a preko 190 ih je ranjeno u nekoliko odvojenih napada u Bagdadu. U eksploziji automobila-bombe na ulazu na univerzitet poginulo je 65 ljudi a 110 je ranjeno, većinom studenata. Nekoliko minuta kasnije bombaš-samoubica je sebe digao u vazduh kraj drugog ulaza u univerzitet dok su ljudi bežali od prve eksplozije.

    2009 - Umro je Bogdan Tirnanić Jedan od najoriginalnijih autora srpskog novinarstva i publicistike, filmski kritičar i kolumnista. Rođen u Beogradu, novinarstvom je počeo da se bavi šezdesetih 20. v. Bio je urednik avangardnog omladinskog časopisa "Susret", glavni urednik "RTV revije", urednik kulturne rubrike magazina "NIN", glavni urednik časopisa "Nju moment". Objavljivao je i u "Politici", "Borbi", "Dnevnom telegrafu". Dobitnik je nagrada "Laza Kostić", "Jug Grizelj", "Veselko Tenžera". Uživao je retku popularnost kod široke čitalačke publike. Knjige: "Beograd za početnike", "Coca-Cola art", "Crni talas". Uloge: "Rani radovi" Želimira Žilnika ("Zlatni medved" u Berlinu), "Zbog jedne divne crne žene", serija "Otpisani". Koscenarista je filmova "Dečko koji obećava", "Poslednji krug u Monci".

    2014 - Preminuo je Hiro Onoda, japanski obaveštajni oficir koji je odbio da se preda kada je Japan kapitulirao 1945. uveren da je informacija o kapitulaciji propagandna laž. Onoda se skrivao na filipinskom ostrvu Lubang do 1974. godine. "Ratna dejstva" prekinuo je pošto su japanske vlasti 1974. uputile njegovog pretpostavljenog oficira iz vremena Drugog svetskog rata koji mu je naredio da obustavi otpor. Autor je više knjiga među kojima je najpoznatija autobiografija: "Nema predaje: Moj tridesetogodišnji rat"

    2016 - SAD su ukinule sankcije Iranu pošto je američki predsednik Barak Obama potpisao izvršnu odredbu nakon što je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila da je Teheran ispunio sve mere dogovorene u julu. EU je, takođe, istog dana, saopštila da ukida ekonomske sankcije Iranu.

    2018 - Oliver Ivanović čelnik Građanske inicijative Srbija-demokratija-pravda, ubijen je u atenatu u Kosovskoj Mitrovici, ispred prostorija te političke organizacije. Ivanović je bio jedan političkih prvaka kosovsko-metohijskih Srba, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju 2008-2012, u Vladi Srbije, i član Koordinacionog centra za KiM.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 248275
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeSre Jan 17, 2024 8:37 am

    Dogodilo se na današnji dan, 17.01.

    Danas je sreda, 17. januar, 17. dan 2024. Do kraja godine ima 348 dana.

    1377 - Papa Grgur XI vratio je središte rimokatoličkih poglavara u Rim iz Avinjona. U Avinjonu su pape stolovale od 1309. kao posledica ponižavajućeg poraza pape Bonifacija VIII 1303. u sukobu s francuskim kraljem Filipom IV Lepim, posle pokušaja vatikanske kurije da papskoj vlasti potčini svetovne vladare.

    1601 - Španska prestonica premeštena je iz Madrida u Valjadolid.

    1706 - Rođen je američki političar i fizičar Bendžamin Frenklin, borac za američku nezavisnost, jedan od tvoraca "Deklaracije o nezavisnosti". Najpoznatiji je po pronalasku gromobrana. Bio je štampar, knjižar, novinar, guverner Pensilvanije, poslanik u Londonu i Parizu, član Kraljevskog društva u Londonu. Osnovao je prvu javnu čitaonicu u Americi, filozofsko društvo Pensilvanije i "Akademiju" koja je prerasla u Pensilvanijski univerzitet. Učestvovao je u pisanju ustava SAD. Dokazao je postojanje pozitivnog i negativnog elektriciteta, pronašao gromobran i otkrio tok i karakteristike Golfske struje. Dela: "Novi eksperimenti i opažanja o elektricitetu", "Život Bendžamina Frenklina".

    1773 - Engleski moreplovac Džejms Kuk je brodom "Rezolušn" prvi prešao Antarktički krug.

    1820 - Rođena je engleska književnica irskog porekla Ana Bronte, najmlađa od triju sestara spisateljica. Dela: romani "Agnes Grej", "Stanarka Vajldfel Hola".

    1834 - U Kragujevcu su izašle "Novine srbske", prvi srpski informativni list štampan u zemlji ali i službeno glasilo tadašnje Kneževine Srbije (Knjažestva). Prvi urednik bio je Dimitrije Davidović, nacionalni radnik, rodonačelnik srpskog novinarstva.

    1863 - Rođen je ruski pozorišni glumac, teatrolog i režiser Konstantin Sergejevič Stanislavski, osnivač Hudožestvenog teatra u Moskvi 1898. na čijem čelu se, kao umetnički rukovodilac, nalazio do kraja života. U režiji i glumi insistirao je na takozvanom pozorišnom realizmu. Osnovni princip njegove teorije jeste da glumac uvek mora istinski da proživljava ulogu. Njegova koncepcija, poznata kao "Sistem Stanislavskog" - imala je i ima mnoštvo sledbenika. Dela: "Moj život u umetnosti", "Glumčev rad nad sobom".

    1863 - Rođen je engleski državnik Dejvid Lojd Džordž, nekoliko puta premijer Velike Britanije. Ograničio je 1911. vlast Gornjeg doma Parlamenta. Pripadao je levom krilu Liberalne partije, kasnije postaje njen šef. Između 1906. i 1911. utemeljio je englesko radničko zakonodavstvo: osmočasovni rad za teže poslove, sistem penzija, pomoć u slučaju bolesti, povrede na radu i nezaposlenosti. U spoljnoj politici je odlučno branio interese britanske imperije i zalagao se za jače angažovanje na evropskom kontinentu u Prvom svetskom ratu, uključujući otvaranje savezničkog fronta na Balkanu. Bio je jedan od glavnih učesnika mirovne konferencije u Versaju i znatno je uticao na prilike u posleratnoj Evropi. Napisao je memoare "Dvadeset pet godina", u kojima je obuhvatio period od 1892. do 1916.

    1876 - Umro je srpski slikar Pavle Simić, koji je najviše oslikavao ikonostase, uglavnom na prostoru današnje srpske Vojvodine. Najpoznatija dela: "Majski sabor 1848.", "Ilija Birčanin predaje harač", "Hadži-Ruvim", "Hadži-Đera", "Nemanjina smrt", "San sv. Save", portreti "St. Jovanović", "J. Probojčević", "Milica Stojadinović Srpkinja", "Žena s belim okovratnikom".

    1880 - Rođen je američki filmski režiser kanadskog porekla Mikal Sinot, poznat kao Mak Senet, jedan od najznačajnijih autora burlesknih komedija u periodu nemog filma. Promovisao je niz glumaca, uključujući Čarlija Čaplina.

    1912 - Ekspedicija engleskog istraživača, pomorskog kapetana Roberta Skota je stigla na Južni pol, mesec dana posle ekspedicije Norvežanina Roalda Amundsena. Skot i preostala četiri člana njegove ekspedicije su umrli od gladi i hladnoće pri povratku s Južnog pola.

    1919 - Poljski kompozitor Ignac Jan Paderevski, pijanista svetskog glasa, postao je prvi predsednik vlade Poljske, uspostavljene posle završetka Prvog svetskog rata. On je uspeo da ubedi predsednika SAD Vudroa Vilsona da u svoj plan od "14 tačaka", koji je postao osnov Versajskog mirovnog ugovora, unese odredbu o nezavisnosti Poljske.

    1929 - Pojavio se Mornar Popaj, delo američkog strip autora Elsia Segara. Popaj se prvi put se pojavio u stripu "Timbl teatar" kao novi lik u stripu koji je prethodno Segar radio desetak godina.

    1931 - Rođen je Peđa Ristić, arhitekta, profesor na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju. Bio je poznat po projektima crkvenih zdanja. Po njegovim nacrtima sagrađeno je više od 150 hramova, među kojima su crkva u Trebinju po testamentu Jovana Dučića, Saborni hram u Podgorici, crkva u Apatinu, na Ravnoj gori, Birmingemu, Hanoveru, Sidneju.

    1938 - Jugoslovenski predsednik vlade Milan Stojadinović sastao se u Berlinu s vođom nacističke Nemačke Adolfom Hitlerom. Stojadinoviću je tada obećana podrška celovitosti njegove zemlje, suprotstavljanje restauraciji Habzburga, savez protiv boljševizma i mađarskog revanšizma, široka ekonomska saradnja, kao i da se neće stvarati savez s Italijom opasan za Kraljevinu Jugoslaviju.

    1942 - Rođen je američki bokser afričkog porekla Kasijus Klej, poznat kao Muhamed Ali, jedini koji je tri puta osvajao titulu prvaka sveta u teškoj kategoriji.

    1944 - Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu kod Monte Kasina počele proboj nemačke "Gustavljeve linije". U žestokim borbama u Apeninima razoren je i gradić Kasino i prastari benediktinski manastir, koji je 529. podigao osnivač tog rimokatoličkog reda Sveti Benedikt od Nursije. Monte Kasino je bio centar Benediktinskog reda i središte prebogate arhive, biblioteke i riznice.

    1945 - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Varšavu, posle više od pet godina nemačke okupacije.

    1959 - Stvaranjem unije republika Senegal i Francuski Sudan doneta je odluka o osnivanju federalne države Mali, koja je stupila na snagu u aprilu 1959. Današnji Mali odgovara teritoriji bivšeg Francuskog Sudana pošto se Senegal odvojio već u avgustu 1960.

    1961 - Ubijen je kongoanski državnik Patris Lumumba, prvi predsednik Vlade nezavisnog Konga, tvorac nezavisnosti te zemlje i jedan od simbola "crne Afrike". Predsednik vlade Konga postao je juna 1960, po sticanju suverenosti, ali je smenjen 5. septembra. Prilikom bega na istok zemlje 1. decembra je uhapšen. Ubijen je u Katangi, tada otcepljenoj inače najbogatijoj provinciji Konga, koju je vodio Moiz Čombe. Iza ubistva su stajale zapadne tajne službe. Upamćen je i kao nadahnuti pesnik.

    1964 - Umro je srpski slikar Đorđe Andrejević Kun, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Pre Drugog svetskog rata je najviše slikao socijalne motive. Kao učesnik građanskog rata u Španiji od 1936. do 1939. i NOP-a od 1941. motive iz rata. Radio je velike kompozicije, portrete, mrtve prirode i figure, crteže, gravire, grafičke mape ("Krvavo zlato", "Za slobodu", "Partizani").

    1966 - Iznad Španije su se sudarili američki bombarder tipa "B-52" i teretni avion za snabdevanje gorivom, pri čemu je poginulo osam ljudi, a bombarder je prinuđen da u Atlantski okean baci hidrogensku bombu, koja nije eksplodirala.

    1991 - Vazduhoplovstvo SAD i zapadnih saveznika je u Zalivskom ratu, u operaciji "Pustinjska oluja", izvelo drugi i treći talas masovnog bombardovanja ciljeva u Iraku i Kuvajtu pod okupacijom iračke armije.

    1994 - U zemljotresu u Los Anđelesu poginula je 61 osoba.

    1995 - U zemljotresu koji je pogodio šire područje japanskog grada Kobe poginulo je više od 6.400 ljudi, a materijalna šteta je procenjena na 85,5 milijardi dolara.

    1997 - U Dablinu je sud proglasio prvi razvod braka u istoriji Irske, na osnovu zakona odobrenog na referendumu, čemu se žestoko protivila katolička crkva.

    1998 - Predsednik SAD Bil Klinton prinuđen je da, kao prvi šef države u američkoj istoriji, svedoči u svoju odbranu povodom optužbe Pole Džons za seksualno uznemiravanje.

    2002 - Umro je španski pisac Kamilo Hose Sela, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1989. Eksperimentišući jezikom i literarnim tehnikama, napisao je oko 70 knjiga, uključujući romane "Porodica Paskala Duartea", "Košnica", "Put u Alkariju" i "Mazurka za dva mrtvaca", kratke priče, putopise, eseje, poeziju i "Tajni rečnik" zabranjenih reči na španskom jeziku.

    2005 - Umro je kineski političar Džao Cijang, bivši generalni sekretar KP Kine, koji je smenjen 1989. godine zbog suprotstavljanja nasilnom gušenju demonstracija na Trgu Tjenanmen.

    2007 - Umro je američki satiričar Artur - Art Buhvald dobitnik Pulicerove nagrade 1982. Karijeru je izgradio u Parizu, gde je prvu kolumnu pisao za evropsko izdanje lista "Njujork herald tribjun". Od 1962. piše kolumnu za "Vašington post", koju je preuzimalo čak 550 listova širom sveta. "Ako napadate establišment dovoljno dugo i dovoljno snažno, učiniće vas njihovim članom" - jedna je od njegovih poznatih misli. Objavio je više od 30 knjiga, od kojih jednu na samrtnoj postelji: "Suviše rano da se kaže zbogom".

    2008 - Preminuo je Bobi Fišer, šahovski velemajstor, bivši prvak sveta u šahu i jedan od najboljih šahista u istoriji. Titulu svetskog prvaka osvojio je 1972. u Rejkjaviku, pobedom nad Spaskim, a kruna mu je oduzeta tri godine docnije, pošto je odbio meč protiv izazivača Karpova. Kada je 1956. kao trinaestogodišnjak, postao juniorski prvak SAD, proglasen je za "čudo od deteta" a već naredne godine trijumfovao je na Otvorenom prvenstvu SAD. Titulu velemajstora osvojio je sa 15 godina. Šahu se vratio 1992. kada je na Svetom Stefanu i u Beogradu odigrao revanš protiv Spaskog. Vlada SAD optužila ga je tada zbog kršenja sankcija protiv Srbije (SRJ) što je Fišer javno ismejao doslovno pljunuvši na tekst optužbe. Nakon osmomesečnog pritvora u Japanu, zbog zahteva SAD za deportaciju, 2005. dobio je islandsko državljanstvo, pa je ostatak života proveo u Rejkjaviku.

    2017 - Stejt department potvrdio je da su SAD uvele sankcije predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku. Ministarstvo finanansija SAD, odnosno Kancelarija za kontrolu strane imovine, uvelo je sankcije predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku navodeći da je razlog "opstruiranje primene Dejtonskog sporazuma".


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 248275
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeČet Jan 18, 2024 9:40 am

    Dogodilo se na današnji dan, 18.01.

    Na današnji dan 1939. godine od povreda je umro srpski lekar Dragiša Mišović, dva dana posle sudara u Beogradu između tramvaja i automobila kojim je prevožen u zatvor. Njegova sahrana u Čačku, kojoj je prisustvovalo više od 10.000 ljudi, bila je jedna od najvećih komunističkih manifestacija u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Tokom studija u Francuskoj postao je član KP Francuske i predsednik udruženja "Clarte" (Svetlost), zbog čega mu je ukinuta stipendija pa je medicinu završio u Pragu. Premda krhkog zdravlja, istakao se u borbi protiv lične vlade Kralja Aleksandra i bio je veoma aktivan od 1936. do 1938. u stvaranju takozvanog Narodnog fronta.

    Vremeplov-Na današnji dan  _1173610


    Danas je četvrtak, 18. januar, 18. dan 2024. Do kraja godine ima 347 dana.

    1535 - Španski osvajač Francisko Pizaro osnovao je Limu, glavni grad Perua.

    1654 - Vođa zaporoških kozaka hetman Bogdan Hmeljnicki je posle pobede nad poljskom vojskom priznao vrhovnu vlast moskovskog cara, čime se Ukrajina ujedinila s Rusijom. Kozački ustanak izbio je u aprilu 1648. i ubrzo su mu se priključili seljaci, gradsko stanovništvo i pravoslavno sveštenstvo, ogorčeni nasiljem Poljaka koji su u Ukrajini nasilno pokatoličavali i prevodili na uniju pravoslavne vernike.

    1689 - Rođen je francuski politički mislilac Šarl Luj Monteskje, s Volterom, Rusoom i Didroom - duhovni i intelektualni vesnik Francuske revolucije. U alegoriji "Persijska pisma" prikazao je francusko društvo 18. veka kao istočnjačku despotiju, a u najznačajnijem delu "Duh zakona" razvio je teoriju o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku - koja je postala temelj parlamentarnih demokratija.

    1778 - Engleski moreplovac Džejms Kuk otkrio je Havaje, koje je nazvao Sendvička ostrva.

    1871 - Pruski kralj Vilhelm I proglašen je u Versaju kod Pariza prvim carem ujedinjenog Nemačkog carstva. Pod vođstvom kancelara Ota fon Bizmarka Pruska je ujedinila razne nemačke države. Nemačka je tada nametnula mirovni ugovor poraženoj Francuskoj preotevši joj Alzas i Lorenu (Lotaringiju).

    1879 - Uspostavljeni su diplomatski odnosi između Srbije i Italije. Kneževina Srbija je tada otvorila poslanstvo u Rimu.

    1882 - Rođen je engleski pisac Alen Aleksander Miln, autor veoma popularnih romana za decu. Dela: romani "Kad smo bili vrlo mladi", "Vini Pu", "Kuća na Puovom uglu", "Sad nas je šestoro".

    1886 - Rođen je francuski vajar i slikar ruskog porekla Antoan Pevzner, jedan od najistaknutijih predstavnika pokreta ruskih konstruktivista. Studirao je u Kijevu i Petrogradu, a u Francusku je emigrirao 1923. Stvarao je u maniru apstraktnog konstruktivizma.

    1892 - Rođen je američki filmski glumac, simpatični debeljko Oliver Norvel Hardi, čiji neponovljivi gegovi u paru sa Stenom Lorelom i sada zasmejavaju publiku širom sveta. Filmovi: "Mi iz Oksforda", "Dva dobra drugara", "Fra đavolo", "Veliki posao", "Udri brigu na veselje", "Naša žena", "Na divljem zapadu".

    1904 - Rođen je američki filmski glumac engleskog porekla Arčibald Aleksander Lič, poznat kao Keri Grant, koji se iskazao kao sjajan komičar u komedijama Hauarda Hoksa, ali i kao tumač karakternih rola u filmovima Alfreda Hičkoka. Filmovi: "Plava Venera", "Strašna istina", "Samo anđeli imaju krila", "Filadelfijska priča", "Osumnjičen", "Ozloglašena", "Dan i noć", "Majmunska posla", "Drž'te lopova!", "Sever-severozapad", "Šarada".

    1909 - Rođen je srpski pisac Oskar Davičo, koji je između dva svetska rata pripadao grupi pisaca nadrealista izrazito leve orjentacije. U vreme nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu interniran je u Italiju, odakle je 1943. pobegao i priključio se partizanima. Dela: zbirke pesama "Višnja za zidom", "Nastanjene oči", Flora", "Tropi", "Kairos", "Trema smrti", romani "Pesma", "Beton i svici", "Radni naslov beskraja", "Ćutanje", "Gladi", "Tajne", "Bekstva", "Zavičaji", "Gospodar zaborava".

    1913 - Rođen je američki pozorišni i filmski glumac Dejvid Denijel Kaminski, poznat kao Deni Kej, sjajan komičar, koji se angažovao i u UNICEF-u, agenciji UN za pomoć deci. Filmovi: "Čudo od čoveka", "Momak iz Bruklina", "Pesma se rodila", "Tajni život Voltera Mitija", "Revizor", "Ludi podvig".

    1919 - Francuski predsednik vlade Žorž Klemanso otvorio je Versajsku mirovnu konferenciju posle pobede sila Antante nad Centralnim silama u Prvom svetskom ratu. Na skupu predstavnika 27 država pobednica pravo odlučivanja imale su samo Velika Britanija, Francuska, SAD i Italija. Ostale zemlje su u raspravi učestvovale jedino o pitanjima koja su ih se direktno ticala, dok su pobeđenim državama ultimativno nametnuti uslovi. Mirovnim ugovorom potpisanim 28. juna 1919. Nemačka je preuzela odgovornost za rat, obavezala se na isplatu ratne štete i zabranjeno joj je naoružavanje. Stvorene su nove države Poljska, Mađarska, Čehoslovačka, Estonija, Letonija, Litvanija i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

    1936 - Umro je engleski pisac Radjard Kipling, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1907. majstor kratkih priča u kojima su s puno efekta isprepleteni humor i užas. Prikazivao je život u Indiji, u kojoj je i rođen. Imao je izuzetan smisao za svet dece ali i životinja. Dela: "Knjiga o džungli", "Hrabri kapetan", "Kim", "U belom i crnom", "Priče za decu", "Izistinske priče".

    1943 - Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu, posle sedam dana ogorčenih borbi s nemačkim snagama, uspele da olabave obruč oko Lenjingrada koji su Nemci stvorili 16 meseci ranije.

    1977 - U najgoroj železničkoj nesreći u Australiji, u Sidneju je poginulo najmanje 80 ljudi kad je lokomotiva udarila u most koji je potom pao na putnički voz.

    1991 - Skupština Jordana osudila je vazdušne napade na Irak u operaciji "Pustinjska oluja" i pozvala je arapske i islamske zemlje na akciju protiv interesa SAD i država koje učestvuju u masovnom bombardovanju iračkih ciljeva. Istog dana Irak je ispalio osam raketa tipa "skad" na Izrael.

    1996 - Vladajući PASOK izabrao je za grčkog predsednika vlade Kostasa Simitisa, posle ostavke teško obolelog osnivača te partije Andreasa Papandreua.

    1997 - Austrijski kancelar Franc Vranicki podneo je ostavku nakon 11 godina na vlasti.

    1999 - Vlada SRJ proglasila je Vilijama Vokera za "personu non grata".

    2000 - Bivši nemački kancelar Helmut Kol podneo je ostavku na mesto počasnog predsednika Demohrišćanske unije pod pritiskom finansijskog skandala, odnosno protivzakonitog skupljanja novčanih donacija dok je predvodio nemačku vladu.

    2001 - Predsednik Konga Loran Kabila zvanično je proglašen mrtvim, dva dana pošto je na njega pucao jedan od njegovih telohranitelja.

    2004 - U eksploziji automobila-bombe ispred sedišta privremene administracije SAD u Bagdadu poginulo je najmanje 25 ljudi.

    2014 - Kristijan Latremuj koji je izvršio prvu operaciju ugrađivanja veštačkog srca u svetu, u bolnici "Žorž Pompidu" u Parizu, objavio je da je, 30 dana posle uspešne operacije ugrađivanja, izvesno da sa veštačkim srcem-protezom nema nikakvih problema, i da je oporavak pacijenta uspešan.

    2019 - Preminuo je Vivešvar Dut Saklani, čovek koji je zasadio stotine hiljada stabala. Rođen u Utarakandu, na severu Indije, Saklani je život posvetio svakodnevnom sađenju mladica, najčešće himalajskog hrasta i guave. Sam, nezavisno od ma kakvih institucija, svakodnevno je sadio mladice stabala, u prvo vreme čak i uz brojna negodovanja. Prva stabla posadio je kao dete da bi docnije to postala njegova glavna preokupacija. Sam je za sebe govorio da je posadio pet miliona mladica, ali nesumnjivo je pošumio stotine hektara. Godine 1986. dobio je nagradu za očuvanje okoline, docnije su usledila i druga priznanja pa i neka vrsta šire popularnosti.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 248275
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimePet Jan 19, 2024 7:36 am

    Dogodilo se na današnji dan, 19.01.

    Na današnji dan 1785. godine umro je srpski pisac Zaharija Stefanović Orfelin, jedan od najprosvećenijih Srba 18. veka. Bio je istoričar, bogoslov, izdavač, prevodilac, kaligraf i bakrorezac, leksikograf, čak botaničar i farmaceut. Rođen je 1726. u Vukovaru, školovao se u Budimu, Beču i Veneciji gde je i radio kao korektor srpskih knjiga. Pisao je poeziju (najpoznatija poema "Plač Serbiji"), najznačajnije njegovo književno istoriografsko delo je "Život Petra Velikog". Jedan je od prvih srpskih kaligrafa i kartografa. Izradio je niz prelepih baroknih bakroreza, s duhovno nacionalnom tematikom. Radio je i grbovnike, likovna rešenja za knjige, portrete, pejzaže i alegorijske figure, što je delimično publikovano 1778. u delu "Kaligrafija" - nakon čega postaje član bečke Umetničke akademije. Autor je jednog "Večnog kalendara" u kojem se prvi put u Srba pominje astronomija kao nauka. Pisac je i prve poznate srpske knjige o vinima "Iskusni podrumar" u kojoj je opisana tehnika spravljanja vina i podrumarstva. Posedovao je, za svoje vreme, ogromnu ličnu biblioteku od više hiljada naslova. Značaj ukupnog Orfelinovog dela za srpsku kulturu je nemerljiv.

    Danas je petak, 19. januar, 19. dan 2024. Do kraja godine ima 346 dana.

    1419 - U Stogodišnjem ratu između Francuske i Engleske, branioci francuskog grada Ruana predali su se vojsci engleskog kralja Henrija V, koji je tako okončao osvajanje Normandije.

    1736 - Rođen je škotski inženjer i fizičar Džejms Vat, pronalazač parne mašine 1765, što je omogućilo industrijsku revoluciju. Blizu Birmingema osnovao je prvu fabriku za izradu parnih mašina. Unapredio je nizom otkrića nauku o toploti. Njemu u čast merna jedinica za snagu nazvana je vat (oznaka W), a instrument za merenje električne snage vatmetar.

    1747 - Rođen je nemački astronom Johan Elert Bode, koji je pomoću niza brojeva (Bodeov niz) vrlo približno ustanovio srednju udaljenost prvih sedam planeta od Sunca. Bio je direktor Berlinske opservatorije i osnovao je 1774. "Berlinski astronomski godišnjak" koji je izlazio do 1957.

    1798 - Rođen je francuski filozof i matematičar Ogist Kont, jedan od osnivača filozofije pozitivizma i osnivač sociologije. Dela: "Kurs pozitivne filozofije", "Rasprava o celini pozitivizma", "Sistem pozitivne politike", "Pozitivistički katehizam".

    1809 - Rođen je američki pisac Edgar Alan Po, čiju poeziju karakterišu dubok pesimizam kao i neobična muzikalnost. Tvorac je kratke pripovetke strave iz koje je nastala moderna kriminalistička i detektivska priča. Dela: poezija "Gavran", "Anabel Li", "Pobednik crv", "Zvona", "Pesme"; proza "Crna mačka", "Priče tajanstva i mašte", "Avanture Gordona Pima", "Filozofija kompozicije".

    1813 - Rođen je engleski inženjer Henri Besemer, koji je 1855. pronašao postupak prerade sirovog gvožđa u čelik, nazvan "Besemerov postupak". Čeličana koju je 1859. podigao u Šefildu i sada proizvodi čelik.

    1839 - Rođen je francuski slikar Pol Sezan, čije je izrazito revolucionarno shvatanje umetnosti preobrazilo slikarstvo, ali i podstaklo ogorčen otpor konzervativaca. Bio je u mladosti pod uticajem baroka, romantizma i impresionizma, ali je uspeo da pronađe sopstveni put nakon povlačenja u rodni Eks-an-Provans. Nastojao je da prirodu ne analizira i reprodukuje, već da stvori sintezu oblika u prirodi i izrazi šta pred njom oseća. Naslikao je više stotina slika (predeli, mrtve prirode, portreti, kompozicije), uključujući remek rela poput "Kuće obešenog", "Plave vaze", "Kartaša", "Autoportreta", "Planine Sent-Viktoar", "Kupačica".

    1847 - Rođen je srpski pisac Milovan Glišić, jedan od začetnika realizma u srpskoj književnosti. Studirao je u Beogradu tehniku i filozofiju. Radio je kao novinar i urednik, bavio se i pozorišnom dramaturgijom. Napisao je tridesetak pripovedaka ali i dve komedije. Prevodio je s francuskog i ruskog, njegovi prevodi Tolstoja ("Rat i mir") i danas su neprevaziđeni. Opisivao je život srpskog sela, nevolje sa seoskim zelenašima, nezadovoljstvo opštim društvenim prilikama. Dela: pripovetke "Glava šećera, "Roga", "Redak zver", "Šilo za ognjilo", "Prva brazda", pozorišni komad "Dva cvancika", komedija "Podvala".

    1865 - Umro je francuski ekonomista i politički filozof Pjer Žozef Prudon, čija je doktrina postala osnova kasnijih radikalnih i anarhističkih teorija. Rukovođen geslom - svojina to je krađa, u delu "Šta je svojina" zalagao se za ukidanje svojine. Takođe je smatrao da komunizam guši nezavisnost ljudi. Sintezu jednakosti i nezavisnosti video je u slobodi kao "trećoj formi društva", što je teorijski razradio u delu "Sistem ekonomskih protivrečnosti ili filozofija bede". Njegova dela poslužiće kao predložak za različite radikalne političke koncepcije i na levici i na desnici.

    1902 - Rođen je srpski vizantolog ruskog porekla Georgije Ostrogorski, profesor Filozofskog fakulteta, član Srpske akademije nauka i direktor njenog Vizantološkog instituta. Uživao je ogroman ugled u svetu i smatra se jednim od najvećih vizantologa uopšte. Najviše je izučavao ekonomsku i socijalnu istoriju Vizantije i vizantijsko-srpske odnose. Uređivao je zbirku "Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije" i "Zbornik radova Vizantološkog instituta". Napisao je više od 170 radova. Dela: "Istorija Vizantije", "Serska oblast posle Dušanove smrti", "Seoska poreska opština u Vizantijskom carstvu X veka", "Studije iz istorije borbe oko ikona u Vizantiji", "Avtokrator i samodržac", "Vizantijske katastarske knjige", "Pronija", "Problemi iz istorije vizantijskog seljaštva", "O istoriji imuniteta u Vizantiji", "O vizantijskoj aristokratiji".

    1916 - Na grčko ostrvo Krf u Jonskom moru počele su da stižu jedinice srpske vojske posle povlačenja preko vrleti današnje Albanije. Nakon mesec dana pešačenja početkom januara 1916. dospeli su do Skadra, gde je trebalo da ih prihvate saveznički brodovi. Saveznička flota se nije pojavila i pešačenje je nastavljeno ka 160 kilometara udaljenoj Valoni, duž močvarnog primorja pri čemu su mnogi poumirali slomljeni bolešću i premorom. Do aprila na Krf je prebačeno oko 140.000 srpskih vojnika.

    1918 - Boljševici su u Petrogradu (Sankt Peterburg) raspustili Ustavotvornu skupštinu Rusije - izabranu na demokratskim izborima. Nakon čega je uvedena diktatura boljševičke partije.

    1919 - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca zamenila je, u Srbiji, Julijanski kalendar Gregorijanskim. U bivšim austrougarskim krajevima (današnja srpska Vojvodina) i ranije je Gregorijanski kalendar bio zvaničan. Jedino je Srpska pravoslavna crkva zadržala Julijanski kalendar. Do Prvog svetskog rata pravoslavne zemlje koristile su Julijanski kalendar kao državni.

    1920 - Rođen je peruanski diplomata Havijer Peres de Kueljar, koji je 1982. izabran za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Proveo je 10 godina na tom položaju.

    1922 - Rođena je Irena Grickat-Radulović, srpski filolog, leksikograf, istoričar jezika, član SANU. Bila je naučni savetnik Instituta za srpski jezik i načelnik Arheografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije.

    1923 - Rođen je Markus Volf "Miša", dugogodišnji šef ŠTAZI - tajne službe Ministarstva za državnu sigurnost nekadašnje Istočne Nemačke. Volf je važio za ključnu figuru Hladnog rata, a posle nemačkog ujedinjenja, za sivu eminenciju sveta špijnaže i osobu sa vrha liste protiv kojih se vodila istraga. Bio je 30 godina šef istočno-nemačke obaveštajne mreže u inostranstvu. Zahvaljujući njemu nemački kancelar Vili Brant bio je primoran da podnese ostavku. Bio je poznat kao "čovek bez lica", pošto je samo jednom fotografisan, 1978. u Stokholmu, do tada su ga njegovi neprijatelji znali samo preko jedne fotografije iz 1959. Rođen je 1923. kao sin jevrejskog lekara i dramaturga. Prve godine života je proveo u Štutgartu, a detinjstvo u Švajcarskoj i Sovjetskom Savezu. Izvesno vreme je radio i kao novinar.

    1938 - Umro je srpski pisac Branislav Nušić, veliki komediograf, član Srpske kraljevske akademije. Studirao je pravo u Gracu i Beogradu, a kao diplomata radio je u konzulatima Srbije u Solunu, Bitolju, Skoplju i Prištini. Bio je dramaturg i upravnik pozorišta u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Osuđen je 1887. na dve godine zatvora zbog satirične pesme "Dva raba". Učestvovao je kao dobrovoljac u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a u Prvom svetskom ratu prošao je čitavu golgotu srpske vojske, preko planinskih vrleti do Jadrana. Portretista i pisac veoma razvijenog smisla za pozorišnu scenu i njene zakone s mnogo duha slikao svet u kojem se kretao - od opštinskog pisara do poslanika i ministra. Dela: komedije "Sumnjivo lice", "Gospođa ministarka", "Narodni poslanik", "Protekcija", "Ožalošćena porodica", "Pokojnik", "Put oko sveta", "Dr", "Svet", "Ujež", "Mister dolar", pripovetke i romani "Pripovetke jednog kaplara", "Ramazanske večeri", "Opštinsko dete", "Ben-Akiba", "Autobiografija", tragedije "Knez Ivo od Semberije", "Hadži-Loja", "Nahod", drame "Tako je moralo biti", "Jesenja kiša", "Pučina", "Iza Božjih leđa". Golgotu Srbije 1915. godine opisao je vrlo realistično u obimnom potresnom delu "1915."

    1938 - U Španskom građanskom ratu vazduhoplovstvo generala Franciska Franka, kasnije diktatora Španije, bombardovalo je Barselonu i Valensiju i usmrtilo najmanje 700 ljudi.

    1945 - Sovjetska armija je oslobodila Krakov.

    1949 - Britanski sindikati su istupili iz svetske sindikalne federacije, što su ubrzo učinili i sindikati drugih zapadnih zemalja. Iste godine je osnovana "Međunarodna konfederacija slobodnih radničkih sindikata", pa je na osnovu blokovske podele sveta nastao rascep i u međunarodnom sindikalnom pokretu.

    1960 - SAD i Japan potpisali su sporazum o međusobnoj bezbednosti.

    1966 - Indira Gandi je izabrana prvi put za šefa vlade Indije, osam dana posle iznenadne smrti premijera Lala Bahadura Šastrija.

    1974 - Iz Kine je pod optužbom za špijunažu proterano pet sovjetskih građana, uključujući jednog diplomatu i dva člana osoblja ambasade u Pekingu.

    1975 - Britanske vlasti i Irska republikanska armija obelodanili su da se održavaju prvi direktni međusobni pregovori, pet godina nakon početka sukoba u Severnoj Irskoj.

    1983 - Umro je srpski naučnik Aleksandar Kostić, lekar profesor histologije i embriologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Autor je medicinskog rečnika, prevedenog na više jezika. Preveo je "Polno pitanje" švajcarskog psihijatra i entomologa Ogista Anrija Forela. Ostala dela: "Polni život čoveka", "Žena-pol, žena-čovek", "Seksualno u srpskoj narodnoj poeziji", "Higijena braka", trilogija "Polno saznanje" i udžbenici "Osnovi normalne histologije", "Embriologija", "Osnovi histološke tehnike".

    1983 - U Boliviji je uhapšen nemački ratni zločinac Klaus Barbi, zloglasni SS šef Liona u okupiranoj Francuskoj u Drugom svetskom ratu.

    1989 - Sovjetski Savez je saopštio da će jednostrano povući iz Evrope deo nuklearnih raketa kratkog dometa.

    1993 - Posle kraha vojne intervencije SAD u Somaliji, prve američke jedinice napustile su tu afričku zemlju.

    1996 - U blizini Istanbula predali su se čečenski islamski teroristi, koji su četiri dana pre toga na Crnom moru oteli jedan ruski feribot, preteći da će pobiti više od 240 talaca.

    1998 - Potpisivanjem sporazuma u Tegusigalpi, Honduras i Salvador su formalno okončali pogranični spor zbog kojeg su svojevremeno i ratovali.

    2000 - Nemački list "Frankfurter rundšau" razobličio je obmanu komandanta NATO u Evropi generala Veslija Klarka posle bombardovanja putničkog voza na mostu preko Južne Morave u Grdeličkoj klisuri u aprilu 1999 - kada je ubijeno 55 civila. Zločin se dogodio tokom dana i pri vedrom vremenu. Klark je na osnovu video-snimka ubeđivao novinare da pilot nikako nije mogao da izbegne voz koji se "iznenada pojavio". Nemački list je tada angažovao eksperte koji su nepobitno dokazali da je "Klarkov snimak" ubrzan 4,7 puta i da je pilot prvog aviona, koji je pogodio voz, imao najmanje 40 sekundi da obavesti pilota druge letilice da će pogoditi voz. Prema Klarkovoj verziji, u pitanju je bio samo jedan avion koji je ispalio dva projektila, a pilot je morao da reaguje za manje od sekunde.

    2000 - Umro je bivši italijanski premijer Betino Kraksi. Od 1994. Kraksi je živeo u izbeglištvu u Tunisu, zbog optužbe za korupciju.

    2002 - Izraelska vojska digla je u vazduh zgradu radio-stanice Glas Palestine u Ramali, na Zapadnoj obali.

    2006 - Umro je američki soul pevač Vilson Piket, koji se 60-ih godina proslavio hitovima kao što su "Mustang Sally" i "In The Midnight Hour".

    2006 - Američka agencija za svemirska istraživanja (NASA) lansirala je svoju prvu sondu na Pluton.

    2006 - U udesu slovačkog vojnog aviona, koji se srušio na severoistoku Mađarske, poginula su 34 slovačka vojnika iz sastava međunarodnih Kosovskih snaga (KFOR), kao i osam članova posade.

    2007 - Umro je Deni Doerti, član popularne muzičke grupe 60-ih, "Mamas end Papas", poznate po hitovima kao što su "Kalifornija drimin" i "Mandej, mandej".

    2008 - Umro je srpski germanista Tomislav Bekić. Bio je šef Katedre za nemački jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, dekan tog fakulteta i urednik Zbornika Matice srpske za jezik i književnost. Najviše se bavio delima Tomasa Mana, preveo je njegovo kapitalno delo "Josif i njegova braća". Istraživao je srpsko-nemačke kulturne veze. Autor je studije: "Tomas Man nemačkim slušaocima".

    2011 - Evropski parlament ratifikovao je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i usvojio Rezoluciju kojom se podržava nastavak evropskih integracija Srbije.

    - Srpska pravoslavna crkva danas slavi Bogojavljenje - veliki hrišćanski praznik u spomen na dan kad je Jovan Krstitelj na reci Jordan krstio Isusa Hrista. Dok je Hristos izlazio iz vode otvorila su se nebesa i na njega se, u obliku goluba, spustio Duh sveti, pri čemu se čuo glas Božiji: "Ovo je sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji".


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 248275
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitimeSub Jan 20, 2024 9:00 am

    Dogodilo se na današnji dan, 20.01.

    Na današnji dan 1921. godine umro je vojvoda srpske vojske Živojin Mišić, učesnik svih ratova Srbije od 1876. do 1918, jedan od najbriljantnijih vojskovođa Prvog svetskog rata. Vojno obrazovanje stekao je na Artiljerijskoj školi u Beogradu i austrijskoj Streljačkoj školi, a na Vojnoj akademiji u Beogradu od 1898. do 1904. predavao je strategiju. U srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. uspešno je komandovao bataljonom, kao i u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a 1904. je penzionisan zbog sumnje da je neprijateljski raspoložen prema oficirima-zaverenicima koji su 1903. ubili kralja Aleksandra Obrenovića. Zbog situacije u kojoj se Srbija našla posle austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine aktiviran je 1909. U Prvom balkanskom ratu iskazao se kao sjajan strateg i jedan je od najzaslužnijih za pobedu nad Turcima 1912. u Kumanovskoj bici. U Balkanskim ratovima i na početku Prvog svetskog rata bio je pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande. Na sopstvenu molbu 15. novembra 1914, tokom Kolubarske bitke, postavljen je za komandanta Prve armije koja je zapala u veoma tešku situaciju. Uspeo je izuzetnim taktičkim potezima da zaposedne Suvoborski greben, a potom energičnim dejstvima potpuno razbije austrougarske trupe. Posle pobede na Kolubari dobio je čin vojvode. Kao načelnik štaba Vrhovne komande srpske vojske rukovodio je 1918. pripremama za proboj Solunskog fronta i potom ofanzivom srpske vojske. Proboj Solunskog fronta koji je izvršila srpska vojska doveo je do kapitulacije prvo Bugarske i Austrougarske, a zatim i drugih, što je dovelo do pobede saveznika u Prvom svetskom ratu. Dela: "Strategija", "Srpsko-turski rat". Preveo je "Taktiku" Vilijema Balka. Posthumno su objavljena njegova sećanja: "Moje uspomene".

    Vremeplov-Na današnji dan  Zivoji10

    Danas je subota, 20. januar, 20. dan 2024. Do kraja godine ima 345 dana.

    1265 - Prvi put se sastao engleski Parlament, čime je plemstvo uspelo da ograniči vlast monarha. Donji dom, koji je sazvao Simon de Monfor, sačinjavala su dva predstavnika nižeg plemstva iz svake grofovije i dva građanina iz svih većih gradova, a Gornji dom baroni i više sveštenstvo. De Monfor je sazvao Parlament u ime kralja Henrija III , koga je 1264. zarobio posle pobede nad njegovim snagama.

    1327 - Engleskog kralja Edvarda II visoko plemstvo je primoralo da abdicira u korist sina Edvarda III.

    1649 - Zarobljeni kralj Čarls I izveden je na kraju građanskog rata monarhista i sledbenika parlamenta u Engleskoj na sud pod optužbom za izdaju, odnosno tajne pregovore sa Škotima. Ubrzo je osuđen na smrt i pogubljen 10 dana kasnije.

    1667 - Posle 13 godina borbi Rusija je porazila Poljsku, u ratu koji je izbio kad su 1654. posle pobede nad poljskom vojskom, pobunjeni kozaci u Ukrajini - kojima je Poljska pokušala da nametne rimokatoličku veru - priznali vrhovnu vlast ruskog cara. Mirom u Andrusovu Poljska se odrekla Kijeva, Smolenska i dela Ukrajine na levoj obali reke Dnjepar.

    1775 - Rođen je francuski fizičar i matematičar Andre Mari Amper, osnivač elektrodinamike. Zasnovao je teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi sa elektricitetom i pronašao i proučio uzajamno dejstvo električnih struja. Napisao je više dela iz fizike, matematike i filozofije. Njemu u čast jedinica za jačinu struje nazvana je amper (skraćeno A), jedinica za naelektrisanje (količinu elektriciteta) ampersekunda (skraćeno As) i amperčas (skraćeno Ah ), a instrument za merenje jačine struje ampermetar.

    1900 - Umro je engleski pisac i kritičar Džon Raskin. Smatrao je da samo zdrav narod može da stvara velika umetnička dela. Zalagao se za obrazovanje najširih slojeva naroda i kritikovao je ekonomska i politička shvatanja utilitarista. Dela: o umetnosti - "Moderni slikari", "Kamenje Venecije", "Dve staze", o društvenim i ekonomskim problemima "Do poslednjeg", "Sezam i ljiljani", "Krošnja divlje masline", "Munera Pulveris".

    1916 - Umro je srpski nacionalni revolucionar Nedeljko Čabrinović, tipografski radnik, jedan od atentatora u Sarajevu 28. juna 1914. Atentat je poslužio kao izgovor za napad na Srbiju i početak Prvog svetskog rata. Čabrinović je umro od posledica torture u tamnici u Terezinu u Češkoj, oko 60 kilometara severno od Praga. Punoletni atentatori, učitelji Veljko Čubrilović i Danilo Ilić, osuđeni su odmah na smrt i obešeni, a maloletnici Princip, Čabrinović i gimnazijalac Trifko Grabež osuđeni su na robiju na kojoj su umrli od posledica torture ne dočekavši poraz i raspad Austro-Ugarske.

    1920 - Rođen je italijanski filmski režiser Federiko Felini, jedan od najvećih sineasta 20. veka. Posle Drugog svetskog rata na početku karijere bio je jedan od najistaknutjih predstavnika neorealističkog filmskog pokreta, ali je ubrzo razvio sopstveni stil, stvarajući filmove neponovljivog šarma u kojima su ljudi često prikazani u najbizarnijim situacijama, pa je i izraz "felinijevski" skovan da opiše njegov manir stvaranja. Filmovi: "Svetla varijetea", "Dangube", "Ulica" (Oskar), "Probisvet", "Kabirijine noći" (Oskar), "Sladak život" (prva nagrada u Kanu), "Osam i po" (Oskar), "Đulijeta i duhovi" (Zlatni globus), "Klovnovi", "Satirikon", "Amarkord", "Kazanova", "Grad žena", "Brod plovi", "Džindžer i Fred".

    1945 - Umro je srpski vojvoda Petar Bojović, oslobodilac Beograda 1918. Kao pitomac Artiljerijske škole učestvovao je u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, a u Srpsko-bugarskom ratu 1885. istakao se hrabrošću u borbama na Vrabči, Slivnici, u Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda (sadašnji Dimitrovgrad). U Prvom balkanskom ratu 1912. i 1913. kao načelnik Štaba Prve armije izuzetno je doprineo pobedama nad Turcima u Kumanovskoj i Bitoljskoj bici. U Drugom balkanskom ratu 1913. probio je bugarske položaje na Rajčanskom ridu, što je odlučilo ishod i Bregalničke bitke i rata.

    U Prvom svetskom ratu komandovao je Prvom armijom 1914. u Cerskoj bici i oslobodio Šabac, a dužnost nije napustio ni posle ranjavanja. Posle mučkog napada Bugara 1915. sa neuporedivo slabijim snagama sprečio ih je da prodru na Kosovo, što je omogućilo odstupanje Srpske vojske preko Albanije. U januaru 1916. je, umesto obolelog vojvode Radomira Putnika, postao načelnik Štaba Vrhovne komande i organizovao je prebacivanje vojske na Krf i u Bizertu, a od septembra do novembra 1916. rukovodio je ofanzivom u kojoj su zauzeti Kajmakčalan i Bitolj.

    Zbog neslaganja sa savezničkom komandom o širini fronta dodeljenog Srpskoj vojsci, u aprilu 1918. je smenjen i postavljen za komandanta Prve armije, koja je posle proboja Solunskog fronta zauzela Veles i Ovče polje, kod Kumanova razoružala Bugare, produžila gonjenje brojčano jače nemačke Druge armije i razbila je južno od Niša bez pomoći saveznika, koji su zaostali 200 kilometara. Na čelu Prve armije 1. novembra 1918. je oslobodio Beograd. Umro je 1945. u Beogradu i sahranjen je bez ikakvih počasti u gradu kojem je doneo slobodu.

    1945 - Demokrata Frenklin Ruzvelt započeo je četvrti mandat predsednika SAD, što je jedinstven slučaj u istoriji te zemlje.

    1961 - Demokrata Džon Kenedi inaugurisan je u 43. godini za predsednika SAD kao najmlađi šef države u njenoj istoriji.

    1973 - U Konakriju u Gvineji je ubijen Amilkar Kabral, jedan od vođa borbe protiv portugalskog kolonijalizma u Africi, osnivač i generalni sekretar Afričke partije za nezavisnost Gvineje Bisao (Portugalska Gvineja) i Zelenortskih ostrva.

    1981 - Republikanac Ronald Regan preuzeo je u 70. godini dužnost šefa države, postavši najstariji predsednik u istoriji SAD.

    1981 - Posle 444 dana u zarobljeništvu, iz ambasade SAD u Teheranu su oslobođena 52 američka taoca.

    1984 - Umro je američki sportista i filmski glumac Džoni Vajsmiler, prvi čovek koji je preplivao 100 metara brže od minuta, tumač naslovne uloge u nizu filmova o Tarzanu. Osvojio je tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928. Filmovi: "Tarzan u izgnanstvu", "Tarzanov povratak", "Tarzan i njegova družina".

    1992 - Pad "Erbasa A-230" u brdima južno od francuskog grada Strazbur preživelo je samo devet od 96 osoba u avionu.

    1993 - Preminula je američka glumica holandskog porekla Odri Hepbern, ambasador dobre volje UNICEF-a. Filmovi: "Praznik u Rimu" (Oskar), "Doručak kod Tifanija", "Moja draga ledi", "Sabrina", "Rat i mir", "Ljubav popodne".

    1996 - Na izborima u Gazi i na Zapadnoj obali, održanim prema sporazumu Izraela i Palestinaca, vođa PLO Jaser Arafat je postao prvi demokratski izabran lider palestinskog naroda.

    2001 - Potpredsednica Filipina Glorija Arojo preuzela je dužnost šefa države, pošto je filipinski Vrhovni sud presudio da smenjeni predsednik Džozef Estrada ne može da obavlja tu funkciju.

    2014 - Iran je obustavio obogaćivanje uranijuma čistoće 20 odsto, što je vrlo blizu materijalu za pravljenje atomske bombe, saopštio je šef iranske Organizacije za atomsku energiju Ali Akbar Salehi. Iran i šest zemalja - SAD, Francuska, Nemačka, Britanija, Kina i Rusija - postigli su dva meseca ranije sporazum o ograničavanju nuklearnih aktivnosti Teherana u zamenu za ublažavanje sankcija.

    2014 - Preminuo je Italijanski dirigent Klaudio Abado, koji je vodio niz najpoznatijih svetskih orkestara. Dvadeset godina bio je direktor milanske Skale, muzički direktor bio je i u Bečkoj državnoj operi, Berlinskoj filharmoniji, Londonskom simfonijskom orkestru, kao i gost dirigent u Čikaškoj filharmoniji. Zbog posebnog doprinosa italijanskoj kulturi imenovan je za doživotnog senatora.

    2017 - Donald Tramp, američki milijarder, pobednik na izborima održanim novembra 2016, položio je svečanu zakletvu, čime je i formalno postao 45. predsednik SAD.

    2018 - Generalštab Turske objavio je i formalno početak operacije nazvane "Maslinova grančica" protiv Kurda u Siriji, u rejonu Afrin. Zvanično, operacija je započela u 15.00 sati po srednjoevropskom vremenu. U stvarnosti, turska vojska je artiljerijske napade na teritoriji Sirije započela dan ranije, da bi sutradan pošto je operacija obelodanjena javnosti usledila i kopnena ofanziva.

    - Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Jovana.

    Ovaj praznik kod Srba uobičajeno se naziva Jovandan i česta je krsna slava. Sveti Jovan Krstitelj je predskazao dolazak Hristov i krstio Isusa Hrista u reci Jordanu.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    Sponsored content





    Vremeplov-Na današnji dan  Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  I_icon_minitime

    Nazad na vrh Ići dole
     
    Vremeplov-Na današnji dan
    Nazad na vrh 
    Strana 1 od 9Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Sledeći
     Similar topics
    -
    » Dogodilo se na današnji dan

    Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
    Foto-forum :: Zabavni forum :: Zanimljivosti-
    Skoči na: