Herman Hese

____________________________________

Stepski vuk

Ja stepski vuk jurim i jurim
zavejanim svetom surim,
sa breze gavran tu i tamo prhne
al‘ nigde zeca nigde srne!
A ja srne toliko volim,
da mi je da sad sretnem koju!
Ničega lepšeg no kad je skolim
i pokazem joj čeljust svoju.
Tako bih dobar sa njom bio,
sav bih se zario u njen nežan but,
svetlu joj krv bih pio,pio,
pa zavijajući produzio put.
Bar da je negde kakav mali
zec,da me slatkim mesom zgreje!-
Ah, zar uteklo od mene sve je
što život može malo da razgali?
Odavno mi je umrla ženka,
olinjao i sed mi je rep,
a ja jurim kroz noć kao senka,
jurim i sanjam,poluslep,
kako srne i žeceve vijam,
slušam gde vetar granjem zavija,
snegom tolim suvoga grla plam
i nosim dušu da je đavolu dam.

____________________________________

Šala

Moje pesme
stidljivo kucaju na tvoja vrata
da se pred tobom poklone:
hoćeš li mi otvoriti?
Moje pesme imaju
zvuk svile poput šuštanja
tvoje haljine u predvorju
Moje pesme mirišu
kao ljupki zumbul
u tvom vrtu.
Moje su pesme u boju
krvi odevene, u boju
haljine tvoje
šuštave i sjajne.
Moje najlepše pesme
blistaju, one su kao ti!
Pred vratima stoje da ti se poklone:
hoćeš li mi otvoriti?

____________________________________

Tako tuguje vetar

Kao što jecavi vetar kroz noć žuri,
tako moja želja tebi hrli,
tako se moja čežnja za tobom budi.

O, ti zbog koja bolujem,
šta znaš ti o meni!

Polako gasnu ova krasna svetla,
dolaze dugi i besani sati.

Noć ima tvoje lice,
i vetar koji o ljubavi priča
osmehuje se kao ti!

Tako putuju zvezde
Neshvaćene i uvek iste!
I dok se mi batrgamo u lancima svojim,
Ti sve udaljenija blistaš.

Tvoj život je samo svetlost!
Ako iz mojih tmina
Pružim prema tebi čežnjive ruke,
Ti se smešiš al` ti me ne razumeš.

Tajanstvene

U zanosu,
zaljubljene žene otkrivaju
svoju tajnu i ona je naša
za ceo zivot.
Jer, ako Ljubav obmanuti ume,
ako i Žudnja poznaje prevaru,
kada se sjedine lagati ne mogu.

Ti i ja smo se zakleli,
i Žudnja se s Ljubavlju stopila,
a ipak, nikad mi nisi otkrila,
tu nemirnu zagonetku ko si.
Za mene si večno ostala tajna!

Onda si iznenada otišla,
umorna od mene,
i tako mi nanela poslednju bol;
ali deo mene ostao je u tebi zarobljen.
Kad ugledam te izdaleka kako ideš vitka,
ja poželim tu nepoznatu lepu ženu
kao da jednom nismo bili par.

U zanosu

U zanosu,
zaljubljene žene otkrivaju
svoju tajnu i ona je nasha
za ceo zivot.
Jer,ako Ljubav obmanuti ume,
ako i Zudnja poznaje prevaru,
kada se sjedine lagati ne mogu.

Ti i ja smo se zakleli,
i Zudnja se s Ljubavlju stopila,
a ipak, nikad mi nisi otkrila,
tu nemirnu zagonetku ko si.
Za mene si vecno ostala tajna!

Onda si iznenada otishla,
umorna od mene,
i tako mi nanela poslednju bol;
ali deo mene ostao je u tebi zarobljen.
Kad ugledam te izdaleka kako idesh vitka,
ja poželim tu nepoznatu lepu ženu
kao da jednom nismo bili par.

____________________________________

Usamljenje

Volim da slušam vetar i kšu i da sam
Lutam unaokolo kroz šumske tople tmine.
Kad oblaci nebom nalete, ja sve njine
Nade bih hteo i sve ciljeve da znam.

Tešim se kad kao putnik u neki tuđi stan
Kroz prozor gledam: tiho sav svet taj nepoznati
Posmatram kako živi i srećan je i pati,
Pa, negledavši se, sve to odnosim u svoj dan.

Al`noću, kada zvezde gledaju u moj log
I kad nemilosrdno sude nad mojom glavom,
Zebem u dnu svog bića i posmatram sa stravom
Tuđinu silnu i pustoš sred samog srca mog

____________________________________

Volim žene

Volim žene koje su pre hiljadu godina
voleli pesnici i pevali o njima.

Volim gradove čije prazne zidine
oplakuju kraljeve iz davnih vremena.

Volim gradove koji će tek nići
kad nikoga od nas više ne bude.

Volim žene – zavodljive i vitke
koje budućnost u svom krilu čuva.

Njihova lepota, astralna i bleda,
nalik je onoj koju večno sanjam.

Zaljubljeni

U blaženoj noći tvoj prijatelj bdi
još od tebe topao, još mirisom tvojim,
pogledom, kosom, poljupcima tvojim opijen.
O, ponoći,
o, meseče, zvezde i plava izmaglice!
U tebe, voljena moja, moj san uranja,
kao u duboko more ili planinski bezdan,
razbija se o hrid i nestaje u peni,
postaje sunce, koren, životinja, samo
da bi s tobom,
samo da bi pored tebe bio.
Daleki Saturn kruži, a mesec ne vidim,
vidim samo tvoj lik bled kao cvet,
i smejem se muklo i opijen plačem,
nema više radosti, ni bola nema više,
samo ti, samo ja i ti, tonemo
u svemirski bezdan, u to duboko more,
gubimo se u njemu,
umiremo i ponovo se vraćamo da svet.

Aprilsko veče

Boja plava i breskvinog cveta,
ljubičica i crveno vino.
Tako je cvetala,
tako je plamtela
vaša vatra u meni!
Kasno se vraćam u svoj dom
i dugo kraj prozora bludim,
osećam da san mi dolazi
a moje srce strepi.
Strepi od obilja i života,
Treperi duša u meni.
Kome da je poklonim?
Tebi, najdraža moja.

U životu ne postoji nikakva dužnost osim dužnosti: biti srećan. Samo smo zato na svetu, a sa svim dužnostima, svim moralom i svim zapovedima retko činimo jedno drugoga srećnim, jer i sebe time ne činimo srećnima.

Ako čovek može biti dobar, može to samo onda kada je srećan, kada u sebi ima sklada, dakle kada voli. To je bilo učenje, jedino učenje na svetu. To je rekao Isus, to je rekao Buda, to je rekao Hegel.

Za svakoga je na ovome svetu jedino važno njegovo vlastito najunutarnjije, njegova duša, njegova sposobnost da voli. Ako je ona u redu, onda je svejedno jede li se proso ili kolači, nose li se dragulji ili rite; Onda svet zvuči zajedno s dušom, onda je dobro.

Tako tuguje vetar
Kao što jecavi vetar kroz noć žuri,
tako moja želja tebi hrli,
tako se moja čežnja za tobom budi.
O, ti zbog koje bolujem,
šta znaš ti o meni?

Polako gasnu ova kasna svetla,
dolaze dugi i besni sati.
Noć ima tvoje lice,
i vetar koji o ljubavi priča
osmehuje se kao ti.

Smrti, sestro moja
I meni ćeš jednom doći,
nećeš me zaboraviti,
slomiće se lanac ovaj
i mukama kraj će biti.

Smrti, sestro draga, još se
činiš tuđa i daleka,
nad nevoljom mojom stojiš
kao hladna zvezda neka.

Al' jednom ćeš prići blisko,
ko buktavi plam,
samo hodi i ja čekam
da se tebi dam!