Duško Trifunović

Duško Trifunović je rođen 13.9. 1933. godine u Sijekovcu kod Bosanskog Broda. Učio je bravarski zanat i šumarsku školu. Radio je kao bravar i kao šumar. Studirao je književnost. Bio je urednik poezije u časopisu „Život” i urednik omladinskog programa TV Sarajevo. Pisao je poeziju, pripovetke, romane, filmska scenarija, TV i radio-drame.
Zasigurno jedan od najvećih književnika južnoslovenskih prostora sa dvadeset knjiga poezije, četiri romana i nekoliko drama. Prvu knjigu je napisao 1958. godine. Pisao je poeziju koja je doživela muziku. Komponovano je oko 300 njegovih pesama. Sarađivao je sa najpoznatijim muzičkih izvođača bivše Jugoslavije u izradi njihovih pesama.
Preminuo je 28. januara 2006. godine u Novom Sadu.

Bibliografija
„Zlatni kuršum”, pesme, beležnica, Sarajevo ,1958
„Babovo rđav baština”, pesme, Svjetlost, Sarajevo, 1960.
„Jetka pripovjetke, pesme, Veselin Masleša, Sarajevo, 1962.
„Tumač tiranije”, pesme, Veselin Masleša, Sarajevo, 1966.
„Bukvalno tako”, izbor iz poezije, Svjetlost, Sarajevo, 1968.
„Poezija”, izbor, Veselin Masleša, Sarajevo, 1971.
„Šok soba”, pesme, Svjetlost, Sarajevo, 1972.
„Knjiga za čitanje i pjevanje”, pesme i proza, Svjetlost, Sarajevo, 1977.
„Djeca sama kod kuće”, pesme u prozi za decu, Svjetlost, Sarajevo, 1981.
„Kazneni prostor”, roman, Gorenjska, Sarajevo, 1982.
„Indijanci, pas”, slikovnica, Svjetlost, Sarajevo, 1982.
„Jaje, riba, pače”, slikovnica, Svjetlost, Sarajevo, 1982.
„Leonardo, vatra”, slikovnica, Svjetlost, Sarajevo, 1982.
„Novine, pošta”, slikovnica, Svjetlost, Sarajevo, 1982.
„Frizure, moda, poljupci”, slikovnica, Svjetlost, Sarajevo, 1982.
„Voće, selo, leptir”, slikovnica, Svjetlost, Sarajevo, 1982.
„Dnevnik i noćnik”, izbor i nove pesme, Gradska biblioteka, Zrenjanin, 1984.
„Od igle do lokomotive”, pesme za decu, Gradska biblioteka, Zrenjanin, 1984.
„Bombonal”, pesme za decu, Književne novine, Beograd, 1985.
„Pobjednička krug”, pesme, Svjetlost, Sarajevo, 1987.
„Šarena laža”, pesme za decu, Uneverzal, Tuzla, 1987.
„Sedam šuma”, pesme za decu, Veselin Masleša, Sarajevo, 1987.
„Slobodni pad”, pesme, BIGZ, Beograd, 1987.
„Jajce”, slikovnica, proza, Svjetlost, Sarajevo, 1988.
„Vučedolska golubica”, pesme, OK SSRNH, Odbor za DUDIK i SOUR Vupik, 1988.
„Bumbarin dugi let”, pesme za decu, Jugoton, Zagreb, 1988.
„Pristao sam biti igračka”, balade, Izdavački centar Rijeka, Rijeka, 1988.
„Bitter Stories”, pjesme, na engleskom (preveo: Nikola Korljević), Sarajevski dani poezije, Sarajevo, 1988.
„Kulin ban”, drama u stihovima, Svjetlost, Sarajevo, 1988.
„Odbrana grada Neuma”, pesme, Univerzitetska riječ, Nikšić, 1989.
„Balade s estrade”, balade, Alkion, Slavonski Brod, 1989.
„Adam Ledolomac”, tri drame, Drugari, Sarajevo, 1990.
„Bodlje vire, nema dire”, pesme, SK BIH - SDP, Sarajevo, 1990.
„Izabrane pjesme”, dečje pesme (5 knjiga), Univerzitetska riječ, Nikšić i Oktoih, Titograd 1991.
„Tumač tiranije",
„Ludački kvartet",
„Disko bajka",
„Šarena laža",
„Nevidljivi čovjek".
„Juriš u okršaje”, pesme za decu, Dnevnik, Laković, Saraorci, 1991.
„Prolog i epilog”, pesme za decu, Srna film, Štit, Pale, 1994.
„Izabrana dela”, Prometej, Novi Sad, Rado-Herc, Subotica, 1994.
„Zlatni kuršum”, pesme
„Tempo sekondo”, pesme
„Venac i lanac”, pesme
„Tajna veza”, pesme
„Slobodni pad”, pesme
„Šok soba”, pesme
„Zlokoklotrp”, pesme za decu
„Dunavski zmaj”, pesme za decu
„Odosmo u kosmos”, pesme za decu
„Antički poremećaj”, pesme
„Mic po mic – micimetar”, pesme za decu
„Šegrti u majstoratu”, roman
„Kazneni prostor”, roman
„Mandragola i Halogeni efekti”, drame
„Vlasnik restorana Radost”, drame
„Kud i kamo”, pesme za decu, Slovo, Vrbas, 1996.
„Glavni junak”, pesme za decu, izbor, Punta, Niš, 1998.
„Nojeva lađa”, pesme za decu, BMG, Beograd, 1997.
„Nojeva lađa”, pesme za decu, Publik press, Kraljevo, 1998.
„Tajna veza”, Prometej, Novi Sad, 1998.
„Tajna veza”, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1998.
„Tajna veza”, Stylos”, Novi Sad, 1999.
„Carska bara”, pesme, Stylos, Novi Sad, 2000.
„Breza na mesečini”, pesme, Krovovi, Sremski Karlovci, 2000.
„Veliko otvaranje”, izbor iz poezije, Glas srpski, Banja Luka, 2000.
„Dokazni materijal”, izbor poezije za decu, Smederevska pesnička jesen, Smederevo, 2001.
„Davno i daleko”, roman, Verzal press”, Beograd, 2001.
„Anđel do anđela”, roman, Prometej, Novi sad, 2001.
„Cela škola”, pesme za decu, Dečje novine, Gornji Milanovac, 2002.
„Gola seča” roman, Glas srpski, Banja Luka, 2002.
„Tajna veza”, izbor iz poezije, Gramatik, Podgorica, 2002.
„Kako sam kopao kanal Dunav-Tisa-Dunav”, pesme, Srpska knjiga, Ruma, 2003.
„Pet života”, izbor iz poezije, Srpska knjiga, Ruma, Instel-inžinjering, Novi Sad, 2003.
„Glineni golub”, pesme, Srpska knjiga, Ruma, 2004.
„Zlatnim perom zlatno slovo”, pesme za decu, Srpska knjiga, Ruma, 2004.
„Knjiga mog života”, pesme, Srpska knjiga, Ruma, 2004.
„Veliko spremanje”, pesme, Stylos, Novi Sad, 2005.
„Tajna veza”, pesme, Tri-M, Novi sad, 2006.
Filmografija
1968 - Ram za sliku moje drage
1970 - Život je masovna pojava
Nagrade
„Brankova nagrada” 1960,
„Šestoaprilska nagrada” grada Sarajeva,
Savezna nagrada za brigu o djeci,
Nagrada „Iskre kulture Vojvodine”…
Pesme na koje je komponovana muzika
• Glavni junak jedne knjige
Izvođači: Bijelo dugme (vokal: Željko Bebek)
• Stranac (Ima neka tajna veza)
Izvođači: Bijelo dugme (vokal: Željko Bebek), Jadranka Stojaković
• Šta je, tu je
Izvođači: Bijelo dugme (vokal: Željko Bebek)
• Pristao sam biću sve sto hoće (muzika:)
Izvođači: Bijelo dugme (vokal: Željko Bebek)
• Šta bi dao da si na mom mestu (muzika:)
Izvođači: Bijelo dugme (vokal: Željko Bebek)
• Lova (tekst: D. Trifunović & G. Bregović / muzika: Goran Bregović)
Izvođači: Bijelo dugme (vokal: Željko Bebek)
• A milicija trenira strogoću (muzika: )
Izvođači: Bijelo dugme (vokal: Alen Islamović)
• Glavo luda (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Zdravko Čolić
• Ljubomora (muzika: Kornelije Kovač)
Izvođači: Zdravko Čolić
• Srce je čudna zvijerka (muzika: Kornelije Kovač)
Izvođači: Zdravko Čolić
• Malo pojačaj radio (tekst: G. Bregović & D. Trifunović / muzika: Goran Bregović)
Izvođači: Zdravko Čolić
• Rijeka suza i na njoj lađa (tekst: D. Trifunović & G. Bregović / muzika: K. Kovač & G. Bregović)
Izvođači: Zdravko Čolić
• Da mi nije ove moje tuge (muzika: Kornelije Kovač)
Izvođači: Zdravko Čolić
• Zlatna ribica (muzika: Ivan Dropulić)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Budi dobra do oktobra (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Ne očekuj da te iko razume (muzika: Ivan Dropulić)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Razglednice (muzika: Ivan Dropulić)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Samoća (muzika: Ivan Dropulić)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Bilo mi je lijepo s tobom (muzika: Ivan Dropulić)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Princ iz bajke (muzika: Ivan Dropulić)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Cimciraste šamšare (muzika: Ivan Dropulić)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Dobro se osećam (muzika: Ivan Dropulić)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Pesma Sarajevu (muzika: Ivan Dropulić)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Život je maskenbal (muzika: G. Lenđel)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Čovjek bez problema (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Ne zaboravi me (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Karavan (muzika: G. Lenđel)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Kadija (muzika: G. Lenđel)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Šta je Ana rekla (muzika: G. Lenđel)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Štap (muzika: G. Lenđel)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Nepoznata pjesma (muzika: G. Lenđel)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Balada o ravnici (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Lepa Radić (muzika: R. Boban)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Majstori, majstori (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Selo (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Ne zaboravi me (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Naša pisma (muzika: N. Vucina)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Dijanin san (muzika: G. Lenđel)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Od Olova do Trnova (muzika: G. Lenđel)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Marijana (muzika: B. Sreten)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Ne daj se (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Ravno mi do mora (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Vozdra čo'jek (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Griješio sam (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Ho-ruk (muzika: G. Lenđel)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Život (muzika: G. Lenđel)
Izvođači: Seid Memić-Vajta
• Ti si mi bila u svemu naj, naj, naj (muzika: Gabor Lenđel)
Izvođači: Indeksi, Vajta & Teska industrija
• Treba omesti manijake (muzika: )
Izvođači: Indeksi
• Nova nada (muzika: Jadranka Stojaković-R. Rihtman)
Izvođači: Jadranka Stojaković
• Ako me ikada nađeš (muzika: Jadranka Stojaković)
Izvođači: Jadranka Stojaković
• Čarobnjaci (muzika: Jadranka Stojaković)
Izvođači: Jadranka Stojaković
• Kad nisi znao ništa bolje (muzika: Jadranka Stojaković)
Izvođači: Jadranka Stojaković
• O tom potom (muzika: Jadranka Stojaković)
Izvođači: Jadranka Stojaković
• Osjećam da neko dolazi (muzika: Jadranka Stojaković)
Izvođači: Jadranka Stojaković
• Ko priznaje, pola mu se prašta (muzika: G. Lenđel / I. Savin)
Izvođači: Bisera Veletanlić
• Padala sam (muzika: Kornelije Kovač)
Izvođači: Bisera Veletanlić
• Novi Robinzoni (muzika: I. Arnautalić)
Izvođači: Neda Ukraden, 1975.
• Do posljednje kapi života (muzika: I. Arnautalić)
Izvođači: Neda Ukraden, 1975.
• Još te volim (muzika: K. Kovač)
Izvođači: Neda Ukraden, (VŠS '79)
• Što si bliže meni (muzika: V. Miloš)
Izvođači: Neda Ukraden, (Zagreb-fest ’79)
• Kad sam bila cvijeće u Japanu (muzika: V. Miloš)
Izvođači: Neda Ukraden, 1979.)
• Sve što se odgađa, to se ne događa (muzika: Boban)
Izvođači: Neda Ukraden, (Jugovizija '81)
• Za tri dana prođe svako čudo (muzika: K. Monteno)
Izvođači: Neda Ukraden (Opatija '82)
• Mislite malo na me (muzika: E. Arnautalić)
Izvođači: Senad od Bosne 1979.)
• Ima nešto (muzika: )
Izvođači: Željko Joksimović

Zlatna čitanka Duška Trifunovića

Sve ovo vreme prisustva u našem pesništvu Duško Trifunović je imao ludu sreću da je bolji. Bivao je slavljen, citiran, pevan, slikan, nadavao se autograma i intervjua, nema valjda čoveka diljem naše bivše domovine koji bar nije čuo za njega. Ovog pesnika skoro od samog početka, od divnog Zlatnog kuršuma, pratila je, kao ljubomora, opšta popularnost. Svi su znali ponešto bitno o njemu, a čitali su ga samo, pažljivo, oni koji su kanili da nađu grešku ili razloge takve slave u vremenu koje nije bilo naklonjeno izdvojenima i odabranima. Nije sretna zvezda baš pratila ovog našeg pesnika po kojem će se, nekada, prepoznavati i imenovati vreme od šezdesetih do kraja veka.
Mladi pesnici su ga svojatali kao učitelja, stari su mu merkali mane. Deca su ga volela, učitelji citirali, recitatori kazivali, najpoznatiji pevači pevali; oni koji su planirali podmlađivanje naših akademija izbrisali su ga sa spiskova unapred. Neko ko je narodni, ne može biti u eliti. Neko ko je svačiji, nije ničiji. Neko kome veruju na neviđeno, neće verovati naslepo.
„Mislio sam da se zveri boje
ove vatre koja trag mi prati
a sad nosim kako mi ga skroje
po meni se ništa neće zvati
po meni se ništa neće zvati.”
Mnogo je napisao i dosta objavio knjiga Duško Trifunović. Bio sidro koje čuva lađu poezije u svim našim neverama da ne bude buri plen. U svojim najjednostavnijim pesmama kazao je možda i najsurovije svoje stihove o životu. Sve kao u igri da je govorio, kao plesač, zaneseni muzičar, rapsod opijen lepotom i strahom od netrajnosti. Ono najgorče što je imao da kaže čitaocu, kazao je u majstorskim rimama koje su imale utkanu muziku u slova. On je jedna zlatna čitanka nekolikih generacija sa čijih strana ne opada pozlata. On je pesnik koji je video unapred i trudio se da to sakrije pred svetom. Rekao je samo ono što nije mogao da otćuti.
A oni retki, posvećenici literature, brižni čitaoci, oni koji umeju da porede u vremenima, ti, dakle, koji su imali sreću da ga upoznaju pročitavši bar većinu ispisanoga, a još imavši i privilegiju da ga upoznaju kao čoveka izvan literarnog sjaja i paraliterarnog otrova, mogli su da ga vrednuju, prećutno ili napisano, da mu odrede mesto u sveopštem na srpskom jeziku ispisanom. Onaj koji je pročitao neće moći da ne prizna da je bar stotinak stranica Duška Trifunovića deo imaginarne antologije najlepših i najboljih pesama našeg jezika. Mi koji znamo, samo možemo da slutimo neke divne mladiće, neke nove dečake, koji će ga, zaneseni, u drugim vremenima, dalekim, otkrivati i oduševljavati se njegovim stihovima.
U ovoj knjizi nije najbolje što je Duško Trifunović napisao, ali dvadesetak pesama iz virtualne riznice Duška Trifunovića je tu. Među ovim koricama su sretno odabrane, možda, najpitkije i čitaocu najprijemčivije Trifunovićeve pesme. Mnoge od njih možemo u sebi i otpevati na jednu od onih toliko puta slušanih i upamćenih melodija.
Ali važno je reći, rad mrzovoljnih potcenjivača svega što narodne mase prihvataju i vole; ova knjiga je dragocena ulaznica u svet literature pesnika Duška Trifunovića, jer će se mnogi čitaoci zainteresovati i za onaj zatamnjeni deo njegovog stvaralaštva, sklanjan i skrajnut u odeljak biblioteke za ljubopitljive, koji ga kao pisca određuje u vremenu.
Nije namera ovog zapisa da govori o Trifunovićevom pesničkom jeziku, majstorstvu vladanja svim formama lirskog iskaza, umeću mišljenja stihom. Ove reči su kao maleni, skrajnuti, diskretni reflektor koji tiho osvetljava sudbinsku binu na kojoj se, kao zatečeni prolaznik, u masi svesveta, kreće jedan od najboljih pesnika koje je ovom veku podario narod kojem oba pripadamo. Mala sveća u tmini koja preti da zatamni sve svetlo što poezija unosi u svet nenaklonjen lepoti.
Male, skromne reči o pesniku koga volim.
Jula 1999.       
Pero Zubac

Predgovor autora

Ovo nisu pesme visokog literarnog sjaja. One su nastale tako što je nekom od mladića ili devojaka iz moje okoline bila potrebna baš takva pesma. Onda sam ja pisao kako sam najbolje znao, kao da se sva ta potreba za pesmom odnosi samo na mene – a ta mladost je pevala. Tako su ove pesme davale sjaj sedamdesetim godinama. One su doživele ono što najviše može da doživi pesma – da budu pevane, da budu deo muzike, da budu deo nečije mladosti, da se daleko čuju…
Ove Pesme su ispunile svoju misiju; bile su hitovi, sad mogu mirnije. Sad one liče na mene, koji sam jedno vreme pristajao da budem igračka; sad one, ovakve, traže novog čoveka koji će u svojoj samoći da ih čita i dopunjava…

ZLATNE SUZE
Da nije mene bilo
da nisam bio jak
ko bi sa duše tvoje
sklonio večiti mrak
Da nije tebe bilo
na teškom putu mom
ja nikad pevao ne bi
jer ne bi imao kom
I kad sam padao
ja sam se nadao
postoje sigurna vrata
pevao, plakao
gasio pakao
suzama svojim od zlata

PONAVLJAJ GREŠKE
Već je vreme da govorim
o svemu što sam saznao
živeći burno
od ovoga trenutka
Već je vreme
al’ ja se pitam – čemu
jer još ćemo se sresti
bezbroj puta
Pitanja mnoga na svetu
ne traže odgovora
Važno je živeti život
i negde biti prvi
Ljubav se stvara od vazduha
od zemlje i od mora
a čovek živi od zabluda
i plamena u krvi
Ponavljaj svoje greške
i na njima se uči
a mene pusti da pevam
o svemu što nas muči

TEKSTOPISCI
Moja muzička nepismenost prisilila me je da pazim šta radim. Pošto ne znam strane jezike, zamolio sam pevače da ne pevaju na stranim jezicima. Hteo sam da znam o čemu oni pevaju. Hteo sam da ih nateram da sami stvaraju…
Pitao sam ih kô im inače piše tekstove. Prvo su mi rekli da je to kolektivni rad, a onda se jedan javio da on piše sâm. Ja sam jedino u tome bio stručan, pa sam tražio da mi pokaže svoje stihove. Muzičarima se nisam mešao u njihov deo pesme. Ovaj mi je pokazao samo dva stiha i oduševljeno predlagao da ja nastavim njegovu ideju. Pisao je:
Sedimo u parku na klupi ti i ja
Dva divna para na mesečini toj
Rekao sam mu da ispravi grešku. On je rekao da nema greške, samo da je nastavim, jer treba još materijala.
– Kako nema greške?! Koliko vas je to na klupi i mesečini toj?
– Ja i moja pikana, – kaže on.
– Pa to je samo dvoje, a dva divna para su četvoro.
– Nisam o tome razmišljao. Nema to veze, neće to niko primjetiti, važno je da je muzika super…
To mi je pomoglo da budem strog i da zabranim da se u mojim emisijama pevaju glupi tekstovi. Morao sam za tô da angažujem pesnike. Da zavedemo malo reda u taj novi medij i tu zahuktalu mladost čije vreme dolazi, a zatiče ih nespremne…
Meni su ta mlada čupava stvorenja sva ličila jedno na drugo. Razlikovao sam samo svirače – od pevača. Pošto je sve išlo na plejbek, bilo je i njima i meni svejedno kô folira na kome instrumentu. U pogledu saradnje delio sam ih na ambiciozne i aljkave, na poslušne koji hoće da poprave neku grešku u tekstu i na one koji mene ubeđuju da je dobro ili kako ne valja… Jer to ionako niko neće primetiti…

SVOJE RUKE
Uzeo sam sve u svoje ruke
Odavno je to morao neko
Samog sebe staviti na muke
Do granice i još malo preko
Rešio sam da napravim reda
U svom srcu i okolo njega
Da oprobam kako to izgleda
Dok još nije kasno posle svega
Sve sam dao
Što se moglo dati
Prijatelju životu i ženi
Sve sam dao
Al’ se mora znati
Koliko je još ostalo meni

BAM-BADAVA
Malo nade malo sumnje
malo slatkog zaborava
to je sve što ljubav traži
ostalo je
bam-badava
Orao sam svoja polja
mirisala gorka trava
želeo sam da me vidiš
video sam
bam-badava
Učio sam sto zanata
znao dušu grubih sprava
slušale me šta im kažem
a ti ništa
bam-badava
Prošao sam teške škole
sipao ko iz rukava
sve mudrosti ovog sveta
a ti ništa
bam-badava
Pitao sam – rekli su mi
gde ljubavni uspeh spava
rekli su mi ali kasno
sve je bilo
bam-badava
A malo nade malo sumnje
malo slatkog zaborava
to je sve što ljubav traži
ostalo je
bam-badava

NI PO BABU
Sišao sam ko što mnogi čine
sa planine pune mesečine
otud gde se zemlja ne okreće
gde se mora i ono što neće
Verujte mi da još takvih ima
ni po babu ni po stričevima
Shvatio sam sad bez zavičaja
šta me veže a šta me razdvaja
nostalgiju i ostale tuge
i da moram nadmašiti druge
Ja sam uvek govorio svima
ni po babu ni po stričevima
Jednog dana nemoćna i mala
pred životom mojim ti si stala…
Od tada se samom sebi čudim
niti sanjam ni da se probudim
Nit’ je leto nit’ znam dal’ je zima
ni po babu ni po stričevima…

VELIKE VATRE
Prvo sam znao ko sam
a onda krenuo svuda
gde ima i gde nema
što usamljeni traže
Od svega digao ruke
ko zverka na oprezu
kroz pojas mrtve straže
krenuo u tu jezu
Što god sam goreo duže
manje sam grejao zna se
Velike vatre služe
da male vatre gase

ŠARENA LAŽA
Šarena laža igra je
ko voli čuda vesela
za njega već je počela
Šarena laža
Mnoge smo igre igrali
i svaka tajnu krila je
najdraža od svih bila je
Šarena laža
Kada su došle ljubavi
ti ništa nisi shvatila
umesto tebe je patila
Šarena laža
Malo si mene lagala
jer nisi bila rečita
al’ ti si moja večita
Šarena laža…

ČARDAK
Ni na zemlji ni na nebu
stoji čardak moja kula
tu živim na suvom hlebu
gledam dole – oštrim čula
Ni na zemlji ni na nebu
prolaze mi burno dani
sa mnom živi moja draga
i ona – na suvoj hrani
Mi nikad nismo ko svet imali dom
naša kuća je nebeski cvet
i ne znam šta ćemo s njom
Ni na zemlji ni na nebu
svašta vidim svašta čujem
pa dozivam svoju dragu
da je nečim
obradujem
Ni na zemlji ni na nebu
nit’ se diglo nit’ je palo
zemlja liči na amebu
a čardak – na srednju žalost
Mi nikad nismo ko svet imali dom
naša kuća je nebeski cvet
i ne znam šta ćemo s njom
Ja koji znam i za gore
pokazujem na prozore
i tešim je: ćuti ženo
gledaj – dok je otvoreno

NEVIDLJIVI ČOVEK
Da sam nevidljiv i da me nema
a da se moja senka kreće
kroz mlaku maglu teorema
kroz mladi vetar u proleće
U svako doba na svako mesto
nevidljiv stižem sa malom zlobom
jer svi se čude gde sam nest’o
i niko ne zna da sam s tobom
Nevidljivi svetom vlada
Ko me mrzi – neka strahuje
Ko me voli – nek se nada
neka viče: tu je, tu je
Ko me mrzi – nek se boji
Ko me voli – nek se divi
Jednog dana dragi moji
svi će biti – nevidljivi

ENGLESKI
Ljubavni praznik ko god slavi
uvek se malo Englez pravi
Hrabrosti gde si da pitam nju
kako se kaže: aj lav ju
A ona ne zna za šta je molim
nego mi kaže: ja te volim
Zbunjeno srce pred srcem stoji
i vidim da smo nekako svoji
al’ ne znam kako da pitam nju
kako se kaže: aj lav ju
O šta da radim, to nije gluma
ljubav je puna – nesporazuma

U OBLACIMA
Vi ste u oblacima
vreme će da vas smiri
oblaci nisu cvetovi
a ni vi niste leptiri
Letite mili moji
letite kuda koji
Vaša je želja časna
linija leta jasna
od krila svoje majke
do krila druge žene
Letite mili moji
letite kako koji

PADANJE
Ispod neba
sa visina pada
čovek i mašina
Zatečeni u svom krahu
svak’ se svome vraća prahu
Leteli su preko mere
vraćaju se s malo vere
Za mašinu nema leka
ima nade za čoveka
S takvim žarom
nikad nisu pridavali
moć ambisu
U zanosu zadnjeg leta
visi čudo
iznad sveta

***
Tih godina smo se divno i naivno bavili krupnim rečima. Bili smo na početku neke euforije kojoj nismo znali značenje, ali smo osećali uzlaznost njene moći.
Tada su moji saradnici Valerijano Žujo i Žarko Šipka po mojoj narudžbi napisali najlepšu pesmu te velike dekade sedamdesetih godina: Sve smo mogli mi.
Sve je oko nas raslo i obećavalo još veći rast…
(1986)

K
Posle ove pesme Žarko se oženio najlepšom našom saradnicom, Jasminkom. Izrodili su lepu decu… Onda je 1992. godine Zlo, koje nije moglo da podnese prisustvo srećnih ljudi, zaustavilo Žarka, pitalo ga, a on je rekao „naši smo”, a Zlo je reklo „nismo naši”! I gotovo. I Žarka više nema.
Jadranka Stojaković je odnela tu pesmu u Japan i tamo je peva, a s njom u horu pevaju Japanci; ovde ko god hoće da u repertoar unese lepotu, zapeva Sve smo mogli mi… Ali još nisam čuo da je neko od nezahvalnih savremenika pomenuo uz tu pesmu ime divnog umetnika Žarka Šipke…
(1994)

JA ZNAM
Pitajte mene gde se sakrilo
sve što se sprema
pitajte kako počinje
ono čega još nema
Ja znam sve odgovore
na tako krupne stvari
za koje pitaju mladi
a mudro ćute stari
Ja sam probao vatru
ona je ljuta i vrela
ona živi u meni
i bije mi iz čela
Ja sam probao vodu
u ledu i u prahu
ja sam pobednik bio
i živeo u strahu
Ja sam video čudo
što prema svetu baulja
al’ neću da vas plašim
jer nisam takva hulja
Vi se volite nežno
u sjaju ljubavne tame
i samo malo, malo
ponekad mislite na me