biljana

First topic message reminder :

Znate, ono što je stvarno važno, jeste da su ljudi oko vas srećni i zdravi. Sve ostalo je poput kapi kiše na pesku.



Paul Walker

Molba Mladosti
O, mladosti, mladosti,
da brzo odlaziš, ljudi kažu.
Ali ja te neću nikad pustiti.
Oko srca svoga postaviću stražu
jednog bola i jedne radosti;

Oko vrata svog zasadiću visoke
borove, i bršljane, i paviti;
Vetrove i reke široke
bujicom ću naviti
svud oko našega brega;
A vidik u krug ću zaviti
cičom i smetom snega.

O, mladosti, nemoj od mene otići:
niko neće moći u tvojoj suzi
biti ovoliko ludo lud,
ni ovako sumoran u tvojoj radosti.

O, mladosti, mladosti,
ni u čijem srcu neće tvoja žud
u ovoliko sunce porasti;
Niko neće ovoliko čistih
imati grehova ni strasti.
O, mladosti, mladosti,
da sobom odnosiš, ljudi kažu,
svoje bolove i svoje radosti.

Ali ja te neću nikad pustiti.
Oko srca svoga postaviću stražu
jedne ljubavi što mene voleće;
U vrtu svome zasadiću proleće;
sve mirise slatke zarobiću
što bregom nihaju leti;

Sva sunca, sve zvezde zadobiću
na nebu da našem rumene;
pa nećeš ni moći, ni hteti

D.Maksimović

Htela Bih Da Zaspim
U magli započinje svetska smutnja,
po zemlji, u mraku, drveće - luta,
to u vidu grozdova beži vino sveže,
to zvezde iz kuće u kuću beže,
to reke počinju da teku ka izvorima!

Htela bih da zaspim na tvojim grudima.

M.Cvetajeva

Marim ja...

Vrteli se tockovi mog bicikla.
Gde god je stao taj rulet bese premija.
Smakla se o stepenik njena stikla.
Nekad su pogledi bili cista hemija.
Dobro je pocela nedelja,
poslednje pripreme za maturu.
Virili smo u daljine puni nade.
Preko gimnazijskog bedema,
k'o pravi dekor za avanturu
prosuo je nezni purpur divlji badem.
Poneli nas vetrovi k'o maslacke.
Jedni su leteli lako, drugi padali.
I curice su postale prve macke
a losi djaci odjednom svetom vladali.

Sve mi je odlicno zvucalo.
Dobro sam stajao tih sezona.
Ljuljale me oci sirom promenade.
A nju sam sretao slucajno,
uvek je s pogresnim bila ona,
ali znao sam da sanja onaj badem.
Stane sve u strofu-dve u baladi:
pustinja proslih minuta i ova zrna sad.
I pred treci refren vec nismo mladi.
Usla je nedavno sama u kafe "Petrograd".
Suvise tajni u ocima,
u zlatni okov joj prstic pao.
Molio me dugi pogled da je kradem.
Dovraga, kafa je gorcila,
al' taj sam ukus odnekud znao:
probao sam jednom davno divlji badem.

Pomislim nekad na bivsa jutra,
na bivse ljude i bivsa mesta,
al' put me vodi samo u sutra.
zivot je jednosmerna cesta.

Pamtim detinjstvo. Dom. Svaki kutak.
krov posle kise crven ko kresta.
ne mogu tamo ni na trenutak.
zivot je jednosmerna cesta.

Secam se svoje ljubavi rane.
Poljupca prvog u senci bresta.
Ne mogu nazad u sretne dane.
zivot je jednosmerna cesta.

Svi idu dalje, i ja sa njima.
zivotni pravac moram da pratim,
a toliko divnih casova ima
u koje zelim da se vratim.

U svoju proslost ne mogu stici
sve da pozivim godina dvesta.
Na drugu stranu uvek cu ici.
zivot je jednosmerna cesta.

Neki se rode kraj vode
Neki se rode kraj vode, plavetne,
i život im surov ritam nametne:
s neba sve i metalik BMW…
I one tanke talijanske cipele,
što lako gaze i dobro prolaze.

U leto nude nam geto, šatore,
pet zvezda za ljute okupatore.
Kinta-dve za noviji BMW…
U fond za tanke talijanske cipele,
što lako gaze i dobro prolaze.

Samo prebroje Švapce k’o deca klikere,
i samo nataknu tamne cvikere.
Miki, pa to je kao na sliki:
Orlovi rano lete na plavim markama,
a galebovi nad belim barkama kruže, to je nepravda druže…

Mene je geografski faktor omeo
da ikad vozim alfa romeo,
nervi su na rezerevi…

Neki se rode kraj vode, i to je kraj,
furešti furaju sve za zimmer frei:
nov TV i felge za BMW…
I nove tanke talijanske cipele,
što lako gaze i dobro prolaze.

Samo prebroje Švapce k’o deca klikere,
samo nataknu tamne cvikere.
Miki, to je kao na sliki:
Orlovi rano lete na plavim markama,
a galebovi nad belim barkama kruže, pa to je nepravda druže!

Ometen, dakle, pomenutim faktorom,
jurim kroz njive sportskim traktorom.
Nervi su na rezervi…

Moj život nije toj priči ni nalik,
ja imam srp i čekić metalik,
i čekova za još par vekova…
Na mom su putu mutne baruštine.
Hiljadu rupa odavde do skupštine.

Rođen sam kraj kanala za navodnjavanje,
meni je glavna stavka davanje.
Miki, a dotle na onoj sliki:
Orlovi rano lete na plavim markama,
a galebovi nad belim barkama kruže, pa to je nepravda druže…

Cipele tanke su za šminku i za jazz,
a bata nosi model stiplčez.
Nervi su na rezerevi.

Samo prebroje Švapce k’o deca klikere
i samo nataknu tamne cvikere.
Miki… kao na sliki:
Orlovi rano lete na plavim markama…
A galebovi nad belim barkama kruže…

Kažete da ste neshvaćeni mladi prijatelju.
Strpite se.
I dijamant je u osnovu ugljenik, ali je umeo da čeka.
Pikaso

Kroz tuđe srce vodi pravi put, ko drugačije putuje nailazi na tamu.
Branko Miljković

Kad sam je drugi put video rekao sam: Eno moje poezije kako prelazi ulicu. Obećala je da će doći ako bude lepo vreme.
Matija Bećković

Ljudi su kao školjke, moraš ih otvoriti na hiljade da bi pronašao biser.
Đorđe Balašević

Vreme treba pobeđivati, što svešću i pesmom, što zaboravom, ali nikada nadom, niti onim što je već ostvareno.
Branko Miljković

Zaljubljeni uvek jedno drugom žure, kao đaci iz škole na koju se dure. Dragi se od drage rastaje u brizi, kao sumoran đačić kad se vraća knjizi.
Šekspir

Napiši mi pesmu, molila je… I nisam znao da li ću umeti. Voleo sam je tako lako, a tako sam teško to znao da pokažem. A onda, odjednom, raspored mladeža na njenim leđima, kao tajna mapa, pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam… I tako… Eto ti pesma, ludo jedna…
Đorđe Balašević

Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje i skrijem se u zaklon tvog uha, kao minđuša od duple trešnje… Al’ uspevam da još jednom odolim, da prošapućem da te noćas ruski volim… šta su reči, kremen što se izliže kad tad…
Đorđe Balašević

Reči jesu moje igračke, cakle mi se u glavi kao oni šareni staklići kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u očima kad zažmurim… Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke stvari neprevodive u reči, ne znam…
Đorđe Balašević

Nikada se nemojte prestati osmehivati, čak i kad ste tužni, jer se neko može zaljubiti u vaš osmeh.
Gabriel Garsia Markes