Duško Trifunović

First topic message reminder :


Duško Trifunović je rođen 13.9. 1933. godine u Sijekovcu kod Bosanskog Broda. Učio je bravarski zanat i šumarsku školu. Radio je kao bravar i kao šumar. Studirao je književnost. Bio je urednik poezije u časopisu „Život” i urednik omladinskog programa TV Sarajevo. Pisao je poeziju, pripovetke, romane, filmska scenarija, TV i radio-drame.
Zasigurno jedan od najvećih književnika južnoslovenskih prostora sa dvadeset knjiga poezije, četiri romana i nekoliko drama. Prvu knjigu je napisao 1958. godine. Pisao je poeziju koja je doživela muziku. Komponovano je oko 300 njegovih pesama. Sarađivao je sa najpoznatijim muzičkih izvođača bivše Jugoslavije u izradi njihovih pesama.
Preminuo je 28. januara 2006. godine u Novom Sadu.

MAJSTORI
Majstori svih zanata
kucaju na sva vrata
majstori svetu suci
imaju divne sprave
svi ključevi i brave
u njihovoj su ruci
Svet je tumačen dugo i loše
tumači spavaju u toj seni
a majstori se na to ne troše
već rade da se svet izmeni

GURAJ KUME
Prešao sam staze duge
već sam dobro punoletan
radio sam sve za druge
a za sebe bio sretan
Oko mene kum do kuma
sve što imam sa mnom troše
kakvi glumci – takva gluma
Guraj kume
nije loše
Video sam iz blizine
i gospodu i ološe
hvalio me ko god zine
Guraj kume
nije loše
Sve su rekli što su znali
sve uzeše i otidoše
sam ostadoh – šta mi fali
Guraj kume
nije loše
Nisam bio izuzetan
nemam slavu lučonoše
al’ sam uvek bio sretan
Guraj kume
nije loše

SAMOĆA
Ja znam sve o samoći
o dugom čekanju bez nade i s nadom
sve znam o gluhoj noći
što kao crna ptica
nečujno stoji nad gradom
Sve sam prostore znao i svako vreme samoće
i sve sam mogao biti u njenom velikom času
Znao sam sve o samoći ali o samici ništa
ni o koraku jednom pa makar bratov bio
u gustoj tišini ovoj koja se nožem rezati može
u ovoj kocki mraka koji se skamenio
Znao sam sve o samoći ali o samici ništa
Ja nisam znao zidove
ja nisam znao vlagu
ja ništa nisam znao o podu i plafonu
ni da su vrata sastavni deo samoće
ni da se svetlost deli na prljave kvadrate
ni da ću tako mnogo imati vremena za te
koja si nigde
a negde
uz moje kazamate…

JUNI
Juni znači mladi
najlepše doba to je
da vidiš šta da se radi
i kako stvari stoje
Juni je tu da deli
a isto tako da spaja
koliko od početka ima
još toliko do kraja

DOMOVINA
Da jednom budeš domovina
za koju se ne mora umirati
jer to smo već videli
i videli smo da znamo
Da se sa svetom krećemo
kao što se zemlja kreće
u vasionskom roju
Da bude dan kad je dan
a noću da se obnavlja snaga
Da bude tuge plemenite
da se primeti radost
kad bukne posle toga
Da radi šta god ko voli
ali da voli
Da bude tajni naoko nerešivih
da znatiželjni stupe na scenu
Da bude laži i varke maestralne
istina da se čuva u malim količinama
ali svuda da se nađe u pravi čas
Ne treba čoveku mnogo
al’ čovek je mnogo potreban
da krene kad je: kreni!
i stane kad je stati…
A ti da budeš otadžbina
za koju se ne mora umirati…
(1985)

LET I PAD
Moj život nosi bura
ta bura ima krila
ta krila sada lete
nose mene iznad sveta
sa kojim se ja ne mirim
zato svoja krila širim
Kada bi bilo nas pet
bilo bi mesta za nadu
Ovako usamljen šta će mi let
samo se nadam padu

PRVO VOĆE
Bio sam dečak i mudrost bila
u mojoj maloj glavi
da najviše slasti ima u voću
koje se prvo javi
Rastao dečak rasli snovi
ko nebo što se plavi
al’ najviše slasti beše u voću
koje se prvo javi
Ljubavi išle jedna za drugom
živeo život pravi
al’ najviše slasti beše u voću
koje se prvo javi
Video ljude video sveta
išao prema slavi
al’ najviše slasti beše u voću
koje se prvo javi
I sve je prošlo
ostalo samo u srcu i u glavi
da najviše slasti ima u voću
koje se prvo javi

MAMINA MAZA
Rodila majka mazu
nikom je nije dala
čuvala staklenu vazu
k’o da je od kristala
Kada si jednog dana
otkrila da nisi mala
padoše mamini snovi
k’o da su od kristala
Da si znala mala
kako svet je fini
ostala bi u svojoj vitrini
A da si ostala mogla si sjati
mami i tati, mami i tati
a sad si moja, sada si moja
i ja te neću nikome dati

LJUBAV NEMA BOLJE DANE
Ljubav nema bolje dane
sve je sad i nikad više
sve što iza toga dođe
dođe samo da nju zbriše
Ljubav nema bolje dane
nema sutra nema juče
to je škola za ludake
koji malo teže uče
Ljubav nema bolje dane
sama kreće sama stane
sama pali sama gasi
Nas uništi sebe spasi
nemoj da joj brojiš mane
ljubav nema bolje dane

NA MENE SU PRSTOM REKLI
Na mene su prstom rekli
za sve ovo on je kriv
za njega bi bolje bilo
da uopšte nije živ
Za njega ne važi zakon
njemu niko nije rod
ko mu pravi duši zaklon
kad ponese bura brod
Neka prizna šta se pita
da ne pravi više sram
kako to da sme da skita
i da živi tako sam
Ko to stoji iza njega
ko mu nosi zlatni štit
takva drskost iznad svega
nit’ je bila nit’ će bit
Ako takvi uzmu maha
i drugi će dići glas
više neće biti straha
svi će poći protiv nas
Kaznite ga mnogo teže
da za primer bude svim
za stub srama da se veže
i da gori skupa s njim…
Rekli su mi mnogo više
nego što se o tom zna
ali nisu smeli prići
buktinji što večno sja

ŠPIJUN
Ima stvari koje ne sme niko znati
naročito kad se sprema kakva buna
za te stvari ni rođena ne zna mati
al’ ne možeš da sakriješ od špijuna
Špijun ima memoriju oštro oko
po nemaru našem svuda on se mota
to je zverka koja puca na visoko
i nije joj mnogo stalo do života
Špijun ima strast bolesnu da sve sazna
on je hrabar a svake se senke plaši
na kraju ga ipak stigne strašna kazna:
uhvate ga – il’ njegovi ili naši.

ŠEKSPIR
Već se gasi renesansa
Al’ još sjaje koloriti
Vidi Šekspir – sad je šansa
Sad je – Biti il’ ne biti
Za njim Henrik do Henrika
Magbet Cezar nabusiti
Hamlet mladić bleda lika
Kaže – Biti il’ ne biti
Gle Romea Kralja Lira
Svi su spremni otrov piti
Al’ sve zavisi od Šekspira
Dal’ će Biti il’ ne biti
***
Od mene su naručivali pesme kao od kafanske pevačice. Čini mi se da nikog nisam odbio. Pristao sam da deo svog umeća poklonim njihovoj tuzi i radostima. Na taj način živeo sam sa problemima generacije koja je i mlađa i drukčija od moje, ali baveći se njihovim zanosima i zabludama imao sam više prava da se povremeno družim s njima…
Mi smo zajedno napisali neke od ovih pesama. Njihova je bila želja da imaju pesmu o tome i tome, a moje su reči. Oni su ponekad započinjali pesmu, otkrili njenu zlatnu žicu, ali, nisu znali dalje i dolazili su kod mene da nastavim.
Tako je bilo i sa tri pesme koje slede iza ove moje napomene. Njih su započele da pišu Alma, Ljuba i Ankica. Ti ne moraš znati ko su te devojke. Ni ja više ne znam gde ih je doveo trag prema sreći devojačkoj koji su sledile, ali one su želele da imaju svoje pesme. Procenio sam da su te želje vredne pažnje, pa sam nastavio njihovu zlatnu nit i dovršio je njihovoj mladosti za uspomenu…

JEDAN OSMEH
Jedan osmeh i jedan pogled
za nas je bio dosta
od tada više našoj reci
ne treba drugog mosta
Duša se moja sa tvojom slila
i sliku sveta menja
osećam da sam tvoja bila
još davno pre rođenja
Naša ljubav, ljubav naša
ima svoje strašne ćudi
ona ne zna, ne zna ona
gde je zemlja gde su ljudi
ona samo leti, leti
leti kud je nose krila
ionako niko neće verovati
da je bila

I TO JE PROŠLO
I to je prošlo sada sam sama
mada sam sama ne plačem više
bilo pa prošlo sve među nama
sve među nama ko letnje kiše
Dok sam bila, bila sam
dok si bio, bio si
sve što imam krio si
Samo dok smo lagali
dotle smo se slagali
sad pravimo podelu
jer je sve na videlu
Da li me voliš ne pitam više
ne pitam više, sada sam druga
na nebu mome blista se duga
prošla je tuga ne plačem više

NE ROBUJ SRCE
Ne robuj srce nikome dužni nismo
ne tuguj reko vodom što žubori
ne beži ptico iz istog srca mi smo
sa svojim jatom ostani u gori
Ne robuj srce ti nemaš gospodara
tvoje su reke planine i polja
ne reci neću ne znam i ne mogu
a sve ostalo radi šta te volja

JULI
Ana mi kaže: Priđi bliže
pogledaj ovo moje cveće
sada je leto sad je juli
to nikad lepše biti neće
Ja Ani kažem da sam tužan
što cveće mnogo liči na žene
jer svuda raste svuda cveta
a samo u mojoj ruci vene
Ana mi kaže: Šta te briga
i zagonetne osmehe šalje
da ne bi cveće uvelo samo
ti ga uberi pa idi dalje

U NAMERI
U nameri da budemo isti
sa što manje razlika u sreći
sa svoje sam silazio zvezde
trudio se da ne budem veći
Ceo svet sam držao na oku
da ne čini što ti ne bi htela
revolver sam nosio o boku
spremao se na opasna dela
Kad si ruku pružila za dugom
plakao sam od velike časti,
gospodar sam al’ ću biti slugom
smanjujem se da ti možeš rasti

K
Šta je dalje bilo ne zna niko
i za dugo niko neće znati
ja je čekam zna se tek toliko
da mi se sa svoje zvezde vrati

PISMO
Pišem ti pismo i šaljem ti cvet
zovem te hajde da popravimo svet
Ptica je mala al’ uzdiže je let
zovem te hajde da popravimo svet
Ti budi sunce a ja suncokret
zovem te hajde da popravimo svet
Rođeni nismo tek da bi mogli ’mret
učini nešto da popravimo svet

GRČKI
Mi znamo tajnu ove reči
ona je nama na dar data
ona nas teši ona leči
otvara srca i sva vrata
Ja sam prošao gradova sto
i svuda pevao sagapo
Svima sam rekao šta znači to
volim te grčki sagapo
Ali ti voliš svoga Kirosa
naški rečeno svoga Ćiru
zato me moliš s puno ponosa
da te za sada pustim na miru
A mene sluša gradova sto
i peva sa mnom sagapo…

AVGUST
Avgust nema vremena za šalu
i njemu su odbrojali dane
Glavni je na svakom karnevalu
al’ ne može stići na sve strane
Otkako je počelo postojanje
otkad sunce na čoveka misli
avgust zemljom seje blagostanje
Neka sija – predugo smo kis’li

KADA SUMNJAM
Živeli smo tako divno mnogo leta
sad počinje moja ljubav da ti smeta
Kada sumnjam u sve žene
sve su iste sve su bedne
kada volim sve su iste
kada volim
sve su iste
osim jedne
Sve su žene crno-bele
kao ptice
crno-bele
kao laste
puštaju
a ne bi htele
korov sumnje
iz ljubavi da izraste
Kada sumnjam u sve žene
sve su iste
kada sumnjam
sve su bedne
kada volim
sve su iste
osim jedne

FRANCUSKI
Ž’tem, ž’tem gle kako režim
od takve reči prosto se ježim
To učim brzo sa malo truda
veruj mi na reč ako si luda
Ovo je za mene veliki tren
jer sam naučio ž’tem, ž’tem
Ja te ž’tem a stroga ti si
izgleda da me shvatila nisi
A ona reče: Gle manijaka!
Šta ću sa tobom kad volim Žaka
O teško meni pogrešna žena
pogrešna žena ti krivi tren…
a ja ko sretan ž’tem, ž’tem…
***
Čini mi se da uzimam više
od života nego što me sledi
u Zakonu o ljubavi piše
što je moje svima više vredi
Mene vodi crni fantom
ja sve mogu i sve znadem
mada nemam pravo na to
od života svoga kradem
Videli ste sve procveta
što je moja ruka takla
il’ ćeš sa mnom na kraj sveta
il’ bez mene na dno pakla…

VEČERNJA ŠKOLA
Ljubav je večernja škola
u koju idu maze
mangupi oba pola
sposobni za ekstaze
Ljubav je večernja škola
danju se samo mašta
a noću vrišti od bola
voli mrzi i prašta
Ljubav je večernja škola
nauka nežna i gruba
tu niko proći neće
ako napamet buba
Ljubav je večernja škola
ludost je glavna tema
raspored sati ne važi
popravnog ispita nema
Ljubav je večernja škola
vesela promenada
i ko je pao prolazi
i ko položi pada

NA TRAPEZU
Gledamo se kao u groznici
u cirkusu na visokoj žici
Sve zavisi dok padam u luku
hoćeš mi li ispružiti ruku
Hoćemo li pokazati svima
kakav magnet u ljubavi ima
ili ćeš me pustiti na kraju
da uživaš u mom promašaju

ŠPANSKI
Ja sad ne znam šta od mene oni traže
Šta da radim non kapisko kompanjero
Svud na svetu to se lako okom kaže
A ja moram da naučim Jo te kjero
Svi se hvale namere su moje časne
Ostavi mi malo nade o nevero
Svi govore o ljubavi ali kasne
A ja idem od početka Jo te kjero
Ali moram da ti stavim ja do znanja
ako sve na svetu krene krivim smerom
preživeće lako onaj koji sanja
ako zna da kaže čisto Jo te kjero…
***
Bio sam već „slavan” pesnik, slavan za naše prilike, a to znači da te tvoja generacija smatra uspešnim i dragim čovekom, još ti ne zavide, nego te podstiču na još, na više, to znači biti slavan; takav sam bio. A odjednom su me počeli oslovljavati na ulici zato što se pojavljujem u emisijama na televiziji, u istim emisijama gde i Neda Ukraden. Ja sam bio urednik te emisije, ali za gledaoce je bilo važno da je tu Neda. Ona nam je osiguravala prepoznatljivost pred javnošću, a red i rad u ekipi dok snimamo. Vrlo poslovna saradnica.
Napisao sam mnogo pesama u toj Nedinoj razvojnoj fazi, ali da bi neka pesma bila hit, nisu dovoljne samo reči vrsnog pisca i ambiciozna pevačica. Da smo Neda i ja imali kompozitora prema našim namerama – gde bi nam bio kraj…
Neda se snašla i bez mojih tekstova jer je našla prave saradnike… Obišla je svet… Snagom svoje ličnosti ispunila sebi želje – da joj pozavidiš…

GDE BI NAM BIO KRAJ
Kad sam te prvo srela
da sam te odmah htela
gde bi nam bio kraj
Kad si me pogledao
da si mi želju znao
gde bi nam bio kraj
Kad si me zavoleo
da si mi veran bio
gde bi nam bio kraj
Kad si me ostavio
da si me zaboravio
tu bi nam bio kraj

NOVI ROBINZONI
Nismo tako sami kako nam se čini
to je varka samo
potrebna sanjaru
Želja da se nađe mera
veličini koje smo vredni
u mladalačkom žaru
Nismo tako sami
Lažu pesme naše!
Ali u toj laži moje srce drhti
ko da stvarno pati
jer nečim mora duša da se snaži
a ja svetu dajem
što od mene traži
Leti pesmo moja
pesmo miliona
šta bi svet da nije
lažnih Robinzona
Leti pesmo moja
letom bivaš veća
bolje lažna tuga
nego lažna sreća.