Duško Trifunović

First topic message reminder :


Duško Trifunović je rođen 13.9. 1933. godine u Sijekovcu kod Bosanskog Broda. Učio je bravarski zanat i šumarsku školu. Radio je kao bravar i kao šumar. Studirao je književnost. Bio je urednik poezije u časopisu „Život” i urednik omladinskog programa TV Sarajevo. Pisao je poeziju, pripovetke, romane, filmska scenarija, TV i radio-drame.
Zasigurno jedan od najvećih književnika južnoslovenskih prostora sa dvadeset knjiga poezije, četiri romana i nekoliko drama. Prvu knjigu je napisao 1958. godine. Pisao je poeziju koja je doživela muziku. Komponovano je oko 300 njegovih pesama. Sarađivao je sa najpoznatijim muzičkih izvođača bivše Jugoslavije u izradi njihovih pesama.
Preminuo je 28. januara 2006. godine u Novom Sadu.

ŠARENA LAŽA
Šarena laža igra je
ko voli čuda vesela
za njega već je počela
Šarena laža
Mnoge smo igre igrali
i svaka tajnu krila je
najdraža od svih bila je
Šarena laža
Kada su došle ljubavi
ti ništa nisi shvatila
umesto tebe je patila
Šarena laža
Malo si mene lagala
jer nisi bila rečita
al’ ti si moja večita
Šarena laža…

ČARDAK
Ni na zemlji ni na nebu
stoji čardak moja kula
tu živim na suvom hlebu
gledam dole – oštrim čula
Ni na zemlji ni na nebu
prolaze mi burno dani
sa mnom živi moja draga
i ona – na suvoj hrani
Mi nikad nismo ko svet imali dom
naša kuća je nebeski cvet
i ne znam šta ćemo s njom
Ni na zemlji ni na nebu
svašta vidim svašta čujem
pa dozivam svoju dragu
da je nečim
obradujem
Ni na zemlji ni na nebu
nit’ se diglo nit’ je palo
zemlja liči na amebu
a čardak – na srednju žalost
Mi nikad nismo ko svet imali dom
naša kuća je nebeski cvet
i ne znam šta ćemo s njom
Ja koji znam i za gore
pokazujem na prozore
i tešim je: ćuti ženo
gledaj – dok je otvoreno

NEVIDLJIVI ČOVEK
Da sam nevidljiv i da me nema
a da se moja senka kreće
kroz mlaku maglu teorema
kroz mladi vetar u proleće
U svako doba na svako mesto
nevidljiv stižem sa malom zlobom
jer svi se čude gde sam nest’o
i niko ne zna da sam s tobom
Nevidljivi svetom vlada
Ko me mrzi – neka strahuje
Ko me voli – nek se nada
neka viče: tu je, tu je
Ko me mrzi – nek se boji
Ko me voli – nek se divi
Jednog dana dragi moji
svi će biti – nevidljivi

ENGLESKI
Ljubavni praznik ko god slavi
uvek se malo Englez pravi
Hrabrosti gde si da pitam nju
kako se kaže: aj lav ju
A ona ne zna za šta je molim
nego mi kaže: ja te volim
Zbunjeno srce pred srcem stoji
i vidim da smo nekako svoji
al’ ne znam kako da pitam nju
kako se kaže: aj lav ju
O šta da radim, to nije gluma
ljubav je puna – nesporazuma

U OBLACIMA
Vi ste u oblacima
vreme će da vas smiri
oblaci nisu cvetovi
a ni vi niste leptiri
Letite mili moji
letite kuda koji
Vaša je želja časna
linija leta jasna
od krila svoje majke
do krila druge žene
Letite mili moji
letite kako koji

PADANJE
Ispod neba
sa visina pada
čovek i mašina
Zatečeni u svom krahu
svak’ se svome vraća prahu
Leteli su preko mere
vraćaju se s malo vere
Za mašinu nema leka
ima nade za čoveka
S takvim žarom
nikad nisu pridavali
moć ambisu
U zanosu zadnjeg leta
visi čudo
iznad sveta

***
Tih godina smo se divno i naivno bavili krupnim rečima. Bili smo na početku neke euforije kojoj nismo znali značenje, ali smo osećali uzlaznost njene moći.
Tada su moji saradnici Valerijano Žujo i Žarko Šipka po mojoj narudžbi napisali najlepšu pesmu te velike dekade sedamdesetih godina: Sve smo mogli mi.
Sve je oko nas raslo i obećavalo još veći rast…
(1986)

K
Posle ove pesme Žarko se oženio najlepšom našom saradnicom, Jasminkom. Izrodili su lepu decu… Onda je 1992. godine Zlo, koje nije moglo da podnese prisustvo srećnih ljudi, zaustavilo Žarka, pitalo ga, a on je rekao „naši smo”, a Zlo je reklo „nismo naši”! I gotovo. I Žarka više nema.
Jadranka Stojaković je odnela tu pesmu u Japan i tamo je peva, a s njom u horu pevaju Japanci; ovde ko god hoće da u repertoar unese lepotu, zapeva Sve smo mogli mi… Ali još nisam čuo da je neko od nezahvalnih savremenika pomenuo uz tu pesmu ime divnog umetnika Žarka Šipke…
(1994)

JA ZNAM
Pitajte mene gde se sakrilo
sve što se sprema
pitajte kako počinje
ono čega još nema
Ja znam sve odgovore
na tako krupne stvari
za koje pitaju mladi
a mudro ćute stari
Ja sam probao vatru
ona je ljuta i vrela
ona živi u meni
i bije mi iz čela
Ja sam probao vodu
u ledu i u prahu
ja sam pobednik bio
i živeo u strahu
Ja sam video čudo
što prema svetu baulja
al’ neću da vas plašim
jer nisam takva hulja
Vi se volite nežno
u sjaju ljubavne tame
i samo malo, malo
ponekad mislite na me

BUDI JAČA
Neću više da se igram toga
Nešto mi je drugo na pameti
Čini čudo od života svoga
Budi jača pa mi se osveti
Doseti se svake moje mane
Svega što si nekad znala kleti
Naljuti se kad pomisliš na me
Budi jača pa mi se osveti
Zaboravi da te volim žarom
od koga se može i umreti
Obraduj me samo jednim darom
Budi jača pa mi se osveti

ZADNJE VESTI
Sa mnom je gotovo bilo
onoga trena kad sam rekao:
Nemoj
A ti si htela i htela
A ja sam pitao
Zašto
A ti si rekla
Zato, zato i zato
Jer tako čini žena
Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi
Suviše znam o sebi i o svemu
već sam prešao granicu grešnu
Gde ništa nije sveto
I ništa nije sramota
Sav sam na onoj strani
A iza mene gori kô večni plamen
Jedino tvoja lepota
Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi
Al’ sad je kasno
ovo su zadnje vesti
više se nećemo sresti
osim u nekom teškom snu

MALI JE SVET
O kad je tako mali svet
i kad je jasan svaki trag
zar nisi mogao doći do nje
još dok si bio drag
Ni sada nisi na kraju puta
lutaj, neko mora da luta
ali zato večno budi taj koji pamti
kuda udara bura ljubavi
i kô viče: ne dam ti dalje,
ne dam ti…
I nije mali svet kad se traži
ljubav ga silno širi i sužava
Ti zato budi cvet sâm na straži
bura ljubavi kada naleti
ti javi da se spasava…

OSTANITE TU
Ostanite tu
svet je tako mali
tražili ste mene
a niste ni znali
Ostanite tu
moja pesma znade
za svu vašu sreću
i sve vaše jade
Ostanite tu
jer moj život vredi
samo ako put
neko za mnom sledi
Ostanite tu
neka pesma traje
vratiće se dug
svakom koji daje

TEŠKA GODINA
Ova će godina biti teška
za sve koji misle svojom glavom
potkrala se svetu negde greška
i zabrinut je s pravom
Ova će godina biti teška
svetu ljubav nije jača strana
nestaje sa lica moja smeška
al’ verujem biće boljih dana
Živi idu dalje
oni znaju kuda
naviknut je svet na iskušenja
Ne traži niko
da se dese čuda
već traži samo malo poverenja

RUSKI
Meni su rekli da je s tobom lako:
Ti sve razumeš i ne praviš drame
ali ja bih hteo da saznam nekako
koje si reči sačuvala za me
Ja ljublju tebja mili moj, kaže se
al’ čemu reči
ko mnogo priča o tom
taj prenemaže se
i teško čeka da nešto spreči
Ja se u principu sa tobom ne slažem
jer kad nas ljubav obećava sreći
ja moram svoju radost da iskažem
a radost je već kad je znamo reći
Ja ljublju tebja mila moja, kaže se
al’ čemu reči…

***
Pokušao sam da se narugam svojim vaspitačima, svojoj omladinskoj bedi i njihovim iznajmljenim ubeđenjima kako treba biti iskren, pošten; čim vidim da drugi nisu iskreni i pošteni, čim primetim da nešto šaraju da ih prijavim nadležnim organima ili da se sam razračunam sa lažnom slikom sveta koju oni šire… Treba im skrenuti pažnju na činjenicu da laž ima kratke noge… Tako su me vaspitavali. A sada znam da je istina nanela više zla svetu nego laž… Sve što je dobro na svetu definitivno je, a sve definitivno spada u istine… a laž je prilika za maštovite obrte. Od laži se može nešto očekivati, a od istine samo kraj sveta… Istinom se služe nemaštoviti ljudi kojima je lakše da kažu „kako je nešto bilo” baš onako kako je bilo, ili kako oni, kao očevici to vide… nego da se naprežu i domišljaju, da vedrom laži ukrase svet…
Pitao sam Narcisa Vučinu i Slobodana Samardžića šta oni misle o tome. Rekli su mi: Svaka ti je sveta! Daj tè laži ovamo da ih otpevamo…
Nikada nisu snimili tu pesmu, ali ona se svuda peva. Sama krenula u svet kao prirodna pojava…
Slobodan je inače prvi pobednik subotičkog festivala. Još peva i živi od muzike. Polovina sarajevskih muzičara od njega je naučila kako se svira na gitari i još ga niko nije pretekao u znanju. Pomogao je mnogima da snime ploču, a sâm nema ni jednu svoju… Takva vrsta ljudi… A Narcis sa svojim savršenim znanjem engleskog jezika bavi se vanjskom trgovinom, prodaje leteće ćilime, posreduje, prevodi, putuje, komponuje, svira, peva i snima… Takva vrsta ljudi…
(1989)

Tako je bilo do 1992. A onda se sve razbilo. Svi smo nestali na svoj način. Svako na svoj način. Slobodanov način je najuzvišeniji. Najbolji među sviračima nije hteo da se povuče pred zlom, da ga zaobiđe. Bio je okružen dečacima koji su zajedno s njim pevali refren: „leti, leti, leti… kao albatros…”
Posle smo saznali da nije mogao otići iz Sarajeva bez gitare, a kako da iznese gitaru bez futrole, a sa futrolom ličila je na opasno oružje… I ostao je okružen drugačije naoružanim dečacima da večito leti, leti, leti… kao albatros…
Narcis mi je javio iz Danske i pitao je li to istina, je li moguće!?…
(1994)

APRIL
Istina je život ljudski
a laži su ljudska dela
nikad nisu posve crna
nikad nisu posve bela
Sve istine čovek stvara
ali ne zna gde je prava
zato često vedro laže
da ga laž uveseljava
Laž ima kratke noge
ali zato ima krila ona
leti kao albatros
Kao ptica iz romana
sa dalekih okeana leti
leti kao albatros

HAZARDERI
Mi koji smo ko anđeli
popadali
u prostore izobilja
Sve smo brzo prokockali
pre doskoka
i pre cilja
Mi koji smo niotkuda
ni iz čega
prosto nikli kao trava
Ničega se ne sećamo
a već željni
zaborava
Još letimo,
još lebdimo
isto kao prvog dana
Još čekamo
na svečano otvaranje
padobrana

POLA MILIONA ŽENA
Pola miliona žena viška
ima u prostoru kojim luta
duša moja
Siguran sam da si i ti među njima
okružena veličinom
nespokoja
Pola miliona žena
kakva slika
otkuda u srcu mome
ti podaci
Svaka od njih čeka
Princa Pobednika
a dočeka da dođemo
Mi Prostaci

MAJ
Upisan si u veliku školu
u životu koji traži
da polažeš račune
Ostani sâm i velik
u svom bolu
a ljubav tvoja neka diže bune
Video si kako pola sveta
od ljubavi živi
a polovina strada
Zato nisi ostao asketa
koji živi samo zato
da se nada

MAJSTORI
Majstori svih zanata
kucaju na sva vrata
majstori svetu suci
imaju divne sprave
svi ključevi i brave
u njihovoj su ruci
Svet je tumačen dugo i loše
tumači spavaju u toj seni
a majstori se na to ne troše
već rade da se svet izmeni

GURAJ KUME
Prešao sam staze duge
već sam dobro punoletan
radio sam sve za druge
a za sebe bio sretan
Oko mene kum do kuma
sve što imam sa mnom troše
kakvi glumci – takva gluma
Guraj kume
nije loše
Video sam iz blizine
i gospodu i ološe
hvalio me ko god zine
Guraj kume
nije loše
Sve su rekli što su znali
sve uzeše i otidoše
sam ostadoh – šta mi fali
Guraj kume
nije loše
Nisam bio izuzetan
nemam slavu lučonoše
al’ sam uvek bio sretan
Guraj kume
nije loše

SAMOĆA
Ja znam sve o samoći
o dugom čekanju bez nade i s nadom
sve znam o gluhoj noći
što kao crna ptica
nečujno stoji nad gradom
Sve sam prostore znao i svako vreme samoće
i sve sam mogao biti u njenom velikom času
Znao sam sve o samoći ali o samici ništa
ni o koraku jednom pa makar bratov bio
u gustoj tišini ovoj koja se nožem rezati može
u ovoj kocki mraka koji se skamenio
Znao sam sve o samoći ali o samici ništa
Ja nisam znao zidove
ja nisam znao vlagu
ja ništa nisam znao o podu i plafonu
ni da su vrata sastavni deo samoće
ni da se svetlost deli na prljave kvadrate
ni da ću tako mnogo imati vremena za te
koja si nigde
a negde
uz moje kazamate…

JUNI
Juni znači mladi
najlepše doba to je
da vidiš šta da se radi
i kako stvari stoje
Juni je tu da deli
a isto tako da spaja
koliko od početka ima
još toliko do kraja

DOMOVINA
Da jednom budeš domovina
za koju se ne mora umirati
jer to smo već videli
i videli smo da znamo
Da se sa svetom krećemo
kao što se zemlja kreće
u vasionskom roju
Da bude dan kad je dan
a noću da se obnavlja snaga
Da bude tuge plemenite
da se primeti radost
kad bukne posle toga
Da radi šta god ko voli
ali da voli
Da bude tajni naoko nerešivih
da znatiželjni stupe na scenu
Da bude laži i varke maestralne
istina da se čuva u malim količinama
ali svuda da se nađe u pravi čas
Ne treba čoveku mnogo
al’ čovek je mnogo potreban
da krene kad je: kreni!
i stane kad je stati…
A ti da budeš otadžbina
za koju se ne mora umirati…
(1985)

LET I PAD
Moj život nosi bura
ta bura ima krila
ta krila sada lete
nose mene iznad sveta
sa kojim se ja ne mirim
zato svoja krila širim
Kada bi bilo nas pet
bilo bi mesta za nadu
Ovako usamljen šta će mi let
samo se nadam padu

PRVO VOĆE
Bio sam dečak i mudrost bila
u mojoj maloj glavi
da najviše slasti ima u voću
koje se prvo javi
Rastao dečak rasli snovi
ko nebo što se plavi
al’ najviše slasti beše u voću
koje se prvo javi
Ljubavi išle jedna za drugom
živeo život pravi
al’ najviše slasti beše u voću
koje se prvo javi
Video ljude video sveta
išao prema slavi
al’ najviše slasti beše u voću
koje se prvo javi
I sve je prošlo
ostalo samo u srcu i u glavi
da najviše slasti ima u voću
koje se prvo javi

MAMINA MAZA
Rodila majka mazu
nikom je nije dala
čuvala staklenu vazu
k’o da je od kristala
Kada si jednog dana
otkrila da nisi mala
padoše mamini snovi
k’o da su od kristala
Da si znala mala
kako svet je fini
ostala bi u svojoj vitrini
A da si ostala mogla si sjati
mami i tati, mami i tati
a sad si moja, sada si moja
i ja te neću nikome dati

LJUBAV NEMA BOLJE DANE
Ljubav nema bolje dane
sve je sad i nikad više
sve što iza toga dođe
dođe samo da nju zbriše
Ljubav nema bolje dane
nema sutra nema juče
to je škola za ludake
koji malo teže uče
Ljubav nema bolje dane
sama kreće sama stane
sama pali sama gasi
Nas uništi sebe spasi
nemoj da joj brojiš mane
ljubav nema bolje dane