Duško Trifunović

First topic message reminder :


Duško Trifunović je rođen 13.9. 1933. godine u Sijekovcu kod Bosanskog Broda. Učio je bravarski zanat i šumarsku školu. Radio je kao bravar i kao šumar. Studirao je književnost. Bio je urednik poezije u časopisu „Život” i urednik omladinskog programa TV Sarajevo. Pisao je poeziju, pripovetke, romane, filmska scenarija, TV i radio-drame.
Zasigurno jedan od najvećih književnika južnoslovenskih prostora sa dvadeset knjiga poezije, četiri romana i nekoliko drama. Prvu knjigu je napisao 1958. godine. Pisao je poeziju koja je doživela muziku. Komponovano je oko 300 njegovih pesama. Sarađivao je sa najpoznatijim muzičkih izvođača bivše Jugoslavije u izradi njihovih pesama.
Preminuo je 28. januara 2006. godine u Novom Sadu.

AVGUST
Avgust nema vremena za šalu
i njemu su odbrojali dane
Glavni je na svakom karnevalu
al’ ne može stići na sve strane
Otkako je počelo postojanje
otkad sunce na čoveka misli
avgust zemljom seje blagostanje
Neka sija – predugo smo kis’li

KADA SUMNJAM
Živeli smo tako divno mnogo leta
sad počinje moja ljubav da ti smeta
Kada sumnjam u sve žene
sve su iste sve su bedne
kada volim sve su iste
kada volim
sve su iste
osim jedne
Sve su žene crno-bele
kao ptice
crno-bele
kao laste
puštaju
a ne bi htele
korov sumnje
iz ljubavi da izraste
Kada sumnjam u sve žene
sve su iste
kada sumnjam
sve su bedne
kada volim
sve su iste
osim jedne

FRANCUSKI
Ž’tem, ž’tem gle kako režim
od takve reči prosto se ježim
To učim brzo sa malo truda
veruj mi na reč ako si luda
Ovo je za mene veliki tren
jer sam naučio ž’tem, ž’tem
Ja te ž’tem a stroga ti si
izgleda da me shvatila nisi
A ona reče: Gle manijaka!
Šta ću sa tobom kad volim Žaka
O teško meni pogrešna žena
pogrešna žena ti krivi tren…
a ja ko sretan ž’tem, ž’tem…
***
Čini mi se da uzimam više
od života nego što me sledi
u Zakonu o ljubavi piše
što je moje svima više vredi
Mene vodi crni fantom
ja sve mogu i sve znadem
mada nemam pravo na to
od života svoga kradem
Videli ste sve procveta
što je moja ruka takla
il’ ćeš sa mnom na kraj sveta
il’ bez mene na dno pakla…

VEČERNJA ŠKOLA
Ljubav je večernja škola
u koju idu maze
mangupi oba pola
sposobni za ekstaze
Ljubav je večernja škola
danju se samo mašta
a noću vrišti od bola
voli mrzi i prašta
Ljubav je večernja škola
nauka nežna i gruba
tu niko proći neće
ako napamet buba
Ljubav je večernja škola
ludost je glavna tema
raspored sati ne važi
popravnog ispita nema
Ljubav je večernja škola
vesela promenada
i ko je pao prolazi
i ko položi pada

NA TRAPEZU
Gledamo se kao u groznici
u cirkusu na visokoj žici
Sve zavisi dok padam u luku
hoćeš mi li ispružiti ruku
Hoćemo li pokazati svima
kakav magnet u ljubavi ima
ili ćeš me pustiti na kraju
da uživaš u mom promašaju

ŠPANSKI
Ja sad ne znam šta od mene oni traže
Šta da radim non kapisko kompanjero
Svud na svetu to se lako okom kaže
A ja moram da naučim Jo te kjero
Svi se hvale namere su moje časne
Ostavi mi malo nade o nevero
Svi govore o ljubavi ali kasne
A ja idem od početka Jo te kjero
Ali moram da ti stavim ja do znanja
ako sve na svetu krene krivim smerom
preživeće lako onaj koji sanja
ako zna da kaže čisto Jo te kjero…
***
Bio sam već „slavan” pesnik, slavan za naše prilike, a to znači da te tvoja generacija smatra uspešnim i dragim čovekom, još ti ne zavide, nego te podstiču na još, na više, to znači biti slavan; takav sam bio. A odjednom su me počeli oslovljavati na ulici zato što se pojavljujem u emisijama na televiziji, u istim emisijama gde i Neda Ukraden. Ja sam bio urednik te emisije, ali za gledaoce je bilo važno da je tu Neda. Ona nam je osiguravala prepoznatljivost pred javnošću, a red i rad u ekipi dok snimamo. Vrlo poslovna saradnica.
Napisao sam mnogo pesama u toj Nedinoj razvojnoj fazi, ali da bi neka pesma bila hit, nisu dovoljne samo reči vrsnog pisca i ambiciozna pevačica. Da smo Neda i ja imali kompozitora prema našim namerama – gde bi nam bio kraj…
Neda se snašla i bez mojih tekstova jer je našla prave saradnike… Obišla je svet… Snagom svoje ličnosti ispunila sebi želje – da joj pozavidiš…

GDE BI NAM BIO KRAJ
Kad sam te prvo srela
da sam te odmah htela
gde bi nam bio kraj
Kad si me pogledao
da si mi želju znao
gde bi nam bio kraj
Kad si me zavoleo
da si mi veran bio
gde bi nam bio kraj
Kad si me ostavio
da si me zaboravio
tu bi nam bio kraj

NOVI ROBINZONI
Nismo tako sami kako nam se čini
to je varka samo
potrebna sanjaru
Želja da se nađe mera
veličini koje smo vredni
u mladalačkom žaru
Nismo tako sami
Lažu pesme naše!
Ali u toj laži moje srce drhti
ko da stvarno pati
jer nečim mora duša da se snaži
a ja svetu dajem
što od mene traži
Leti pesmo moja
pesmo miliona
šta bi svet da nije
lažnih Robinzona
Leti pesmo moja
letom bivaš veća
bolje lažna tuga
nego lažna sreća.

NAŠA PISMA
Naša su se psima mimoišla
Žurila sam da ti javim sreću
al’ po tvojih nekoliko reči
videla sam više pisat’ neću
Ja sam pisala kako molim sunce
da te kao moje srce prati
A ti si pisao da nemaš vremena
i da ne znaš kad ćeš ga imati
Naša su se pisma mimoišla
sve što sam ti pisala ne važi
Naša su se pisma mimoišla
i ni jedno odgovor ne traži

VEZA
Tiho zuje naši aparati
čuju kako kuca srce sveta
saznaćemo sve što treba znati
Veza radi
halo halo halo halo
veza radi
Mi smo skupa i kad smo daleko
kao da se držimo za ruke
da nas ne bi rastavio neko
Veza radi
halo halo halo halo
veza radi
Vezani smo sa hiljade spona
ja te čekam i živim u nadi
javi mi se preko telefona
Još jedino naša veza radi

PODELA RADA
Iskustva nas uče stara
da ne vredi ono geslo:
– Za sinove otac stvara!
Kao da je siso veslo
kažu mladi
Nije važno šta je čije
već koliko toga ima
pred nama su decenije
a doteći mora svima
kažu mladi!
Šta ko radi i za koga…
Tom podelom rad mi zgadiš
jer kad radiš za onoga
koga voliš – sebi radiš
kažu mladi!
A šta na to kažu stari
Ništa – ćute
Neće valjda na te stvari da se ljute
Kad se žure i pričaju – više greše
koga svrbi oni znaju – taj se češe.

ZLOKOTLOKRP
Ja sam nekad majstor bio
u dalekom gradu
imao sam naočare
brkove i bradu
Trista čuda ja sam znao
dizao galamu
jurio sam ulicama
pravio reklamu:
Zlokotlokrp
lonce krpi
zlokotlokrp radi
oko njega čitav čopor
zlokotlokrp čadi!
– Posao ti loše ide
kaže jedna dama.
– Šta te briga drugarice
važna je reklama…

Na mene si gledala poprijeko
Rekla si mi - Budi i ti Neko

A to meni nije teško biti
Samo kad Neko bila i ti

Ja sam tebe hvalio pred svima
I što nemaš lagao sam: Ima!

Tako lažuć stigli smo daleko
Po meni si i ti sada neko

Ne vrijeđaj me ne pravi skandala
Ti za mene više nisi mala

Među nama računi su čisti
Svađamo se zato što smo isti

ŽIVIM SVOJE
Ne žalim se živeo sam dugo
Imao sam zašto i za koga
I sad ne znam šta da radim drugo
No da berem plodove od toga
Živim svoje
I nek drugi žive
Skretao sam pažnju na lepotu
Uzimao sebi veći deo
Sadio sam ruže po životu
Da ih bere ko god bude hteo
Živim svoje
I nek drugi žive
Ja sam stao na svoj kamen ludi
Mom životu nećeš naći manu
Učio sam od pametnih ljudi
Da ne idem na njihovu stranu
Živim svoje
I nek drugi žive

LEPTIR
Leptir je cveće koje leti
uživa kratko u živoj zgodi
ne može ničega da se seti
on živi samo da ljubav vodi
Leptir je cveće koje leti
Prošara vazduh ukrasi sliku
od sreće ne zna šta da radi
sličan je vedrom umetniku
što vek provodi na estradi
Prošara vazduh ukrasi sliku
Prošlost je teška iza njega
ličinke neke što lišćem mile
jajašca žuta ispod snega
i lutkice od čiste svile
Prošlost je teška iza njega
Produži život ako se vine
u žarkoj želji za slobodom U
krase njime svoje vitrine
kad ga probodu sjajnom čiodom
Produži život ako se vine…

PAMĆENJE
Sve što si ti od mene krila
ja sam to znao i krio od ostalog sveta
Sve i da si mi želela nesreću
ne bi mi znala izabrati veću
Počeo sam da gubim pamćenje
i počeo sam da te zaboravljam naglo
skupa sa svim blagom i sa traumama
Gazim u slatkovodno more amnezije
Pesnici svoja stanja zapisuju
a svet se dešava izvan poezije
Sve i da si mi želela nesreću
ne bi mi znala izabrati veću
Ja se tešim da je ovo način
kako da nadživim sve nesporazume
A slikari koji slikaju monstrume
gledaju u me
Sve i da si mi želela nesreću
ne bi mi znala izabrati veću