biljana

First topic message reminder :

Znate, ono što je stvarno važno, jeste da su ljudi oko vas srećni i zdravi. Sve ostalo je poput kapi kiše na pesku.



Paul Walker

Kroz tuđe srce vodi pravi put, ko drugačije putuje nailazi na tamu.
Branko Miljković

Kad sam je drugi put video rekao sam: Eno moje poezije kako prelazi ulicu. Obećala je da će doći ako bude lepo vreme.
Matija Bećković

Ljudi su kao školjke, moraš ih otvoriti na hiljade da bi pronašao biser.
Đorđe Balašević

Vreme treba pobeđivati, što svešću i pesmom, što zaboravom, ali nikada nadom, niti onim što je već ostvareno.
Branko Miljković

Zaljubljeni uvek jedno drugom žure, kao đaci iz škole na koju se dure. Dragi se od drage rastaje u brizi, kao sumoran đačić kad se vraća knjizi.
Šekspir

Napiši mi pesmu, molila je… I nisam znao da li ću umeti. Voleo sam je tako lako, a tako sam teško to znao da pokažem. A onda, odjednom, raspored mladeža na njenim leđima, kao tajna mapa, pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam… I tako… Eto ti pesma, ludo jedna…
Đorđe Balašević

Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje i skrijem se u zaklon tvog uha, kao minđuša od duple trešnje… Al’ uspevam da još jednom odolim, da prošapućem da te noćas ruski volim… šta su reči, kremen što se izliže kad tad…
Đorđe Balašević

Reči jesu moje igračke, cakle mi se u glavi kao oni šareni staklići kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u očima kad zažmurim… Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke stvari neprevodive u reči, ne znam…
Đorđe Balašević

Nikada se nemojte prestati osmehivati, čak i kad ste tužni, jer se neko može zaljubiti u vaš osmeh.
Gabriel Garsia Markes

“Imati prijatelja, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može prihvatiti – nema prijatelja”.

'' Nevješt sam razgovoru sa ženama,
pogotovu sa ženama njene ljepote i njenih godina.
Oko trideset,čini mi se.
Mlade djevojke zamišljaju život i vjeruju riječima.
Starice se boje smrti i s uzdahom slušaju o raju.
Ovakve znaju vrijednost svega što gube i dobijaju,
i uvijek imaju svoje razloge,koji mogu biti čudni, ali su rijetko naivni.
Njihove zrele oči su slobodne i kad se obaraju,
neugodno otvorene, i kad se skrivaju trepavicama .
Najneugodnije je što znamo da one znaju više nego što pokazuju,
i da nas mjere svojim neobičnim mjerilima,koja teško saznajemo.''

Meša Selimović

''...Ne pravi svaka školjka biser...'' (M. Kapor)

Ne treba se plašiti samoće.
Ona je plemenita, ona je deo našeg života,
baš kao i okupljanje.
Ali nju ne može svako da izdrži!
Ona nije za slabe, koji neprestano moraju
da budu okruženi drugima
da bi zaboravili koliko su slabi.
I ne može svako iz svoje samoće,
poput školjke, oblikovati biser
i pokloniti ga drugima.

Jer, poznato je: ne pravi svaka školjka biser.
Najveći broj njih služi samo za jelo.

Savršeno slušanje je
kada neko bolje čuje sebe
nego druge.
Savršen vid je
kad neko bolje vidi sebe
nego druge.
Jer, ne možemo razumjeti drugoga
ako ne razumijemo sebe,
i ne može se sagledati stvarnost drugoga
ako se prethodno nije sagledala svoja.

Onaj ko stvarno umije da sluša,
čuće te i kad ništa ne govoriš.

Antoni de Melo

Znači, ti bi da budeš pisac?

Ako ne navire iz tebe
bez obzira na sve…
i ne pokušavaj.
Ako se ne pojavi iz čista mira
iz tvoga srca, tvog uma, tvojih usta
iz tvog stomaka…
i ne pokušavaj.
Ako moraš da sjediš satima
buljeći u monitor
ili pogrbljen nad
pisaćom mašinom,
tražeći riječi…
i ne pokušavaj.
Ako to radiš zbog novca
ili slave…
i ne pokušavaj.
Ako to radiš samo zato
da bi odveo žene u krevet…
i ne pokušavaj.
Ako moraš samo da sjediš
i pišeš sve to iznova i iznova…
i ne pokušavaj.
Ako ti je teško pri samoj pomisli da to moraš raditi…
i ne pokušavaj.
Ako pokušavaš da pišeš kao neko
drugi…
zaboravi.
Ako moraš čekati da izbije iz
tebe,
onda čekaj strpljivo.
A ako nikada ne izbije,
nađi nešto drugo da radiš.
Ako moraš prvo da to pročitaš svojoj ženi,
djevojci,
svojim roditeljima
ili bilo kome drugom…
nisi spreman.
Ne budi kao većina drugih pisaca,
ne budi kao hiljade drugih
koji sebe zovu piscima.
Nemoj biti tup i dosadan
i pretenciozan,
nemoj biti izlizan egoizmom.
Sve biblioteke ovog svijeta
zijevaju od dosade
nad takvima kao što si ti.
Ne dozvoli im to.
Budi svoj.
Ako ne izlijeće iz tvoje duše
kao raketa,
ili ako te tvoja tišina
ne dovodi do ludila,
samoubistva ili ubistva…
i ne pokušavaj.
Ako te to sunce unutar tebe
ne prži do bola…
i ne pokušavaj.
Ali zato kad dođe vrijeme
i kad dođe “tvoj red”,
TO će se desiti samo od sebe
i nastaviće tako da se dešava
sve dok ne umreš TI
ili dok ne umre TO u tebi.

Charles Bukowski

Ima nešto u tom što me nećeš
ostavljaš mi vremena za druge
vidim kako veselo oblećeš
kao leptir oko moje tuge.

Ima nešto u tom što me nećeš
nešto čemu ni sam ne znaš ime
sve što kažeš na šalu okrećeš
a sve znači – ne zaboravi me.

Ima nešto u tom što me nećeš
od te laži načisto umreću.
Ima nešto u tom što me nećeš
i u tome što ja tebe neću.

Duško Trifunović

Ne bira se ljubav - Pero Zubac

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.

Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.

Od devet pečata zar nisi
Od devet kovčega zar nisi otklopila devet
Od devet odaja zar nisi otvorila devet
Od devet dveri zar nisi otključala devet
Rekoh joj

Otpečatila devet



A ona
Ona će meni
Otključah devet dveri
Otvorih devet odaja
Otklopih devet kovčega
Otpečatih devet pečata
Ali ne otključah
Ne otvorih
Ne otklopih
Ne otpečatih
Pečat
Tvoga
Srca


Dadoh joj znak ključa


A ona zaklikta
Gle ptice one što juri k zelenoj grani
Gle ptice one zelene
Ispod oblaka
Pogledah i ne vidjeh


Tada ona reče
Znaj da je tajna broja devet
Tajna labud djevojke
Čik stigni me

Pretvorih se u sokola


Ali Labudica je već bila stigla za oblak
U zemlju gdje je oko sokolovo
Mrtvo oko

Mehmedalija (Mak) Dizdar

''Zora sviće..
govori ako možeš, moje srce..
evo, dolaze jutarnja svitanja...
Zašto ne govoriš?
Nije li tišina noći ostavila pjesmu
u tvojim dubinama,
s kojom možeš dočekati zoru?''

Kahlil Gibran

Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika,
a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem.
Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila,
a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama.
Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?),
ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred Moskvom i pije pivo,
a možda je u kiosku s novinama.

“Šta radiš?” – pitaju me poznanici.
Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?
Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito.
Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta….

Traži se jedan svet, prekjuče iščezao…
Traži se nada…ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo:
delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav…
Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali,
onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju.
On se traži…
Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest,
i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest,
samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život.

I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra,
onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao,
bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao
ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen.

Momo Kapor

Ljubav poslije ljubavi
Doći će čas
kad ćeš, s ushićenjem,
pozdraviti sebe
na vlastitim vratima, u vlastitom ogledalu,
i jedno ćete drugom poželjeti dobrodošlicu kroz osmijeh,
i reći: sjedi ovdje, jedi.
Opet ćeš voljeti neznanog koji je nekad bio ti.
Pruži vina. Pruži hljeba. Vrati srce
njemu samom, neznancu koji te je volio
čitavog života, koji je ostajao zanemaren
zbog drugih, koji te zna u dušu.
Skini s police ljubavna pisma,
fotografije, očajničke poruke,
strgni sopstveni odraz s ogledala.
Sjedi. Pogosti se svojim životom.

Derek Volkot