Erih Marija Remark

Erih Paul Remark (Erich Paul Remark) je rođen u Osnabriku u radničkoj porodici katoličke veroispovesti. Sa 18 godina odlazi na front u Prvom svetskom ratu gde je ubrzo i ranjen. Posle rata menja prezime „Remark“ u „Remarque“ koje je bilo i prvobitno prezime njegove porodice sve dok ga nije promenio Rermarkov deda. Da bi preživeo, radio je mnoge poslove, uključujući i posao bibliotekara, poslovnog čoveka, učitelja, novinara i izdavača.
Godine 1929. Remark objavljuje roman „Na zapadu ništa novo“ (Im Westen nichts Neues) pod imenom Erih Marija Remark (srednje ime je promenio u znak sećanja na majku). U romanu se opisuje surovost rata posmatrana iz perspektive devetnaestogodišnjeg vojnika. Remarkova popularnost naglo počinje da raste a u on u svojim sledećim delima najčešće opisuje ratne i poratne godine.
Godine 1933. nacistički režim zabranjuje i spaljuje Remarkove knjige i pokreće propagandnu kampanju tvrdeći da Remark vuče poreklo od francuskih Jevreja i da je prezime Remark u stvari „Kramer“ čitano unazad. Uprkos tome što nikad nije dokazana, ova informacija se pojavljuje i u nekim novijim Remarkovim biografijama. Remark se 1931. preselio u Švajcarsku a 1939. emigrirao je u SAD sa svojom prvom ženom, Ilsom Žan Zambui da bi 1947. Remarkovi postali punopravni građani SAD. Par se vraća u Švajcarsku 1948. godine, potom se razvode, a Remark se 1958. ženi sa holivudskom glumicom Polet Godard.
Erih Marija Remark je umro 1970. godine u 72. godini života.

Citati - Erih Marija Remark (22.6.1898. - 25.9.1970.)
* * *
1. Velike stvari nikad ne teše, nego uvek samo male, beznačajne.

2. Čovek je jači od sudbine sve dotle dok se ne preda.

3. Baš zato što se u nju ne može verovati, sreća je stalno nova i pobedonosna.

4. Niko ti ne može biti stran kao čovek kojeg si nekad voleo.

Niko ne može da bude veći stranac od osobe koju si volio.

Samo on, koji zna šta usamljenost znači, zna pravu vrijednost susreta sa svojom dragom.

Ljubav ne trpi objašnjenja. Zahtijeva djela.

Ljubav želi da bude vječna. To je glavni uzrok mučenja koje nam zadaje.

Žena postaje pametnija kada je zaljubljena, dok muškarac jednostavno gubi razum.

Samo kada napustite osobu postajete kompletno fascinirani svime vezano za nju. To je paradoks ljubavi.

„Nijedan čovek ne može postati veći stranac od onog kojeg ste voleli u prošlosti.“

"Ne želi suviše da znaš. Što se manje zna, lakše se živi.
Znanje čoveka čini slobodnim, ali i nesrećnim."

" U mračnim vremenima najbolje se vide svijetli ljudi."

Samo nesrećan zna šta je sreća. Srećnik oseća radost života, ne više nego maneken: on samo pokazuje tu radost, ali ona mu nije data. Svetlo ne svetli kada je dan. Ono svetli u tami.