Bukovski-matori pokvarenjak i veliki pesnik

Čarls Bukovski (16. avgust 1920 - 9. mart 1994) američki pesnik, pripovedač i romanopisac danas se smatra jednim od najuticajnijih pisaca bitničke generacije (engl. beat generation). Ostaće upamćen po svom eksplicitnom, sirovom, ponekad čak vulgarnom književnom izrazu i svojim pričama o simpatičnim gubitnicima sa margina američkog društva.

Čarls Bukovski se rodio kao Hajnrih Karl (Henri Čarls) Bukovski Mlađi u Andernahu, u Nemačkoj. Njegov otac Henri Bukovski bio je američki vojnik, a majka Katarina Fet Nemica. 1922. godine porodica Bukovski se seli u Ameriku u Los Anđeles, grad u kome će Bukovski provesti najveći deo svog života.

Bukovski je odrastao u vreme ekonomske depresije koja je zahvatila Ameriku između dva svetska rata. Njegov strog i dominantan otac često je ostajao bez posla, a svoje nezadovoljstvo i frustraciju najčešće je iskaljivao na dečaku redovno ga maltretirajući, o čemu će Bukovski pisati u svom romanu "Ham on Rye". Adolescentske akne koje su ostavile ožiljke na njegovom licu samo su doprinele da se još više oseća kao gubitnik i osobenjak. Pokušavajući da se zaštiti od traumatične stvarnosti, Bukovski se rano okreće alkoholu, ali i knjigama. Kao srednjoškolac mnogo čita, a posebno voli dela Ernesta Hemingveja, Sinklera Luisa, Karsona MekKulersa i D. H. Lorensa. Po završetku srednje škole upisuje gradski koledž u Los Anđelesu i pohađa kurseve novinarstva i književnosti, želeći da postane pisac.

1976 godine upoznaje Lindu Li Bejli, vlasnicu restorana zdrave hrane 25 godina mlađu od njega, kojom će se oženiti 1985 godine i njegov život poprima mirniji tok. Ostatak života Bukovski će provesti u predgrađu San Pedro u lepo uređenoj kući sa bazenom. Vozi crni BMW, otkriva sve prednosti računara, uživa slušajući klasičnu muziku u društvu svojih mačaka i naravno i dalje piše. Druži se sa glumcem Šonom Penom, a grupa "U2" mu posvećuje pesmu na svom koncertu u Los Anđelesu. 1983 godine snimljen je italijanski film "Priče o običnom ludilu" sa Benom Gazaraom i Ornelom Muti u glavnim ulogama po istoimenoj zbirci priča Čarlsa Bukovskog. Bukovski piše i scenario za film "Barfly" koji je snimljen 1987 godine sa Mikijem Rurkom I Fej Danavej u glavnim ulogama. 1992 godine izlazi iz štampe zbirka pesama " The Last Night of the Earth Poems", poslednja knjiga objavljena za života ovog pisca.

Čarls Bukovski je umro 9. marta 1994 godine od leukemije. Sahranjen je u "Grean Hills" memorijalnom parku blizu njegove kuće u San Pedru.

Danas su veoma popularni i njegovi romani:

Holivud,
Bludni sin,
Žene,
Zabeleške starog pokvarenjaka,
Palp,
Šekspir ovo nikad nije radio i drugi,
kao i zbirke kratke proze

Đavo je bio vruć,
Priče o običnom ludilu,
Fotografije iz pakla,
Ljubav i ludilo u LA...

„Mrzite li žene?”. “Ne toliko koliko mrzim decu.”

Charles Bukowski

BOG JE IZMISLIO PIJANCE DA RUŽNE ŽENE NE OSTAJU SAME.

(Čarls Bukovski)

Za malecku

ona dole peva, svira na svojoj
gitari, mislim da je sreænija nego
obièno i drago mi je, ponekad malo
poludim i surov sam prema njoj.
teška je èetres’pet kila
ima tanušne zglobove a njene su oèi
èesto istinski tužne.

ponekad me moje potrebe
èine sebiènim
sve mi to preplavi
razum
a nikad nisam bio
vešt
u izvinjanjavanju.

èujem je kako peva
sada je
veæ duboka noæ
i odavde
vidim
svetlosti velegrada
prijatne kao
zrelo voæe iz bašte
i ova je soba
spokojna
tako èudno
kao da je èarolija postala
nešto sasvim
normalno.

OVA JEDNA NIJE BILA LEDI GODIVA


dosla je u moju rupu pijana
jasuci drvenog jelena na vrhu verande:
tako puno zena zeli da spasi svet
a ni vlastite kuhinje ne mogu drzati uredno,
ali JA...
usli smo unutra i zapalio sam tri crvene
svece
usuo vino i zabelezio nekoliko sitnica o njoj:

siroki guzovi
duboka
spreda.ono
ostalo.
nezaboravno.zena kao ova
mogla bi pronaci
cvece cinije u Hot Sprinkgsu
u Arkanzasu.

pune tri sedmice jeli smo srnetinu.
zatim je spavala sa kucevlasnikom da bi pomogla u
placanju stanarine.
zatim sam joj pronasao posao konobarice.
spavao bih po ceo dan a kada bi se vratila kuci
bio sam pun briljantnih recenica koje je ona
tako strasno
obozavala.
umrla je brzo jedne noci napustajuci svet
kako se uglavnom i
napusta

sada rano ustajem i
odlazim dole do dokova i cekam da
kupus
narandze
krompir
padnu s kamiona ili da ih
bace.

vec oko podne rucao sam i dremam
sanjareci kako stanarinu placam
numerisanim komadima plastike
izradjenim u nekom boljem
svetu.

"Ako se desi nesto loše, piješ da zaboraviš; ako se desi nešto lepo, piješ da proslaviš; a ako se ništa ne dešava, piješ da bi se nešto dešavalo."

"I svako uzalud potroseno vece je tezak prekrsaj nad prirodnim tokom tvog jedinog zivota."
"Pesme poslednje zemaljske noci"

SMRT PUŠI MOJE CIGARE

Znaš: Ponovo sam ovde
I pijan
I slušam Čajkovskog na radiju.
Isuse , čuo sam ga pre 47 godina
Kada sam bio izgladneli pisac
I sada evo ga
Ponovo
Sada kada sam stekao delimičnu slavu
Kao pisac
I smrt šeta ovom sobom
Gore-dole
Pušeči moje cigare
Cirkajući moje vino
Dok Čajk uporno odrađuje
Svoju Pathetique,
Kakav je to samo put bio
I sva sreća koja me je zadesila bila je
Samo zato što sam kockice bacio
Kako treba:
Ginuo sam za svoju umetnost,
Ginuo sam da se dokopam
5 prokletih minuta, 5 sati
5 dana -
Sve što sam želeo bilo je da izbacim
Reč iz sebe
Slava, novac nisu bili važni:
Ja sam želeo da izbacim tu reč iz sebe
A oni su me želeli za štanc-presom,
Fabričkom trakom
Želeli su da budem magacioner u
Robnoj kući.
Pa, kaže smrt, prolazeći sobom,
Svejedno ću te ščepati
Ma šta bio:
Pisac, taksista, svodnik, kasapin,
Padobranac, ščepaću te.
Važi srce, kažem joj.
I sada pijemo zajedno
Dok jedan po ponoći polako prelazi u dva
Po ponoći i
Samo ona zna pravi trenutak
Ali sam je ipak zajebao:
Izvukao sam svojih
5 prokletih minuta
i još mnogo
preko toga.

ZA STAROG DRUGA


Bio je samo
macor
zrikav,
prljavo-bele boje
i bledo plavih ociju.

Necu da vas zamaram pricom o
njemu
tek da kažem
da je imao mnogo malera
i bio dobar stari
druškan
i umro je
kao što ljudi umiru
kao što slonovi umiru
kao što pacovi umiru
kao što cvetovi umiru
kao što voda isparava i
vetar
prestaje da duva.

Pluca su mu otkazala
prošlog ponedeljka.
Sad je pod ružama u
bašti
i cuo sam
pocasni marš
kako svira za njega
u meni
što znam da
ne mnogi
ali neki od vas
možda
žele da
znaju.
To je
sve.

OTKUD JA U IMENIKU?

Muškarci zovu i pitaju me.
zar ste vi stvarno Čarls Bukovski,
pisac?

ponekad sam pisac, kažem,
najčešće ništa ne radim.

čujte, pitaju, sviđa mi se to
što pišete - imate li nešto protiv
da dođem sa destak piva?

možete ih doneti, kažem,
pod uslovom da vi ne ulazite...

kada me pozovu žene, ja kažem:
o, da - pišem, ja sam pisac,
osim što baš sada ne pišem.

glupo se osećam što vas zovem,
kažu, i bila sam iznenađena
kad sam vas pronašla u imeniku.

ima razloga za to, kažem,
nego, što ne svratite
na pivo?

neće vam smetati?

i one stižu
zgodne žene
uzornog uma, tela i oka.

često ne bude seksa
ali navikao sam na to
jer dobro je
jako je dobro samo ih gledati -
a ponekad me čak
posluži i neočekivana
sreća.

za čoveka od 55 koji nije spavao sa ženom
do svoje 23
i ne baš često do svojih 50
mislim da bi trebalo da ostanem
u telefonskom imeniku
sve dok ne dobijem onoliko
koliko i svaki prosečan muškarac.

naravno, moram da i dalje
pišem besmrtne pesme
ali inspiracija je tu.

POVEST JEDNE ŽILAVE MRCINE


Došao je na vrata jedne noci
mokar prašnjav izubijan i
isprepadan
beli zrikavi macor
pustio sam ga unutra i nahranio ga i ostao je
stekao poverenje u mene a onda je
jedan prijatelj naišao kolima i
pregazio ga.
Poneo sam ono što je ostalo kod veterinara
koji je rekao: "Nema šanse... dajte mu ove
tablete... kicma mu je slomljena, ali
i ranije mu je lomljena pa je srasla, ako
preživi nikada nece hodati, gledajte
ovaj snimak, pucano je u njega, gledajte, sacma
je još tu... nekada je imao i rep, neko mu ga
odsekao..."

Vratio sam macora kuci, bilo je vrelo leto,
jedno od najtoplijih u stolecu, stavio sam ga
na pod u kupatilu, davao mu vodu i tablete.
Nije hteo da jede, nije hteo da pije, umakao sam
prst u vodu i vlažio mu njušku i pricao mu, nikud
nisam išao. Provodio sam dosta vremena u
kupatilu i pricao mu i pažljivo ga dodirivao a on
gledao u mene tim bledoplavim zrikavim ocima i
kako su dani prolazili nacino je prvi pokret
dovukao se prednjim nogama
( stražnje nisu radile )
do kutije za nuždu,
bilo je to kao truba moguce pobede
iz tog kupatila ka citavom gradu,
vezan sam bio za tog macora - teško mi je bilo,
ne kao njemu, ali dovoljno teško...

Jednog se jutra digao, stao na sve cetiri,
zatim pao i samo me gledao.
"Možeš ti to", rekao sam mu.
Pokušavao je dalje, dizao se i padao, na kraju
hodao je dva-tri koraka, kao pijan
stražnje ga noge nisu slušale i ponovo je pao,
odmarao, zatim se digao...

Ostalo vec znate: sad je bolje nego ikad, zrikav,
gotovo bezub, ali gipkost se vratila, i taj ga
pogled u ocima nikada nije napustio.

ZAGONETKA


Moj komsija je dobar tip, ali me totalno
zbunjuje:
ustaje veoma rano, odlazi na posao;
njegova žena radi, imaju dvoje slatke dece;
predveče on stiže kući, ponekad vidim
decu, na trenutak i
ženu;
do 9 uveče sva svetla u njihovoj kući
pogašena su;
i njegovi se dani ponavljaju tako;
izgleda mi kao dovoljno inteligentan čovek
od preko 30 godina;
jedino objašnjenje za njegovu
šemu je da sigurno
uživa u svom
poslu
veruje u
Boga,
seks,
porodicu.

Ne znam zašto
ali tamo kod njih
večno očekujem iznenadni
lom prozora
očekujem krike i psovke
da vidim svetlo u 3 ujutro
da vidim
flaše u letu
ali već 5 godina
njegova je šema ostala
ista.
zato se
umesto njega
ja brinem za one druge stvari
koje ne verujem
da ih njegova žena
obožava:
"Henk, već sam
bezbroj puta mogla da zovem policiju,
ali nisam."

Ponekad
dođe mi da ja zovem
pubove zbog njih
ali mislim da pubovi
ne bi razumeli moje
optužbe.

Njihova crvena svetla
pale se i gase
bela lica u tamnoplavom:

"gospodine, nema
zakona
protiv toga što oni
čine..."

PESMA U ČAST DAME I PO

Neki od kerova sto spavaju nocas
mora da sanjaju o kostima
i ja pamtim tvoje kosti
u mesu
a najbolje
u onoj tamnozelenoj haljini
i onim blistavim crnim cipelama s
visokom stiklom,
vecito si psovala kad
pijes,
kosa ti je opadala a ti
htela da eksplodiras od onog
sto te mucilo:
od trulih uspomena na
trulu
proslost,i
na kraju si
pobegla od njih
u smrt,
ostavivsi me sa
trulom
sadasnjicom;
mrtva si vec
28 godina
a ipak te bolje
pamtim
nego ma koju drugu;
bila si jedina
koja je shvatila
uzaludnost
naseg
zivota;
sve druge bile su samo
nezadovoljne
trivijalnnim sitnicama
besmisleno se zdrale
zbog
besmislica;

Dzejn,tebe je
ubilo to
sto si previse znala.
Dizem pice
za tvoje kosti
o kojima
ovaj ker
jos uvek

NAJTEZI

Rodjendan za mene je moj 30-ti.
nisam zeleo da iko zna.
sedeo sam u istom baru
nocu i danju
i mislio: koliko cu jos
dugo
biti u stanju
da odrzavam ovaj
blef?
kad cu odustati i
poceti da se ponasam kao svi
ostali?
narucio sam jos jedno pice i
razmisljao o tome
a onda mi je stigao
odgovor:
kad budes mrtav, bejbi, kad
budes mrtav kao i
ostali.

Prava žena

san muškarca
je ku*** sa zlatnim zubom
i halterima,
naparfemisana
s lažnim trepavicama
maskarom
minđušama
svetloružičastim gaćicama
zadahom na salamu
visokim štiklama
najlonkama s jedva primefnim
felerom pozadi na levoj čarapi,
pomalo debela,
pomalo pijana,
pomalo šašava i pomalo luda
koja ne priča masne viceve
ima tri mladeža na leđima
i pretvara se da uživa u klasičnoj muzici
i koja će ostati nedelju dana
samo nedelju dana
i prati sudove, kuvati, J****i se i fafati
i ribati kuhinjski pod
i neće pokazivati fotografije svoje dece
niti će pričati o svom bivšem ili tekućem mužu
niti gde je išla u školu ili gde je rođena
ili zašto je poslednji put bila u zatvoru
ili u koga je zaljubljena,
ostaće samo nedelju dana
samo nedelju dana
obaviće stvar i otići
da se nikad više ne vrati
po onu minđušu na komodi.

BOŽE O BOŽE!
ŠTA SI UČINIO!

a on je sedeo i držao tri peškira
među nogama
ne mareći sada da li je otišla
ili ostala
da li nosi žuto ili zeleno ili
nema ništa na sebi.

i držeći se jednom rukom
pružio je drugu
i natočio novu čašu vina.

PONEŠTO ZA PREVARANTE, OPATICE, PILJARE I TEBE


Mi imamo sve i mi nemamo ništa
A neki ljudi to rade u crkvi
A neki ljudi to rade kidajući leptire na pola
A neki ljudi to rade u Palm Springsu
Uvaljujući ga nespretnim plavušama sa “kadilak"-dušama
"Kadilaci" i leptiri
ništa i sve
to lice koje se rastapa do poslednjeg daha u podrumu u
Korpus Kristiju
Ima tu ponešto za prevarante, opatice, piljare, i tebe…



Nešto u 8 izjutra
Nešto u biblioteci
Nešto u reci
Sve i ništaa
U klanici to dolazi klizeći duž tavanice na kuki
I ti ga njišeš
Jedan
Dva
Tri
I onda ga imaš
Mrtvo meso u vrednosti od 200$
Njegove kosti uz tvoje kosti
Nešto i ništa
Uvek je isuviše rano da se umre i uvek je isuviše kasno
Brazda krvi u bazenskom belilu, to baš nista ne govori
A grobari igraju poker nad kafom u 5 izjutra
Čekajući na gras da bi se spasli od mraza…
Oni ti ništa ne govore
Mi imamo sve i nemamo ništa
Dani sa staklenim ivicama i nepodnošljivim smradom
Rečne mahovine
Gorim od onog od govana
Dani poput šahovske table sačinjeni od pokreta i
Protiv pokreta
Nabubana interesovanja u porazu kao i pobedi

Dani spori poput mazge koja vuče teret na leđima
Ljutita, mrzovoljna i zaslepljena suncem
Putem na kome neki ludak sedi čekajući
Među plavim sojkama i carićima upetljanim u mreže
I nagutanim ljuskavog sivila
Dani vina i vikanja
Tuča po sokacima
Debelih nogu žena koje se takmiče oko tvojih creva
Pokopanih u jaucima
Znakova u arenama za borbu s bikovima poput dijamanata
Koji urlaju od bola
Majko Kapri!
Ljubičica koja izlazi iz zemlje govoreći ti da zaboraviš
Mrtve armije i svoje ljubavi koje su te opljačkale
Dani kada deca govore smešne i genijalne stvari
Poput divljaka koji pokušavaju da ti prenesu poruku kroz
Svoja tela
Dok su im tela još dovoljno živa da prenose i
Osećaju, i trče gore-dole
Bez katanca, i plata, i ideala, i imovine, i
Bubama-nalik-uverenja
Dani kada možeš po ceo dan da plačeš u nekoj zelenoj sobi
Sa zaključanim vratima
Kada možeš da se smeješ svom pekaru jer su mu noge
Isuviše duge
Dani posmatranja žive ograde…
I ništa, i nista
Dani šefova, žutih ljudi sa zadahom iz usta i velikim
Stopalima
Ljudi koji liče na žabe, hijene
Ljudi koji hodaju kao da meldija nije nikada izmišljena
Ljudi koji smatraju da je mudro unajmljivati i otpuštati i
Profitirati
Ljudi sa skupim ženama koje poseduju po 60 jutara zemlje
Koju treba izbušiti ili se njome razmetati
Ili koju zidom treba odvojiti od nekompetentnih
Ljudi koji bi te ubili zbog toga što su ludi
I onda to opravdali jer je takav zakon
Ljudi koji stoje ispod prozora od 12 metara i ništa ne
Vide
Ljudi sa luksuznim jahtama koje plove oko sveta
A ipak ne izlaze iz džepova na svojoj odeći
Ljudi nalik puževima, ljudi nalik jeguljama, ljudi nalik
Puževima balavcima
I još gori
I ništa
Dobijanje poslednje plate u luci, u bolnici, u fabrici
Aviona,
U zabavnom salonu, u berbernici, na poslu koji ionako nisi
Želeo
Porez na prihod, bolest, servilnost, slomljene ruke,
Slomljene glave
Sav nadev ispada napolje poput perja iz starog jastuka
Mi imamo sve i nemamo ništa
Neki to rade dobro jedno vreme a onda popuštaju
Slava ih dokrajčuje ili gađenja ili starost ili nedostatak
Odgovarajuće ishrane
Ili crnilo preko očiju ili deca u koledžu ili novi
Automobili ili kičma slomljena na skijanju u
Švajcarskoj
Ili nova politika ili nove žene ili same prirodne
Promene i raspadanje
Čovek koga si do juše poznavao
S kojim si zajedno rasturio 10. turu
Ili pio 3 dana I 3 noći u podnožju planina Sotut
Koji je sada samo nešto pod carsavom ili krstom ili kamenom
Kako samo odlaze
Kako samo odlaze oni za koje si mislio da nikad neće doći
Dani kao ovaj
Kao tvoj tadašnji dan
Možda kiša pada po prozoru, pokušava da se probije
Do tebe?
Šta vidis danas?
Šta je to?
Gde se nalaziš?
Najbolji dani su ponekad oni prvi, ponekad oni srednji,
A nekad čak i oni poslednji
Prazni komadi zemlje nisu loši
Crkve u Evropi na razglednicama nisu loše
Ljudi u muzejima voštanih figura zamrznuti u svojoj
Najboljoj sterilnosti nisu loši
Užasni su ali nisu loši
Karambol u bilijaru, razmisli o karambolu u bilijaru
I tostu za doručkom, i kafi koja je dovoljno vrela da znaš
Da ti je jezik još uvek tu
Tri germanijuma ispred prozora pokušavaju da budu crveni
I pokušavaju da budu ružičasti
I pokušavaju da budu germanijumi
Nije čudo da žene ponekad plaču
Nije čudo da mazge ne žele da idu uzbrdo
Da li si sada u hotelskoj sobi u Detroitu tragaš za
Cigaretom?
Još jedan dobar dan
Jedan njegov mali deo
I dok bolničarke izlaze sa različitim imenima i različitim
Mestima na koja idu – prelaze preko travnjaka
Neke od njih žele kakao i novine
Neke od njih žele topao tuš
Neke od njih žele muškarca
Neke od njih jedva da uopšte i razmišljaju
Dovoljno i nedovoljno
Svodovi i hodočasnici, pomorandže, slivnici, paprat
Anti-tela, kutije s maramicama…



U najčednijem negdašnjem suncu postoji osećaj nežnog
Dima iz urni
I konzervisanog zvuka starih ratnih aviona
I ako uđeš unutra i pređeš prstom preko nadboja prozora
Pronaći ćeš prljavštinu
Možda čak i zemlju
A ako pogledaš koz prozor
Biće opet neki dan
I kako stariš i dalje ćeš gledati
I gledati
Usisavajući pomalo svoj jezik
Aaa-aaa
Nee-nee
Možda
Neki to rade prirodno
Neki opcesno
SVUDA.

Cudo najkrace traje

znas
bilo je mnogo dobro
bilo je
bolje nego
bilo sta

bilo je kao
nesto
sto mozemo da
podignemo
drzimo
i onda se smejemo
zbog toga

bili smo na Mesecu
bili smo u jebenom Mesecu
imali smo ga

bili smo u vatri
bili smo u
beskrajnom ponoru
nigde nema takvog mesta

bilo je duboko
i
svetlo
i
visoko

primaklo se tako blizu
ludila
smejali smo se
bezumno

tvoj smeh
i
moj

pamtim kad su
tvoje oci
glasno rekle
volim
sada
dok se ovi zidovi
tako necujno
ljuljaju.

~Samo jednom se zivi, zar ne? Dobro, osim Lazara. Jadnik, morao je dvaput da umre. Ali ja sam Niki Bilejn. Samo jednom se vrtish na ringishpilu. Zivot je za odvazne.~

~Nisam josh bio mrtav, samo u stanju ubrzanog raspadanja. A ko nije? Svi smo u istom chamcu koji propushta, uveseljavajuci sami sebe. Uzmite, recimo, Bozic. Aha, gonite ga u tri piz.de materine. Chovek koji ga je izmislio bio je lik koji nikad nije nosio vishak prtljaga. Mi ostali moramo da odbacimo veci deo nasheg smeca, samo da bismo provalili gde smo. U stvari, ne bash gde smo, vec gde nismo. Shto vishe toga odbacish, vishe i vidish. Sve funkcionishe naopako. Idi unatrashke i nirvana ce sama da ti padne u krilo. Milion posto.~

~Mislim, ako recimo zakljuchite kakoje sve besmisleno, onda ne moze biti sasvim besmisleno, jer ste svesni da je besmisleno, i vasha svest o besmislenosti gotovo daje neki smisao. Znate na shta mislim? Kao neki optimistichki pesimizam.~

"Pulp"
Charls Bukowski

sjajan je xD