Kleopatra

Čak i bez Aleksandrine pomoći, Kleopatra će nastaviti da zadaje Irodu glavobolje – ili bar da pokušava – još nekoliko godina. Pričalo se da je iz straha od nje ojačao Masadu i skupljao zalihe žita, ulja, urmi i vina u toj tvrđavi. Nije mogao da se smiri dokle god je egipatska kraljica bila u susedstvu.49 Irodova ženska rodbina nastavila je da ključa od mržnje prema njegovoj ženi. Lako su ga ubedile da je Marijamna na kraju ipak krišom poslala svoj portret Antoniju. Irod je „uvek spremno slušao samo klevete“ i večito bio naklonjen onima koji su se njima bavili; želeo je da se uveri kako je bio u pravu u svojim teškim zabludama. Ta optužba ga je „pogodila kao munja“ i nagnala ga da opet postane opsednut Kleopatrinim ubistvenim naumima.50 To, svakako, mora biti njeno maslo: „Smatrao je da je u opasnosti da izgubi ne samo suprugu, već i život.“ Osudio je svoju ženu na smrt. Kad su je poveli na pogubljenje njena majka skočila je na nju, vrišteći i čupajući joj kosu, optužujući kćerku da je zla, ohola žena, nedovoljno zahvalna Irodu, koja je u potpunosti zaslužila svoju sudbinu. Marijamna je spokojno prošla pored majke, ne obraćajući pažnju na nju. Imala je dvadeset osam godina. U dodatnom, protošekspirovskom obrtu, njena smrt je uništila Iroda. Njegova žudnja za Marijamnom postajala je sve veća; uveravao je sebe da je još živa; postao je fizički nesposoban. Trpeo je upravo onako kako su njegovi savetnici tvrdili da bi trpeo Antonije kada bi mu oduzeli Kleopatru. Napokon je napustio Jerusalim i otišao na dugo putovanje, na oporavak i lov. Aleksandra je u njegovom odsustvu zakuvala nekoliko novih spletki. Po povratku, naredio je njeno pogubljenje.
Čitave trideset šeste godine Marko Antonije je izveštavao Rim o svom blistavom uspehu u Partiji; u gradu su priređivana slavlja i prinošene žrtve u njegovu čast. Kleopatra je mogla biti bolje obaveštena. Ona je bila preko hiljadu milja udaljena od snežne scene na kojoj se odvijala ta drama, ali ipak znatno bliže od Italijanskog poluostrva. Bilo joj je jednako stalo do Antonijeve pobede; imala je dovoljno sredstava da obezbedi sebi redovne izveštaje. Uprkos tome, glasnik koji je krajem te godine stigao u Aleksandriju možda ju je ipak iznenadio. Nosio je hitnu poruku, drugačiju od svih koje je do tada dobila. S verovatno nekih mesec dana zakašnjenja, okončala je sezonu slavlja. Antonije i njegova vojska vratili su se iz parćanske pustolovine, koja ih je odvela bezmalo do Kaspijskog mora, u današnjem severnom Iranu. Njihov pohod bio je običan izlet u poređenju s Aleksandrovim, ali su ipak prešli skoro tri hiljade kilometara. Sada su se ulogorili u jednom seocetu južno od modernog Bejruta, sa odličnom lukom, u koju će Kleopatra moći bez teškoća da uplovi. Antonije ju je molio da mu se odmah pridruži i da ponese zlato, zalihe hrane i odeće za njegove ljude. Ona nipošto nije očekivala da će ga tako brzo videti. Partija se nije mogla osvojiti za nekoliko meseci. Cezar je očekivao pohod u trajanju od najmanje tri godine.
Plutarh kaže da se Kleopatra nije žurila, ali nije jasno da li je zaista oklevala ili je pak samo tako izgledalo Marku Antoniju, koji nije mogao da dočeka njen dolazak. Bila je zima; Sredozemlje su šibale kiše i jaki vetrovi. Trebalo je da prikupi zalihe hrane i pripremi flotu. Morala je da sakupi, ili da iskuje srebrne dinare. Nekoliko meseci ranije se porodila. Znala je da je pred njom neprijatno putovanje. Antonije je pak bio nervozan i zabrinut, mada je Plutarh možda pobrkao uzrok i posledicu, tvrdeći da je Antonije bio izvan sebe jer je Kleopatra kasnila. Navodno kašnjenje nije imalo mnogo veze sa osnovnim uzrokom njegove brige. Antonije je pokušao da se uteši opijanjem – već se znalo da „za jad nema drugog leka“ – ali nije imao dovoljno strpljenja da sedi čak ni za vreme jela. Svaki obrok je prekidao trčeći ka obali, gde je uvek iznova upirao pogled ka horizontu, tražeći pogledom egipatska jedra, što je neobično ponašanje u disciplinovanom i preciznom rimskom logoru, u kome su svi zajedno jeli. Plutarh optužuje Kleopatru da je kasnila ali na kraju je ipak stigla, u doba kratkih dana i dugih noći, s traženom isporukom, verovatno uskoro posle Antonijevog četrdeset osmog rođendana. Donela mu je „obilje odeće i novca“. I Plutarh i Dion pominju i sumorna govorkanja: neki su tvrdili da je ona donela odeću i hranu, ali da je Antonije vojsci podelio sopstveni novac, govoreći da je to poklon od Kleopatre, koja nije mnogo marila za njegovu opsesiju Partijom. U svakom slučaju, on je kupovao dobru volju prema Egiptu, što mu je svakako bilo najvažnije, i to u trenutku kada je to sebi teško mogao da priušti.
Bez obzira na sporost egipatske kraljice, Antonije je imao dovoljno razloga za očajanje. U Partiji mu se nije dogodio nikakav blistavi uspeh, već razočaravajući pohod za kojim je usledilo katastrofalno povlačenje. Od početka je pravio strateške greške. S obzirom na veličinu svoje vojske i dužinu marša, ostavljao je opremu za opsadu za sobom. Nije uvek mogao da pronađe Parćane, ali su oni redovno pronalazili njega: rojevi veštih strelaca i kopljonoša neprestano su napadali iz zasede uredne rimske redove. Antonije se oslanjao na Jermeniju – zapadnog suseda Partije – da mu pruži vojnu pomoć. Jermeni se nisu pokazali kao odani saveznici, kao što je očekivao. Ne po prvi put, namamili su Rimljane u „zjapeći ponor pustinje“ samo da ih potom napuste. Nijedna bitka nije ih koštala koliko povlačenje. Pošto su marširali pedeset kilometara po mraku, Antonijevi iscrpljeni vojnici napili su se bljutave vode. Izgladneli, najeli su se otrovnog bilja od kojeg su posrtali i povraćali. Usledili su grčevi, proliv i halucinacije. Ono što nisu odneli prljava voda i otrovne biljke dokrajčili su jermenska vrelina i beskrajni snegovi Kapadokije. Sneg im se ledio na bradi, prsti na nogama i rukama su se smrzavali.
U vreme kada je stigao do sirijske obale, u vreme kada je počeo mahnito da zuri u horizont čekajući Kleopatru, Antonije je bio izgubio gotovo trećinu svoje sjajne vojske i polovinu konjice. U osamnaest skromnih bitaka postigao je nekoliko važnih pobeda; tokom tragičnog poraza, izgubio je oko dvadeset četiri hiljade ljudi. U svojevrsnom zajedljivom komplimentu, Kleopatra će biti okrivljena za njegove greške u Partiji. „Jer toliko je bio željan da sa njom provede zimu da je započeo rat pre vremena i sve radio naopako. Nije vladao sobom i, kao da je bio pod dejstvom nekakvih droga ili čarolija, neprestano je žudno upirao pogled ka njoj i više razmišljao o što skorijem povratku nego o tome kako da pobedi neprijatelje“, objašnjava Plutarh. Kleopatra je ponovo optužena za to što je Antonije radio pogrešne stvari u pogrešnom trenutku. Ili je opet Antonije grešio, a Kleopatra okrivljena za to.
Pokazalo se da je pohod bio iznenađujući koliko i neuspešan. Uvek iznova, Antonija su nadmudrivali lukavi neprijatelji, varali prijatelji. Meseci u Partiji nisu bili toliko obeleženi ljubavlju prema pogrešnoj ženi koliko verovanjem pogrešnim muškarcima. Antonije je bio saosećajan vojskovođa, koji je do te mere „delio nedaće i brige s nesrećnima i pružao im sve što su želeli“ da su mu odaniji bili ranjeni nego zdravi. Činilo se da mu izričito nedostaje osvetoljubivosti. Jermenski kralj Artavazd ohrabrivao je Antonija da napadne susednu Mediju (današnji Azerbejdžan, zemlju borbenih plemena i visokih planina), a zatim ga prevario. Njegovi ljudi nagovarali su Antonija da pozove Artavazda na odgovornost, što je Antonije odbio. On ga „nije optužio za izdaju niti pak umanjio prijateljstvo i poštovanje koje mu je uobičajeno iskazivao“. Umeo je da podstakne osećanja; kad je trebalo da ohrabri svoje ljude da krenu u opasnost, on je „zatražio tamnu odeću, da bi izazvao njihovo sažaljenje“. (Prijatelji su ga odgovorili od toga. Antonije se vojsci obratio u purpurnoj odori rimskog vojskovođe.) Moglo bi se reći da je najveća žrtva ovog pohoda bio njegov spokoj. Bar jednom našao se na ivici samoubistva. Bio je veoma potresen, kako to može biti samo zapovednik koji je u prošlosti uvek bio domišljat, hrabar, svemoćan. Što je bilo još gore, posle te nesrećne avanture – pošto je izgubio desetine hiljada ljudi, razdelio ostatke svog bogatstva i molio da ga ubiju – u Siriji je ubedio sebe, „neverovatno izvrnutim rasuđivanjem“, da je, pošto se na takav način spasao, zapravo pobedio.
Takvog je iscrpljenog, izbezumljenog čoveka Kleopatra zatekla na sirijskoj obali. Uprkos optužbama da ga je izneverila, njen dolazak doneo je veliko olakšanje izgladnelim trupama, demoralisanim i u ritama. Zaista je odigrala ulogu dobroćudne boginje obilja Izide. Ne znamo ništa o tome kako je izlazila na kraj sa izluđenim Antonijem. Sigurno je bila iznenađena videvši šta se za devet meseci dogodilo sa disciplinovanom i bogato opremljenom vojskom. U sirijskom logoru od početka je bilo napetosti i razmirica. U to vreme Kleopatra je nagovarala Antonija da kazni Iroda zbog nepriličnog ponašanja prema Aleksandri, dok je Antonije govorio Kleopatri da se ne meša, rečima kakve nije bila navikla da sluša. U datim okolnostima, sigurno su joj delovale kao izričito neumesne. Ostala je s Antonijem nekoliko nedelja, u središtu pravilno raspoređenih šatora, improvizovanom rimskom gradu, dok je on razmišljao šta dalje da preduzme. Dobio je vest da su se po njegovom povlačenju medijski i parćanski kralj posvađali i da medijski kralj – čija se teritorija graničila s parćanskom – sada predlaže Antoniju da udruže snage. Osvežen tim novostima, počeo da je priprema novi pohod.
Kleopatra nije bila jedina žena koja je pritekla Antoniju u pomoć. Imao je i veoma odanu suprugu. Ona je zatražila dozvolu da otputuje kod muža i pomogne mu, što je Oktavijan rado dozvolio. Oktavijan je mogao dopustiti sebi da snabdeva Antonija. Njegov pohod je dobro prošao, a Oktavijino putovanje u suštini je predstavljalo zasedu. Godine trideset sedme Oktavijan je Antoniju za pohod na Partiju obećao dvadeset hiljada vojnika, koje mu nije poslao. Sada mu je, u pratnji svoje sestre, poslao elitni korpus od dve hiljade odabranih, sjajno opremljenih telohranitelja. Prihvatajući ih, Antonije je trebalo da se odrekne osamnaest hiljada vojnika u trenutku kada mu je pojačanje bilo preko potrebno. Odbijanje bi uvredilo sestru njegovog suparnika. Za Oktavijana, kome je trebao dobar izgovor za neispunjavanje obaveze, to je bila neodoljiva prilika; Antonije se našao u nezahvalnom položaju. Oktavija je požurila u Atinu, odakle je poslala vesti mužu. Dion tvrdi da se Antonije u tom trenutku nalazio u Aleksandriji, dok Plutarh nagoveštava da su on i Kleopatra ostali na sirijskoj obali. Dve stvari su izvesne: Antonije i Kleopatra su u tom trenutku svakako bili zajedno i Antonije je odbio Oktaviju. Rekao joj je da ne ide dalje, on upravo ponovo polazi za Partiju. Nimalo zavarana njegovom porukom, Oktavija je Antoniju poslala svog ličnog prijatelja da se založi za nju – i da ga podseti na brojne vrline njegove supruge. Šta sada, upitao je taj izaslanik, odan kako mužu tako i ženi, Oktavija treba da radi sa svim onim što mu donosi? Pri tome je bila veoma blizu nadmetanja s Kleopatrom, što joj je možda bio i cilj. Oktavija je ne samo dovodila bogato opremljenu pretorijsku gardu, konje i tovarne životinje, već i donosila ogromne količine odeće, sopstveni novac i poklone za Antonija i njegove starešine. Kuda da ih pošalje?
Bacila je rukavicu Kleopatri u lice, na šta je Kleopatra uzvratila, mada ne na svoj tipičan način. U Oktaviji je prepoznala ozbiljnu protivnicu, koja joj se sada opasno približila. Njen kraljevski izaslanik bio je na Kleopatrinoj teritoriji. Kleopatra je čula izveštaje o Oktavijinoj lepoti. Rimljani su, takođe, umeli da budu zlobni; oni koji su je videli kasnije će se glasno čuditi Antonijevoj naklonosti ka egipatskoj kraljici. „Ni po mladosti ni po lepoti“, zaključili su, „nije ništa bolja od Oktavije“ (dve žene su, zapravo, bile istih godina). Kleopatra se brinula da će Oktaviji lični autoritet, uticaj njenog brata, „njena dopadljivost u društvu i njena revnosna briga o Antoniju“, podariti neodoljivost. Vladarka koja se inače služila hrabrim manevrisanjem i ledenom proračunatošću ovde je, bar tako kažu, isprobala drugačiji pristup, pribegavši glasnim jecajima, prvom ili poslednjem oružju – zavisno od prilike – u arsenalu jedne žene. Plutarh prezrivo tvrdi da se Kleopatra pretvarala da je očajnički zaljubljena u Antonija; s rimskog gledišta ne pripisuje joj se čak ni iskrena emotivna vezanost. Ako smemo verovati tim rečima – one deluju pomalo kao sličica iz stripa ubačena u prefinjenu priču – Kleopatra je bila jednako uspešna žena kao i vladarka. Mogla je održati Fulviji korisnu lekciju. Kleopatra nije molila, niti se prepirala. Nije čak ni podigla glas. Umesto toga, odbijala je hranu. Delovala je malaksala od ljubavi, ophrvana strašću prema Antoniju. (Štrajk glađu je već bio najstariji mogući trik. Primenila ga je i Euripidova Medeja da povrati zabludelog muža.) Kleopatra je „izgledala ushićeno kad god bi Antonije bio kraj nje, a krhko i tužno kad bi otišao“. Vukla se okolo sva u suzama, koje bi naglo i upadljivo presušile kad god bi se Antonije pojavio. Naravno, ona je samo želela da ga poštedi brige.
Kleopatra je retko kada bilo šta radila sama, te je i za svoju plačljivu ulogu angažovala pomoćnu ekipu. Njeni dvorani radili su prekovremeno u njeno ime. Uglavnom su prekorevali Antonija. Kako može da bude tako bezdušan prema „ženi koja je posvećena njemu i samo njemu?“ Zar ne shvata kolika je razlika između te dve žene? „Oktavija se, govorili su mu, udala za njega zbog politike i zbog svog brata, i posedovala je status njegove zakonite žene.“ Nije se mogla uporediti s Kleopatrom koja je, premda kraljica, vladarka miliona ljudi, „sebe nazivala Antonijevom ljubavnicom i nije bežala od takvog naziva niti ga prezirala, dokle god je mogla da ga viđa i da živi s njim“. Njena je žrtva bila plemenita. Zanemarila je ogromno kraljevstvo i brojne obaveze, „traćeći svoj život, dok te prati na tvojim pohodima u svojstvu konkubine“. Kako može da ostane neosetljiv na sve to? Te dve žene se uopšte ne mogu uporediti. Kleopatra bi se odrekla svega „dokle god može da ga viđa i živi s njim; ali ako bi se od njega rastala, to ne bi mogla preživeti“, a ona je taj zaključak uspešno potkrepljivala drhtavim uzdasima i slabošću. Pridružio im se i najbolji prijatelj Marka Antonije, očaran Kleopatrom, i bez sumnje i te kako svestan Antonijevih sklonosti.
Što se ovog ratnog pohoda tiče, podrazumevao je čarke, ako ne i prave bitke; oko Antonija i Kleopatre vladala je atmosfera velike napetosti. Taktika se pokazala kao veoma delotvorna. Kleopatrina gluma raznežila je Antonija. Prekori prijatelja su mu laskali. Kao čovek neobuzdanih strasti, činilo se da Antonije računa na prekore, na koje je spremno odgovarao. Uživao je u ulozi potčinjenog, koja mu je možda najbolje i pristajala. Plutarh tvrdi da je više uživao u prekorima nego u pohvalama: prekorevan zbog okrutnosti, „nije uviđao da ga te navodne grdnje na neki izopačeni način privlače njoj“. Ubedio je sebe da bi se ona ubila ako bi je on napustio. S obzirom na okolnosti, bilo mu je posebno teško da se naljuti; već je na savesti nosio smrt jedne odane, pametne žene. Šta god da se drugo može reći o Antoniju, svakako je bio saosećajan, što je mogao da potvrdi svaki njegov vojnik. Odbio je Oktaviju. Ona se vratila u Rim prezrena u svačijim očima sem u svojim. Nije želela da se opseda tom uvredom; kada joj je brat naredio da napusti svoj bračni dom, odbila je. Opet se odrekla uloge Jelene Trojanske, tvrdeći da „sramotno je to čak i reći, da su dvojica najvećih svetskih zapovednika gurnuli Rimljane u građanski rat, jedan zbog strasti a drugi iz prezrenja prema jednoj ženi“.
Kleopatra nije pokazivala takvu uzdržanost. Uz Antonijevu ljubav išao je i egipatski presto. Kada bi je zbog Oktavije izgubila, izgubila bi sve. Njena virtuozna predstava dala je trajne rezultate. Od tada su njih dvoje bili nerazdvojni, što Dion pripisuje „strasti i čarolijama Kleopatrinim‘, a Plutarh „izvesnim drogama ili magijskim obredima“. Antonijevi ljudi – i Oktavija – umesto toga vide veoma stvarnu privrženost. Geografija nagoveštava isto. Antonije je te zime ostao s Kleopatrom u Aleksandriji. Imao je i majušni praktični razlog za to, jer je na proleće nameravao da se ponovo zaputi ka istoku. Što se tiče zime trideset pete godine, nemoguće je poreći punokrvnu romantičnu vezu, ako pod tim podrazumevamo zajedničku, intimnu prošlost, zajedničku porodicu, zajedničku postelju i zajedničku viziju budućnosti.
Kleopatrin prikaz zaljubljene žene dostojan medalje odvratio je Antonija od drugog pohoda na Partiju, koji je odložio da bi ostao uz nju. Bila je bleda i mršava. Njeno raspoloženje ga je brinulo. Trideset pete godine je zaista, veoma namerno, odložila njegove planove. Pobeda na istoku Antoniju je bila potrebna kao i do tada, ako ne i više; dok je viđao svoje parćanske rane, Oktavijan je nizao uspehe. Potukao je Seksta Pompeja i onesposobio Lepida. (Oktavijan je takođe podmićivanjem ubedio Lepidovih osamnaest legija da ga napuste.) Ostali su samo Antonije i Oktavijan. Samo je pobeda na istoku mogla jednom zauvek da obezbedi Cezarov ogrtač slave. Antonije je, takođe, imao nezavršenih poslova sa jermenskim kraljem, za kojeg je sa zakašnjenjem zaključio da je odgovoran za katastrofalni ishod pohoda. Smatra se da Kleopatra nije podržavala Antonijeve vojne ambicije i da je želela da njegovu pažnju preusmeri drugde. Partija je za nju bila svakako manje značajna od rimske politike; Egipat je uglavnom bio zaštićen od napada s istoka. Istovremeno, njeno kraljevstvo bilo je veoma ranjivo s rimske strane. Vojna slava nipošto nije bila moneta njenog carstva; posle pohoda na Partiju ona bi po mnogo čemu postala bespotrebna. Lako je zamisliti kako su se mogli odvijati njihovi razgovori, pri čemu je važno upamtiti da je reč o spekulacijama. Za Antonija je najrazumnije rešenje bio povratak u Rim, iz kojeg je izbivao već pet godina. Takvom ishodu Kleopatra se morala suprotstavljati svakim atomom svog dramatičnog bića. Pohod na istok je bio skup, ali po njenoj računici, putovanje u Rim – povratak Oktaviji i Oktavijanu – bio bi daleko skuplji.
Antoniju je pobeda i dalje bila preko potrebna. Takođe je žarko želeo da izravna račune. „U nastojanju da se osveti jermenskom kralju uz najmanji mogući trud“, poslao je večno domišljatog Delija na istok, u Jermeniju. Kao i obično, Delije je imao predlog. Ovog puta on se svodio na tradicionalni diplomatski lek. Da li bi Artavazd, jermenski vladar, želeo da obeća svoju kćer Kleopatrinom i Antonijevom šestogodišnjem sinu Aleksandru Heliju? Kleopatra je navodno podržala taj predlog, koji bi doveo jednog Ptolemeja na jermenski presto i obezbedio miran savez s planinskim kraljevstvom podeljene odanosti, presudno važnim za pohod na Partiju. Mada je nekoliko puta bila saveznik Rima, Jermenija je po sklonostima i civilizaciji pripadala Partiji. Ovakva ponuda očigledno nije delovala naročito privlačno Artavazdu, veštom i neustrašivom političaru. Odupirao se Delijevim primamljivim rečima i njegovim poklonima. Antonije je u proleće uzvratio napadom na Jermeniju. Za kratko vreme potčinio je zemlju i proglasio je rimskom provincijom. To je bila pre osveta nego pobeda; Jermenija je strateški predstavljala tampon državu, ali nipošto veliku silu. Antonije je znao da je ta pobeda zadovoljila njegove vojnike, koji su mesecima pridikovali kako ih je Artavazd koštao Partije. U očekivanju većeg pohoda, preko zime je ostavio najveći deo svoje vojske na istoku. Trijumfalno se vratio u Aleksandriju ne samo s blagom koje je skupio u Jermeniji već i sa njenim kraljem, njegovom ženom, njihovom decom i upravnicima provincija. Iz poštovanja prema njihovom statusu, članove kraljevske porodice okovao je zlatnim lancima.
Ovog puta, Kleopatra je dobila radosne vesti od svog ljubavnika. Izdala je naređenje da se u čast njegovog povratka pripremi veliko slavlje. Verovatno je ideju za to dobila od Antonija: članovi njene najuže porodice nisu bili osvajači. Parade su, međutim, bile ptolemejska specijalnost. Aleksandrijske avenije ukrašene sfingama bile su stvorene posebno za njih, a rimski trijumf poticao je upravo odatle. Trijumfalna parada u jesen trideset četvrte bila je senzacionalna. Antonije je poslao zarobljenike da pre njega dođu u grad, u koji je ušao s purpurnim ogrtačem, na dvokolicama. Verovatno su prolazili pored mermernih kolonada i nadstrešnica zatvorenih radnji, duž Kanopskog puta ukrašenog šarenim zastavama, praćeni mnoštvom posmatrača. Za takve predstave Ptolemeji su bili pravi majstori. Antonije i Kleopatra su ovoj, međutim, dodali poseban obrt. Dopremivši svoj plen i zarobljenike do centra grada, Antonije ih je predstavio egipatskoj kraljici, koja je u ceremonijalnoj odeći sedela na uzdignutom zlatnom prestolu, na srebrom optočenoj platformi, među zadivljenim podanicima.
Antonije je oduvek umeo da iskaže poštovanje svojim gospodaricama; Kleopatra je dobila ne samo plen iz njegovog pohoda, kraljevsku riznicu i njene službenike, već i ponosnog jermenskog kralja i njegovu porodicu u zlatnim okovima. Nezgoda se dogodila kada je pred nju stao naočiti Artavazd. Jermenski kralj nije bio ni budalast ni prost; pisao je istorije i kićene govore. Godinama je vešto uspevao da zavada Partiju i Rim. Istrajan kao i uvek, prišao je kraljici ali nije pristao da padne na kolena pred njom, niti da joj ukaže dužno poštovanje. Umesto toga, obraćao joj se imenom. Nikakva prinuda nije pomagala; mada su sa njima postupali grubo, nijedan član jermenske kraljevske porodice nije pao na kolena pred egipatskom vladarkom. (Valja primetiti da je uprkos svom ponašanju Artavazd preživeo taj susret. U Rimu je zarobljeni vladar retko imao tu sreću, koliko god da se dobro ponašao.) Za Kleopatru je to bilo prvo kraljevsko poniženje zbog ponosnog otpora drugog monarha. Veoma je verovatno da je to na nju ostavilo dubok utisak. Usledila je raskošna gozba za žitelje Aleksandrije, sa slavljem u palati i javnim zabavama. Kleopatra je velikodušno delila novac i hranu.
Povorka s vojnom temom Aleksandrijcima je bila neobična, mada je zapravo imala ptolemejske korene. Blistava parada koja je usledila prevazilazila je sve što je ikada ranije viđeno. Nekoliko dana kasnije masa ljudi ispunila je aleksandrijski gimnazijum s kolonadama, zapadno od glavne gradske raskrsnice, nekoliko minuta hoda od dvorca. Kao devedeset metara dugačko, najveće gradsko zdanje, gimnazijum je stajao u središtu Aleksandrije kao centar njenog intelektualnog i rekreativnog života. Gimnazijum je bio opersko zdanje svoga doba; upravo je on od naselja činio grad. U otvorenom dvorištu ovog zdanja tog jesenjeg dana Aleksandrijci su zatekli još jednu srebrnu platformu, na kojoj behu postavljena dva ogromna zlatna prestola. Na jednom od njih sedeo je Marko Antonije. Obraćajući joj se kao „Novoj Izidi“, pozvao je Kleopatru da mu se pridruži na drugom. Ona se pojavila u odeći boginje, plisiranom, blistavom prugastom hitonu čije su joj rese sezale do članaka. Na glavi je verovatno nosila tradicionalnu tripartitnu krunu ili neku od kobri s „lešinarskom kapom“. Po jednom opisu, Antonije je bio obučen kao Dionis, u odeći izvezenoj zlatom i visokim grčkim čizmama. U ruci je držao prut komorača, simbol tog božanstva. Glavu mu je krasio venac od bršljana. Sve je ličilo na drugi čin raskošne drame započete u Tarsu, kada se – dok je Kleopatra plovila uz reku – širio glas da je Venera stigla da se veseli sa Dionisom, na radost Azije.
Kleopatrina deca smeštena su na četiri manja prestola kraj nogu ovog para. Svojim promuklim glasom, Antonije se obratio okupljenom mnoštvu. Po njegovom naređenju, Kleopatra je tada proglašena „kraljicom kraljeva“ (na kovanom novcu je nazvana „kraljicom kraljeva, čiji su sinovi kraljevi“; nazivi su se menjali zavisno od teritorije, tako da će na steli iz Gornjeg Egipta četiri godine kasnije pisati „Majka kraljeva, kraljica kraljeva, najmlađa boginja“). Njenog suvladara, trinaestogodišnjeg Cezariona, Antonije je proglasio kraljem kraljeva, namerno reciklirajući jermenske i parćanske titule. Antonije mu je te časti ukazao u ime Julija Cezara, Kleopatrinog muža i Cezarionovog oca, što je neobičan slučaj razmetanja ranijom seksualnom istorijom sopstvene ljubavnice. Takođe u Cezarovo ime, Antonije je svoje i Kleopatrine sinove proglasio kraljevima kraljeva. Jednom po jednom dečaku dodelio je ogromne teritorije; istočnjačka imena sada su im dobro došla. Na dati znak istupio je mali Aleksandar Helije, u šalvarama i tunici sa ogrtačem, odeći persijskog monarha. Na glavi je nosio uspravni šiljati turban ukrašen paunovim perom. Njegove zemlje pružale su se sve do Indije; on će vladati Jermenijom, Medijom i – pošto je njegov otac osvoji – Partijom. (Ponovo je veren, ovog puta s kćerkom medijskog kralja, tradicionalnog Artavazdovog neprijatelja.) Dvogodišnji Ptolemej Filadelf, plod obnavljanja Antonijeve i Kleopatrine veze u Antiohiji, predstavljao je minijaturnog Aleksandra Velikog. Nosio je visoke čizme, kratki purpurni ogrtač i makedonsku vunenu kapu sa obodom – u ovom slučaju i sa dijademom. Njemu su dodeljene Fenikija, Sirija i Kilikija, zemlje zapadno od Eufrata. Kleopatra Selena vladaće Kirenom, grčkom naseobinom u današnjoj istočnoj Libiji, udaljenom stotinama kilometara preko pustinje. Pošto su im dodeljene teritorije, mlađi dečaci su ustali da poljube roditelje. Potom su okruženi živopisnom falangom telohranitelja, u Aleksandrovom slučaju jermenskom, u Ptolemejevom makedonskom.
Tako je Antonije podelio istok, između ostalog i zemlje koje još nije ni posedovao. Za mladu ženu koja se četrnaest godina ranije krišom uvukla u Aleksandriju da moli za svoje sve manje kraljevstvo, bio je to neverovatan obrt. Kleopatra je sada delovala božanski i nedodirljivo, pre carica nego kraljica, s vrhovnim rimskim zapovednikom kraj sebe. Njena vladavina protezala se nad velikim delovima Azije, čvrsto uspostavljenih granica, trenutno u miru. Štitile su je rimske legije; sa svojom decom sada je, bar formalno, vladala većom teritorij om nego ijedan Ptolemej vekovima unazad. Na novčićima iskovanim za ovu priliku – s kojima je postala prvi stranac koji se pojavljuje na jednom rimskom novčiću – deluje veličanstveno i autoritativno. Takođe izgleda i starije. Usne su joj punije i vidno se ugojila, pogotovo oko vrata.
Nemoguće je reći čija je ambicija stajala iza ove blistave ceremonije, koja je kasnije postala poznata kao aleksandrijska donacija. Posebno je teško odrediti koliko je tu prste umešala Kleopatra; istina je zauvek prikrivena rimskim muškim uplitanjem. Poruka je bar delimično bila jasna. Na zlatnim prestolima sedeli su oni koje čak i nepristrasni moderni istoričar s razlogom naziva „dvoje najveličanstvenijih ljudi na svetu“. Činilo se da su zajednički vaskrsli, ako ne i proširili san Aleksandra Velikog, veličajući univerzalno carstvo koje prevazilazi nacionalne granice i stvara zajedničku kulturu, mireći Evropu i Aziju. Najavili su novi poredak. Kleopatra je predsedavala ceremonijom i gozbom koja se odvijala u čitavom gradu, ne samo kao vladarka već i kao božanstvo, sa sinom božanskog Cezara s jedne strane i dionizijskim Antonijem s druge. Stara proročanstva očito su se ponovo oglasila. Jevreji su doba Kleopatrine vladavine povezivali sa zlatnim dobom i dolaskom Mesije. Egipatska kraljica odgovarala je zahtevu za istočnjačkim spasiteljem. Izdigla se iznad Rima, stvarajući bolji svet. Predstava koja spaja politiku s religijom bila je na Kleopatrinoj strani.
Marko Antonije imao je običaj da ishitreno donosi zaključke, te su po mnogo čemu donacije bile puste želje. Svakako nisu ništa promenile u vlasti nad pomenutim zemljama, od kojih su mnogima vladali rimski prokonzuli. Jermenski kralj je još uvek bio sasvim živ. O Partiji Antonije nije mogao da odlučuje. Dvogodišnje dete nije bilo sposobno da vlada. Koliko god ovaj obred predstavljao zadovoljavajući čin asimilacije i prisvajanja, krajnje ptolemejski po svom gigantizmu, verovatno nije bio namenjen samo Aleksandrijcima. Njima su predstave uvek prijale, ali trideset četvrte godine Kleopatrinim podanicima nije bila potrebna potvrda o njenoj vlasti, o njenoj božanskoj prirodi, njenoj uzvišenosti, pa čak ni o Antonijevoj ulozi na dvoru. Oni su ga već shvatali više kao Dionisa nego kao rimskog magistrata. Njih dvoje su možda nameravali da ozvaniče ustrojstvo potčinjenog, ali još uvek nemirnog istoka; Antonije je možda želeo da prekori monarhe koji su mu se suprotstavili u Partiji. Ili su, možda, Antonije i Kleopatra slali snažnu, neprikrivenu poruku Oktavijanu. Njegova moć poticala je isključivo od Julija Cezara. On je možda Cezarov usvojeni sin, ali Cezarov pravi sin je, kako su Antonije i Kleopatra naglasili, još živ, gotovo odrastao i upravo je postao vladar ogromne teritorije. Ta poruka bila je izuzetno važna u trenutku kada se pričalo da je Oktavijan zauzet tajnim podrivanjem Antonijevih napora u Jermeniji, gde je pokušao da potkupi Artavazda.
Čak i ako se Antonije i Kleopatra nisu obraćali Rimu, komentari na kojima su naša saznanja zasnovana potiču upravo odatle. Nemoguće je razlučiti šta su tačno njih dvoje želeli da saopšte; šta je Rim zapravo čuo; i kako su to propagandisti rastumačili, izvrnuli i preuveličali. Jezik te predstave bio je istočnjački. Trideset četvrte godine on se teško prevodio. Antonije nije trebalo toliko da naglašava Cezarionovo očinstvo. (Možda je i sam znao da je tako. Plutarh ne spominje te uvredljive primedbe.) Oktavijan je imao razloga da ističe tu uvredu, i raskoš netipičnu za Rimljane. Trebalo je da otupi oštricu moćnog simbolizma, da vojni trijumf i kraljevsku paradu prikaže kao pijančenje i izveštačenu, smešnu kostimiranu predstavu. Na kraju krajeva, pošta Cezaru ne odaje se u Aleksandriji niti se vojna pobeda slavi izvan Rima, daleko od rimskih bogova. I čemu ta raskalašna proslava pobede nad Jermenijom kada je Partiju tek trebalo potući?
Kakva god bila njegova poruka, Antonije je donacije smatrao zvaničnim činom. Poslao je izveštaje o svojoj pobedi i o toj ceremoniji u Rim, da ih Senat potvrdi. Odani prijatelji su se odmah umešali, svesni da će njegove poruke biti nepovoljno shvaćene. Antonije je reagovao „dramatično i arogantno“, ispoljavajući upravo one grehe koji su Cezara koštali života. Ako je nameravao da svoje sunarodnike zadivi raskošnom predstavom, zakoni optike delovali su drugačije nego što je on očekivao. Rim je morao da zakloni oči od bleštavila zlatnih prestola. Definicije nisu bile tako gipke u tom gradu gde je Antonijeva dvostruka uloga zapovednika na zapadu i monarha na istoku bila teško razumljiva preciznom rimskom umu. Opasno je pomešao metafore. Ako je Kleopatra kraljica tih zemalja, kakvu ulogu igra rimski zapovednik? Antonije, na kraju krajeva, sebi nije pripisao nikakve zemlje. Kleopatrina titula bila je smešno, nedolično opširna, što je bila uvreda ne samo za Rim, već i za njene kolege vladare. Već dugo je zauzimala povlašćen položaj u rimskoj konstelaciji potčinjenih vladara. Sada ih je nadmašila i po bogatstvu i po uticaju, a i međusobni odnos Antonija i Kleopatre bio je problematičan. Šta će strankinja na rimskom novčiću? To što se Antonije našao na dinarima sa ženom s kojom nije bio u braku dodatno je odmagalo. Činilo se da je rimske zemlje poklonio strankinji.
Samo je jedan čovek želeo da objavi Antonijevu poruku. Mada je pokušavao, Oktavijan nije uspeo da ućutka izveštaje o jermenskoj pobedi. Nije imao nameru da Antoniju dozvoli trijumf u Rimu, što bi zaista mnogo značilo. Donacija u tom trenutku možda i nije značila mnogo više od primera aleksandrijske grandioznosti, ptolemejskog razmetanja, provokativnog isticanja simbola, Antonijeve verzije postavljanja Kleopatrinog zlatnog kipa na Forumu. U najboljem slučaju, ta proslava je bila prosto neprilična. U najgorem, predstavljala je uvredu za Oktavijana, drsku demonstraciju moći. Namera gotovo nije ni bila važna uzimajući u obzir kako je taj čin delovao u Rimu – upravo onako kao što je Oktavijan želeo: isprazan gest, farsično razmetanje dvoje blago poremećenih, neuračunljivih ljudi, „dionizijsko ludovanje koje predvodi istočnjačka kurva“. Svojim velikodušnim donacijama Antonije je podelio mnoštvo poklona, ali nikome toliko velikodušno kao Oktavijanu.

44 Navedeni Šekspirovi stihovi iz Antonija i Kleopatre dati su u prevodu Borivoja Nedića i Velimira Živojinovića. (Prim. prev.)
45 Neki su u ovim rečima pronašli vezu sa njenim grčkim nasleđem. Istinska ili ne, obnova je uvek bila dobrodošla u svetu koji se večito odmeravao naspram prošlosti. Njen gest je možda bio i sračunat na priključenje novih poseda; Makedonija nije dala samo Ptolemeje, već i suparničku Seleukidsku dinastiju, a nekada moćni Seleukidi kontrolisali su veliki deo teritorija koje su sada bile u Kleopatrinim rukama. (Posle smrti Aleksandra Velikog, njegovi zapovednici nadmetali su se za vlast. Kao posledica toga, Aleksandrovo carstvo podeljeno je na tri veća kraljevstva: Antigonidsko kraljevstvo, koje je osnovao Antigon I, vladalo je Makedonijom i uspostavilo prevlast nad grčkim gradovima-državama; ogromno Seleukidsko carstvo, koje je osnovao Seleuk, protezalo se od Male Azije do reke Ind; Ptolemejsko kraljevstvo u Egiptu s prestonicom Aleksandrijom osnovao je Ptolemej I. – Prim. prev.)
46 I Irod je vladar bez lica. Možda zbog biblijske zapovesti koja zabranjuje predstavljanje likova, nemamo njegovu sliku.
47 Cupidity (engl.) – požuda, pohota. Concupiscence (engl.) – jaka žudnja, posebno seksualna žudnja. (Prim. prev.)
48 Takve optužbe nisu bile nečuvene. Podstičući prevrat, Irodov sin je kasnije optužio svoju tetku da je „jedne noći silom ušla u njegovu sobu i, protiv njegove volje, imala s njim nečasne odnose“.
49 Usledila je još jedna intriga u vezi s Kostobarom, upravnikom susedne oblasti, južno od Judeje. On je svoj položaj dugovao Irodu, kojeg je prezirao. Kostobar takođe nije bio nimalo naklonjen ni Jevrejima; želeo je da među svojim narodom obnovi mnogoboštvo. Znao je tačno kome treba da se obrati za pomoć: pisao je Kleopatri, glavnom referentu za pitanja koja se tiču Antonija. Njegova zemlja je dugo pripadala njenim precima. Zašto ne zatraži od Antonija da joj je pokloni? Zaklinjao se kako je sam spreman da joj pokloni svoju odanost. Kostobar to nije radio zbog naklonosti prema Kleopatri, već iz mržnje prema Irodu. Ništa nije postigao, jer je Antonije odbio Kleopatrin zahtev. Irod je oklevao kad je trebalo da se osveti Kostobaru, opet zbog straha od Kleopatre. Da bi predupredio zavere u budućnosti, Irod je umesto toga ugovorio da se Kostobar oženi njegovom obudovelom sestrom, što je u izvesnom smislu bila smrtna presuda. Ona će napokon izdati svog drugog muža, kao što je izdala i prvog.
50 Njegova sestra nije mogla da se smiri dok se nije osvetila i Irodu i Marljamninim sinovima, koje je Irod kasnije ubio. Sahranjeni su pored Arlstobula.

VIII

VANBRAČNE VEZE I KOPILAD
„Jer pridaje zlo: lako ju je raširiti, ali ju je teško trpeti i teško ugušiti. Nijedna priča se nikada ne može potpuno zaboraviti, pošto je jednom mnogo ljudi prihvati: i ona je nekakvo božanstvo.“
– HESIOD

Kleopatra je napunila trideset pet godina s nepromenjenom srećom i uspehom; godina koja je stajala pred njom obećavala je da će biti jedna od najsrećnijih i najberićetnijih godina njene vladavine. Sa svojom raznorodnom porodicom vesto je resila problem Rima, problem suvladara i problem teritorije svog carstva. Više joj nije bila potrebna pomoć stranih trupa niti je iko u Aleksandriji mogao opravdano da prigovori njenom prijateljstvu s Rimljaninom. Ukrotila je tu silu, i uvećala Egipat zahvaljujući njenoj veličini. Nakon donacija doživela je talas ogromne popularnosti; brodogradilišta su radila punom parom, dok je Kleopatra udvostručavala Antonijevu mornaricu. Prihodi su se slivali u njenu kasu. Iz Damaska i Bejruta na Istoku do Tripolija na zapadu, gradovi su kovali novac u njenu čast. Ispunila je obećanje pesnika iz trećeg veka, po kome će jedan Ptolemej – istovremeno čuvajući i uvećavajući svoje nasleđe – nadmašiti sve ostale vladare po bogatstvu, zahvaljujući „obilju što iz časa u čas pritiče sa svih strana u njegovu raskošnu palatu“.
Antonije joj je ispunio najveću želju: posle proslave nije se vratio u Rim, gde je mogao popuniti svoju vojsku novim regrutima i oslabiti Oktavijanov uticaj, niti je čak otputovao u Antiohiju, logičnu bazu za pohod ka istoku. Umesto toga, smestio se da provede i treću veselu zimu u Aleksandriji, kraljevskom gradu koji je sve više ličio na dom nove imperije. Raskošno potvrđujući takvo stanje, Kleopatra je ili upravo dovršavala novosagrađeni Cezareum ili već uživala u njemu, ogromnom lučkom kompleksu napravljenom možda po uzoru na rimski Forum. Spajajući egipatski i grčki stil, aleksandrijska verzija bila je bogato ukrašena srebrom i zlatom, krcata slikama i statuama, puna „galerija, biblioteka, tremova, palata, dvorana, šetališta i svetih gajeva, raskošnih koliko god ih takvima mogu stvoriti bogatstvo i umetnost“. Kleopatra je stajala na čelu te moćne sile, za koju je jedan zabrinuti Rimljanin vek ranije predvideo da bi Egipat mogao da se u nju pretvori, „ako bi to kraljevstvo ikad imalo sposobne vladare“.
Kleopatra se okružila vernim, proverenim savetnicima, odanim Rimljanima i članovima porodice među kojima se, do kraja godine, našao i još maloletni Marko Antonije Antil, stariji od Antonijeva dva sina koja mu je rodila Fulvija. Kleopatra je ozbiljno shvatala obrazovanje svoje dece. Posle donacija poverila je njihovo školovanje Nikolaju iz Damaska, sinu jednog diplomate nekoliko godina mlađem od sebe, mršavom, rumenog lica, prijatne naravi i velikom poštovaocu Aristotela. Duhoviti Nikolaj bio je daroviti logičar, čovek na koga ste se mogli osloniti da dovrši vaš govor rečito i ubedljivo ako biste se slučajno rasplakali pre no što stignete do kraja. On se preselio u palatu. Pod njegovim staranjem Kleopatrina deca učila su filozofiju i retoriku, ali iznad svega istoriju, koju je njihov novi učitelj proglasio „pravom naukom za kraljeve“. Premda je Nikolaj bio srdačan, umeo je da bude i neumoljiv i oštar na jeziku kada je to bilo neophodno. Njegova zamisao korišćenja slobodnog vremena podrazumevala je dodavanje dvadeset pet svezaka njegovoj opsežnoj istoriji antičkog sveta, koja ih je već imala stotinu četrdeset, poduhvatu koji je njegov autor upoređivao s Herkulovim podvizima. Uz prisustvo dece, nastavljala su se slavlja i zabave. Mnogi su se zdušno predali dvorskom životu. Lucije Munacije Plank, jedan od Antonijevih najbližih savetnika i nekadašnji provincijski guverner, pojavio se na jednoj večeri nag i obojen u plavo. Zabavljao je Kleopatrine goste podražavajući morsku nimfu, uvijajući se po podu na kolenima, obučen samo u riblji rep i krunu od trske.
Sklonost razuzdanosti bila je zarazna, ili možda nasledna. Jedne večeri za večerom, lekar iz pratnje mladog Antila počeo je da drži nezgrapan i neotesan govor. Kada je drugi dvorski lekar zaustavio njegovo isprazno umovanje – bio je to nekadašnji student medicine koji je obilazio Kleopatrine kuhinje – Antil je oduševljeno uzviknuo. Odmahnuo je rukom ka stočiću koji je stajao sa strane. „Sve ti ovo poklanjam, Filoto“, viknuo je nudeći komplet zlatnih bokala svom oštroumnom gostu. Filota nije smeo da veruje momčiću na reč, ali je ipak dobio prepunu vreću raskošno izrađenih antičkih posuda. (Na kraju je otišao s njenom vrednošću u novcu.) Širom grada odzvanjala je svirka, izvodile se igre i predstave. Po mišljenju jednog bistrog kamenoresca, veseli ugovor koji su sklopili Antonije i Kleopatra zaslužio je i novi izraz. Od dvadeset osmog decembra trideset četvrte godine sačuvan je natpis u bazaltu, verovatno sa Antonijevog spomenika. Šta god Kleopatra mislila o njegovim vatrenim osećanjima, Aleksandrijci su ih u potpunosti uzvraćali. Jednom slovnom greškom, Antonije je u kamenu ostao upisan ne kao član Društva neponovljivih strasti, nego kao „neponovljivi ljubavnik“.
Uprkos zabavama, državni poslovi nipošto nisu bili zanemareni. Kleopatra je nastavila da prima peticije i izaslanike, da učestvuje u verskim obredima, da deli pravdu. Nadzirala je rasprave o privrednim pitanjima, sastajala se sa svojim savetnicima i predsedavala bezbrojnim aleksandrijskim festivalima. Državni poslovi sve više su podrazumevali i egipatsko-rimske poslove. Polovinu Kleopatrinog života u Egiptu su boravili legionari; prema jednom opisu, njeni rimski telohranitelji sada su urezali njeno ime na svojim štitovima. A prema uzajamno korisnom dogovoru, pre će biti da se o rimskoj budućnosti odlučivalo u Aleksandriji, nego obrnuto. Trideset treće godine Kleopatra je pisaru izdiktirala naređenje kojim je odobrila značajan prihod od poreza jednom od Antonijevih vrhovnih vojskovođa. Publije Kanid služio je u Partiji i istakao se u Jermeniji. Za tu službu Kleopatra mu je dodelila prihod od izvoznih dažbina na deset hiljada vreća žita i uvoznih dažbina na pet hiljada amfora vina. Bio je trajno izuzet od poreza na imanje, a tu povlasticu Kleopatra je proširila i na ostale žitelje njegovog imanja. Čak su i Kanidove domaće životinje bile izuzete od poreza ili rekvizicije.51 Bio je to vešt način da se obezbedi da Antonijevi ljudi ostanu odani i prisutni, u malo verovatnom slučaju da se čari Aleksandrije pokažu kao nedovoljne. Bio je to takođe i delotvorniji način privlačenja ambicioznih Rimljana od podmićivanja koje ih je, kako je već primećeno, „samo navodilo da neprestano traže još“. Većinu tih poslova rimski trijumvir i egipatska kraljica obavljali su zajedno. Kleopatra je često zajedno sa Antonijem odlazila na tržnicu, „pridružujući mu se u organizovanju slavlja i prisustvovanju parnicama“. Na njen nagovor, Antonije je kao i u Atini preuzeo upravljanje gradskim gimnazijumom. Kao de fakto vođa grčkog društva, upravljao je njegovim finansijama, učiteljima, predavanjima, sportskim takmičenjima. Pozirao je s Kleopatrom slikarima i vajarima – on je bio Oziris ili Dionis, dok je ona bila Izida ili Afrodita. Sredinom trideset treće godine Antonije je ponovo odmarširao u Jermeniju, gde je sklopio mirovni ugovor s medijskim kraljem. Od tada će jedan drugome pomagati kao saveznici protiv Parćana i, ako zatreba, protiv Oktavijana. U Aziji je sad vladao mir. Antonije se vratio u Aleksandriju s medijskom princezom Jotapom, verenicom Aleksandra Helija.
Antonije i Kleopatra donacijama su poslali Oktavijanu nepogrešivu poruku. Šta god da su naumili s istokom, njihovi planovi njega nisu obuhvatali. Dvojica muškaraca još su bili u kontaktu, bliskom i manje-više prijateljskom. Izaslanici i doušnici često su putovali od jednog do drugog. Nastavili su prepisku sa zajedničkim prijateljima. Zajedno su vladali u trijumviratu do kraja trideset treće. (Sada su se oslobodili i Lepida i nepokornog Seksta Pompeja, kojeg su uklonili. Pošto ga je Oktavijan potukao Sekst je pogubljen, najverovatnije po Antonijevom naređenju.) Antonije je imao dovoljno razloga da se oseća nepobedivo i približno u to vreme poslao je Oktavijanu još jednu poruku. Odreći će se svoje vlasti i obnoviti republiku u Rimu ako i Oktavijan pristane na to isto. Moguće je da je Antonije blefirao. Možda je koristio jeftin politički kapital; rimske titule i ustrojstvo rimske vlasti nisu mu mnogo značili na istoku, gde je po svemu sudeći nameravao da ostane. Dobio je jasan odgovor, kakav je možda čak i očekivao. Već izvesno vreme bilo je jasno kuda vodi dugotrajni boravak u Aleksandriji, odbacivanje Oktavije, priznavanje Cezariona; prijatelji su sigurno redovno obaveštavali Antonija i Kleopatru o raspoloženju u Rimu. Početkom godine Oktavijan je pred Senatom oštro, direktno napao svog kolegu. Od tog trenutka, nemoguće je reći šta je bilo veće: aleksandrijska kraljevska rasipnost ili njen prikaz u Rimu; Kleopatrina ambicija ili njen prikaz u Rimu; Antonijeva ljubav prema Kleopatri ili rimski prikaz njegove ljubavi. Kleopatrin dvorac svakako je trideset treće godine bio najvelelepnije zdanje na Sredozemlju, ali nikada nije izgledao tako veličanstveno kao posmatran te zime iz Rima.
Između Antonija i Oktavijana i dalje je bilo zle krvi. Kada su brane napokon pukle, pokuljala je bujica. Obojica su optuživala onog drugog za nezakonito prisvajanje teritorija. Oktavijan je zahtevao svoj deo jermenskog plena. Antonije je praskao da njegovi ljudi nisu dobili ništa od Oktavijanove podele imanja u Italiji. (Oktavijan je odgovorio da, ako Antonije hoće imanja, može slobodno da podeli Partiju – ta optužba je sigurno zabolela.) Oktavijan je optužio Antonija za ubistvo Seksta Pompeja, koje je Oktavijan lično proslavio u Rimu i koje je usledilo posle Sekstovog poraza od Oktavijanove ruke.52 Antonije je prigovorio Oktavijanu zbog toga što se protivzakonito otarasio Lepida. I šta se desilo s njegovim pravom da regrutuje trupe u Italiji? Oktavijan je odavno ometao ta nastojanja, na koja je sporazumom pristao. Ostavio je Antonija da skuplja vojsku među Grcima i Azijatima. A kada je o tome reč, gde su ostatak flote koju je Antonije pozajmio Oktavijanu još pre četiri godine i osamnaest hiljada vojnika koje je zauzvrat obećao? Antonije se dosledno pridržavao njihovog dogovora. Oktavijan nije, pri čemu je neprestano pozivao Antonija na sastanke na kojima se sam nije pojavljivao. Kao i obično, ništa nije moglo biti delotvornije od lične uvrede, što oštrije, to bolje. Antonije je mučio Oktavijana pominjući njegovo skromno poreklo. Sa očeve strane poticao je od užara i zelenaša, s majčine od pekara i prodavača parfema. Da sve to začini, Antonije je priči dodao i dedu iz Afrike. Što je još gore, pokondireni Oktavijan gajio je božanske pretenzije. Kad je u Rimu zavladala nestašica žita, on i njegova žena Livija priredili su raskošnu gozbu. Gosti su bili maskirani u bogove i boginje. Jelo se razvratno dobro, dok je trpezom predsedavao Oktavijan u odeći Apolona. Oktavijan je, uz sve to, kukavica. Na kraju bitke kod Filipa danima se nije pojavljivao. Možda da bi skrenuo pažnju sa Kleopatre, a svakako previdevši medijske dogovore, Antonije se podsmevao Oktavijanu što je pokušao da uda kćerku za varvarina, radi političkog saveza. Nisu sve te optužbe bile lažne, niti čak nove. Neke su bile samo prepakovane još iz četrdeset četvrte, kada je Ciceronov spisak Antonijevih grehova bio toliko dugačak da je zaključeno kako nijedan čovek ne bi mogao biti dovoljno kažnjen za sve njih.
Antonije je tvrdio da se Oktavijan razboleo od straha, Oktavijan da je Antonije propao zbog pića. S te strane, Oktavijan je imao više prednosti: pio je malo, ili je bar tako tvrdio. Aleksandrijske zabave bile su bolje od rimskih. A i istorija je bila na Oktavijanovoj strani. Bilo je prilično lako tvrditi da se Antonije predao bahanalijama, tim pre što je Oktavijan bio u Rimu, dok Antonije nije. U svoju odbranu, Antonije je uzvratio satiričnim pamfletom, „O njegovom pijanstvu“. Uopšteno, trideset treća bila je godina pesnika, podsmešljivaca, apologičara, pisaca grafita i svih onih koji vole prazne reči i neobične priče. Intrige su bile prirođenije Oktavijanu nego Antoniju, ali su obojica pokazali nemilosrdni dar da ocrne drugog. Oktavijan je pribegao nepristojnim stihovima. Antonije je delio klevetničke letke. Obojica su angažovali propagandiste. Štošta što je ranije bilo prihvatljivo odjednom je postalo nepoželjno. Antonije je preuzeo upravu nad gimnazijumom u Aleksandriji, što je bilo nečuveno – dok to isto pet godina ranije, s Oktavijom u Atini, nije izazvalo nikakve komentare. Slično tome, Antonijeva veza s Kleopatrom nekada je bila nepresušni izvor grubih šala za trpezom. Tako je bilo u leto trideset devete, na slavlju u blizini Napulja; Kleopatra je bila tema na kojoj se razgovor završavao kad bi veče bilo u punom zamahu i kada bi vedro i „prijatno druženje dostiglo vrhunac“.
Udarci su i dalje pljuštali, i iznad i ispod pojasa. Između sebe, Antonije i Oktavijan upotrebili su sve uobičajene učeničke teme: ženskastost, sodomiju, kukavičluk, neprefinjene – ili preterano prefinjene – lične higijenske navike. Oktavijan je bio „pravi slabić“. Antonije je već bio oronuo. Više nije mogao da pobedi ni u jednom nadmetanju, osim u egzotičnom plesu ili ljubavnoj umetnosti. Antonije se podsmevao Oktavijanu, govoreći da je spavao sa svojim slavnim poočimom. Kako drugačije objasniti iznenadno usvojenje? Oktavijan je uzvratio još odlučnijom i još značajnijom, mada podjednako netačnom optužbom: Kleopatra nije spavala s njegovim poočimom. Cezarion teško može biti sin božanskog Cezara. Oktavijan je unajmio pamfletera da razglasi tu vest. Antonije je osudio Oktavijanov na brzinu sklopljeni brak s Livijom, koja je na dan njihovog venčanja bila u odmakloj trudnoći s tuđim detetom. Osudio je i Oktavijanov običaj da napušta gozbe sa ženama gostiju i da ih raščupane vraća za sto. Razglasio je Oktavijanov poznati (i po svemu sudeći izmišljeni) običaj da pribavlja i defloriše device. (Prema Svetoniju, Oktavijan je zavodio promišljeno. Birao je žene svojih neprijatelja, da bi saznao šta njihovi muževi govore i rade.) Što se poroka tiče, Oktavijan nije morao da izmišlja. Imao je zgodno oružje nadohvat ruke. Prkoseći rimskim običajima i svojoj besprekornoj rimskoj supruzi, Oktavijanov kolega trijumvir zabavljao se u stranoj prestonici s razvratnom kraljicom, odbacujući svaki trag svojih muževnih rimskih vrlina. Koji bi još Rimljanin koji drži do sebe, kako se izrazio Ciceron, glupo odabrao „gnusno bogatstvo, glad za despotizmom“ umesto „trajne i istinske slave“? Po mnogo čemu, ovaj sukob se svodio na sukob velelepnosti protiv mačizma.
U nekom trenutku te godine Antonije je privatno odgovorio Oktavijanu pismom čiji je fragment sačuvan. Po tom se pismu ne bi reklo da je Antonije želeo borbu. Niti da je bio izbezumljen od ljubavi, u grču razbuktale strasti. Sedam sačuvanih redova posvećenih Kleopatri prevođeno je na bezbroj načina, od nepristojnih do opasnih i prostih. Ovo poslednje je i najtačnije. Antonijev ton nije mogao biti iznenađujući u Rimu, gde su politički i finansijski obziri određivali brakove u višim slojevima društva. Seks se mogao dobiti bilo gde. Šta se to, pitao je Antonije trideset treće godine, dešava sa Oktavijanom? Čemu tolika zbrka? Je li zaista toliko važno to što on tuca kraljicu? Oktavijan ni sam nije bio baš uzoran muž, što su obojica znali.53 Nije ni on naivan. I on se nauživao u onome što Antonije naziva njihovim „ljubavnim pustolovinama i mladalačkim ludorijama“. Na kraju krajeva, to je samo seks, i nije baš neka novost; kao što Oktavijan dobro zna, Antonijev odnos s Kleopatrom traje već devet godina. (On ga je datirao od Tarsa.) Nije sasvim jasno da li je želeo da ozvaniči tu vezu, ili da je omalovaži. Fraza koja sledi iza „tucam kraljicu“, može se protumačiti kao „ona mi je žena“ ili kao „je li mi ona žena?“ S obzirom na brzi ritam njegovih pitanja, čini se da Antonije želi da omalovaži vezu. Naposletku, pismo je upućeno njegovom šuraku. Čini se da zapravo želi da kaže: „Nije mi žena, zar ne?“ Odgovor, u svakom slučaju, nije ni bio važan. „Je li zaista važno“, zaključuje Antonije, „gde ga i u koga stavljaš?“ Kako god da protumačimo njegovu poslednju rečenicu, glagol koji je u njoj upotrebljen pripada životinjskom carstvu. Nije sasvim jasno koliko je tih sedam vulgarnih redova odgovaralo stvarnosti; ono što je do nas došlo možda je samo parafraza, prostija od originala. Bez obzira na Oktaviju, Antonije i Kleopatra po rimskom zakonu nisu bili venčani, što je Kleopatra dobro znala. U svakom slučaju, ovde je zakoračila – ili je pak ubačena – u svoju najveću ulogu. Oktavijanu nije trebalo ništa više da napadne svog suparnika. Sudeći po sačuvanim fragmentima pisma, upravo je Oktavijan preobratio aleksandrijsku idilu u vrelu ljubavnu vezu.
Dok je sat otkucavao poslednje časove trijumvirata za koji je bilo malo verovatno da će biti obnovljen, Antonije i Kleopatra zaputili su se u Efes. Efes je bio prvi grad koji je Antonija pozdravio kao Dionisa i dočekao ga na gradskim kapijama glasnim klicanjem i muzikom. Posle Filipa, tamo je prineo velelepne žrtve i objavio velikodušna pomilovanja onima koje su Cezarove ubice zlostavljale. Grad od dvesta pedeset hiljada stanovnika i dalje mu je bio naklonjen. Sada je uredio da žitelji Efesa dočekaju Kleopatru kao njegovu kraljevsku ljubavnicu. Bogati bankarski centar i grad uskih ulica i senovitih mermernih kolonada, Efes se nalazio na veličanstvenom mestu. Sazidan u dolini strmih padina, s jedne strane bio je okružen krševitim planinama a sa druge morem. Dičio se s nekoliko veličanstvenih hramova, od kojih je najslavniji bio Artemidin, gde su utočište potražili i Kleopatrin otac i njena sestra, i pred čijim je vitkim jonskim stubovima njena sestra okončala svoj život.
Strateški smešten na egejskoj obali naspram Atine, pored dobre luke, Efes je takođe bio idealno mesto za uspostavljanje vojne baze. Sa obale Male Azije Antonije je počeo da skuplja mornaricu, šaljući vesti svim potčinjenim kraljevima u toj oblasti. Odazivali su mu se svojim brodovljem i polagali zakletve odanosti. Kleopatra je bila najveći pojedinačni snabdevač sirovinama, budući da je opremila dve stotine od Antonijevih petsto ratnih brodova, s kompletnim ljudstvom, i dodala dvadeset hiljada talenata i sve što je bilo potrebno da se opskrbi velika vojska – u ovom slučaju, sedamdeset pet hiljada legionara, dvadeset pet hiljada pešadinaca, dvanaest hiljada konjanika – za sve vreme rata. Nije mnogo verovatno da je pritom imalo oklevala. Oktavijanova zvezda neočekivano je zablistala u Rimu dok je Antonije čamio na istoku. Dvojica trijumvira teško su mogla vladati u miru. Nepomirljivi, ambiciozni Oktavijan nije mogao da vlada paralelno s Cezarionom. Za razliku od Partije, ovaj pohod je Kleopatri bio važan kao i Antoniju. Imala je sve razloge da u njega uloži i sebe i Egipat. Poslednjeg dana trideset treće godine trijumviratu je i zvanično istekao rok.
Početkom januara trideset druge jedan novi konzul vatreno je hvalio Antonija u rimskom Senatu. Potom je žestoko napao Oktavijana. Pošto je čuo za tu osudu, Oktavijan je posetio Senat u pratnji svojih telohranitelja, vojnika i sledbenika. Nisu se ni trudili da sakriju bodeže ispod toga. Četrdeset četvrte godine Ciceron se pitao da li Cezarov usvojeni sin namerava da izvrši državni udar; sada je to uradio. Opoziciju je ućutkao bujicom sopstvenih oštrih optužbi. Obećao je da će „izvesnim dokumentima“ dokazati kako Antonije predstavlja pretnju za Rim. Zakazao je datum kada će izneti svoje dokaze. Konzuli koji su mu se suprotstavljali videli su bodeže. Nisu bili tako naivni da mirno čekaju taj dan: u tajnosti su napustili grad. Za njima je ka Efesu zaplovilo gotovo četiri stotine senatora, koji su nosili vesti o političkoj klimi u Rimu. Antonije je potcenio Oktavijanovu snagu i položaj, a sklopivši savez sa Kleopatrom, izložio se velikoj opasnosti. Ona je ozbiljno štetila njegovom ugledu.
Mnoge Antonijeve kolege – barem trećina Senata bila je uz njega – zalagale su se da se Kleopatra skloni. Još jednom se Antonije priklonio razumu i pristao da otpusti Kleopatru. Naredio joj je „da otplovi u Egipat i da tamo sačeka ishod rata“. Ona je to odbila, možda, kako tvrdi Plutarh, iz straha da će se Oktavija opet umešati, da bi sprečila rat za koji je Kleopatra znala da je zbog nje same neophodan; možda i zato što nije imala poverenja u Antonijevo rasuđivanje; možda zato što bi ma šta drugo bilo nemoguće. Sama nije bila ratnica; novija pokolenja Ptolemeja nisu pokazivala veliku sklonost ka ratovanju. Nisu ginuli na bojnom polju, kao drugi istočnjački vladari. Oni su verovali da se carstvo može steći novcem, radije nego novac carstvom, Mila je, međutim, vrhovni komandant svojih ljudi, odgovorna za njihove pripreme i operacije; takođe i, bezmalo, Antonijev gospodar. Usledio je trezveni sukob volja. Ovog puta Kleopatra se uzdržala od nesvestica i štrajka glađu. Zauzela je potpuno suprotan pristup, uz podršku Kanida, darovitog Antonijevog vojskovođe, koga je navodno podmitila da bi stao na njenu stranu. Isto je tako moguće da joj se on divio. Svakako, bunio se Kanid, nije pošteno prognati saveznika toliko bitnog u njihovom pohodu? Hranila je njihovu vojsku, obezbedila im flotu; bila je sposobnija od većine muškaraca. Zar Antonije ne razume da će njen odlazak demoralisati egipatske vojnike? Ti ljudi čine kičmu njegove mornarice. Oni će se boriti za svoju kraljicu, ali ne nužno i za rimskog vojskovođu. Ako Antonije uskrati naklonost Egiptu, uvrediće svoje istočnjačke saveznike. Kleopatra je izazvala Antonija da objasni po čemu ona „mudrošću zaostaje za bilo kojim vladarom koji učestvuje u pohodu, ona koja već tako dugo sama vlada tako velikim kraljevstvom, i koja je“ – dodajući i kompliment – „zahvaljujući dugom savezu sa Antonijem naučila da rukovodi krupnim poslovima“. Prevagnuli su njeni argumenti, ili pak njen kovčeg s blagom. Uspela je da sprovede svoju volju.
Aprila trideset druge godine Antonije i Kleopatra zaplovili su sa Antonijevim ljudima ka ostrvu Samos, blizu obale današnje Turske. Samos je bio samo stanica na putu do Grčke, gde će se najverovatnije odigrati bitka za prevlast nad rimskim svetom. Dok se par smestio na brdovitom ostrvu njihove trupe plovile su dalje ka zapadu, preko Egejskog mora, što će potrajati dobrih mesec danu, Antonijevi veterani vratili su se iz Jermenije; uz regrute sa istoka, skupio je oko devetnaest legija. Kakve god bile vojne ili politička teme toga leta, ostaju nam nepoznate, prikrivene Plutarhovim opisima veselja na Samosu. Ostrvo bujne vegetacije bilo je idealno mesto za zabave, a Antonije je bio u prilici da ih priređuje. Imao je dovoljno vremena. Oktavijan je mnogo pričao o toj rasipnosti, koja nam je opisana kao još jedno dionizijsko ludovanje. Baš kao što je svaki kralj i vladar istočno od Atine poslao Antoniju svoje snage, tako je i svaki dramski umetnik stigao na Samos. Dolazili su masovno. Danima su svirači lauta i flauta, glumci i plesači, akrobati i mimičari, harfisti i glumci prerušeni u žene – „rulja azijatskih zabavljača“ – izvodili raskošni, višejezični muzički i pozorišni festival. „I dok je skoro čitav svet oko njih odjekivao od jauka i tužbalica“, komentariše Plutarh stisnutih usana, „na jednom ostrvu danima su odzvanjale flaute i žičani instrumenti; pozorišta su bila puna, horovi su se takmičili“. Svaki grad je, takođe, poslao životinje kao žrtve; potčinjeni vladari „nadmetali su se međusobno svojim zabavama i poklonima“. Pitanje o kome su svi razmišljali bilo je kako će Antonije i Kleopatra proslaviti trijumf i kako bi on uopšte mogao nadmašiti raskošna predratna slavlja.
U maju su Antonije i Kleopatra otišli na kraće putovanje na zapad, do brdovite Atine. Slavlje se nastavilo u pozorištima i na ogromnom stadionu s mermernim sedištima u gradu koji je devet godina ranije dobrodošlicom pozdravio Antonija kao Dionisa i gde se on možda najviše srodio s tom ulogom. Činilo se da niko ko je mogao sebi to da priušti nije prošao kroz Atinu a da za sobom nije ostavio neku skulpturu, pozorište, gimnazijum od bledog mermera; ostalima su Atinjani podigli spomenik. (Kleopatrini preci darovali su Atini gimnazijum, istočno od tržnice.) Dok se Antonije zaboravljao sportovima i dramskim predstavama, dve stvari su ubrzo postale jasne. Kleopatra je provela leto u gradu punom istorije, u kome je Antonije proveo najveći deo svog vremena sa Oktavijom. Antonijeva žena išla je na predavanja u njegovom društvu. Tu su začeli svoje drugo dete. Njeno prisustvo nije iščilelo; ovaj sveti grad krasile su njene statue i natpisi u njenu čast. Atinjani su je prihvatili kao boginju. Na godišnjem verskom festivalu odavali su joj počast. To je bilo neprihvatljivo za Kleopatru, za koju se mnogo štošta promenilo u poslednjih četrnaest godina, od vremena kad je tiho boravila na suprotnom kraju grada od Cezarove žene. Bilo joj je dosta onoga što će Lukan nazvati „vanbračnim vezama i kopiladima“. Kleopatra je, uz to, bila prva iz dinastije Ptolemeja koja je kročila u Atinu, grad koji je imao razloga da joj bude naklonjen: od početka trećeg veka u više navrata oslanjao se na njenu porodicu – kad je reč o žitu, vojnoj pomoći, političkom utočištu. Atina je podizala spomenike ranijim Ptolemejima, među njima i Kleopatrinoj baba-tetki. Kleopatra se, međutim, usredsredila na jednu drugu ženu; pažljivo je pratila počasti koje su ukazivane Oktaviji. Bila je ljubomorna. Zato je krenula u napad, pokušavajući „mnogim raskošnim poklonima da osvoji ljubav naroda“, drugim rečima, da izbriše tragove svoje prethodnice. Realistični i razumni Atinjani su joj, na Antonijevo ushićenje, udovoljili. Ukazali su njegovoj ljubavnici veliku čast. Postavili su kipove Kleopatre i Antonija na Akropolju, u centru grada. Jednom prilikom, Antonije je došao sa poslanstvom da oda poštu Kleopatri, održavši govor u ime grada.
U leto trideset druge godine zabeležen je još jedan veličanstven poklon: Antonije je Kleopatri poklonio Pergamsku biblioteku, jedinu koja se mogla meriti sa Aleksandrijskom. U četiri prostorije te živopisne biblioteke na vrhu brda nalazilo se dvestotinak hiljada svitaka; vekovima su im društvo pravile biste Homera i Herodota. Istorija je Antonijev dar smatrala svadbenim poklonom, ili nadoknadom za štetu koju je Cezar nehotice naneo uništivši biblioteku u Aleksandrijskom ratu. U tom kontekstu, veličina poklona nije zahtevala objašnjenje. Pergam nije bio daleko od Efesa. Moguće je da su Antonije i Kleopatra navraćali u taj grad, nekoliko dana jahanja od Efesa. Godinama je, takođe, najbolji način da se skupi kolekcija bilo da se opljačka neka druga. Takva tradicija je već donekle postojala u Rimu, gde su biblioteke tek bile u povoju.
Opisi Antonijeve izluđujuće, ponižavajuće strasti prema Kleopatri uglavnom potiču iz tog atinskog leta. Ako je u Aleksandriji on nju odvlačio od državnih poslova, situacija je sada bila obrnuta. Uglavnom je on poklanjao pažnju njoj. „Mnogo puta je, sedeći na svom tribunalu i deleći pravdu tetrarsima i kraljevima, dobijao ljubavne poruke od nje na tablicama od oniksa ili kristala, i čitao ih“, kaže nam Plutarh. (Antonije nije bio prvi koji je primao ljubavna pisma u državnim prilikama. Cezar je takođe primao „pohotne sitnice“ tokom zasedanja Senata. Ta ljubavnica, međutim, nije pisala poruke na tablicama od oniksa.) U jednom trenutku Kleopatru su sluge upadljivo pronele u nosiljci ispred suda dok je Antonije predsedavao jednom procesu. Na sudu je upravo govorio istaknuti rimski besednik, ili je bar govorio dok Antonije nije ugledao Kleopatru. On je tada „skočio sa svog mesta i napustio suđenje te, prišavši nosiljci, ispratio Kleopatru ostatak puta“. Bilo je to prostačko ponašanje; Rimljanin je mogao imati raznovrstan, živopisan seksualni život kakav god je hteo, ali je to trebalo da čini diskretno i bez sentimentalnosti. Pompej se izložio podsmehu zbog svoje nedolične navike da se zaljubljuje u sopstvenu ženu. U drugom veku jedan senator je bio izbačen iz te skupštine zato što je javno poljubio svoju ženu, pred njihovom kćerkom. Antonije je još pre više godina bio ukoren zato što je javno razmenjivao nežnosti sa svojom ženom. Pričalo se da je tih dana ustajao za vreme gozbe, pred okupljenim gostima, da Kleopatri masira stopala, „prema nekakvom dogovoru i ugovoru koji su sklopili“. (Veza je nastavljena paktovima, opkladama i takmičenjima, koje je očigledno smišljala Kleopatra. Antonije nije bio sklon formalnostima.) Taj gest je sam po sebi bio napadan; za takve stvari postojale su sluge. Priče o ponašanju koje bi u drugom dobu moglo biti nazvano galantnim ili viteškim, o stvarima koje su na istoku značile poslušnost a u Rimu nepriličnost i nedostojanstvo, neprestano su se umnožavale. Antonije je trčkao za Kleopatrom kao što su činili evnusi.

Pratio je njenu nosiljku ulicama, među njenim slugama. I sve to, prezrivo su komentarisali Rimljani, vređajući drugu ženu zbog egipatske kraljice, koja čak nije bila ni naročito lepa!
Sa Oktavijanovog stanovišta izveštaji iz Atine bili su suviše dobri da bi bili istiniti, što je možda čak i tačno. I pored svih ratnih priprema, pored svih nepravilnosti u rimskoj upravi, uprkos sve jačem osećaju neumitnosti, nije bilo pravog razloga za sukob; Antonije i Oktavijan i dalje su samo tražili kavgu. Razlog su pronašli trideset druge godine. Antonije je očigledno osećao izvesnu privrženost prema Kleopatri ili se uz nju osećao nepobediv: u maju se razveo od Oktavije. Iz Atine joj je poručio da napusti njihov udobni dom. Ne možemo znati koliko je taj gest bio upućen Oktaviji a koliko njenom bratu. Budući da je nastupio posle više godina neiskrenih pomirenja i krhkih dogovora, posle dužeg perioda uzajamnog klevetanja, mogao je izazvati samo napad iz suprotnog pravca. Oktavija je mogla i sama okončati taj brak. Razvod je sam po sebi bio jednostavan, nezvanični postupak bez ikakve papirologije. Njegove posledice bile su daleko složenije. Kako primećuje Plutarh u vezi sa smrću Pompejeve žene i Cezareve kćeri, porodični savez „koji je do tada prikrivao pre nego obuzdavao ambicije dvojice muškaraca, sada je okončan“. Kleopatra je sigurno bila ushićena; već je angažovala jednog Antonijevog prijatelja da ga odvrati od svih razmišljanja o njegovoj ženi. Oktavijan je bio oduševljen. Oktavija je bila očajna. Spakovala se u suzama. Sa sobom je povela svoju i Antonijevu decu, i njegovog mlađeg sina iz braka s Fulvijom. Nije ga optuživala. Jedino je brinula da bi ona mogla biti optužena kako je izazvala rat.
Koliko je moguće ustanoviti hronologiju nezavisno od propagande, u Antonijevom logoru odnosi su bili napeti još mnogo pre razvoda. Uprkos svim kasnijim tvrdnjama da su Rimljani visokog roda ležali nemoćni i opčinjeni pred njenim nogama, iz trideset druge godine ne čujemo nikakav odjek, nikakvo milovanje Kleopatrinog srebrnog glasa. Mišljenja o sukobu koji se nazirao bilo je koliko i Antonijevih savetnika. Iz brojnih razloga, od kojih su mnogi bili opravdani, neki su i dalje smatrali Kleopatru smetnjom. Vojnički logor nije mesto za ženu. Kleopatra je Antoniju odvlačila pažnju. Ne bi trebalo da učestvuje u ratnom savetu; ona nije vojskovođa. Antonije nije mogao da uđe u Italiju u prisustvu strankinje i nije bilo mudro od njega što je očekivao da će moći. Proćerdao je svoju prednost zbog egipatske kraljice. Ove kritike nisu na nju uticale povoljno. U jednom trenutku, Antonijevi saveznici u Rimu poslali su u Atinu njegovog prijatelja Gemina da se založi za njih. Antonije se mora braniti kod kuće, gde ga Oktavijan surovo napada. Zašto bi dozvolio sebi da bude predstavljen kao državni neprijatelj, u savezu sa strankinjom? Gemin je dobro izabran za ovakav osetljiv zadatak, budući da je i sam imao izvesnog iskustva sa nerazumnim i nepromišljenim ljubavnim vezama. Kleopatra je pretpostavila da ga je poslala Oktavija i ponašala se u skladu s tim. Sklanjala ga je što je dalje mogla od Antonija. Za večerom ga je smestila među najbeznačajnije goste. Obasipala ga je sarkazmom. Gemin je ćutke trpeo uvrede, strpljivo čekajući da ga Marko Antonije primi, ali ga je Kleopatra pre toga, usred jedne bučne večere, izazvala da objasni zbog čega je došao. Odgovorio je da pojedinosti „zahtevaju treznu glavu, ali jedno zna bilo da je pijan ili trezan, a to je da bi sve bilo u redu ako bi se Kleopatra vratila u Egipat“. Antonije se razjario. Kleopatra je bila još surovija. Pohvalila je Gemina zbog iskrenosti. Poštedeo ju je potrebe da ga muči. Nekoliko dana kasnije vratio se u Rim, da se pridruži Oktavijanu.
Kleopatrini dvorani takođe nisu uspeli da se preporuče Rimljanima, zapanjenim „pijanim šalama i prostaklucima“ Egipćana. Iz razloga koji nisu sasvim jasni, Plank, koji se maskirao u ribu na aleksandrijskom slavlju, takođe je dezertirao i vratio se u Rim. Bio je zgađen. Njegov odlazak možda nije imao nikakve veze s Kleopatrom ni njenim savetnicima. Kao rođeni dvoranin, Plank je bio sklon da ide linijom najmanjeg otpora. Umeo je da izdaje isto tako dobro kao i da se otmeno klanja. „Izdaja je“, kako je rečeno, „bila njegova bolest.“ Bio je, međutim, čovek istančanog političkog instinkta. Očigledno se dogodilo nešto zbog čega je posumnjao da će Antonije – uprkos ogromnoj moći i ugledu i godinama iskustva – moći da se suprotstavi Oktavijanu. Plank se ubrajao među najbliže Antonijeve savetnike. Neko vreme bio je zadužen za njegovu prepisku. Znao je njegove tajne. Otišao je kod Oktavijana sa opširnim izveštajima o masažama stopala, razvratnim gozbama i nadmenim kraljicama, kao i sa podacima koji su se ticali Antonijevog testamenta, čiji je Plank bio svedok. Oktavijan je odmah iskamčio taj dokument od vestalskih devica, gde je trebalo da bude na sigurnom. U njemu je pronašao, ili je bar tvrdio da je pronašao, neke skandalozne odredbe. Njih je potom obeležio, da ih naglas pročita pred Senatom. Većina članova Senata nije imala želju da učestvuje u takvom prestupu. Testament se otvara posle čovekove smrti zbog čega je, naime, protivzakonito otvoriti pre toga takav dokument. Ti obziri su nestali kada se Oktavijan približio kraju svoje predstave, otkrivajući užasavajuću odredbu. Čak i ako umre u Rimu, Antonije je naložio da njegovo telo „bude na odru preneseno kroz Forum, a zatim poslato Kleopatri u Egipat“.54
Krivotvorena ili ne, ova odredba je razbuktala lomaču, koju je Oktavijan nemilosrdno nastavljao da podjaruje. Prilikom svog januarskog udara obećao je Senatu materijalne dokaze protiv Antonija. Sada ih je obilato isporučio. Odjednom su izveštaji o razmetanjima po Atini, o Antonijevoj potčinjenosti Kleopatri, senzacionalni, sočni detalji koji su uglavnom smatrani izmišljotinama, počeli da deluju uverljivo. U svetu opčinjenom besedništvom – zavisnom od „medenih kolačića fraza, kada je svaka reč i delo začinjena makom i susamom“ – moguće je lako odnosilo prevagu nad stvarnim. Oktavijan je na raspolaganju imao mnoštvo izdašnih izvora. Samo je pustošenje po istoku – tom opojnom, raskalašnom, iracionalnom svetu – obezbeđivalo nepresušni izvor materijala. Poput svoje kraljice, i Egipat je bio lukav i pohotan; moderna asocijacija između orijenta i seksa već je u prvom veku bila prastara. Afrika je već bila mesto moralne propasti. Zbog toga nije bilo teško predstaviti Antonija koji je podelio donacije kao raskalašnog istočnjačkog despota opijenog sopstvenom moći: „U ruci je imao zlatni skiptar, kraj sebe sablju; nosio je purpurnu odoru ukrašenu ogromnim draguljima; nedostajala mu je samo kruna pa da bude pravi kralj koji uživa uz kraljicu.“ Opet su se na vidiku pojavile dijademe i zlatni kipovi; kraljevska obeležja uznemiravala su Rimljane više i od same autokratije, koju su u blažem obliku tolerisali barem deset godina. Po Oktavijanovim rečima, Antonije je bio nepovratno zaražen orijentalnim razvratom i antirimskom raskoši istoka kao što su, moglo bi se reći, pre njega bili i Cezar i Aleksandar Veliki. Međutim, Oktavijan će uskoro otkriti da Egipat svome osvajaču donosi mešavinu prokletstva i blagoslova, bukvalno zbunjujuće obilje. Poput ogromnog bogatstva, uveravao je ljude da su bogovi.
Oktavijan je iz Antonijeve veze s Kleopatrom izvukao najveću korist. Ona mu je omogućila da upotrebi najstariji trik: netrpeljivost prema moćnoj ženi bila je jača čak i od netrpeljivosti prema monarhiji ili poročnom istoku. Bilo da je Kleopatra zaista držala Antonija u šaci ili ne, ona je neosporno omogućila Oktavijanu da u svojim rukama drži priču. Na raspolaganju je imao punu torbu Ciceronovih pogrda na račun Fulvije, te gramzive, razvratne goropadnice. Vredan kao i uvek, Oktavijan ih je dodatno nakitio.
U njegovim veštim rukama egipatska ljubavna veza rascvetala se u priču o slepoj, neobuzdanoj ljubavi. Antonije je bio pod uticajem nekog snažnog opojnog sredstva, „opčinjen tom prokletom ženom“. Velej Paterkul, koji je najbliži istini, iznosi zvaničnu verziju, svedenu na čist uzrok i posledicu. „Zatim je, kad se njegova ljubav prema Kleopatri razbuktala“, objašnjava Velej potvrđujući Antonijevo prihvatanje istočnjačkih poroka, „odlučio da pođe u rat protiv svoje zemlje“. Kleopatra nije toliko iskvarila Antonija koliko ga je „omekšala i lišila muževnosti“. Prema Oktavijanovoj verziji ona je dominantna a Antonije servilan, što je radikalno drugačiji prikaz tog odnosa od onoga koji je pohotni Marko Antonije opisao nekoliko meseci ranije. Uprkos tome što priznaje da su te optužbe neproverene, svaki hroničar se priklanja partijskoj liniji. Antonije je postao „rob svoje ljubavi prema Kleopatri“, „potpuno zaboravljajući na čast postao je rob Egipćanke“, predao je ženi svoj autoritet do te mere da čak „više nije bio svoj gospodar“. Ova fraza bila je dovoljno stara da ima i svoj mitski ekvivalent, kome je Oktavijan rado pribegao. Antonije je tvrdio da vodi poreklo od Herkula. Oktavijan nikome nije dozvolio da zaboravi da je Herkul proveo tri godine, razoružan i ponižen, kao rob bogate azijske kraljice Omfale, koja mu je oduzela štap i lavlju kožu i, sama se zaodenuvši u nju, stajala mu iznad glave dok je tkao.
Ovim optužbama Oktavijan je pridodao i jedan maštoviti obrt. Na kraju krajeva, morao je nečim da podstakne iscrpljenu, gladnu zemlju, oslabljenu posle skoro dve decenije građanskih ratova. Vrelim kupkama i mrežama protiv komaraca, zlatnim kraljevskim obeležjima i sabljama optočenim draguljima, vanbračnim vezama i kopiladima dodao je i jedan uzbudljiv detalj. „Ta Egipćanka je od pijanog vojskovođe zatražila Rimsku imperiju kao uzdarje za svoje usluge; i to joj je Antonije obećao, kao da je Rimljane lakše osvojiti nego Parćane“, priča Flor. Dion je nešto krhkijom logikom došao do istog zaključka: „Jer ona je tako opčinila i začarala ne samo njega, već i sve ostale koji su na njega imali ikakvog uticaja, da se ponadala kako će moći da zavlada čak i Rimljanima.“ Kleopatra je već imala Pergamsku biblioteku. Imala je Irodove balzamske vrtove. Kružile su vesti da je Antonije pokupio najdragocenija umetnička dela iz azijskih hramova – među kojima i čuvene kolose Herkula, Atine i Zevsa koji su vekovima stajali na Samosu – da bi udovoljio egipatskoj kraljici. Ako je Antonije želeo da joj se pošalje čak i njegovo telo, šta bi joj uopšte mogao uskratiti? I šta bi se ona ustručavala da zatraži?
Čini se da je upravo Oktavijan zaključio da Kleopatra namerava da pretvori Rim u egipatsku provinciju, mada je veoma malo verovatno da se takva zamisao mogla roditi u njenoj bistroj glavi. Na svojoj je strani imao poznati lik, rasipnu ženu sklonu spletkama, kojoj nijedan dragi kamen nije dovoljno velik, nijedna kuća dovoljno prostrana. Kako se vekovima kasnije izrazio Eutropije, Antonije je pošao u rat na nagovor egipatske kraljice koja je „ženskom žudnjom čeznula da zavlada i u gradu“.55 Već je bilo poznato „da su se najveći ratovi vodili zbog žena“. Zbog njih su propadale čitave porodice. A Egipćanke su – kao i uvek, krivica je pripisivana vrelom, putenom, opakom istoku – već izazvale dosta nevolja. Bile su obdarene nezajažljivom pohotom i čudesnom seksualnom energijom. Jedan muž im nije bio dovoljan. Privlačile su muškarce i upropaštavale ih. Oktavijan je samo prikupljao dokaze.
Pronašao je lukav izgovor za građanski rat koji je pre četiri godine proglasio zvanično završenim, obećavajući da u takav sukob više nikad neće povesti svoje ljude. Koliko je prihvatljivije, koliko uverljivije da Antonije bude satrven zbog zabranjene ljubavi nego rukom svojih sunarodnika! Nije bilo nimalo teško okupiti legije – ili prikupiti porez od građana, ili pak okrenuti očeve protiv sinova – uz tvrdnju da je Kleopatra naumila da ih osvoji kao što je osvojila Antonija. Kako je vek kasnije Lukan formulisao ovaj ratni poklič: „Treba li žena – koja čak nije ni Rimljanka – da vlada svetom?“ Logika je bila jednostavna. Egipatska kraljica potčinila je Antonija. Rim je, upozoravao je Oktavijan, sledeći na redu. Krajem oktobra objavio je rat – Kleopatri.
Ta objava nije mogla biti neočekivana. Možda je čak dočekana i sa olakšanjem. Ipak, Kleopatra je sigurno bila iznenađena načinom objave rata. Nije iskazivala nikakvo neprijateljstvo prema Rimu. Ponašala se kao idealan vazal – makar i kao vazal s brojnim povlasticama. Održavala je red u svom kraljevstvu, snabdevala Rim u skladu sa zahtevima, dolazila po pozivu, nije napala nijednog svog suseda. Činila je sve što je bilo u njenoj moći da podrži a ništa da umanji veličinu Rima. Tradicionalno, rimska objava rata podrazumevala je tri koraka: Senat bi podneo zahtev za povraćaj u pređašnje stanje, a posle mesec dana usledilo bi zvanično podsećanje da zahtev još uvek nije zadovoljen. Tri dana kasnije, na neprijateljsku teritoriju dolazio je glasnik da zvanično objavi neprijateljstvo. Oktavijan nije pozvao Kleopatru na odgovornost, niti ju je optužio. Nije pokušao da joj se obrati diplomatskim kanalima. Umesto toga, kao i uvek vešto pripremajući scenografiju, odbacio je zvanični postupak. Ogrnut vojnim ogrtačem, lično je bacio koplje natopljeno svinjskom krvlju ka istoku, s ritualnog komada „neprijateljskog tla“ u Rimu. (Postoje neke spekulacije da je ovaj drevni ritual Oktavijan izmislio posebno za tu priliku, da je u hodu stvarao istoriju. Bio je vrlo sposoban u vaspostavljanju tradicija, čak i onih koje nikad nisu postojale.) Zvaničnih optužbi nije bilo, iz prostog razloga što nisu mogle biti upućene. Ako je Kleopatra i bila okrivljena za nekakve neprijateljske namere, bila je optužena „za svoja dela“, koja su ostala zgodno nedefinisana. Oktavijan je rizikovao, uveren da će Antonije ostati veran Kleopatri, a ta mu je odanost u datim okolnostima – omogućavala da optuži sunarodnika kako je „svojevoljno krenuo u rat na strani te Egipćanke, protiv svoje otadžbine“. Krajem trideset druge godine, Senat je ukinuo Antoniju zvanje konzula i lišio ga svakog autoriteta.56
Antonije i Kleopatra učinili su sve što su mogli da izbegnu ovu lukavu provokaciju. Sada su bili upućeni jedno na drugo. U datim okolnostima, govorili su, kako bi iko mogao da se pouzda u nitkova kao što je Oktavijan? „Šta za ime boga hoće, dakle, time što nam svima preti oružjem, ali objavljuje da je s jednima u ratu, a s drugima ne?“ Antonije je preklinjao svoje ljude. Njegov nečasni kolega želi samo da poseje razdor da bi uspešnije vladao nad svima njima. (U tome je izvan svake sumnje bio u pravu. Oktavijan bi našao načina da zarati s Antonijem čak i da je Antonije odbacio Kleopatru.) Zašto bi se iko udružio s čovekom koji je tako bezobzirno razvlastio kolegu, koji se protivzakonito dočepao testamenta prijatelja, kolege, rođaka? Oktavijan nema hrabrosti da se otvoreno izjasni, grmeo je Antonije, mada je „u ratu sa mnom i već se na svaki način ponaša kao neko ko me je ne samo porazio, već i ubio“. Iskustvo, popularnost, brojevi, sve je bilo na Antonijevoj strani; on je bio iskusni zapovednik iza koga su stajali najmoćniji vladari Azije. Pet stotina ratnih brodova, kopnena vojska od devetnaest legija, više od deset hiljada konjanika, odazivalo se na njegovu zapovest. To što više nije imao vlast u Rimu nije ništa značilo. Trećina Senata bila je na njegovoj strani.
Za dvanaest godina Antonije se uverio da Oktavijan želi da ga uništi. Realno i oportunistički, Kleopatra se morala složiti s njim. Bili su u pravu. Antonije je takođe bio u pravu smatrajući da u proračunatosti ne može da se meri sa svojim šurakom. (Kleopatra bi možda mogla, ali je morala da pusti Antonija da o tome odlučuje.) Baš je nezgodno što je Antonije izdao Rim, komentarisao je Oktavijan. On veoma žali zbog ovakvog stanja stvari. Inače ga je toliko voleo da mu je poverio zajedničku vlast i voljenu sestru. Nije mu objavio rat čak ni kada je Antonije ponizio tu sestru, odbacio njihovu decu i deci druge žene podario posede rimskog naroda. Antonije će sada svakako shvatiti. (Oktavijan se istom nije nadao i od Kleopatre. „Jer sam procenio“, rekao je prezrivo, „da se, makar samo zbog svog stranog porekla, pokazala kao neprijatelj već i svojim ponašanjem.“) Tvrdio je kako bi Antonije morao „ako ne dobrovoljno, barem preko volje, da promeni mišljenje zbog dekreta objavljenih protiv nje“. Oktavijan je dobro znao da Antonije nikad ne bi uradio ništa slično. Njegov odnos s Kleopatrom odavno je otišao mnogo dalje od toga. Ostavljajući zaljubljenost po strani, on je bio izrazito veran čovek. Osim toga, situacija s Oktavijanom bila je neodrživa. Bilo bi teško reći kome je Kleopatra trideset druge godine bila važnija: muškarcu koji je bio njen partner ili onome kome je služila kao izgovor. Antonije bez nje nije mogao dobiti rat. Oktavijan ga bez nje ne bi mogao započeti.
Filipi su Antoniju obezbedili deceniju dobre volje; ona se sad naglo završila. U jesen su on i Kleopatra pošli na zapad ka Patrasu, beznačajnom gradu na ulazu u Korintski zaliv. Odatle su ustanovili liniju odbrane duž zapadne grčke obale, raspoređujući vojsku od Akcija na severu do Metona na jugu. Čini se da im je namera bila da zaštite puteve snabdevanja ka Aleksandriji koliko i sam Egipat, kome je Oktavijan, na kraju krajeva, objavio rat. Kleopatra je u međuvremenu uspela da izda novčiće na kojima se pojavljuje kao Izida. Antonije je poslao znatne količine zlata u Rim, podmićujući ljude na sve strane. Imao je veću vojsku, ali je ipak pokušavao da podrije odanost Oktavijanovih ljudi. Sredstva su najverovatnije bila uglavnom Kleopatrina. U međuvremenu su Oktavijanovi ratni porezi izazvali nemire u Rimu. Takođe, te zime su tamo-amo putovali razni začini i senatori, čija je odanost bila krhka i prevrtljiva. Mnogi su se bar već jednom ranije suočavali sa sličnim pitanjem: kome prići, i koga slediti? Bio je to ispit ličnosti pre nego principa. Činilo se kao da je preko Sredozemlja prešao magnet, privlačeći raštrkane strane u čvrst savez koji je „kao celina po veličini daleko prevazilazio sve što je ranije postojalo“. Vladari koje je Antonije postavio trideset šeste pojavili su se u punoj snazi. Između ostalih, pridružili su mu se libijski, trački, pontski i kapadokijski kralj sa svojim brodovljem.
Zima je prošla u grozničavoj inerciji. Po drugi put je obično hitri Antonije sporo kretao u pohod, koji je Kleopatra morala iščekivati s nestrpljenjem. Svaki mesec joj je donosio znatne troškove. (Približno četrdeset do pedeset talenata po legiji godišnje, što bi značilo da je Kleopatrina obaveza tokom leta samo za konjicu iznosila blizu dvesta deset talenata.) Bilo je teško oteti se utisku da Antonije, najslavniji živi vojskovođa, nema želje da pođe u epsku bitku. Jednom ranijom prilikom za Cezara je rečeno kako „priželjkuje slavu više nego provinciju“, a ta tvrdnja je verovatno još više važila kad je reč o njegovom štićeniku. Oktavijan je pozvao Antonija u apsurdni, inscenirani sukob. Antonije je Oktavijana izazvao na dvoboj. Ni jedno ni drugo se nije ostvarilo. Dve strane su se uglavnom ograničile na uvrede i prazne pretnje, „međusobno uhođenje i uznemiravanje“. Sve je odzvanjalo od glasina, koje je uglavnom širio Oktavijan. Trideset treće godine proterao je iz Rima mnoštvo astrologa i proroka, navodno da bi očistio Rim od sve jačeg istočnjačkog uticaja, a zapravo da bi što bolje kontrolisao govorkanja. U njihovom odsustvu, bilo je lakše tumačiti znamenja kako je Oktavijanu odgovaralo; želeo je da bude jedini prorok. Tako se pričalo da su statue Antonija i Kleopatre na Akropolju srušene jer ih je pogodio grom. Pojavile su se dvoglave zmije dugačke dvadeset pet metara. Iz mermernog Antonijevog kipa kapala je krv. Kada su se rimska deca podelila na antonijevce i oktavijance u žestokom dvodnevnom uličnom obračunu, pobedili su mali oktavljanci. Istina je bila bliža onome što su nagovestila dva gavrana naučena da govore. Njihov zajednički učitelj naučio je prvoga da grakće: „Pozdrav Cezaru, našem pobedonosnom vođi.“ Drugi je pak naučio reči: „Pozdrav Antoniju, našem pobedonosnom zapovedniku.“ Svaki bistri Rimljanin imao je mnogo razloga da se ne izleče – i da veruje da su sa svojom uzavrelom retorikom i ličnim ciljevima Antonije i Oktavijan u potpunosti međusobno zamenljivi.

Čak i oni koji su dobro poznavali obojicu priznavali su da svaki od njih „želi da vlada, ne samo Rimom, već čitavim svetom“.
Mada su bogatstvo i iskustvo bili uglavnom na strani Antonija i Kleopatre, isto je važilo i za nedoumice, počevši od pitanja – možda ništa jasnijeg trideset druge nego što je danas – njihovog braka. Kao strankinja, Kleopatra po rimskom zakonu nije mogla postati Antonijeva žena, čak ni posle njegovog razvoda. Samo se po rastegljivijoj, prilagodljivijoj logici grčkog istoka moglo reći da su njih dvoje u braku. Sa egipatskog stanovišta, to pitanje je bilo nebitno. Kleopatra nije imala potrebe da se udaje za Antonija koji nije imao nikakav zvanični status u Egiptu, gde je ona vladala s Cezarionom. Antonije je tu bio kraljičin partner i zaštitnik, a ne kralj. To u Egiptu nije predstavljalo teškoću, međutim u Rimu je delovalo zbunjujuće. Treba li Kleopatra da igra nekakvu ulogu na zapadu? Za nju opet nije postojala odgovarajuća kategorija, ili možda jeste: ako nije bila žena, po definiciji je bila konkubina. U tom slučaju, zašto je Antonije iskovao njen lik na rimskim novčićima? Ništa manje mutne nisu bile ni zajedničke Antonijeve I Kleopatrine namere. Nameravaju li da ostvare san Aleksandru Velikog, da ujedine narode izvan granica zemalja i pod jednim božanskim zakonom, kao što kaže proročanstvo? Ili pak Antonije namerava da se proglasi za istočnjačkog monarha, s Kleopatrom kao caricom? (Tu je išao na ruku Oktavijanu: Rimljanin je gubio građansko pravo ako bi se formalno vezao za drugu državu.) Njihovi planovi možda su bili nedovoljno određeni – verovatno su nameravali da ustanove dve prestonice – ali uopšteno su opterećivali precizni rimski um i naglavce okretali status potčinjenog vladara. Stranac je trebalo da bude potčinjen, ne ravnopravan s Rimljaninom. Zahvaljujući tome, Oktavijanu je bilo lako da uverljivo i trajno optuži nezasitu prestupnicu za osvajačke namere. Jedan od najvećih klasičara dvadesetog veka predstavlja Kleopatru kao parazita koji preko Antonija pokušava da ostvari namere o kojima ona možda nikad nije ni razmišljala. I njihovi vojni planovi bili su nejasni. Za šta se, tačno, bori Antonije? Možda zaista namerava da ponovo uspostavi republiku, kao što tvrdi, ali šta će onda biti s majkom njegovo troje polurimske dece?
Nasuprot tome, kod Oktavijana je sve bilo kristalno jasno i kategorično, ili je bar to postalo, pošto je uspeo da prikaže ličnu osvetu kao rat sa stranom zemljom. Njegovi argumenti bili su jasniji i rečju i slikom. Raskošno i živopisno se obraćao ksenofobiji. Neće valjda njegovi ljudi – „mi koji smo Rimljani i gospodari najvećeg i najboljeg dela sveta“ – popustiti pred tim primitivcima? Ne poslednji put, svet se podelio na muževni, racionalni zapad i ženstveni, neodredivi istok, kome je Oktavijan objavio neku vrstu krstaškog rata. Borio se protiv nečega, ali takođe i za nešto: za rimsku čast, odanost i samodisciplinu, upravo one osobine koje je njegov bivši zet odbacio u Kleopatrinom zagrljaju. Antonije više nije bio Rimljanin već Egipćanin, običan svirač na cimbalu, ženskast, beznačajan i nesposoban, „jer je nemoguće onome ko vodi kraljevski raskošan život i uživa kao žena da muški razmišlja i muški postupa“.57 Oktavijan je napadao čak i Antonijev književni stil. A da nije neko slučajno primetio da Antonije i pije? Oktavijan je sve manje naglašavao svoju ulogu Cezarovog naslednika. Umesto toga pribegao je pričama o sopstvenom božanskom poreklu, koje je neumorno razglašavao. Malo ko je u Rimu propustio da čuje kako on potiče od Apolona, kome je posvetio predivan novi hram.
Svodeći Antonija na svirača na cimbalu, Oktavijan je ostvario značajan uspeh. Javno je priznao ono što su od tada primetili mnogi muškarci koji su se preko teniske mreže suočili sa ženom: u takvom sukobu lakše je izgubiti ponos nego steći slavu. Po rimskoj definiciji, žena je teško mogla biti dostojan protivnik. Postepeno ponavljajući sitnu optužbu u nizu zvonkih akorda, kasnije potpomognutih čitavim orkestrom, Oktavijan je priču o Kleopatri uvećao do neslućenih razmera. Obdario ju je svim mogućim moćima, stvarajući trajnu grotesku. Ta okrutna, krvožedna egipatska kraljica nije bila nekadašnja Fulvija. Ona je bila zli neprijatelj, koji je bacio oko na sve što pripada Rimu. Neće valjda veliki i slavni narod koji je pokorio Germane, zgazio Gale i napao Brite, koji je potukao Hanibala i spalio Kartaginu, zadrhtati pred „tom nesnosnom ženom“? Šta bi rekli njihovi slavni preci kad bi čuli da veliki osvajački narod, kome su posle ogromnih poduhvata potčinjeni svi krajevi sveta, sada gazi egipatska kurva, njeni evnusi i frizeri? Zaista su suočeni s velikom silom, govorio je Oktavijan svojim ljudima, ali da bi osvojili veliku nagradu, moraju ostvariti veliku pobedu. Na kocki je čast Rima. Obaveza je onih kojima je suđeno „da osvoje čitavo čovečanstvo i vladaju njime“ da opravdaju svoju blistavu istoriju, da se osvete onima koji su ih uvredili i „da ne dopuste nijednoj ženi da postane ravna muškarcu“.58
Početkom trideset prve godine Oktavijanov vrsni pomorski zapovednik Agripa iznenadno je i brzo stigao u Grčku. Kao dugogodišnji Oktavijanov prijatelj i mentor, posedovao je vojne sposobnosti koje su nedostajale njegovom zapovedniku. Agripa je prekinuo Antonijeve kanale snabdevanja i osvojio njegovu južnu bazu. Oktavijan je za njim prebacio preko Jonskog mora osamdeset hiljada ljudi s Jadranske obale. Ovaj potez je primorao Antonija da se povuče na sever. Njegova pešadija još nije bila na položajima; bio je potpuno zatečen. Kleopatra je pokušala da ga smiri, potcenjujući iznenadno prisustvo neprijatelja u dobroj prirodnoj luci (to je verovatno bila današnja Parga) na rtu u obliku kašike. „Šta je toliko strašno u tome što Cezar sedi na kutlači?“, rugala se. Oktavijan je odmah ponudio bitku, za koju Antonije još nije bio spreman. Njegove snage su bile nepotpune. Napadom u zoru primorao je Oktavijana da se povuče. Usledile su nedelje izazivanja i čarki, dok je Oktavijan komotno šetao od jedne do druge zapadne grčke luke, a Antonije postavljao svoje snage na peskovitom rtu na južnom ulazu u Ambracijski zaliv. Akcij je bio odlična luka, premda na vlažnom, usamljenom mestu; Antonije i Kleopatra sigurno su brzo shvatili da je močvarno zemljište, obraslo travom i papratima, daleko prikladnije kao poprište bitke nego kao mesto za vojnički logor. Nedelje su prolazile u pokušajima zapodevanja bitke i klimavim odlukama. Oktavijan nije uspevao da izmami Antonija na pučinu. Antonije nije mogao da namami Oktavijana na kopno. Oktavijan je nastavio da preseca Antonijeve linije snabdevanja u čemu se tog proleća i početkom leta pokazao kao izuzetno uspešan. Kleopatra je možda glumila savršenu ravnodušnost kad je reč o njegovom iskrcavanju ali je očigledna istina da su u nizu neobjašnjivih, sporih odluka – koje možda čak nisu ni imale pravog smisla dok ih se nisu dočepali Oktavijanovi slatkorečivi hvalioci – Antonije i Kleopatra polako gubili prednost. U međuvremenu, strateško pitanje je i dalje visilo Antoniju nad glavom: da li da se suprotstavi Oktavijanu na kopnu ili na moru? Dve vojske su se najčešće gledale preko uskog tesnaca, s jednog travnatog rta ka drugom.
Izdaleka je Antonijev logor sigurno delovao veličanstveno, sa ogromnom i raznovrsnom vojskom, u sjaju purpurnocrvenih odora ukrašenih zlatom. Visoki Tračani u crnim tunikama i sa blistavim oružjem mešali su se s Makedoncima u sjajnim skerletnim ogrtačima, Medijcima u živopisnim prslucima. Ptolemejski vojni ogrtač protkan zlatom dostojan je kraljevskog portreta na mitološkoj sceni. Neugledna grčka ravnica blistala je od skupe opreme, sjajnih šlemova i pozlaćenih oklopa, uzda ukrašenih draguljima, raznobojnih perjanica, kitnjastih kopalja.59 Većina vojnika bila je sa istoka, kao i sve veći broj veslača, od kojih su mnogi bili neobučeni regruti. Uz njih je išla i raznovrsna borbena oprema: trački pleteni štitovi i tobolci uz rimska laka koplja, kritske lukove i duga makedonska koplja.
Kleopatra je snosila veliki deo troškova, ali dala je još jedan značajan doprinos; za razliku od Antonija, mogla je da komunicira sa okupljenim istočnjačkim velikašima. Govorila je jezike jermenske konjice, etiopske pešadije, medijskih odreda, i jezike njihovih kraljeva. Među helenističkim vladarima postojao je određeni kodeks ponašanja. Većina njih imala je iskustvo moćnih kraljeva. Kanid nije pogrešio. Svojim prisustvom Kleopatra je podsećala svoje kolege vladare da se bore za još nešto osim rimske republike, koja ih nije naročito zanimala. Nisu gajili mnogo naklonosti ni prema Antoniju ni prema Oktavijanu i mogli su se jednako lako ujediniti protiv bilo kojeg od njih kao što su se bili ujedinili protiv Rima osamdeset devete godine s Mitridatom. Da svojim odlaskom kod Cezara četrdeset osme godine nije uskočila u samo središte rimske politike, Kleopatra bi bila u istovetnom položaju kao i oni. Antonije i ona odbili su samo jednog vladara, naravno najvatrenijeg od svih. Irod je stigao s novcem, dobro obučenom vojskom, opremom i zalihama žita. Ponudio je i neke poznate savete. Kada bi Antonije samo usmrtio Kleopatru i prisvojio Egipat, svim njegovim nevoljama došao bi kraj. Irodova vojska i zalihe koje je doneo su ostale, ali je njegov boravak u logoru bio kratak. Zbog svog dragocenog saveta otpremljen je u boj s Maltusom, nabatejskim kraljem, koji je navodno zanemario svoje isplate bitumena. Istovremeno, Kleopatra je poslala svog vojskovođu u taj krševiti kraj da osujeti napore obojice vladara. Bilo joj je draže da se međusobno unište.

Izbliza nije sve bilo tako ružičasto. Čekanje u ogromnom, raznorodnom vojničkom logoru, u prilično nezdravim uslovima uzimalo je danak. Kleopatrino prisustvo nije baš podizalo moral. Bez sumnje opravdano, Irod je svoje proterivanje pripisao njoj. Jasno je da je ona zauzimala važan položaj u logoru i da se zbog toga nije pravdala; kao vrhovni egipatski zapovednik, verovala je da je upravljanje ratnim pripremama i operacijama njena dužnost. Izgleda da je smatrala da joj nisu potrebni drugi prijatelji osim Antonija. Nije dozvoljavala da je ućutkaju, što zvuči ironično, uzimajući u obzir koliko je malo njenih reči sačuvano; kod nje nema ničega sličnog uljudnom obraćanju kraljice Izabele Španske: „Neka mi vaše gospodstvo oprosti što govorim o stvarima koje ne razumem.“ Nemoguće je reći šta je prvo počelo, rimsko poniženje zbog Kleopatrinog prisustva ili Kleopatrina nadmenost prema Rimljanima. Kažu da su se Antonijeve starešine stideli nje i njenog statusa ravnopravnog partnera. Njegovi najbliži saradnici protivili su se njenom autoritetu. Samu je sebe saterala u ćošak: ako bi popustila u svom držanju, poslali bi je kući; ako bi nastavila tako, vređala je ostale. Verovatno je i sama bila nervozna. Bilo je i neprijatnih scena sa Antonijem.
Kleopatra je posebno propustila da se umili Gneju Domiciju Ahenobarbu, verovatno najuglednijem Antonijevom savezniku. Ponosni republikanac, odlučan i nepotkupljiv, Ahenobarb je predvodio konzule koji su prethodnog proleća došli u Efes. Od samog početka između njega i Kleopatre zavladala je netrpeljivost. Odbijao je da joj se obraća titulom; za njega je ostala samo „Kleopatra“. Pokušala da ga potkupi, samo da bi otkrila da je Ahenobarb jednako čvrst kao što je Plank bio beskičmenjak. Veran svom ugledu, Ahenobarb je bio i vrlo otvoren. Nije krio da Kleopatru smatra smetnjom. Takođe je verovao da se rat može izbeći. Umešan i optužen za Cezarovo ubistvo, kasnije i osuđen, Ahenobarb se kod Filipa borio protiv Antonija. Njih dvojica su se kasnije pomirili i od tada je Ahenobarb bio na visokim položajima i ubrajao se među Antonijeve najvernije sledbenike. Preko njega se Antonije suprotstavljao Oktavijanu. Ahenobarb se borio da uguši štetne vesti u vezi sa Donacijama. Ahenobarbov sin je već bio zaručen s jednom Antonijevom kćerkom. Njih dvojica su se zajednički suprotstavljali brojnim nedaćama: borili su se zajedno u Partiji, gde se Ahenobarb pokazao kao nepokolebljiv borac i vođa. Kada je Antonije bio suviše potišten, Ahenobarb se u zapovednikovo ime obraćao vojsci. Kad je moral kod Akcija počeo da opada, stariji političar je tom prilikom odabrao drugačiji put. Brodićem je prebegao kod Oktavijana. Antonije je bio očajan. Veran sebi, poslao je nekadašnjem kolegi njegov prtljag, prijatelje i sluge. Kleopatra ga je osuđivala zbog takve velikodušnosti.
Svakako je morala biti svesna da njeno prisustvo izaziva nelagodu u zagušljivom logoru u kome je vrvelo od komaraca, gde su njena pratnja i šatori unosili nesklad i gde njen ogromni ratni brod Antonija, sa svojih deset redova vesala i izrezbarenim ukrašenim pramcem, verovatno nije budio ponos vojnika. Porcije su bile smanjene. Vojnici su bili gladni, raspoloženje sumorno. Kleopatra je sedela na hrpi dobro čuvanog blaga. Rimski vojnici voleli su da vide svog vojskovođu kako jede bajati hleb i spava na prostom ležaju. Kleopatra je poremetila taj poredak. Sa svih strana je Anto nije – čiji se šator nalazio tačno u sredini ogromnog logora slušao kako Kleopatru treba oterati, ali je na takve molbe ostajao gluv. Čak je i verni Kanid, koji se ranije zalagao za nju, sad želeo da ona ode. Znala je kakav je podsmeh izazivala Fulvija. Čak ni u Egiptu žene zapovednici nisu bile omiljene, što je Kleopatra shvatila za vreme kratkotrajnog sestrinog učešća u Aleksandrijskom ratu. Nije imala iskustva s ratnim sukobima ovakvih razmera. Irodova teorija glasila je da Antonije nije želeo da je otpravi odatle „jer su mu uši, kako izgleda, bile začepljene ljubavlju“. Zašto se onda sama nije povukla, kao u Cezarovo vreme?
Oktavijan je samo njoj objavio rat. Imala je dovoljno razloga da priželjkuje osvetu. I ranije su je vojni savetnici sklanjali u stranu, kada je završila u sinajskoj pustinji, obezvlašćena i prognana. Posrednici joj nisu donosili ništa dobro; možda nije želela da sudbinu Egipta poveri samo Antoniju. Sve je bilo na kocki: budućnost ptolemejske dinastije zavisila je od ishoda ovog rata. Kada bi se Oktavijan i Antonije sada pomirili, ona bi platila cenu njihove sloge. Istinska zagonetka trideset prve godine nije toliko pitanje zašto je Kleopatra ostala već zašto se – budući da je vešto sprečavala kulturne sukobe u Egiptu, umešno umirujući rimski ego – nije potrudila da svojim čarima osvoji Antonijeve starešine. Čini se da je u logoru njeno držanje izazivalo samo bes i nervozu. Mnogi su bili počašćeni prezirom kakvim je obasula iskrenog Gemina. Zbog nje su trpeli i Antonijevi prijatelji i rimski konzuli, za koje se neprestano ponavljalo kako ih je „Kleopatra izvređala“. Bila je osvetoljubiva, preka, oštra. Uz sve iskustvo nije postala nimalo poslušnija nego onda kad se još kao devojčurak sukobljavala sa savetnicima svog brata. Na kraju krajeva, bila je naviknuta da poseduje vrhovnu moć i nije umela da izvršava naređenja. U međuvremenu, moral je tonuo sve niže dok se Oktavijanova blokada stezala oko zaliva, dok su logor opsedali rojevi komaraca i vladala epidemija – najverovatnije malarija. Uslovi su bili grozni. Olakšanje je stizalo samo u podne, kada bi blagi vetar dunuo sa zapada. Nekoliko sati bi ih hladio svež, prijatan povetarac, pojačavajući se dok je skretao sa zapada ka severu, da bi u suton uminuo.
Meseci su prolazili u čekanju i tavorenju, a u međuvremenu se situacija postepeno menjala. Dok je prvobitna zamisao bila da Oktavijana treba namamiti u zamku u Ambracijskom zalivu, Antonije i Kleopatra su se napokon našli zarobljeni u svetloplavom zalivu, a tom preokretu su se sporo prilagođavali. Plutarh kaže: „Glavni zadatak dobrog vojskovođe jeste da natera neprijatelje na bitku kada je on u prednosti, a ne da dozvoli da sam bude primoran na to kada je u slabijem položaju.“ Antonije je odavno ispustio iz ruku tu prednost. U avgustu nije imao izbora osim da unajmi čitave gradove da donose zalihe hrane u logor kopnenim putevima. Plutarhov čukundeda bio je među nesrećnicima primoranim na takvu službu, koji su planinskim stazama išli do zaliva s vrećama žita preko ramena i bičevima za leđima.
Ono što nije uništila blokada, boleštine, onesposobljujuće tavorenje i vrućina, dotukli su dezerteri. Logor su podjednako napuštali robovi i potčinjeni kraljevi. Da bi obeshrabrio dezertere, Antonije je za primer kaznio dvojicu, jednog senatora i sirijskog kralja, mučio ih i pogubio. I sam Antonije bio je potresen, dovoljno da krene u usamljenu šetnju duž utvrđenja, prilikom koje su Oktavijanovi ljudi gotovo uspeli da ga kidnapuju. Ahenobarbov odlazak duboko ga je pogodio; posle toga postao je izrazito paranoičan. Po jednom tvrđenju, nije više verovao čak ni Kleopatri, sumnjičio ju je kako pokušava da ga otruje. Da bi dokazala svoju nevinost ona je navodno pripremila smrtonosno piće, samo da bi uzela pehar kada ga je Antonije prineo usnama. Da je nameravala da ga ubije, ne bi to uradila, zar ne? Zatim je poslala po jednog zatvorenika, kome je uručila napitak. Delovao je prema očekivanju. (Ova priča zvuči sumnjivo, jer bi Kleopatra teško mogla da nastavi rat bez Antonija. Nije verovatno da bi on to zaboravio, čak ni u stanju rastrojstva.) Kleopatra se takođe posvađala sa Delijem, koji je proveo leto regrutujući plaćenike. Sukob je izbio jedne večeri za večerom, kada se Delije požalio na vino. Prigovorio je kako je kiselo, dok u Rimu Oktavijanovi ljudi piju najbolje vino. Delije je posle sukoba ostao ubeđen da je Kleopatra htela da ga ubije. Jedan od njenih lekara, tvrdio je, to je čak i potvrdio. Bio je to savršeno opravdan izgovor za njegovu treću i konačnu izdaju. Prešao je na Oktavijanovu stranu, uskrativši Antoniju ono što je Cezar nazivao najjačim oružjem: iznenađenje. Sa Delijem su nestali i Antonijevi ratni planovi.
Krajem avgusta Antonije je sazvao ratni savet. Šesnaest nedelja blokade uzelo je danak. Stanje je bilo sumorno. Zalihe su bile na izmaku; noćni vazduh sve hladniji. Uskoro će im se prikrasti i zima. Antonije je morao napokon da razreši pitanje koje ga je mučilo čitavog vrelog leta. Taktika mu je bolje išla od ruke nego strategija; umeo je da bude neodlučan. Ako se to nije dogodilo već ranije, Kleopatra se sada posvađala s Kanidom. On se zalagao za to da pođu ka severu i razreše sukob na kopnu. Na kraju krajeva, oni su Rimljani; voditi bitku na brzim talasima bilo je, po njegovom mišljenju, budalasto. Antonije nikada ranije nije komandovao mornaricom. Pučinu je bez stida mogao da prepusti Oktavijanu. Osim toga, u Makedoniji i Trakiji mogli su da skupe još regruta. Naravno, Kanid je dobro znao da bitka na kopnu znači da će Kleopatrina flota biti žrtvovana, a s njom i njen značaj. Kleopatra je znala da žrtvovanje flote znači ugrožavanje Egipta. Njeni kovčezi sa srebrnim denarima nisu se mogli nositi preko planina. Žestoko se zalagala za pomorsku bitku. Njeni razlozi bili su savršeno razumljivi: Antonije će na kopnu biti značajno brojčano nadmašen. Nije mogao konačno stići do Italije bez flote. Niti je pak lako prebacivati vojsku preko planina; pet godina nije izbrisalo sećanja na Partiju. Postojala je još jedna stavka, paralela koju niko ko je učestvovao u raspravama o Akciju nije mogao da zaboravi. Za svoj nastup pred Cezarom i Pompej je skupio ogromnu, bučnu, raznorodnu silu azijskih kraljeva i kneževa u Grčkoj. Kleopatra je toj floti pridodala šezdeset brodova. Ahenobarb je tome prisustvovao, kao i njegov otac, koji je poginuo u toj bici. Antonije se istakao kao zapovednik na suprotnoj strani. Avgusta četrdeset osme Pompej je odabrao da zanemari svoju mornaricu, daleko jaču od Cezarove. Još pre sumraka shvatio je kako je teško pogrešio odlučivši se za kopnenu bitku. Ishod je bilo potpuno krvoproliće, obeznanjeni, zanemeli zapovednik lišen svoje vojske, razuma i ponosa i – nekoliko dana kasnije – obezglavljen na obali Egipta.
Antonije se odlučio za pomorski napad. Plutarh tvrdi da su kod njega prevagnule emocije. Verovatnije je da najiskusniji vojskovođa svog doba nije želeo ni da udovolji Kleopatri ni da paradira njenim brodovljem, već se na kraju priklonio neophodnosti. Oktavijan nije imao samo čvršću priču već i čvršću silu, vojsku sastavljenu od dobro obučenih Rimljana koji su svi govorili latinski. Imao je prednost na kopnu. Na moru su dve vojske bile bolje uravnotežene. Antonije je to objasnio svojim nervoznim vojnicima, od kojih je malo koji umeo da pliva. Nije želeo da započne rat porazom. „Odlučio sam da započnem rat mornaricom, u kojoj smo najjači i u kojoj imamo ogromnu prednost nad svojim protivnicima, da bismo posle te pobede mogli da se narugamo i njihovoj pešadiji.“ (Baveći se istom temom, Oktavijan je dokazao da je u psihološkom smislu lukaviji: „Jer, uopšteno, prirodna je osobina ljudske naravi da svaki čovek koji ne uspe u svom prvom pokušaju postane malodušan u pogledu onoga što ga čeka.“) Uprkos objašnjenjima, jedan prekaljeni veteran pokušao je da uzdrma Antonijeva osećanja. Pokazao mu je neverovatan broj ožiljaka. Kako može Antonije da vređa tolike rane, da sve svoje nade polaže „u bedne drvene klade“? Vojnik je preklinjao zapovednika: „Neka se Egipćani i Feničani bore na moru, ali nama daj zemlju, na kojoj smo navikli da stojimo i pobedimo ili umremo.“ Tada ga je Antonije – „po prirodi obdareniji nego ijedan drugi čovek svog dobu da povede vojsku snagom rečitosti“ – samo toplo pogledao, ali nije uspeo da mu odgovori.
Poslednjih dana avgusta Kleopatru je pozdravio poznati miris. Popodnevni vetar raznosio je po logoru oštri miris nagorele kedrovine i smole. Bio je to miris koji je prepoznala iz aleksandrijske luke od pre sedamnaest godina; poštujući, kako se činilo, rimsku tradiciju, Antonije je izvukao osamdesetak njenih brodova na obalu i zapalio ih. Nije više imao dovoljno ljudi da ih opremi, a nije smeo da rizikuje da padnu u ruke Oktavijanu. To nije bila tajna; vatra je snažno buktala. Oluja je ubrzo rasterala oblake dima; četiri dana jaki vetrovi i teške kiše šibali su obalu. Kada se razvedrilo, od brodova su ostali samo izobličeni kosturi i nagoreli borbeni ovnovi na pramcima. Uveče prvog septembra, pod okriljem tame, Kleopatrine starešine tajno su ukrcale njene kovčege s blagom na ogromnu Antoniju. Na nekoliko teretnih brodova ukrcan je ostatak novca i hrpa kraljevskog posuđa. I na Kleopatrinim i na Antonijevim brodovima našli su se jarboli i raskošna jedra. Do zore Antonije je ukrcao dvadeset hiljada vojnika i uz njih hiljade boraca sa strelama i praćkama, smeštajući ogroman broj ljudi na malom prostoru. Kada su uz udaranje vesala isplovili do ulaza u zaliv, nebo je bilo kristalno čisto a more kao staklo. Tu su se tri Antonijeva eskadrona postavila u zbijeni oblik polumeseca. Kleopatra i njenih preostalih šezdeset brodova smestili su se u pozadini, radi sprečavanja dezerterstva koliko i radi zaštite. Ona nije trebalo da uzima učešća u borbi.
Isplovivši iz tesnaca, Antonijevi vojnici otkrili su kako se Oktavijanova flota rasporedila u sličnoj formaciji, oko kilometar i po dalje. Zaliv je odzvanjao od visokih glasova truba; oficiri i vikači bodrili su vojnike. Antonijevih dvesta četrdeset brodova, s dignutim veslima, pramcima upravljeni napred, nasuprot Oktavijanovih četiri stotine, čekali su čitavo jutro, spremni za borbu, zbijeni jedan pored drugog, nepomično škripeći, dok ih je kopnena vojska posmatrala s obale. Konačno je, u podne, Oktavijan naredio svom najsevernijem eskadronu da zavesla unazad, u nastojanju da izvuče Antonija napred. Njegovi brodovi su pošli ka otvorenom moru. Istog časa sa svih strana odjeknuše povici, s pučine i obale. S kaštela Antonijeve flote zapljuštala je kiša strela, kamenica i komada metala. Na Oktavijanovoj strani popucala su vesla i kormila. Uprkos tome što se more ispod nje penilo, Kleopatri je sve ličilo na neobičnu, plutajuću kopnenu bitku u kojoj su Oktavijanovi ljudi predstavljali konjicu a Antonijevi odbijali napad sa svojih plovećih tornjeva, od kojih su se najviši uzdizali tri metra iznad vode. Oštri napadi i nasrtaji nastavili su se bez jasnog ishoda do kasnog popodneva. Oko tri sata Oktavijanovo levo krilo se pokrenulo da zaokruži Antonijevo; Antonijevo se izmaklo ka severu. Središte njegove linije se razredilo. Tada je Kleopatrina eskadrila odjednom digla jedra i – vešto koristeći vetar – hladnokrvno uletela usred bitke, praćki i strela, iza neprijateljskih kopalja i sekira, zbunjujući obe strane. Oktavijanovi ljudi su zapanjeno gledali kako Kleopatra hita ka jugu u svom kraljevskom ratnom brodu, napetih purpurnih jedara. Neprijatelj uglavnom nije mogao da je sustigne. Njihovo zaprepašćenje dodatno se pojačalo kada se, koji trenutak kasnije, Antonije prebacio sa svog broda u hitru galiju i krenuo za njom, s četrdeset brodova svoje lične eskadrile.
Oktavijanovi ljudi možda nisu bili toliko zbunjeni, kako kaže Plutarh, koliko zadivljeni. Antonije i Kleopatra su pobegli s trećinom preostale flote i svim njenim bogatstvom. Bekstvo je očigledno bilo unapred isplanirano; inače se na Kleopatrinim brodovima ne bi našlo ni blago ni jedra. Savršeno je odabrala trenutak da iskoristi povoljnu promenu pravca i jačine vetra. A Oktavijan je od Delija saznao za plan razbijanja blokade. Antonije i Kleopatra nisu imali nameru da se dalje bore. Prethodnog meseca su već jednom pokušali da se probiju kroz blokadu. Ako bi samo uspeli da pomere Oktavijana ka pučini, mogli bi da pobegnu u Egipat; ovu predstavu su izveli samo radi toga. U govoru uoči bitke koji mu pripisuje Dion, Oktavijan upozorava svoje ljude upravo na takav razvoj događaja: „Pošto oni, dakle, priznaju da su slabiji od nas, i pošto u svojim brodovima nose plen pobede, ne dozvolimo im da ikada odu, već ih ovde pobedimo i uzmimo im sve to blago.“ Drugog septembra zaista je nekoliko brzih Oktavijanovih brodova – lakih, vrlo pokretljivih galija sa izduženim pramcima – pošlo u poteru.
Na otvorenom moru Kleopatra je dala znak Antoniju. S dvojicom pratilaca on se preko talasa prebacio u Antoniju. Taj susret nije bio vedar; Antonije nije video Kleopatru ni razgovarao sa njom, čini se više iz stida nego od besa. Nešto je pošlo po zlu. Verovatno Antonijevi ljudi nije trebalo da budu ostavljeni. Kleopatra je ranije tražila da se veći deo vojske vrati s njom u Egipat. Flota ili nije bila sposobna za bekstvo, ili su pak odabrali da ne beže. Možda im je bilo draže da se bore protiv Rimljanina nego da beže za strankinjom; u logoru je svakako bilo nagoveštaja pobune. Antonije i Kleopatra su tu mogućnost možda pripremili samo za slučaj nužde, i pojedinačno ili zajednički izveli neopozivi korak. Ili je pak Kleopatra krenula prerano. Sigurno je čeznula da zaplovi ka Aleksandriji, gradu za koji je znala da ga – ako bude potučena na grčkoj obali – više nikad neće videti. Dion nagoveštava da je Antonije pobegao jer je (pogrešno) protumačio Kleopatrin odlazak kao priznavanje poraza. Ili se pak sve odigralo tačno prema planu, a posledice su se iskristalisale tek nakon samog događaja; ostaje nam samo da tumačimo nerazumljive odluke uz pomoć nejasnih objašnjenja. U svakom slučaju, Antonije nije mogao poraženo pognuti glavu jer je sukob – pre čarka nego bitka – izvesno vreme trajao bez razrešenja. Čak ni Oktavijan do kraja dana ne bi znao ko je pobedio. Bilo da je plan bio loše smišljen ili loše izveden, prekor je osetno lebdeo na slanom vetru. Ako je verovati Plutarhu, Antonije se gušio od nemoći. Ne obraćajući pažnju na Kleopatru, „sam je pošao ka pramcu i ćutke seo, držeći se obema rukama za glavu“. Pokrenuo se tek u sumrak, kada su se u daljini pojavile dve Oktavijanove galije. Antonije je naredio da se brod okrene da bi se suočio s neprijateljem. Usledila je još jedna čarka iz koje se Antonija izvukla, ali u kojoj je Kleopatra žrtvovala komandni brod i još jedan, pun dragocenog posuđa i nameštaja.
Pošto su odbili napadače, Antonije se vratio do pramca. Pognute glave nepomično je zurio u pučinu, junak Filipa, novi Dionis, srozan na krupnu smrknutu ljušturu, snažnih ruku i ramena zapanjujuće nepomičnih. Putovanje ka jugu bilo je puno gorčine, ispunjeno uzajamnim prebacivanjima i ličnim gubicima; takođe i ćutanjem. Antonije je tri dana proveo sam, „ili besan na Kleopatru, ili ne želeći da je prekoreva“. Iako je možda nastao u očajanju, plan je u jednom trenutku delovao razumno. Antonije sada nije mogao da se otme utisku da je napustio svoje ljude. Oni su mu ostali verni dok su ga napuštali kraljevi, senatori, zapovednici. Ostavio ih je u škripcu, našavši se sam u nemogućem položaju s Kleopatrom. Ishod bitke kod Akcija ostao je nejasan, kao što će ostati još nekoliko dana, ali je Antonije shvatio šta je uradio i kako je to moralo izgledati. Rimski zapovednik trebalo je da se suoči s porazom, da ostane istrajan uprkos svemu. Istorija je za Marka Antonija bila sasvim opipljiva; u Rimu je raskošno živeo u kući ukrašenoj s devedeset bronzanih borbenih ovnova s pramaca, zaplenjenih na moru. (Bili su Pompejevi.) Shvatio je kakva mu je slava upravo, zauvek, iskliznula kroz prste.
Posle tri dana Kleopatra je zastala da se snabde vodom i hranom u Tenarumu, najjužnijoj tački Peloponeskog poluostrva. (Prigodno, to je bio rt na kome je, kako se verovalo, Herkul potražio ulaz u podzemni svet.) Njene dve sluškinje, frizerka Ira i dvorska dama Karmijan, nagovarale su je na pomirenje. Uz malo veštine, dve žene su uspele da ubede Antonija i Kleopatru da počnu da razgovaraju, napokon čak i da „zajedno jedu i spavaju“. Pridružilo im se nekoliko teretnih brodova, s vestima o onome što se događalo posle njihovog odlaska sa Akcija. Bitka se rasplamsala i potrajala satima. Antonijeva flota se dobro držala, ali je na kraju ipak potu čena. Još izvesno vreme more je izbacivalo tela i delove brodova, prekrivene – ako smemo da verujemo izrazito živopisnom opisu purpurnim i zlatnim istočnjačkim ukrasima. Antonijeve kopnene snage nisu popuštale. Na kraju tog susreta Antonije je poželeo da daruje svoje ljude. Podelio im je zlatne i srebrne dragocenosti iz Kleopatrine palate, s jednog od teretnih brodova. Njegovi vojnici su, u suzama, odbili poklone. Tada ih je njihov zapovednik obasuo zahvalnošću. Obećao im je da će obezbediti da budu dobro sakriveni i bezbedni sve dok on ne obavi pregovore sa Oktavijanom. S Kleopatrom je nastavio put preko Sredozemlja, do egipatske obale. Iskrcali su se u pustoj luci na severozapadu zemlje, gde su se rastali na dugoj peščanoj plaži.
Antonije se zaputio ka Libiji, kuda je poslao četiri legije. Nameravao je da se pregrupiše. Pošto je izgubila flotu i deo svog bogatstva, pošto joj je saveznik potučen, Kleopatra je požurila u Aleksandriju. Napustila je Akcij pre svih ostalih na moćnom, dobro opremljenom brodu. Ako pohita, mogla bi prestići vest o propasti. Znala je šta znači vratiti se u Egipat u očajanju i preduzela je korake da to predupredi: na brzinu je naručila cvetne ukrase. Sledećeg dana mirno je zaplovila pored aleksandrijskog svetionika, s brodovima okićenim cvetnim vencima. U pratnji flauta, hor je na palubi pevao pobedničke pesme. Onima koji su doveslali da je dočekaju, Kleopatra je saopštila vest o svojoj blistavoj pobedi, verovatno bez traga drhtaja u glasu. Gotovo istovremeno, Antonijevih devetnaest legija i dvanaest hiljada konjanika – pošto su konačno izgubili svaku nadu da će im se zapovednik vratiti i posle nedelju dana tvrdokornih pregovora – predali su se Oktavijanu, koji je tek počeo da shvata razmere svoje pobede.

51 U Kanidovoj sreći ima izvesne ironije. Kao mladiću, poveren mu je zadatak da u Rim prebaci blago Kleopatrinog svrgnutog strica, kiparskog kralja. Bilo je nekih sumnji u vezi s pitanjem da li se Kanidu može verovati da će časno izvršiti taj unosan posao.
52 Sekst Pompej je komplikovao situaciju s više strana. Bio je veoma blizak sa nekolicinom vladara koji su smatrani smrtnim neprijateljima Rima a i Kleopatra mu je bila naklonjena, s obzirom na prijateljstvo njihovih očeva. (On se zapravo obraćao Kleopatri s izvesnim predlozima, koje je Antonije odbacivao. Bio je dovoljno mudar da uvidi kako ne treba da bude u savezu i sa stranom kraljicom i sa nasilnim sunarodnikom koji se – uprkos podršci i popularnosti kod kuće – ponašao kao gusar. Antonijev instinkt bio je ispravan; kao večiti pustolov, Sekst je istovremeno iza Antonijevih leđa nudio usluge i Parćanima.) Prema Apijanu, Antonije je odbio da potpiše nalog za Sekstovo pogubljenje. Stideo se da to uradi lično, jer je znao da će njegova smrt razljutiti Kleopatru i nije želeo da ga ona smatra odgovornim za to. Apijan takođe nagoveštava da je takva kazna bila poželjna; bolje je ukloniti Seksta, da taj daroviti mornarički zapovednik u savezu sa Kleopatrom ne bi „poremetio dužno poštovanje koje su Antonije i Oktavijan ukazivali jedan drugome”.
53 Antonije je naveo i imena, ukupno pet. Na drugom mestu primećuje da se Oktavijan razveo od svoje bivše žene na osnovu „moralne izopačenosti“; teško je prihvatala njegovu ljubavnicu.
54 Niko nije video taj testament sem Oktavijana, te je moguće da ga je on sam falsifikovao. Mogao ga je, takođe, falsifikovati i Plank; u hitnim slučajevima, imao je ovlašćenje da potpisuje Antonija i stavlja njegov pečat. Dokument je očigledno sadržao i potvrde poklona koje je Antonije dodelio Kleopatrinoj deci, kao i potvrdu Cezarionovog očinstva. Koliko nam je poznato, Antonije ga nikada nije osporio. Niti je pak, što se toga tiče, Oktavijan osporio tvrdnje u vezi sa Cezarionom, na koje je u tom trenutku bilo mudrije ne obraćati pažnju. Bez obzira na sve, ipak je teško zamisliti okolnosti pod kojima bi Antonije zaista stavio na hartiju odredbe koje je Oktavijan pročitao.
55 Takva slabost bila je već poznata. Kako je gunđao Plaut, najpoznatiji rimski dramski pisac: „Ne sviđaju mi se naročito te žene iz visokog društva, njihova otmenost, njihovi ogromni mirazi, njihovi glasni zahtevi, njihova nadmenost, njihove nosiljke od slonovače, njihove haljine, njihov purpur, što muževe dovodi do ropstva tolikim troškovima.“
56 Lišen moći, Antonije sada zvanično nije imao prava da pozove u pomoć potčinjene države, niti da deli rimske teritorije. Nekakvom izvrnutom logikom moglo bi se zaključiti da je Kleopatra stoga podržavala privatnog građanina koji je neprijatelj Rima i da je posedovala zemlje koje ne bi smele biti u njenom vlasništvu. Time bi, međutim, ipak Antonije morao biti uključen u optužnicu, u kojoj se nigde ne pominje.
57 Nikolaj iz Damaska je brzo prigovorio da se čak i u ranoj mladosti, kada su mladići „najpohotniji“, Oktavijan uzdržavao od seksualnog zadovoljstva čitavih godinu dana. Uprkos svim dokazima koji su govorili suprotno, uporno se tvrdilo da je živeo jednostavno i skromno. Zapravo, Oktavijan je bio veoma naklonjen skupom nameštaju i korintskoj bronzi, a još privrženiji kockarskom stolu.
58 Kako se kasnije zapitao pesnik Propercije: Šta znači naša istoriju uko vodi ka vladavini žene?
59 Samo je u tom pogledu razmetljivost zaslužila pohvalu Rima. Kako objašnjava Plutarh: „Jer rastrošnost u ostalim stvarima stvara raskoš i budi ženstvenost u onima koji ih koriste, a draženje i bockanje čula razbiju ozbiljne namere; ali kad se ogleda u ratnoj opremi, ona krepi i snaži duh.“

IX

NAJVEĆA GREŠNICA U ISTORIJI
„Bejah ravan bogovima, sem po smrtnosti.“
– EURIPID

Nesreća, kaže poslovica, nema mnogo prijatelja. Kleopatra nije čekala da sazna da li je ta izreka istinita. Ako njena prevara nije bila već otkrivena bila je brzo potvrđena, i to u krvi. Aleksandrijska elita joj ni ranije nije bila naklonjena. Plašila se njihove reakcije kad saznaju za katastrofu kod Akcija: sada su je s razlogom mogli optužiti da je predala Egipat Rimu. Nije želela da vidi kako likuju zbog njenog poraza. Niti je pak htela da dopusti da bude smenjena na prestolu. Zato je, odmah po povratku, krenula u neobuzdani ubilački pohod, naređujući da se njeni najistaknutiji protivnici uhapse i pobiju. S njihovih imanja zaplenila je velike sume. Plenila je novac gde god je mogla doći do njega, otimajući dragocenosti iz hramova. Jer, šta god da ju je čekalo, bogatstvo joj je bilo neophodno. Biće skupo otkupiti neizbežno; pre ili kasnije, Oktavijan će se pojaviti. Opremila je novu vojsku i potražila saveznike, ulagujući im se iz sve snage. Aratavazd, prkosni jermenski kralj ostao je u zatočeništvu u Aleksandriji, gde su se njegove tri godine zarobljeništva upravo završile. Kleopatra je poslala njegovu odrubljenu glavu dve hiljade kilometara istočno, njegovom medijskom suparniku. Računala je da mu neće biti potrebno dodatno ohrabrenje da joj pritekne u pomoć. On je ipak oklevao.
Kao i ranije okrenula se ka istoku, gde je imala trgovačke veze i dugogodišnje saveznike, gde Oktavijan nije mogao da dosegne i gde su kraljevi zaista bili kraljevi. Kada se Antonije vratio u Aleksandriju, zatekao ju je zaokupljenu „veoma hrabrim i neverovatnim poduhvatom“. Uska prevlaka delila je Sredozemlje od Sueckog zaliva, na istočnoj granici Egipta. S mnoštvom radnika Kleopatra je pokušala da prebaci svoje brodove sa Sredozemlja šezdeset pet kilometara preko kopna, i da ih preko zaliva porine u Crveno more. Sa svojim ljudima i novcem nameravala je da sebi stvori novi dom, daleko od granica Egipta, možda čak u Indiji, „daleko od rata i od ropstva“. Čini se da je u Kleopatrinoj prirodi bilo da u ćorsokaku zamišlja široka, beskrajna prostranstva; njena grandioznost i hrabrost bili su zapanjujući, praktično dovoljni da nagoveste kako je zaista planirala napad na rimski svet.
Kleopatrin pohod na Crveno more nije bio nemoguć u zemlji u kojoj su se ogromni kameni blokovi vekovima prebacivali preko ogromnih razdaljina. Čudovišno veliki ptolemejski brod s dvostrukom krmom – pričalo se da je bio skoro hiljadu dvesta metara dugačak i da se uzdizao skoro dvadeset metara iznad vode – vekovima ranije bio je prebacivan na drvenim valjcima i povremeno postavljan u jarak pored luke. Namašćene kože povremeno su služile u iste svrhe. Brodovi su takođe mogli da se rastavljaju na delove. Takav poduhvat je bio manje izvodljiv za vladara koji je izazvao neprijateljstvo plemena na suprotnoj strani prevlake. To su bili Nabatejci, lukavi, dobro organizovani trgovci koji su se godinu dana borili protiv Iroda, delom i zahvaljujući Kleopatrinoj sabotaži. Nije im bio potreban Irod – koji ih je upravo napokon porazio – da ih podseti kako je Kleopatra njihov zajednički neprijatelj. Nabatejci su zapalili svaki egipatski brod pošto je izvučen na kopno. Za Kleopatru je taj poraz bio posebno gorak. Bio je to deo sveta iz kojeg se uspešno vratila da preuzme vlast četrdeset osme godine.
Irod joj je, naravno, bio prirodni saveznik; u pustinji Oktavijan neće moći da savlada njihove zajedničke snage. Niko, međutim, nije toliko uživao u Kleopatrinoj nevolji. Kleopatra je dodelila Irodu kartu izbavljenja kada ga je oterala s Akcija; on se, ne gubeći vreme, pomirio s Oktavijanom. Verovatno na Rodosu te jeseni, judejski kralj je izveo veliki nastup pokajanja. Skromno odeven, izlazeći na obalu skinuo je dijademu. Pred novim gospodarem rimskog sveta bio je iskren i otvoren. Zaista je bio odan Antoniju. Takva je, avaj, njegova priroda. Odanost je njegova odlika. Po njegovom mišljenju, objasnio je Irod, prijatelj treba da se založi za prijatelja „svom svojom dušom i telom i bićem“. Da nije morao da se bori s Nabatejcima on bi, uveravao je Oktavijana, upravo tog časa bio uz Antonija. Napustio je čoveka koji mu je duže od dve decenije bio dobar prijatelj samo zbog te Egipćanke, priznao je, nastavljajući da izlaže zvaničnu verziju Oktavijanovog rata protiv Kleopatre. Ubeđivao je Antonija da je ostavi. Ne znamo kako je Irod uspeo da završi svoj govor ozbiljnog lica. Na kraju mu je Oktavijan kazao kako je zahvalan Kleopatri – obezbedila mu je, uveravao je svoga gosta, dobrog saveznika. (Irod je imao razloga da bude posebno zahvalan Kleopatri. On je svoju krunu još odranije dugovao rimskom strahu od Kleopatre.) Oktavijan je potom velikodušno vratio dijademu Irodu na glavu. Otposlao ga je nazad s rimskim pojačanjem. U međuvremenu, Kleopatra je neumorno nastavljala da se udvara susednim plemenima i prijateljski raspoloženim kraljevima. Bila je u stanju da mobiliše samo četu gladijatora, izuzetno uvežbanih boraca koji su se pripremali za nešto što je trebalo da predstavlja Antonijevo i Kleopatrino pobedničko slavlje. Odazivajući se na njen poziv, pošli su ka jugu iz današnje Turske. Irod se pobrinuo da ne stignu dalje od Sirije.
Pošto nije uspela da obezbedi saveznike na istoku, Kleopatru se okrenula u suprotnom pravcu. Rim nije uspeo u potpunosti da pokori Španiju, nemirnu oblast, veoma plodnu i bogatu srebrnim rudama. Čak i da nije imala pristupa Sredozemlju, mogla bi da plovi preko Indijskog okeana, obilazeći Afriku. Sa svojim bogatstvom ona i Antonije mogli bi da pridobiju španska domorodačka plemena i osnuju novo kraljevstvo. To nije bila tako neostvariva ideja; Kleopatra je pred sobom već imala primer još jednog jezički nadarenog, harizmatičnog vođe. Osamdeset treće godine jedan pustolovni rimski prokonzul osvojio je Španiju, na užas svojih sunarodnika. Slavljen među svojim domorodačkim regrutima kao „novi Hanibal“, Sertorije je podstakao pobunu. Umalo je uspeo da ustanovi nezavisnu rimsku državu.60 Kleopatra je ozbiljno razmišljala o toj mogućnosti; Oktavijan je brinuo da će uspeti da ponovi Sertorijev uspeh. Vojna operacija kod kuće bila je, na kraju krajeva, malo verovatna; posle odlaska Iroda i Antonijevih kirenskih trupa, ostao joj je samo Egipat. On je čvrsto stajao uz Kleopatru – u Gornjem Egiptu njeni borci ponudili su se da se dignu na oružje, u čemu ih je ona sprečila – ali se nije mogao dugo odupirati Oktavijanu. Imala je, u najbolju ruku, četiri stotine vatreno odanih galskih telohranitelja, brojčano skromnu vojsku i ostatke flote.
Ništa u vezi s bitkom kod Akcija nije bilo tako upečatljivo kao bujica uvreda koje su joj prethodile; najdramatičniji trenuci i veći deo žrtava dogodili su se, pak, tek posle tog neubedljivog čina. Sama bitka je bila izrazit antiklimaks, što se ne bi moglo reći o mesecima koji su usledili u Aleksandriji. Još jednom su Kleopatrini planovi propali. Još jednom je uporno pokušavala da uveri sve oko sebe da nije sve izgubljeno. U palati je sve vrilo od grozničavih priprema; Plutarh tvrdi da nije samo upirala pogled ka Španiji i Indiji, već je i eksperimentisala sa otrovima. Iz ovog ili onog razloga skupila je čitavu zbirku otrova, ispitujući ih na zatvorenicima i otrovnim životinjama, da otkrije koji je najdelotvorniji i najbezbolniji. Nije bila skrušena ni uspaničena, već jednako preduzimljiva kao kad se posle svog prvog životnog obrta zatekla u pustinji. Reč „veličanstvena“ uvek se, pre ili kasnije, vezuje za Kleopatru i evo je i ovde: bila je veličanstvena – živahna, disciplinovana, snalažljiva – i posle povlačenja. Nije očajavala. Dve hiljade godina kasnije još uvek osećamo kako joj britki um pulsira od raznih ideja.
To se ne bi moglo reći za Antonija. On je neprestano lutao po severnoj Africi, najčešće s dvojicom prijatelja, jednim besednikom i jednim posebno bistrim, odlučnim starešinom. Ostatak svoje pratnje je otpustio. Relativna usamljenost ga je tešila. Računao je da će skupiti pojačanje, ali je u Kireni otkrio da su ga njegove četiri legije napustile. Slomljen, pokušao je da izvrši samoubistvo. Dvojica prijatelja sprečila su ga u tome i odvela ga u Aleksandriju. Stigao je u palatu bez očekivanog pojačanja i, priznaje Dion, „ništa ne postigavši“. Bila je verovatno kasna jesen, pred kraj setve. Kleopatra je bila usred svoje nesrećne crvenomorske pustolovine. Odlučila je da zaštiti prilaze Egiptu. Možda je razmišljala i o Oktavijanovom ubistvu. Antonije se, međutim, povukao iz grada i iz društva. Naredio je da se u Aleksandrijskoj luci sagradi dugački nasip i na njegovom kraju smestio skromnu kolibicu, blizu podnožja svetionika. Proglasio je sebe izgnanikom, novim Timonom Atinjaninom, „jer je i on bio izneveren i razočaran nezahvalnošću svojih prijatelja, te je stoga omrznuo ljude i više nikome nije verovao“. Dion izražava i gorko saosećanje; ne može a da se ne čudi koliko je ljudi – pošto su od njih dobili bogate poklone i usluge – ostavilo Antonija i Kleopatru na cedilu. Činilo se da Kleopatra ne očajava zbog te nepravde. Njeno shvatanje zahvalnosti možda je bilo realističnije od Antonijevog Prihvatala je gorke istine lakše od njega.
Antonije nije dugo živeo kao pustinjak i uskoro se pojavio u palati. Kleopatra ga je navodno izmamila napolje, u bujne gajeve i na živopisna kraljevska imanja kojima je bio okrenuo leđa. Ako je to zaista uradila, bio je to jedan od lakših zadataka u njenom životu. Vesti su i dalje bile sumorne: Kanid se pojavio u Aleksandriji da ih obavesti kako su se Antonijeve kopnene snage naposletku predale Oktavijanu. Mnogi su se pridružili njegovoj vojsci; Oktavijan je sad imao i više vojnika nego što mu je trebalo. Ostatak zarobljenih ratnih brodova je spalio. Antonije i Kleopatra saznali su za Irodovu izdaju, posebno bolnu jer su mu poslali svog najubedljivijeg glasnika s molbom da im ostane odan. (Bio je to prijatelj kojeg je Kleopatra svojevremeno zadužila da izbaci Oktaviju iz Antonijeve glave.) Ne samo da nije uspeo da ubedi Iroda, već je iskoristio svoje putovanje da i sam odbegne. Rimski upravitelj Sirije takođe je prišao Oktavijanu, kao što će učiniti i Nikolaj iz Damaska.
Optužbe su svedene na najmanju moguću meru. Čini se da je Kleopatra bila okrenuta pre budućnosti nego prošlosti i da je shvatila kako je Antonije već odavno istupio izvan domašaja prekornih zadirkivanja, ljubavnih bockanja. Poštovala je Plutarhov savet prekoru: u nevolji je bolje pružiti saosećanje umesto prekora, jer „u takvim trenucima prijateljska iskrenost ili reči ozbiljnog i teškog prekora nemaju svrhe“. Antonije se, međutim, bio sasvim promenio, budući da je posle Akcija izgubio svu svoju odvažnost „neodoljivu hrabrost”. Kleopatri su ostala samo dva zadatka, da teši svog očajnog ljubavnika i da smišlja kako da se izbave. Nekako je uspevala da uteši Antonija, ili bar da ga umiri, te se čini da su ga loše vesti manje uznemiravale. Ublažavala je njegovu nervozu i stišavala njegove strepnje. Mislila je za oboje.
Odričući se svake nade, Antonije je shvatio da tako može da zaboravi i na nemir; vratio se u palatu i – budući da mu za to nikada nije trebalo povoda – „pokrenuo čitav grad na niz gozbi, pijanki i deljenja poklona“. Antonije i Kleopatra su zajednički pripremili i veličanstvenu proslavu punoletstva svojih sinova iz prethodnih brakova, petnaestogodišnjeg Antila i šesnaestogodišnjeg Cezariona. Po grčkim merilima, Cezarion je sada stasao za vojsku.61 Što se Antila tiče, sad je bio spreman da odbaci dečiju rimsku togu oivičenu purpurom. Stapajući običaje, Antonije i Kleopatra obeležili su sazrevanje svojih sinova. Obojica su se prijavila za vojsku, da bi Egipćanima podstakli moral. Danima su u gradu trajale gozbe i slavlja. Dion tvrdi da su Antonije i Kleopatra priredili te proslave da bi probudili novi duh otpora; svojim podanicima Kleopatra je prenosila poruku da treba da „nastave da se bore sa tim mladićima kao svojim vođama u slučaju da se njihovim roditeljima nešto desi“. Šta god bilo, dinastija Ptolemeja će preživeti, i to s muškim naslednicima. Zaista, Cezarion je te jeseni u natpisima slavljen kao faraon. Antonije i Kleopatra su možda samo očajnički pokušavali da bace Oktavijanu prašinu u oči. Oni imaju sinove, prema kojima se meri budućnost. On ih nema.
Cele jeseni glasnici su putovali tamo-amo, s mitom i predlozima s jedne strane, pretnjama i obećanjima s druge. U početku Kleopatra je tražila jedino što joj je bilo važno: mogu li njena deca da naslede njeno kraljevstvo? Jedno je izgubiti život; ali žrtvovati decu – a sa njima i svoju zemlju – bilo je nezamislivo. Njima je sad bilo između sedam i sedamnaest godina; sve nade je polagala u Cezariona, koga je već ovlastila da vlada u njenom odsustvu. Kasnije je poslala Oktavijanu zlatni skiptar, krunu i presto. Abdiciraće u zamenu za milost, kaže Dion, „jer se nadala da bi se on, čak i ako mrzi Antonija, mogao bar smilovati njoj“. Antonije se nadao da će mu biti dopušteno da živi kao običan građanin u Egiptu ili – ako bi time tražio suviše – u Atini. Oktavijan se nije bavio Antonijevim predlogom, ali je odgovorio Kleopatri. Javno joj je zapretio. Privatno je odgovorio da će biti savršeno razuman prema njoj, pod jednim uslovom: treba da obezbedi Antonijevo ubistvo ili, u najmanju ruku, njegovo izgnanstvo. (Poklone je Oktavijan zadržao.) Antonije je pokušao ponovo, braneći svoj odnos sa Kleopatrom, podsećajući Oktavijana na njihove porodične veze, njihove „ljubavne pustolovine“, zajednička ludovanja. Da bi dokazao svoju iskrenost, izručio mu je jednog preostalog Cezarevog ubicu, koji je tada živeo sa Antonijem. Predložio je još nešto. Ubiće se, „ako je to način da se Kleopatra spase“. Ponovo je umesto odgovora usledilo samo ledeno ćutanje. Ubica je pogubljen.
Tužna istina glasila je da Antonije nije imao šta da ponudi. Kleopatra je imala bolje adute u rukama, s najvećim bogatstvom koje je još uvek bilo izvan rimske kontrole. Oktavijan neće uspeti bez njenog čuvenog zlata, bisera i slonovače. Oni su odavno pokretali njegove ljude; više od ičega drugog, Kleopatrin plen je održavao njegovu vojsku u pokornosti. Toliko su Antonije i Kleopatra bili usamljeni, toliko ih je ljudi napustilo da nisu imali glasnika kome bi poverili te poruke. Ostalo im je samo da nekom od dečjih učitelja povere tu službu. Sa svojim trećim predlogom Antonije je poslao petnaestogodišnjeg Antila i gomilu zlata. Oktavijan je zadržao zlato i otpustio dečaka. Nije jasno koliko su predloži bili iskreni; Dion smatra da su Antonije i Kleopatra pokušavali samo da dobiju na vremenu, smišljajući osvetu. Njihovi predloži, međutim, nisu bili ništa manje iskreni od odgovora. Oktavijan sigurno nije mogao očekivati da će Kleopatra zaista ubiti Antonija. Njen brat nije stekao nikakvu zahvalnost kada je sedamnaest godina ranije uklonio ojađenog i poraženog Pompeja. Niti je pak ona imala ikakvog jemstva da će Oktavijan poštovati svoj deo dogovora. Je li verovatno da bi oprostio ženi kojoj je tako teatralno objavio rat? Kleopatra je mogla i pristati da se rastane od Antonija, ali nije imala mnogo razloga da ode dalje od toga. Bila je u stanju da prepozna zamku. Oktavijan će morati sam da smisli kako da se razračuna sa svojim nekadašnjim zetom.
S Kleopatrinim poslednjim glasnikom Oktavijan je u Aleksandriju poslao i svog izvanredno bistrog izaslanika. (Uočljivo je, mada se to obično zaboravlja, da je na taj način Oktavijan isprobavao svoje lukavstvo na Kleopatri.) Tirs je bio naočit, ubedljiv i više nego sposoban da pregovara sa „ženom koja je bila ohola i neverovatno ponosna zbog svoje lepote“, kako kaže Plutarh, ili koja je „smatrala da zaslužuje da je svi vole“, kako zaključuje Dion. Dion smatra da je Kleopatra bila tašta do granica samoobmane, toliko uverena u sopstvene čari da je dopustila glasniku da je ubedi kako je Oktavijan, mladi vojskovođa koji je nikada očima nije video, zaljubljen u nju, samo zato što je tako želela i zato što je u prošlosti tako delovala na rimske zapovednike. Kleopatra je provela mnogo vremena iza zatvorenih vrata sa izuzetno inteligentnim Tirsom, koga je obasula posebnim počastima. Imala je sve razloge da pokuša da ga osvoji; razgovarali su nadugačko i nasamo. Ne znamo kakav je bio njegov odgovor, ali znamo nešto drugo. Antonije je podivljao od ljubomore. Naredio je da Tirsa uhvate, išibaju, i vratio ga Oktavijanu sa pismom. Oktavijanov čovek ga je izazvao, i to u trenutku kada je već bio dovoljno nervozan. Imao je dovoljno briga. Ako Oktavijanu nije pravo zbog onoga što je učinjeno, lako je mogao da uzvrati. Glasnik Marka Antonija bio je sa Oktavijanom u Aziji. (Već je ranije prebegao.) Oktavijan treba samo „da ga obesi i išiba“, rekao je Antonije, „i izravnali bismo račune“.
I Kleopatra je imala dovoljno drugih briga, ali je iznad svega udovoljavala Antoniju. Teško je reći kakvu je korist mogla imati od njega u tom trenutku, što njenu brižnost čini još upečatljivijom. Umirivala ga je svakom mogućom pažnjom. Krajem godine proslavila je svoj trideset osmi rođendan skromno, na način „primeren njenim nevoljama“. Nije, međutim, žalila ni štedela kada je slavila Antonijev u januaru. On se i dalje nadao budućnosti u kojoj bi mogao da živi, daleko od očiju javnosti, u Atini ili u Aleksandriji, što u datim okolnostima nije bilo naročito realistično. Kleopatra se pobrinula da on proslavi svoj pedeset treći rođendan veličanstveno i u punom sjaju, među prijateljima koji nisu imali mnogo razloga da preispituju svoju odanost, budući da su „mnogi od onih koji su pozvani na večeru došli siromašni, a vratili se bogati“.
Izuzev toga, izgledi u Aleksandriji bili su sve sumorniji. Oktavijan je javno nastavio da preti Kleopatri, dok je privatno i dalje tvrdio da će joj oprostiti ako ubije Antonija. Ostavljajući po strani slatkorečive glasnike, ona nije imala nameru da prihvati tu ponudu. Nastavila je da eksperimentiše sa otrovima, mada verovatno ne sa kobrom, kako tvrdi Plutarh. Tražila je otrov koji nežno, bezbolno gasi čula. Njegova žrtva trebalo bi da se preda nečemu što liči na dubok, prirodan san. Takve teme su uglavnom bile dobro poznate jednom helenističkom vladaru, uvek vičnom otrovima i protivotrovima, i svesnom da ujed kobre ne odgovara tom opisu. U svim takvim pitanjima je Kleopatrin lični lekar Olimp, koji je tih nedelja bio uz nju, takođe bio izuzetno umešan; ako ste želeli odličan otrov, mogli ste ga nabaviti u Egiptu, od aleksandrijskih lekara. Večere i pijančenja su se nastavljali, raspusni kao i ranije, samo pod novim imenom. Kleopatra i Antonije raspustili su Društvo neponovljivih strasti i osnovali drugo, u svemu ravno prvome po „sjaju, raskoši i veličanstvenosti“. Iz crnog humora ili iz očajanja, novo društvo su nazvali Društvom prijatelja smrti. Oni koji su leškarili na plišanim ležajima u palati zaricali su se da će umreti sa svojim domaćinima. Kleopatra je nadzirala ubrzano zidanje raskošnog zdanja na dva nivoa pored Izidinog hrama, s predivnim pogledom na Sredozemlje, verovatno na peščanom zemljištu pored palate: svog „izvanredno uzvišenog i prelepog“ mauzoleja.
Do izvesnog zatišja došlo je tokom zime, kad je postalo jasno da Oktavijan neće poći u pohod dok ne otopli. Imao je hitnih poslova. Sa Samosa se vratio u Rim, gde je bilo raznih nemira i nereda. Raspuštanje vojske nikad nije jednostavno, a u nedostatku sredstava Oktavijan je na grbači imao na hiljade buntovnih veterana. Tek je početkom proleća munjevito krenuo ka istoku. Sezona plovidbe još nije bila počela; stigao je tako brzo „da su Antonije i Kleopatra istovremeno saznali za njegov polazak i za povratak“. Njegov srdačni novi prijatelj dočekao ga je u Siriji; čim se Oktavijan sa svojim ljudima iskrcao na feničanskoj obali, Irod ga je obasuo zalihama i darovima. Umorne putnike smestio je u veličanstvene odaje. Pobrinuo se da im ništa ne nedostaje za marš preko pustinje koji ih je očekivao, isprativši tako Oktavijana upravo kao što je ispratio i Kleopatru šest godina ranije, mada ovoga puta s dobrom voljom i novcem priđe. Oktavijanovom pohodu Irod je doprineo sumom ravnom četvorogodišnjem Kleopatrinom prihodu od Jerihona. (Logika je bila jasna. Irod je želeo da Rimljanima jasno pokaže kako je njegovo „kraljevstvo premalo u poređenju s uslugama koje im je pružao“) Bez ikakvih zadržavanja i ne skrećući s puta Oktavijan se zaputio ka Peluziju, gde ga je Irod ostavio početkom leta. Naumio je da istovremeno napadne Egipat sa dve strane, preko Sirije i Libije, mobilišući Antonijeve nekadašnje legije na zapadu.
U Aleksandriji je Kleopatra nastavljala „čudni, razuzdani život“ sa Antonijem, bez kojeg nije mogla da obnovi ptolemejsko carstvo i zbog kojeg se sad našla u škripcu. Moguće je da se te zime odigrao još jedan niz tajnih pregovora; mada se inače njihovi prikazi drastično razlikuju, i Plutarh i Dion tvrde da je Oktavijan lako stigao do Egipta, bez ikakvog otpora na istočnoj granici, jer mu je to Kleopatra tajno omogućila. Ove tvrdnje možda potiču iz istog, neprijateljskog izveštaja; Kleopatrina izdaja bila je plodna tema o kojoj je jedan Rimljanin mogao stotinama godina neiscrpno raspravljati. Moguće je da je igrala dvostruku igru, priklanjajući se neizbežnom, boreći se za milost. I ranije je bila nemilosrdno pragmatična. U tom trenutku, njeni interesi su se suštinski razlikovali od Antonijevih. On se nije mogao nadati ničemu mnogo boljem od blistavog poslednjeg otpora. Ona se borila da sačuva dinastiju, ako ne i zemlju. (Po jednom opisu, podmitila je vojskovođu u Peluziju da se preda i takođe omogućila Antoniju da pobije njegovu porodicu zbog kukavičluka.) Prirodno, optužbe o njenim prevarama nisu sprečile Oktavijana da kasnije ustvrdi kako je munjevito osvojio Peluzij.
Kleopatra je bila svesna da se vojno ne može suprotstaviti Oktavijanu; svakako je bilo prihvatanja, ako ne i izdaje. Kao što je odvratila svoje ratnike iz Gornjeg Egipta da dignu ustanak u njenu odbranu (tvrdila je kako ne želi da oni bespotrebno ginu; možda je još uvek računala na pregovore), i Aleksandrijce je odvratila od pružanja otpora. Dion joj pripisuje i drugi, mnogo manje uverljiv motiv. On tvrdi kako je verovala Tirsu kada je rekao da je Oktavijan zaljubljen u nju. Zašto bi Oktavijan bio drugačiji od Cezara i Antonija? Dion je toliko opsednut Kleopatrinom taštinom da zaboravlja kako je ona takođe bila i vešt političar. Predala je Peluzij, tvrdi on, jer je „očekivala da će dobiti ne samo oproštaj i vlast nad Egipćanima već i nad Rimskom imperijom“. Na Kleopatru se uglavnom moglo računati da će postupiti inteligentno. Dion joj pripisuje nesuvislo. Borila se za svoj život, za vlast, za presto i za svoju decu. Vladala je već dve decenije i nije imala nikakvih iluzija. Znala je da je Oktavijan duboko zaljubljen ne u nju, već u njeno bogatstvo. U svom mauzoleju skupila je mnoštvo dragulja, nakita, umetničkih dela, kovčega sa zlatom, kraljevskih haljina, cimeta i tamjana, svega onoga što je sama smatrala neophodnim a ostatak sveta luksuznim. Kada bi nestala, i bogatstvo Egipta nestalo bi s njom. Ta pomisao mučila je Oktavijana.
Kada se Oktavijan približio Aleksandriji, Antonije je osetio iznenadni nalet energije. Okupljajući skromne snage, izjahao je da dočeka neprijateljsku prethodnicu ispred grada, nekoliko kilometara od Kanopske kapije. Oktavijanova vojska bila je umorna od putovanja; Antonijeva konjica je pobedila, opkolivši Oktavijanovu, i oteravši ih celim putem do logora. Vratolomnom brzinom Antonije je odgalopirao u Aleksandriju da razglasi sjajne vesti: „Tada je, ushićen zbog svoje pobede, otišao u palatu, još uvek pod punom ratnom opremom, poljubio Kleopatru i predstavio joj jednog od vojnika koji su se najhrabrije borili.“ Kleopatra je prašnjavog mladića za tu hrabrost nagradila zlatnim prsnim oklopom i kacigom. S poštovanjem i zahvalnošću, prihvatio je oboje. Iste noći prebegao je Oktavijanu. Ne obraćajući pažnju na to, Antonije je još jednom pokušao da pokori Oktavijanove ljude, od kojih su neki, na kraju krajeva, ranije bili njegovi. Takođe je bivšem šuraku uputio poziv na dvoboj. Ovoga puta, dobio je odgovor. Oktavijan je ledeno primetio da postoji mnogo načina da Antonije umre.

Antonije je odlučio da povede još jedan napad, istovremeno s kopna i mora. Tom sukobu je prethodila morbidna večera, trideset i prvog jula uveče. Oktavijan se ulogorio ispred istočne kapije Aleksandrije, u blizini gradskog hipodroma. Njegova flota bila je ukotvljena odmah iza luke. Na uzavreli grad spustila se sablasna tišina. Okružen prijateljima u palati, Antonije je podsticao sluge da što više piju. Takvu priliku neće imati sutra, kada će možda dobiti novog gospodara a on će, u najboljem slučaju, biti „mumija i ništa“. Njegove reči opet su izmamile suze njegovim prijateljima. Antonije ih je tešio. Ne želi da ih uvlači u jalove bitke, želi samo časnu smrt. U zoru prvog avgusta izašao je sa ostatkom svoje pešadije kroz gradsku kapiju, postavljajući vojnike na mesto odakle su mogli da posmatraju pomorsku bitku. Grad oko njih se utišao. Antonije je nepomično stajao na srebrnom jutarnjem suncu, sav napet u iščekivanju pobede. Njegova flota zaveslala je ka Oktavijanovoj – i veslima pozdravila neprijatelja. Oktavijanovi brodovi su im uzvratili pozdrav. Antonije je sa obale gledao kako se flote mirno vraćaju u luku, sada ujedinjene. Čim su se njihovi pramci poravnali, napustila ga je i konjica. Pešadija je pošla u očajničku bitku. Razjaren, Antonije je poleteo ka palati, besneći kako ga je „Kleopatra izdala neprijateljima s kojima je zaratio zbog nje“. Ta optužba odgovara njegovom izbezumljenom psihičkom stanju. Dion je uzima zdravo za gotovo, ponovo optužujući Kleopatru. Očigledno je prevarila Antonija i pripremila predaju njegovih brodova. Bila je u savezu sa Oktavijanom. To nije nemoguće; možda je želela da poslednji pokušaji – ona je još uvek imala kakvu-takvu pregovaračku poziciju, za razliku od Antonija – pripadnu njoj, a ne njemu. U tom smislu oskudni podaci manje su problematični od ličnosti naše dvojice hroničara, koje se u odnosu prema Kleopatri jasno određuju. Diona izdaja uzbuđuje, Plutarh podleže emocijama. U panici koja je usledila, grad je pripao Oktavijanu.
Bilo da ga je izdala ili ne, Kleopatra nije čekala Antonijev povratak. I ranije je imala prilike da sluša njegova bulažnjenja. Nije imala želje da ih opet čuje. Znala je da je njen ljubavnik sada konačno, neopozivo, nepovratno poražen. Napustivši Antonija, požurila je sa svojim sluškinjama i poslugom u mauzolej. Za sobom su zatvorili masivna vrata, očigledno nalik nekakvoj pokretnoj kapiji. Pošto bi jednom bila spuštena, vrata se nisu mogla otvoriti. Kleopatra je obezbedila ulaz i rezama i rešetkama. Dion smatra da je bekstvo u mauzolej predstavljalo samo glumu; Oktavijan joj je i dalje neprestano slao utešne poruke. Očigledno je Kleopatra pristala na njegov zahtev da žrtvuje svog ljubavnika u zamenu za Egipat. Izvela je taj dramatični potez samo da bi navela Antonija da se sam ubije. Antonije je podozrevao da je reč o prevari, „pa ipak, u svojoj zaljubljenosti, nije mogao da poveruje u to već ju je sažaljevao, moglo bi se reći, više nego samog sebe“. Razloga za sažaljenje imao je dovoljno. Dion dopušta Kleopatri barem delić saosećanja s Antonijem – možda je bila prevrtljiva, ali ne i bezosećajna – mada opet nejasno predstavlja njene motive. Kada bi Antonije poverovao da je ona mrtva, svakako mu više ne bi bilo do života. Pošto se zatvorila u mauzolej, Kleopatra je Antoniju poslala glasnika s vestima o svojoj smrti.
Da li ga je namerno prevarila? Optužena je za toliko izdaja da je teško proceniti šta bi se moglo reći o ovoj, verovatno najljudskijoj i najmanje iznenađujućoj. Njih dvoje su, na kraju krajeva, bili partneri u smrti; Antonije je već ponudio da se ubije da bi spasao nju. Oktavijanu Antonije više nije bio potreban, a i Kleopatri je u tom trenutku predstavljao samo prepreku. Neko je morao da ga spase bede, a taj zadatak su poražene rimske vojskovođe po tradiciji obavljale same. Poruka je možda bila pogrešno prenesena još mnogo pre no što su je iskrivili istoričari. U svakom slučaju, Antonije nije gubio vreme; bez Kleopatre, više nije imao razloga da živi. Niti je pak želeo da ga žena pretekne. Vesti je primio u svojoj sobi, među svojim ljudima. Plutarh opisuje kako je istog časa skinuo oklop i uzviknuo: „O Kleopatra, ne brinem što sam te izgubio, jer ću ti se odmah pridružiti; ali žalim što je ovako velikog zapovednika kakav bi ja trebalo da budem žena pretekla u hrabrosti.“ Po dogovoru, njegov sluga Eros bio je ovlašćen da ga ubije ukaže li se potreba. Antonije je sada to zahtevao od njega. Eros je potegao mač i – okrenuvši glavu od svog gospodara – ubio sebe. Srušio se kraj Antonijevih nogu. Antonije je mogao samo da se divi njegovoj hrabrosti i njegovom primeru. Potežući sopstveni mač – čija je oštrica bila oko sedamdeset pet centimetara dugačka, sa zašiljenim čeličnim vrhom – zario ga je sebi u rebra, promašivši srce, ali pogađajući utrobu. Okrvavljen i zanemoćao, sručio se na ležaj. Nije, međutim, uspeo u svojoj nameri i nakratko je povratio svest. Bilo je, na izvestan način, tipično za Antonija da polovično obavi posao. Preklinjao je sve oko sebe da mu zadaju smrtni udarac, ali su ga i poslednji put svi napustili. Svi su do poslednjeg izašli iz sobe.
Usledila je vika zbog koje se Kleopatra pojavila na gornjem spratu mauzoleja. Provirila je kroz prozore na spratu, ili kroz nedovršeni krov; grobnicu je gradila u žurbi, ali ne i dovoljno brzo. Njena pojava je izazvala zaprepašćenje – dakle, ipak nije mrtva! – mada se, ako verujemo Dionu, niko tome nije mogao više iznenaditi od Antonija. I ovde su Dionov i Plutarhov opis nepomirljivi. Nije jasno da li je Antonije prvi saznao da je Kleopatra još živa, ili je pak Kleopatra prva saznala da je Antonije polumrtav. Tada ili Antonije naređuje svojim slugama da ga odnesu njoj (Dion), ili Kleopatra šalje svoje sluge po njega (Plutarh). Antonije je već izgubio mnogo krvi. Kleopatrin pomoćnik ga zatiče na podu, gde se koprca i urla.
Antonija su potom, u krvi i samrtnom ropcu, sluge na rukama odnele do mauzoleja. Kleopatra je s prozora spustila konopce koji su služili za podizanje kamenih blokova prilikom gradnje. Na njih su sluge pričvrstile Antonijevo polumrtvo telo. Kleopatra je sama povukla svog ljubavnika gore, uz pomoć Ire i Karmijan, koje je Antonije već odavno dobro poznavao. Nemoguće je ičim poboljšati Plutarhov prikaz te scene; to nije postigao čak ni Šekspir. „Nikada“, piše Plutarh, prema prikazu jednog očevica, „nije bilo tužnijeg prizora. Sav okrvavljen i u samrtnom ropcu povučen je naviše, pružajući ruke ka njoj još dok je visio u vazduhu. Jer taj zadatak ženama nije bio nimalo lak i Kleopatra je jedva, zgrčenih ruku i napetog lica, vukla konopce, dok ju je on hrabrio i delio njen očaj.“ Čim je izvukla Antonija i položila ga na postelju, Kleopatra je počela sebi da čepa odeću. To je samo jedan od dva zabeležena trenutka kada ona gubi svoju nadljudsku vlast nad sobom. Predaje se sirovim osećanjima: „gotovo je zaboravila sopstvene muke žaleći zbog njegovih.“ Njih dvoje su bili zajedno gotovo deceniju; Kleopatra mu je brisala krv sa tela i mazala se njome po licu. Busala se i grebla po grudima. Nazivala je Antonija gospodarem, zapovednikom, mužem; uvek je umela da se obraća muškarcu. On ju je smirivao i zatražio gutljaj vina, „zato što je bio žedan, ili pak u želji za bržim izbavljenjem“. Pošto je poslužen, ohrabrio je Kleopatru da se poštara za sopstvenu bezbednost i da sarađuje sa Oktavijanom, koliko god joj to čast bude dozvolila, savet koji nagoveštava izvesne Antonijeve sumnje u vezi s njenim namerama. Među Oktavijanovim ljudima, preporučio joj je da se posebno poveri Gaju Prokuleju. On je bio i Antonijev prijatelj. Ne treba da žali zbog njegove sudbine, već da se raduje sreći i časti koje su mu pripadale. Bio je najslavniji i najmoćniji čovek a sada umire časnom smrću, naposletku poražen samo od svojih sunarodnika Rimljana. Napolju su šumeli talasi. Antonije je izdahnuo u Kleopatrinom naručju.
Dok je Antonije prevaljivao svoj tegobni put do mauzoleja, jedan od njegovih telohranitelja pohitao je – s Antonijevim mačem skrivenim pod ogrtačem – u Oktavijanov logor izvan grada. Tu je pokazao teško sečivo, još umrljano krvlju, i prvi ispričao priču o nespretnom samoubistvu. Oktavijan se odmah povukao u svoj šator, da prolije iste onakve krokodilske suze kakve je Cezar lio za Pompejem, „čovekom koji mu je bio rod po tazbini, drug po položaju i zapovedništvu i partner u mnogim poduhvatima i borbama“. Sigurno je osetio ogromno olakšanje; nije znao kako da se reši Antonija. Dok je Antonije na samrti ležao u Kleopatrinom naručju Oktavijan je održao mali obred samoopravdanja, donoseći prepiše pisama koje su on i njegov bivši zet poslednjih godina razmenjivali. Pročitao ih je naglas okupljenim prijateljima. Zar nije očigledno „kako mu je on razumno i pravedno pisao, i kako je grub i nadmen Antonije uvek bio u svojim odgovorima“? (Kasnije se pobrinuo da spali Antonijeva pisma.) Odmah posle dramatičnog čitanja, Prokulej je krenuo na svoj zadatak. Našao se na Kleopatrinom pragu nekoliko minuta posle Antonijeve smrti.
Pokazalo se da je Antonije do poslednjeg časa ostao naivan. Prokulej je dobio dva naređenja. Trebalo je da učini sve što je u njegovoj moći da izvuče Kleopatru iz mauzoleja. I trebalo je da se pobrine da blago, Oktavijanu preko potrebno da bi izravnao svoje račune, ne završi u plamenu. Irod mu je dočarao dah istoka; Oktavijan nije mogao dopustiti sebi da žrtvuje čuveno blago Egipta, predmet snova i divljenja još od homerovskog doba, na posmrtnoj lomači. Dugovi u Rimu bili su mu jedina preostala prepreka. Egipatska kraljica takođe mu je trebala živa, jer je računao da će „umnogome uveličati slavu njegove pobede“. Dion mnogo pažnje posvećuje Kleopatrinim lukavstvima i trikovima narednih dana, ali je ipak svestan da piše o dva prevrtljiva lika, oba duboko ogrezla u prevarama. Oktavijan je želeo da Kleopatru zarobi živu, priznaje Dion, „pa ipak nije želeo da izgleda kako ju je uhvatio na prevaru“. Ljubazni Prokulej trebalo je da podstiče njene nade i da je budno drži na oku.
Uprkos Antonijevim uveravanjima, Kleopatra je odbila da razgovara s Prokulejem u mauzoleju. Ako želi da razgovara sa njom, moraće da razgovara kroz zatvorena vrata. Oktavijan je ponudio izvesna obećanja. Ona je tražila jemstvo. Zapretila je da će bez toga spaliti svoje blago. Neprestano je molila da njena deca – njih troje bilo je pod stražom, zajedno sa svojim slugama – naslede kraljevstvo. Prokulej je uvek iznova zaobilazio taj zahtev. Uveravao ju je kako ne treba da brine. Može se potpuno pouzdati u Oktavijana. Ona je bila sumnjičava i u tom pogledu vrlo predostrožna. Nosila je uz sebe mali bodež, sakriven u pojasu, i sigurno joj to nije bilo prvi put. Cezariona je već odavno poslala brodom uz Nil. Znala je da u njegovo ime ne može da traži nikakve ustupke. Sa svojim učiteljem Rodonom i izvesnom količinom blaga, on je trebalo kopnom da stigne do morske obale i odatle otplovi do Indije, davnašnjeg ptolemejskog izvora slonovače i boja, začina i kornjačevine. Prokulej nije mnogo postigao, mada je imao prilike da dobro osmotri mauzolej do kojeg se vratio s Gajem Kornelijem Galom – koji je stigao u Egipat sa zapada, na čelu Antonijevih legija – na drugi razgovor. Gal je imao prednost nad Prokulejem. Kao pesnik i učen čovek, umeo je vešto da barata jezikom; bio je pionir ljubavnih elegija. (Ironijom sudbine, svoja dela je posvetio glumici koja je bila Antonijeva ljubavnica.) Sada se opet suočio s jednom od Antonijevih žena. Možda će uspeti pregovorima da obezbedi njenu predaju. Gal se susreo s Kleopatrom ispred ulaza na podužem razgovoru, verovatno sličnom onome koji je već obavila s Prokulejem. Ostala je nepopustljiva.
U međuvremenu, Prokulej je na jedan zid zgrade naslonio merdevine i popeo se do prozora na spratu, kroz koji su uvukli Antonija. Za njim su išla dvojica slugu. Pošto su se uvukli u mauzolej sišli su u prizemlje, gde su se prikrali Kleopatri koja je stajala kraj vrata. Karmijan ili Ira prva je primetila uljeze i uzviknula: „Nesrećna Kleopatra, uhvaćena si živa!“ Ugledavši Rimljane Kleopatra je posegnula za bodežom da se ubije, ali je Prokulej bio brži. Bacivši se na nju, zgrabio ju je obema rukama. Oteo joj je bodež i pretražio njenu odeću tražeći otrov, sve vreme je prijateljski razuveravajući, kao što mu je naređeno. Ne treba da prenagli. Time ne čini dobro ni sebi ni Oktavijanu. Zbog čega mu uskraćuje priliku da pokaže svoju dobrotu i čestitost? Na kraju krajeva on je – tu je tvrdnju već čula, od glasnika koji je prebegao, o čoveku čije je beživotno telo ležalo na spratu u lokvi krvi – „najplemenitiji zapovednik“.
Oktavijan je uz Kleopatru postavio jednog oslobođenog roba po imenu Epafrodit, s jasnim naređenjem da pazi da egipatska kraljica po svaku cenu ostane u životu „s najvećom budnošću, ali inače da učini svaki ustupak koji doprinosi njenoj lagodnosti i zadovoljstvu“. Zaplenjena su sva sredstva pomoću kojih bi mogla oduzeti sebi život. Pretpostavlja se da je do tada već i blago bilo odneseno. Kleopatra je, međutim, dobila sve što je tražila – tamjan i ulje, kedra i cimeta – da pripremi Antonijevu sahranu. Provela je dva dana čisteći njegovo telo, ljubaznost koju joj je Oktavijan bez sumnje rado odobrio. Tako je mogao da pokaže kako poštuje nepisano pravilo ratovanja, dok je istovremeno pripremao skandaloznu sahranu za koju je tvrdio da ju je Antonije sam zahtevao. Oktavijanovi ljudi nisu uklonili nikoga iz Kleopatrine pratnje, „da bi se ona ponadala kako će uspeti u svemu što poželi i da ne bi naudila sebi“. S njeno troje dece postupalo se uljudno i u skladu s njihovim položajem, zbog čega je imala razloga da bude zahvalna. Oktavijanovi ljudi uhvatili su Antila, koga je izdao njegov učitelj opčinjen neprocenjivim dragim kamenom za koji je znao da ga šesnaestogodišnjak skriva pod togom. Antonijev sin je potražio sklonište u nekom hramu, verovatno među masivnim zidovima Cezareuma. Molio je da mu poštede život. Oktavijanovi ljudi su ga izvukli iz hrama i odrubili mu glavu. Učitelj je ne gubeći vreme ukrao dragulj iz odeće leša, zbog čega je kasnije razapet na krst.
Kleopatra je zatražila i dobila dozvolu da lično sahrani Antonija. U pratnji Ire i Karmijan, uradila je to „veličanstveno i kraljevski“. Žene su u prvom veku žalile uz mnogo ritualnog vrištanja, mlataranja i grebanja, a ni Kleopatra nije bila izuzetak: njeno oplakivanje bilo je tako žestoko da su joj posle sahrane, koja se verovatno odigrala trećeg avgusta, grudi bile upaljene i zagnojene. Zahvatila ih je infekcija praćena groznicom. Bilo joj je drago zbog toga; ako bi se sad odrekla hrane, mislila je, uspela bi da umre tiho i bez Rimljana. Poverila se Olimpu, koji ju je posavetovao i obećao joj pomoć. Njen naum, međutim, nije ostao neprimećen; Oktavijan je brzo saznao za njeno stanje. Imao je u rukavu kartu čija je vrednost bila ravna Kleopatrinom blagu. „Obasuo ju je pretnjama i strahovima u vezi s njenom decom“ – kako zaključuje Plutarh, još jednim vidom ratovanja, i to vrlo delotvornim. Kleopatra je pristala da primi hranu i lečenje.
Oktavijan je do tada pokazao izvesnu dobru volju, čime je možda delimično razuverio Kleopatru. Sazvao je javni skup; kasno poslepodne prvog avgusta, na dan Antonijeve smrti, ujahao je u grad sa unapred pripremljenim svitkom. Uvek je zapisivao ono što je nameravao da kaže na latinskom; ovaj govor je naknadno preveden na grčki. U gimnazijumu u kome su Antonije i Kleopatra krunisali svoju decu, Oktavijan se popeo na za tu svrhu posebno postavljenu platformu. Prestravljeni Aleksandrijci bacili su mu se pred noge. Oktavijan im je rekao da ustanu. Ne želi im nikakvo zlo. Odlučio je da oprosti njihovom gradu iz tri razloga: u čast Aleksandra Velikog; zbog svog dubokog divljenja njihovom domu, „daleko najbogatijem i najvećem od svih gradova“; i da bi udovoljio Areju, grčkom filozofu koga je držao uz sebe. Istina je zapravo, tvrdi Dion, da se Oktavijan nije usudio „da nanese nepopravljivu štetu tako brojnom narodu, koji bi se po mnogo čemu mogao pokazati veoma korisnim za Rimljane“.
Događaji su se, kako je Kleopatra morala primetiti, odvijali velikom brzinom. Zahtevala je hitan razgovor sa Oktavijanom, što joj je i odobreno osmog avgusta. Dok su, u glavnim crtama, Plutarhov i Dionov prikaz tog sastanka slični, atmosfera se znatno razlikuje. Plutarh piše za Pučinija, Dion za Vagnera. Moguće je da u obema verzijama ima više umetnosti nego istine; u svakom slučaju, bila je to prava predstava. (Takođe predstavlja upečatljiv kontrast razgovoru sa Irodom.) Plutarh diže zavesu dok Kleopatra leži, slaba i nedoterana na prostom ležaju, samo u tunici, bez ogrtača. Oktavijan je odlučio da je iznenadi. Ugledavši gosta, ona skače s kreveta i baca mu se pred noge. Nedelju dana očaja uzelo je danak: „Lice i kosa bili su joj potpuno nedoterani, glas joj je drhtao a oči joj behu upale. Takođe je imala mnoge vidljive modrice od teškog busanja u grudi; jednom rečju, telom nije bila ništa zdravija nego duhom.“ Dion radije predstavlja Kleopatru u kraljevskoj raskoši i punom dramskom sjaju. Za svog posetioca pripremila je bogato ukrašenu odaju i ležaj. Savršeno je doterana, u odeći primerenoj žalosti, koja joj je „predivno pristajala“. Kada Oktavijan uđe ona skače na noge kao devojčica, našavši se licem u lice sa svojim smrtnim neprijateljem, gotovo sasvim sigurno, prvi put u životu. Oktavijanova lepota je sazrela, ili je bar dovoljno hvaljena; bio je vrlo privlačan ženama, „jer je bio veoma naočit“, kako se kasnije izrazio Nikolaj iz Damaska. Kleopatra je svakako osetila izvesno olakšanje. „Tako dugo živeti u strahu svakako je gore od stvarnosti koje se plašimo“, primetio je Ciceron. Pred Kleopatrom je, na kraju krajeva, stajao samo čovek, visok oko metar i sedamdeset, razbarušene prave kose, dobroćudnog lica, koji je bolje govorio latinski nego grčki, šest godina mlađi od nje, mršav, ukočen i pomalo zbunjen.
Neko je nakitio izvore, a teško je poverovati da to nije Dion. Njegov prikaz je tako dramatičan da deluje sumnjivo, previše kitnjast čak i za helenističku kraljicu. S druge strane, da je Kleopatri nedostajalo dramskog dara, nikada ne bi ni stigla tako daleko. Na kauču pored sebe izložila je nekoliko Cezarovih bista i portreta. Na grudima steže njegova pisma puna ljubavi. Ona pozdravlja Oktavijana kao svog gospodara, ali istovremeno želi da mu predstavi svoju raniju veličinu. On treba da zna koliko ju je cenio božanski Cezar, njen ljubavnik a njegov otac. Stoga mu čita njegova pisma, ograničavajući se na najvatrenije odlomke; Oktavijan nije bio jedini koji je umeo vesto da bira delove teksta. Ona je uzdržana, ljupka, prefinjena. Oni su u srodstvu! Oktavijan je svakako čuo za mnoge počasti koje su joj ukazane? Ona je prijatelj i saveznik Rima; Cezar ju je lično krunisao! Dok je to govorila, „jadikovala je i ljubila pisma, te se iznova bacala pred njegove slike i odavala im poštu“. Za sve to vreme neprestano se okretala ka Oktavijanu, upućujući mu nežne poglede, potajno pokušavajući da jednog Cezara zameni drugim. Ona je zavodljiva, rečita, odvažna – mada, prirodno, ne i dorasla Oktavijanovoj rimskoj čestitosti, što možda i jeste Dionova poruka. Oktavijan ne odaje nikakva osećanja. Imun je na njene tople poglede. Ponosio se vatrenim sjajem svog pogleda, ali ovom prilikom ne želi čak ni da je pogleda u oči, umesto toga obarajući pogled ka podu. Ne želi ništa ni da obeća. Progovoriće – lakonski do neprijatnosti, a tu se verovatno nije usudio da odstupi od svog pripremljenog govora – ni o ljubavi, ni o budućnosti, ni o Kleopatrinoj deci. Dion se usredsređuje na Oktavijanovu neosetljivost, ali u tom razgovoru uočljiv je još jedan nedostatak: Kleopatra ne traži zahvalnost što mu je predala Peluzij, što mu je izručila Antonijevu flotu, niti što je navela Antonija na samoubistvo, verovatno zbog toga što nije imala osnova za to. Da se do tada pridržavala svog dela prethodnog dogovora, sada bi sigurno za to zahtevala nagradu. Konačno je briznula u plač i bacila se Oktavijanu pred noge. Više, jecala je, ne želi da živi. Niti će više živeti. U znak sećanja na svoga oca, da li bi joj Oktavijan učinio jednu uslugu? Može li da se pridruži Antoniju u smrti? „Ne uskrati mi da budem sahranjena s njim“, preklinje ona „da bih, budući da umirem zbog njega, mogla da budem s njim makar u Hadu.“ Ni time nije uspela da navede Oktavijana niti na saosećanje, niti na bilo kakvo obećanje. Mogao je samo da joj posavetuje da se ničega ne plaši, odlučno podržavajući njene nade. Želeo ju je živu. Ona je sjajno krasila njegov trijumf.
Kleopatra je fizički nedoterana i psihički dostojanstvenija u Plutarhovoj verziji, koja ne mora nužno biti tačnija zbog toga što je potekla od Kleopatrinog lekara; sada su svi širili propagandu. Oktavijan je ljubazno moli da se vrati na postelju. Sam seda u blizini. Kleopatra nudi niz opravdanja sličan onome kakav je iznela u Tarsu, pripisujući svoje postupke „nuždi i strahu od Antonija“. Kada Oktavijan, tačku po tačku, pobije njene tvrdnje, ona menja taktiku, pribegavajući jadikovanju i preklinjanju. Konačno ga moli za svoj život. Očajna je i veličanstvena, dok je kod Diona samo očajna. Ne pokušava zavođenje, koje zaista deluje kao da je dodato naknadno, kada svi hroničari opisuju Kleopatru kako se očajnički baca mnogima pred noge. Svakako se češće bacala pred noge u književnosti nego u životu. Ako ostavimo po strani puke maštarije i prigodne ukrase, Dion i Plutarh se u suštini slažu. Nedoterana ili ne, Kleopatra ostaje dostojna divljenja: „Dopadljivost po kojoj je bila poznata i njena neodoljiva lepota“ blistali su uprkos njenoj nevolji, „i očitavali se u njenim izrazima“. Ona ostaje gipka i oštro umna, prilagođavajući „melodične naglaske“ i „umilne tonove“ prema tome kako su okolnosti zahtevale, a s njima i svoje argo mente. Poluizgladnela i onesposobljena, upečatljiva je kao i uvek. U oba prikaza, ona ostavlja Oktavijana potpuno zbunjenog.
Ne uspevajući molbama da izazove Oktavijanovo sažaljenje Kleopatra izvlači svoj najveći adut. Sastavila je popis svog blaga, koje ustupa Oktavijanu, na izvestan način se predajući. Dok Oktavijan čita spisak, oglašava se jedan od Kleopatrinih slugu: u takvoj situaciji niko se nije mogao pokazati u najboljem izdanju. Seleuk mora da primeti da je Kleopatra izostavila nekoliku dragocenih predmeta. Pred Oktavijanom on optužuje svoju kraljicu da je „neke od njih ukrala i sakrila“. Na te reči Kleopatra je skočila s ležaja, „zgrabila ga za kosu i zasula ga udarcima po licu“. Ne uspevajući da prikrije osmeh, Oktavijan prilazi da je zaustavi. Njen vesti odgovor predstavlja klasičnu Kleopatru, punu lukave prefinjenosti: „Ali zar nije čudovišno, Cezare, da mi, kad si se udostojio da me posetiš u ovako čemernom stanju, jedan od mojih robova prebacuje što sam sačuvala nekoliko ženskih ukrasa – ne za sebe, zaista, nesrećna kakva jesam – već da bih mogla da poklonim poneku sitnicu Oktaviji i tvojoj Liviji, nadajući se da ćeš mi njihovim posredovanjem ukazati više blagosti i samilosti?“ I Dion opisuje kako Kleopatra posredno pominje Oktavijanovu ženu i sestru, mada ne u sceni dostojnoj komične opere. Prizivajući žensku solidarnost, Kleopatra obećava da će sačuvati nekoliko posebno dragocenih dragulja za Liviju. U nju polaže velike nade. Oba razgovora puna su pritvornosti i farse, lažnih obećanja i osećanja. Ostavljajući različite pojedinosti po strani, sve je to prevara i gluma. Oktavijan svakako namerava da Kleopatru provede ulicama kao zarobljenicu, mada se pretvara da to neće uraditi. Kleopatra to podozreva, ali se pravi kako pokazuje volju za životom. Ona nema nameru da se u okovima vraća u grad u kome je jednom stanovala kao Cezarov počasni gost. Za nju je takvo poniženje „gore od hiljadu smrti“. Dobro je znala šta Rim namenjuje zarobljenim vladarima. Ako bi poživeli, to bi bilo u rimskim tamnicama. Helenistički vladari su se u njima već ubijali – ili ludeli. Veoma zadovoljan pominjanjem Livije, Oktavijan ostavlja Kleopatru razuveren i nastojeći da razuveri nju, obećavajući joj da će se s njom „postupati dostojanstvenije nego što bi mogla da očekuje“. Potom je otišao, zadovoljan, „pretpostavljajući da ju je prevario, ali zapravo prevaren“.
Kleopatra je ipak osvojila još jednog muškarca, ali sudbina nije htela da to bude Oktavijan.

Među njegovom pratnjom našao se i mladi aristokrata po imenu Kornelije Dolabela. Plutarh nam kaže da je Dolabela gajio „izvesnu nežnost“ prema Kleopatri; moguće je da je to osećanje bilo sličnije sažaljenju. Ona ga je molila da je izveštava o svemu što se dešava. Dolabela je pristao. Devetog avgusta poslao joj je poruku. Oktavijan namerava da se zaputi nazad za tri dana. Kleopatra i njena deca treba da putuju sa njim. Kleopatra je odmah poslala poruku Oktavijanu. Srne li da prinese žrtve Antoniju? Njena molba je uslišena. Sledećeg jutra u nosiljci je odnesena do njegove grobnice; s njom su bile Ira i Karmijan. Na grobu, Plutarh opisuje srceparajuću jadikovku, retoričku vežbu primereniju grčkoj tragediji nego helenističkoj istoriji; on je već deset poglavlja iza Antonija, svog navodno glavnog junaka, i potpuno zanesen ovom svojom slučajnom temom. Padajući na njegov grob i grleći ga, Plutarhova Kleopatra objašnjava svom mrtvom ljubavniku da je sada zatočenica. Suze joj naviru na oči. Tako je „brižljivo čuvana da ne mogu ni udarcima ni posekotinama da naružim ovo svoje telo, i tako pažljivo nadzirana da bih mogla da uveličam pobedu nad tobom“. Ništa ih u životu nije moglo razdvojiti, ali će ih smrt razdvojiti. Antonije je ispustio dušu u njenoj zemlji, a ona će, „čemernica“, u njegovoj. Bogovi sa nebesa su im okrenuli leđa. Ako pak bogovi zagrobnog života imaju kakvu moć, ona moli Antonija da im se obrati za pomoć. Mogu li je poštedeti stupanja u povorci u slavu pobede nad njim? Preklinjala ih je da je sakriju i sahrane u Egiptu s njim, „jer od svih mojih bezbrojnih nedaća nijedna nije strašnija i teža nego ovo kratko vreme koje sam proživela bez tebe“. U ovoj sceni malo je osvetoljubivosti a mnogo osećanja; Plutarhova Kleopatra umire zbog ljubavi pre nego zbog mržnje. Okitivši njegov grob cvećem i izljubivši ga, u oblaku tamjana, ona nežno saopštava Antoniju da su to poslednje žrtve koje mu može prineti.
Po povratku u mauzolej tog popodneva ona naređuje da joj se pripremi kupka. Posle toga zavalila se za stolom, gde je uživala u obilnom obroku. Krajem dana na vratima se pojavio sluga s korpom smokava, donesenih sa sela. Stražari su je pažljivo pregledali. Egipatske smokve bile su neobično slatke; Rimljani su se divili tom sočnom voću. Putnik ih je sa osmehom ponudio svima, posle čega su ga pustili u grobnicu. Nešto kasnije, Kleopatra je zapečatila pismo koje je već ranije pripremila. Potom je pozvala Epafrodita. Da li bi mogao da napusti svoju stražarsku dužnost tek toliko da odnese Oktavijanu pismo? Tiče se jedne sitnice; ništa hitno. Epafrodit je izašao i zaputio se ka Oktavijanu. Kleopatra je potom otpustila svu svoju pratnju sem Ire i Karmijan. Tri žene su za sobom zatvorile vrata mauzoleja; reze i rešetke su verovatno skinute kada je iz mauzoleja odneseno blago. Ako to već ranije nisu učinile, sluškinje su sada odenule Kleopatru u svečanu odeću, kojoj su dodale i znamenja njenog položaja, faraonski kukasti štap i bič. Oko glave su joj vezale dijademu sa trakama što su joj visile niz vrat.
Oktavijan je otvorio pismo – nije mogao biti daleko, najverovatnije u palati – i pročitao Kleopatrinu usrdnu molbu da bude sahranjena pored Antonija. Odmah je pogodio šta se dogodilo. Zaprepašćen, u žurbi je odmah krenuo tamo, zatim se predomislio – bio je sav usplahiren – i poslao glasnike da vide šta se dešava. Oni su pohitali u mauzolej, ispred kojeg su stajali Oktavijanovi stražari, ništa ne sluteći. Zajednički su provalili unutra. Zakasnili su. „Zlo je“, kaže nam Plutarh, „izvedeno hitro.“ Kleopatra je ležala na zlatnom ležaju, verovatno u egipatskom stilu, s nogama u obliku lavljih šapa i ukrašenom lavljim glavama. Raskošno i kraljevski doterana, u „svojoj najlepšoj odeći“, u rukama je stezala kraljevski štap i bič. Bila je savršeno spokojna i već mrtva, dok je Ira kraj njenih nogu bila na samrti. Omamljeno posrćući i jedva se držeći na nogama, Karmijan je nespretno pokušavala da namesti dijademu na Kleopatrinom čelu. Jedan od Oktavijanovih ljudi besno je prasnuo: „Lepo izvedeno, Karmijan!“ Imala je tek toliko snage da mu uzvrati svojim poslednjim rečima. Sa odvažnošću kojom bi se njena gospodarica mogla podičiti, uspela je da izgovori: „Zaista lepo, kao što dolikuje potomku tolikih silnih kraljeva“, pre nego što se i sama stropoštala kraj svoje kraljice.
Niko ne bi mogao poreći Karmijanin epitaf. (Niti ga pak poboljšati. Šekspir ga je preuzeo od reči do reči.) „Hrabrost u nevolji zavređuje veliko poštovanje čak i među neprijateljima“, primećuje Plutarh, a u Oktavijanovom logoru zavladalo je opšte divljenje i žalost. Kleopatra je pokazala ogromnu hrabrost. Kako je izvela svoj poslednji podvig, nije sasvim jasno. Oktavijan je imao utisak – ili je barem odavao utisak – da se ubila uz pomoć otrovnice. Stigavši na lice mesta posle svojih glasnika, pokušao je da vrati Kleopatru u život. Pozvao je Psile, Libijce za koje se verovalo da poseduju čudesnu otpornost na zmijski otrov. Pričalo se da po ukusu mogu da odrede vrstu zmije koja je ujela žrtvu; i da su, mrmljajući čarolije i isisavajući ranu, u stanju da izvuku smrt iz već ohlađenog leša. Psili koji su klečali nad Kleopatrom nisu uspeh da izvedu čudo. Nisu uspeh da vrate egipatsku kraljicu u život. To i nije bilo tako čudno. Ni Dion ni Plutarh nisu uopšte bili sigurni da ju je ubila zmija, koja se svakako uvukla u priču kasnije nego u Kleopatrin život, u korpi sa smokvama. Čak ni Strabon, koji je stigao u Egipat ubrzo posle njene smrti, nije sasvim poverovao u to.
Mnogo je razloga zbog kojih nije naročito verovatno da je Kleopatra upotrebila guju, ih egipatsku kobru, da se ubije. Žena poznata po svojim jasnim odlukama i pažljivom planiranju sigurno bi se ustručavala da svoju sudbinu poveri divljoj zveri. Imala je mnogo bržih i bezbolnijih načina za to. Takođe, bilo bi pomalo suviše prigodno ubiti se uz pomoć kraljevskog simbola Egipta; značaj zmije je pre simbolički nego praktičan. Čak ni najpouzdanija kobra ne može ubiti tri žene jednu za drugom, dok je guja poznata kao izrazito spora. Egipatska kobra, koja se kočoperi, sikće i izdiže se do veličanstvenih metar i osamdeset centimetara, teško bi se mogla sakriti u korpu sa smokvama, ih pak dugo ostati skrivena u njoj.
Takva mogućnost je suviše zahtevna a korpa premala. Verovatnije je da je upotrebljen otrov, kao što naizgled nagoveštava Plutarh pominjući Kleopatrine eksperimente. Najverovatnije je progutala otrovni napitak – Sokratova kombinacija kukute i opijuma verovatno bi dobro poslužila – ili je pak upotrebila otrovnu mast. Hanibal je pribegao otrovu kada je, sto pedeset godina ranije, bio priteran uza zid; Mitridat je pokušao isto. Kleopatrin stric, kiparski kralj, znao je tačno šta treba da ima pri ruci kada su ga pedeset osme godine posetili Rimljani. Pretpostavljajući da je umrla od istog uzroka kao Karmijan, i pretpostavljajući da je umrla u stanju u kakvom je zatečena, Kleopatra nije mnogo patila. Nije bilo jezivih grčeva, kakve bi otrov kobre morao izazvati. Dejstvo ovog otrova bilo je pre narkotično nego grčevito a smrt mirna, brza i suštinski bezbolna. „Pravu istinu”, objavljuje Plutarh o čije se reči mnogi vekovima oglušuju, „niko ne zna.“
Odbačena gotovo dve stotine godina, zmija se ipak grčevito drži priče. Kleopatrina guja je trešnjevo stablo antičke istorije, pogodnost, prečica, božji dar za slikare i vajare već vekovima. Ona donosi poetski smisao i umetnički duh. (Kao i razgolićene grudi, kojih u originalnoj priči takođe nema.) A zmija je odmah počela da se umnožava: Horacije u svojoj odi pominje „oštrozube zmije”. Vergilije, Propercije i Marcijal pošli su njegovim stopama. Zver nad zverima pojavljuje se u svim ranim verzijama priče. Oktavijan je dodatno potkrepio taj detalj unevši u svoj trijumf prikaz Kleopatre sa zmijom. Ne samo da je zmija bila moćan egipatski simbol, budući da su kobre milenijumima krasile čela faraona, već su zmije često prisutne i na Izidinim kipovima. Uvukle su se i u Dionisov kult. Ostavljajući ikonografiju po strani, lako je uvideti šta se želi postići predstavljajući ženu zajedno sa zmijom. Majka Aleksandra Velikog – jedna od najsmrtonosnijih i najmahnitijih makedonskih princeza u istoriji – držala je zmije kao ljubimice. Njima je plašila muškarce. Pre nje, tu su bile i Eva, Meduza, Elektra i Erinije; kad se žena udruži sa zmijom, odnekud preti moralna oluja. Oktavijan je možda to pitanje zauvek zapleo pozivajući Psile. Upravljao je istorijskim zapisima jednako odlučno kao što se pričalo da je upravljao svojim mladićkim seksualnim nagonima. Veoma je verovatno da nas je, vekovima, upućivao u pogrešnom pravcu.
To je možda uradio namerno. Postoji i drugačija verzija Kleopatrine smrti; već je odavno jasno da nam možda nešto nedostaje, da jedna farsa od desetog avgusta možda samo prikriva drugu i da najčuvenija scena na samrtnom odru u istoriji možda uopšte nije bila onakva kakva izgleda. U najranijem proznom prikazu, „Kleopatra je prevarila budnost svojih čuvara“ da bi nabavila guju i inscenirala svoju smrt. Oktavijan je iznerviran, besan što mu je iskliznula kroz prste. Međutim on je imao brojnu i vrlo vernu poslugu. U avgustu mesecu malo bi se ko u Aleksandriji usudio da odbije saradnju s njim, kao što je pokazao i Kleopatrin poslužitelj. Oktavijan je bio jednako nemaran koliko je Kleopatra bila naivna; čovek koji je na svojim pismima beležio i datum i vreme ne bi dozvolio da mu zarobljenica izmakne iz ruku. Kada ju je Oktavijan ostavio osmog avgusta, možda je zapravo on obmanuo Kleopatru ostavljajući je u uverenju da je obmanut, i suštinski pripremio njenu smrt. On ne bi dozvolio da ga nadmudri jedna žena – osim, naravno, ako bi alternativa bila još štetnija. Kleopatra je bila jednako neugodan zatočenik kao i neprijatelj. Oktavijan je prisustvovao trijumfima iz četrdeset šeste godine. Čak je i jahao u jednom od njih. Znao je kakvo je saosećanje tom prilikom izazvala Kleopatrina sestra. Javno je osudio Marka Antonija što je paradirao Artavazdom u okovima. Takvo ponašanje, prigovorio je Oktavijan, ruši ugled Rima. U Kleopatrinom slučaju, postojala je još jedna nezgodna okolnost: ta zatočenica bila je ljubavnica božanskog Cezara i majka njegovog sina. U očima nekih čak i boginja. Moglo joj se verovati da će mirno poživeti do kraja života u nekom zabačenom azijskom kraju otprilike koliko i njenoj mlađoj sestri. Dva puta je Kleopatra pokušala da se ubije. Bilo je jasno da će, osim ako ne bude netremice čuvana, pre ili kasnije i uspeti u tome.
Oktavijanu je preostalo da proceni šta je veća sramota: da ga nadmudri žena, ili da se vrati u Rim bez glavnog negativca. Nije bilo lako odmeriti osetljivost njegovih sunarodnika. Ponekad su decu poraženih kraljeva dočekivali pogrdama i podsmehom. Ponekad bi ta nevina bića delovala sasvim suprotno, izazivajući suze i nelagodu. Kleopatra je bila proglašena državnim neprijateljem, ali i njena statua je sasvim dobro mogla poslužiti umesto nje u trijumfu, kao što su služile i statue rimskih neprijatelja u prošlosti. Mada je njena smrt donekle umanjivala slavu, takođe je uklanjala i bezbroj komplikacija. Oktavijan je možda radije bio spreman da Kleopatru skloni sa scene u Aleksandriji nego da rizikuje da napravi pogrešan korak u Rimu. Iskreno se plašio da bi ona mogla uništiti svoje blago, ali se nije toliko plašio da će ona uništiti sebe, pa joj je u tome možda čak i pomogao. Mladi Dolabela je u tom slučaju bio samo pion u Oktavijanovoj igri. Na kraju krajeva, malo je verovatno da bi se neko od njegovih starešina odvažio da se sprijatelji s Kleopatrom. A Oktavijan, zapravo, nije pošao iz Aleksandrije dvanaestog avgusta kako ju je Dolabela žustro upozoravao. Moguće je da joj je poslao poruku – možda još zloslutniju – samo da bi ubrzao tok događaja. I Dion i Plutarh ukazuju na Oktavijanova naređenja da Kleopatra treba da bude sačuvana živa umesto na saučesništvo u njenoj smrti. To međutim ne znači da ga nije bilo. Četvrta žrtva desetog avgusta tridesete godine možda je bila istina.
(Protivargumenti glase otprilike ovako: Kleopatra je pokušala da se nasmrt izgladni i da se ubije bodežom. Zašto bi Oktavijan sprečio te pokušaje, mučeći je pretnjama u vezi s njenom decom? Između Antonijeve i Kleopatrine smrti prošlo je devet dana. Svakako bi bilo jednostavnije da ju je odmah uklonio? Na kraju krajeva, već se zaklela da će umreti sa Antonijem. Sigurno je znala i za Oktavijanovu nevolju; znala je isto tako dobro kao i on kakve je reakcije izazvala njena sestra. Možda je rizikovala, računajući na to da se Oktavijan neće usuditi da paradira rimskim ulicama njome i njenom decom, koja su i sama bila napola Rimljani. Čini se da je vest o Kleopatrinoj smrti iskreno i netipično iznervirala Oktavijana. Nije se mnogo hvalio milošću koju joj je ukazao, kao što bi se moglo očekivati i kao što je obično radio. Umesto toga, u svojim memoarima se hvalio kako su brojni kraljevi – i devetoro kraljevske dece – u tri trijumfa stupali pred njegovim dvokolicama. Nijedan budući istoričar, čak ni oni neskloni Oktavijanu, ne usuđuje se da nagovesti njegovo saučesništvo, mada bi se moglo tvrditi kako je do tada slučaj već bio zaključen, a istina od početka poznata samo malobrojnima. Na kraju nam samo ostaje da se vrtimo ukrug. Najbolje što se može reći o njenom poslednjem činu jeste da je Kleopatra postupila junački u veličanstvenoj sceni koja bi, iz više razloga, mogla biti neistorijska i koja je svakako, bar delimično, izmišljotina njenog protivnika. Ostaje nam samo čudna uteha: smrt Aleksandra Velikog je dobro dokumentovana, a ipak krajnje zagonetna.)
Plutarh kaže da je desetog avgusta uveče Oktavijan bio rastrzan između dva različita osećanja. Bio je istovremeno „ozlojeđen zbog smrti te žene“ i zadivljen „njenim veličanstvenim duhom“. I kod Diona je Oktavijan zadivljen i pokazuje saosećanje, iako je „veoma ožalošćen“ zbog sebe samog. Slava njegovog trijumfa biće umanjena. Neko je, mada nije sasvim jasno ko, stvorio junakinju. Kleopatrina smrt je bila časna, dostojanstvena, primerna. Sprovela ju je sama, ponosna i nesalomiva do kraja. Po rimskim merilima, konačno je nešto izvela kako treba; napokon joj je služilo na čast što se suprotstavlja očekivanjima svoga pola. Žene u rimskoj istoriji neizbežno dobijaju poene kada progutaju vreli ugalj ili se obese za kosu ili skoče s krova, ili predaju okrvavljene bodeže mužu u ruke, s dve tihe reči ohrabrenja: „Ne boli.“ (I grčku scenu prekriva mnoštvo ženskih leševa, s tim što u grčkoj drami žene imaju i poslednju reč.) Odmah su se pojavili hvalospevi. U odi napisanoj ubrzo posle njenog samoubistva, Horacije prekoreva Kleopatru zbog njene nepromišljenosti i ambicija, ali je na kraju ipak hvali. „Nije bila kukavica, ta žena“, zaključuje on, diveći se njenom britkom umu, spokojnom držanju, hrabrosti. Moglo bi se reći da je Kleopatrin poslednji čin bio i najprefinjeniji. Tu cenu je Oktavijan vrlo spremno platio. Njena slava bila je i njegova slava. Uzvišeni protivnik je dostojan protivnik.
Oktavijan je naredio da Kleopatra bude sahranjena „s kraljevskom raskoši i počastima“. U suprotnom bi se izložio opasnosti da uvredi Aleksandrijce, koji su bez sumnje javno ožalili svoju kraljicu, uprkos prisustvu Rimljana. Po Plutarhu, Oktavijan je poštovao i njen zahtev da bude sahranjena kraj Antonija. Ira i rečita Karmijan takođe su sahranjene kako dolikuje, sa svojom kraljicom. Nije jasno da li su njih tri bile mumificirane. Njihov raskošni zajednički spomenik sigurno je bio skupoceno i živopisno ukrašen, kao i kraljevske grobnice Kleopatrinih predaka, sa izvesnim rimskim obrtima u ikonografiji. Po jednom opisu, statue Ire i Karmijan stajale su ispred njega kao na straži. Plutarh nagoveštava da je Kleopatra sahranjena u centru Aleksandrije, s prethodnim Ptolemejima. Oktavijan je naredio da se završi i njen mauzolej, što je verovatno obavljeno u pokorenom gradu, zanemelom od neizvesnosti; Aleksandrijci su sad bili rimski podanici. To što se Kleopatrin spomenik nalazio pored Izidinog hrama praktično znači da se mogao nalaziti bilo gde.

Prema najnovijoj teoriji, poslednje počivalište Antonija i Kleopatre nalazi se oko trideset kilometara zapadno od Aleksandrije, na sunčanim obroncima grada Taposiris Magna, s pogledom na Sredozemlje. Ni grobnica ni mauzolej (gotovo je sigurno da su to bila odvojena zdanja) nisu pronađeni.
Kleopatri je bilo trideset devet godina i vladala je skoro dvadeset dve, oko deceniju duže od Aleksandra Velikog, nasledivši od njega vladarsku palicu koju je nehotice prepustila Rimskom carstvu. Njenom smrću okončana je vladavina dinastije Ptolemeja.
Oktavijan je formalno pripojio Egipat Rimu trideset prvog avgusta. Njegova prva godina bila je Kleopatrina poslednja; onog dana kada je ušao u Aleksandriju vratio je kazaljke časovnika na novi početak od prvog avgusta. Obično se kaže da je Kleopatra spustila zavesu na jedno istorijsko razdoblje mada se, naravno, iz egipatske perspektive može reći i da je to uradio Antonije. Lako se zaboravlja da je on bio razlog Kleopatrine propasti u istoj meri koliko i ona njegove.
Do samog kraja ptolemejski učitelji su se pokazali kao prevrtljivi. Cezarion je tek bio stigao do luke na Crvenom moru kada ga je Rodon ubedio da se vrati u Aleksandriju, verovatno da bi pregovarao sa Oktavijanom umesto svoje majke. Antički svet je ponekad umeo da bude neprijatno skučen; Oktavijan nije smeo dopustiti svom rođaku da živi, niti pak izložiti sina božanskog Cezara u svom trijumfu. Čak i samo ime Cezarion predstavljalo je problem. Dodatno je smetala veoma razglašena proslava njegovog punoletstva. Oktavijanovi ljudi vratili su sedamnaestogodišnjaka u Aleksandriju, gde su ga ubili, možda čak i pošto su ga prethodno mučili. Budući da nisu predstavljali pravu pretnju, Aleksandar Helije, Kleopatra Selena i Ptolemej Filadelf odvedeni su u Rim sa Oktavijanom, gde ih je odgajila njegova uvek predusretljiva sestra. Odrasli su u njenoj velikoj, udobnoj kući, sa Antonijevim i Oktavijinim kćerkama i Antonijevom preživelom decom iz prvog braka. (Jotapa, verenica Aleksandra Helija, vratila se u Mediju svojoj porodici.) Godinu dana posle smrti svoje majke Kleopatrina preživela deca stupala su u Oktavijanovom trijumfu, što je svakako bio neobičan doživljaj za troje mladih ljudi za koje je Oktavijan tvrdio kako ih odgaja s jednakom pažnjom kao da su njegova rođena. Kleopatru Selenu kasnije je udao za Jubu II, koji je sa pet godina prikazan u Cezarovom afričkom trijumfu i posle toga odgajen i obrazovan u Rimu, gde se zainteresovao za istoriju. Muž i žena doživeli su slična iskustva i slična poniženja; oboje ih je rimski građanski rat pretvorio u siročad. Kao učen čovek i pesnik, Oktavijanov miljenik, Juba je sa svojom ženom poslat da vlada Mauritanijom (današnji Alžir). Kleopatrinoj kćerki je u to doba verovatno bilo petnaest godina, Jubi dvadeset i dve. U čast mladog kraljevskog para Oktavijan je oslobodio braću Kleopatre Selene, koja su možda takođe otputovala u zapadnu Afriku. Posle trijumfa, njih dvojicu zauvek gubimo iz vida.
Na prestolu Mauritanije Kleopatra Selena je nastavila da neguje majčino nasleđe; njeni novčići nose njen lik i natpis na grčkom. (Na Jubinim, natpis je na latinskom.) Par je zajednički preobrazio svoju prestonicu u centar kulture i umetnosti, s velelepnom bibliotekom. Mnoge egipatske skulpture – među njima jedna od trideset prvog jula tridesete godine, dan pre nego što je Oktavijan ušao u Aleksandriju – pojavile su se u toj oblasti, gde je Kleopatra Selena očigledno sakupila galeriju ptolemejskih bisti. Čuvala je vezu sa Izidom i svom sinu nadenula ime Ptolemej. Držala je i svete krokodile. Jedini Kleopatrin unuk za koga se zna, Ptolemej od Mauritanije, nasledio je Jubu dvadeset treće godine nove ere. Sedamnaeste godine svoje vladavine putovao je u Rim, na Kaligulin poziv. Obojica su vodili poreklo od Marka Antonija; bili su dalji rođaci. Rimski imperator s počastima je dočekao afričkog kralja, sve dok se Ptolemej jednog dana nije pojavio na gladijatorskim bitkama u osobito raskošnom purpurnom ogrtaču. Sve oči su bile uprte u njega, što se Kaliguli nije dopalo. Naredio je Ptolemejevo ubistvo, što je prigodan kraj dinastije koja je, od početka do kraja, ostala obeležena tom sjajnom, bleštavom bojom.62
Oktavijan je zatro svaki Antonijev trag, u Rimu kao i u Aleksandriji. Njegov rođendan, četrnaesti januar, proglašen je nesrećnim danom, kada se nije mogao obavljati nikakav javni posao. Prema ukazu Senata, imena „Marko“ i „Antonije“ nikada se više nisu smela udružiti. Odbačen je kao istorijska greška. Prepričavajući bitku kod Akcija, Oktavijan nije pominjao ni Antonijevo ni Kleopatrino ime. Osudio je na smrt nekoliko Antonijevih bliskih saradnika, između ostalih Kanida i rimskog senatora koji je nadzirao Kleopatrine radionice tekstila. Oni koji su se zaklinjali da će dati život sa Antonijem i Kleopatrom uglavnom su bili pošteđeni truda da to sami učine. I drugi njihovi saborci netragom su nestajali. Uticajni visoki sveštenik iz Memfisa – koji je rođen iste godine kao Cezarion i koji je bio blizak s Kleopatrom – tajanstveno je umro nekoliko dana pre nje. Bilo je veoma važno da u životu ne ostane niko ko bi mogao predstavljati autoritet, okupiti oko sebe ljude, obnoviti Kleopatrino kraljevstvo. Oktavijanovi ljudi skupili su ptolemejsko blago iz palate i naplaćivali po gradu kazne, izmišljajući prestupe usput. Kad bi ih mašta izdala, jednostavno bi zaplenili dve trećine žrtvinog imetka. Bila je to uljudna pljačka; Rimljani su od nje imali lepu korist. Oktavijan je iz Aleksandrije odneo prefinjene statue i dragocena umetnička dela koja su Antonije i Kleopatra pokupili po Aziji, vraćajući ih, uglavnom, u gradove kojima su pripadali. Nekoliko najboljih našlo se u Rimu, gde su najdragocenija umetnička dela već odavno poticala od pljačke Korinta u drugom veku. Sedamnaest godina posle Kleopatrine smrti Oktavijan je završio Cezareum, to faraonsko i grčko čudo, u svoju čast.
Kleopatra je imala mnogo saboraca, vernih kao što su to bile njene dvorske dame, o čijoj se odanosti mnogo pričalo u Aleksandriji. Nije bilo uobičajeno da sluškinja umre sa svojom gospodaricom. Oni koji su se nudili da ratuju za svoju kraljicu ostali su joj odani. Kleopatri su podanici bili verni: za vreme njene vladavine nije bilo pobuna. Aleksandrija je svakako bila u žalosti. Priređene su procesije, pojane himne i prinošene žrtve, gradom su sigurno odjekivale žalopojke i jadikovke dok su Aleksandrijke cepale odeću i busale se u grudi. Jedan sveštenik je, u ime domaćeg sveštenstva, ponudio Oktavijanu dve hiljade talenata da sačuva brojne Kleopatrine statue. Možda je i bila plemenita, ali je ipak bila mrtva; ponuda je bila suviše privlačna da bi je Oktavijan odbio. Istovremeno ga je poštedela i neprijatnog baktanja sa Izidom, koja je još izvesno vreme poštovana. Kleopatra je često bila nerazdvojna od te boginje; Oktavijan nije imao nameru da u nemirnoj Aleksandriji ruši verske kipove. Kleopatrini kipovi i njen kult poživeli su još stotinama godina, svakako zahvaljujući nepopustljivom otporu koji je do kraja pružala Rimljanima.
Oktavijan se nije dugo zadržao u Egiptu, koji je od tada postao rimska provincija, mada u nju nijedan istaknuti Rimljanin nije putovao bez posebne dozvole. Kao jedan od malobrojnih imperijalista u istoriji koji nije želeo da bude Aleksandar Veliki – sve bi za Kleopatru bilo drugačije da jeste – Oktavijan je bio više zainteresovan za sirovu moć nego za njena blistava obeležja. Na zgražanje Kleopatrinih bivših podanika, koji su se rado dičili ostacima njenih predaka, nije pokazao veliko zanimanje za egipatsku istoriju – dao im je na znanje da ga mrtvi Ptolemeji ne zanimaju previše. Odao je poštu samo Aleksandru Velikom, koji je tom prilikom izvađen iz svog sarkofaga. Priča kaže da je Oktavijan slučajno zakačio telo – možda je polagao cveće – otkinuvši tom prilikom komad mumificiranog nosa.
Budući da je bio podložan sunčanici – nikud nije išao bez šešira sa širokim obodom – Oktavijan nije mogao mnogo da uživa u blistavoj toploti aleksandrijskog avgusta. U jesen se povukao u Aziju. Kleopatrina smrt nikome nije toliko koristila kao Irodu, koji je ponovo ukazao gostoprimstvo Rimljanima na putu ka severu. Oktavijan mu je vratio dragocene gajeve palmi i balzamskog drveta i obalske gradove koje je Antonije poklonio Kleopatri, dodajući uz to i još neke teritorije. Irodovo kraljevstvo konačno je dobilo dimenzije koje su odgovarale njegovoj predusretljivosti. Novi rimski ljubimac među ne-Rimljanima, nasledio je i četiri stotine snažnih Gala koji su služili kao Kleopatrini telohranitelji. Njegov učitelj Nikolaj iz Damaska postao je i njegov bliski savetnik. Napisao je Irodovu dvorsku istoriju, na osnovu koje će raditi Josif – glavni izvor kad je reč o Kleopatrinom životu, koji je i sam na sredini karijere prišao Rimljanima. Na vlasti u Egiptu Oktavijan je kao prefekta ostavio Gala, koji će takođe otkriti da je tom provincijom teško upravljati – dvadeset devete godine potčinio je stanovnike oko Tebe, „večni užas svih kraljeva“ – a njihovo bogatstvo udaralo je u glavu. Prevazišao je svoja ovlašćenja, naručio suviše svojih statua, ispisao svoja velika dela na piramidama i, po optužbi Senata, izvršio samoubistvo.
Gotovo tačno godinu dana posle Kleopatrine smrti njena statua pronesena je u paradi ulicama Rima, poslednjeg i najveličanstvenijeg, trećeg dana Oktavijanovog trijumfa. Sa njom je niz Via Sakra potekla prava reka zlata, srebra i slonovače. Dion nam kaže kako je egipatska procesija nadmašila sve ostale „po dragocenostima i velelepnosti“. Iza kovčega srebra i zlata, punih kola nakita, oružja i umetničkih dela, živopisnih slika i zastava i poraženih vojnika, išli su kraljevski zarobljenici, desetogodišnji blizanci i šestogodišnji Ptolemej Filadelf u okovima. Kleopatra je prikazana na samrtnom odru, u vidu gipsane ili obojene skulpture, s gujom od koje je možda sve počelo. Okružen svojim zapovednicima, Oktavijan je u purpurnom ogrtaču išao za njima. Kleopatra je pogrešila u jednoj proceni: u povorci je bilo uočljivo Antonijevo odsustvo. U drugoj je, pak, bila u pravu: jedini vladar koji nije išao u toj povorci, Antonijev saveznik, bio je uskoro potom pogubljen. Grad je blistao od egipatskog plena; tone ptolemejskog srebra i zlata, oklopa i posuđa, kruna i štitova, nameštaja ukrašenog draguljima, slika i kipova, doplovili su sa Oktavijanom, kao i nekoliko krokodila. Neko je u povorku ubacio i tromog nilskog konja i nosoroga. Oktavijan je sada mogao dopustiti sebi da bude velikodušan i neštedimice je delio poklone. Egipatska pobeda proslavljena je s posebnim oduševljenjem, ne samo zbog obilja sredstava. Trebalo je prikriti građanski rat.
Kleopatrina statua ostala je na Forumu. Bilo je to najmanje što je Oktavijan mogao da učini za ženu čiji su zlatni ležajevi i pehari ukrašeni draguljima finansirali njegovu karijeru. Kleopatra mu je omogućila da ispuni sve svoje obaveze. Obezbedila je Rimu napredak. Sredstva koja je Oktavijan uložio u privredu bila su tolika da su cene skočile. Interesne stope su se utrostručile. Kako zaključuje Dion, Kleopatra se pobrinula da se „Rimsko carstvo obogati i njegovi hramovi ukrase“. Njena umetnička dela i obelisci ukrasili su rimske ulice. Iako potpuno poražena, ipak je proslavljena, lepotom stranog grada. Sa tim bogatstvom pojavio se i talas egiptomanije. Rim su preplavile sfinge, nakostrešene kobre, sunčevi diskovi, listovi akanta, hijeroglifi. Cvetovi lotosa i grifoni krasili su čak i Oktavijanovu radnu sobu. Kleopatri je ukazana još jedna posredna počast: za njom je u Rimu osvanulo zlatno doba žena. Supruge i sestre visokog roda odjednom su dobile ulogu u javnom životu. Pregovarale su s izaslanicima, savetovale muževe, putovale po inostranstvu, naručivale hramove i skulpture. Postale su uočljivije u umetnosti i u društvu. Pridružile su se Kleopatri na Forumu. Nijedna Rimljanka nikad neće dostići uzvišeni status niti uživati u povlasticama bez presedana kakve su imale Livija i Oktavija, zahvaljujući jednoj strankinji kojoj su poslužile kao protivteža. Livija je prikupila silnu imovinu, između ostalog teritorije u Egiptu i gajeve palmi u Judeji. Oktavija će ući u istoriju kao suprotnost Kleopatri, izrazito skromna, mudra i pobožna.
Kleopatra je, takođe, unapređena od izgovora do međaša. Ako biste tragali za datumom koji označava početak modernog sveta, njena smrt bi najbolje odgovarala tom opisu. Sa sobom je odnela kako četiri stotine godina staru rimsku republiku, tako i helenističko doba. Oktavijan će izvesti jednu od najvećih varki i jedan od najvećih obrta u istoriji; obnovio je republiku u punom sjaju i to – kao što će desetak godina kasnije postati očigledno – kao monarhiju. Poučen Cezarovim primerom, radio je to neupadljivo. Oktavijan nikada nije bio „kralj“, uvek „princeps“, ili „prvi građanin“. Za titulu koja je istovremeno bila dovoljno uzvišena i lišena svakog monarhističkog prizvuka, obratio se Kleopatrinom nekadašnjem prijatelju Planku, onome koji je glumio morsku nimfu. Plank je skovao naziv Augustus, označavajući da je čovek ranije poznat pod imenom Gaj Julije Cezar više od čoveka, da je uzvišen i poštovan.
Ima neke ironije u tome što je zapad ubrzo počeo da podseća na Kleopatrin istok, tim pre što je Oktavijan predstavljao Kleopatru kao pretnju Republici, što ona nikada nije nameravala da postane. Oko Oktavijana se okupio svojevrsni dvor. On se posvađao sa skoro svim bliskim članovima svoje porodice. Rimski imperatori postali su bogovi. Slikani su u vidu Serapisa, po uzoru na Antonija koji je predstavljan kao Dionis, i bez obzira na tvrdnje asketizmu, lako su se zaodevali ogrtačem raskoši. Mada se pričalo da je Oktavijan pretopio Kleopatrino čuveno zlatno posuđe, helenistička velelepnost je ipak prevladala. „Jer, prikladno je da mi, koji vladamo nad mnogima“, objašnjavao je jedan Oktavijanov savetnik, „nadilazimo sve ljude u svemu, a takav sjaj, takođe, na izvestan način kod naših saveznika budi poštovanje prema nama, dok neprijatelje ispunjava strahom.“ Savetovao je Oktavijana da ne štedi. Rim je postao novo tržište luksuzne robe. Razvili su se zanati i industrija. Uvija je imala više od hiljadu ličnih slugu. Oktavijan se toliko divio Kleopatrinom veličanstvenom mauzoleju da je u Rimu sebi izgradio sličan; Aleksandrija ima velike zasluge u preobražaju Rima iz grada opeke u grad mermera.63 Oktavijan je umro u sedamdeset šestoj godini kod kuće, u svojoj postelji, kao jedan od malobrojnih rimskih careva koje nisu ubili bliski rođaci, što je još jedan vid helenističkog nasleđa. Pošto je vladao četrdeset četiri godine – dva puta duže od Kleopatre – imao je dovoljno vremena da preoblikuje događaje koji su ga doveli na vlast.64 I on je imao razloga da primeti kako „nijedan visoki položaj nikada nije pošteđen zavisti i izdaje, a kraljevski najmanje od svih“. Neprijatelji jesu bili loši, ali bi se moglo reči da su prijatelji bili još gori. Takav položaj je, zaključio je on, zaista grozan.
Prekrajanje istorije počelo je gotovo odmah. Ne samo da je Marko Antonije nestao iz svih zapisa, već se i bitka kod Akcija volšebno preobrazila u veliki sukob, slavnu pobedu, istorijsku prekretnicu. Sve se menjalo od kraja ka početku. Avgust je spasao zemlju od velike opasnosti. Razrešio je građanski rat i ponovo uspostavio svetski mir posle čitavog veka nemira. Vreme je počelo iznova. Kada čitate zvanične istorijske zapise, čini se da je s njegovim povratkom čitavo Italijansko poluostrvo zablistalo – posle mukotrpnog, pepeljastosivog veka nasilja – u tehnikoloru, kao da su usevi, zlatni i sočni, odjednom iznikli na poljima. „Zakonima je vraćena važnost, sudovima autoritet a senatu dostojanstvo“, tvrdi Velej, gotovo doslovno navodeći stavke s kojima je Cezar trebalo da se saglasi četrdeset šeste. Avgustov ego ugrađen je u kalendar, gde je ostao do dana današnjeg obeležavajući pad Aleksandrije i spas Rima od strane opasnosti.65 Kalendari iz tog doba opisuju taj datum kao dan kada je Oktavijan oslobodio Rim „najveće pogibelji“.

Kleopatra je posebno ocrnjena; istoriju su pisali preletači, među kojima su prvi bili Delije, Plank i Nikolaj iz Damaska. Godine posle Akcija bile su doba stvaranja uzvišenih hvalospeva i mitova. Oktavijanova vladavina poklopila se i sa nastankom latinske književnosti; Kleopatrin usud bio je da nadahne njegove velike pesnike, koji su rado isticali njenu sramotu, jezikom neprijateljskim prema njoj i svemu što je ona predstavljala. Horacije je kitnjastim frazama pisao o Akciju. Kao prvi koji veliča slavnu Oktavijanovu pobedu, uradio je to još dok je Kleopatra grozničavo branila Aleksandriju. On slavi njen poraz još pre nego što se dogodio. Vergilije i Propercije spremno su dočekali pobedu nad Egiptom, čime su i guja i Kleopatrina ubitačnost već okamenjeni. U svakom prikazu Antonije beži iz bitke kod Akcija zbog Kleopatre. Ona je zgodno ilustrovala jednu od Propercijevih omiljenih teza; zaljubljen muškarac je bespomoćan muškarac, sramno potčinjen svojoj ljubavnici. Čini se da Oktavijan spasava Rim i od takvog zla. Obnovio je prirodni poredak: muškarci vladaju ženama, a Rim svetom. U oba slučaja, Kleopatra je ključni lik u priči. Vergilije je napisao Enejidu deceniju posle Kleopatrine smrti; u njoj je zmije prate čak i kod Akcija. Nipošto nije mogla dobro proći u delu koje je naglas čitano i Avgustu i Oktaviji, što je bio slučaj sa odlomcima te epske poeme. Što se svega ostalog tiče, njenu priču uobličiće Rimljanin koga je srela samo jednom, u poslednjoj nedelji svog života, i koji ju je izdigao do visina pogibeljnog neprijatelja, gde su je potom obavile guste magle i mutni mitovi. Kleopatra se ubraja među gubitnike koje istorija pamti, ali iz pogrešnih razloga.66 Svi tvorci mitova svrstali su se na istoj strani. U narednom veku, uticaj orijenta i emancipacija žena ostaće glavne teme satiričara.
I posle Kleopatrine smrti njena se sreća menjala nabolje i nagore jednako dramatično kao i za njenog života. Smatralo se da je njena moć poticala iz njene seksualnosti, iz očiglednih razloga; kako je primetio jedan od Cezarovih ubica: „Koliko ljudi više pažnje poklanjaju svojim strahovima nego svom pamćenju!“ Uspeh žene oduvek je radije pripisivan lepoti nego pameti, i svođen na njen seksualni život. Protiv moćne čarobnice nema odbrane. Protiv žene koja hvata muškarca u zamku svoje zmijske inteligencije – i vezuje ga niskama bisera – trebalo bi, barem, da postoji nekakav protivotrov. Kleopatra deluje opasnije kao mudrac nego kao zavodnica; manje uznemiruje uverenje da je fatalno privlačna nego fatalno inteligentna. (Menandrovu izreku iz četvrtog veka – „Muškarac koji uči ženu da piše trebalo bi da zna da daje otrov guji“ – učenici su prepisivali još stotinama godina posle njene smrti.) Takođe, priča tako bolje zvuči. Propercije određuje njen ton. Za njega je Kleopatra bila pohotna zavodnica, „kraljica bludnica“, kasnije „žena nezasite seksualnosti i nezajažljive pohote“ (Dion), putena grešnica (Dante), „kurva istočnjačkih kraljeva“ (Bokačo), primer grešne ljubavi (Drajden).67 Propercije tvrdi da se parila sa svojim robovima. Jedan Rimljanin iz prvog veka će (lažno) tvrditi kako „drevni pisci neprestano pominju Kleopatrinu nezajažljivu požudu“. U jednom antičkom prikazu kaže se kako je bila toliko pohotna da je „često izigravala prostitutku“. (Takođe je, istovremeno, toliko lepa i opasna da su „mnogi muškarci kupovali noći s njom po cenu svog života“.) Po proceni jedne žene iz devetnaestog veka, bila je „zanosna veštica“. Florens Najtingejl ju je nazvala „tom gnusnom Kleopatrom“. Priča se da je Sesil B. De Mil, nudeći joj ulogu u filmu, upitao Klodet Kolber: „Da li bi želela da postaneš najveća grešnica u istoriji?“ Kleopatra igra istaknutu ulogu čak.i u knjizi iz 1928. godine pod naslovom Grešnici kroz vekove (Sinners Down the Centuries). Ona sama ne može se meriti s legendom.
Lično neizbežno pobeđuje nad političkim, a erotika nad svim ostalim: pamtićemo da je Kleopatra spavala s Julijem Cezarom i Markom Antonijem i dugo pošto zaboravimo Staje time postigla, da je održala ogromno, bogato, gusto naseljeno carstvo tokom njegovog tegobnog sumraka, u ime jedne ponosne i uzvišene dinastije. Ostaje upamćena po tome što je zavela dvojicu najvećih muškaraca svoga doba, dok je njen zločin u tome što je sklapala ista onakva „lukava i sumnjiva“ bračna partnerstva u kakva je ulazio svaki moćan muškarac. Ona je to radila u obrnutom pravcu i u svoje ime; zbog toga je proglašena perverznom, društveno štetnom i protivprirodnom ženom. Svemu tome dodala je još nekoliko grehova. Postizala je da se Rim oseća neotesano, nesigurno i siromašno, što je, i ne računajući seksualnost, dovoljan razlog za nervozu. Izvesno vreme lebdela je u antičkoj mašti prvenstveno kao svojevrsno upozorenje. Pod Avgustom je ustanova braka dobila novi sjaj, što je takođe u lošem svetlu prikazivalo Kleopatru, rušiteljku, svojeglavu brakolomnicu.
Izazivala je prezir i zavist u podjednakoj i podjednako zastrašujućoj meri; njena priča sazdana je koliko od mašte toliko i od muških strahova. Od Plutarha je potekla najveća istorijska ljubavna priča, mada Kleopatrin život nije bio ni tako živopisan niti tako romantičan kako je kod njega prikazan. A za fatalnu ženu proglašena je dvostruko. Da bi bitka kod Akcija postala bitka nad bitkama, Kleopatra je morala biti „divlja kraljica“, koja želi da sruši Rim. Da bi se predstavilo kako je Antonije podlegao nečemu drugom a ne kolegi Rimljaninu, Kleopatra je morala postati razoružavajuća zavodnica „koja ga već beše upropastila i želela je da ga uništi do kraja“. Teško je reći gde se završava osveta a počinje divljenje. Njena moć je od samog početka prenaglašena, jer se – zbog istorijskih interesa jednog čoveka – moralo činiti da je ona svela drugoga na bednog roba. Istina je da je bila savesna kćerka koja je volela svog oca, patriotkinja i zaštitnica, rani nacionalista, simbol hrabrosti, mudar vladar čeličnih nerava, i da je umela majstorski da se predstavi. Nije istina da je izgradila aleksandrijski svetionik, da je umela da pravi zlato, da je bila idealna žena (Gotje), mučenica ljubavi (Čoser), „neozbiljna devojčica“ (Šo), Hristova majka. Jedan koptski biskup iz sedmog veka nazvao ju je „najuzvišenijom i najmudrijom ženom“, slavnijom od svih kraljeva koji su joj prethodili. Oni koji su joj naklonjeni govore kako je Kleopatra umrla zbog ljubavi, što takođe nije sasvim tačno. U krajnjoj liniji svi su, od Mikelanđela do Žeroma, od Korneja do Brehta, dali svoj sud o njoj. U renesansi je postala opsesija, u romantizmu i više od toga. Nadahnula je i Šekspira, koji joj je podario svoju najveću žensku ulogu, najraskošniju poeziju, čitav poslednji čin bez Antonija, i, po mišljenju jednog kritičara, živahni prikaz sredovečne preljube, bez griže savesti. Šekspir je možda podjednako kriv što smo izgubili iz vida Kleopatru VII kao i vlažna aleksandrijska klima, rimska propaganda i sjajne ljubičaste oči Elizabete Tejlor.
Kao središte intelektualnih nadmetanja i filozofskih maratona, Aleksandrija nije odmah izgubila vitalnost. Ostala je mozak Sredozemlja još stotinak godina. Potom je počela da kopni. Sa njom je nestala i zakonska nezavisnost žena; dani u kojima je žena mogla tužiti svekra za povratak miraza ako ju je (nelikvidni) muž napustio i dobio dete s drugom ženom postali su prošlost. Posle zemljotresa u petom veku, Kleopatrina palata potonula je u Sredozemno more. Svetionik, biblioteka, muzej, sve je nestalo. Aleksandrijska luka više nema nikakve veze sa svojim helenističkim proporcijama. I sam Nil je promenio tok. Grad je potonuo dublje od šest metara. Čak se i obala Akcija – koju je Kleopatra sigurno dobro upamtila – izmenila. Njena Aleksandrija je već odavno gotovo sasvim nevidljiva, nestala pod morem ili sahranjena pod živim gradom koji je uglavnom zaboravio svoje helenističko poglavlje. Ptolemejska kultura je takođe iščezla. Veliki deo Kleopatrinog znanja ostaće zaboravljen hiljadu i pet stotina godina. Sasvim drugačiji ženski lik, Bogorodica, zauzeće u potpunosti Izidino mesto, baš kao što je Elizabeta Tejlor stala na mesto Kleopatre.
Sve je to samo pojačalo našu opčinjenost Kleopatrom; njen nestanak je dodatno ojačao njen mit. Praznine u njenoj priči i dalje drže našu pažnju. I ona nastavlja da nas uznemiruje. Sva pitanja koja izazivaju neslaganja za trpezom, koja nam udaraju u glavu poput zmijskog otrova, stiču se u njenom liku. Ni dve hiljade godine pošto je namučila Oktavijana svojom skupom lomačom, ništa ne deluje tako opčinjujuće kao ogromna sreća i razorna katastrofa. Još uvek bijemo bitku između istoka i zapada, još se nesigurno kolebamo, baš kao Ciceron, između uživanja i uzdržavanja. Spoj seksa i moći i dalje je spektakularno zapaljiv. Ženska ambicija, uspeh, autoritet, muče i nas kao i Rimljane, za koje je Kleopatra bila pre čudovište nego čudo, ali nepobitno oboje.
Dve hiljade godina loših kritika i pristrasne proze, filmova i opera, ne mogu prikriti činjenicu da je Kleopatra bila veoma sposobna vladarka, izuzetno lukava i veliki oportunista, prvorazredni strateg. Njena karijera počela je jednim odvažnim i prkosnim činom, a završila se drugim. „Koja je žena, koja drevna muška loza, bila tako slavna?“, pita nepoznati autor latinske pesme sačuvane u fragmentima, koji je smatra najvažnijom ličnošću tog doba. Telom i duhom, nametnula se svetskoj politici, izazivajući dalekosežne posledice. Uspela je da uveri svoj narod da je sumrak zora i svom snagom se borila da tako zaista i bude. U bezizlaznim okolnostima mahnito se snalazila, uvek iznova, što neki smatraju odrednicom genija. U njenoj priči bilo je glamura i slave još mnogo pre no što su je preuzeli Oktavijan i Šekspir. Njeno prisustvo delovalo je zadivljujuće; pre nego što je navela Plutarha da brojnim stranicama daleko skrene sa svog puta, ostavila je isti utisak na njegove sunarodnike. Od svoje prve do poslednje scene ona neodoljivo privlači pažnju. Do samog kraja ostala je samosvojna, oštroumnu, hrabra, nezamislivo bogata, razmažena pa ipak ambiciozna.
U svom životu Kleopatra je upoznala malo ljudi koje je smatrala sebi ravnima. Za Rimljane, ona je bila tvrdoglavi i ekstremni izuzetak od svih pravila. Ostala je umnogome neuporediva: imala je mnogo prethodnika, ali malo sledbenika. Sa njom se doba carica suštinski završilo. Za dve hiljade godina, samo bi se za jednu ili dve žene moglo reći da su imale vlast nad tako ogromnim carstvom. Kleopatra ostaje gotovo sasvim sama za kockarskim stolom, okružena isključivo muškarcima, s kartama istovremeno jakim i slabim. Imala je u ruci sve adute i jednu suštinsku grešku. Nemoguće je dokučiti kako se osećala u leto tridesete godine, dok se Oktavijan neumitno približavao i dok je postajalo sve jasnije kako više neće biti srećnih obrta, slavnih spasonosnih rešenja, i da su i ona i Egipat ovog puta bespovratno izgubljeni. „Šta znači izgubiti svoju zemlju – ogromnu patnju?“, pita kraljica svog sina kod Euripida. „Najveću, još goru nego što pričaju“, odgovara on. Strah i bes sigurno su razdirali Kleopatru kada je shvatila da će postati žena „koja je sahranila egipatsko kraljevstvo“, kako kaže jedan hroničar iz trećeg veka nove ere. Za takav strahovit gubitak nije postojala uteha, čak ni – pod pretpostavkom da je u njega verovala – blistavi večni život.

60 Kleopatra, takođe, nije bila prvi lukavi istočnjački vladar koji se udružio s rimskim vojskovođom. Sertorije je udružio snage s Mitridatom, pontskim kraljem koji je šezdeset devete godine tako rečito upozoravao na jačanje Rima. Mitridat je takođe zamišljao upravo isto onakvo šaroliko carstvo kakvo su predstavljali Kleopatra i Antonije. Decenijama je pokušavao da ga ostvari, da bi ga na kraju potukao Pompej. Pompej je konačno porazio i Sertorija, posle silovitog četvorogodišnjeg pohoda.
61 U uobičajenim okolnostima približno u to vreme bi se pripremao da ukloni svoju majku.
62 Kaligula je vodio poreklo i od Marka Antonija (svog čukundede po ocu), i od Oktavijana (čukundede po majci). Predstavljao se naizmenično kao potomak jednog ili drugog, zavisno od svojih namera. Za vreme njegove vladavine bilo je vrlo lako napraviti pogrešan korak, jer je prinošenje žrtava u slavu Antonijevog svrgavanja moglo biti nepoželjno jednog dana, a oklevanje da se prinesu žrtve Avgustovoj pobedi već narednog.
63 Oktavijan je navodno tvrdio kako je „zatekao grad od opeke, ali da ostavlja za sobom grad od mermera“. (Prim. prev.)
64 Kao i uvek, sumnjalo se na sposobnu ženu. Kasnije se šaputalo da ga je ubila Livija – začudo, pričalo se, otrovanim smokvama.
65 Praksa preimenovanja meseci okončala se s Tiberijem koji je – kada su ga nagovarali da prisvoji novembar – prezrivo odgovorio da bi sve postalo veoma nezgodno kada bi se ispostavilo da je bilo trinaest cezara.
66 Moguće je da je Kleopatra znala Ezopovu basnu: kako je Lav rekao Čoveku: „Postoji mnogo kipova ljudi koji ubijaju lavove, ali kada bi lavovi vajali kipove, oni bi možda izgledali sasvim drugačije.“
67 Dante je ipak u paklu smešta sedam krugova iznad njenog brata. Njen greh (požuda) učinjen je protiv nje same. Greh njenog mlađeg brata (izdaja) počinjen je protiv drugoga.

O AUTORKI

Stejsi Šif je autorka knjiga Vera (gospođa Vladimira Nabokova), za koju je dobila Pulicerovu nagradu; Sent-Egziperi, koja je ušla u najuži izbor za Pulicerovu nagradu; Velika improvizacija: Frenklin, Francuska i rađanje Amerike, za koju je dobila nagrade Džordž Vašington i Ambasador. Šifova je član Fondacije Gugenhajm, Nacionalne fondacije za humanističke nauke, kao i Centra za pisce i naučnike Njujorške nacionalne biblioteke. Dobitnica nagrade za književnost Američke akademije za umetnost i književnost, Šifova piše za Njujorker, Njujork tajms, Vašington post i mnoge druge publikacije. Živi u Njujorku.