Dogodilo se na današnji dan

First topic message reminder :


Dogodilo se na današnji dan, 11.02.

1650. - Umro Rene Dekart, francuski filozof, matematičar i fizičar
(La Aj, 31. 03. 1596 - Stokholm, 11. 02. 1650)

1817. - Rođen Jovan Subotić, književnik i političar, urednik "Letopisa Matice srpske"(Dobrinci, 11. 02. 1817 - Zemun, 28. 01. 1886)

1847. - Rođen Tomas Alva Edison, američki fizičar i pronalazač
(Milan, 11. 02. 1847 - Njujork, 18. 10. 1931)

1852. - Pomorac Ivo Visin krenuo na put oko sveta

1868. - Umro Žan Bernar Leon Fuko, francuski fizičar
(Pariz, 18. 09. 1819 - Pariz, 11. 02. 1868)

1876. - Rođena Draga Spasić, pozorišna glumica i operska pevačica
(Valjevo, 11. 02. 1876 - Beograd, 29. 07. 1938)

Draga Spasić je učiteljsku školu završila u Beogradu. Član Narodnog pozorišta u Beogradu postala je 1896, a već sledeće godine prešla je u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu. Solo pevanje je usavršavala kod profesora Filipa Forstena. U Srpskom narodnom pozorištu nosila je najvažniji pevački repertoar i stekla umetničku slavu, kao jedna od najomiljenijih pevačica i glumica u Vojvodini. Na sceni Opere Narodnog pozorišta u Beogradu tumačila je glavne sopranske partije u "Kavaleriji rustikani", "Prodanoj nevesti", "Verteru", "Toski" i "Boemima", a među njenim najuspelijim ulogama je "Koštana" iz istoimenog Stankovićevog dela, za čije izvođenje je prilikom proslave 25-godišnjice rada, od autora u znak priznanja dobila lovorov venac.

1879. - Umro Onore Domije, francuski slikar, grafičar i vajar, najveći karikaturista 19. veka (Marsej, 26. 02. 1808 - Valmondiaz, 11. 02. 1879)

1901. - Umro Milan Obrenović, knez i kralj
(Manasija, Vlaška, 22. 08. 1854 - Beč, 11. 02. 1901)

1903. - Rođen Dušan Timotijević, novinar i filmski kritičar
(Beograd, 11. 02. 1903 - Beograd, 23. 12. 1967)

1906. - Ustanovljena seizmološka služba u Beogradu

1907. - Rođen Blagoje Nešković, lekar i političar
(Kragujevac, 11. 02. 1907 - Beograd, 11. 11. 1984)

1909. - Rođen Džozef Leo Mankijevič, američki režiser, scenarista i producent, dobitnik "Oskar"-a (Vilkis Ber, 11. 02. 1909 - Bedford, 05. 02. 1993)

1913. - Rođen Rifat Burdžović Tršo, revolucionar, narodni heroj
(Bijelo Polje, 11. 02. 1913 - Trnovo, 02. 10. 1942)

1917. - Rođen Đuzepe de Santis, italijanski reditelj i scenarista (Fondi, 11. 02. 1917 - Rim, 16. 05. 1997)

1917. - Rođen Sidni Šeldon (Šehtel), američki književnik, dobitnik "Oskar"-a (Čikago, 11. 02. 1917 - Rančo Miraž, 30. 01. 2007)

1920. - Operom "Madam Baterflaj" Đakoma Pučinija, otvorena Opera Narodnog pozorišta u Beogradu

1926. - U Beogradu osnovan Centralni veterinarski bakteriološki zavod, preteča Naučnog instituta za veterinarstvo

1929. - "Lateranskim sporazumom" Italije i Svete stolice osnovana država Vatikan

1931. - Umro Čarls Parsons, engleski inženjer, pronalazač turbine
(London, 13. 06. 1854 - Kingston, 11. 02. 1931)

1935. - Rođen Džin Vinsent (Vinsent Eugen Kradok), američki muzičar, pionir rokenrola (Norfolk, 11. 02. 1935 - Njuhol, 12. 10. 1971)

1935. - Rođen Dragan Rumenčić, arhitekta, karikaturista lista "Jež" (Zemun, 11. 02. 1935)

1947. - Rođen Irinej (Mirko) Bulović, episkop bački, portparol Srpske pravoslavne crkve, administrator Eparhije austrijsko-švajcarske (Stanišić, 11. 02. 1947)

1948. - Umro Sergej Mihajlovič Ejzenštajn, ruski filmski reditelj, profesor Filmske akademije u Moskvi (Riga, 23. 01. 1898 - Moskva, 11. 02. 1948)

1953. - Umro Uroš Predić, slikar, akademik
(Orlovat, 07. 12. 1857 - Beograd, 11. 02. 1953)

1954. - Rođena Zlata Petković, pozorišna, filmska i TV glumica
(Svrljig, 11. 02. 1954 - Beograd, 03. 12. 2012)

1967. - Umro Milo Mulunović, slikar, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, akademik (Cetinje, 06. 08. 1897 - Beograd, 11. 02. 1967)

1990. - Nelson Mandela oslobođen posle 27 godina robije u južnoafričkim zatvorima

1993. - Umrla Desanka Maksimović, književnica, akademik
(Rabrovica, 16. 05. 1898 - Beograd, 11. 02. 1993)

1996. - Umrla Neda Depolo, dramaturg, urednik Dramskog programa Radio Beograda (Brčko, 01. 04. 1922 - Beograd, 11. 02. 1996)

1997. - Umrla Ksenija Cicvarić, pevačica
(Podgorica, 1926 - Beograd, 11. 02. 1997)

2000. - Umro Rože Vadim (Rože Plemjanikov), francuski filmski glumac i reditelj (Pariz, 28. 01. 1928 - Pariz, 11. 02. 2000)

2002. - Umro Stojan D. Vujičić, književnik, istoričar književnosti i prevodilac (Pomaz, 15. 05. 1933 - Rim, 11. 02. 2002)

2004. - Počeo sa radom španski kulturni centar - Institut "Servantes" u Beogradu

2004. - Umro Jozef Lenart, predsednik vlade Čehoslovačke, prvi sekretar Komunističke partije Slovačke (Liptovska Porubka, 03. 04. 1923 - Prag, 11. 02. 2004)

2006. - Umro Piter Benčli, američki književnik
(Njujork, 08. 05. 1940 - Prinston, 11. 02. 2006)

2010. - Umro Li Aleksandar Mekvin, britanski modni dizajner
(London, 17. 03. 1969 - London, 11. 02. 2010)

2010. - Umrla Irina Arhipova, ruska operska pevačica, solista "Boljšoj teatra" (Moskva, 02. 12. 1925 - Moskva, 11. 02. 2010)

2010. - Umro Nikola Bugarčić, sportski radnik, predsednik Fudbalskog kluba "Crvena zvezda"( 25. 02. 1921 - Beograd, 11. 02. 2010)

2012. - Umrla Vera Tomanović Obradović, filmska i TV glumica
(Prizren, 10. 06.1933 - Beograd, 11. 02. 2012)

2012. - Umrla Vitni Hjuston, američka pevačica i glumica
(Nju Džersi, 09. 08. 1963 - Los Anđeles, 11. 02. 2012)

2016. - Umro dr Bora Stanimirović, profesor i prvi dekan Učiteljskog fakulteta u Vranju (1938 - 11. 02. 2016)

2018. - Umro Peter Kelbel, jedan od osnivača "Blica", šef programa Televizije Kneževine Lihtenštajn ( - Beč, 11. 02. 2018)

Dogodilo se na današnji dan, 20.12

Danas je sreda, 20. decembar, 354. dan 2023. Do kraja godine ima 11 dana.

1355 - Umro je srpski car Stefan Dušan, sin kralja Stefana Dečanskog, kralj Srbije od 1331. do 1346, kada je u Skoplju krunisan za cara Srba i Grka. Uz kralja Milutina najveći vladar dinastije Nemanjić. Pobedom nad Bugarima u bici kod Velbužda (danas Ćustendil) 1330. obezbedio je premoć Srbije na Jugoistoku Evrope. Godinu dana kasnije uz pomoć vlastele zbacio je oca i krunisao se za kralja. Težio je stvaranju države koja bi zamenila Vizantiju. Osvojio je celu Makedoniju (osim Soluna) današnju Albaniju, Tesaliju, Epir, Akarnaniju. Prerana smrt sprečila ga je da stvori čvršću političku celinu. "Dušanov zakonik", čiji je prvi deo objavljen 1349. u Skoplju, a dopune 1354. na Saboru u Seru, važan je pravni dokument srednjovekovne Srbije ali i Evrope.

1582 - U Francuskoj je prihvaćen Gregorijanski kalendar.

1699 - Ruski car Petar Veliki modernizovao je ruski kalendar, saopštivši da će Nova godina počinjati 1. januara a ne 1. septembra kao do tada. Petar je tada odbacio vizantijski kalendar i poveo se za evropskim uzorima.

1806 - Srbi su se u Prvom srpskom ustanku s nekoliko topova neopaženo prebacili na Veliko ratno ostrvo na Dunavu, odakle su počeli da tuku tursko utvrđenje Donji grad u Beogradu. Komandant turskog garnizona Alija Gušanac u bezizlaznoj situaciji ponudio je predaju, ali je vezir Sulejman paša to odbio. Početkom januara 1807. ipak se predao, uz uslov da bez oružja ostane u Donjem gradu, a dva meseca kasnije prinuđen je da preda i to poslednje tursko uporište. Beograd je bio slobodan sve do ponovne turske okupacije 1813.

1830 - Na Londonskoj konferenciji Velika Britanija, Rusija, Francuska, Austrija i Pruska konstatovale su da se Holandija u granicama određenim Bečkim kongresom raspala, te da je Belgija postala suverena država. Do Napoleonovih ratova Belgija se nalazila pod Habzburzima. Od Bečkog kongresa 1815. do 1830. ona je, kao i Luksemburg, sastavni deo Holandije (Nizozemske). Belgijanci su izraziti katolici, za razliku od protestantske Holandije, pa je u pozadini pobune iz 1830. bila i suprotnost te vrste.

1860 - Južna Karolina se prva od 11 južnih robovlasničkih država otcepila od SAD, što je bio uvod u četvorogodišnji Američki građanski rat započet 1861.

1863 - Rođen je srpski matematičar Bogdan Gavrilović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije od 1931. do 1937. Autor je niza radova iz raznih oblasti matematike kao i univerzitetskih udžbenika "Analitička geometrija" i "Teorija determinanata".

1894 - Rođen je australijski državnik Gordon Menzis, premijer Australije s najdužim stažom, šef vlade kao lider Ujedinjene australijske partije od 1939. do 1941, a potom kao vođa Liberalne partije od 1949. do 1966. Znatno je doprineo jačanju uticaja SAD u Australiji i uvukao je zemlju u Vijetnamski rat na američkoj strani.

1912 - U Londonu je počela mirovna konferencija Turske i balkanskih zemalja, posle pobeda balkanskih saveznika koji su osvojili gotovo sve turske evropske posede. Za uspeh Srbije, Grčke i Bugarske bile su presudne pobede Prve srpske armije pod komandom prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića u Kumanovskoj bici 23. i 24. oktobra i u Bitoljskoj bici od 16. do 19. novembra 1912. nad turskom Vardarskom armijom. Na konferenciji se Turska odrekla svih izgubljenih teritorija, ne pristajući jedino da preda još neosvojeni grad Jedrene. Zbog toga je Prvi balkanski rat nastavljen početkom februara 1913. i posle novih turskih poraza i pada Jedrena, za šta je dobrim delom bila zaslužna Druga srpska armija vojvode Stepe Stepanovića, tada generala, mirovni ugovor s Turskom sklopljen je 30. maja 1913. u Londonu.

1937 - Umro je nemački general i vojni pisac Erih Fridrih Vilhelm Ludendorf, jedan od ključnih nemačkih komandanata u Prvom svetskom ratu. U početku rata uspešno je rukovodio operacijama na Istočnom frontu, a 1916. postavljen je za prvog pomoćnika štaba Vrhovne komande. Na tom položaju praktično samostalno rukovodio je vojnim operacijama, ali je smenjen u oktobru 1918. posle neuspelih ofanziva u proleće i leto te godine. Jedan je od ideologa kasnije nacističke agresivne vojne doktrine i pobornik totalnog rata. Dela: "Totalni rat", "Moje ratne uspomene 1914-1918.".

1944 - Objavljen je prvi broj lista "Jedinstvo" namenjen čitaocima Autonomne Kosovsko-metohijske oblasti. Od 1945. list izlazi u Prištini, najpre jednom sedmično, a kasnije je postao dnevnik. Nakon okupacije tog dela Srbije 1999. izmešten je iz Prištine.

1945 - Karl Rener izabran je za prvog predsednika austrijske Druge republike.

1960 - Osnovan je Front nacionalnog oslobođenja Južnog Vijetnama, poznat kao Vijetkong, antiamerički gerilski pokret koji je u sadejstvu s armijom Severnog Vijetnama 1975. izvojevao pobedu nad vojskom SAD i snagama južnovijetnamske vlade.

1968 - Umro je američki pisac Džon Stajnbek, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. Preplićući naturalizam s humorom, pisao je o životu eksploatisanih u vreme velike ekonomske krize tridesetih godina 20. veka, tegobnom životu seljaka, skitnica i probisveta, o animalnim porivima u čoveku i pobuni nekonformističke mlade generacije. Dela: romani "Plodovi gneva", "Zima našeg nezadovoljstva", "Istočno od raja", "Kvart Tortilja", "O miševima i ljudima", "U neizvesnoj bici", drama "Mesec je zašao", putopis "Putovanja s Čarlijem", eseji "Kratka vladavina Pipina IV".

1970 - Pod pritiskom radničkih nemira, ostavku je podneo šef vladajuće Poljske ujedinjene radničke partije (komunisti) Vladislav Gomulka, koga je nasledio Edvard Gjerek.

1971 - Predsednik Pakistana Aga Mohamed Jahja Kan podneo je ostavku posle poraza trupa njegove zemlje od indijske armije u Istočnom Pakistanu (sadašnji Bangladeš) i predao je vlast Zulfikaru Ali Butu.

1973 - Od eksplozije razorne bombe postavljene ispod puta i aktivirane nakon nailaska njegovog službenog automobila, u Madridu je ubijen španski predsednik vlade admiral Luis Karero Blanko. Eksplozija je bila tako razorna da je blindirani automobil preleteo susednu zgradu. Blanko je bio predviđen da nasledi Franciska Franka na čelu Španije.

1974 - Umro je srpski vajar Risto Stijović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, umetnik fine linije i plemenite materije. Studije je počeo na Umetničkoj školi u Beogradu, a posle prelaska preko Albanije u Prvom svetskom ratu dospeo je sa srpskom vojskom na Krf, odakle je otišao u Marselj, zatim u Pariz, gde je studirao i izlagao. Izgradio je karakterističan izraz zasnovan na zatvorenim uprošćenim volumenima, s tematikom ženskog akta ili portreta i iskazao je posebnu sklonost obradi retkog i skupocenog drveta. Autor je mnogih spomenika, izvanredno stilizovanih životinja i ptica u kamenu, bronzi i drvetu.

1982 - Umro je srpski kompozitor Milan Ristić, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Beogradu, Parizu i Pragu. Bio je učenik Miloja Milojevića i Josipa Slavenskog. Dela: devet simfonija, "Muzika za kamerni orkestar", "Suita giocosa", "Simfonijske varijacije", koncerti za violinu, za klavir, za kamerni orkestar, za klarinet, kamerne, klavirske i vokalne kompozicije.

1982 - Umro je poljski pijanista jevrejskog porekla Artur Rubinštajn, čije se virtuozno muziciranje odlikovalo bogatstvom emocija i žestokim temperamentom. Nenadmašno je tumačio Frederika Šopena, Ludviga van Betovena, Roberta Šumana i savremene španske kompozitore. Napisao je memoarsko delo "Godine moje mladosti".

1987 - U najgoroj mirnodopskoj nesreći na moru, sudar filipinskog feribota "Dona Paz" i jednog tankera preživelo je samo 11 od 4.397 putnika i članova posade feribota. "Dona Paz" je bio registrovan za prevoz najviše 1.500 ljudi.

1989 - SAD su otpočele invaziju Paname s 12.000 vojnika, kojima se pridružilo još toliko američkih vojnika stacioniranih u toj zemlji Srednje Amerike, radi zbacivanja bivšeg američkog štićenika predsednika vlade Manuela Antonija Norijege.

1990 - Šef sovjetske diplomatije Eduard Ševardnadze iznenada je podneo ostavku, upozorivši skupštinu na opasnost uspostavljanja diktatorskog poretka u zemlji.

1995 - Međunarodne snage pod nazivom Ifor, u kojima su dominirale trupe NATO, preuzele su misiju sprovođenja mira u Bosni i Hercegovini od snaga Ujedinjenih nacija, u skladu s mirovnim sporazumom potpisanim u Parizu šest dana ranije.

1995 - Američki avion "Boing 757" sa 163 putnika i članova posade, koji je leteo od Majamija ka kolumbijskom gradu Kali, srušio se u planinama jugozapadne Kolumbije i nesreću je preživelo samo četvoro ljudi.

1998 - Amerikanka nigerijskog porekla Nkem Čukvu je rodila osmorke, što je bio prvi takav poznat slučaj. Najmanja beba umrla je sedam dana kasnije.

1999 - Britanski vojnici iz sastava Sfora uhapsili su, na osnovu tajne optužnice Haškog tribunala, generala Stanislava Galića, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa od oktobra 1992. do penzionisanja u maju 1994. Prilikom hapšenja Galić je pretučen.

1999 - Makao koji od sredine 16. veka bio posed Portugalije, ponovo je postao sastavni deo Kine. Taj lučki grad Portugalci su počeli da grade 1557. Ugovorom Lisabona i Pekinga iz 1887. potvrđen je njegov status kao portugalske kolonije.

2000 - SRJ je postala član Međunarodnog monetarnog fonda i Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO).

2001 - Umro je senegalski državnik i pisac Lepold Sedar Sengor, bivši predsednik Senegala, jedan od najistaknutijih afričkih lidera i svetski poznat pesnik. Šef države postao je 1960. i na tom položaju ostao je dve decenije.

2001 - Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio rezoluciju o slanju međunarodnih snaga u Avganistan pod komandom Velike Britanije.

2008 - Umrla je Olga Lepešinskaja, balerina. Po okončanju moskovske Koreografske škole dospela je u Boljšoj teatar u kojem je radila od 1933. do 1963. Proslavila se ulogama u baletima "Don Kihot", "Krcko Oraščić", "Uspavana lepotica". Podučavala je klasični balet, osim u negdašnjem Sovjetskom Savezu, u Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Švedskoj i Kini. Bila je četvorostruki laureat nekada najviše umetničke, Staljinove nagrade. 2013 - Lideri Evropske unije i formalno su odlučili da pregovore o pridruživanju sa Srbijom započnu 21. januara, posto je usvojen pregovarački okvir za dalji napredak.

2014 - Preminuo je Miodrag Protić, srpski slikar, likovni kritičar, teoretičar i istoričar umetnosti, osnivač Muzeja savremene umetnosti i upravnik te ustanove od 1965. do 1980. Autor je niza ključnih izložbi u MSU - "Počeci jugoslovenskog modernog slikarstva", "Treća decenija: Konstruktivno slikarstvo", "Nadrealizam, postnadrealizam, socijalna umetnost" i dobitnik brojnih nagrada: Uneskova na 28. Bijenalu u Veneciji (1956), Orden Deneborg Kraljevine Danske (1981), Orden oficira rada književnosti i umetnosti Francuske (1983), Sedmojulske nagrade Srbije (1985). Dela: "Savremenici", "Srpsko slikarstvo XX veka", "Nojeva barka I-III".

2018 - Umro je Mihajlo Mitrović, arhitekta, profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Kao urbanista učestvovao je u izradi generalnih planova Zaječara, Trstenika, Pirota, Niša, Banje Koviljače, Lazarevaca, Vrnjačke Banje. Pored drugog, projektovao je odmaralište "Narcis" na Zlatiboru, stacionar OUN u Banji Koviljači, Geneksove kule kao i hram Sv. Vasilija Ostroškog u Beogradu.

Dogodilo se na današnji dan, 21.12.

Na današnji dan 1881. godine u Beogradu je osnovano Srpsko novinarsko društvo. Kao strukovno udruženje, Srpsko novinarsko društvo je jedno od najstarijih u svetu. U prestonici tadašnje Kraljevine Srbije izlazila su u to vreme 22 lista i časopisa. Predsednik prvog Upravnog odbora Društva (1881/2) bio je pisac Laza Kostić, tada urednik "Srpske nezavisnosti".

Danas je četvrtak, 21. decembar 2023. Do kraja godine ima 10 dana.

1118 -Rođen je kenterberijski nadbiskup Tomas Beket, koji je 1170. pogubljen zbog protivljenja politici engleskog kralja HenrijaII. Prethodno je bio blizak kraljev prijatelj i njegov kancelar do izbora za nadbiskupa 1162. Protiveći se ograničavanju crkvene vlasti, posebno njenog sudstva, 1164. emigrirao je u Francusku. Po povratku je odbio da položi zakletvu na kraljeva "Klarendonska pravila" o odnosima crkve i države i odlukom HenrijaIIpogubljen je u Kenterberijskoj katedrali. Proglašen je 1173. za sveca i njegov grob u toj katedrali postao je jedno od privlačnih mesta za hodočasnike u srednjovekovnoj Evropi.

1375 -Umro je italijanski pisac Đovani Bokačo, autor zbirke od 100 novela - "Dekameron", remek dela italijanske proze. Na to delo, u osnovi antiklerikalno, oslanjali su se kasnije Molijer, Šekspir, pa i Držić. Napisao je i niz književnih dela u duhu tradicije srednjevekovnog viteškog romana i više mitološko-alegorijskih radova, poput "Filostrato", "Filokolo", "Fiametasa", "Tezeida", "Ljubavnih vizija". Napisao je i "Danteov život".

1781- "Patent o toleranciji" koji je izdao austrijski car JosifII, izjednačio je sve veroispovesti u Monarhiji. Tada je omogućeno i zapošljavanje inovernih u državnoj službi, što je do tada bila privilegija isključivo rimokatolika.

1795- Rođen je nemački istoričar Leopold fon Ranke, profesor Berlinskog univerziteta, član Pruske akademije nauka, koji se uglavnom bavio istorijom germanskih i romanskih naroda, ali je pisao i o narodima centralne i jugoistočne Evrope. Studirao je teologiju i filologiju i doktorirao filozofiju. Za počasnog člana Društva srpske slovesnosti izabran je 1849. Kao rezultat saradnje s Vukom Karadžićem, 1829. objavio je delo "Srpska revolucija", jednu od najboljih knjiga o srpskim ustancima 1804. i 1815. - kojom je skrenuo pažnju evropske javnosti na borbu srpskog naroda za oslobođenje. Ostala dela: "Istorija Francuske", "Istorija Engleske", "Rimske pape", "Nemačka istorija za vreme Reformacije".

1804- Rođen je engleski državnik i pisac Bendžamin Dizraeli, osnivač i vođa konzervativaca, ranije torijevaca, dva puta premijer - 1868. i od 1874. do 1880. Bio je jedan od glavnih protagonista ekspanzionističke politike Britanije u drugoj polovini 19. veka. Započeo je osvajački rat protiv Bura 1877. Ratovao je protiv Avganistana i stavio ga pod britanski protektorat, osvojio Kipar 1878. Bio je protivnik Rusije i Francuske, a podržavao je Austro-Ugarsku i Tursku. Njegova naglašena podrška Turskoj imala je teške posledice po položaj Srbije.

1817 -Guverner Laklan Mekvori formalno je prihvatio naziv "Australija" za britansku koloniju.

1842 -Rođen je ruski revolucionar, Petar Aleksejevič Kropotkin. Iako plemićkog porekla, bio je teoretičar anarhizma. Naučni rad napustio je 1871. i od tada je veći deo života proveo u zapadnoj Evropi, gde je takođe proganjan. Dela: "Uzajamna pomoć", "Velika Francuska revolucija", "Zapisi revolucionara".

1879 -Rođen je sovjetski lider Staljin, pravo ime bilo mu je Josif Visarionovič Džugašvili. Upravljao je Sovjetskim Savezom 29 godina. Kao učenik bogoslovije pristupio je socijaldemokratama, potom boljševicima. Pre Oktobarske revolucije 1917. ušao je u Politbiro i Vojno-revolucionarni komitet u oktobru te godine. Od aprila 1922. do smrti u martu 1953. bio je generalni sekretar partije. Masovne čistke započeo je 1934. i likvidirao je brojne stare boljševike, partijske, državne i armijske rukovodioce, prvake Kominterne, pa i rukovodstva pojedinih stranih komunističkih partija. U ratu protiv Nemačke i njenih saveznika od 1941. do 1945. bio je vrhovni komandant oružanih snaga, učestvovao je na međunarodnim konferencijama u Teheranu, Jalti i u Potsdamu, prihvatio je podelu interesnih sfera posle Drugog svetskog rata u Evropi i Aziji. Stvorio je 1947. Informacioni biro komunističkih partija, pomoću kojeg je nastojao da obezbedi uticaj u komunističkom svetu. Godine 1948. pokušao je da se obračuna s rukovodstvom KPJ. Ipak period njegove vlade bio je obeležen ogromnim industrijskim napretkom. Sovjetska država razvila je nuklearni potencijal, u vojne i u mirnodopske svrhe, kao i uspešan svemirski program.

1892- Rođena je engleska književnica Rebeka Vest. Pravo ime bilo joj je Sesilija Izabela Ferfild. Posle boravka u Kraljevini Jugoslaviji 1937. i 1941. napisala je opsežno putopisno-istorijsko delo "Crno jagnje i sivi soko". Junaci njenih dela su izuzetne ličnosti koje se suprotstavljaju destruktivnim nagonima. Bavila se i novinarstvom i posebno su poznati njeni izveštaji s Nirnberškog procesa nemačkim i austrijskim ratnim zločincima posle Drugog svetskog rata. Ostala dela: romani "Vojnikov povratak", "Sudija", "Harijet Hjum", "Opori glas", "Trska koja misli", studije o veleizdaji "Značenje izdaje", "Voz baruta".

1917- Rođen je nemački pisac Hajnrih Teodor Bel, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1972. majstor kratke priče i dočaravanja atmosfere, likova i situacija u nekoliko rečenica. Ogroman uspeh njegovih dela (najprevođeniji je nemački pisac posle Drugog svetskog rata) zasnovan je na kombinaciji aktuelnosti tema s tradicionalnim načinom pripovedanja i psihološki uverljivim portretima "malih ljudi", podesnim za identifikaciju. Dela: romani "I ne reče ni reči", "Kuća bez čuvara", "Bilijar u pola deset", "Mišljenja jednog klovna", "Grupna slika s damom", zbirke pripovedaka "Putniče, naiđeš li u Spa...", "Sabrano ćutanje doktora Murkea", pripovetke "Voz je bio tačan", "Na kraju službenog puta", "Izgubljena čast Katarine Blum".

1918 -Rođen je austrijski političar Kurt Valdhajm. Od 1972. do 1981. bio je generalni sekretar UN. Kao oficir nemačke vojske tokom Drugog svetskog rata nalazio se na teritoriji Jugoslavije i Grčke i bilo je indicija da je sučesnik u delima ratnih zločina. Od 1985. do 1992. bio je predsednik Austrije.

1937- Rođena je američka filmska glumica Džejn Fonda, kćerka takođe filmske zvezde Henrija Fonde. Bila je i društveno angažovana, posebno protiv učešća SAD u Vijetnamskom ratu, ali i na drugim poljima - protiv rasizma, kao borac za prava žena. Filmovi: "Barbarela", "Konje ubijaju, zar ne?" (Oskar), "Klut" (Oskar), "Povratak ratnika" (Oskar), "Julija", "Na zlatnom jezeru", "Kineski sindrom".

1937 -U Holivudu je održana premijera filma Volta Diznija "Snežana i sedam patuljaka", prvog celovečernjeg crtanog filma u filmskoj istoriji.

1940- Umro je američki pisac Frensis Skot Ki Ficdžerald, predstavnik "izgubljene generacije" i "doba džeza" posle Prvog svetskog rata. Slikao je mladu i dokonu "novčanu aristokratiju". Dela: romani "Veliki Getsbi", "Blaga je noć", zbirka pesama, eseja i beležaka "Prskanje", zbirka priča "Priče iz doba džeza".

1941- Osnovana je Prva proleterska brigada NOV i POJ. Brigada je zvanično oformljena 21. decembra da bi se na taj način obeležio Staljinov rođendan, nakon 1948. i sukoba sa Staljinom zvanično je kao datum osnivanja uziman 22.12. kao dan prve borbe - otuda i dan JNA. Bila je sastavljena od boraca iz Srbije (manjim delom i Crne Gore). Prvi komandant bio je Koča Popović, a politički komesar Filip Kljajić.

1945- Umro je američki general Džordž Smit Paton, od posledica saobraćajne nesreće u Nemačkoj. U Drugom svetskom ratu istakao se kao energičan i vešt komandant oklopnih jedinica. Napisao je memoare "Rat kako sam ga ja video".

1953- Bivši iranski predsednik vlade Muhamed Mosadik, zbačen vojnim udarom u avgustu 1953. osuđen je na tri godine zatvora zbog navodnog pokušaja pobune protiv šaha Reze Pahlavija. Od 1944. vodio je borbu protiv stranih petrolejskih kompanija, ali je avgusta 1953. oboren sa mesta predsednika vlade.

1958- General Šarl de Gol izabran je za prvog predsednika Pete republike, dobivši novim ustavom ovlašćenja kakva do tada nije imao ni jedan predsednik Francuske.

1967 -Luis Vaškanski, prvi čovek kojem je presađeno tuđe srce, umro je u južnoafričkom gradu Kejptaun 18 dana posle operacije.

1988- Avion američke kompanije "Pan Am" na liniji London-Njujork eksplodirao je iznad škotskog mesta Lokerbi i u nesreći je poginulo svih 259 osoba u "Boingu 747" i 11 na zemlji. Libija je kasnije optužena da je odgovorna za taj teroristički akt.

1989- Predsednik Rumunije Nikolae Čaušesku proglasio je vanredno stanje u županiji Timiš, u čijem su glavnom gradu Temišvaru dva dana pre toga izbile masovne demonstracije protiv njegovog režima. Nemiri su se ubrzo preneli u Bukurešt i celu zemlju, pa je posle višednevnih demonstracija i sukoba, pošto je vojska stala na stranu pobunjenika, svrgnut njegov režim. Nakon ubrzanog suđenja sa suprugom Elenom streljan je u dvorištu kasarne u Trgovištu.

1993- Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio je Ministarstvo bezbednosti, naslednika moćne tajne policije KGB, rekavši da je to učinio jer je ono propustilo da ga blagovremeno upozori na opasan razvoj događaja i zato što te snage, koje su decenijama zastrašivale ruske građane, nije moguće reformisati.

1995 -U gradu Badrašin, 28 kilometara južno od Kaira, poginulo je 75 osoba kada je putnički voz udario u drugi voz u gustoj magli.

1997- U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji protivkandidata lidera radikala Vojislava Šešelja pobedio je Milan Milutinović, kandidat Socijalističke partije Srbije, JUL-a i Nove demokratije.

2001- Američki avioni usmrtili su 65 lica prilikom bombardovanja konvoja vozila u kojem su avganistanske plemenske vođe putovale u Kabul da bi prisustvovale proglašenju nove vlade.

2004- Skupština Srbije zakonom je u svim pravima izjednačila pripadnike Ravnogorskog pokreta u Drugom svetskom ratu s pripadnicima Partizanskog pokreta. Ustanovljena je i "Ravnogorska spomenica 1941", poput "Partizanske spomenice 1941".

2004- U napadu bombaša samoubice na američku bazu u iračkom gradu Mosulu poginule su 24 osobe, od kojih 20 američkih vojnika, a ranjeno je 66 lica, od kojih 42 američka vojnika i 10 civila.

2006- Otkriveni su zemni ostaci Despota Stefana Lazarevića u jugozapadnom uglu naosa crkve Manastira Manasija. Autentičnost je potvrđena DNK analizom. Stefan Lazarević (1378 - 1427) jedna je od najbitnijih ličnosti srednjovekovne Srbije i posebno srpske kulture. Sin Kneza Lazara, kosovskog mučenika, vladar i ratnik, autor je i nekoliko važnih literarnih dela, među kojima je nesumnjivo najbitnije "Slovo Ljubve" - delo velike literarne vrednosti. Despot Stefan zapamćen je i kao izuzetno hrabar ratnik, kako su to posvedočili i njegovi ratni suparnici, poput Tamerlana nakon Bitke kod Angore.

Dogodilo se na današnji dan, 22.12.

Na današnji dan 1801. godine umro je srpski istoričar, teolog, književnik Jovan Rajić. Školovao se u Sremskim Karlovcima, gde je i rođen, u jezuitskoj gimnaziji u Komoranu, i u Šopronu (protestantska gimnazija). Zaršio je Duhovnu akademiju u Kijevu. Radio je kao profesor u Karlovcima i Novom Sadu (geografija sa istorijom). Pošto se zamonašio 1772. postaje arhimandrit manastira Kovilj u Bačkoj. Uz Dositeja Obradovića Rajić je verovatno najučeniji Srbin svog vremena. Njegov "Katihizis", koji je izradio na traženje carice Marije Terezije, najprevođenija je srpska knjiga 18. veka. Prevedena je na rumunski (2 prevoda) nemački, mađarski i grčki. Prevodio je sa ruskog i nemačkog, književno, bogoslovsko i istoriografsko štivo. Njegova "Istorija", obimno delo objavljeno u 4 toma (1794/95) ostavila je ogroman trag u srpskoj kulturi i posle Mavra Orbina i Pavla Julinca prva je prava istorija Srba. To je prva publikacija u srpskoj književnoj istoriji za koju su bili upisivani prenumeranti (pretplatnici). I na literarnom polju imao je sjajne rezultate, njegova poema "Boj zmaja sa orlovi" smatra se najboljim pesničkim ostvarenjem srpske literature 18. veka. Dela: "Katihizis mali", "Boj zmaja sa orlovi", "Stihi o vospominaniji smrti", "Istorija raznih slovenskih narodov", "Traedokomedija" (prerada dela Emanuila Kozačinskog), "Molitvenik", "Istorija katihizma", "Bezpristrastnaja istoričeskaja povest", "Pravila monašeskaja".

Danas je petak, 22. decembar 2023. Do kraja godine ima 9 dana.

1118 -Rođen je kenterberijski nadbiskup Tomas Beket, koji je 1170. pogubljen zbog protivljenja politici engleskog kralja HenrijaII. Prethodno je bio blizak kraljev prijatelj i njegov kancelar do izbora za nadbiskupa 1162. Protiveći se ograničavanju crkvene vlasti, posebno njenog sudstva, 1164. emigrirao je u Francusku. Po povratku je odbio da položi zakletvu na kraljeva "Klarendonska pravila" o odnosima crkve i države i odlukom HenrijaIIpogubljen je u Kenterberijskoj katedrali. Proglašen je 1173. za sveca i njegov grob u toj katedrali postao je jedno od privlačnih mesta za hodočasnike u srednjovekovnoj Evropi.

1375 -Umro je italijanski pisac Đovani Bokačo, autor zbirke od 100 novela - "Dekameron", remek dela italijanske proze. Na to delo, u osnovi antiklerikalno, oslanjali su se kasnije Molijer, Šekspir, pa i Držić. Napisao je i niz književnih dela u duhu tradicije srednjevekovnog viteškog romana i više mitološko-alegorijskih radova, poput "Filostrato", "Filokolo", "Fiametasa", "Tezeida", "Ljubavnih vizija". Napisao je i "Danteov život".

1781- "Patent o toleranciji" koji je izdao austrijski car JosifII, izjednačio je sve veroispovesti u Monarhiji. Tada je omogućeno i zapošljavanje inovernih u državnoj službi, što je do tada bila privilegija isključivo rimokatolika.

1795- Rođen je nemački istoričar Leopold fon Ranke, profesor Berlinskog univerziteta, član Pruske akademije nauka, koji se uglavnom bavio istorijom germanskih i romanskih naroda, ali je pisao i o narodima centralne i jugoistočne Evrope. Studirao je teologiju i filologiju i doktorirao filozofiju. Za počasnog člana Društva srpske slovesnosti izabran je 1849. Kao rezultat saradnje s Vukom Karadžićem, 1829. objavio je delo "Srpska revolucija", jednu od najboljih knjiga o srpskim ustancima 1804. i 1815. - kojom je skrenuo pažnju evropske javnosti na borbu srpskog naroda za oslobođenje. Ostala dela: "Istorija Francuske", "Istorija Engleske", "Rimske pape", "Nemačka istorija za vreme Reformacije".

1804- Rođen je engleski državnik i pisac Bendžamin Dizraeli, osnivač i vođa konzervativaca, ranije torijevaca, dva puta premijer - 1868. i od 1874. do 1880. Bio je jedan od glavnih protagonista ekspanzionističke politike Britanije u drugoj polovini 19. veka. Započeo je osvajački rat protiv Bura 1877. Ratovao je protiv Avganistana i stavio ga pod britanski protektorat, osvojio Kipar 1878. Bio je protivnik Rusije i Francuske, a podržavao je Austro-Ugarsku i Tursku. Njegova naglašena podrška Turskoj imala je teške posledice po položaj Srbije.

1817 -Guverner Laklan Mekvori formalno je prihvatio naziv "Australija" za britansku koloniju.

1842 -Rođen je ruski revolucionar, Petar Aleksejevič Kropotkin. Iako plemićkog porekla, bio je teoretičar anarhizma. Naučni rad napustio je 1871. i od tada je veći deo života proveo u zapadnoj Evropi, gde je takođe proganjan. Dela: "Uzajamna pomoć", "Velika Francuska revolucija", "Zapisi revolucionara".

1879 -Rođen je sovjetski lider Staljin, pravo ime bilo mu je Josif Visarionovič Džugašvili. Upravljao je Sovjetskim Savezom 29 godina. Kao učenik bogoslovije pristupio je socijaldemokratama, potom boljševicima. Pre Oktobarske revolucije 1917. ušao je u Politbiro i Vojno-revolucionarni komitet u oktobru te godine. Od aprila 1922. do smrti u martu 1953. bio je generalni sekretar partije. Masovne čistke započeo je 1934. i likvidirao je brojne stare boljševike, partijske, državne i armijske rukovodioce, prvake Kominterne, pa i rukovodstva pojedinih stranih komunističkih partija. U ratu protiv Nemačke i njenih saveznika od 1941. do 1945. bio je vrhovni komandant oružanih snaga, učestvovao je na međunarodnim konferencijama u Teheranu, Jalti i u Potsdamu, prihvatio je podelu interesnih sfera posle Drugog svetskog rata u Evropi i Aziji. Stvorio je 1947. Informacioni biro komunističkih partija, pomoću kojeg je nastojao da obezbedi uticaj u komunističkom svetu. Godine 1948. pokušao je da se obračuna s rukovodstvom KPJ. Ipak period njegove vlade bio je obeležen ogromnim industrijskim napretkom. Sovjetska država razvila je nuklearni potencijal, u vojne i u mirnodopske svrhe, kao i uspešan svemirski program.

1892- Rođena je engleska književnica Rebeka Vest. Pravo ime bilo joj je Sesilija Izabela Ferfild. Posle boravka u Kraljevini Jugoslaviji 1937. i 1941. napisala je opsežno putopisno-istorijsko delo "Crno jagnje i sivi soko". Junaci njenih dela su izuzetne ličnosti koje se suprotstavljaju destruktivnim nagonima. Bavila se i novinarstvom i posebno su poznati njeni izveštaji s Nirnberškog procesa nemačkim i austrijskim ratnim zločincima posle Drugog svetskog rata. Ostala dela: romani "Vojnikov povratak", "Sudija", "Harijet Hjum", "Opori glas", "Trska koja misli", studije o veleizdaji "Značenje izdaje", "Voz baruta".

1917- Rođen je nemački pisac Hajnrih Teodor Bel, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1972. majstor kratke priče i dočaravanja atmosfere, likova i situacija u nekoliko rečenica. Ogroman uspeh njegovih dela (najprevođeniji je nemački pisac posle Drugog svetskog rata) zasnovan je na kombinaciji aktuelnosti tema s tradicionalnim načinom pripovedanja i psihološki uverljivim portretima "malih ljudi", podesnim za identifikaciju. Dela: romani "I ne reče ni reči", "Kuća bez čuvara", "Bilijar u pola deset", "Mišljenja jednog klovna", "Grupna slika s damom", zbirke pripovedaka "Putniče, naiđeš li u Spa...", "Sabrano ćutanje doktora Murkea", pripovetke "Voz je bio tačan", "Na kraju službenog puta", "Izgubljena čast Katarine Blum".

1918 -Rođen je austrijski političar Kurt Valdhajm. Od 1972. do 1981. bio je generalni sekretar UN. Kao oficir nemačke vojske tokom Drugog svetskog rata nalazio se na teritoriji Jugoslavije i Grčke i bilo je indicija da je sučesnik u delima ratnih zločina. Od 1985. do 1992. bio je predsednik Austrije.

1937- Rođena je američka filmska glumica Džejn Fonda, kćerka takođe filmske zvezde Henrija Fonde. Bila je i društveno angažovana, posebno protiv učešća SAD u Vijetnamskom ratu, ali i na drugim poljima - protiv rasizma, kao borac za prava žena. Filmovi: "Barbarela", "Konje ubijaju, zar ne?" (Oskar), "Klut" (Oskar), "Povratak ratnika" (Oskar), "Julija", "Na zlatnom jezeru", "Kineski sindrom".

1937 -U Holivudu je održana premijera filma Volta Diznija "Snežana i sedam patuljaka", prvog celovečernjeg crtanog filma u filmskoj istoriji.

1940- Umro je američki pisac Frensis Skot Ki Ficdžerald, predstavnik "izgubljene generacije" i "doba džeza" posle Prvog svetskog rata. Slikao je mladu i dokonu "novčanu aristokratiju". Dela: romani "Veliki Getsbi", "Blaga je noć", zbirka pesama, eseja i beležaka "Prskanje", zbirka priča "Priče iz doba džeza".

1941- Osnovana je Prva proleterska brigada NOV i POJ. Brigada je zvanično oformljena 21. decembra da bi se na taj način obeležio Staljinov rođendan, nakon 1948. i sukoba sa Staljinom zvanično je kao datum osnivanja uziman 22.12. kao dan prve borbe - otuda i dan JNA. Bila je sastavljena od boraca iz Srbije (manjim delom i Crne Gore). Prvi komandant bio je Koča Popović, a politički komesar Filip Kljajić.

1945- Umro je američki general Džordž Smit Paton, od posledica saobraćajne nesreće u Nemačkoj. U Drugom svetskom ratu istakao se kao energičan i vešt komandant oklopnih jedinica. Napisao je memoare "Rat kako sam ga ja video".

1953- Bivši iranski predsednik vlade Muhamed Mosadik, zbačen vojnim udarom u avgustu 1953. osuđen je na tri godine zatvora zbog navodnog pokušaja pobune protiv šaha Reze Pahlavija. Od 1944. vodio je borbu protiv stranih petrolejskih kompanija, ali je avgusta 1953. oboren sa mesta predsednika vlade.

1958- General Šarl de Gol izabran je za prvog predsednika Pete republike, dobivši novim ustavom ovlašćenja kakva do tada nije imao ni jedan predsednik Francuske.

1967 -Luis Vaškanski, prvi čovek kojem je presađeno tuđe srce, umro je u južnoafričkom gradu Kejptaun 18 dana posle operacije.

1988- Avion američke kompanije "Pan Am" na liniji London-Njujork eksplodirao je iznad škotskog mesta Lokerbi i u nesreći je poginulo svih 259 osoba u "Boingu 747" i 11 na zemlji. Libija je kasnije optužena da je odgovorna za taj teroristički akt.

1989- Predsednik Rumunije Nikolae Čaušesku proglasio je vanredno stanje u županiji Timiš, u čijem su glavnom gradu Temišvaru dva dana pre toga izbile masovne demonstracije protiv njegovog režima. Nemiri su se ubrzo preneli u Bukurešt i celu zemlju, pa je posle višednevnih demonstracija i sukoba, pošto je vojska stala na stranu pobunjenika, svrgnut njegov režim. Nakon ubrzanog suđenja sa suprugom Elenom streljan je u dvorištu kasarne u Trgovištu.

1993- Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio je Ministarstvo bezbednosti, naslednika moćne tajne policije KGB, rekavši da je to učinio jer je ono propustilo da ga blagovremeno upozori na opasan razvoj događaja i zato što te snage, koje su decenijama zastrašivale ruske građane, nije moguće reformisati.

1995 -U gradu Badrašin, 28 kilometara južno od Kaira, poginulo je 75 osoba kada je putnički voz udario u drugi voz u gustoj magli.

1997- U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji protivkandidata lidera radikala Vojislava Šešelja pobedio je Milan Milutinović, kandidat Socijalističke partije Srbije, JUL-a i Nove demokratije.

2001- Američki avioni usmrtili su 65 lica prilikom bombardovanja konvoja vozila u kojem su avganistanske plemenske vođe putovale u Kabul da bi prisustvovale proglašenju nove vlade.

2004- Skupština Srbije zakonom je u svim pravima izjednačila pripadnike Ravnogorskog pokreta u Drugom svetskom ratu s pripadnicima Partizanskog pokreta. Ustanovljena je i "Ravnogorska spomenica 1941", poput "Partizanske spomenice 1941".

2004- U napadu bombaša samoubice na američku bazu u iračkom gradu Mosulu poginule su 24 osobe, od kojih 20 američkih vojnika, a ranjeno je 66 lica, od kojih 42 američka vojnika i 10 civila.

2006- Otkriveni su zemni ostaci Despota Stefana Lazarevića u jugozapadnom uglu naosa crkve Manastira Manasija. Autentičnost je potvrđena DNK analizom. Stefan Lazarević (1378 - 1427) jedna je od najbitnijih ličnosti srednjovekovne Srbije i posebno srpske kulture. Sin Kneza Lazara, kosovskog mučenika, vladar i ratnik, autor je i nekoliko važnih literarnih dela, među kojima je nesumnjivo najbitnije "Slovo Ljubve" - delo velike literarne vrednosti. Despot Stefan zapamćen je i kao izuzetno hrabar ratnik, kako su to posvedočili i njegovi ratni suparnici, poput Tamerlana nakon Bitke kod Angore.

Dogodilo se na današnji dan, 23.12.

Na današnji dan 1990. godine većina građana Slovenije se na referendumu izjasnila za otcepljenje od Jugoslavije.

Danas je subota, 23. decembar, 357. dan 2023. Do kraja godine ima osam dana.

1777 - Rođen je ruski car Aleksandar I Pavlovič Romanov, koji je po stupanju na presto 1801. otpočeo seriju proliberalnih reformi i za vreme čije je vladavine do smrti 1825. Rusija teritorijalno proširena. Zaključio je 1807. savez s francuskim carem Napoleonom I - protiv kojeg je prethodno ratovao u savezu s Austrijom, Pruskom i Engleskom. Od Švedske je preuzeo Finsku, koja je 1809. priključena Rusiji kao velika kneževina pod ruskom krunom. Pripojio je i Poljsku, osim dela koji su držale Pruska i Austrija, a posle pobede u ratu s Turskom i Besarabiju. Savezništvo je raskinuto Napoleonovim pohodom na Rusiju 1812. tokom kojeg je francuska armija pretrpela presudni poraz, a Aleksandar I je trijumfalno ušao u Pariz. U drugom periodu vladavine napustio je proliberalne tendencije i postao je pravi mistik.

1790 - Rođen je francuski orijentalista Žan Fransoa Šampolion, osnivač egiptologije. Uspeo je da 1822. dešifruje hijeroglife sa ploče pronađene 1799. u egipatskom mestu Rešid. Šampolion je primetio da se na pronađenoj ploči nalaze tri identična teksta na trima različitim jezicima, od kojih je jedan bio grčki, na taj način on pronašao je način za ulazak u svet staroegipatskih hijeroglifa.

1804 - Rođen je francuski pisac Šarl Ogisten Sent Bev, najistaknutiji predstavnik francuske književne kritike. Počeo je romantičarskim pesmama i romanom "Naslada", ali se potom posvetio isključivo književnoj kritici i istoriji. Ostala dela: pesme "Život, poezija i misli Žozefa Delorma", kritike "Književni portreti", "Por-Roajal", "Razgovori ponedeljkom".

1810 - Rođen je nemački egiptolog Karl Ričard Lepsijus, koji se smatra osnivačem moderne arheologije. Njegove "Egipatske hronologije" utemeljile su naučno izučavanje rane egipatske istorije.

1832 - Francuska je zauzela Antverpen, primoravši Holandiju da prizna nezavisnost Belgije.

1834 - Umro je engleski ekonomista i demograf Tomas Robert Maltus, poznat po "zakonu stanovništva". Prema tom zakonu stanovništvo se uvećava geometrijskom, a proizvodnja hrane aritmetičkom progresijom.

1861 - Tursko carstvo primorano je da prihvati ujedinjenje Vlaške i Moldavije, kojim je formirana Rumunija.

1872 - Umro je francuski pisac Teofil Gotje, preteča parnasovaca, koji je kultivisao "umetnost radi umetnosti" (l'art pour l'art). Dela: pesme "Emalji i kameje", proza "Gospođica de Mopen", "Roman jedne mumije", "Kapetan Frakas", kritike "Istorija dramske umetnosti u proteklih 25 godina", "Istorija romantizma".

1876 - Rođen je srpski slikar Stevan Aleksić, majstor obnove ikonostasa srpskih crkava. Akademiju je završio u Minhenu, a slikarsku radionicu otvorio je u rodnom Aradu, u kojem je renovirao ikone i slike na svodovima lokalne srpske crkve. Obnovio je i ikone i slike u crkvama u Temišvaru, Vukovaru, Novom Sadu, Modošu (sada Jaša Tomić), Bešenovu i drugim mestima. Najznačajniji i najobimniji rad obavio je u Preobraženskoj crkvi u Pančevu: 32 ikone velikog formata, tri kompozicije iz istorije srpske crkve i 44 medaljona svetaca.

1884 - Osnovano je "Prvo srpsko velosipedsko društvo". Prvi predsednik Društva nastalog na inicijativu više uglednih građana Beograda bio je Milorad Terzibašić, a potpredsednik Mihailo Jovanović. Društvo je imalo ukupno 20 članova, što je bila posledica visoke cene bicikla. Jedan od osnivača bio je i Đorđe Nešić, lekar, potonji profesor univerziteta i akademik.

1885 - Rođen je srpski inženjer Dobrivoje Božić, konstruktor najbolje svetske automatske vazdušne kočnice na železnicama. Studirao je Karlsrueu i Drezdenu, u Nemačkoj. Profesor mu je bio i Rudolf Dizel, čuveni konstruktor motora. Po okončanju studija 1911. vratio se u Srbiju. "Kočnica Božić" je u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca usvojena 1922. a kad je Međunarodna železnička unija proglasila taj uređaj boljim od svih dotadašnjih 1928. usvojena je i u drugim zemljama. Božićeva kočnica neprevaziđena je po jednostavnosti konstrukcije, lakoći rukovanja i snazi delovanja. I najsavremenije železničke kočnice su usavršene kopije "Kočnica Božić". U Srbiju se inženjer Božić vratio 1964. iz emigracije u SAD gde se nalazio od Drugog svetskog rata.

1916 - Rođen je italijanski režiser Dino Rizi, jedan od velikana italijanske komedije. Postao je slavan pedesetih serijom filmova "Hleb, ljubav i...". Jedan od njegovih najpoznatijih filmova je "Miris žene" iz 1974. s Vitoriom Gasmanom u glavnoj ulozi. Na međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji 2002. dobio je Zlatnog lava za životno delo.

1918 - Rođen je nemački državnik Helmut Šmit, jedan od lidera Socijaldemokratske partije, koji je posle povlačenja Vilija Branta od 1974. do 1982. bio kancelar Zapadne Nemačke. Prethodno je u Brantovoj vladi od 1969. do 1972. bio ministar odbrane, a do 1974. ministar privrede i finansija.

1920 - Francuska i Velika Britanija odobrile su konvenciju kojom su određene granice Sirije i Palestine.

1925 - Rođen je francuski političar Pjer Ežen Beregovua, šef francuske vlade od aprila 1992. do marta 1993, kad je podneo ostavku posle izbornog poraza socijalista na parlamentarnim izborima. Nekoliko sedmica kasnije se ubio, našavši se pod snažnim medijskim pritiskom zato što je navodno svojevremeno dobio povoljan stambeni kredit.

1933 - Rođen je japanski car (mikado) Akihito, koji je na presto stupio 1990. posle smrti oca, cara Hirohita.

1943 - Vrhovna komanda savezničkih snaga za Sredozemlje i Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije postigli su u Drugom svetskom ratu sporazum o prihvatanju jugoslovenskih izbeglica. Dogovoreno je njihovo prebacivanje u severnu Afriku i na Sinaj.

1948 - U Tokiju je izvršena smrtna kazna nad sedmoricom japanskih zvaničnika, uključujući bivšeg predsednika vlade Hidekija Tođa, koje je Međunarodni vojni sud osudio na smrt zbog "zločina protiv čovečnosti" u Drugom svetskom ratu.

1953 - Streljan je bivši šef sovjetske političke policije NKVD i potpredsednik sovjetske vlade Lavrentij Pavlovič Berija, koji je uhapšen sredinom 1953. posle smrti Staljina, pod optužbom da je kovao zaveru da preuzme vlast u Sovjetskom Savezu. U "velikim čistkama" organizovao je likvidacije boljševičkih prvaka i od 1938. rukovodio je aparatom represije kao i sistemom logora.

1963 - Na grčkom putničkom brodu "Lakonija", zahvaćenom požarom posle eksplozije u severnom Atlantiku, poginulo je 128 osoba, a 908 je spaseno pre nego što je 29. decembra brod potonuo.

1964 - Na Cejlonu, sada Šri Lanka, u ciklonu je poginulo najmanje 2.000 osoba.

1972 - Umro je ruski konstruktor aviona Andrej Nikolajevič Tupoljev, koji je rukovodio izradom više od 100 tipova aviona, uključujući bombardere i džinovski ANT-20 "Maksim Gorki". Posle Drugog svetskog rata konstruisao je putničke avione, među kojima i "TU-144", prvi supersonični avion u svetu.

1972 - U zemljotesu koji je pogodio glavni grad Nikaragve Managvu, poginulo je 7.000 lica.

1989 - SAD su ojačale okupacione snage u Panami s još 2.000 vojnika, tako da je u gušenju neočekivano jakog otpora pristalica nekadašnjeg štićenika Vašingtona, panamskog lidera generala Manuela Antonija Norijege, učestvovalo 26.000 vojnika. Kasnije je otkriveno da su oni počinili brojne zločine nad panamskim civilima.

1994 - U Sarajevu su predstavnici zaraćenih strana, posle mirovne misije bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera, potpisali četvoromesečno primirje počev od 1. januara 1995. Nakon svega 40 dana primirje je prekršeno ofanzivom snaga vlade u Sarajevu na Vlašić i Majevicu.

1995 - U indijskom gradu Dabali, severno od Nju Delhija, požar je u banketnoj sali u vreme školske svečanosti progutao najmanje 538 žrtava većinom dece između četiri i po i 14 godina.

1996 - Na Jamajci su četiri žene postale sveštenice Anglikanske crkve. Bio je to bio prvi slučaj te vrste u Centralnoj Americi.

1997 - Umro je japanski glumac Toširo Mifune, koji je svetsku slavu stekao tumačenjem uloga samuraja, posebno u filmovima režisera Akira Kurosave. Filmovi: "Rašomon", "Sedam samuraja", "Legenda o Musašiju", "Ponori ljubavi", "Krvavi presto", "Skrivena tvrđava", "Jodžimbo", "Pobuna", "Admiral Jamamoto", "Pakao na Pacifiku", "Crveno sunce", "Bitka za Midvej", "Šogun".

1998 - Vrhovni sud Belgije presudio je da je bivši generalni sekretar NATO Vili Klas kriv za "pasivnu korupciju" u skandalu "Agusta Daso", odnosno podmićivanju prilikom ugovaranja vojnih isporuka.

2002 - Italijanska kraljevska porodica Savoja, proterana zbog podrške Musoliniju tokom Drugog svetskog rata, doputovala je u kratku posetu otadžbini, prvi put posle 56 godina izbeglištva.

2004 - Umro je bivši indijski premijer Narasima Rao, autor indijskih ekonomskih reformi sprovođenih od 1991. do 1996.

2005 - Posle 138 godina u Slovačkoj je ukinuta vojna obaveza.

2007 - Umro je Oskar Piterson, kanadski džez pijanista i kompozitor. Školovao se u rodnom Montrealu, a postao je poznat nakon nastupa u njujorškom Karnegi Holu 1949. Osvojio je brojne nagrade i priznanja, uključujući i nagradu "Gremi" za životno delo 1997. kao i priznanje Međunarodne asocijacije za džez obrazovanje. Nosilac je najvišeg kanadskog civilnog priznanja - Ordena reda Kanade, i prvi je živi Kanađanin čiji je lik dospeo na poštansku marku. Oskar Piterson bio je jedan od najvećih muzicara u istoriji džeza uopšte.

2011 - Stupio je na snagu Sporazum o raspoređivanju američkog odbrambenog raketnog štita u Rumuniji. Sporazumom je predviđeno da američki presretači budu stacionirani u vazduhoplovnoj vojnoj bazi Deveselu u Rumuniji. Reč je o programu koji predviđa postavljanje raketnog štita u Rumuniji i Poljskoj. Prema saopštenjima zvaničnika SAD ovaj štit usmeren je protiv Irana a ne protiv Rusije.

2013 - Preminuo je Mihail Kalašnjikov, čuveni ruski konstruktor oružja, izumitelj najpoznatije automatske puške AK-47, proizvedene, počev od 1947. u kako se procenjuje, 70 miliona primeraka. Automatska puška "Kalašnjikov" u zvaničnoj upotrebi je u više od 100 država sveta. Kalasnjikov je jedini nosilac i priznanja "Heroj Rusije" i, u dva navrata, priznanja "Heroj socijalističkog rada".

2014 - U Beogradu je svečano otvoren Legat Petra Lubarde. U reprezentativnom zdanju u rezidencijalnom delu grada, gde je živeo poznati srpski slikar Petar Lubarda (1907-1974) čuvaju se, osim njegovih likovnih radova i brojni lični predmeti važni za umetnikov život i rad.

2022 - Preminuo je Masimo Savić, muzičar, velika zvezda negdašnje Jugoslavije. Bio je važan deo zagrebačkog novog talasa osamdesetih, uvek autentičnog muzičkog izraza. Postao je poznat kao frontmen grupe "Dorijan Grej". Osamdesetih, pored dva albuma Dorijana Greja, sarađivao je na albumu "Ekatarina Velika" (1985). Savićev samostalni prvenac bio je "Stranac u noći" (1987). Njegova obrada "Sjaj u tami" bila je veliki hit. Radio je za film, reklamnu industriju.

Dogodilo se na današnji dan, 24.12.

Danas je nedelja, 24. decembar, 358. dan 2023. Do kraja godine ima sedam dana.

1167 - Rođen je engleski kralj Džon, mlađi sin Henrija II, poznat kao Džon Bez Zemlje. Tokom vladavine od 1199. kad je na prestolu nasledio brata Ričarda I, obnovio je rat s francuskim kraljem Filipom II Avgustom, koji mu je preoteo nekoliko velikih poseda na kontinentu, uključujući Normandiju 1205. Takođe se 1208. sukobio s papom Inoćentijem III, osporavajući mu izbor kenterberijskog arhiepiskopa, zbog čega ga je Vatikan 1212. ekskomunicirao iz Crkve. U sukobu s plemstvom 1215. morao je da popusti i potpiše "Magna carta libertatum" (velika povelja sloboda) kojom je ograničena vlast kralja i uspostavljena osnova engleske ustavnosti i javnog prava.

1491 - Rođen je Ignasio de Lojola, osnivač jezuitskog reda (Societas Iesu) 1534. U mladosti je živeo aktivnim i raspusnim životom profesionalnog vojnika. Posle jednog ranjavanja posvećuje se duhovnom životu, posećuje Svetu zemlju, i započinje studije teologije u Barseloni i na pariskoj Sorboni, gde je postao magistar teologije. Za "generala" (starešinu) jezuitskog reda izabran je 1541. i taj položaj zauzimao je do smrti. Izradio je ustav jezuitskog reda i priručnik pod nazivom "Duhovne vežbe za vladavinu nad samim sobom". Izgradio je monaški red, kao i čitav duhovni sistem koji je imao veliku ulogu u istoriji.

1524 - Umro je portugalski moreplovac Vasko da Gama, koji je 1498. pronašao pomorski put u Indiju ploveći oko Afrike, zahvaljujući čemu su detaljnije upoznati obrisi afričkog kopna, a Indijski okean uvršćen u mape. To je doprinelo razvoju trgovine zapada Evrope sa Azijom i jačanju moći Portugala. Prilikom drugog putovanja u Indiju 1502. uspostavio je portugalsku kolonijalnu vlast, a tokom trećeg umro je u Indiji.

1798 - Rođen je poljski pisac Adam Mickijevič, najveći poljski romantičar, čija dela odlukuje izuzetno bogat i slikovit jezik. U mladosti je zbog učešća u ilegalnom omladinskom udruženju "Filomati", 1823. prognan u unutrašnjost Rusije. Odatle je emigrirao u Nemačku, potom u Švajcarsku i Italiju, a zatim je u Parizu predavao slovensku književnost. Umro je u Turskoj 1855. što ga je sprečilo u nameri da u vreme Krimskog rata formira legiju Poljaka za borbu protiv Rusije. U idiličnom epu posvećenom rodnom kraju "Pan Tadeuš", opisao je staru Poljsku koja nestaje. Ostala dela: zbirke pesama "Balade i romanse", "Krimski soneti", epovi "Gražina", "Konrad Velenrod", drama "Zadušnice", politička brošura "Knjige poljskog naroda i hodočasništva poljskog", ciklus predavanja "Slovenske književnosti".

1818 - Rođen je engleski fizičar Džejms Preskot Džul, poznat po zakonu o toploti koji razvija struja u provodniku i po eksperimentalnom određivanju mehaničkog ekvivalenta toplote. Njemu u čast međunarodna merna jedinica za energiju, rad i količinu toplote nazvana je "džul" (J). Termodinamički proces pretvaranja toplotne energije u mehaničku, na osnovu kojeg rade turbomlazni avioni, nazvan je "Džulov ciklus".

1838 - Osam godina pošto je hatišerifom priznao Srbiji unutrašnju samoupravu, turski sultan Mahmud II je uz podršku Rusije privremeno ograničio vlast srpskog knjaza Miloša Obrenovića.

1863 - Rođen je srpski političar Ljuba Davidović, osnivač i svojevrsni simbol Demokratske stranke. Bio je jedan od prvaka Radikalne partije, da bi se kasnije sa grupom istomišljenika izdvojio. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i bio dobrovoljac u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a 1901. osnovao je s Jašom Prodanovićem Samostalnu radikalnu stranku, za čijeg predsednika je izabran 1912. Prvi put ministar prosvete postao je 1904. na tom položaju bio je i od 1914. do 1917. u vladi Nikole Pašića i treći put 1918. Jedan je od tvoraca Krfske deklaracije. Posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919. postao je predsednik novostvorene Demokratske stranke, iste godine predsednik vlade, a drugi put je vladu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca predvodio 1924.

1863 - Umro je engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri, oštar kritičar društva. Dela: romani "Vašar taštine", "Henri Ezmond", "Istorija Pendenisa", "Njukamovi", "Virdžinijanci", satira "Knjiga o snobovima", književne kritike "Engleski humoristi XVIII veka", istorijsko delo "Četiri Džordža".

1865 - U mestu Pulaski u američkoj državi Tenesi osnovana je belačka rasistička organizacija Kju-Kluks-Klan.

1883 - Rođen je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, majstor sa izrazitim osećanjem za boju. Posle studija u Minhenu, Rimu i Parizu, proputovao je Španiju, severnu Afriku i Italiju i dugo je živeo u Parizu, a od 1948. u Beogradu. Najčešće je slikao predele i mrtvu prirodu, u početku pod uticajem minhenske škole i pariske škole Andre Lota, da bi potom izgradio stil na iskustvima postimpresionizma, stvarajući slike koje odlikuje naglašeno osećanje za boju i prozračna atmosfera. U poslednjoj fazi približio se lirskoj apstrakciji.

1914 - Velika Britanija je u Prvom svetskom ratu prvi put u istoriji doživela napad iz vazduha kad je nemački avion bacio jednu bombu na Dover.

1921 - Umro je Đorđe Stanojević, srpski fizičar, profesor na Velikoj školi, rektor Beogradskog univerziteta, najzaslužniji za ranu elektrifikaciju Srbije. Diplomirao je na Velikoj školi u Beogradu 1881. Zaslužan je za izgradnju prvih hidroelektrana u Srbiji: Užice na Đetinji, Vučje na Vučjanci, Niš na Nišavi, Veliko Gradište na Peku, Vlasotince na Vlasini, Ivanjica na Moravici i Zaječar na Timoku. Konstruisao je i Beogradsku termocentralu. Zaslužan je i za prvo demonstriranje radija u Beogradu 1908. kao i za električno osvetljenje Beograda.

1922 - Rođena je američka filmska glumica Lusi Džonson, poznata kao Ava Gardner, koja je nesvakidašnjom pojavom izmenila tip filmske lepotice i ostvarila niz uloga tajanstvenih i inteligentnih žena. Filmovi: "Ploveće pozorište", "Snegovi Kilimandžara", "Sunce se ponovo rađa", "Usamljena zvezda", "Naga Maja", "Noć iguane", "Pedeset pet dana u Pekingu", "Sudija za vešanje".

1942 - Ubijen je francuski admiral Žan Luj Gzavije Fransoa Darlan, komandant severnoafričkih snaga marionetskog režima Anrija Petena. Suprotno Petenovoj naredbi, tokom iskrcavanja angloameričkih trupa u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu olakšao im je napredovanje, naredivši prekid vatre. "Slobodni Francuzi" su ga ipak i dalje smatrali izdajnikom i jedan pristalica generala Šarla de Gola izvršio je u Alžiru atentat na njega.

1942 - Na nemačkom eksperimentalnom poligonu u mestu Pinemunde u Drugom svetskom ratu uspešno je testirana nova raketa zemlja-zemlja nazvana "FZG76", koja je kasnije postala poznata kao raketa "Fau 1".

1943 - Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt saopštio je da će savezničkim trupama u invaziji na Evropu pod nemačkom okupacijom u Drugom svetskom ratu komandovati general Dvajt Ajzenhauer.

1951 - Libija je proglašena nezavisnom državom pod kraljem Idrizom I iz vladarske porodice Senusi.

1982 - Umro je francuski pisac Luj Aragon, najpre dadaista, potom nadrealista, koji se posle kongresa revolucionarnih pisaca u Harkovu 1930. opredelio za socrealizam. Komunističkoj partiji Francuske pristupio je 1927. učestvovao je u građanskom ratu u Španiji i u francuskom Pokretu otpora u Drugom svetskom ratu. Dela: zbirke pesama "Vatra radosti", "Ura Ural", "Elzine oči", "Oči sećanja", "Elza", romani "Seljak iz Pariza", "Bazelska zvona", "Gospodske četvrti", "Orelijen", "Sveta nedelja", "Komunisti", "Blanša ili zaborav", eseji "Komunistički čovek", "Sovjetska književnost", "Za socijalistički realizam", "Rasprava o stilu", "O Stendalu".

1989 - Predsednik vlade Paname general Antonio Norijega, bivši štićenik SAD, sklonio se pred američkim okupacionim trupama u diplomatsko predstavništvo Vatikana.

1991 - Mihail Gorbačov predao je Borisu Jeljcinu komandu nad sovjetskim nuklearnim oružjem.

1992 - Predsednik SAD Džordž Buš amnestirao je bivšeg ministra odbrane Kaspara Vajbergera i još pet funkcionera umešanih u skandal "Irangejt".

1994 - Islamski teroristi su prilikom otmice u Alžiru francuskog putničkog aviona ubili dvoje ljudi, uzevši za taoce 239 osoba.

1995 - Na parlamentarnim izborima u Turskoj najviše glasova osvojila je islamistička Partija prosperiteta, što je bila prva izborna pobeda islamista u 72-godišnjoj istoriji sekularne Turske.

1997 - Islamski teroristi su u dva masakra ubili 59 civila u Alžiru.

1999 - Bivši komandant armije Obale Slonovače Rober Gei saopštio je da je zbacio s vlasti izabranog predsednika Anrija Konana Bedija.

2002 - Ukrajinski putnički avion koji je prevozio ukrajinske vazduhoplovne stručnjake srušio se u Iranu, što nije preživeo niko od 46 putnika i članova posade.

2006 - Umro je srpski vaterpolista Mirko Sandić, jedan od najboljih igrača u istoriji tog sporta. Rođen 1942. Sandić je tokom karijere odigrao 235 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije sa kojom je osvojio zlatnu olimpijsku medalju 1968. i srebrnu 1964. kao i bronzane medalje na prvenstvima Evrope 1966. i 1970. Radio je kao trener u Singapuru, Maleziji i Egiptu, a od srpskih klubova vodio je Goč i Partizan. Bio predsednik Vaterpolo saveza Jugoslavije i predsednik skupštine Vaterpolo saveza Srbije.

2008 - Predstavnici Srbije i Rusije potpisali su u Moskvi paket sporazuma o energetskoj saradnji, što je podrazumevalo prodaju Naftne industrije Srbije i sporazume o izgradnji gasovoda "Južni tok" i skladišta gasa "Banatski Dvor". Predsednici dve države, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev potpisali su izjavu, kojom se na državnom nivou garantuje sprovođenje tih dokumenata.

2008 - Umro je Harold Pinter, britanski dramski pisac, nobelovac. Glumu je studirao na londonskoj Kraljevskoj akademiji dramskih umetnosti i Centralnoj školi za govor i dramu, ali je napustio studije. Od 1973. radi u londonskom Nacionalnom teatru kao režiser. Zahvaljujući specifičnom stilu kratkih dijaloga i daru da se najekonomičnijim sredstvima stvori izuzetna napetost (poput upotrebe tišine) Pinterovo prezime je 1960-ih ušlo u opštu upotrebu, a pridev "pinterovski" označava tipično britanski stil, napetost i ambivalentnost. Napisao je 20 književnih dela i 21 scenario i režirao 27 pozorišnih predstava. Najznačajnija dela: "Soba", "Nastojnik", "Povratak", "Ničija zemlja", "Stara vremena", "Rođendan", "Vreme zabave", "Mesečina", "Stanica Viktorija", "Gorštački jezik". Bio je poznat po nezavisnim političkim stavovima. Tokom bombardovanja Srbije (SRJ) 1999. odlučno je osuđivao politiku Zapada. Dobitnik je brojnih priznanja pa i Nobelove nagrade 2005. ali je odbio britansku plemićku titulu.

2008 - Umro je Semjuel Hantington, američki politikolog. Harvardski profesor, postao je poznat po teoriji "Sukoba civilizacija" prvobitno publikovanoj u poznatom časopisu "Forin afers" (Foreign afairs) i docnije u istoimenoj knjizi. Iako njegova teorija nije bila ni nova ni originalna predstavljena je kao pravo otkriće u tadašnjim okolnostima. U vreme predsednika Kartera 1977/8. radio je kao kao koordinator planiranja za Nacionalni savet bezbednosti SAD.

2019 - Francuske vlasti onemogućile su iznošenje iz zemlje novopronađenog dela italijanskog slikara Čenija di Pepa (oko 1240-1302) poznatog kao Čimabue. Slika "Ruganje Hristu" ciji je autor firentinski umetnik Čimabue, nastala, kako se veruje 1280, dospela je u žižu javnosti pošto je dva meseca ranije dostigla aukcijski rekord od gotovo 24 miliona evra. Francuske vlasti su međutim naknadno odlučile da je slučajno otkriveno delo, koje se do tada nalazilo u kuhinji jedne starice u Kompijenju, Pikardija, nacionalno blago te zemlje, nezavisno od činjenice da je legalni vlasnik inostrani kolekcionar.

Dogodilo se na današnji dan, 25.12.

Danas je ponedeljak, 25. decembar 2023. Do kraja godine ima šest dana.

800 - Papa Lav III krunisao je u Rimu franačkog vladara Karla Velikog za svetog rimskog cara, što će biti titula nemačkih monarha do vremena NapoleonaI.

1066 - U Vestminsterskoj katedrali u Londonu za engleskog kralja krunisan je normanski vojvoda Vilijam I Osvajač, nešto više od dva meseca pošto su Normani pod njegovom komandom kod Hestingsa potukli vojsku HaroldaII, poslednjeg saksonskog kralja Engleske.

1688 - U Francusku je pobegao Džejms II, poslednji engleski kralj iz dinastije Stjuart, zbačen zbog apsolutističke politike i naturanja rimokatolicizma.

1721 - Rođen je engleski pisac Vilijam Kolins, jedan od najznačajnjih engleskih lirskih pesnika 18. veka. Ispoljavao je romantičarsko interesovanje za tajanstveno, legendarno i fantastično. Dela: ode "Veče", "Škotske praznoverice", "Sloboda".

1741 - Švedski fizičar Anders Celzijus izumeo je skalu od 100 stepeni za merenje temperature.

1776 - General Džordž Vašington prebacio je snage kojima je komandovao preko reke Delaver u Nju Džersiju i izveo iznenadni napad na nemačke plaćenike koji su se u Američkom ratu za nezavisnost borili za račun Britanaca.

1868 -Zbog finansijskih teškoća, u Beogradu je prestao da izlazi časopis "Vila" koji je 1865. pokrenuo srpski istoričar i državnik Stojan Novaković.

1870 - Rođena je nemačka revolucionarka Roza Luksemburg, jedan od osnivača Socijaldemokratske partije Poljske 1893. i Komunističke partije Nemačke 1918. predstavnik levog krila Druge internacionale. U Prvom svetskom ratu je kao dosledni antimilitarista bila protiv ratnih kredita. Težeći objedinjenju levice, početkom rata je s nemačkim revolucionarom Karlom Libknehtom osnovala grupu "Internaconala", kasnije nazvanu "Spartakov savez", iz kojeg je nastala Komunistička partija. Proganjana je i često hapšena, a posle propasti novembarske revolucije u Nemačkoj 1918. streljana s Libknehtom 15. januara 1919. Napisala je više marksističkih teorijskih dela, uključujući "Akumulaciju kapitala".

1876 - Rođen je pakistanski državnik Mohamed Ali Džina, osnivač i prvi predsednik Pakistana, koji se s Mahatmom Gandijem i Džavaharlalom Nehruom borio za nezavisnost Indije od Velike Britanije. Potom se s njima sukobio, tražeći posebnu muslimansku državu. Britanija je 1947. priznala nezavisnost i Indije i muslimanske države nazvane Pakistan.

1899 - Rođen je američki filmski glumac Hemfri Deforest Bogart, dobitnik Oskara 1951. za film "Afrička kraljica". Izuzetna popularnost koju je uživao posebno je porasla nakon njegove smrti 1957. Vremenom on je postao svojevrsna mitska ličnost istorije kinematografije. Ostali filmovi: "Kazablanka", "Malteški soko", "Duboki san", "Blago Sijera Madre", "Rt Largo", "Imati i nemati", "Pobuna na Kejnu", "Bosonoga kontesa", "Časovi očaja", "Težak pad".

1901 - Rođen je Predrag Milojević, srpski novinar, književnik, prevodilac, jedna od najvažnijih ličnosti srpskog novinarstva uopšte. Rođen je u Beogradu u porodici državnog činovnika. Apsolvirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1923. Počeo je da objavljuje 1921. a u međuratnom periodu je novinar lista "Politika" i dopisnik iz Berlina i kasnije Londona. Izvesno vreme nakon Drugog svetskog rata objavljivao je pod pseudonimom pošto je tokom okupacije bio urednik lista Nedićeve vlade "Novo vreme". Docnije ponovo postaje saradnik "Politike" a potom i spoljnopolitički komentator. Objavio je veliki broj reportaža, komentara i analiza, pa i intervjue sa Čerčilom, Hitlerom, Musolinijem... Prevodio je Fojerbaha ("Suština religije"), Kafku ("Zamak"), Hemingveja ("Preko reke i u šumu"), Grina ("Begunac"), Selmu Lagerlef ("Gesta Berling"), Hamsuna, Džejmsa. Dobitnik je Nagrade za životno delo Udruženja novinara Srbije, nagrade Beograda ("Oktobarska"), "Politike", Ordena Svetog Save, Ordena Jugoslovenske krune. Testamentom je ostavio velika sredstva namenjena za školovanje mladih novinara. Dela: "Iz prošlih dana", "O ljudima i ćudima", "Bio sam prisutan", "Kažem ja sebi - antimemoari", "Sve godine ovog veka".

1918 -Rođen je egipatski državnik Anvar el Sadat, predsednik Egipta od oktobra 1976. do oktobra 1981. kad su ga na vojnoj paradi u Kairu ubili islamski teroristi, ogorčeni zbog sklapanja mira sa Izraelom.

1926 - Japanski regent princ Hirohito nasledio je presto Japana posle smrti oca cara (mikado) Jošihita.

1938 - Umro je češki pisac Karel Čapek. Izraziti skeptik, posebno se užasavao svake vrste totalitarizma, i desnog i levog. Njegova dela upozoravaju na opasnost koja se približavala. U utopističkim romanima "Fabrika apsolutnog", "Krakatit" i "Rat ljudi i daždevnjaka" upozorio je na apsurdnost tehničke civilizacije, a kao direktna opomena zvuče drame "Bela bolest" i "Mati". Ostala dela: zbirke pripovedaka "Raspeće", "Mučne pripovetke", drame "Rozumovi univerzalni roboti", "Razbojnik", romani "Hordubal", "Meteor", "Običan život", putopisne kozerije "Putopisi iz Italije", "Putopisi iz Engleske", eseji i feljtoni "Kritika reči", "O najbližim stvarima", "Zašto nisam komunist", "Razgovori sa T. G. Masarikom".

1941 - Japanska armija je u Drugom svetskom ratu okupirala Hongkong posle 17 dana opsade.

1942 - Streljan je Srpski kompozitor, dirigent i muzikolog Vojislav Vučković. Završio je konzervatorijum u Pragu, gde je doktorirao muzikologiju. Bio je profesor Muzičke škole "Stanković" u Beogradu, dirigent Beogradske filharmonije, saradnik više listova i časopisa. Između dva svetska rata učestvovao je u komunističkom pokretu, organizovao studentske i radničke horove, pisao muzičku kritiku. U Drugom svetskom ratu se uključio u NOP. Tada je nastalo i njegovo najznačajnije delo "Herojski oratorijum". Komponovao je i simfonijske poeme "Ozareni put", "Burevesnik" i balet "Čovek koji je ukrao sunce".

1943 - godine Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije poslalo je u Drugom svetskom ratu premijeru Vinstonu Čerčilu telegram u kojem se kaže: "Naša politika mora da se osloni na činjenicu - partizani će zavladati u Jugoslaviji. Oni su za nas u vojnom pogledu od velike vrednosti i moramo im pružiti punu podršku. Vojni razlozi važniji su od političkih. U najvećoj meri se može sumnjati u tačnost shvatanja da monarhiju i dalje treba smatrati elementom jedinstva u Jugoslaviji".

1971 - U požaru u jednom hotelu u prestonici Južne Koreje Seulu poginulo je 139 osoba.

1977 - Umro je britansko-američki filmski glumac, scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin, jedan od pionira kinematografije i najvećih umetnika u istoriji filma. U SAD je otišao 1910. i počeo u filmskim burleskama Maka Seneta, ali se brzo osamostalio i stekao svetsku slavu originalnim likom sentimentalnog klovna-skitnice. Njegov izvorni humanizam, izgrađen u vreme teške mladosti - izražen je likom dobroćudne skitnice Čarlija. Bio je opredeljeni komunista, pa ga je godinama držao pod prismotrom šef FBI Edgar Huver, a u vreme antikomunističke histerije u SAD postao je žrtva američkog republikanskog senatora Džozefa Makartija, otuda je 1952. emigrirao u Švajcarsku, u kojoj je i umro. Snimio je 75 kratkih i dugometražnih filmova, a 1972. dodeljen mu je Oskar za životno delo. Filmovi: "Idila u polju", "Pasji život", "Mirna ulica", "Hodočasnik", "Dečak", "Potera za zlatom", "Cirkus", "Svetlosti velegrada", "Moderna vremena", "Veliki diktator", "Gospodin Verdu", "Jedan kralj u Njujorku", "Svetlosti pozornice", "Grofica iz Hongkonga".

1979 - Sovjetske trupe su ušle u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji Sovjetskog Saveza izvan Varšavskog pakta, što je zvanična Moskva objasnila namerom da zaustavi građanski rat u toj zemlji.

1983 - Umro je španski (katalonski) slikar i vajar Huan Miro, jedan od najvećih nadrealističkih umetnika. Studirao je u rodnoj Barseloni, a od 1919. je živeo u Parizu. Kratko je stvarao pod uticajem kubizma, ali je od 1924. izgradio neponovljiv lični stil, zasnovan na spontanom registrovanju formi i znakova koji evociraju podsvesno.

1989 - Zbačeni rumunski predsednički par Nikolae i Helena Čaušesku streljan je u Trgovištu posle tajnog brzometnog suđenja.

1991 - Ostavku je podneo sovjetski predsednik Mihail Gorbačov, od osnivanja Sovjetskog Saveza 1922. sedmi, i poslednji, lider te države. Njegovi prethodnici bili su Lenjin, Staljin, Hruščov, Brežnjev, Andropov i Černjenko.

1995 - Umro je američki filmski glumac, pevač i zabavljač Din Martin, koji je početnu slavu stekao u tandemu sa komičarem Džerijem Luisom, s kojim je snimio 18 filmova. Igrao je i u mnogim vesternima i kriminalističkim filmovima. Filmovi: "Artisti i modeli", "Holivud ili propast", "Rio Bravo", "Četvoro za Teksas".

1995 - U poplavama na istoku Južne Afrike poginule su najmanje 124 osobe.

1997 - Na Kubi je prvi put posle tri decenije javno i svečano proslavljen Božić. Predsednik Fidel Kastro proglasio je taj dan praznikom u čast pape Jovana Pavla Drugog koji je narednog meseca posetio Kubu.

2000 - U požaru koji je zahvatio centar kineskog grada Luojang život je izgubilo najmanje 309 osoba.

2003 - Prilikom pada putničkog aviona tipa "Boing 727" u Atlantski okean ubrzo po poletanju iz Benina ka Libanu poginulo je 138 putnika i članova posade, uključujući 15 oficira armije Bangladeša, dok su 22 osobe preživele nesreću.

2006 - Umro je Džejms Braun, jedan od najuspešnijih američkih pevača "soula i bluza". Tokom svoje 40-godišnje karijere imao je 98 hitova na listi "Bilbord Top 40", što je rekord u kom malo ko može da mu parira. Sedamnaest njegovih hitova je stiglo do broja jedan na top listama, što su nadmašili samo Stivi Vonder i Luis Džordan, dok Areta Frenklin ima isti broj hitova. Braun je uz Prislija i Dilana najbitnija pojava muzičke industrije SAD druge polovine 20 veka.

2016 - Umro je Džordž Majkl, britanski muzičar, pevač.

Postao je zvezda 80-tih, s grupom "Wham", da bi potom nastavio uspešnu solo karijeru. Upamćen je hitovima "Wake me up before you go-go" i, kao solo poveč "Freedom", "Carelesh whisper". Bio je grčkog porekla, pravog imena Jorgos Kirijakos Panajotu. Tokom karijere koja je trajala gotovo četiri decenije, prodao je više od sto miliona nosača zvuka

2016 - Avion "Tu-154" ruskog Ministarstva odbrane nestao je sa radara u 5.40 po moskovskom vremenu, dva minuta po poletanju. Olupina letelice pronađena je nedaleko od obale Sočija na dubini između 50 i 70 metara. Stradale su 93 osobe, među kojima i 64 pripadnika hora "Ansambl Aleksandrov".

Dogodilo se na današnji dan, 26.12.

Danas je utorak, 26. decembar, 360. dan 2023. Do kraja godine ima pet dana.

1716 - Rođen je engleski pisac Tomas Grej, pesnik klasicističke škole, kojeg ljubav prema prirodi i naglašena osećajnost čine pretečom romantizma. Njegova "Elegija napisana na seoskom groblju" smatra se jednom od najlepših pesama napisanih na engleskom. Njegovu romantičnu pesmu "Bard" na srpski jezik prepevao je Jovan Jovanović Zmaj.

1734 - Rođen je engleski slikar Džordž Romni, jedan od najvećih evropskih portretista 18. veka. Slikao je i istorijske kompozicije.

1792 - Rođen je engleski pronalazač i matematičar Čarls Bebidž, "otac" kompjutera. U nastojanju da stvori preciznije matematičke tabele, sinula mu je ideja o mehaničkom računaru koji bi mogao da memoriše informacije, ali nije uspeo da okonča izradu računske mašine. Bio je otvoreni kritičar Kraljevskog društva (akademija nauka), koje je optuživao za konformizam, kao i britanske matematičke nauke, smatrajući da je u senci negdašnjih ostvarenja Isaka Njutna.

1805 - U Požunu (danas Bratislava) Francuska i Austrija sklopile su mir, posle pobede vojske francuskog cara Napoleona I u bici kod Austerlica nad austrijskim i ruskim trupama. Francuska je dobila Veneciju, Istru bez Trsta, Dalmaciju i Boku Kotorsku i stvorila Rajnsku konfederaciju, državu-satelit Francuske, čime je smanjen značaj nemačkih država. Odredbe tog mira su poništene 1814. na Bečkom kongresu.

1825 - U Sankt Peterburgu su se na dan polaganja zakletve novom caru Nikolaju I pobunili neki pukovi i zatražili donošenje ustava, ali je pobuna, poznata kao Dekabristički ustanak, odmah ugušena.

1883 - Rođen je francuski slikar Moris Utrilo. Bio je samouk, izuzimajući poduke od strane majke, slikarke Suzan Valadon. Slikanjem se bavio kao terapijom između čestih boravaka na klinikama, gde je lečen od nervnog rastrojstva. Mimo svih slikarskih struja, izgradio je osoben stil. Prava snaga njegove umetnosti je u tome što nije slikao ono što vidi, nego je, kao preteča modernizma, prikazivao osećanja. Najčešći njegovi motivi su pejzaži gradova.

1890 - Umro je nemački arheolog Hajnrih Šliman, koji je 1868. otkrio Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja". Otkrio je i Mikenu, Orhomen i Itaku, utrošivši na arheološka iskopavanja svoje celokupno milionsko bogatstvo.

1891 - Rođen je američki pisac Henri Miler. Zabranjivana kao pornografska i opscena, njegova dela sadrže stranice vrhunske lepote i lucidne esejističke i filozofske digresije. Bavio se i slikarstvom. Dela: romani "Crno proleće", "Jarčeva obratnica", "Rakova obratnica", "Mirni dani u Klišiju", trilogija "Ružičasto raspeće" ("Pleksus", "Neksus", "Seksus"), putopis "Kolos iz Marusija", meditativno-kritička proza "Kosmološko oko", "Mudrost srca", "Nedelja posle rata", "Knjige mog života".

1893 - Rođen je kineski revolucionar i državnik Mao Cetung, jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu. Prve jedinice Crvene armije stvorio je s Ču Deom 1931. a šef partije postao je 1935. U oktobru 1934. s Čuom je otpočeo "Dugi marš" svojih jedinica, što se pokazalo odlučujućim u građanskom ratu protiv pristalica Čang Kaj Šeka i u borbama s japanskom okupacionom armijom. Suočen s unutrašnjim teškoćama, krajem pedesetih godina 20. veka priklonio se diktatorskim metodama vladavine što je kulminiralo u tzv. Kulturnoj revoluciji 1960-ih.

1898 - Pjer i Marija Kiri otkrili su prvi radioaktivni hemijski element i nazvali ga radijum, prema kojem je i pojava radioaktivnosti dobila ime.

1908 - Amerikanac afričkog porekla Džek Džonson je pobedom nad Kanađaninom Tomijem Barnsom postao prvi crni bokser prvak sveta u teškoj kategoriji.

1914 - Rođen je američki glumac Ričard Vidmark. Upamćen je po brojnim karakternim ulogama, po pravilu negativnih filmskih likova, najčešće u vesternima. Filmovi: "Žuto nebo", "Panika na ulicama", "Vrt zla", "Alamo", "Dva jahača". Nominovan je za Oskara, za ulogu ubice psihopate, u filmu "Poljubac smrti" 1947.

1924 - Državnim udarom, uz pomoć graničnih jedinica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, vlast u Albaniji preuzeo je Ahmed Zogu, zbacivši vladu Fana Nolija. Zogu je do tada bio emigrant u Kraljevini SHS, primao je pomoć vlade i važio za eksponenta Beograda, ali je kao predsednik republike 1926. s Italijom zaključio Tiranski pakt kojim je priznao italijanski protektorat nad Albanijom. Za kralja Albanije Zogu se proglasio 1928. a kada je 1939. fašistička Italija napala njegovu zemlju pobegao je i 1961. umro u izgnanstvu.

1941 - Suočen s napredovanjem japanskih snaga u Drugom svetskom ratu ka Manili, američki general Daglas Makartur proglasio je filipinsku prestonicu "otvorenim gradom", Uprkos tome u Manili su 1941, 1942. i 1945. vođene teške borbe američkih i japanskih jedinica, tokom kojih je grad umnogome razoren.

1943 - Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu potopila "Šarnhorst", poslednji veliki nemački bojni brod.

1971 - Izražavajući ogorčenje američkom avanturom u Vijetnamu, 16 američkih veterana iz rata u toj zemlji na jugoistoku Azije, zauzelo je Statuu slobode u njujorškoj luci.

1972 - Umro je bivši predsednik SAD Hari Truman, koji je posle smrti Frenklina Ruzvelta u aprilu 1945. postao šef države i ostao na tom položaju do 1953. U Drugom svetskom ratu u avgustu 1945. naredio je bacanje atomskih bombi na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, koje su usmrtile više od 150.000 civila. Objavio je 1947. doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama "ugroženim komunističkim pokretima" i tako podstakao "hladni rat". Uveo je SAD 1950. u korejski sukob i počeo je program izgradnje vojnih baza i remilitarizacije Zapadne Nemačke. Vlada SAD je 1951. od "Maršalovog plana" i "Trumanove doktrine" sačinila plan ekspanzije Zapada i osnivanja vojnih paktova. Tada su doneti i propisi koji su u SAD onemogućili sindikalno organizovanje radnika, a njegovu vladavinu obeležila je i desničarska kampanja predvođena republikanskim senatorom Džozefom Makartijem.

1975 - Letom na liniji Moskva-Alma Ata, avion tipa "TU-144" je postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju.

1989 - Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu vladu s Jonom Ilijeskuom na čelu, dan posle streljanja Nikolae Čaušeskua.

1994 - Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu u Marselju oslobođeno je 239 putnika i članova posade koje su alžirski islamski teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi su ubili svu četvoricu terorista.

1998 - Vladi Kambodže predale su se vođe maoističkog pokreta "Crvenih Kmera" Kije Sampan i Nun Čea.

2001 - Vrhovni savet Ruske Federacije i Belorusije doneo je odluku u Moskvi, da od 2005. ruska rublja bude zajednička valuta u obe zemlje.

2003 - U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio jugoistok Irana poginula je 26.271 osoba, više hiljada je povređeno, a kao nestalo vodi se 525. Epicentar zemljotresa bio je u blizini turističkog mesta Bama, u kome je porušeno oko 70 odsto zgrada.

2003 - Umro je američki slikar i vajar bit generacije Voli Hedrik, koji je kroz svoja dela, u kojima preovlađuju političke teme, izražavao protivljenje ratovima u Koreji i Vijetnamu.

2004 - Džinovski morski talas - cunami, izazvan zemljotresom jačine 8,9 stepeni Rihterove skale u blizini indonežanskog ostva Sumatra, zapljusnuo je obale Indonezije, Šri Lanke, Indije, Tajlanda, Maldiva i Malezije, usmrtivši više od 280.000 osoba.

2005 - Umro je američki glumac Vinćente Skjaveli, koji je snimio 98 filmova, među kojima "Let iznad kukavičjeg gnezda", "Duh", "Amadeus", "Blejd Raner","Valmon", "Narod protiv Larija Flinta". Igrao je i u TV serijama, kao što su "Poroci Majamija" i "Starski i Hač".

2006 - U eksploziji naftovoda u predgrađu Lagosa poginulo je više od 850 lica, a oko 60 je teško povređeno. Nigerija, najveći proizvođač nafte u Africi, poznata je po kriminalnim grupama koje oštećuju naftovode radi pljačke, pri čemu neretko dolazi do nesreća. Prilikom eksplozije izgorelo je više od 60 obližnjih kuća kao i 52 vozila.

2011 - Filipinski zvaničnici saopštili su da je broj poginulih u toj zemlji, kao posledica tajfuna, u jednoj od najgorih prirodnih katastrofa koja je pogodila Filipine, 1.249, dok se oko 1.100 lica vode kao nestali. Uništeno je više od 10.000 kuća i raseljeno više od 300.000. Tu ostrvsku zemlju svake godine pogodi oko 20 oluja i tajfuna ali je ovaj bio posebno razoran.

2012 - U Kini je puštena u saobraćaj najduža linija superbrze pruge u svetu, koja povezuje Peking i Guangdžou na jugu te zemlje. Vozom koji se kreće brzinama oko 300 kilometara na sat, pri čemu je maksimalna mogućnost 350 km/h, taj put prelazi se za osam sati.

2020 - Aviokompanija Montenegro erlajns (MA) obustavila je rad nakon 26 godina postojanja. Tog dana obavljen je poslednji let na relaciji Tivat - Podgorica. Kompanija je obustavila rad zbog poslovne nesolventnosti.

Dogodilo se na današnji dan, 27.12.

Danas je sreda, 27. decembar, 361. dan 2023. Do kraja godine ima četiri dana.

1571 - Rođen je nemački astronom, matematičar i fizičar Johan Kepler, tvorac tri zakona o kretanju planeta kojima je utvrdio valjanost heliocentričnog sistema i udario temelje nove astronomije. Izračunao je i površinu i zapreminu geometrijskih tela koja do tada nisu proučavana.

1822 - Rođen je francuski hemičar i biolog Luj Paster, član Francuske akademije, pronalazač vakcine protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Dokazao je da bakterije izazivaju truljenje i otkrio da se hrana može konzervisati zagrevanjem, najčešće u trajanju od 30 minuta, do određene temperature, što sprečava razmnožavanje bakterija (pasterizacija). Osnovao je mikrobiologiju i stereohemiju. Organizovao je čuveni institut u Parizu, nazvan njegovim imenom.

1831 - Engleski prirodnjak Čarls Darvin isplovio je brodom "Bigl" iz Plimuta, započevši petogodišnju ekspediciju tokom koje je sakupio ogroman materijal na osnovu kojeg je napisao epohalno delo "Postanak vrsta". Na obalama Južne Amerike i ostrvima u Tihom okeanu proučavao je geološke formacije, biljke i životinje. Zaključio je da su se živi organizmi postepeno menjali i zasnovao je naučnu teoriju o evoluciji živih bića, nazvanu prema njemu - darvinizam. Njegovo delo "Postanak vrsta" iz korena je izmenilo biologiju ali je izazvalo i žestoka osporavanja od strane crkvenih krugova.

1904 - Rođena je američka filmska glumica nemačkog porekla Marija Magdalena fon Loš, poznata kao Marlen Ditrih, koja je snimila više od 50 filmova i važila za najtipičniji primer vamp glumice. Najveći deo života provela je u SAD, gde je pobegla od režima Adolfa Hitlera, odbivši 1937. umetničku karijeru u Nemačkoj, koju joj je nudio nacistički režim. Filmovi: "Plavi anđeo", "Žudnja", "Maroko", "Šangaj-ekspres", "Kismet", "Obešćašćena", "Svedok optužbe", "Suđenje u Nirnbergu".

1927 - Odlukom Staljina, sovjetski revolucionar, bivši rukovodilac Crvene armije i prvi šef sovjetske diplomatije Lav Trocki (Lav Davidovič Bronštajn) isključen je iz Komunističke partije. Dve godine kasnije proteran je iz Sovjetskog Saveza. Trocki je Ubijen u Meksiku 1940.

1931 - Rođen je Tomi (Josef) Lapid, izraelski ministar pravde i novinar. Rođen je u Srbiji, u Novom Sadu, kao Tomislav Lampel. Bio je novinar u tiražnom "Maarivu", a docnije postaje direktor nacionalne izraelske RTV, od 1979. do 1984. Lapid je bio ministar pravde u vladi Arijela Šarona, ali je njegova partija napustila vladajuću koaliciju 2004. zbog suprotstavljanja visokim stopama finansiranja verskih institucija. Predsedavao je bordom direktora Memorijalnog centra "Jad Vašem". Pisao je i literarna i dramska dela, pa i kuvare i vodiče za turiste.

1941 - Sporazumom da bugarska fašistička armija okupira delove Nedićeve Srbije, u Sofiji su u Drugom svetskom ratu završeni nemačko-bugarski pregovori. Bugarske okupatorske trupe su na osnovu tog sporazuma ubrzo zaposele niški, moravski, kruševački i zaječarski okrug kako bi pomogle nemačkim okupacionim trupama.

1944 - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu završila opkoljavanje Budimpešte, koju su čvrsto držale nemačke trupe.

1948 - Mađarske vlasti su uhapsile rimokatoličkog kardinala Jožefa Mindsentija, izrazitog protivnika komunista. U vreme nemira u Budimpešti 1956. on je izašao iz zatvora i dobio je azil u ambasadi SAD u glavnom gradu Mađarske, gde se nalazio do 1971. kada mu je odobreno da otputuje u Rim.

1949 - Holandska kraljica Julijana potpisala je dokument kojim je Indonezija (Holandska Istočna Indija) dobila suverenitet (osima Zapadnog Irijana) posle više od tri veka holandske kolonijalne uprave. Za prvog predsednika Indonezije izabran je Ahmed Sukarno, vođa nacionalnooslobodilačkog pokreta.

1949 - Rođena je Dušica Spasić, medicinska sestra. Dušica je bila mlada medicinska sestra na traumatološkom odeljenju Prve hirurške klinike u Beogradu, koja je tragično stradala tokom epidemije velikih boginja 1972. u tadašnjoj Jugoslaviji. Zarazu je doneo muslimanski hodočasnik Ibrahim Hoti sa Kosova koji je boravio u Meki. U znak sećanja na Dušicu Spasić koja je nesebično obavljala svoju dužnost u teškim vanrednim okolnostima, dodeljuje se nagrada nazvana po njoj, za posebno zalaganje medicinskih sestara.

1956 - Flota Ujedinjenih nacija počela je čišćenje Sueckog kanala posle Sueckog rata, odnosno vojnog pohoda Velike Britanije, Francuske i Izraela na Egipat, zaustavljenog intervencijom Saveta bezbednosti UN.

1969 - Libija, Sudan i Ujedinjena Arapska Republika (unija Egipta i Sirije) postigli su dogovor o stvaranju vojnog, političkog i ekonomskog saveza.

1972 - Umro je kanadski državnik Lester Bouls Pirson, šef diplomatije od 1948. do 1957. i premijer Kanade od 1963. do 1968, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1957. Zalagao se za mirno rešenje korejskog problema i istakao naporima za očuvanje mira tokom Suecke krize.

1972 - Australija je obustavila vojnu pomoć Južnom Vijetnamu, okončavši učešće u Vijetnamskom ratu na strani SAD.

1972 - Belgija je, kao prva zemlja NATO, uspostavila diplomatske odnose sa Istočnom Nemačkom.

1975 - Više od 400 rudara poginulo je posle eksplozije u rudniku uglja u Časnali u indijskoj državi Bihar.

1978 - Umro je alžirski državnik Huari Bumedijen, koji je predsednik Alžira postao u junu 1965, kad je udarom bez prolivanja krvi oborio s vlasti Ahmeda Ben Belu.

1979 - Avganistanski predsednik Hafizula Amin pogubljen je posle državnog udara koji su podržale sovjetske jedinice, ušavši dva dana ranije u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji Sovjetskog Saveza izvan zemalja Varšavskog pakta.

1985 - U istovremenim napadima palestinskih islamskih terorista na putnike ispred šaltera izraelske avikompanije "El Al" na aerodromima u Rimu i Beču ubijeno je 16 osoba, najviše Amerikanaca, što je bio jedan od povoda za kasnije američko bombardovanje Tripolija, pošto je Libija tada osumnjičena da pruža utočište teroristima.

1989 - Egipat i Sirija su posle 12 godina obnovili pune diplomatske odnose.

1992 - Američki lovci su oborili irački vojni avion iznad južnog Iraka zato što su navodno dve iračke borbene letelice nameravale da napadnu američke avione tipa "F-16".

1994 - Islamski teroristi ubili su u Alžiru četiri rimokatolička sveštenika.

1995 - Izraelski vojnici napustili su Ramalu, okončavši time povlačenje iz svih šest gradova na Zapadnoj obali, predatih na upravu Palestincima na osnovu sporazuma Izraela i PLO.

1998 - Irak je saopštio da ne priznaje zone zabranjenog leta koje je posle Zalivskog rata 1991. Zapad uspostavio iznad severa i juga te zemlje.

2002 - U napadu dvojice bombaša-samoubica na zgradu čečenske vlade u Groznom poginule su najmanje 83 osobe.

2002 - Na predsedničkim i skupštinskim izborima u Keniji pobedila je opozicija, ubedljivo porazivši posle 40 godina vladajuću Kenijsku afričku nacionalnu uniju. Šef države postao je Mvai Kibaki, kandidat Nacionalne koalicije koja je osvojila apsolutnu većinu.

2003 - Kalisto Tanci, osnivač i bivši rukovodilac "Parmalata", gigantske italijanske prehrambene kompanije, uhapšen je u Milanu pod sumnjom da je inscenirao bankrotstvo i da je odgovoran za falsifikovanje računovodstvenih knjiga u kojima je otkrivena "rupa" od sedam milijardi evra.

2005 - U Kairu je održan osnivački skup skupštine Arapske lige. Svaka od 22 članice Lige imenovala je po četiri poslanika.

2006 - Umro je Džerald Ford, bivši predsednik SAD. Nadimak "slučajni" dobio je pošto je na mestu šefa Bele kuće neočekivano zamenio Ričarda Niksona, koji se povukao nakon afere "Votergejt". Bio je jedini predsednik SAD koji nikada nije na izborima biran na tu funkciju. Na izborima 1976. godine Forda je porazio demokrata Džimi Karter.

2007 - Ubijena je Benazir Buto, bivši premijer Pakistana i lider opozicije u toj zemlji. Atentat je izvršio bombaš samoubica tokom mitinga njene Pakistanske narodne partije, a Buto je preminula potom u bolnici u Ravalpindiju, od posledica pogotka u glavu. Bombaš samoubica pucao je na Buto dok je napuštala park u kom je održavan miting, a zatim je sebe digao u vazduh. Prilikom eksplozije poginulo je još 15 lica.

2008 - Izrael je započeo masivan oružani napad na pojas Gaze u znak odmazde zbog Hamasovog raketiranja teritorije izraelske države, pre svega jevrejskih naselja u juznom delu Izraela.

Dogodilo se na današnji dan, 28.12.

Na današnji dan 2005. preminuo je srpski glumac i reditelj Stevo Žigon, umetnička pojava izuzetne snage i ugleda. Tokom karijere ostvario je 59 pozorišnih uloga i 57 pozorišnih režija. U tv dramama je igrao 30 glavnih uloga, u serijama 13, a u filmovima 17. Napisao je sedam dramatizacija i adaptacija i tri knjige o pozorištu. Posebno su zapažene njegove dramatizacije Šekspira i Dostojevskog, ali i Strindberga i Čehova. Dobitnik je niza najprestižnijih domaćih, ali i ruskih priznanja. Njegovo delo "Monolog o pozorištu" prevedeno je na ruski jezik i objavio ga je Nacionalni teatar Rusije.

Danas je četvrtak, 28. decembar, 362. dan 2023. Do kraja godine ima tri dana.

1836 - Španija je priznala nezavisnost Meksika, koji je okupirala između 1519. i 1522. Pod špansku krunu, zvanično sa statusom vicekraljevine, Meksiko je konačno potpao 1535. Ustanak protiv kolonijalnih upravljača izbio je 1810. a nestabilnost u Meksiku iskoristile su SAD, otevši Teksas 1822. a u krvavom ratu od 1846. do 1848. i Novi Meksiko i Kaliforniju.

1856 - Rođen je američki državnik Vudro Vilson, predsednik SAD od 1913. do 1921, prethodno univerzitetski profesor i rektor kao i guverner Nju Džersija, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919. Dva puta je vojno intervenisao u Meksiku, okupirao je Haiti i Dominikansku republiku. Pristupio je Antanti i 1917. uveo SAD u Prvi svetski rat protiv Centralnih sila. Zalagao se za vojnu intervenciju protiv boljševika, od čega je ubrzo odustao. Posle okončanja rata odigrao je značajnu ulogu na Versajskoj mirovnoj konferenciji, čije su odluke umnogome bile rezultat njegovog mirovnog plana od "14 tačaka". Učestvovao je u stvaranju Društva naroda, ali je Senat SAD odbio da ratifikuje Versajski mirovni ugovor, posle čega su SAD ostale van prve svetske organizacije, prethodnice UN.

1879 - U udesu putničkog voza na liniji Edinburg - Dandi u Škotskoj, koji se survao u reku pošto je pod njim popustio most, poginulo je 90 osoba.

1882 - Rođen je engleski astronom i matematičar Artur Stenli Edington, direktor Opservatorije u Kembridžu i predsednik Međunarodne astronomske unije od 1938. do smrti 1944. Bavio se strukturom unutrašnjosti zvezda i njihove atmosfere, pulsacijom zvezda, međuzvezdanom materijom, kretanjem i rasporedom zvezda u našoj galaksiji. Organizovao je prvu eksperimentalnu proveru teorije relativiteta Alberta Ajnštajna za vreme potpunog pomračenja Sunca 1919. i uspeo je da utvrdi teorijski predviđeno skretanje svetlosnog zraka u gravitacionom polju Sunca.

1885 - U Sarajevu je počeo da izlazi srpski književni list "Bosanska vila", časopis "za zabavu, pouku i književnost", koji je tri decenije snažno uticao na jačanje nacionalne svesti Srba i otpor austrougarskoj okupaciji Bosne i Hercegovine. Do 1887. uređivao ga je Nikola Šumonja, a potom do zabrane 1914. Nikola Kašiković.

1895 - U pariskom restoranu "Gran kafe" braća Luj i Ogist Limijer organizovali su prvu filmsku projekciju. Prve "pokretne slike" bili su kratki dokumentarni filmovi o izlasku radnika iz fabrike, železničkoj stanici s putnicima i vozom koji juri. Predstava je oduševila publiku i smatra se datumom rođenja kinematografije. Jedan novinar je tada zabeležio da je to "nesumnjivo najčudniji izum u našoj epohi".

1908 - U zemljotresu koji je razorio Mesinu, drugi najveći grad na italijanskom ostrvu Siciliji, poginulo je više od 82.000 osoba.

1923 - Umro je francuski inženjer Aleksandar Gistav Ajfel, graditelj kule u Parizu nazvane njegovim imenom. Bio je specijalista za čelične konstrukcije i mostove i među prvima je primenio pneumatsku gradnju temelja velikih mostova.

1925 - Ubio se ruski pisac Sergej Aleksandrovič Jesenjin. Jedan od najvećih i najomiljenijih pesnika Rusije. Bio je razbarušen boemski tip i živeo je veoma intenzivno, samoubistvo je izvršio u tridesetoj godini. Uticao na generacije pesnika, ne samo ruskih. Postoje sumnje da je iza njegove smrti stajala tajna služba. Dela: zbirke pesama "Zadušnice", "Ispovest mangupa", "Triptih", "Stihovi skandalista", "Sovjetska Rusija", "Persijski motivi", pripovetka "Urvina", poema "Ana Snjegina", dramska poema "Pugačov".

1937 - Umro je francuski kompozitor Žozef Moris Ravel, jedan od najistaknutijih predstavnika francuskog impresionizma. Oslanjao se na klasično francusko muzičko nasleđe, ali se inspirisao i španskom muzikom i džezom. Virtuozni pijanista i dirigent, održavao je koncerte širom Evrope i SAD. Dela: opera "Sat Španije", balet "Dafne i Kloe", orkestarska kompozicija "Bolero", klavirski ciklusi "Ogledala", "Gaspar noći", "Kuprenov grob", "Sonatina" za klavir, mnoštvo solo pesama, uglavnom na stihove francuskih simbolista.

1942 - Japanski avioni bombardovali su u Drugom svetskom ratu indijski grad Kalkutu.

1945 - Umro je američki pisac Teodor Drajzer, beskompromisan kritičar američkog društva. Njegov prvi roman "Sestra Kari" zabranjen je 1900. i potom je desetak godina bio prinuđen da se izdržava pisanjem za ilustrovane, zabavne i modne listove. Smatrao je da spasenje sveta leži u socijalizmu i pred kraj života postao je član Komunističke partije SAD. Ostala dela: romani "Dženi Gerhard", "Finansijer", "Titan", "Stoik", "Genije", "Američka tragedija", "Tragična Amerika", "Vredi li Amerika da se spase".

1947 - Umro je bivši italijanski kralj Vitorio Emanuele III, poslednji monarh Italije, na prestolu od 1900. do 1946. Podržao je fašistički režim Benita Musolinija. Proglasio se "carem Etiopije" 1936. posle agresije Italije na Etiopiju, a "kraljem Albanije" 1939. Pomogao je razbijanje Jugoslavije u čemu je bitnu ulogu imala i njegova supruga Jelena, kćerka negdašnjeg crnogorskog vladara Nikole Petrovića. Formalno je abdicirao posle pobede republikanaca na izborima 1946. što je bio kraj kuće Savoja u Italiji.

1948 - U Egiptu je ubijen predsednik vlade Nokraši Paša, na vrhuncu višemesečnih nemira i nasilja u toj zemlji.

1949 - U Mađarskoj je stupio na snagu dekret o nacionalizaciji svih industrijskih i trgovinskih firmi.

1959 - U Vinči kod Beograda pušten je u rad prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji, što je omogućilo domaću proizvodnju radioizotopa koji se koriste u medicini, industriji, poljoprivredi i istraživačkim institucijama.

1962 - U Mozambiku, portugalskoj koloniji u Africi, ujedinjenjem triju antikolonijalnih grupa osnovan je Front za oslobođenje Mozambika - FRELIMO, pod čijim je vođstvom zemlja posle dugotrajne borbe stekla nezavisnost 1975. ali je dve decenije potom besneo građanski rat. Rivalski pokret Renamo su u borbi protiv Frelima podržavali rasistički režimi Južne Rodezije i Južne Afrike kao i neke zapadne sile. Tek pobeda Nelsona Mandele u Južnoj Africi početkom devedesetih godina 20. veka i rasno pomirenje u toj susednoj zemlji, stvorili su uslove za okončanje građanskog rata i slobodne izbore koje je dobio Frelimo.

1963 - Umro je nemački kompozitor Paul Hindemit, stvaralac slobodnog shvatanja tonaliteta. Nakon što su nacisti 1933. oglasili njegova dela kao dekadentna, odlazi u Ankaru, a od 1939. je profesor na univerzitetima u SAD i Švajcarskoj. Dela: opere "Novosti dana", "Kardijak", "Slikar Matis", "Harmonija sveta", šest gudačkih kvarteta, "Kamerna muzika op. 36", koncerti i sonate za razne instrumente, teorijska dela "Tradicionalna harmonija", "Kompozitorov svet".

1966 - Kina je izvršila petu po redu nuklearnu probu. Američki stručnjaci su potom utvrdili da se u radioaktivnom oblaku posle eksplozije nalazio uran 235 i 238, što je ukazivalo da će Kina ubrzo ovladati bitno jačim termonuklearnim oružjem. Šest meseci kasnije isprobana je prva kineska hidrogenska bomba.

1968 - U napadu na aerodrom u Bejrutu izraelski komandosi su uništili 13 arapskih aviona.

1974 - U zemljotresu koji je razorio sela u pakistanskoj planinskoj oblasti Karakom, poginulo je oko 5.200 lica.

1984 - Umro je američki filmski režiser Sem Pekinpo, autor niza vesterna i kriminalističkih filmova koje karakterišu krajnji realizam, savršenstvo montaže i stilska perfekcija. Filmovi: "Pucnji popodne", "Divlja horda", "Balada o Kejblu Hogu", "Šampion rodea", "Psi od slame", "Beg", "Bivši prijatelj Kid", "Elita ubica", "Gvozdeni krst".

1989 - Skupština Čehoslovačke izabrala je za predsednika Aleksandra Dubčeka, vrativši ga na političku scenu sa koje je uklonjen vojnom intervencijom zemalja Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj avgusta 1968.

1994 - Direktor američke obaveštajne agencije CIA Džejms Vulzi podneo je ostavku posle hapšenja visokog službenika CIA Oldriča Ejmsa koji je godinama radio za Moskvu.

1999 - Portugal i Indonezija obnovili su pune diplomatske odnose, posle prekida od četvrt veka, nakon što je Džakarta pripojila Istočni Timor, bivšu portugalsku koloniju, koja je etnički indonežanska ali je verski katolička, za razliku od pretežno islamske Indonezije.

2004 - Umrla je američka književnica Suzan Zontag, autor književnih dela, romana i eseja o savremenoj kulturi, politici i raznim društvenim fenomenima. Dela: romani "Dobrotvor", "Smrtna oprema", eseji "Protiv interpretacije", "Stilovi radikalne volje", "Izlet u Hanoj", "Ja, i tako dalje", "O fotografiji", "Bolest kao metafora".

2005 - U Zemljinu orbitu lansiran je prvi od 30 satelita evropske satelitske mreže "Galileo", budućeg globalnog navigacionog sistema.

2019 - U eksploziji u Mogadišu, Somalija, u vreme jutarnjeg saobraćajnog špica, poginulo je 85 osoba, preko 140 je povređeno, a 12 je nestalo. Vozilo je eksplodiralo pošto ga je policija na kontrolnom punktu zaustavila, pre ulaska u središnju zonu grada. Ekstremna islamistička grupa Al-Šabab preuzela je odgovornost za napad.

Dogodilo se na današnji dan, 29.12.

Na današnji dan 1835. godine umro je srpski guslar i pesnik Filip Višnjić, "Homer srpske epske književnosti". Rodom Srbin iz Bosne, slep od osme godine, krstario je srpskim zemljama od Temišvara do Skadra, od Banja Luke do Smedereva, i pevao o borbama protiv Turaka. Priključio se 1809. Prvom srpskom ustanku i postao "pesnik bune". Posle sloma ustanka 1813. prešao je u Srem i nastanio se u selu Grk (sadašnje Višnjićevo) u kojem je ostao do smrti. U Sremu je 1815. upoznao Vuka Karadžića, koji je zapisao mnoge njegove pesme, kao što su "Početak bune na dahije", "Boj na Mišaru", "Knez Ivo od Semberije", "Smrt Marka Kraljevića".

Danas je petak, 29. decembar, 363. dan 2023. Do kraja godine ima dva dana.

1170 - Kenterberijski nadbiskup Tomas Beket pogubljen je u katedrali (sabornoj crkvi) u Kenterberiju prema nalogu engleskog kralja Henrija II. Ranije blizak kraljev prijatelj i njegov kancelar do izbora za arhiepiskopa 1162. usprotivio se nameri Henrija II da ograniči autoritet crkve, posebno njeno sudstvo, pa je 1164. emigrirao u Francusku. Po povratku je 1170. odbio da položi zakletvu na kraljeva "Klarendonska pravila" o odnosima crkve i države. Za svetitelja je proglašen 1173. i njegov grob u Kenterberijskoj katedrali postao je jedno od privlačnih mesta za hodočasnike u srednjovekovnoj Evropi.

1721 - Francuzi su okupirali ostrvo Mauricijus u Indijskom okeanu. Ostrvo je 1810. potpalo pod britansku vlast, a nezavisnost je steklo 1968.

1721 - Rođena je Žana Antoaneta Poason, poznata kao madam de Pompadur, izuzetno uticajna ljubavnica francuskog kralja Luja XV. Od 1754. je imala snažan uticaj na državnu politiku i uticala je na kralja da uđe u Sedmogodišnji rat u kojem je Francuska izgubila kolonijalno carstvo, ali je doprinela usponu francuske kulture, pomažući enciklopediste, filozofe i umetnike. Pre nego što je umrla 1764. uticala je na kralja da u Francuskoj ukine rimokatolički jezuitski red.

1753 - U Petrovaradinu je otvorena prva pošta. U to vreme na prostorima monarhije Habzburga bilo je oko 50 poštanskih stanica. Petrovaradinska pošta opsluživala je obe obale Dunava, dakle i Novi Sad. Garnizon u Petrovaradinu bio je tada jedan od najvećih u Habzburškum zemljama.

1800 - Rođen je američki pronalazač Čarls Guđer, koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka. Njegov izum dorineo je brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih guma.

1809 - Rođen je engleski državnik Vilijam Gledston, koji je kao vođa liberala između 1868. i 1894. četiri puta bio premijer Ujedinjenog Kraljevstva. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu. Pokušao je da reši irsko pitanje na osnovu irske samouprave, ali su ga u tome omeli liberali-unionisti i konzervativci. Protivio se nadiranju Austro-Ugarske na Balkan i imao je izvesno razumevanje za nacionalna prava balkanskih naroda. Nastavljajući osvajačku politiku konzervativaca, 1882. zauzeo je Egipat.

1825 - Umro je francuski slikar Žak Luj David, osnivač i glavni predstavnik klasicizma, član Konventa (skupštine) i dvorski slikar Napoleona I. Radio je istorijske kompozicije i portrete. Vaspitavan na antičkim uzorima, negovao je virtuozan crtež, a portretima je postigao vanrednu neposrednost izraza. Dela: "Zakletva Horacija", "Napoleonovo krunisanje", "Porodica Žerar", "Ubijeni Mara", "Gospođa Rekamje".

1859 - Rođen je meksički državnik Venustijano Karansa, koji je 1917. postao prvi predsednik Meksika na osnovu ustava donesenog te godine, posle višegodišnjeg građanskog rata. Tokom trogodišnje vladavine bio je u stalnom konfliktu sa SAD, dok 1920. nije ubijen u vojnom udaru.

1876 - Rođen je španski (katalonski) violončelista Pablo Kazals, dirigent, kompozitor i muzički pedagog. Bio je profesor Konzervatorijuma u Barseloni i potom u Parizu, pošto je od 1938. kao protivnik Frankovog režima u Španiji, živeo van otadžbine.

1890 - Vojska SAD je kod "Ranjenog kolena" u Južnoj Dakoti masakrirala više od 200 Indijanaca iz plemena Sijuks, među njima mnoštvo dece i žena.

1911 - Revolucionarna privremena skupština izabrala je za prvog predsednika Kine Sun Jat Sena, čime je posle više od tri milenijuma ukinuta monarhija.

1914 - Počela je bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu u kojoj je ruska vojska, iako brojčano slabija, nanela težak poraz turskoj armiji. Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.

1916 - U Petrogradu je ubijen i bačen u reku Nevu Grigorij Jefimovič Raspućin, izuzetno uticajna ličnost na ruskom carskom dvoru. Posebno je imao veliki uticaj na caricu, zbog neizlečive bolesti prestolonaslednika Alekseja. Tokom Prvog svetskog rata, i pod uticajem nemačkih agenata, smenjivao je i postavljao vojne zapovednike i ministre. Ubistvo su organizovali lojalisti, verujući da će eliminisanjem tog čudaka spasiti monarhiju. Sibirski seljak Raspućin bio je pustolov, u mladosti čak konjokradica, zatim monah, sklon jednoj tradicionalnoj ruskoj sekti. Važio je za vidovitog, o čemu postoje brojna i svedočenja i osporavanja. U Petrograd je došao 1905. a 1907. dospeo je u kontakt s dvorskim krugovima.

1920 - Vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca zabranila je Obznanom Komunističku partiju Jugoslavije, prokomunističke sindikate i Savez komunističke omladine Jugoslavije - zbog korišćenja terorističkih metoda i nepriznavanja države SHS.

1921 - Rođen je srpski pisac Dobrica Ćosić, član SANU, prvi predsednik SRJ, učesnik NOP-a od 1941. Iz političkog života izopšten je u maju 1968. zbog otvaranja pitanja teškog položaja Srba na Kosovu i Metohiji. Predsednik SRJ je od 15. juna 1992. a Savezna skupština izjasnila se protiv njega 2. juna 1993. uz obrazloženje da je prekršio Ustav. Kao literata postao je poznat romanom "Koreni" svojevrsnim psihološkim prikazom srpskog sela u vreme poznih Obrenovića. U romanu "Deobe" prikazao je dramu Srbije u Drugom svetskom ratu, sukobe komunista i monarhista, koji su prolazili ne samo kroz porodice nego i kroz pojedine ličnosti. Roman "Vreme smrti", prikaz je Srbije uoči i tokom Prvog svetskog rata. Ostala dela: romani "Daleko je sunce", trilogija "Vreme zla" ("Grešnik", "Otpadnik", "Vernik"), "Vreme vlasti", knjiga članaka "Sedam dana u Budimpešti", eseji "Akcija", "Moć i strepnje", "Odgovornosti", "Stvarno i moguće", "Kosovo".

1921 - SAD, Velika Britanija, Francuska, Italija i Japan potpisali su Vašingtonski sporazum o ograničenju mornaričkog naoružanja, ali je Japan izabrao isti dan 1934. da odustane od sporazuma.

1926 - Umro je austrijski pisac Rajner Marija Rilke, jedan od najvećih liričara na nemačkom jeziku. Studirao je istoriju umetnosti, književnost i filozofiju u Pragu, Minhenu i Berlinu, a zatim ga je istraživački duh odveo na putovanja širom Evrope i Afrike. Povučen u sebe i preosetljiv, postao je izraz jednog vremena i sveta na razmeđu Istoka i Zapada, mešavine slovenskog i germanskog. Dela: zbirke "Nove pesme", "Devinske elegije", "Soneti Orfeju", "Melodija o ljubavi i smrti", "Knjiga časova", "Pesma o ljubavi i smrti korneta Kristofa Rilkea", "Knjiga slika", "Časlovac", roman "Zapisi Maltea Lauridsa Brigea".

1940 - Nemačko vazduhoplovstvo izvelo je najteže bombardovanje Londona u Drugom svetskom ratu, koje je britanskoj prestonici nanelo najveća razaranja od "velikog požara" 1666. kada su uništene četiri petine grada.

1972 - Prilikom pada putničkog aviona tipa "Lokid L-1011" američke kompanije "Istern Erlajnz" u močvaru Everglejds na Floridi poginulo je 99 ljudi.

1973 - Filipinski diktator Ferdinand Markos, štićenik SAD, nastavio je da vlada i po okončanju drugog predsedničkog mandata, iako ustav Filipina nije dozvoljavao treći mandat. Kao izgovor poslužilo mu je vanredno stanje koje je zaveo 1972. Vladao je dekretima sve dok u pobuni nije zbačen s vlasti 1986.

1984 - Umro je pisac Gvido Tartalja, kojeg su pojedini književni kritičari nazvali "Zmajem savremene srpske književnosti za decu". Objavio je više od 30 knjiga a na mnoge njegove pesme komponovana je muzika za dečje horove. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Dela: zbirke pesama "Pesma i grad", "Lirika", "Začarani krug", "Srmena u gradu ptica", "Pesme", pesme za decu "Oživela crtanka", "Šta meseci pričaju", "Od oblaka do maslačka", "Dedin šešir i vetar", "Gusarska družina", "Prvi let".

1986 - Umro je engleski državnik i publicista Moris Harold Makmilan, premijer Velike Britanije od 1957. do 1963. Prethodno je u kabinetima konzervativaca bio državni podsekretar, ministar avijacije, stambenih pitanja, odbrane, finansija i inostranih poslova. Dela: politički spisi "Srednji put", "Ekonomski aspekti odbrane", memoari o Drugom svetskom ratu "Vetrovi promene", "Izbijanje rata", "Plima sreće", "Jahanje oluje".

1989 - Skupština Čehoslovačke izabrala je za šefa države češkog pisca Vaclava Havela, dugogodišnjeg disidenta pod komunističkim režimom, koji je kao "državni neprijatelj" proveo pet godina u zatvoru. Nasledio je Gustava Husaka koji je prethodno pod pritiskom javnosti podneo ostavku.

1992 - Skupština SRJ izglasala je nepoverenje prvoj vladi Milana Panića, koja je zapala u krizu mesec dana ranije, kad je iz nje istupilo troje ministara iz Srbije. Za vršioca dužnosti imenovan je zatim potpredsednik vlade Radoje Kontić.

1993 - Vatikan i Izrael su, posle 2000 godina uglavnom neprijateljskih odnosa rimokatoličke crkve i Jevreja, usvojili dokument o međusobnom priznanju Svete stolice i jevrejske države.

1994 - U udesu turskog putničkog aviona, koji se srušio na istoku Turske, poginulo je 53 od 76 putnika i članova posade.

1996 - Vlada Gvatemale i vođe gerilskog pokreta "Revolucionarni nacionalnog jedinstva Gvatemale" (URNG) potpisali su sporazum kojim je posle 36 godina zvanično okončan najduži građanski rat u Centralnoj Americi.

2001 - U požaru koji je izbio u prodavnici pirotehničkih naprava u tržnom centru u Limi, prestonici Perua, poginulo je oko 300 ljudu.

2006 - Stotine ljudi nastradalo je kada je između indonežanskih ostrva Borneo i Java u oluji potonuo trajekt sa 638 putnika i članova posade, dok su spasilačke ekipe izvukle 59 ljudi. Trajekt je najčešće prevozno sredstvo u Indoneziji, zemlji koja se prostire na preko 16.000 ostrva.

2008 - Umro je Vladislav Lalicki, srpski scenograf i kostimograf. Kao scenograf započeo je 1958. u šabačkom Narodnom pozorištu, a od 1961. radio je u Ateljeu 212 gde je izradio scenografiju za više kultnih predstava: "Dragi moj lažljivče", "Kartoteka", "Arsenik i stare čipke", "Kralj Ibi", "Kafanica, sudnica, ludnica", "Kosa", "Purpurno ostrvo", "Čudo u Šarganu". Lalicki je bio scenograf i kostimograf za preko 500 pozorišnih predstava, 200 filmova i serija i ilustrator više od 500 knjiga. Od 1984. do 2002. godine živeo je u Johanesburgu, gde je takođe imao zapaženu karijeru.

2008 - Umro je francuski modni kreator Ted Lapidus. Proslavio se šezdesetih i sedamdesetih 20. v. uniseks modom i Safari stilom. Edmond Ted Lapidus rođen 1929. godine u Parizu, kao sin ruskog emigranta krojača, svoju modnu kuću osnovao je 1958. Oblačio je brojne poznate ličnosti, među kojima su i Brižit Bardo i Alen Delon.

2010 - Preminuo je Vladan Batić, političar. Kao doktor prava i uspešan advokat ušao je u aktivan politički život kada je obnovljena Demokratska stranka 1990. da bi 1997. osnovao Demohrišćansku stranku Srbije. Bio je ministar pravde od 2001. do marta 2004.

2013 - Žena-samoubica, udovica jednog islamskog militanta, izvela je teroristički bombaški napad na železničkoj stanici u Volgogradu. Poginulo je 18 osoba a 44 je povređeno.

2016 - Preminuo je Vilijam Salis, tvorac Kinder jajeta. Salis, koji je u kompaniji "Ferero" počeo da radi 1960, ubrzo je postao desna ruka njenog vlasnika Mikelea Ferera, "oca" Nutele. Tokom 70-ih 20. veka kompanija "Ferero", proizvođač slatkiša iz Albe, Pijemot, Italija, nastojao je da stvori nov proizvod koji će osvojiti tržište. Tokom četiri naredne decenije "Ferero" je prodao milijarde Kinder jaja.

2020 - Skupština Crne Gore izglasala je izmene takozvanog Zakona o slobodi veroispovesti, čije usvajanje je prethodno izazvalo masovne višemesečne proteste vernika Srpske pravoslavne crkve. Poslanici opozicije nisu prisustvovali glasanju.

2020 - Na području Petrinje, Banija, dogodio se zemljotres jačine 6,4 stepena po Rihterovoj skali. Poginulo je 7 osoba, 26 je povređeno a pričinjena je velika materijalna šteta, posebno u starom jezgru grada.

2020 - Umro je Pjer Karden, francuski modni kreator. Rođenjem Italijan, u Francusku je doveden kao dete. Studirao je arhitekturu ali se od najranijih dana posvetio modi. Godine 1946. počinje da radi u modnoj kući Kristijana Diora, da bi 1949. osnovao sopstvenu modnu kuću. Jedan je od kreatora poratnog "novog izgleda" a šezdesetih i sedamdesetih 20. veka jedan je od modnih "mogula" i tvorac globalne imperije koja se bavila i industrijskim dizajnom, nameštajem, automobilima, hotelijerstvom.

2022 - Preminuo je Pele, čuveni brazilski fudbaler. Edson Arantes do Nasimento Pele smatran je najboljim ili jednim od najboljih fudbalera u istoriji tog sporta. Predvodio je reprezentaciju Brazila do tri titule prvaka sveta, 1958, 1962. i 1970. Za Brazil je odigrao 92 utakmice i postigao 77 golova. U klupskoj konkurenciji nastupao je za Santos, od 1956. do 1974. godine, a karijeru je završio u njujorškom Kosmosu, SAD.

2022 - Preminula je Vivien Vestvud, britanska modna dizajnerka i poslovna žena, najviše zaslužna za uvođenje pank i novotalasne mode u mejnstrim. Vestvud se smatra jednom od najuticajnijih umetnica u Britaniji tokom poslednjih 50 godina. Postala je poznata kreacijama za butik koji su ona i Malkolm Meklaren vodili na Kings Roudu, poznat kao Sek. Postupno je otvorila modnu mrežu sa četiri lokala u Londonu i brojnim ispostavama širom sveta. Bila je aktivna u kampanjama za nuklearno razoružanje, klimatske promene i građanska prava. Koautor je publikacije: "Moda u umetnosti: Drugo carstvo i impresionizam".

Dogodilo se na današnji dan, 30.12.

Danas je subota, 30. decembar, 364. dan 2023. Do kraja godine ima jedan dan.

1691 - Umro je engleski hemičar i fizičar Robert Bojl, koji je otkrio zakon o odnosu pritiska i zapremine kod gasova i prvi utvrdio razliku između smeše i hemijskog jedinjenja.

1803 - U sastav SAD ušla je dotadašnja francuska kolonija Luizijana, koju je ranije iste godine, pritisnut finansijskom oskudicom, francuski car Napoleon I prodao Amerikancima za 15 miliona dolara. Današnja savezna država Luizijana ne poklapa se teritorijalno sa negdašnjom francuskom kolonijom, koja je bila neuporedivo veća, i obuhvatala je više današnjih saveznih država SAD.

1864 - Rođen je srpski slikar Marko Murat, član Srpske kraljevske akademije, osnivač Umetničke zanatske škole u Beogradu. Počeo je kao realista, ali se potom približio impresionistima. Slikao je portrete, istorijske kompozicije, predele, snažno je uticao na stvaranje "Beogradske škole" i u srpsko slikarstvo je uneo nova umetnička shvatanja. Za veliku istorijsku kompoziciju "Ulazak cara Dušana u Dubrovnik" nagrađen je na svetskoj izložbi u Parizu 1900. Druga dela: "Proleće", "Cveti", "Konavoka", "Dum Ante", "Dubrovnik".

1865 - Rođen je engleski pisac Rađard Kipling, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1907. majstor kratkih priča u kojima su s puno efekata isprepleteni humor i užas. Njegova proza prikazivala je život u Indiji, u kojoj je i rođen, s izuzetnim smislom za dečji svet. Česta tema su i životinje. Dela: "Knjiga o džungli", "Hrabri kapetan", "Kim", "U belom i crnom", "Priče za decu", "Izistinske priče".

1886 - Nemačka i Portugal sporazumom su odredile granice portugalske Angole i nemačke Jugozapadne Afrike (Namibija).

1903 - U požaru u čikaškom pozorištu "Irikvoi" poginulo je 588 osoba.

1906 - Rođen je engleski filmski režiser Kerol Rid, izvrstan poznavalac tehničkih aspekata režiserskog zanata sa izrazitim smislom za vizuelno pripovedanje. Filmovi: "Zvezde gledaju s neba", "Noćni voz za Minhen", "Prava pobeda", "Begunac", "Pali idol", "Treći čovek", "Prognan na ostrva", "Jare za dve pare", "Trapez", "Ključ", "Naš čovek u Havani", "Agonija i ekstaza", "Oliver" (Oskar).

1915 - Nemačka podmornica torpedovala je kod Krita u Prvom svetskom ratu britanski putnički brod "Persija", usmrtivši 330 od 501 putnika i člana posade.

1918 - U Berlinu je počeo trodnevni osnivački kongres Komunističke partije Nemačke, na kojem je usvojen program čiji je tvorac bila Roza Luksemburg. Kongres je izrazio podršku Sovjetskoj Rusiji.

1922 - Zvanično je osnovan Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika, stvaranjem federalne zajednice od Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije. Kasnije su se priključivale ili formirale druge sovjetske republike.

1928 - Rođen je američki muzičar Bo Didli, gitarista, jedan od pionira rokenrola. Autor niza nezaboravnih pesama, među kojima su "Say Man", "Shave and a Haircut", Uncle John", "Who Do You Love?". Bio je pionir električne gitare i bitno je uticao na pojedine velike muzičare poput Badi Holija, Rolingstounsa, grupe "Who", Brusa Springstina ili Elvisa Kostela. Godine 1999. dobio je nagradu "Gremi" za životno delo.

1933 - Rumunska ekstremistička politička organizacija "Gvozdena garda", ubila je predsednika vlade Jona Duku, kojeg je zamenio profašista George Tartaresku. Rumunija se potom ubrzo približila Silama osovine, kojima se kao članica Trojnog pakta priključila u ratu protiv Sovjetskog Saveza.

1944 - Umro je francuski pisac Romen Rolan, jedan od najvećih mistika francuske literature u 20. veku, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1915. Bio je duboko zainteresovan i aktivno uključen u sva bitna socijalna, politička i duhovna zbivanja svoje epohe, uključujući "aferu Drajfus", fenomen komunizma i fašizma, nastojanja da se postigne svetski mir. Dela: romani "Žan Kristof", "Kola Brenjon", 12 drama pod zajedničkim nazivom "Pozorište revolucije", romansirane biografije Ludviga van Betovena, Mikelanđela Buonarotija, Lava Tolstoja, Georga Fridriha Hendla, Mahatme Gandija, antiratni spis "Iznad meteža".

1947 - U Rumuniji je pod pritiskom komunista abdicirao kralj Mihail I.

1947 - Umro je engleski filozof Alfred Nort Vajthed, jedan od najznačajnijih anglosaksonskih mislilaca 20. veka. Najpre se bavio matematičkom logikom i zajedno sa engleskim filozofom i matematičarom Bertrandom Raselom napisao je "Principia mathematica". Potom je razvio originalnu metafiziku, kosmološko gledište o "večnim objektima". Smatrao je da filozofija ima sudbonosan socijalno-istorijski značaj. Ostala dela: "Rasprava o univerzalnoj algebri", "Organizacija mišljenja", "Istraživanje principa prirodnog znanja", "Nauka i moderni svet", "Proces i realnost", "Smeli poduhvati ideja", "Religija u bitnim svojstvima".

1968 - Umro je norveški državnik Trigve Li, prvi generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio je sekretar Socijalističke partije Norveške i ministar pravosuđa, a posle nemačke invazije na Norvešku 1940. šef diplomatije u izbegličkoj vladi u Londonu.

1988 - Jugoslovenski šef vlade Branko Mikulić i pripadnici njegovog kabineta podneli su ostavku, zbog opšteg nezadovoljstva ekonomskim prilikama. Kao tehnička vlada njegov kabinet je potrajao do marta naredne godine. Bila je to pretposlednja vlada Jugoslavije, tokom mandata njegovog naslednika Ante Markovića, Jugoslavija je razbijena.

1989 - Poljska skupština (sejm) je uspostavila višepartijski politički sistem.

1990 - Vlasti Albanije su prvi put dozvolile Jevrejima iseljavanje u Izrael.

1991 - Na sastanku u glavnom gradu Belorusije Minsku lideri Zajednice Nezavisnih Država, nastale posle raspada Sovjetskog Saveza, nisu se dogovorili o jedinstvenoj vojsci i svim bivšim sovjetskim republikama je dopušteno da formiraju sopstvene oružane snage.

1992 - Umro je Mihailo Lalić, pisac, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Njegova tipična tema su prilike u Crnoj Gori uoči i tokom Drugog svetskog rata. Bio je interniran u Grčkoj tokom rata, ali je uspeo da prebegne grčkim partizanima i postao je politički komesar Jugoslovenskog bataljona. Dela su mu izrazito slikovita, s dubokim poniranjem u psihologiju i mentalitet ljudi. Dela: romani "Svadba", "Zlo proljeće", "Lelejska gora", "Hajka", "Raskid", "Pramen tame", "Zatočenici", "Ratna sreća", "Dokle gora zazeleni", "Gledajući dolje na drumove", pripovetke "Na mjesečini", "Izvidnica", "Prvi snijeg", "Gosti", "Poslednje brdo".

1993 - Izrael i Vatikan su potpisali sporazum o međusobnom priznavanju i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa, okončavajući time dva milenijuma "bolnih odnosa između dve velike religije", judaizma i rimokatoličanstva.

1997 - Kina i Južna Afrika su potpisale sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa od 1. januara 1998.

2002 - Mvai Kibaki preuzeo je dužnost predsednika Kenije pošto su on i njegova koalicija "Nacionalna duga" izbornom pobedom okončali posle 24 godine vladavinu Danijela Arapa Moija i četiri decenije dugu vladavinu KANU partije.

2004 - Umro je američki džez muzičar, "kralj svinga" Arti Šo. Važio je za vrhunskog klarinetistu. Jedan od Šoovih najvećih uspeha, koji je bio uvod u njegovu svetsku karijeru, bio je snimak Kol Porterovog "Begin the Beguine". Komponovao je koncerte za klarinet i niz poznatih melodija: "Nightmare", "Any old time", "Everything's Jumpin'".

2006 - Bivši irački lider Sadam Husein obešen je u Bagdadu, pošto ga je lokalni sud osudio na smrt zbog ubistva oko 150 šiita 80-tih godina prošlog veka. Pogubljenje je izazvalo slavlje šiita širom Iraka. Vladao je Irakom, čvrstom rukom, punih 35 godina. Obešen je posle kontroverznog procesa, tokom kojeg su u velikoj meri zanemarivana prava optuženog i odbrane. Nove iračke vlasti, postavljene od strane SAD, tvrdile su da je Sadam Husein odgovoran za smrt više od 500.000 ljudi, mahom šiita u Kurda.

2006 - Najmanje 75 Iračana je poginulo, dok je 125 ranjeno u seriji eksplozija u oblastima naseljenim šiitima širom Iraka, na dan kada je bivši predsednik Sadam Husein pogubljen. 2013 - U napadu bombaša samoubice u trolejbusu u Volgogradu, na jugu Rusije, poginulo je 16 a povređena 41 osoba. Napad se dogodio sutradan posle istovetnog napada na železničkoj stanici u tom gradu.

2020 - U Adenu, Jemen, dogodilo se više terorističkih napada prilikom dolaska novoobrazovane jemenske Vlade, uključujući ministra predsednika kao i Saudi ambasadora u toj zemlji. Ukupno je poginulo 28 osoba a 107 je ranjeno. Prvi napad se dogodio na aerodromu kada je eksplodirao automobil napunjen eksplozivom, upravo dok je sletao avion s pripadnicima novog kabineta, a usledila je eksplozija kod predsedničke rezidencije u Adenu. Obrazovanje novog kabineta trebalo je da simbolizuje okončanje dugogodišnjeg građanskog rata u toj zemlji

2021 - Predsednik vlade Slovenije Janez Janša prilikom javnog televizijskog nastupa izjavio je, komentarišući dalje širenje EU, da mu je jedan od zvaničnika čije ime nije hteo da obelodani, u raspravi rekao: "Zašto bismo ih uveli u Evropsku uniju, kad su nam ovako jeftiniji kao radna snaga?" Zaključio je da u nekim starim članicama EU preovladava uskogrudost ili "nacionalistički interesi" nasuprot vizije slobodne, mirne i ujedinjene Evrope.

2022 - Odlukom Vlade Srbije, šest crkava proglašeno je za spomenike kulture. Status spomenika kulture dobile su crkva Uspenja Presvete Bogorodice u Vukoni, sagrađena 1905. godine, i hram Prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja u Vrelu. Takođe, crkva Blažene Deve Marije u Zemunu, s kraja 18. veka, Evangelističko Hrišćanska crkva u Vrbasu iz 1820. godine. Istovetni status dobile su i crkva Vaznesenja Gospodnjeg u Cvetulji iz 1884, i Grkokatolička crkva u Kucuri, izgrađena 1792, čiji ikonostas je 1813. oslikao Arsa Teodorović.

Dogodilo se na današnji dan, 31.12.

Na današnji dan 1999 godine predsednik Rusije Boris Jeljcin obelodanio je, iznenada, nameru da se povuče sa čela države. Za vršioca dužnosti šefa države imenovao je Vladimira Putina.

Danas je nedelja, 31. decembar, 365. i poslednji dan 2023. godine.

1494 - U Rim su ušle snage francuskog kralja Šarla VIII, koji je pod pritiskom plemstva počeo osvajanje Italije. Rat je trajao 61 godinu posle kraljeve smrti, do 1559. a pohodi na Italiju doprineli su prodoru humanističke kulture u do tada kulturno inferiornu Francusku.

1600 - Engleska kraljica Elizabeta I izdala je povelju o osnivanju Istočnoindijske kompanije. Moćna kompanija koja je donosila ogromne profite, vremenom je postala gotovo država u državi. Posedovala je i sopstvenu vojsku i monetu, a vremenom je osvojila najveći deo Indije.

1617 - Rođen je španski slikar Bartolomeo Esteban Muriljo, koji je najviše slikao religiozne kompozicije baroknog stila. Radio je i realističke prizore sa sentimentalnim podtekstom iz života ulične dece, poput slika "Mali prosjak", "Deca jedu dinju".

1719 - Umro je engleski astronom Džon Flemstid, koji je na osnovu dozvole kralja Čarlsa II 1675. osnovao nacionalnu opservatoriju u Griniču i zvanično postao "prvi kraljevski astronom". Njegov zvezdani katalog, s više od 3.000 zvezda, odredio je položaj zvezda s većom preciznošću nego ikad do tada. Upamćena je njegova prepirka s Isakom Njutnom i Edmundom Halejem povodom njihovih zahteva da im omogući pristup opservatoriji u Griniču.

1869 - Rođen je francuski slikar i vajar Anri Matis, koji se posle završenih studija prava opredelio za slikarstvo. U početku pod uticajem Gistava Moroa, Pola Sezana i Pola Gogena, od 1905. oformio je lični izraz i predvodio novi slikarski pravac - fovizam. Najviše je slikao ženske figure (odaliske) i mrtvu prirodu, ali i predele, kompozicije i nacrte za baletske dekore i kostime. Inspirisao se orijentalnim motivima, ćilimima i minijaturama. Radio je i bakroreze, drvoreze i litografije. Često se vraćao skulpturi, u početku pod uticajem Ogista Rodena. Snažno je uticao na moderno evropsko slikarstvo.

1877 - Umro je francuski slikar Gistav Kurbe, osnivač realističke škole i jedan od prvih umetnika koji je radio u prirodi, učesnik Pariske komune 1871. Počeo je kao neobarokni romantičar da bi se posle 1848. opredelio za opozitan stav. Opor i snažan, odbacio je romantične pejzaže i idealizovanje ljudi i prizora, izvršivši ogroman uticaj na evropsko slikarstvo sredinom 19. veka. Glavna dela: "Atelje", "Tucači kamena", "Talas", "Pogreb u Ornanu".

1879 - Američki pronalazač Tomas Alva Edison je u Menlo Parku, Nju Džersi, prvi put javno demonstrirao svoju električnu sijalicu.

1880 - Rođen je američki general Džordž Maršal, načelnik Generalštaba kopnene vojske SAD od 1939. do 1945, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1953. tvorac "Maršalovog plana" pomoći zemljama zapadne Evrope posle Drugog svetskog rata. Kao državni sekretar SAD (od 1947. do 1949.) sačinio je plan prihvaćen na konferenciji 16 zapadnih zemalja 1947. u Parizu, na osnovu kojeg je dodeljena pomoć od 15 milijardi dolara, najviše Velikoj Britaniji, Zapadnoj Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Austriji i Turskoj. Plan je postao jedan od bitnih elemenata NATO, osnovanog 1949.

1882 - Umro je francuski državnik i advokat Leon Mišel Gambeta, jedan od osnivača Treće republike, koji je znatno doprineo uspostavljanju parlamentarne demokratije posle pada cara Napoleona III. U borbi protiv cara predvodio je republikance, a u Francusko-pruskom ratu u oktobru 1870. kao ministar unutrašnjih poslova u vladi nacionalne odbrane odleteo je iz opsednutog Pariza balonom u unutrašnjost i organizovao borbu protiv Nemaca. Od 1879. do 1881. bio je predsednik francuske skupštine, a potom do 1882. predsednik vlade.

1911 - Marija Kiri dobila je Nobelovu nagradu za hemiju za istraživanje radioaktivnih elemenata. Bila je to njena druga Nobelova nagrada - prvu je dobila 1903. takođe za hemiju.

1945 - U saobraćaj je predat treći put obnovljen železnički most preko Save kod Beograda.

1946 - Predsednik SAD Hari Truman formalno je proglasio kraj neprijateljstava u Drugom svetskom ratu.

1948 - Umro je engleski vozač brzih automobila i čamaca Malkolm Kempbel, koji je između 1924. i 1935. devet puta obarao svetski brzinski rekord u vožnji automobilom, a između 1937. i 1939. tri puta u vožnji čamcem. Postao je 1935. prvi čovek koji je automobilom vozio brže od 300 milja na čas (483 kilometra). Očeve rekorde oborio je sin Donald, koji je 1967. poginuo u čamcu "Plava ptica" prilikom postavljanja novog svetskog rekorda na vodi od 527,9 kilometara na čas.

1951 - Umro je sovjetski političar i diplomata Litvinov Maksim Maksimovič, šef sovjetske diplomatije od 1930. do 1939. Posle hapšenja 1901. u zatvoru se pridružio pristalicama potonjeg vođe Oktobarske revolucije Lenjina, a 1902. pobegao je s robije i emigrirao u Švajcarsku, gde je 1903. i formalno pristupio boljševicima, istupivši iz "Inostrane lige ruske revolucionarne socijaldemokratije". Od 1918. bio je prvi predstavnik sovjetske vlade u Velikoj Britaniji, a od 1921. zamenik ministra inostranih poslova. Učestvovao je u mnogim pregovorima i često predvodio delegacije Sovjetskog Saveza u inostranstvu, a od 1941. do 1943. bio je ambasador u SAD.

1961 - Libanska armija je u Bejrutu sprečila Sirijsku narodnu partiju da izvrši državni udar.

1968 - Supersonični sovjetski putnički avion "TU-144" obavio je prvi let, nekoliko meseci pre britansko-francuske supersonične letilice "Konkord".

1980 - Umro je američki filmski režiser Raul Volš, koji se okušao u više filmskih žanrova, posebno uspešno u vesternima, u kojima je pokazao majstorstvo u slikanju sirove ljudske prirode. Filmovi: "Bagdadski lopov", "Cena slave", "Umrli su u čizmama", "Džentlmen Džim", "Srebrna reka", "Udaljeni bubnjevi", "Svet u njegovim rukama", "Belo usijanje", "Goli i mrtvi", "Udaljena truba".

1981 - U vojnom udaru koji je predvodio vazduhoplovni poručnik Džeri Rolings, u Gani je oborena civilna vlada Hile Limana.

1983 - U vojnom udaru u Nigeriji svrgnut je predsednik Šehu Šagari, koji je na vlast došao na izborima 1979. kada je okončana 13-godišnja vojna uprava. Predsednik je tada postao šef vojne hunte general Muhamed Buhari.

1988 - Indija i Pakistan sklopili su sporazum koji predviđa da predmet mogućih sukoba između dve zemlje neće biti nuklearna postrojenja.

1998 - Ministri finansija Evropske unije saopštili su konačne kurseve prema kojima će se nacionalne valute zemalja EU menjati nakon što jedinstvena evropska valuta - Evro - zaživi u opticaju 1. januara 1999.

1999 - Predsednik Paname Mireja Moskoso formalno je od SAD povratio kontrolu svoje zemlje nad Panamskim kanalom.

2004 - U požaru koji je izbio u jednoj diskoteci u glavnom gradu Argentine, Buenos Airesu, poginulo je 177 ljudi, a 889 je povređeno.

2008 - Umro je Donald Vestlejk, izuzetno plodan američki autor detektivskih romana. Često je pisao pod različitim pseudonimima (najčešće kao Ričard Stark) ukupno više od 100 romana od kojih je nekoliko adaptirano u filmske hitove ("Point blank", "Naplata duga", "Prevaranti"). Osim ozbiljne kriminalistike, oprobao se i u komičnom kriminalističkom žanru kao i u naučnoj fantastici. Druga dela: "Plaćenici", "Vreme za ubijanje", "361".

2013 - Preminuo je Ljubomir Tadić, profesor filozofije i sociologije prava na Univerzitetu u Beogradu, stalni član SANU. Bio je pripadnik NOP-a. Godine 1968. jedan je od predvodnika studentskih protesta, pa je 1974. udaljen sa Univerzieteta. Bio je među osnivačima obnovljene Demokratske stranke decembra 1989. Dobitnik je Sedmojulske nagrade, najvišeg priznanja Srbije. Dela: "Poredak i sloboda", "Tradicija i revolucija".

- Večeras veći deo čovečanstva dočekuje Novu godinu. Prema antičkim autorima, proslavljanje Nove godine je nastalo od svetkovine rađanja Sunca, i tokom istorije, kako su se menjali religijski sistemi, menjali su se i kalendari i načini računanja vremena, pa i dan kada se dočekuje Nova godina. U antičkom Rimu ona je počinjala na martovske kalende 1. marta, u Vizantiji početak godine je bio 1. septembar. Prvi januar (januarske kalende) bio je u antička vremena dan kada su u Rimu konzuli stupali na dužnost. Tada je priređivano opšte slavlje uz međusobna čestitanja i deljenje poklona. Hrišćani su vekovima zazirali od obeležavanja Nove godine zbog protivljenja paganskim tradicijama, tek od XII veka postepeno se prihvata 1. januar kao početak kalendarske godine.