Tiho, o tiho govori mi jesen...

“Želeo sam da kažem nešto toliko sramno o septembru, da se čak i lišće postidelo i dobilo crvenu boju.” – Džered Kinc

“Slušaj! Vetar sve jače duva, vazduh divlja sa lišćem… Imali smo letnje noći, sada je vreme za jesenje veče.” – Humbert Volf

“Voleo sam jesen. Jedino godišnje doba koje je Bog osmislio samo da bi stavio svu lepotu u njega.” – Li Majnard

“I sada, moja jadna, stara ženo, zašto plačeš tako gorko? Jesen je. Lišće opada sa drveća kao užarene suze – vetar huče. Zašto moraš da ih oponašaš?” – Mervin Pik

“Jesen u džepu nosi mnogo više zlata nego bilo koje drugo godišnje doba.” – Džim Bišop

“Kao što je slikaru potrebno ujednačeno svetlo da bi dodao završne linije svojoj slici, tako i meni treba umiruće svetlo koje nikako ne može da me zasiti u jesen.” – Lav Nikolajevič Tolstoj

“Boje jeseni su vrlo smešne. Tako su svetle, intezivne i lepe. Kao da priroda pokušava da nas napuni bojom, da nas zasiti, da nam napravi zalihe za zimu, koja će sve utišati.” – Vivijan Sajoban

Алекса Шантић - Јесени моја...

Јесени моја, поздрављам те!... Ходи.
И пођи са мном преко родних страна;
По лијепим мјестима ме води,
Гдје шуме чежње мојих давних дана…

Онамо има ружа завичајних,
Што нису свеле од студена иња –
И врела живих путања сјајних
Гдје душа љета још руди и тиња…

Мило цвијеће отуда да ми маше;
Његове чисте и свилене чаше
Слатким напитком препуњене стоје…

Један вијенац од њега ћу свити,
И с молитвом га на гроб положити
Свог мртвог љета и младости своје…

Јесен - Војислав Илић

Кô горда царица и бајна, са снопом златнога класја,
На пољу јесен стоји. Са њене дражесне главе
Лиснатих врежа сплет чаробно спушта се доле,
До саме мирисне траве.

Пухором посут грозд у једној подигла руци,
И слатко смеши се на њ. Питоме и благе ћуди,
Припрема она сад спокојне вечери и дане,
И жетву богату нуди.

Како је мамљиво све! На старом огњишту мирно
Пуцкара црвенкаст плам. Кад магла покрије равни
И влагом испуни зрак, ту прошлост васкрсне древна,
И гатке времена давни'.

И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји,
Док дремеж не свлада све. И страсно шаптање тада
Кроз мирни прошушти дом - ал' и то губи се брзо,
И сан лагано пада.

Jesen je dušu dala za tamno sivi akvarel,
za svođenje računa i skupljanje uspomena za potpalu,
al' ja baš volim da neku subotu pogledom obojim u plavo,
isprovociram nebo da se presvuče u tvoje oči,
pa se zajedno radujemo što te...
ma, znaš, ono sa srcem...

Goran Tadić

„Dane kasne jeseni obično svi kude,
Al' je ona meni mila, čitatelju dragi,
Blage je ljepote, a svjetlosti skromne.
K'o dijete za kojeg ne mare njegovi
Privlači me ona. Otvoreno kažem,
Od godišnjih doba ona mi najdraža,
Ima mnogo lijepog; i bez taštine je volim,
U njoj nađoh nešto u ćudljivom snu."
― Aleksandar Puškin —

Ovdje kod nas je jesen. Doba šarenih parkova, šuštavog lišća i umiranja. U vazduhu je miris pečenog kestenja i nostalgije. Znaš da mi je šareno omiljena boja, da sam pomalo melanholik i buntovnik. Znaš da volim Jesen. ...
— Aleksa Šantić —

“Kao što je slikaru potrebno ujednačeno svjetlo da bi dodao završne linije svojoj slici, tako i meni treba umiruće svjetlo koje nikako ne može da me zasiti u jesen."
― Lav Nikolajevič Tolstoj ―

Jesen i oktobar, to nekakvo sjetno doba, to vrijeme kad vjetar čupa uspomene, trga dušu i vraća te tamo odakle misliš da si zauvijek pobjegla. A nisi i ne možeš.”
Meša Selimović