Anton Pavlovič Čehov

First topic message reminder :

Anton Pavlovič Čehov (rus. Ант́он П́авлович Ч́ехов, Tanganrog, 29. januara 1860—Badenvajler, Nemačka, 15. jula 1904) je bio ruski novelista, pripovedač i dramski pisac.
Prve priče je objavio da bi mogao da se izdržava u toku studija medicine.[1] U književnosti se pojavio kratkim humoreskama, sažetog izraza i karakterizacije, zatim je prešao na novele i pripovetke, gde se njegov tužni humor postepeno pretvorio u rezignaciju i očaj. Istu tematiku obrađivao je i u dramama, u kojima nema ni tradicionalnog zapleta ni raspleta, kao ni pravih junaka ili jakih strasti, nego je u njima naglašena lirskim elementima sugestija atmosfere u kojoj se odvija život njegovih junaka. Smatra se, uz Mopasana, navećim novelistom evropskog realizma, dok je svojim dramama izvršio, a i danas vrši, jak uticaj na evropsko pozorište.

Značajnija dela:
Drame:
Galeb (1896)
Ujka Vanja (1897)
Tri sestre (1900)
Višnjik (1903)
Zbirke priča:
Melpomenine bajke (1884)
Šarene priče (1886)
U pomračini (1887) i dr.

Али није успео да је пољуби.
У предсобљу, трпезарији, сали стадоше да лупају врата и у салон као вихор улете Грохољски. Био је блед и дрхтао је. Махао је рукама, гужвао свој скупоцени шешир. Капут је на њему млатарао као на вешалици. Сав се био претворио у силну грозницу. Кад га виде, Бугров се удаљи од жене и поче гледати кроз други прозор. Грохољски му притрча и, машући рукама, не гледајући никога, стаде говорити дрхтавим гласом:
Иване Петровичу! Прекинимо ову комедију! Доста смо варали један другога! Доста је! Ја немам снаге! Радите шта хоћете, али ја не могу. На крају крајева, то је одвратно и подло! Огавно! Схватите да је то огавно!
Грохољски је грцао и гушио се.
То је супротно мојим начелима. И ви сте частан човек. Ја је волим! Волим је највише на свету! Ви сте то приметили и ... ја сам дужан да то кажем!
„Шта да му кажем?" помисли Иван Петрович
Треба завршити. Та комедија не може тако дуго да траје! Све се мора некако окончати. Грохољски удахну већу количину ваздуха и настави:
Ја не могу да живим без ње. Ни она без мене. Ви сте учен човек, ви ћете схватити да је под таквим условима ваш породични живот немогућ. Ова жена није ваша. Па, дабоме.. . Једном речју, ја вас молим да на то погледате с разумевањем... с хуманог гледишта. Иване Петровичу! Схватите најзад да је ја волим, волим више од себе, више од свега на свету и одупирање тој љубави превазилази моје снаге!
А она, господине? — упита туробним, помало подсмешљивим тоном Бугров.
Упитајте је! Па, ето, питајте је! Да живи са човеком кога не воли, да живи с вама, док воли другога, то ... то ... за њу значи да пати.
А она! — понови сад више не подсмешљивим тоном Бугров.
Она ... она воли мене! Ми смо се заволели ... Иване Петровичу! Убијте нас, презирите, прогањајте, радите шта хоћете . .. али ми више немамо снаге да то скривамо од вас! Обоје смо отворени! Судите нам са свом строгошћу човека коме смо ми ... судбина отела срећу!
Бугров је поцрвенео као рак и једним оком погледао Лизу. Он поче да трепће. Прети, усне, очни капци му задрхташе. Јадан он! Очи уплакане Лизе говориле су му да је Грохољски у праву, да је ствар озбиљна. ..
Па шта? — поче да мрмља. — Ако ви. .. У данашње време ... Ви сте све тако ...
Бог ми је сведок — завришта високим тенором Грохољски — да вас ми разумемо! Зар ми не схватамо, не осећамо? Ја знам какав вам бол наносим. Бог је сведок! Али будите попустљиви! Преклињем вас! Ми нисмо криви! Љубав није кривица. Нема те воље која јој се може противити. .. Даjте ми је, Иване Петровичу! Пустите је са ином! Узмите од мене шта год хоћете за ваше муке, узмите ми живот, али ми дајте Лизу! Ја сам спреман на спо... Хајде, кажите ми чиме вам је бар донекле могу падокнадити. Уместо ове изгубљене среће, могу нам дати другу срећу. Могу, Иване Петровичу! Ја пристајем на све! Било би подло с моје стране да вас оставим без задовољства... У овом тренутку јa Вас разумем.
Бугров махну руком као да каже: „Идите, кумим вас богом". Очи му се овлажише, а то одаје... Сад ће видети да је плачљивко.
Ја вас разумем, Иване Петровичу! Ја ћу вам дати другу срећу, коју ви досад нисте опробали. Шта бисте желели? Ја сам богат, син сам утицајног човека .. . Хоћете? Хајде, колико хоћете?
Бугрову одједном залупа срце ... Обема рукама се ухвати за завесе на прозору.
Хоћете ... педесет хиљада? Иване Петровичу, преклињем . .. То није поткупљивање, није куповина..
.Ја само хоћу да жртвом са своје стране ублажим ваш непроцењиви губитак ... Хоћети ли сто хиљада? Јасам спреман! Сто хиљада, хоћете ли.
Боже мој! Два огромна чекића почеше тући по ознојеним слепоочницама несрећног Ивана Петро- вича ... У ушима му почеше звонити звонца и прапорци руске тројке ...
Примите ову жртву од мене! — настављао је Грохољски. — Преклињем вас! Скинућете терет сз моје савести. Молим вас!
Боже мој, мимо прозора кроз који су гледале Бугровљеве влажне очи, по калдрми, што ју је овлаш овлажила плаха мајска кишица, протутњала је елегантна кочија са четири седишта. Коњи брзи, бесни, сјајни, расни. У кочији су седели људи у сламним шеширима, задовољних лица, с дугам штаповима за пецање и са мрежама . .. Гимназијалац у белој капи са штитом држао је у рукама пушку. Они су ишли на село да пецају рибу, да лове, да пију чај на свежем ваздуху. Ишли су на она блажена места где је у она времена трчао по пољима, шумама и обалама бос и преплануо, али хиљаду пута срећнији син сеоског ђакона, дечак Бугров. О како врашки наводи на грех овај мај! Како су срећни они који могу да скину своје тешке вицмундире и седну у кочију па да полете у поље где пућпуричу препелице и мирише младо сено. Бугрову се срце стеже од пријатног осећања које расхлађује . .. Сто хиљада! Заједно с кочијом, испред њега пролетеше сви његови најдражи снови којима је волео да чашћава себе у току свог чиновничког животарења, седећи у губернијској управи у свои злехудом кабинету ... Река, дубока, пуна рибе, пространа башта с узаним алејама, малим водоскоцима, хладовином, цвећем, сеницима, раскошна вила с терасама и кулом с Еоловом харфом и сребрним звончићима (из немачких романа је сазнао за постојање Еолове харфе). Небо чисто, плаво, ваздух провидан, чист, пун мириса који су га подсећали на његово босо, гладно
и бедно детињство ... У пет сати да устаје, у девет да леже; дању да пеца рибу, лови, разговара са сељацима ... Лепо!
Иване Петровичу! Не мучите ме! Хоћете ли сто хиљада?
Хм . . .Сто педесет хиљада! — промрмља Бугров муклим гласом, гласом промуклог бика.
Промрмљао је и сагнуо се, стидећи се својих речи и очекујући одговор ...
Добро — рече Грохољски. — Пристајем! Хвала, Иване Петровичу . . . Одмах ћу ја ... Нећу вас оставити да чекате . . .
Грохољски подскочи, стави шешир и натрашке истрча из салона.
Бугров се чвршће ухвати за завесе на прозору. Било га је срамота. У души подло, глупо, али зато, какве су лепе, блиставе наде почеле да се роје у његовој глави, док му је тако куцало у слепоочницама! Богат је!
Лиза, која ништа није схватала и бојала се да не приђе њеном прозору и да је не одгурне, дрхтећи целим телом, ишчезла је кроз полуотворена врата. Отишла је у дечју собу, легла на дадиљин кревет и савила се у клупко. Тресла ју је грозница.
Бугров је остао сам. Било му је загушљиво па је отворио прозор. Какав му је диван ваздух дунуо у лице и врат! Такав ваздух је лепо удисати заваљен на јастуке у кочији. . . Тамо, далеко ван града, у близини села и летњиковаца, ваздух је још бољи. Бугров се чак осмехнуо мислећи о ваздуху у коме ће се купати над изађе на терасу своје виле и стане уживати у погледу. . . Дуго је сањарио... И сунце је зашло, а он је још стајао и маштао, трудећи се свим силама да из главе избаци Лизин лик, који је у свим његовим сновима непрекидно био уз њега.
Донео сам, Иване Петровичу! — прошапта над његовим ухом Грохољски над је ушао. — Донео сам... Узмите...Ево овде, у овом свежњу је четрдесет хиљада. Помоћу ове признанице потрудите се да добијете прекосутра код Валентинова двадесет ...Ево признаница ... Чек ... Осталих тридесет ових дана. Мој управитељ ће вам донети.
Сав румен, узбуђен, дрхтећи целим телом Грохољски изручи пред Бугрова свежњеве новца, вредносних хартија, пакета. Гомила беше велика, разнобојна, шарена. Никад у животу Бугров није видео такву гомилу! Он рашири своје дебеле прете и, не гледајући Грохољског, поче да преврће свежњеве новчаница и чекова...
Грохољски је изручио сав новац и ужурбано се усходао по соби, тражећи купљену и продату Дулчинеју.
Кад је напунио џепове и новчаник, Бугров спреми чекове у сто, испи пола чашице вотке и истрча на
улицу.
Фијакер! — викну он неприродним гласом. Ноћу, у пола дванаест, он се довезе до улаза у
хотел „Париз". Бучно се попео степеницама и закуцао на врата собе у којој је становао Грохољски. Увели су га унутра. Грохољски је паковао своје ствари у кофере. Лиза је седела за столом и пробавала наруквице. Обоје се уплашише кад уђе Бугров. Учинило им се да је дошао по Лизу и донео да врати новац који се залетео да узме а да није промислио. Али Бугров није дошао по Лизу. Стидећи се својег новог одела, осећајући се у њему врло неугодно, он се поклонно и стао крај врата у лакејској пози. . . Нова одећа је била дивна. Бугрова је у томе било тешко препознати. Одело ново новцато, као саливено, од француског жерсеја, супермодерно, покривало је његово велико тело, које досад није носило ништа осим обичног вицмундира. На ногама су му сијале високе јахаће чизме са сјајним копчама. Он је стајао, стидео се свог новог изгледа и десном руком скривао украсе на ланцу које је пре једног сата платно триста рубаља.
Ја сам дошао, ево због чега... — поче он. — Споразум је бољи од новца. Мишутку нећу дати...
Каквог Мишутку? — упита Грохољски.
Сина.
Грохољски и Лиза се згледаше. Лизи се очи надуше, образи се заруменеше и усне задрхташе...
Добро — рече она.
Сетила се топле Мишуткине постеље. СУРОВО би било тај топли креветац заменити тврдим диваном у хотелској соби, па је пристала.
Ја ћу се с њим виђати — рече.
Бугров се поклони, изађе и, сав сијајући, потрча низа степенице, секући ваздух скупоценим штапом.
Кући — рече фијакеристу. — Сутра ујутро у пет крећем... Дођи! Ако будем спавао, пробудићеш ме. Идемо ван града.

II
Било је дивно августовско вече. Сунце оперважено златном позадином, овлаш превучено пурпурним руменилом, лебдело је над западним хоризонтом, спремно да се спусти иза далеких брегова. У вртовима су већ ишчезле сенке и полусенке, ваздух је постао влажан, али је на врховима дрвећа још треперила позлата. . . Било је топло. Малопре је падала киша и још више освежила ионако свеж прозиран и мирисан ваздух.
Ја не описујем август у престоници: магловит, плачљив, мрачан с његовим хладним, немогуће влажним праскозорјима и смирајима. Боже сачувај! Ја не описујем наш северни, опори август. Замолићу читаоца да се пренесе на Крим, на једну од његових обала ближе Федосији, управо у оно место где је вила
једнога од мојих јунака. Вила је љупка, чиста, окружена цвећњацима и поткресаним жбуњем. Сто корака иза ње, плави се воћњак, по коме шетају становници виле ... Грохољски скупо плаћа ту вилу; хиљаду рубаља годишње, чини ми се ... Вила није вредна да се за њу толико плаћа, али је пријатна... Висока, танка, танких зидова, с веома танким оградама на степеништу, крхка, нежна, обојена светлоплаво, са танким и дебелим завесама и драперјима подсећала је на љупку, крхку госпођицу у муслину.
Те вечери на тераси ове виле седели су Грохољски и Лиза. Грохољски је читао „Ново време" и пио млеко из зелене шоље. На столу пред њим стајао је сифон са киселом водом. Грохољски је уображавао да болује од катара плућа и по савету доктора Дмитријева таманио је огромне количине грожђа, млека и киселе воде. Лиза је седела далеко од стола, на мекој фотељи. Налактивши се на наслон и подупревши своје мало лице песницама, гледала је вилу преко пута ... у прозорима виле преламали су се сунчеви зраци и њихов одсјај је заслепљивао Лизу... Преко баштице пред кућом и ретког дрвећа што је окруживало вилу видело се море са својим таласима, плаветнилом, бескрајем и катаркама које су се белеле...Било је тако
лепо! Грохољски је читао фељтон Незнанца2 и после сваких десетак редака скретао поглед својих плавих очију на Лизина леђа ... Иста она љубав, страсна, ватрена, блистала је у њеновим очима...Он је био безгранично срећан, без обзира на катар плућа, од кога је уображавао да болује . . . Лиза је осећала његов поглед на својим леђима и мислила на сјајну Мишуткину будућност. У души јој беше спокој и милина.
Њу није тако заокупљало море и заслепљујуће светлуцање прозора на кући преко пута, колико низ теретних кола — која су једна за другима милела према тој вили.
Кола су била пуна намештаја и разних домаћих потрепштина. Лиза је видела како се отварају решеткаста капија и велика стаклена врата виле, како су се узмували возачи, непрестано се расправљајући око посла. Кроз стаклена врата унели су велике фотеље и диван, пресвучене сомотом у боји тамне малине, столове за салу, салон и трпезарију, велики кревет за две особе, дечји креветац. .. Унели су и нешто велико, увезано у асуре, тешко . ..
„Клавир", помисли Лиза и срце јој залупа.
Већ одавно није чула звуке клавира, а она је то тако волела. У њиховој вили није било ниједног музичког инструмента. Она и Грохољски су имали музикалну само душу и ништа више.
После клавира унесоше много сандука и бала, на којима је писало „пажљиво".
То су били сандуци с огледалима и посуђем. Кроз капију увезоше богате блиставе кочије и уведоше два бела коња, слична лабудима.
„Боже мој! Какво богатство?", помисли Лиза, сетивши се свог старог понија кога је за сто рубаља купио Грохољски, који није волео ни јахање ни коње. У поређењу с овим коњима лабудима, њен пони јој је личио на стеницу. Грохољски, који се плашио брзог јахања, намерно је за Лизу купио рђавог коња.
„Какво богатство?" мислила је и шапутала Лиза, посматрајући бучне возаче.
Сунце се скрило за брегове, ваздух је почео да губи своју прозирност и сувоћу, а намештај су још довозили и уносили. Најзад се толико смрачило да је Грохољски прекинуо читање новина, а Лиза је и даље гледала и гледала.
Не бисмо ли упалили лампу? — упита Грохољски, који се плашио да у млеко не упадне мува, па да је он у мраку не прогута. — Лизо! Да упалимо лампу? Да поседимо у мраку, анђеле мој?
Лиза није одговарала. Њу су заинтересовале чезе довезене до капије виле преко пута... Какав је леп коњић довезао те чезе! Средњи, омањи, грациозан... У чезама је седео господин у цилиндру. На коленима му је седело дете од три године, по свој прилици, дечачић...Он је махао ручицама и подврискивао од среће
.. .
Лиза одједном крикну, подиже се и наже се целим телом напред.
Шта ти је? — упита Грохољски ...
Ништа ... Тек онако ... Учинило ми се ... Високи господин, широких рамена и у цилиндру скочи са чеза, узе у наручје дечачића и поскакујући весело, потрча према стакленим вратима.
Врата се бучно отворише и он се изгуби у тамним одајама виле.
Двојица слугу притрчаше коњу и чезама, и с највећим уважавањем уведоше га кроз капију. Убрзо се у вили преко пута упалише светла и зачу се звецкање тањира, ножева и виљушака. Господин у цилиндру је сео да вечера и, судећи по дугом звецкању посуђа, дуго је вечерао. Лизи се учинило да је замирисало на чорбу од купуса с кокошком и на печену патку. После вечере из виле су одјекнули безвезни звуци клавира. Вероватно је господин у цилиндру хтео да нечим забави дете и дозволио му да позврнда.
Грохољски приђе Лизи и обгрли је око струка.
Какво дивно време! — рече он — Какав ваздух! Осећаш ли? Ја сам, Лизо, срећан, чак веома срећан. Моја срећа је тако велика да се бојим да се не сруши. Велике ствари се обично руше... А, знаш ли, Лизо? Без обзира на ту моју срећу, ја ипак нисам савршено спокојан... Мучи ме једна мисао и не могу је се отрести.. . Ужасно ме мучи. Она ми не да мира ни дању ни ноћу . . .
Каква мисао?
Каква? Ужасна, душо. Прогања ме помисао на... твога мужа. Досад сам ћутао, бојећи се да не переметим твој унутрашњи мир. Али ја немам више снаге да ћутим... Где је он? Шта је с њим? Куд се део са

2 Псеудоним А. С. Суворина, уредника „Новог времена'.
својим новцем? Ужасно! Сваке ноћи ми се привиђа његово лице испијено, паћеничко, преклињуће... Хајде, размисли, анђеле мој! Па ми смому отели срећу! Срушили, смрвили! Своју срећу смо саградили на рушевинама његове среће... Зар му новац који је великодушно примио, може заменити тебе? Та он је тебе много волео?
Много!
Ето, видиш! Или се пропио или је ... Бојим се за њега! Ах, како се бојим! Да му пишемо? Треба га утешити ... Лепа реч ... Знаш ли?
Грохољски дубоко уздахну, одмахну главом и, исцрпен од тешких мисли, ували се у фотељу.
Подупревши главу песницама, стаде да размишља. Судећи по његовом лицу, мисли су му биле тешке.
Идем да спавам — рече Лиза — Време је .. . Лиза оде у своју собу, свуче се и прхну под по
кривач. Легала је у десет и устајала у девет часова. Волела је да ужива у лепотама удобне постеље и сна.
Ускоро ју је Морфеј узео под своје окриље. У току целе ноћи сањала је најзаносније снове ... Сањала је читаве романе, приповетке, арапске бајке ... Јунак свих тих снова био је господин у цилиндру, који ју је синоћ натерао да крикне.
Господин у цилиндру отимао ју је од Грохољског, певао, тукао Грохољског и њу, шибао под прозором дечака, изјављивао јој љубав, возио је у чезама...О, снови! За једну ноћ, лежећи затворених очију, понекад се може проживети више од једне десетине срећних година... Лиза је за ту ноћ проживела много и срећно, без обзира и на батине.
Кад се у осам часова пробудила, она је обукла хаљину, брзо поправила косу и не навукавши чак ни своје татарске папуче с кљуном, стуштила се на терасу. Заклањајући једном руком очи од сунца и придржавајући другом хаљину да јој не спадне, погледала је на вилу преко пута ... Лице јој сину.
Више се није могло сумњати. То је био он.
Испод терасе виле преко пута, пред стакленим вратима био је сто. На столу је сијао, пресијавао се, блистао сервис за чај, са сребрним самоваром. За столом је седео Иван Петрович. У рукама је држао сребрни држач за чашу и пио чај. Пио је с великим апетитом. То се дало закључити по гласном мљацкању које је допирало до Лизиних ушију. Био је одевен у смеђи кућни капут с црним цветовима. Масивне кићанке су му падале до земље. Лиза је први пут видела свога мужа у домаћем капуту, па још у тако скупоценом. . . На колену му је седео Мишутка и сметао му да пије чај. Он је поскакивао и трудио се да свога татицу ухвати за сјајну усну. Татица се после свака тричетири гутљаја сагињао према њему и љубио га у теме. О ногу стола чешао се сиви мачак и жалостивим маукањем изражавао своју жељу да једе.
Лиза се сакрила иза дебеле штофане завесе и приковала поглед за чланове своје бивше породице.
На лицу јој је заблистала радост.
Мишел! — поче шапутати. — Мишо! Ти си овде, Мишо! Мили мој! А како он воли Вању! Боже! И Лиза се зацени од смеха кад је Мишутка промешао кашичицом очев чај.
А како Вања воли Мишела! Мили моји! Лизи од радости и среће поче лупати срце и заврте јој се у глави. Она се спусти у фотељу и из фотеље стаде да посматра.
„Како су доспели овамо?" питала се, шаљући Мишутки пољупце. „Ко их је научно да дођу овамо? Господе! Зар је све то богатство њихово? Зар они коњи — лабудови, које су јуче увели кроз капију, припадају Ивану Петровичу? Ах!"
Кад се напио чаја, Иван Петрович оде у кућу. После десет минута појавио се на доксату и запрепастио Лизу. Он, младић кога су тек пре седам година престали да зову Вањка и Вањушка, који је био готов да за десет копејки искрене вилицу, целу кућу преврне наопако, био је одевен врашки лепо. Био је у сламеном шеширу широког обода, у дивним сјајним и високим коњичким чизмама, пикетском прслуку • • • На хиљаде великих и малих сунаца пресијавало се на привесцима његовог ланца за сат. У десној руци је отмене држао рукавице и корбач.
А колико охолости и амбициозности беше у његовој гломазној фигури кад је грациозним покретом руке заповедно лакеју да доведе коња!
Сав важан сео је у чезе и наредио да му додају Мишутку и удице, које су поред чеза држали лакеји.
Чим је поред себе посадио Мишутку и обгрлио га левом руком, он затеже дизгине и крену.
Ноооо! — викну Мишутка.
Лиза махну за њима марамицом а да то ни сама није приметила. Да се погледала у огледало, видела би зарумењено, насмејано а истовремено и уплакано лице. Било јој је криво што није поред раздраганог Мишутке и што из неких разлога сад не може да га изљуби.
Из неких разлога! . . . Идите бестрага, скрупулозна осећања!
Гриша, Гриша! — стаде Лиза да буди Грохољског, утрчавши у спаваћу собу. — Устај! Допутовали су! Мили моји.
Ко је допутовао? — упита Грохољски кад се пробудио.
Наши ...Вања и Миша ... Допутовали! У вили преко пута. Гледам, а тамо они ...Пили су чај .. И Миша је пио. Какав анђелак је постао наш Миша, само да га видиш! Мајко божја.
Кога? Ма кога си ти ...? Ко је дошао? Где?
Вања с Мишом... Гледам ја у вилу преко пута, а они седе и пију чај. Миша већ уме сам да пије.. .
Видео си како су се јуче досељавали? То су они допутовали!
Грохољски се намршти, протрља чело и побледе.
Допутовао? Муж? — упита он.
Јесте.
Зашто?
Вероватно ће овде да живе... Они не знају да смо ми овде. Да знају, гледали би у нашу вилу, а они су пили чај и нису обраћали нимало пажње ...
Где је он сад? Само, побогу, говори јасно! Ах! Ама где је он?
Отишао је с Мишом да пеца рибе... Чезама. Јеси јуче видео коње? То су њихови коњи... Вањини... Они Вању возе. Знаш шта, Гриша? Ми ћемо Мишу позвати у госте. Да га позовемо? Он је тако сладак дечко! Тако диван!
Грохољски се замисли, а Лиза је стално говорила, говорила.. .
Баш неочекиван сусрет... — рече Грохољски после дугог и по обичају мучног размишљања. — Али ко је могао очекивати да ћемо се овде срести. Па ... нек тако буде!.. . Нека! Значи, тако хоће судбина. Могу да замислим како ће то бити неугодна ситуација кад се сретне с нама!
Позваћемо Мишу у госте?
Мишу ћемо позвати ... Него незгодно је срести се с њим. О чему ћу ја с њим разговарати? О чему? Биће и њему непријатно и мени непријатно... Нема смисла срести се. Преговараћемо, ако затреба преко послуге...Мене, Лизо, ужасно боли глава. Руке и ноге... Све ме ломи. Глава ми је врела?
Лиза му додирну чело дланом и нађе да му је глава врела.
Целе ноћи страшни снови . . . Данас нећу устајати из постеље, одлежаћу. . . Мораћу да узмем кинина. Послаћеш ми овамо чај, мамице.
Грохољски је попио кинин и цео дан провес у постељи. Пио је топлу воду, јечао, мењао рубље, кењкао, мучио своју околину и досађивао јој. Био је неподношљив кад би уобразио да се прехладио. Лиза је сваки час морала да прекида своје занимљиво осматрање и да с терасе трчи у његову собу. За време ручка је била принуђена да му стави слачицу. Како би то, читаоче, било досадно да моја јунакиња није имала на располагању вилу преко пута. . .
Лиза је цео дан посматрала вилу и загрцњавала се од среће.
У десет часова Иван Петрович и Мишутка су се вратили из риболова и доручковали. У два часа су ручали и у четири се одвезли некуда у кочији. Бели коњи су их понели брзином муње. У седам часова су им дошли гости, мушкарци. До саме поноћи су играли карте на два стола. Један од мушкараца је прекрасно свирао у клавир. Гости су играли карте, пили, јели, смејали се. Иван Петрович, смејући се из свег гласа, причао им је виц из јерменског живота, испричао га ј е на сав глас, тако да се чуло у свим осталим вилама. Било је врло весело. И Мишутка је седео с њима до поноћи.
„Миша је весео, не плаче", помисли Лиза, „значи, не сећа се своје маме. Заборавио ме је, значи!"
И у души јој је било чемерно ... Проплакала је целу ноћ. Помало ју је мучила савест и било јој је криво, прогонила ју је жеља да поразговара са Мишутком, да га пољуби... Ујутро се дигла из постеље с главобољом и уплаканих очију. Грохољски је помислио да она због њега плаче.
Не плачи, мила! — рече јој он — данас сам већ здрав . .. Мало ме болуцкају груди, али то није
ништа.
Кад су они пили чај, у вили преко пута су доручковали. Иван Петрович је гледао у тањир и није
видео ништа осим парчета гушчетине са кога је цурила маст.
Веома сам задовољан — шапутао је Грохољски, гледајући искоса Бугрова. — Врло сам задово- љан што живи тако добро! Нека бар пристојним смештајем умањи своју невољу. Склони се, Лизо! Видеће нас ... Сад нисам расположен за разговор с њим ... Нека иде с милим богом! Зашто да пореметимо његов мир?
Због свега тога ручак није прошао тако спокојно. Завреме ручка дошло је до те „неугодне ситуације", које се тако плашио Грохољски. Кад су на сто изнети дивље патке, најомиљеније јело Грохољског, Лиза се одједном збуни и Грохољски поче брисати лице убрусом. На тераси виле преко пута видели су Бугрова. Он је стајао ослонивши се рукама на ограду терасе и исколачених очију гледао право у њих.
Одлази, Лизо... Одлази... — поче шапутати Грохољски. — Та говорио сам ти да ручамо у соби!
Каква си, стварно, ти ...
Бугров их је гледао, гледао, па се наједном продера. Грохољски га погледа и виде веома изненађено лице.
То сте ви?! — продера се Иван Петрович. — Ви?! И ви сте овде? Добар дан!
Грохољски показа прстима на једно и друго раме. Груди су му слабе, па не може да виче на таквом растојању. Лизи залупа срце и замути јој се пред очима ... Бугров стрча са своје терасе, претрча преко пута и за неколико секунди је већ стајао под терасом на којој су ручали Грохољски и Лиза. Пропадоше дивље патке!
Добар дан — поче он црвенећи и гурајући своје дуге руке у џепове. — Ви сте овде?
Да и ми смо ту ...
Па како то да сте овде?
А ви, како сте ви овамо дошли?
Ја! Читава је то прича! Читава балада, брате мој! Ама не узнемиравајте се, једите! Знате, живео сам од онда како ... у орловској губернији. Узео сам под закуп имање. Дивно имање! Ама, једите! Тамо сам
провео од краја маја, па сам сад напустио ... Тамо је хладно, а и доктор ми је саветовао да дођем на Крим.
Зар болујете од нечега? — упита Грохољски.
Па онако ... ту као да ме све нешто ... врти... И на реч „ту" Иван Петрович показа руком од врата до средине трбуха.
Тако, и ви сте овде ... Таако . . То ми је веома драго. Одавно сте овде?
Од јуна.
А ти, Лизо, како си? Јеси ли здрава?
Здрава сам одговори Лиза и збуни се.
Мора да си се Мишутке зажелела? А? А он је овде, са мном ...Сад ћу вам га са Никифором послати. То је веома пријатно! Па, збогом! Морам сад да идем...Јуче сам се упознао с кнезом Тер Хајмазовим... Душа од човека, иако је Јерменин! Данас је код њега партија крикета . .. Играћемо крикет . . . Збогом! Коњ ме већ чека.
Иван Петрович се окрете у месту, заврте главом и махнувши руном за „аdieu"3 потрча кући.
Несрећник! — рече Грохољски, испративши га погледом и уздахну дубоко.
Зашто је несрећник? — упита Лиза.
Види тебе, а нема права да каже да си његова!
„Будала!" осмели се да помисли Лиза. „Пачавра."
Пред вече је Лиза грлила и љубила Мишутку, кога је донео Никифор. Мишутка се из почетка расплакао, а над су му понудили слатко од дрењина, почео је да се умиљато осмехује.
Три дана Грохољски и Лиза нису видели Бугрова. Негде се губио и само ноћу био код куће. Али четвртог дана појавио се код њих опет за време ручка... Дошао је, обома пружио руку и сео за сто. Лице му је било озбиљно.
Дошао сам послом — рече. — Прочитајте! И даде Грохољском писмо. Грохољски наглас прочита следеће:
Љубазни и незаборавни сине Јоване, утехо моја! Добио сам твоје поштовано и љубављу крцато писмо, у коме позиваш свог престарелог оца на дивни и за одмор погодни Крим да се надише пријатног ваздуха и види непознате крајеве. На ово твоје писмо одговарам да ћу, кад узмем одсуство, доћи к теби, али не надуго. Мој колега, отац Герасим, болешљив је и слабуњав човек па не може дуже времена остати сам. Много ме дира што не заборављаш своје родитеље, оца и мајку своју. Оца пазиш, а мајку спомињеш у молитвама својим, јер то се тако и приличи. Дочекај ме у Федосији... Какав је град Федосија? Колики је? Биће ми веома драго да га видим. Твоја кума која те на крштењу држала зове се Федосија. Ти пишеш да ти је бог помогао да добијеш 200.000. То је примамљиво! Али ми није мило што си, пошто си у служби догурао тек до малог чина, напустио службу. Заувек. И богати треба да службују. Благосиљам те увек, сада и вечно. Поздравља те Андронов Иља и Серјошка. Добро би било да им пошаљеш по десетицу. Сиротују! Воли те твој отац, свештеник Петар Бугров.
Грохољски је наглас прочитав оно писмо и заједно с Лизом упитно погледао Бугрова.
Видите у чему је ствар — поче, муцајући Иван Петрович. — Молио бих те, Лизо, док он буде овде, да му не излазиш на очи, да се сакријеш. Писао сам му да си болесна и да си отпутовала на Кавказ да се лечиш. Ако би те сусрео, онда . .. знаш и сама ... Незгодно ... Хм...
Добро — рече Лиза.
„Може", помисли Грохољски. „Ако се он жртвује, зашто да се не жртвујемо и ми?"
Молим те ... Ако те он види .. . биће невоље... Он је човек строгих начела. Проклеће нас у седам цркава. Ти, Лизо, немој излазити из собе, и ништа више . .. Он овде неће бити дуго. Не брини...
Отац Петар није дозволио да га дуго чекају. Једног јутра дотрча Иван Петрович и тајанственим тоном прошишта:
Стигао је! Сад спава! Онда, молим вас!
И Лиза је остала да седи између четири зида. Није дозвољавала себи да изађе ни у двориште ни на терасу. Могла је да види небо само кроз завесе на прозорима ... На њену несрећу, татица Ивана Петровича је стално био под ведрим небом, па је чаки спавао на тераси. Обично је отац Петар, мали поп у смеђој мантији и цилиндру с подигнутим ивицама, полагано шеткао око вила и радознало гледао кроз своје старачке наочаре „незнане крајеве". Пратио га је Иван Петрович са „Станиславом" на грудима. Он орден обично није носио, али је пред родбином волео да се похвали. Кад би био у друштву рођака, увек је стављао орден Станислава.
Лиза је умирала од досаде. И Грохољски је патио. Морао је да шета сам, без друштва. Само што није плакао, али морао се покоравати судбини. Поред тога би још сваког јутра дотрчао Бугров и шиштећи саопштавао билтен о здрављу малог оца Петра, а то никога није интересовало. Дојадио им је с тим билтенима.
Ноћас је добро спавао! — саопштавао би он.
А јуче се љутио што нема киселих краставаца.. . Мишутку је заволео. Стално га глади по глави. .. Најзад, после две недеље по прилици, мали отац Петар је прошетао последњи пут око вила и, на

3 Збогом (франц.).
велику срећу Грохољског, отпутовао. Нашетао се и отпутовао веома задовољан. Грохољски и Лиза су опет почели да живе по старом. Грохољски је опет почео да благосиља своју судбину... Али његова срећа није била дугог века... Наишла је нова невоља, гора од оца Петра.
Иван Петрович се навадио да им долази сваки дан. Иван Петрович је, отворено говорећи, силан — али веома тежак човек. Он је долазио к њима у време ручка, ручао код њих и седео врло дуго. То још не би било страшно. Али се њему уз ручак морала куповати вотка, коју Грохољски није подносио. Испијао је по пет чашица и говорио стално за време ручка. Па ни то не би било страшно. Али знао је да седи код њих до два сата ноћу и није им дао да спавају ... А што је најважније, дозвољавао је себи да говори оно о чему би требало ћутати . . . Кад би се око два сата ноћу напио вотке и шампањца, узимао би у руке Мишутку и плачући му говорио пред Грохољским и Лизом:
Сине мој, Михаиле! Шта сам ја? Ко сам? Ја сам ... подлац! Продао сам твоју мајку! Продао за тридесет сребрњака. .. Нека ме бог казни! Михаиле Иваничу! Прасенце! Где је твоја мајка? Фуј! Нема је! Продата у ропство! Па шта онда? Подлац сам ја. .. Дакле.. .
Од ових суза и речи Грохољском се превртала утроба. Бојажљиво би погледао у пребледелу Лизу и кршио руке.
Идите да спавате, Иване Петровичу! — говорио би бојажљиво.
И отићи ћу... Хајдемо, Мишутка! Бог нека нам суди! Не могу ни да помишљам на сан кад знам да је моја жена робиња. .. Али Грохољски није крив . . . Моја роба, његов новац . .. Слободном слобода, спасеном рај ...
Ни дању Иван Петрович није Грохољском био ништа мање неподношљив. Он се, на велики ужас Грохољског, није одвајао од Лизе. Пецао је с њом рибу, причао јој вицеве, шетао с њом. Чак ју је једном, користећи се прехладом Грохољског, возио у својој кочији бог те пита куда до мркле ноћи...
„То је одвратно! Нечовечно!" мислио је Грохољски, гризући усне.
Грохољски је волео да сваког тренутка љуби Лизу. Без тих сладуњавих пољубаца он није могао да живи, а љубити се пред Иваном Петровичем било је ипак некако неугодно ... Мучење! Сиромашак се осећао усамљен. Али се убрзо судбина сажалила над њим. Иван Петрович је одједном некуда ишчезао целу недељу дана. Дошли су му гости и одвукли га са собом. Повели су и Мишутку.
Једног јутра Грохољски је дошао у своју вилу из шетње весео, сав је сијао.
Дошао је — рече он Лизи, трљајући руке... Веома ми је драго што је дошао .. . Хахаха!
Што се смејеш?
С њим су жене . . .
Какве жене?
Не знам ... То је добро што је почео са женама ...Чак одлично ...Још је тако млад, тако свеж...
Дођи овамо! Погледај . ..
Грохољски поведе Лизу на терасу и показа јој на вилу преко пута. Обоје се ухватише за стомак и закикоташе. Било им је смешно. На тераси виле преко пута стајао је Иван Петрович и осмехивао се. Доле, испод терасе, стајале су неке две смеђе даме и Мишутка. Даме су нешто гласно говориле на француском и смејале се.
Францускиње — примети Грохољски. — Она, ближа нама, чак је врло згодна, лака роба, али то не мари... И међу таквима има добрих жена.. Ипак, како су оне . . . насртљиве.
Смешно је било што се Иван Петрович савио преко терасе и својим дугим рукама обујмио рамена једне од тих Францускиња и, док се она кикотала, подигнуо ју је и спустио на терасу.
Пошто је подигао обе даме на терасу, он подиже и Мишутку. Даме поново стрчаше доле и опет поче исто подизање ...
Добре мишиће ...има! — мрмљао је Грохољски гледајући ову сцену.
Подизање се понављало шест пута. Даме су биле тако љупке да се нимало нису стиделе што јак ветар располаже њиховим хаљинама које су се вијориле. Грохољски би стидљиво обарао поглед кад би даме, дошавши до балкона, пребацивале ноге преко ограде. А Лиза је гледала и смејала се! А што и не би? Нису се непристојно понашали мушкарци којих је она, жена, требало да се стиди — већ даме!
Увече дотрча Иван Петрович и стидљиво изјави да је он сад породичан човек.
Немојте помислити да су оне било ко — рече. — Истина, оне су Францускиње, стално вичу, пију вино.. . али зна се! Такво је француско васпитање! Шта се ту може. . . Мени их је... — додаде Иван Петрович
уступио кнез... Готово бесплатно... .,Узми, па узми..." Мораћу вас негде упознати са кнезом. Културан човек! Стално пише, пише ... А знате како се оне зову? Једна Фани, друга Изабела ... Европа! Хахаха ... Запад! Збогом!
Иван Петрович је оставио на миру Лизу и Грохољског и прилепио се за своје даме. По цео дан се из његове виле чуо говор, смех, звецкање посуђа. Светла се нису гасила до дубоко у ноћ. Грохољски је уживао у миру. Најзад се после дуге мучне паузе, опет осећао срећан и спокојан. Иван Петрович са две није доживљавао такву срећу какву је он уживао са једном. Али, авај! Судбина нема срце. Она се поиграва са Грохољскима, Лизама, Иванима, Мишуткама као с пионима. Грохољски је опет изгубио мир.
Једном (после недељу и по дана), пошто се касно пробудио, он изађе на терасу и виде слику која га је запањила, озлоједила и огорчила. Под терасом виле преко пута стајале су Францускиње и међу њима Лиза. Она је разговарала и искоса бацала погледе на своју вилу: да се није пробудио онај тирании, деспот?
(Тако је Грохољски себи објаснио те погледе). Иван Петрович, који је стајао на тераси засуканих рукава подиже увис Изабелу, па Фани па ... Лизу. Кад је подизао Лизу, Грохољском се учинило да ју привукао к себи... И Лиза је пребацила једну ногу преко ограде... О, те жене! Све до једне су сфинге.
Кад се Лиза вратила од мужа кући и, као да ништа није било, на прстима ушла у спаваћу собу, Грохољски је лежао блед с црвеним печатима на образима, у пози потпуно изнемоглог човека, и јечао.
Кад виде Лизу, он скочи с кревета и стаде корачати по спаваћој соби.
И ви тако? — зацича он високим тенором. — И ви тако? Веома сам вам захвалан! То је гнусно, милостива госпођо! На крају крајева, неморално! Схватите то!
Лиза побледе и, разуме се, заплака. Жене, над осећају да су у праву, грде и плачу, а кад су свесне своје кривице, онда само плачу.
Заједно с тим развратницама?! То ... Ово ... ово . . . то је испод сваке критике! Па ви знате ко су оне? То су жене које се продају! Кокоте! И ви, поштена жена, кренули сте као и оне?! А онај . .. онај! Шта он хоће? Шта још хоће од мене?! Не схватам! Дао сам му половину свог иметка, дао сам му и више. Сами знате! Дао сам му оно што ја немам... Готово све сам му дао ... А он! Ја сам подносио ,,ти" између вас и њега, на што он више нема никаквог права, подносио ваше шетње, пољупце после ручка... све сам подносио, али ово нећу.. . Ја или он! Више нисам у стању да овако живим...нисам! Ти то и сама схваташ. .. Или ја или он... Доста је! Чаша је већ пуна .. . Ја сам и овако много препатио .. . Сад идем да с њим поразговарам... Овог часа! Шта је он У ствари? Пази какав је! Е, не! Залуд он тако много мисли о себи . . .
Грохољски је напричао још врло много храбрих и оштрих ствари, али „одмах" није отишао: уплашио се и постидео. После три дана пошао је к Ивану Петровичу.
Када је ушао у његове одаје, зинуо је од чуда. Запањили су га раскош и богатство којим је себе окружио Бугров. Пресвлаке од сомота, ужасно скупе столице...да ти је непријатно ући. Грохољскн је у свом веку видео много богатих људи, али ни код једног није видео такав бес и раскош. А какав је тек русвај видео кад је несхватљиво узнемирен ушао у салу? На клавиру су биле разбацане тацне с комадићима хлеба, на столици чаша, под столицом корпа с некаквим крпетинама. На прозорима разбацане љуске од ораха. И сам Бугров, кад је ушао Грохољски, није био баш уредан. Корачао је по сали црвен, неочешљан, у доњем рубљу и говорио сам са собом... Очигледно је због нечег био јако изнервиран. Ту, у сали, на дивану седео је Мишутка и раздирао ваздух својом продорном вриском.
Ово је ужасно, Григорије Васиљичу! — поче Бугров кад је видео Грохољског. — Такав неред, такав неред... Седите, молим вас. Извините што сам ја у костиму Адама и Еве ... Та ништа ... Свуда ужасан неред! Не схватамо како ти људи могу овде живети? Не разумем. Послуга је непослушна, клима грозна, све је скупо... Ућути! — викну Бугров, заставши испред Мишутке. — Ућути! Теби се говори! Стоко! Нећеш да ућутиш?
И Бугров повуче Мишутку за уво. То је гнусно, Иване Петровичу! — поче Грохољски плачним гласом. — Зар се смеју тући тако мала деца? Какав сте ви, збиља ...
А он нека не урла ... Ућути! Ишибаћу те!
Не плачи, Мишо, душо моја ... Тата те више неће такнути. Не туците га, Иване Петровичу! Па он је још дете . . . Деде . . . Хоћеш коњића? Ја ћу ти послати коњића ...Како сте ви, збиља, тврдог срца...
Грохољски поћута, па упита:
А како су ваше даме, Иване Петровичу?
Никако . . . Отерао сам ... Без пардона. Још би их задржао, али није згодно: дечко расте . . . Очев пример... Да сам сам, било би друго ... А и што да их држим? Пф! Права комедија! Ја њима руски, оне мени француски... Ништа не разумеју, па да их убијеш.
А ја до вас послом, Иване Петровичу, да поразговарамо. Хм. . . Није нешто нарочито, него тако ... две три речи ... У суштини имам молбу на вас.
Какву?
Не налазите ли ви да треба да одете... одавде? Нама је веома драго, али, знате, неугодно је... Схватићете ме. Некако је неугодно... Неки неодређени односи, вечито непријатно осећање у односима међу нама... Морамо се растати...Чак је то неопходно. Опростите ми, али... Ви сами, наравне, схватате да у сличним случајевима заједнички живот наводи на ...размишљања ...Односно, не ... на размишљања, него се појављује неко непријатно осећање...
Да ... То је тако. Ја сам о томе мислио. Добро, отпутоваћу.
Ми ћемо вам бити веома захвални. Верујте, Иване Петровичу, да ћемо сачувати најлепшу успомену на вас! Жртва коју ...
Добро ... Само куда да денем све ово? Чујте купите од мене овај намештај! Хоћете ли! Није скуп
... Осам ... десет хиљада ... Намештај, кочија, клавир...
Добро... Даћу вам десет ...
Е, одлично! Сутра идем... Отићи ћу у Москву. А овде је немогуће живети! Све је скупо! Стра- ховито скупо! Новац само иде . .. Направит корак, оде хиљадарка... Ја овако не могу ... Ја имам породицу ... И хвала богу, што купујете мој намештај. Ипак ће бити више новаца, иначе сам сасвим банкротирао.. .
Грохољски устаде, опрости се са Бугровом и ликујући оде кући. Увече му је послао десет хиљада. Сутрадан ујутру рано Бугров и Мишутка су већ били у Федосији.

III
Прошло је неколико месеци. Дошло је пролеће.
С пролећа су дошли и ведри, светли дани, када живот није мрзак и досадан и кад земља прекрасно изгледа ... С мора и поља дувају топли ветрови... Земљу прекрива свежа трава, на дрвећу се зелени ново лишће. Природа је ускрснула и појавила се у новом руху.
Чини се да би и у човеку требало да бујају нове наде и нове жеље кад је у природи све обновлено, младо, свеже. Али човека је тешко препородити.
Грохољски је још живео у истој оној вили. Његове наде и жеље, мале, без много захтева, још су биле концентрисане на Лизу, само на њу и ни на шта друго! Он, као и пре, није ока одвајао од ње и сладио се мишљу: „Како сам срећан?" Јадник је, у ствари, и имао осећање да је силно срећан. Лиза је, као и раније, седела на тераси и с досадом, без разумевања гледала у вилу преко пута и дрвеће око ње, кроз које се видело плаво море. Она је, као и пре, све више ћутала, често плакала и покаткад стављала облоге од слачице Грохољском. Уосталом, можемо јој честитати на нечем новом. У њу се усадио црвтуга. Она је много туговала, туговала за сином, туговала за пређашњим животом, за веселошћу. Ранији живот није био баш нарочито весео, али ипак веселији од садашњег... Док је живела с мужем, каткад је ишла у позориште, у клуб, код познаника. А овде с Грохољским? Овде је пусто, тихо ... Поред ње је само један човек, а и тај, са својим болестима и сладуњавим пољупцима, сваког часа личи на старог, мирног дедицу који вечно плаче од радости. Досадно! Овде нема Михеја Сергејича, који је волео да с њом игра мазурку, нема ни Спиридона Николајича, сина главног уредника „Губернијских новости!" Спиридон Николајич дивно пева и чита стихове. Нема стола са запуском ни гостију, нема Герасимове, дадиље која је стално фрчала на њу што је јела много слатког . . . Никога нема! Просто да умреш од туге. Грохољски се радовао својој усамљености, али... залуд се радовао. Пре времена је платно за свој егоизам. Почетном маја кад је изгледало да је и сам ваздух у нешто заљубљен и да замире од среће, Грохољски је изгубио све: и вољену жену, и...
Бугров је и ове године допутовао на Крим. Није изнајмио вилу преко пута, већ се с Мишутком
потуцао по кримским градовима. У градовима је јео, пио, спавао и играо карте. На риболов, лов, на Францускиње, које су га, међу нама буди речено, опљачкале, он је сасвим изгубио вољу. Смршао је, престао да блиста и да се широко осмехује, обукао се у дебело грубо платно. Иван Петрович је с времена на време посећивао и вилу Грохољског. Доносио је Лизи слатко, бомбоне, воће и као да се трудно да јој разбије досаду. Грохољског те песете нису узнемиравале, тим пре што су биле ретке, кратке и, по свој прилици, више због Мишутке, који се ни због чега и ни због кога није могао лишити права да се виђа с мајком. Бугров је(долазио, предавав поклоне и пошто би рекао неколико речи, одлазио. И тих неколико речи он није говорио Лизи него Грохољском. Лизи се није обраћао. И Грохољски је био спокојан.. . Али постоји руска пословица коју Грохољски не би требало да сметне с ума „Не бој се пса који лаје, него оног коју ћути
..." Пословица пакосна, али у практичном животу понекад веома неопходна.
Једном, шетајући по врту, Грохољски је чуо два гласа. Један је био мушки, други женски. Први је био Бугровљев, други Лизин. Грохољски је прислушкивао и, побледевши као смрт, закорачио према саговорницима. Застао је иза жбуна јоргована и стао да посматра и слуша. И руке и ноге су му се охладиле. По челу му избио хладан зној. Да не затетура или не падне, ухватио се рукама за гране јоргована. Све је свршено!
Бугров је држао Лизу око струка и говорио јој:
Мила моја! Шта можемо? Тако је, значи, бог хтео. Подлац сам ја ... Продао сам те. Полакомио сам се на Иродово богатство, пусто му остало ... А шта имам од тог богатства? Само немир и разметање! Ни мира, ни среће, ни положаја.. . Седиш као ђутурум на једном месту и ни корак напред... Чула си? Андрујшка Маркузин је унапређен за шефа одсека. . . Андрјушка, она будала! А ја седим.. . Господе, господе! Тебе сам се лишио, среће се лишио. Ја сам подлац! Гад! Мислиш ли да ће ми лепо бити на страшном суду?
Отидимо одавде, Вања! — заплака Лиза. — Досадно ми је ... Умирем од туге.
Немогуће . . . новац је узет.
Па врати га!
Радо бих га дао, али немам. Све сам проћердао! Треба се покорити, рођена ... То нас кажњава бог. Мене због користољубља, а тебе због лакомислености. Шта ћемо? Кидаћемо се... На оном свету биће лакше.
И под најездом религиозник осећања Бугров диже очи према небу.
Али ја овде не могу да живим! Досадно ми је!
Шта да радимо? А мени није досадно? Зар ми је без тебе весело? Сав сам изнурен, исцрпљен! И груди су почеле да ме боле!... Ти си ми законита жена, тело мога тела, једно тело... Живи, трпи! А ја, а ја ћу путовати, посећиваћу те.
И нагнувши се према Лизи Бугров прошапута, али ипак тако гласно да се чуло на неколико корака.
Ја ћу к теби Лизањка и ноћу доћи... Не брини ... Ја сам у Федосији, близу ... Живећу овде поред тебе док све не профућкам... А профућкаћу ускоро све до копејке! Ееех! И какав ми је ово живот? Досада, сав сам болестан... и груди ме боле и стомак боли ...
Бугров ућута. Дошао је ред на Лизу... Боже мој, како је та жена сурова! Почела је да плаче, да се жали, да набраја све мане свога љубавника, своје муке... Грохољски се, слушајући је, осећао као разбојник,
зликовац, упропаститељ . . .
Он ме је измучио! — заврши Лиза. Пољубивши се на растанку с Лизом и излазиће кроз вратанца, Бугров налете на Грохољског, који је стајао поред врата и чекао њега.
Иване Петровичу! — рече Грохољски тоном самртника. — Све сам чуо и видео ... То је нечасно с ваше стране, али ја вас не кривим ... И ви је волите... Али схватите да је она моја! Моја! Ја не могу да живим без ње! Како ви то не разумете? Па, рецимо, ви је волите, патите, али зар вам ја нисам платио бар делимично за ваше патње? Отпутујте, кумим вас богом! Отпутујте одавде заувек. Преклињем вас. Иначе ћете ме убити.
Немам куда да отпутујем — мукло изговори Бугров.
Хм. Ви сте већ све потрошили ... Ви сте човек који се лако занесе ... Па, добро ... Путујте на моје имање у черниговску губернију ... Хоћете? Поклањам вам то имање ,.. Оно је мало, али лепо. Часна реч, лепо је!
Бугров се широко осмехну. Одједном осети као да је на седмом небу.
Ја вам поклањам ... Данас ћу писати управнику имања и послаћу му пуномоћ за пренос тапије.
Свуда причајте да сте га купили... Идите! Преклињем вас.
Добро .. . Отпутоваћу .. . Ја схватам.
Хајдемо код бележника... Одмах — рече сад већ весело Грохољски и пође да нареди да се упрегну коњи.
Сутрадан увече кад је Лиза седела на клупи на којој је обично имала рандеву с Иваном Петровичем, тихо јој приђе Грохољски. Он седе поред ње и узе је за руку.
Досадно ти је, Лизо? — поче после краћег ћутања. — Досађујеш се? Зашто не одемо некуд? Због чега стално седимо код куће? Треба путовати, веселити се, стварати познанства . . .Треба, треба?
Мени ништа не треба — рече Лиза и, бледа, мршава, погледа пут стазе којом јој је обично долазио Бугров.
Грохољски се замисли. Он је знао кога она чека и ко јој је потребан.
Хајдемо кући, Лизо, — рече он. — Овде је влажно...
Иди ... ја ћу сада доћи. Грохољски се опет замисли.
Ти чекаш њега? — упита је и направи гримасу као да му је неко усијаним гвозденим клештима шчепао срце.
Да ... Хтела бих да пошаљем Миши чарапице.
Он неће доћи.
Како знаш?
Отпутовао је . . . Лиза разрогачи очи.
Отпутовао је . . . Отпутовао у черниговску губернију. Ја сам му поклонно своје имање ...
Лиза страшно побледе и, да не би пала, ухвати се за раме Грохољског.
Ја сам га испратио на брод ... У три сата.. . Лиза се одједном ухвати за главу, заљуља се, паде на клупу и поче сва да се тресе.
Вања! — поче да дозива. — Вања! Идем и ја, Вања! .. . Мили мој! И доби хистеричан иапад . ..
И од те вечери све до јула, у врту по коме су шетали становници вила могле су се видети две сенке. Сенке су се шетале од јутра до мрака и квариле расположење становницима вила. За Лизином сенком непрекидно је корачала сенка Грохољског. Ја их називам сенкама зато што су обоје изгубили свој пређашњи лик.
Обоје су смршали, побледели, згрчили се и више подсећали на сенке него на живе људе ... Обоје су се сушили као бува у класичном вицу о Јеврејину који је продавао прашак против бува.
Почетком јула Лиза је побегла од Грохољског, оставивши му цедуљу у којој је написала да иде код
„сина" на извесно време. На извесно време! Побегла је ноћу док је Грохољски спавао.
Пошто је прочитао њено писмо, Грохољски се цела недеље мувао око виле као луд, није јео ни спавао. У августу је преболео повратни тифус, а у септембру Отпутовао у иностранство. У иностранству се пропио. Мислио је да ће наћи смирење у вину и разврату... Проћердао је сав иметак, али му јаднику није успело да из главе избаци лик вољене жене с мачјом њушкицом. Од среће се не умире, не умире се ни од несреће. Грохољски је поседео, али није умро. И до сада је жив. Из иностранства је кренуо да „једним оком" погледа Лизу. Бугров га је дочекао раширених руку и задржао га у гостима на неодређено време. Он све до сада гостује код Бугрова.
Ове године сам морао да прођем кроз Гроховљевку, имање Бугрова. Домаћине сам затекао за ве- чером. Иван Петрович ми се страшно обрадовао и навалио да ме служи. Угојио се и нешто мало омлитавио. Лице му је као и раније сито, масно и ружичасто. Још није оћелавио. И Лиза се угојила. Гојазност јој у лицу није добро стајала. Њено лице је почело да губи мачји израз и да се, авај, приближава изразу фоке. Образи јој се гоје и горе и напгред и лево и десно. Бугрови живе изврсно. Свега имају много. Пуна кућа послуге и намирница.
Кад смо вечерали, повео се разговор. Заборавивши да Лиза не свира, замолио сам је да нешто одсвира на клавиру.
Она не свира! — рече Бугров. — Она ми није свирачица ... Еј! Које то? Иване! Позови овамо
Григорија Васиљевича! Шта он тамо ради? — И обративши се мени, Бугров додаде: — Сад ће доћи свирач...Свира на гитари. А клавир држимо због Мишутке, он учи . . .
После отприлике пет минута у собу уђе Грохољски, послан, неочешљан, необријан ...Он уђе, поклони ми се и седе по страни.
Ама, ко тако рано леже да спава? — обрати му се Бугров. — Какав си ти, братац! Само спаваш, само спаваш.. . Спавалица. Хајде, одсвирај нам нешто весело...
Грохољски наштимова гитару, удари по жицама и запева:
„Јуче сам чекала друга . .."
Ја сам слушао песму, гледао ситу Бугровљеву њушку и мислио: „Гадна њушка". Плакало ми се. Кад је завршио певање, Грохољски нам се поклони па изађе.
И шта да радим с њим? — обрати ми се, по његовом одласку, Бугров. — Мука жива ми је с њим! Дању само размишља...а ноћу јечи...Спава, а јечи и јауче ...То је нека болеет... Нисам наметан шта да радим с њим! Не да нам спавати. .. Бојим се да не помери памећу. Помислиће се да лоше живи код мене... А зашто лоше? И једе с нама, и пије с нама...Само му новац не дајемо. Пропиће или ће разбацати. Још једна беда на моју главу! Господе, опрости мени грешнику.
Задржали су ме да преноћим. Кад сам се сутрадан ујутро пробудио, у суседној соби Бугров је не- коме држао придику.
Реци будали да се богу моли, а он ће и чело разлупати! Ама, ко весла боји зеленом бојом?!
Промисли, луда главо! Размисли! Што ћутиш.
Ја... ја ... погрешио сам — прав дао се промукли тенор.
Тај тенор је припадао Грохољском. На станицу ме је пратио Грохољски.
Он је деспот, тирании — шапутао ми је целим путем. — Он је племенит човек, али је тирании! Код њега ни срце ни мозак нису развијени... Мучи ме! Да није ове племените жене, ја бих давно отишао од њега. Жао ми је да је оставим. Удвоје се некако лакше трпи.
Грохољски уздахну, па настави:
Она је трудна. — Видели сте? То је, у ствари, моје дете ...Моје ...Она је врло брзо схватила своју грешку и дала се мени. Она њега не подноси...
Млакоња сте ви! — нисам могао да се уздржим и да не кажем Грохољском.
Да, ја сам слабић . . . Све је то тачно. Такав сам се родио. Знате како је дошло до мог рођења? Мој покојни отац је много злостављао једног ситног чиновника. Страховито га је злостављао! Живот му је тровао! А покојна мајчица је била болећива срца, била је из народа, грађанка...Из сажаљења лепо узме, па се с њим зближи. Тако, господине...И родих се ја... Од злостављања... Па откуд ту може бити карактера. Откуда? Друго звоно звони...Збогом! Навратите опет к нама, али немојте рећи Ивану Петровичу oво што сам вам о њему говорио.
Ја се руковах с Грохољским и ускочих у вагон. Он се поклони моме вагону и пође према бачви с водом. Припило му се изгледа ...

Вече. Улицом иде шаролика гомила, у њој пијани кожуси и гуњеви. Смех, жагор и скакутање. Испред гомиле поскакује малени војник у старом шињелу и нахереној капи.
У сусрет гомили иде „унтер".
Зашто ме не поздрављаш? — окомљује се „унтер" на маленог војника. — Дела? Зашто? Чекај!
Ко си ти? Зашто?
Драги мој, ма ми смо прерушени — вели женским гласом војник, и гомила се заједно с „унтером" кикоће громким смехом ...
* * *
У ложи седи лепа, пуначка госпођа; тешко јој је одредити године, али је још млада, и још дуго ће бити млада ... Одевена је раскошно. На белим рукама има по масивну гривну, на грудима брилијантски брош. Крај ње лежи бунда од хиљаду рубаља. У ходнику је чека лакеј са ширитима, а на улици пар вранаца и саонице с покривачем за ноге од медвеђег крзна... Сито, лепо лице и све око ње казује: „Ја сам срећна и богата". Али не верујте, читаоче!
„Ја сам прерушена — мисли она. — Сутра или прекосутра барон ће се спанђати с Nadine и скинуће с мене све ово ..."
* * *
За карташким столом седи дебељко у фраку, с троструким подвољком и белим рукама. Крај његових руку је гомила новца. Он губи, али није потишен. Напротив, осмехује се. Та за њега не представља ништа да изгуби хиљаду, две. У трпезарији неколико слугу припрема за њега остриге, шампањац и фазане. Он воли добро да вечера. После вечере одвешће се каруцама к њоj. Она га чека. Зар не, он лепо живи? Он је срећан! Али погледајте каква се бесмислица врзма по његовој у сало огрезлој глави!
„Ја сам прерушен. Наићи ће ревизија, и сви ће сазнати да сам ја само прерушен! . . ."
* * *
На суду адвокат брани оптужену. То је лепушкаста жена бескрајно тужног лица, невинашце! Бог види да је она невина! Адвокатове очи пламте, образи му горе, у гласу се осећају сузе... Он пати због оптужене, и ако је осуде, пресвиснуће од туге!... Публика га слуша, обамире од задовољства и стрепи да он не пресвисне. „Он је песник" — шапућу слушаоци. Али се он само претвара да је песник!
„Дај ми, тужиоче, коју стотку више, ја бих је отпремио где јој је место! — мисли он. — У улози тужиоца био бих ефикаснији!"
* * *
Селом иде пијани сељак, пева ирастеже хармонику. На лицу му пијано блаженство. Он се кикоће и поиграва. Весело живи, зар не? Не, он је прерушен.
„Ја бих да ждерем", мисли он.
* * *
Млади професорлекар држи приступив предавање. Он уверава да нема веће среће доли служити науци. „Наука је све! — каже он — она је живот.
И њему верују.. . Али би за њега казали да је прерушен кад би чули шта је рекао својој жени после предавања. Рекао јој је:
Сада сам ја, драга моја, професор. Професор има десет пута већу праксу од обичног лекара.
Сада рачунам да ћу имати двадесет пет хиљада рубаља годишње.
* * *
Шест улаза, море светлости, мноштво света, жандарми, мешетари. То је позориште. Изнад тих врата, као у Ермитажу поред Лентовског, стоји натпис: „Сатира и поука!" Овде много плаћају, пишу дуже рецензије, много аплаудирају и ретко ућуткују... Храм!
Али тај је храм прерушен. Ако здерете „сатиру и поуку", неће вам бити тешко да прочитате:
Канкан и изругивање.

Била је поноћ. Узбуђен и разбарушене косе, Мића Кулдаров улете у стан својих родитеља и поче јурити кроз све собе. Родитељи се већ спремаху да легну. Сестра је лежала у кревету и довршавала читање последње странице неког романа. Браћа, гимназисти, су спавали.
Откуд ти сад? — зачудише се родитељи. — Шта ти је?
Ох, не питајте! То уопште нисам очекивао! Не, нисам се надао! Па то је ... то је просто невероватно!
Мића поче да се смеје и седе у наслоњачу, јер од среће није могао да се држи на ногама.
То је невероватно! Не можете ни замислити! Погледајте!
Сестра скочи из кревета, и огрнута покривачем приђе брату. Гимназисти се пробудише.
Шта је теби? Страшно си пребледео!
То је од радости, мама! Јер за мене зна цела Русија! Ево! Пре сте само ви знали да постоји неки Мића Кулдаров, а сад то зна цела Русија! Мама! Ох, боже!
Мића скочи, пројури кроз све собе, и опет седе.
Ама, шта се десило? Говори!
Ви живите као неки дивљаци, новине не читате, не обраћате пажњу на штампу, а у новинама има толико занимљивих ствари! Ако се нешто деси, одмах се јавља, ништа се не може сакрити! Како сам срећан! О, боже! Јер у новинама се пише само о знаменитом људима, а ето и о мени пишу!...
Шта кажеш! Где!
Отац пребледе. Мама погледа на икону, па се прекрсти. Гимназисти скочише, и онако у кратким ноћним кошуљама приђоше најстаријем брату.
Да, да! Објавили чланак о мени! Сад цела Русија зна за мене! Ви, мама, сачувајте овај број за успомену! Читаћемо понекад! Ево, погледајте!
Мића извади из џепа новине, пружи их оцу и показа прстом место окружено плавом оловком.
Читајте!
Отац намести наочаре.
Читајте само!
Мама погледа на икону и прекрати се. Тата се накашље и поче да чита:
„29-ог децембра, у једанаест часова увече, чиновник Димитрије Кулдаров ..."
Видите ли, видите? Читајте даље!
„ ...чиновник Димитрије Кулдаров, излазећи из пивнице која се налазила на Малој Броној улици, у кући Козахина, и будући у пијаном стању ..."
То сам са Семјоном Петровичем ... Описано је све до детаља! Наставите! Даље! Слушајте!
„ ... и будући у пијаном стању, спотакао се и пао под коња кочијаша Ивана Дротова, сељака из села Дурикина, среза јухновскога, који је ту стајао. Пошто је прескочио преко Кулдарова и прегазио га саоницама у којима се налазио московски трговац друге гилде, Степан Луков, преплашени коњ је појурио улицом док га нису ухватили неки вратари. Налазећи се у почетку у несвести, Кулдаров је пренет у оближњи кварт и подвргнут лекарском прегледу. Удар који је добио по потиљку . . ."
То сам се ја о рукуницу ударно, тата. Даље! Читајте даље!
„ ... који је добио по потиљку, лекар сматра лаким. О догађају је састављен записник. Кулдарову је указана лекарска помоћ ..."
Рекли су ми да мећем хладне облоге на потиљак. Јесте ли прочитали? А! Ето видите? Сад је то обишло целу Русију! Дајте ми те новине!
Мића узе новине, пресави их и стави у џеп.
Отрчаћу до Макарових, да им покажем ... Треба и Ивањицкима да покажем, Наталији Ивановној и Анисиму Иљичу ... Идем! Збогом!
Мића стави на главу качкет с кокардом, па сав срећан и радостан истрча на улицу.

ДВОЈИЦА У ЈЕДНОМ

Не верујте тим јудама, камелеонима! Данас је лакше изгубити веру него стару рукавицу — и jа сам је изгубио!
Било је вече. Возио сам се коњским трамвајем. Мени, као личности на високом положају, не приличи да се возим коњским трамвајем, али овога пута сам био у великој бунди и могао сам да се сакријем у оковратник од куне. А, знате, и јефтиније је... Без обзира на то што је било касно и хладно, вагон је био дупке пун. Мене нико није препознао. Кунин оковратник је учинио да будем incognito; возио сам се, дремао и посматрао ове мале људе...
„Не то није он!" мислио сам гледајући једног малог човечуљка у бунди од зечјег крзна. „Ово није он!
Не, није он! Он!
Мислио сам, веровао и нисам веровао својим очима...
Човечуљак у зечјој бундици страшно је лично на Ивана Капитонича, једног од мојих службеника... Иван Капитонич је мало, кукавно, угњетено биће, које живи само за то да подиже испуштене марамице и честита празнике! Он је млад, али су му леђа погрбљена, колена вечито клецава, руке умрљане и на готовс
... Лице му је као да су га врата приштинула или мокра крпа изударала. Оно је кисело и јадно; кад га гледаш, пева ти се „Лучинушка" и плаче ти се. Кад мене види, он дрхти, бледи, црвени, као да ћу га појести или заклати, а кад га саветујем, он цепти и тресу му се сви удови.
Ја не знам никога понизнијег, ћутљивијег и безначајнијег од њега. Чак не знам ни животињу коjа би била тиша од њега ...
Човечуљак у зечјој бундици ме је страшно подсећао на њега: прави правцати он! Само човечуљак није био тако повијен, као он, није изгледао као приштинут, понашао се сувише слободио и, што је најодвратније, разговарао је са суседом о политици. Слушао га је цео трамвај.
Гамбета је умро! — говорио је мувајући се и машући рукама. — То иде наруку Бизмарку. Јер Гамбета зна шта ради! Он би и ратовао с Немцима и узео би им ратну одштету, Иване Матвејичу! Он је био прави геније! Био је Француз, али је имао руску душу. То је био таленат!
Ах, ти, шљаме један!
Кад му приђе кондуктер с картама, он остави Бизмарка на миру.
Зашто вам је у колима тако мрачно? — наврзе се на кондуктера. — Шта је, немате свећа? Какав је то хаос? Нема ко да вас научи намети. У иностранству би вам показали! Није публика овде ради вас, него ви ради публике! До ђавола! Не разумем шта ради та власт!
Минут касније захтевао је од свих нас да се померимо.
Померите се! Вама говорим! Дајте госпођи место! Будите уљуднији? Кондуктеру! Дођите овамо, кондуктеру! Ви паре узимате, пронађите место! То је безобразно!
Овде је забрањено пушење! — викну му кондуктер.
Ко је то забранио? Ко има то право? То је ускраћивање слободе! Никоме нећу дозволити да посегне на моју слободу! Ја сам Слободан човек!
Ах, ти, гаде један! Гледао сам му њушку и нисам веровао својим очима. — Не није то он! Немогуће!
Ономе нису познате такве речи, као „слобода" и „Гамбета".
Нема шта, баш је ред! — рече он бацајући цигарету. — Па живи с таквом господом! Они су поремећени на бази форме и снова! Формалисти! Филистри! Гњаве!
Ја не издржах и гласно се насмејах. Кад је чуо мој смех, он ме на трен погледа и глас му задрхта. Препознао је мој смех и вероватно моју бунду. Тренутно му се повише леђа, лице доби кисео израз, глас му замре, руке се спустите у став мирно, ноге клецнуше. Зачас се изменив. Више нисам сумњао: то је био Иван Капитонич, мој службеник! Сео је и сакрио нос у зечје крзно.
Сад сам га погледао у лице.
„Зар", помислих, „ова кукавна, угњетена прилика уме да говори такве речи, као што су „филистар" и
„Слободан"? А? Зар? Да, уме. То је невероватно, али тачно ... Ах, ти, шљаме ниједан!" Па после тога веруј јадним физиономијама тих камелеона!
Ја им више не веруј ем. Доста, неће ми подвалити!

Био је ведар и хладан дан. Осећао сам лакоћу и милину у души, као кочијаш коме су грешком, уместо бакарног новчића, дали златник. И плакао бих, и смејао се, и молио бих се: мене, обичног слугу, пре- творили су у благајника. Нисам се радовао што ми је омогућено да крадем. Тада ја још нисам био лопов и смрвио бих онога ко би ми рекао да ћу с временем завући руку у туђ џеп. Ја сам се другоме радовао: напредовању у служби и безначајној повишици плате, и ничему више.
Мене је, уосталом, радовала и друга околност. Кад сам постао благајник, одмах сам на својим очима осетио нетто попут ружичастих наочара. Одједном ми се почело чинити да су се људи променили. Часна реч! Сви као да су некако постали бољи. Наказе постале лепотани, зли се претворили у добре, горди у смерне, мизантропи у филантропе. И ја као да сам синуо. Видео сам у човеку тако дивне особине какве раније нисам ни наслућивао. „Чудно" говорив сам посматрајући људе и трљајући очи. Или се с њима нешто догодило или сам ја раније био глуп и нисам запажао све те особине. „Што су људи дивни!"
На дан мога постављања за благајника и 3. Н. Казусов, један од чланова наше управе, човек горд, уображен, човек који ниподаштава ситну рибу, дошао је к мени и — шта му би: умилно се смешкајући, почео је да ме лупка по рамену.
Превише сте горди за своје године, драги мој, — рекао ми је он. — Није лепо! Зашто никад не навратите? Грехота је, господине! А код мене се окупља омладина, јако је весело. Кћери ме стално питају;
„Због чега, ви татице не позовете Григорија Кузмича? Па он је тако симпатичан!" А зар могу да га довучем? Уосталом, кажем, покушаћу, позваћу га Не нећкајте се, пријатељу, него дођите!
Запањујуће! Шта му је? Да није сишао с ума? Био човек људождер и сад одједном.. . ето ти.
Кад сам тога дана дошао кући, био сам забринут. Моја мајка није за ручак изнела два јела, као увек, већ четири. Увече је, уз чај, изнела слатко и колач с млеком. Сутрадан, опет четири јела, опет слатко. Долазили су гости и пила се чоколада. Трећег дана опет исто.
Мамице — рекао сам. — Шта вам је? Због чега сте постали тако издашни, драга? Па моју плату нису удвостручили. Повишица је незнатна.
Мамица ме је зачуђено погледала.
Хм, а куд ћеш с новцем? — упитала је. — Да нећеш да слажеш?
Враг би их знао! Татица је наручио бунду, купио нову капу, почео да се лечи минералним водама и грожђем (у зиму?!?). А после неких пет дана добио сам писмо од брата. Тај ме брат није подносио. Он и ја смо се разишли због убеђења: њему се чинило да сам ја егоиста, готован, да не умем да се жртвујем, и он ме је због тога мрзео. У писму сам прочитао следеће: „Драги брате. Ја те волим и ти не можеш замислити какве паклене муке ми причињава наша свађа. Хајде да се помиримо! Пружимо руку један другоме и нека завлада мир! Преклињем те! У очекивању одговора воли те, љуби и грли твој брат Јевлампије." О, мили брате! Ја сам му одговорио да га љубим и да се радујем. После недељу дана добио сам од њега телеграм:
„Хвала, срећан. Пошаљи сто рубаља. Много потребно. Грли те Ј." Послао сам му сто рубаља.
Променила се и она. Она ме није волела. Кад сам се једном дрзнуо да јој узгред споменем да у моме срцу нешто нијекако треба, она ме назвала насртљивцем и фркнула ми у лице. А кад ме је срела недељу дана после мог постављења, она се осмехнула, направила јамице на образима, збунила се ...
Шта је то с вама — упитала је, гледајући ме. — Ви сте се тако пролепшали. Кад пре? Хајдемо да играмо...
Душица! Већ кроз месец дана њена мајка је постала моја ташта: толико сам се ја пролепшао! За свадбу је био потребан новац, па сам узео из касе триста рубаља. Што да не узмем кад се зна да ћу их вратити кад примим плату? Узео сам узгред и за Казусова сто рубаља ... Тражио је на зајам ... не може се њему не дати. Он је код нас велика зверка и сваког те тренутка може избацити ... (Уредник, закључивши да је прича помало дугачка, избрисао је на штету ауторског хонорара на овом овде месту осамдесет три, реда)...
Недељу дана пре хапшења, на њихову молбу, приредио сам им вечеринку. Ђаво их однео, нека пошљокају и пождеру ако то толико желе. Ја нисам бројао колико је људи било на том пријему код мене, али се сећам да је мојих девет соба било крцато народа. Било је и старијих и младих... Било је и таквих пред којима се чак и сам Казусов савијао као гудало. Казусовљеве кћери (најстарија — моја драгана) заслепљивале су својим хаљинама ... Само цвеће на њима стајало ме је више од хиљаду рубаља! Било је врло весело ... Трештала је музика, пресијавали се лустери, точно се шампањац... Држани су дуги говори и кратке здравице. Један човек из новина поклонио ми је оду, а друга баладу ...
У нас у Русији не умеју да цене такве људе као што је Григорије Кузмич! — викнуо је за вечером Казусов. — Врло ми је жао! Жао Русије!
И сви ти људи што су викали, давали поклоне, љубили ме, кад бих им окренуо леђа, показивали су ми шипак.. . Ја сам видео осмехе, шипкове, слушао уздахе...
Украо је, подлац — шапутали су, злурадо се смешкајући.
Ипак, ни уздаси ни шипкови нису их омели у јелу, пићу и уживању.
Вукови и дијабетичари не једу толико колико су они јели. . . Моја жена, на којој су блистали брилијанти и злато, приближила ми се и шапнула.
Тамо се прича да си ти ...украо. Ако је то истина ...чувај се. Ја не могу да живим с лоповом! .. . Ја ћу отићи!
Она је то говорила и намештала своју хаљину од пет хиљадарки... Враг би се с њима снашао. Исте те вечери Казусов је узео од мене пет хиљада ... Толико је узео на зајам и Јевлампије ...
Ако је истина оно што тамо шапућу — рекао ми је принципијелни брат, стављајући новац у џеп — онда ... чувај се! Ја не могу да будем брат лопова.
После бала сам их све на тројкама одвезао у град.. .
Било је већ скоро шест ујутро кад смо завршили... Онемоћали од вина и жена, они су легли у санке да се врате ... Кад су санке кренуле, довикнули су ми на растанку.
Сутра је ревизија! — Мега!
Милостива господо и милостиве госпође! Заглавио сам! Заглавие сам, или да се изразим дуже: јуче сам био пристојан, частан, свестрано омиљен, данас сам лупеж, преварант, лопов .. . Вичите сад, грдите, ударајте на сва звона, згражавајте се, судите, прогањајте, пишите уводнике, бацајте се камењем, али само, молим вас, не сви! Не сви!

Велика дворана била је осветљена и врвела од света. У њој је господарио хипнотизер. Упркос својој физичкој беди и ружноћи, сијао је и блистао као ватромет. Смејали су се, аплаудирали и покоравали му се ..
. Људи су бледели пред њим.
А он је, буквално, стварао чуда. Једног је успавао, другог укочио, трећег поставио потиљком на једну, а петог на другу столицу. Мршавог и високог новинара савио је у спиралу. Нарочито снажан утицај имао је на даме.
Оне су падале од његовог погледа као муве. Ох, женски нерви! Кад не би њих било, досадно би се живело на овом свету!
Када је испробавао своју демонску уметност на свима, хипнотизер приђе мени.
Чини ми се да сте врло поводљиве природе — рече ми. — Ви сте тако осетљиви, подложни утисцима ... Желите ли да заспите?
Зашто да не? Изволи, пријатељу, опробај. — Сео сам на столицу насред дворане. Хипнотизер седе на столицу према мени, узе ме за руке и својим змијским очима упи се у моје јадне очи.
Око нас је била публика.
Пссст, господо! Псссст ... Тише!
Умирише се људи... Седимо, гледамо један другом у зенице .. . Пролази минут, два .. . Жмарци ми пролазе низ леђа, срце ми лупа, али не могу да заспим ...
Седимо ... Пролази пет минута, седам ...
Овај се не да! — рече неко! — Браво! јунак човек!
Седимо и гледамо се... Не спава ми се, чак и не дремам ... Од деловодног протокола општинске или самоуправне канцеларије ја бих већ давно спавао.. . Публика почиње да шапуће, да се смеје... Хипнотизер почиње да се снебива и трепће ... Сиромах! Ником није пријатно да доживи фијаско. Спасите га, духови, пошаљите сан на моје очи!
Не да се! — рече онај исти глас. — Доста је, престаните! Говорио сам ја да су све ово махинације!
И гле, у тренутку када сам, послушао пријатељев глас и кренуо да устанем, моја рука је осетила на длану неки предмет .. . Помоћу чула пипања, ја сам у њему препознао новчаницу. Мој отац је био лекар, а лекари већ гошањем познају вредност банкноте! По Дарвиновој теорији, ја сам поред многих других особина, наследие од оца и ову лепу способност. Препознао сам да је банкнота од пет рубаља. И — одмах сам заспао.
Браво, хипнотизеру!
Лекари који су били присутни у дворани, пришли су ми, промували се, помирисали и рекли:
Нда ... успаван је ...
Задовољан својим успехом, хипнотизер је махнуо неколико пута руком изнад моје главе, и ја сам, онако успаван, почео да ходам по дворани.
Укочите му руку! — предложи неко.
Можете ли? Нека му се укочи рука ... Хипнотизер (доста храбар човек) испружи моју руку и поче да изводи над њом своје махинације: протрља је, дуну, потаглпа. А моја се рука није покоравала! Висила је млитаво као крпа и није ни мислила да се укочи.
Нема кочења! Пробудите човека, штетно је .. Он је слаб и нервозан . ..
У том тренутку моја лева рука осети на длану пет рубаља ... Надражај је путем рефлекса прешао на десну и она се одмах укочила!
Браво! Погледајте како је тврда и хладна! Као у мртваца!
Потпуна анестезија, опадање температуре и слабљење пулса — рече хипнотизер. Лекари
почеше да пипају мој у руку.
Да, пулс је слабији — примети један од њих.
Потпуно кочење. Температура је много нижа . . .
Како то објашњавате? — упита једна дама. Лекар слеже раменима, уздахну и рече:
Ми констатујемо само чињенице. А протумачити, на жалост, не можемо . . .
Ви констатујете чињенице, а ја имам десет рубаља. Моја факта више вреде...Хвала хипнотизму и на томе, и никаква ми тумачења и објашњења нису потребна . . .
Јадни хипнотизеру! Који те је само ђаво навео да мене, проклетињу једну, узмеш за медијума!
Пост скриптум: зар то није проклетство? И свињарија?
Тек сад сам дознао да ми новац у руку није гурао хипнотизер, већ мој старешина Петар Фјодорич . . .
Ја сам то — вели — урадио да испробам твоје поштење . . .
Ах, ђаво да га носи?
Срамота, брате . . . Није лепо . . . Нисам се надао . . .
Али ја имам дечицу, ваше превасходство . . . Жену . . . Мајку ... И на данашњој скупоћи . . .
Није лепо... А, тобоже, хоћеш да издајеш своје новине... Плачеш haben sei над на свечаним ручковима читаш поздравне говоре . . . Срамота . . . Мислио сам да си поштен човек, а оно испаде да си ... haben sei gevesen…….
Морао сам да му вратим десет рубаља. Шта да радим? Углед је вреднији од пара.
Не љутим се ја на тебе! — рече ми старешина — ђаво да те носи, таква ти је природа . . . Али она! Она! Чудновато! Она! Смиреност, невиност, бламанже и остало! А? И она се полакомила на новац! И она је заспала!
Под тим „она" мој претпостављени подразумева своју супругу, Матрјону Николајевну . . .

ОТИШЛА ЈЕ

Ручали су. На оној страни где им је желудац, осећали су мало блаженство, почели су да зевају, а очи им се стадоше скупљати од пријатног дремежа. Муж је запалио цигару, протегао се и извалио на диван. Жена му је села крај узглавља и почела да преде ... Обоје су били срећни.
Причај нешто... — зевну муж.
Шта да ти причам? Хм ... Ах да! Јеси ли чуо? Софија Окуркова удала се за онога... како се зваше
... за фон Трамба! Скандал?
По чему је то скандал?
Ама фон Трамб је подлац! То је такав нитков ... човек без савести! Без икаквих принципа! Морална наказа! Био је управитељ код грофа и обогатио се, сад ради на железници и краде... Сестру је опљачкао .. . Једном речју, нитков и лопов. И удати се за таквог човека! Живети с њим?! Дивим се! Тако поштена девојка и... ето ти! Нипошто се не бих удала за таквог типа! Па макар био милионер! И кад би био не знам како леп, пљунула бих на њега. Ма не могу ни да замислим мужа подлаца!
Жена скочи и сва зајапурена, негодујући, прошета по соби. У очима јој је пламтео гнев ... Њена искреност је била очигледна . . .
Тај Трамб је такав скот! По хиљаду пута су глупе и покварене оне жене које се удају за такву господу!
Тако значи ... Ти се, разуме се, не би удала... Мда... Али, кад би тек сада сазнала да сам и ја исто тако нитков? Шта би ти урадила?
Ја? Напустила бих те, Ни секунду не бих с тобом остала! Ја могу да волим само поштеног човека! Само над бих сазнала да си ти урадио и стоти део онога што је учинио Трамб, ја... бих истог трена!
adieu.
Тако ... Хм ...Таква си ти ...А ја писам ни знао ...Хихихи ...Лаже женица па ни да поцрвени!
Ја никада не лажем! Пробај, учини неку подлост, па ћеш видети!
Зашто да пробам? Знаш и сама... Биће да сам ја још јачи од твог фон Трамба!... Трамб је ситна риба у поређењу са ином. Што ме гледаш тако? Чудиш се!... (Пауза) Колика је моја плата?
Три хиљаде годишње.
А колико стаје огрлица коју сам ти купио пре недељу дана? Две хиљаде... Није ли тако? Па јучерашња хаљина пет стотина ... Летњиковац две хиљаде... Хихихи! Јуче је твој рара искамчио од мене хиљаду.
Али, Пјер, а ванредни приходи ...
Коњи ... Кућни доктор ... рачуни код модисткиња. Прекјуче си изгубила на коцки сто рубаља...
Муж се придиже, подупре главу песницама и изрече читаву оптужницу. Приђе писаћем столу, па показа жени неколико материјалних доказа...
Сад видиш... рођена моја, да је твој фон Трамб — ситна риба, џепарош у поређењу са мном... adieu! Иди и убудуће никога не осуђуј!
Ја сам завршио. Можда ће читалац још упитати:
И она је отишла од мужа? Да, отишла је ... у другу собу.

"I za hiljadu godina čovek će isto ovako uzdisati: “Ah, teško je živeti” – i u isti mah ovako isto kao i sada, bojaće se i neće hteti da umre."

НА ЕКСЕРУ

Гомила нижих чиновника вукла се Невским проспектом враћајући се с посла. Водио их је кући на свој имендан слављеник Стручков.
Ала ћемо се сад најести, браћо — гласно је сањарио слављеник. — Боговски ћемо се најести! Жена је питу спремила. Сам сам јуче ишао да купим брашно. И коњака имам ... воронцовског ... Биће се жена начекала!
Стручков је становао богу  иза леђа. Ишли су, ишли и најзад су слигли.  Уђоше у предсобље.
Осетише мирис пите и печене гуске.
Осећате ли? — упита Стручков и закикота се од задовољства. — Раскомотите се, господо! Ставите бунде на сандук! А где је Каћа? Хеј, Каћа! Сви смо стигли! Акулина, хајде помози господи да се свуку!
А шта је оно? — упита неко из друштва показујући на зид.
Из зида је штрчао повећи ексер на коме је висила службена капа са сјајним штитом и кокардом.
Чиновници се згледаше и пребледеше.
То је његова капа — промуцаше они. — Он . .. ту!?
Да, он је ту — промуца Стручков. — Код Каће... Изађимо, господо! Дајте да поседимо негде у крчми и сачекамо док он оде.
Друштво закопча бунде, изиђе и лењо пође према крчми.
Код тебе гусан мирише, па ти зато гусан и седи у кући — направи слободну шалу архиварев помоћник. — Који га враг нанесе! Хоће ли скоро отићи?
Скоро. Никад не седи дуже од два сата. Гладан сам! Најпре ћемо вотку попити и мезнути укљеве Па ћемо и другу туру, браћо . . . После тога одмах прелазимо на питу. Иначе ћемо изгубити апетит Моја женица лепе пите прави. Биће и шчи .. .
А јеси ли купио сардине!
Две кутије. Четири врете саламе... И жена је сигурно гладна ... Куд се увалио тај ђаво!
Око сат и по поседеше у крчми, попише по чај, да им време прође и опет кретоше Стручкову. Уђоше у предсобље. Мирисало је још јаче него раније. Кроз полуотворена кухињска врата чиновници видеше гусана и теглу с краставцима. Акулина је нешто вадила из пећнице.
Опет, браћо немамо среће!
Шта је било?
Од туге се згрчише желудци чиновницима; глад није шала, а на ексеру покварењаку висила је шубара од куне.
То је Прокатиловљева шубара — рече Стручков. — Изиђимо господо! Причекаћемо негде ... Овај дуго не седи . ..
И та ништарија да има тако лепу жену! — чу се промукли бас из салона.
Будале имају среће, ваше превасходство! — пратио га је женски глас.
Изиђимо! — јекну Стручков. Опет пођоше у крчму. Наручише пиво.
Прокатилов је сила — поче друштво да теши Стручкова. — Поседеће код твоје жене један сат, али ће то за тебе бити десет година блаженства. Срећа, брате! Зашто да се љутиш? Не треба се љутити.
Знам и сам, да ми не кажете, да не треба. Није у томе ствар. Криво ми је јер сам гладан!
Сат и по касније пођоше код Стручкова. Шубара од куне и даље је висила на ексеру. Морали су се опет повући.
Тек после седам увече ексер је био слободан и могли су се прихватити пите! Пита је била сува, шчи топао, гусан препечен — све је Стручковљева каријера покварила! Ипак су јели с апетитом.

У БЕРБЕРНИЦИ

Јутро је. Још нема ни седам сати, а берберница Макара Кузмича је већ отворена. Власник, младић од једно двадесет три године, неумивен, умазан, али кицошки обучен, заузет је спремањем. У ствари, нема шта да се спрема, али он се ипак ознојио радећи. Час нешто крпом обрише, час ноктом нешто скида, или нађе стеницу па је опаја са зида.
Берберница је мала, тесна, ружна. Зидови од брвана облепљени су тапетама које подсећају на изношену кочијашку кошуљу. Између два мутна и плачна прозора стоје танка, слабачка вратанца која шкрипе, а изнад њих зелено од влаге звонце које без икаквих узрока подрхтава и жалосно звечи. А погледате ли у огледало које виси о зиду, ваше лице ће се немилосрдно искривити!
Пред тим се огледалом и брије и шиша. На сточићу, исто онако неопрано и умазано као и сам Макар Кузмич, стоји све: чешљеви, маказе, бријачи, фиксатив за копејку и јако разводњена колоњска вода за копејку. А уопште узев, цела берберница не вреди више од петнаест копејки.
Изнад врата одјекује звецкање болесног звонцета, и у берберницу улази старији човек у кожној бундици и сукненим чизмама. Глава и врат су му умотани женским шалом.
То је Ераст Иванич Јагодов, кум Макара Кузмича. Некада је служио у конзисторији као вратар, а сад живи у близини Црвеног рибњака и бави се браварским занатом.
Макарушка, здраво, синко! — говори он Макару Кузмичу који се занео спремањем.
Љубе се. Јагодов скиде с главе шал, крсти се и седа.
Далеко, брате! — рече он уздишући. — Није шала! Чак од Црвеног рибњака па до Калушке
капије...
Па како сте, куме?
Рђаво, синко, грозницу сам боловао.
Шта кажете? Грозницу!
Грозницу. Месец дана сам лежао. Мислио сам да ћу умрети! Масло су ми свештали! Сад ми коса спада. Рекао ми доктор да се ошишам. Коса ће, вели, да ми израсте нова, јача. И ја помислих: идем до Макара. Уместо да идем неком другом, боље да одем својти. И боље ће да уради, и бесплатно. Истина, далеко је, али не мари. Прошетао сам се.
Драге воље. Извол'те само.
Макар Кузмич му уз реверанс показује столицу. Јагодов седе и погледа се у огледалу пред собом. И очевидно је задовољан сликом: у огледалу се види искривљена њушка с калмичким уснама, затубастим и широким носом и очима на челу.
Макар Кузмич покри рамена свог клијента белим чаршавом са жутим мрљама, па почиње да звецка маказама.
Хоћемо ли до главе? — пита.
Природно. Да личим на Татарина, на бомбу. Гушћа ће ми коса израсти.
А шта ради кума?
Па, добро Је. Прекјуче је ишла мајорици на порођај и зарадила рубљу.
Хмм ... рубљу! ... Придржите ово!
Држим. Пази да ме не посечеш. Ајој ... боли ме! Чупаш ме за косу?
Не мари то ништа. Без тога не може у нашем занату. А како је Ана Ерастовна?
Кћерчица? Добро је, скакуће по кући. Прошле недеље, у среду, верила се за Шејкина. Што ниси дошао?
Маказе престају да звецкају. Макару Кузмичу клонуле руке, и он уплашено упита:
Ко се ... верно?
Ана.
Па како то? За кога?
За Шејкина, Прокофија Петрова. У Златоустској улици живи му тетка као економка. Добра жена.
Природно, сви смо се обрадовали, хвала богу. За недељу дана биће свадба. Дођи да се провеселимо.
Ана, како то, Ерасте Иваничу? — пита Макар Кузмич, блед, зачуђен и слеже раменима. — Како је то могуће? То... то уопште није могуће! Јер Ана Ерастовна... јер ја ... јер ја сам према њој гајио осећања, имао сам намеру да је запросим ... Како то?
Па ето, тако! Просто дали девојку за добра човека.
Лице Макара Кузмича облива хладан зној. Он оставља маказе на сто и почиње да трља нос песницом.
Ја сам имао намеру да је просим — говори он. — То је немогуће, Ерасте Иваничу! Ја ... ја сам заљубљен у њу, и љубав сам изјавио ... И кума ми је обећала. Ја сам вас увек поштовао као родитеље... Увек вас бесплатно шишао. Увек сам вам чинио услуге, кад ми је отац умро, узели сте од мене канабе и десет рубаља, а још ми их нисте вратили. Сећате ли се?
Како да се не сећам! Сећам се, само Макаре, какав си ми ти младожења? Зар си ти неки младожења? Ни новаца, ни положаја, а од тог заката... слаба корист ...
А је ли Шејкин богат?
Шејкин је радник! Има уштеђевине хиљаду и пет сто рубаља. Да, синко, сад причај шта хоћеш! Учињеном послу мане нема. Сад се не може поправити, Макарушка. Тражи ти себи другу девојку... Широк је свет. Хајд шишај! Шта си стао?
Макар Кузмич ћути и стоји непомично. Затим вади из џепа марамицу и почиње да плаче.
Ама шта ти је? — теши га Ераст Иванич. — Престани! Гле ти њега, плаче као стрина! Ти најпре сврши моју главу, па онда плачи, узми те маказе!
Макар Кузмич узима маказе, гледа их тренутак бесмислено и спушта на сто. Руке му дрхте.
Не могу! — рече он. — Не могу сад, немам снаге. Е баш сам несрећан! А и она! Болели смо се, обећали једно другом, али нас, ето, пакосни људи немилосрдно раставише. Одлазите, Ерасте Иваничу! Не могу очима да вас видим!
Онда сутра да дођем? Сутра ћеш довршити.
Добро.
Ти се, Макарушка, мало умири, а ја ћу сутра пораније доћи.
Ерасту Иваничу је половина косе ошишана до главе, те сад личи на робијаша. Незгодно му је да остане тако недошишан. Али не може ништа. Он умотава главу и врат шалом, па излази из бербернице.
Кад остаде сам, Макар Кузмич седе и наставља тихо да плаче. Сутрадан рано опет долази Ераст Иванич!
Шта желите? — хладно га упита Макар Кузмич.
Ошишај ме, Макарушка . .. Још пола главе је остало.
Молим, платите унапред! Бесплатно, господине, више не шишам!
Ераст Иванич без речи одлази. Коса му је још и сада на половини главе дуга, а на другој — кратка.
Шишање за новац он сматра за луксуз и чека да му на ошишаној половини израсте коса. Тако се на свадби веселио!

ЖЕНА БЕЗ ПРЕДРАСУДА

Р о м а н
Максим Кузмич Саљутов је висок, у раменима развијен и кршан. Његова телесна грађа се смело може назвати атлетском. Изванредно је снажан. Он савија новчиће, чупа с корењем младо дрвеће, зубима подиже тегове и куне се да на земљи нема човека који би се усудио да се порве с њим. Он је храбар и смео. Није виђено да се он било када било чега бојао. Напротив, њега се боје и бледе пред њим кад је љутит. Мушкарци и жене циче и црвене кад им он стеже руке: боли их! Његов дивни баритон је немогуће слушати, јер од њега заглухну уши... Силан човек! Не знам другог човека сличног њему.
И та чудовишна нељудска, волујска снага ни на шта није личила, личила је на цркнутог пацова, кад је Максим Кузмич изјављивао љубав Јелени Гавриловној! Максим Кузмич је бледео, црвенео дрхтао и није имао снаге ни столицу да подигне, кад је требало да преко својих великих усана превали: „Ја вас волим." Снагу као да је нешто збрисало, а његово велико тело претворило се у велику празну мешину.
Он је изјављивао љубав на клизалишту. Она је летела као птичица по леду, лака као перце, а он јурећи за њом, дрхтао је, губио дах и шапутао. Са лица му се читала патња ... Веште, чврсте ноге клецале су и заплитале се кад је требало на леду урезивати некакав компликовани монограм... Ви мислите да се он плашио одбијања? Не, Јелена Гавриловна га је волела и жудела за тим да јој он понуди руку и срце ... Она, мала, слатка, смеђа, била је готова да сваког тренутка сагори од нестрпљења. Њему је већ тридесет година, нема богзна какав положај, новаца нема баш много, али зато је тако леп духовит, вешт! Он одлично игра, одличан је стрелац... Нико не јаше боље од њега. Једном, кад су заједно јахали, прескочио је такав јарак преко кога би се замислио да ли да скочи сваки енглески јахач!...
Не може се не волети такав човек!
И сам је знао да је вољен. Био је убеђен у то. Али га је мучила једна мисао ... Та мисао му је притискивала мозак, изазивала у њему бес, натеривала га да плаче, није му дала ни да пије, ни да једе, ни да спава ... Тровала му је живот. Он се заклињао на љубав а истовремено му је та мисао рила по мозгу и ударала у слепоочнице.
Будите моја жена! — говорио је Јелени Гавриловној. — Ја вас волим! Лудо, страшно!
А сам је истовремено мислио:
„Имам ли ја право да будем њен муж? Не, немам! Кад би она знала каквог сам порекла, кад би јој неко испричао моју прошлост, она би ме ошамарила! Срамна, несрећна прошлост! Она, из познате породице, богата, образована, пљунула би ме кад би знала каква сам ја птичица!"
Кад му је Јелена Гавриловна обиснула око врата и заклела му се да га воли, он није био срећан.
Та мисао му је све отровала ... Враћајући се са клизалишта кући, гризао је усне и мислио: „Ја сам подлац! Кад бих био частан човек, ја бих јој испричао све ... све! Био сам дужан, пре него што сам јој изјавио љубав, да јој откријем своју тајну! Али ја то нисам учинио и, ја сам, значи, нитков, подлац!"
Родитељи Јелене Гавриловне дали су свој пристанак на њен брак с Максимом Кузмичом. Атлета им се свиђао: умео је да поштује и као чиновник много је обећавао. Јелена Гавриловна се осећала као да је на седмом небу. Била је срећна. Зато је јадни атлета био далеко од среће! До саме свадбе растрзала га је иста мисао као и кад је изјављивао љубав ...
Кињио га је и један пријатељ, који је познавао његову прошлост као својих пет прстију... Био је принуђен да томе пријатељу даје готово целу своју плату.
Почасти ме ручком у „Ермитажу"! — говорио је пријатељ. — Иначе ћу свима испричати ... И још ми дај двадесет пет рубаља на зајам!
Јадни Максим Кузмич је ослабио, пропао . . . Образи су му упали, на песницама му искочише жиле.
Разболео се од мисли. Да није вољене жене, убио би се ...
„Ја сам подлац, нитков!" мислио је. „Морао сам јој све открити пре свадбе! Нека, нека ме пљуне!" Али пре свадбе јој није испричао: недостајало му је храбрости.
А и помисао да ће после објашњења морати да се растане с вољеном женом била је за њега ужаснија од свих других мисли! . . .
Дошла је свадбена свечаност и младенце су венчали, честитали им и сви су се дивили њиховој срећи. Сироти Максим Кузмич примао је честитања, пио, играо, смејао се, али је био страшно несрећан. „Ја ћу себе, стоку, присилити да јој све објасним! Ми смо венчани, али још није касно! Можемо се и растати!"
И он јој је испричао . . .
Кад је дошао одређени час и кад су младенце испратили у спаваћу собу, преовладали су савест и поштење. .. Дрхтећи сав, једва дишући, не знајући за себе, блед, Максим Кузмич јој бојажљиво приђе и узевши је за руку рече:
Пре него што припаднемо... једно другоме, ја морам . . . морам да ти откријем .. .
Шта ти је, Макс? Ти си блед! Свих ових дана си блед, ћутљив ... јеси ли болестан?
Ја ... морам да ти све испричам, Љеља .. . Седнимо . .. Морам те поразити, отровати твоју срећу
... али шта да се ради? Дужност, пре свега .. Испричаћу ти све о својој прошлости. Љеља разрогачи очи и кисело се осмехну
Хајде, причај .. . Само брже, молим те. И немој тако дрхтати.
Ја сам се ро .. . родио у Там ... там ... бову. Моји родитељи су били мали људи и страшно сиромашни.. . Испричаћу ти каква сам птичица. Бићеш ужаснута. Причекај!... Видећеш ... Био сам просјак
... Кад сам био дечак, продавао сам јабуке ... крушке. ..
Ти?!
Ужасаваш се? Али, мила, то још није тако страшно. О, мене несрећника! Проклећете ме ако сазнате.
Ама шта?
Кад сам имао двадесет година .. . био сам ... био . .. опростите ми! Не терајте ме! Био сам . .. кловн у циркусу!
Ти!? Кловн!
Саљутов, у ишчекивању шамара, покри рукама своје бледо лице... Био је готов да се онесвести...
Ти .. . кловн?
И Љеља се стропоштала с дивана. . . поскочила . .. стала трчати . . .
Шта јој је? Ухватила се за стомак... Спаваћом собом је одјекивао, разлегао се смех, сличан хистеричном...
Хахаха ... Ти си био кловн? Ти? Максим ... Мили мој! Изведи ми нешто! Докажи да си то био! Хаха ха! Мили мој!
Она прискочи Саљутову и загрли га...
Изведи нешто! Драги! Мили!
Ти се смејеш, несрећнице? Презиреш ме?
Изведи нешто! Умеш ли да идеш и по конопцу? Хајде!
Обасула је мужа пољупцима, приљубила се уз њега, почела да тепа... Није се примећивало да се љути... Он, ништа не схватајући, срећан, удовољи жениној молби.
Приђе кревету, изброја до три и заустави се с ногама увис, наслањајући се челом на ивицу кревета..
,
Браво, Макс! Бис! Хаха! Мили! Јоош! Макс се заљуљао, скочио у истом положају с кревета и
почео да хода на рукама...
Ујутру су Љељини родитељи били запањени.
Ко то тамо горе лупа? — питали су они једно друго. — Младенци још спавају... Сигурно се послуга лудира .. . Како лупају! Гадови једни!
Татица се попео горе, али послугу није тамо нашао.
На његово велико чуђење бука је долазила из собе младенаца. Он је мало постајао пред вратима, слегао раменима и одшкринуо их... Кад је завирио у спаваћу собу, најежио се и замало није умро од чуђења: насред спаваће собе стајао је Максим Кузмич и изводио у ваздуху највратоломнији салто мортале; поред њега је стајала Љеља и аплаудирала. Обома су лица сијала од среће.

Na čoveku sve treba biti lepo: i odelo i duša i misao.

  Кад су попили пунч, родитељи се шапатом договорише и оставише нас.
    – Навали! – шапну ми тата одлазећи.
    – Упорно!
    – Ама како ја њој могу рећи да је волим – прошапутах – ако је не волим?
    – То није твој посао… Ти, будало, ништа не разумеш…
    Отац то рече, одмери ме љутитим погледом и изађе из вењака. Нека старачка рука показа се кроз одшкринута врата и однесе свећу.
    Ми остадосмо у тами.
    „Што је суђено, то не можеш избећи!” – помислих, кашљуцнух и рекох бодро:
    – Околности ми иду на руку, Зоја Андрејевна, најзад смо сами, и тама ми помаже, јер скрива стид на моме лицу… Тај стид је плод осећања од којих гори моја душа…
    Али ту сам стао. Чуо сам како је срце Зоје Желвакове куцало и како јој удара зуб о зуб. Дрхтало је цело њено тело и то дрхтање се осећало преко подрхтавања клупе. Несрећна девојка ме није волела. Она ме је мрзела као псето батину и презирала, ако се само може поверовати да су глупи људи способни да мрзе. Ја сам и сад сличан орангутану, ружан, мада ме красе чин и ордење, а тада сам личио на звер:
    дебеле њушке, бубуљичав, чупав… Од вечите кијавице и алкохола нос ми је био црвен и натечен. Мојој окретности не би ни медведи могли позавидети. Да и не говоримо о духовним особинама. А од ње сам, то јест од Зоје, док још није била моја вереница, узео неправедни данак.   Зауставио сам се зато што ми је било жао ње.
    – Да изађемо у парк – рекох. – Овде је загушљиво…

Изашли смо и кренули алејом. Родитељи, који су прислушкивали иза врата, побегоше у жбуње кад се ми појависмо. По Зојином лицу затрепта месечева светлост. Био сам глуп тада, а ипак сам умео да прочитам на том лицу сву сласт ропства!
Уздахнуо сам и наставио:
– Славуј пева, женку своју забавља…
А кога ја самотан могу забавити?
Зоја је поцрвенела и оборила очи. Било јој је наређено да тако одглуми. Сели смо на клупу, окренути реци. Преко реке се белела црква, а иза цркве се уздизао дом господина грофа Кудларова, дом у коме је живео писар Бољницин кога је Зоја волела. Како је села на клупу, Зоја је уперила поглед у тај дом…
Срце ми се стегло од жалости. Боже мој, боже мој! Нека бог да царство небеско нашим родитељима, али…кад би бар недељу дана у паклу поседели!
– Од једне особе зависи сва моја срећа – наставих. – Ја према тој особи осећам посебну љубав…Ја њу волим, и ако она мене не воли, ја сам, значи, пропао… Та особа сте ви. Можете ли ви мене волети? А? Волите ли ме?
– Волим – прошапута она.

Ја сам, признајем, обамро од те њене речи. Мислио сам раније да ће се заинатити и одбити ме, пошто другог много воли. Много сам се уздао у то, а испало је обрнуто… Није имала снаге да иде против родитељске воље.
– Волим – понови и заплаче.
– То не може бити! – рекох ни сам не знајући шта говорим и дрхтећи целим телом.
– Зар је то могуће? Зоја Андрејевна, драга моја, не верујте! Не верујте, тако вам бога! Не волим ја вас! Дабогда трипут био проклет, ако те волим! А и ви мене не волите! Све је то просто бесмислица…
Скочио сам и узмувао се око клупе.
– Не треба! Све је то обична комедија! На силу нас жене и удају, Зоја Андрејевна, због имовинских интереса. Каква ту може бити љубав! Мени би лакше било да ми камен о врат обесе него да вас узмем, ето тако! Кога врага! Какво право имају они? Шта смо ми за њих? Кметови? Псине? Нећемо поћи једно за друго! Њима упркос! Гадови једни! Доста смо им попуштали! Сад ћу отићи и казати да нећу да се оженим с вама, и готово!
Зојино лице одједном престаде да плаче и за трен ока се осуши.
– Отићи ћу и рећи! – наставих. – И ви ћете рећи. Казаћете им да ме уопште не волите, а да волите Бољницина. И ја ћу Бољницину ићи на руку… Ја знам како га ви страсно волите!
Зоја се насмеја од среће и пође поред мене.
– Па и ви волите другу – рече она тарући руке. – Ви волите мадмоазел Дебе.
– Да, мадмоазел Дебе. Иако није православне вере ни богата, ја је волим због памети и душевних особина… Нека ме куну колико хоће, ја ћу се ипак њоме оженити. Ја је волим, можда више од живота! Без ње не могу да живим! Ако се не оженим њоме, ништа ми живот не треба. Овог трена идем… Хајдемо да кажемо оним комедијашима… Хвала вам, драга… Како сте ме утешили!
Душу ми је запљуснула срећа, и ја сам почео да захваљујем Зоји, а Зоја мени. И обоје смо срећни и захвални почели једно другом љубити руке и називати једно друго племенитим створењима…Ја њој љубим руке, а она мене у главу, у моју чекињу. Чини ми се ја сам њу, заборављајући етикецију, чак и загрлио. И могу вам рећи да је ово признање да се не волимо било срећније од било које љубавне изјаве. Пошли смо радосни, румени и устрептали кући, да саопштимо своју вољу родитељима. Идемо и један другог храбримо.
– Нека нас изгрде – рекох – истуку, нек истерају из куће, ми ћемо бити срећни!

Улазимо у кућу, а тамо на вратима стоје родитељи и чекају. Гледају нас, виде да смо срећни и махнуше руком лакеју. Лакеј долази са шампањцем. Ја почињем да протестујем, машем рукама, лупам… Зоја плаче, вришти…Подиже се граја, галама, и нису успели да испију шампањац.
Али су нас ипак натерали да се узмемо.
Данас празнујемо сребрну свадбу. Четврт века смо проживели заједно! У почетку је било страшно. Грдио сам је, тукао, настојао да је волим од невоље… И децу смо од невоље изродили… А после смо…навикли. А овог тренутка моја Зоја ми стоји иза леђа и наслоњена рукама на моја рамена, љуби ме у ћелу…

МЕКУШАЦ (15)
Пре неки дан позвао сам у свој кабинет гувернанту моје деце, Јулију Васиљевну. Требало је да јој платим.
Седите, Јулија Васиљевна! — рекох јој. — Дајте да се обрачунамо. Вама је новац, сигурно, потребан, а ви сте тако фини па нећете сами да тражите ...Договорили смо се по тридесет рубаља месечно...
По четрдесет ...
Не, по тридесет!... Имам записано ... Увек сам гувернантама плаћао по тридесет... Код нас сте провели два месеца ...
Два месеца и пет дана ...
Тачно два месеца... Тако код мене пише. Значи, следује вам шездесет рубаља... Одузме се девет недеља.. . недељом нисте с Кољом учили, него само шетали ... И три празника...
Јулија Васиљевна поцрвене и поче да чулка карнер, али ... ни речи! . . .
Три празника. .. Према томе, мање дванаест рубаља... Четири дана је Коља био болестан и није било часова... Радили сте само са Варјом. Три дана су вас болели зуби и моја жена вам је дозволила да не држите часове поподне... Дванаест и седам су деветнаест. Одузмемо ... остаје ... хм .. . четрдесет једна рубља. Тачно?
Лево око Јулије Владимировне поцрвене и овлажи се. Задрхта јој брада. Она се нервозно закашља, зашмркта, али — ни речи! ...
Уочи Нове године разбили сте шољу за чај са тањирићем. Мање две рубље .. . Шоља је скупља, породична је ... али, бог с вама! Шта нам све није пропало! Затим се због ваше немарности Коља попео на дрво и исцепао капутић ... Десет мање Због ваше непажње је и собарица украла Варјине ципеле. Ви морате о свему да водите рачуна. Зато примате плату. Према томе, дакле, још пет мање ... Десетог јануара од мене сте узели десет рубаља
Нисам узимала! — прошапта Јулија Васиљевна.
Али имам записано!
Па, нека ... добро.
Кад се од четрдесет један одузме двадесет седам, остаје четрнаест ...
Оба ока се напунише сузама... На дугом лепом носићу појави се зној. Јадна девојчица!
Узела сам само једном — рече она дрхтавим гласом. — Од ваше супруге сам узела три рубље...
Више нисам узимала ...
Је л'? Пази, молим те, то код мене није записано! Четрнаест мање три, остаје једанаест ... Ево вам ваш новац, драга! Три ... три, три... један и један. Изволите!
И ја јој дадох једанаест рубаља . .. Она их узе и дрхтавим прстићима гурну их у џеп.
Meгcie! — прошапта.
Скочих и почех да шетам по соби. Обузео ме бес.
На чему meгcie!? — упитах.
На новцу ...
Па ја сам вас покрао, до ђавола, опљачкао! Ама, украо сам вам! На чему онда meгcie?
На другим местима ми уопште нису ни плаћали ...
Нису плаћали? Паметно! Нашалио сам се с вама, дао сам вам сурову лекцију ... Даћу вам свих ваших осамдесет! Ево у коверти су спремљене за вас. Али зар се може бити такав пекмез? Зашто се нe буните? Зашто ћутите? Зар се на овоме свету може живети да се не покажу зуби? Зар се може бити такав мекушац?
Она се кисело осмехну и ја на њеном лицу прочитах: „Може!"
Замолио сам је за опроштај због сурове лекције и дао јој, на њено велико чуђење, свих осамдесет.
Бојажљиво се захвалила и изашла... Погледах за њом и помислих: лако ли је бити силан у овоме свету!

ПОБЕДНИКОВ ТРИЈУМФ (16)
(Прича пензионисапог колешког регистратора)4
У петак о покладама сви одоше на блинове код Алексеја Иванича Козуљина. Козуљина ви не знате; за вас је он можда нико и ништа, нула, а за мене, који не летим високо под облаке, велики је, свемогућ, узвишен. Одоше к њему сви који представљаху његову узданицу. Пођем и ја са татицом.
Блинови су били тако дивни да се ни описати не може, мој господине: сочни, мекани, руменкасти. Узмеш један, до ђавола, умочиш га у врео бутер, поједеш — а други сам у уста ускаче. Детаљи, орнаменти и коментари били су: павлака, свежи кавијар, лосос, струган качкаваљ. Вина и вотке читаво море. После блинова јели смо чорбу од јесетре, а после чорбе јаребице у сосу. Тако смо се набокали да је мој татица кришом раскопчао дугмад на стомаку и, да се не би приметно овај либерализам, покрио се сервијетом. Алексеј Иванич, као наш шеф, коме је све дозвољено, откопчао је проник и кошуљу. После ручка, не дижући се од стола, запалише цигаре, пошто шеф дозволи, и отпочеше да разговарају. Ми смо слушали, а његово превасходство Алексеј Иванич је причао. Мотиви су сви били вишемање хумористичког карактера, покладни... Шеф је причао и, по свој прилици, желео да изгледа духовит. Не знам да ли је рекао нешто смешно, али памтим само да ме је тата непрестано гурао у слабину и говорио:
Смеј се!
Ја сам отварао широко уста и смејао се. Једном сам чак и вриснуо од смеха, чиме обратих на себе општу пажњу.
Тако, тако! — прошапута татица. — Браво! Он гледа у тебе и смешка се ... То је добро; може те, заиста, поставити за помоћника деловође!
Дабоме! — рече између осталог Козуљин, шеф наш, шмркајући и тешко дишући. — Сад ми блинове једемо, најбољим кавијаром се служимо, жену беле пути милујемо. А и моје кћери су праве лепотице, да не само наша братија кротка већ и кнежеви и грофови пиље у њих и уздишу. А какав је само стан? Охо . . . Према томе, ето! Не ропћите, не јадикујте ни ви, док крај не доживите? Све се догађа на овоме свету па се дешавају и разни преокрети... Ти си сад, рецимо, нико и ништа, нула, трунчица... маково зрнце ... а ко зна? Можда ћеш временем ... и судбину људску узети у руке! Све се догађа!
Алексеј Иванич поћута, климну главом и настави:
А некада, шта је некада било? А? Боже мој! Да ти памет стане. Без ципела, у поцепаним панталонама, са страхом и ужасом ... За рубљу, некад, радиш по две недеље. Па ти и ту рубљу не даду, не, већ је згужвају и баце ти у лице: ето ти па ждери! И сваки те може газити, убости, секиром млатнути... Сваки те може збунити... Идеш на реферат, над тамо, а крај врата псетанце стоји. Приђеш том кученцету, па за шапицу, за шапицу. Извините, кажеш, што сам поред вас прошао. Добро јутро желим! А псетанце на тебе: рррр ... А вратар ће те лактом... туп! а ти њему: ситнине немам, Иване Потапичу, извините, молим лепо! А највише сам се намучио и увреда разних нагутао од, ево, овог овде, рака куваног, од овог ево . . . крокодила! Ето од овог истог смиреног човека, од Курицина!
И Алексеј Иванич показа у малог, погрбљеног старца, који је седео до мога татице. Старчић је

4 1 Чиновник 14. класе у Русији пре револуције. — (Прим. прев.)
трептао уморним очицама и са гађењем пушио цигару.
Он обично никад не пуши, али кад му претпостављени понуди цигару, онда сматра за непристојност да је одбије. Кад угледа управљени прет у њега страшно се збуни и узврпољи на столици.
Много сам издржао по милости овог смиреног човека! — настави Козул.ин. — Ја сам био њему прво потчињен. Доведоше ме код њега, тог смиреног, натуштеног, безначајног човека и посадише за његов сто. И поче ме јести ... Свака му је реч ... оштар нож, сваки му поглед — стрела у срце. Сад он као црвић изгледа, као убог, а некад шта беше! Нептун! Небеса је парао! Дуго ме је мучио! И преписивао сам му, и трчао му по пирошке, и пера сам му поправљао, и водио му ташту стару у позориште. И све сам му угађао. Научно сам и бурмут да шмрчем! Дабоме ... А све због њега .. Шта могу, мислим, потребно је, па сам и табакеру стално носио уза се, за сваки случај, ако затражи. Курицине, сећаш ли се? Дође код њега једном моја покојна мајка и поче молити овог старкељу да синчића, то јест мене, на два дана пусти код тетке, наследство да делимо. Кад је сукнуо на нању, кад је избуљио беоњаче, кад је дрекнуо: „Ама, он ти је, каже, таква ленчу га, он ти је таква нерадничина, шта је, вели, шта гледаш, лудо једна!... Он ће, каже, и под суд отићи!" Оде старица кући па просто се скљока, разболе се од страха и замало тада не умре.
Алексеј Иванич избриса очи марамицом и наискап попи чашу вина.
Хтео је и да ме ожени рођаком, али ја се у то време ... на срећу разболех од врућице и пола годи- не сам лежао у болници. Ето, како је некад било! Ето, како се живело! А сад? Пих! А сад сам ја... ја изнад њега... Он моју ташту у позориште води, он ми табакеру нуди и, ево, цигару пуши. Оох... Забиберио сам му у животу... забиберио! Курицине!.
Шта желите, молим лепо? — упита Курицин устајући и стаде мирно.
Изведи трагичну улогу!
Разумем!
Курицин се протеже, намршти, диже увис руку, згрчи лице и отпева промуклим, дрхтавим гласом:
Умри, невернице! Крррви сам жедан!! Ваљали смо се од смеха.
Курицине! Поједи сад ово парче хлеба са бибером!
Сити Курицин дохвати велику кришку хлеба од ражи посу је бибером и жвакао је уз општи смех.
Разноразне промене се догађају — настави Козуљин. — Седи, Курицине! Кад устанемо, отпеваћеш нешто ... Некад ти, а сад ја ... Дабоме ... Па и умре тако старица... Дабоме...Козуљин устаде и заљуља се...
А ја — настави шеф — ни да писнем, зато што сам мали, неугледан ... Тирани једни!... Варвари...
А сад сам зато ја... Охо ... А сад, де, ти тамо! Ти! Теби говорим, ћосо! И Козуљин упре прстом у татицу.
Трчи око стола и кукуричи!
Татица се мој осмехну, љубазно поцрвене и затутња око стола. А ја за њим.
Кукуреку! — повикасмо обојица и потрчасмо још брже. Ја сам трчао и размишљао:
„Постаћеш помоћник деловође!"

БРАТ

Крај прозора је стајала млада девојка и замишљено гледала блатњаву калдрму. Иза ње је стајао младић у чиновничком вицмундиру. Чупкао је бркове и говорив издрхталим гласом:
Освети се, сестро! Још није касно! Учини ми то. Одбиј тог трбушатог брашнарског трговца, тога кацапа.5 Пљуни ти тог проклетника дебеле њушке, нигде мира немамо! Хајде,  учини ми то!
Не могу, брацо! Дала сам му реч.
Преклињем те! Сажали се на наше име! Ти си племенита рода, права племићкиња, образована, а он продаје јефтино пиће, сељачина, простачина! Простачина! Схвати то, неразумнице! Продаје смрдљиви квас и труле харинге! Лупеж је! Ти си му јуче дала реч, а он је јутрос нашој куварици укаишарио пет копејки! Кажу, гули са јадног народа! Шта је с оним о чему си сањала? А? Господе, боже мој! Па чуј: ти волиш Мишку Трјохвостова из наше установе, ти о њему сањаш! И он тебе воли ...
Сестра плану. Брада јој задрхта, очи се напунише сузама. Видело се да је брат погодио у најосетљивију „тачку".
И себе упропашћујеш, и Мишку упропашћујеш... Пропио се момак! Ех, сестро, сестро! Пола- комила си се на простаков капитал, на минђуше и гривне! Удајеш се из рачуна за некакву будалу, за свињу
... За незналицу се удајеш ... Не уме честито ни своје презиме да напише! „Митриј Неколајев" „Не" ... чујеш ли? ... Неколајев ...! Стока!
Стар, суров, медвед... Ама, смилуј се! — Братов глас задрхта, постаде промукао. Брат се закашља и обпи са очи. И брада му заигра.
Дала сам реч, брацо. ..Аи додијало ми је наше сиромаштво.
Кад је већ дотле дошло, рећи ћу ти! Нисам хтео да себе прљам у твојим очима, али рећи ћу ти. Боље да изгубим реноме него да рођену сестру видим да пропада.. . Чуј, Каћа, ја о твом бакалину знам

5 Кацап — подругљев назив за Руса, употребљаван У Украјини — (Прим. прев).
једну тајну. Ако ти сазнаш ту тајну, одмах ћеш га се одрећи. . . Ево каква је та тајна. Знаш ли на касвом сам га поганом месту једном срео? Знаш ли? А?
На каквом?
Брат отвори уста да одговори, али га ометоше. У собу уђе момак у дугом капуту у струк, прљавим чизмама и са врећицом у рукама. Он се прекрсти и стаде поред врата.
Поздравио вас је Митриј Терентии — обрати се брату — и казао да вам честитам празник... А ово овде да предам вама у руке.
Брат се намршти, узе врећицу, погледа у њу и презриво се насмеши.
Шта има ту? Глупости, сигурно ... Хм . .. Некаква глава шећера ...
Брат извуче из врећице главу шећера, скиде са ње поклопац и куцну прстом по њој.
Хм... Из чије фабрике је шећер? Бобринског? Да, Да ... А ово је чај? Смрди на нешто ... Некакве сардине ... Шта ће ту помада?... Суво грожђе с труњем ... Хоће да ме одобровољи, улизује ми се. .. Нема, пријатељу драги! Нећеш ме одобровољити! А што ли је убацио цикорију? Кафу је штетно пити! Делује на нерве . . . Добро, иди! Поздрави тамо!
Момак изађе. Сестра прискочи брату, шчепа га за руку... Братовљеве речи су снажно деловале на њу. Само још једна реч и црно би се писало бакалину.
Ма говори! Говори! Где си га видео?
Нигде. Шалио сам се... Ради шта знаш — рече брат и још једном куцну прстом по шећеру.

СЛУЧАЈ ИЗ СУДСКЕ ПРАКСЕ
Догодило се то у нском окружном суду на једном од његових последњих заседања
На оптуженичкој клупи седео је нски грађанин Сидор Шељмецов, момак тридесетих година, живахног циганског лица и лупешких очију. Оптуживали су га за крађу с провалом, превару и лажно представљање. Последње кршење закона било је отежано и присвајањем титула које му не припадају. Оптуживао га је заменик јавног тужиоца. Заменик каквих има на стотине. Истакнутих знакова и одлика које доносе популарност и солидан хонорар он није имао; сличан себи сличнима. Говори кроз нос, слово к не изговара, сваки час чисти нос.
Оптуженога је бранио познати адвокат. Тога адвоката зна цео свет. Његове дивне беседе се цитирају, његово се презиме изговара са страхопоштовањем.
Он игра не малу улогу у лошим романима који се завршавају потпуним оггравдавањем главног јунака и аплаузима публике. У тим романима презиме му се изговара као муња, гром и друге појаве које уливају страх.
Кад је заменик тужиоца успео да докаже да је Шељмецов крив и да не заслужује благост, кад је објаснио, убедио и рекао: „Завршио сам", дигао се бранилац. Сви начуљише уши: завладела је мукла тишина. Адвокат поче да говори, а нерви нске публике почете да тренере. Он истегну свој црнпурасти врат, наже главу на страну, очи му севнуше, подиже руку увис и необјашњива милина запљусну начуљене уши. Његов језик засвира на нервима као на балалајци.. . Већ после прве дветри фразе неко из публике гласно изговори „ах" и из суднице изнеше неку бледу даму. После три минута председник је већ био принуђен да пружи руку према звону и да зазвони три пута. Судски извршитељ, црвеног носа, почео се вртети на својој столици и бацати претеће погледе на очарану публику. Све зенице се раширише, лица побледеше у страсном ишчекивашу следећих реченица, сви су седели у ставу ишчекивања... А шта је тек било са њиховим срцима.
Ми смо људи, господо поротници, па ћемо и судити као људи! — рече, између осталог, бранилац.
Пре него што је изашао пред вас, овај човек је издржао шестомосечни истражни затвор. У току шест месеци жена је била лишена супруга кога жарко воли. Очи деце нису се сушиле од суза на помисао да њиховог драгог оца нема поред њих! О, кад бисте само видели ту децу! Она су гладна зато што нема ко да их храни, она плачу зато што су дубоко несрећна. .. Ама, само погледајте! Она пружају своје ручице према вама, молећи вас да им вратите оца. Она нису овде, али ви можете замислити како изгледају. (Пауза.) Затвор... Хм... Затворили су га поред лопова и убица... Њега. (Пауза.) Треба само замислити његове душевне патње у овом затвору, далеко од жене и деце, да би... Ама шта ту има да се прича?!
У публици су се чули јецаји ... Заплака некаква девојка са великим брошем на грудима. За њом поче да слини старица, њена сусетка ...
Бранилац је говорио и говорио ... чињенице је заобишао, али зато је нагласак ставио на психологију.
Познавати његову душу значи познавати нрочити, посебан свет, пун кретања. Ја сам проучио тај свет ... Проучавајући га, ја сам, признајем, први пут проучио човека. Ја сам схватио човека ... Сваки покрет његове душе говори у прилог томе да ја у своме клијенту имам част видети идеалног човека ...
Судски извршитељ престаде да гледа претећи и завуче руку у џеп по марамицу. Из сале изнесоше још две даме. Председник остави звоно на миру и намести наочаре да се не примете сузе које су му грунуле на десно око. Тужилац, тај камен, тај комад леда, најнеосетљивији од свих живих организама, немирно се врпољио у фотељи, процрвенео је и стао гледати под сто ... Кроз његове наочари сијале су сузе.
„Да сам се бар одрекао оптужбе!" помисли он. „Претрпети такав фијаско! А?"
Погледајте његове очи! — наставио је бранилац (брада му је дрхтала, глас подрхтавао и из очију
провиривала паћеничка душа). — Зар те кротке нежне очи могу равнодушно гледати на злочин?! О, не, те очи плачу. Под тим калмичким јагодицама скривају се танани нерви! У овим грубим наказним грудима куца срце далеко од преступничког! И ви се, људи, усуђујете да кажете да је он крив?!
Ту не издржа ни сам окривљени. Дошло је време да и он заплаче. Он поче да трепће, заплака и узнемирено поче да се мешкољи.
Крив сам! — поче он да говори, прекидајући браниоца. — Крив сам! Свестан сам своје кривице! Украо сам и варао! Проклетиња сам ја! Узео сам новац из сандука, а украдену бунду наредио свастици да сакрије... Кајем се. За све сам крив!
И окривљени исприча све како је било, и осудите га.

ЗАГОНЕТНА ПРИРОДА
Купе прве класе.
На дивану, пресвученом бордо сомотом, опружила се, налакћена, лепа дама. Скупа лепеза са ресама крцка у њеној грчевито стиснутој руци, цвикер јој сваки час спада с лепог носића, брош на грудима се час диже, час спушта, баш као лађа на таласима. Узбуђена је .. .
На дивану према њој седи губернаторов чиновник за поверљиве послове, млад човек и почетник у књижевности, који у провинцијским новинама објављује краће приче или, како их он сам назива, новеле — из живота виших кругова ...
Он је гледа у лице, гледа нетремице, зналачки. Он посматра, изучава, хвата ту ексцентричну, загонетну природу, разумева је, схвата... Њену душу и целу њену психологију види као на длану.
О, ја вас одлично разумем! — каже чиновник за поверљиве послове, љубећи јој руку око гривне.
Ваша осетљива и добра душа тражи излаз из лавиринта ...Да. Борба је страшна, чудовишна, али... не клоните духом! Ви ћете победити! Да!
Опишите ме, Валдемаре! — говори дамица и сетно се смеши. — Живот је мој тако пун, тако разноврсан, тако шарен... А што је најглавније... ја сам нестећна! Ја сам патница у стилу Достојевскога... Покажите свету моју душу, Валдемаре, покажите ту јадну душу! Ви сте психолог. Није прошао, ето, ни сат како седимо у купеу, а ви сте ме већ схватили сасвим, до дна душе.
Пвичајте! Молим вас, причајте!
Слушајте! Родила сам се у сиромашној чиновничкој породици. Отац ми је био добар човек, паметан али... дух времена и средина... vois compгenez, ја не кривим свог јадног оца. Он је пио, картао се ... примао мито ... А мати ... Али чему говорити! Оскудица, борба за парче хлеба, осећање ништавила... Ах, не терајте ме да се свега тога сећам! Ја сам морала сама себи да крчим пут ... Наказно институтско васпитање, читање глупих романа, грешке младости, прва бојажљива љубав ... А борба са средином? Страшно! А сумње? А муке које настају од неверице према животу, према самој себи? ... Ах! Ви сте писац и знате нас жене. Ви ћете разумети... Ја сам, по несрећи, обдарена широком природом Чекала сам срећу. Жудела сам да будем човек... у томе сам видела своју срећу!
Лепотице! — шапутао је писац љубећи руку око гривне. — Ја не љубим вас, лепојко, него патње човечанске! Сећате се Раскољникова? Он је тако љубио.
О, Валдемаре! Мени су били потребни слава... глас, сјај, као и свакој ... зашто се правити скроман? ... необичној природи. Ја сам жудела за нечим необичним ...не женским! И ето ...И ето ... на моме путу појавио се богат старацгенерал... Разумете ме, Валдемаре! Па то је било самопожртвовање, самоодрицање, разумете! Ја нисам могла друкчије да поступим. Обогатила сам своју породицу, почела да путујем и чиним добро ... Ох, како сам патила, како су ми били несносни, банални загрљаји тог генерала, иако му треба одати признање, у своје време се храбро борио. Бивало је тренутака... страшних тренутака! Али мене је храбрила мисао да ће старац данассутра умрети, да ћу почети живети како сам ја желела да ћу припасти вољеном човеку, да ћу бити срећна... А ја имам таквог човека, Балдемаве! Бог ми је сведок да га имам!
Дамица убрзано маше лепезом. Лице јој добија плачан израз.
И, ето, старац је умро... Мени је оставио нешто, слободна сам, као птица. И сад ми се мили живети ... Зар није тако, Валдемаре? Срећа ми куца на прозор. Треба је само пустити унутра, али.. не.
Валдемаре, слушајте, преклињем вас! Сад треба припасти вољеном човеку, постати му другарица, помоћница, носилац његових идеала, бити срећна одахнути душом... Али како је све банално, гадно и глупо на овом свету! Како је све подло, Валдемаре! Ја сам несрећна, несрећна, несрећна! На мом путу се опет појавила препрека! Опет осећам да је моја срећа далеко, далеко! Ах, колико мука, кад бисте ви знали! Колико мука!
А шта је сад? Каква је то сметња? Молим вас, реците ми! Шта је?
Други богат старац ...
Изломљена лепеза покрива лепушкасто лице. Писац подупире своју мудру главу песницом, уздише са изразом зналцапсихолога и замислио се. Локомотива звижди и шишти, прозорске завесе се румене од сунца на смирају .. .

ЛОПОВ
Откуцало је дванаест сати. Фјодор Степанич навуче бунду и изађе у двориште. Дочекала га је ноћна влага . .. Дувао је влажан и хладан ветар, а из мрачног неба ромињала је ситна киша. Фјодор Степанич прекорачи полусрушену ограду и тихо се упути низ улицу. А улица широка, прави трг; у европској Русији су ретке такве улице. Ни осветљења, ни плочника . .. чак ни трага таквој раскоши.
Поред ограде и кућних зидова промицале су тамне силуете грађана који су журили у цркву. Испред Фјодора Степанича гацале су по блату две прилике. У једној од њих, малој и погрбљеној, он препознаде овдашњег доктора, јединог „образованог човека" у целом срезу. Старацдоктор није се либио познанства с њим и увек би дружељубиво уздисао гледајући га. Овога пута старац је био у службеној старомодној тророгој капи, те му је глава личила на две пачје главе прилепљене потиљцима једна уз другу. Испод његове бундице клопарала је сабљица. Поред њега је ишао висок и мршав човек, такође у тророгој капи.
ХРИСТОС воскресе, Гурије Иваничу! — заустави доктора Фјодор Степанич.
Доктор му ћутке пружи руку и отвори мало бунду да се пред прогнаником похвали орденом „Ста- нислава", који му је висио на грудима.
А ја, докторе, после јутрења хоћу да дођем к вама — рече Фјодор Степанич. — Молим вас.. Изволите ми допустити да се код вас омрсим. Около бих се ја ове ноћи увек у породици омрсио. Сећаћу се...
Тешко да би то било згодно ... — спетљао се доктор. — Ја имам породицу, знате ли... жену Мада сте ви, овај ... али ипак не, овај ... Ипак постоје предрасуде! Ја, уосталом, ништа... Хи Кашаљ ...
А Барабајев? — промрси Фјодор Степанич, кривећи уста и јетко се смешкајући. — Барабајеву и мени су заједно судили, заједно нас послали у прогонство, а он је, међутим, сваког дана у вашој кући на ручку и на чају. Он је више украо, ето шта је!.. .
Фјодор Степанич застаде и наслони се на мокру ограду: нека прођу. Далеко испред њега светлуцале су светлости. Час гасећи се, час разгоревајући се, кретале су се истим правцем.
„Свако свој крст носи", помисли прогнаник. „Као и тамо код нас ..."
Од светлости је допирала звоњава. Звонатенори громко су се разлагала и брзо звонила као да се некуд журе.
„Први Ускрс овде, у овој хладноћи", помисли Фјодор Степанич, „а није ни последња. Гадно! А тамо сад, можда ..."
И он поче да мисли о „тамо" ... Тамо сад под ногама није прљави снег, нису хладне баре, већ младо зеленило; тамо ветар не шиба по лицу као мокра крпа, већ доноси дах пролећа ... Небо је тамо тамно али звездано, с белом пругом на истоку... Уместо ове прљаве ограде зелена живица и његова кућа са три прозора. Иза прозора светле, топле собе. У једној од њих сто прекривен белим столњаком, с ускршњим колачем, јестивима, пићима.
„Лепо би било сад гуцнути тамошње вотке! Овде је вотка никаква, не може се пити."
Изјутра дубок, добар сан, а после тога посете, пијанка... Сетио се он, разуме се, и Оље, с њеним мачјим, плачним лепушкастим лишцем. Сад она, сигурно, спава и не сања њега. Такве жене се брзо утеше. А да није било Оље, ни он не би био овде. Она га је, глупака, на то навела. Њој је био потреоан новац, имала је ужасну болесну потребу за њим, као и свака помодарка. Без новаца није могла ни да живи, ни да воли, ни да пати .. .
А ако ме у Сибир протерају? — упитао ју је. — Хоћеш ли поћи са мном?
Разуме се! Макар на крај света!
Он је украо, ухватили су га, и пошао је у овај Сибир, а Оља је клонула духом; није пошла, разуме се.
Сад њена глупа главица тоне у чипкасти јастук, а ноге су јој далеко од прљавог снега.
„На суд је дошла у свечаној хаљини и није га чак ниједном погледала ... Смејала се кад је бранилац сипао духовитости. . . Мало би било њу убити."
И та сећања су силно заморила Фјодора Степанича. Заморио се, као разболео, баш као да је целим телом размишљао. Онемоћале су му ноге, одсекле се, и није имао снаге да оде у цркву на своје јутрење ... Вратио се кући и стровалио у постељу, не скидајући ни бунду ни чизме.
Изнад његовог кревета висио је кавез са птицом. Обоје је припадало газди. Птица некаква чудновата, с дугам кљуном, мршава, Фјодору непозната. Крила јој подсечена а на глави почупано перје. Хране је некаквим киселишом од кога смрди цела соба. Птица се немирно вртела по кавезу, ударала кљуном у конзерву с водом и певала час као чворак, час као вуга...
„Не да ми да спавам!" помисли Фјодор Степанич. — „Ђаво ..."
Он се подиже и задрма руном кавез. Птица ућута, прогнаник леже и о крај кревета смаче чизме с ногу. Минут касније птица се опет узвртела, а на главу му паде комадић киселиша и остаде у коси.
Нећеш да престанеш? Нећеш да умукнеш? Још ти није доста!
Фјодор Степанич скочи, крвнички повуче кавез и баци га у угао. Птица умуче.
Али, како му се учинило, десетак минута касније птица изиђе из угла на сред собе и поче да кљуном буши земљани под ... Кљун као бургија ... Вртела је вртела и нигде краја њеном кљуну. Залупаше крила и прогнанику се учини да он лежи на поду и да га по слепоочницама ударају крила ... Кљун се најзад сломио, и све се изгубило у перју. .. Прогнаник више није знао шта се око њега дешава, заспао је.
Зашто си тог створа убио, крвниче? — чуо је пред зору.
Фјодор Степанич је отворио очи и пред собом угледао газду раскољника, старог полулудог
богомољца. Газдино лице је дрхтало од гнева и било све у сузама.
Зашто си, проклетниче, убио моје птиче? Моју певачицу, зашто си убио, ђаволе ђаволски? Кога то ти? Зашто, море? Имаш образа да ме у очи гледаш, псино опака! Одлази из моје куће, и да те моје очи више не виде! Овог трена одлази! Одмах!
Фјодор Иванич навуче бунду и изађе на улицу. Јутро је било тмурно, суморно ... Док је гледао оловно небо, није могао да верује да високо изнад њега може сијати сунце. Киша је још увек ромињала. . .
Бонжур1 Срећан празник, моншер2 — чуо је прогнаник кад је изишао на капију.
Поред капије у новим лаким колима пројурио је његов земљак Барабајев. Земљак је био у цилиндру и под кишобраном.
„Прави песете!" помисли Фјодор Степанич. „И овде се скот умео да додвори ... Има познанике ...
Требало је да и ја више украдем!"
Кад је прилазио цркви, Фјодор Степанич чу други глас, али овога пута женски. У сусрет су му долазила лака поштанска кола дупке пуна кофера. Иза кофера извиривала је женска главица.
Где је ту... Господе, Фјодоре Степаничу! Јесте ли ви то? — запита главица. Прогнаник притрча колима, упиљи очима у главицу, препознаде је, ухвати за руку .. .
Ама да ја не спавам?! Шта је ово? Код мене?! Решила се, Оља?
Где овде станује Барабајев?
А што ће ти Барабајев?
Он ми писао да дођем. .. Замисли само, две хиљаде рубаља ми је послао ... Поред тога ћу добијати три стотине месечно. Има ли овде позориште?...
До вечери је луњао прогнаник по граду и тражио стан. Киша је лила цео дан и сунце се није појавило.
„Зар ове звери могу живети без сунца?" мислио је месећи ногом влажни снег. „Весели су, задовољни без сунца!. . . Уосталом, они имају свој укус."
1 Добар дан (франц. Bon jouг). г Драги мој (франц. Mon sheг).

РЕЧИ, РЕЧИ И РЕЧИ (21)
На великом дивану у хотелској соби лежао је телеграфиста Груздјев. Подупревши песницама своју плавокосу главу, гледао је младу девојку риђе косе и уздисао.
Каћа, шта те је приморало да тако ниско паднеш? Реци ми — уздахнуо је, између осталог, Груз- дјев. — Како си се смрзла, уосталом.
Напољу је била једна од најгорих мартовских вечери. Пригушене светлости уличних фењера једва су осветљавале прљави, растопљени снег. Све је било мокро, прљаво, сиво... Ветар је певушио тихо, бојажљиво, баш као да се платно да му неко не забрани да пева. Чуло се шљапкање по блату... Природи се смучило.
Каћа, шта те је натерало да тако посрнеш? — још једном упита Груздјев.
Каћа бојажљиво погледа Груздјева у очи. Очи поштене, топле, искрене — тако јој се чинило. А те поштене очи тако привлаче посрнула створења, привлаче их, те налећу као лептири на светиљку. Не дај им ни да једу, само их погледај топлије. Каћа, гужвајући ресе столњака, смушено исприча Груздјеву своју тужну причу. Прича је обична, али одвратна: он, обећање, превара и остало.
Какав је то подлац! — промрси Груздјев негодујући. — Има таквих ниткова, нек их ђаво занавек однесе! Је ли богат?
Да, богат је . . .
Знао сам... И ви сте ми цвећке, нема говора... Зашто ви жене толико волите новац! Шта ће вам новац?
Богом се заклињао да ће ме за цео живот обезбедити — прошапута Каћа. — А зар је то лоше?
На то сам се и полакомила ... Имам стару мајку.
Хм ... Несрећне сте ви, несрећне! А све из глупости и од празноглавости ... Све сте ви жене ма- лодушне! ... Несрећне, јадне ... Чујеш, Каћа! То није моја ствар, не волим да се мешам у туђе послове али ти је изглед тако несрећан па немам снаге да се не мешам! Каћа, Каћа, зашто се не поправши? Како те није срамота? По свему се види да ти ниси сасвим пропала, теби још има повратка.. . Зашто се не постараш да кренеш правим путем? Ти би могла, Каћа! Лице ти је тако лепо, очи племените, тужне ... И осмехујеш се некако посебно симпатично ...
Груздјев је узео Каћу за обе руке и, загледајући јој кроз очи право у душу, изговорио много лепих речи. Говорио је тихо, дрхтавим тенором, сузних очију... Његов врели дах палио јој је цело лице, врат...
Можеш се поправити, Каћа! Ти си још тако млада ... Покушај!
Већ сам покушавала, али ... ништа није вредело. Свашта је било ... Једном сам чак отишла за собарицу, иако сам племићког рода! Мислила сам да се вратим на прави пут. Бољи је и најгрубљи посао него наш занат. Почела сам да радим код једног трговца. Била сам код њега месец дана и било је доста добро, могло се живети... Али газдарица постаде љубоморна на мене, мада ја газду никад ни погледала нисам; постаде љубоморна и избаци ме. Нисам могла да нађем место и опет је кренуло по староме . . . Опет!
Каћа је разрогачила очи, побледела и цикнула. У суседној соби неко је нешто испустио, мора бити да се уплашио. Хистерични испрекидани плач разлеже се кроз танке преграде између соба. Груздјев потрча по воду. Десетак минута касније Каћа је лежала на дивану и јецала:
Покварена сам ја и одвратна! Најгора на све ту! Никада се нећу поправити, никада нећу постати поштена! Зар ја то могу?
Покварена! Стидиш се, боли те? Тако ти и треба, гадуро!
Каћа је врло мало говорила, мање од Груздјева али се из тога могло много закључити. Хтела је да исприча читаву исповест тако добро познату свакоме „часном развратнику", али од њеног говора није испало ништа осим моралног шамарања саме себе. Сву је своју душу раздерала!
Већ сам покушала, али од тога ништа није испало! Ништа! Свеједно ћу пропасти! — заврши она с уздахом и поправи косу.
Младић погледа на сат.
Ништа од мене! А вама хвала . . . Први пут у животу чујем љубазне речи. Ви сте се ј едини према мени понели људски, иако сам ја неморална, одвратна...
И Каћа одједном престаде да говори. Кроз мозак јој као муња пролете један мали роман који је некада негде прочитала. Јунак тога романа одводи код себе посрнулу жену и напричавши јој свашта, обраћа је на прави пут, и пошто ју је преобратио — она му је постала љубазница. Каћа се замисли. Није ли овај плавокоси Груздјев јунак сличног романа? Има сличности... Чак много сличности. Док јој је срце ударало, она му се загледала у лице. И одједанпут јој грунуше сузе.
Де, Каћа, доста, смири се! — уздахну Груздјев, погледавши на сат. — Вратићеш се ти на прави пут, даће бог, само ако будеш хтела.
Расплакана Каћа полагано раскопча три горња дугмета бундице. Роман са слаткоречивим јунаком ишчезе јој из главе.
Кроз вентилатор очајно звизну ветар, баш као да је први пут у животу видео насиље, које понекад може донети насушни комад хлеба. Горе негде над таваницом задрндаше на лошој гитари. Јефтина музика!

ЗАКУСКА (22)
(Пријатна успомена)
Било је Бадње вече. Сат пре јутрења моји пријатељи су свратили по мене. Били су у фраковима и с белим краватама.
Стигли сте као поручени, господо! — рекао сам. — Помоћи ћете ми да спремим сто ... Ја сам човек нежења, па не приличи да држим женскадију, и зато ... пријатељска помоћ. Плумбов, хајде да наместимо сто!
Пријатељи су пришли столу и за неких пет минута мој сто је представљао слику која изазива апетит.
Шунка, кобасице, вотке, вина, прасе у умаку.
Кад смо наместили сто, латисмо се цилиндара: време је! Али није било суђено ... Неко је зазвонио.
Је ли код куће? — чули смо нечији промукли глас. — Уђи, Иља, не бој се!
Ушао је Прекрасновкусов. За њим бојажљиво мали, мршави, кржљави човечуљак. Обојица су под мишком имали кожне торбе . ..
Пссст!... — рекох пријатељима. — Језик за зубе!
Препоручујем вам! — рече Прекрасновкусов, показујући на кржљавог човечуљка. — Иља Дробискулов! Ових дана нам је приступив и уврстио се у наш хор... Ма не снебивај се, Иљуша! Време је да се навикнеш! А ми смо, знате, ишли, ишли, па решисмо и свратисмо. Дај, мислим, да свратимо, да нам дају бакшиш за празник, да их сутра не узнемиравамо.
Ћушнух им обојици по пет рубаља. Дробискулов се постиде.
Тако, дакле — настави Прекрасновкусов, звирнувши у своду песницу — ви већ одлазите? Да вам није рано? Дајте да поседимо тренутак... да се одморимо. Седи, Иља, не бој се! Навикавај се! Колико је јела, ђаконија! А? Ђаконија! Шунка ме је подсетила на једну анегдоту ...
И Прекрасновкусов нам исприча мастан виц, прождирући очима моје ђаконије. Прође четврт сата и ја послах свог Андрјушку напоље да викне „упомоћ"! Андрјушка је изашао напоље и викао пет минута, али моји гости ни абера... нису ни обратили пажњу као да их се „упомоћ" уопште не тиче ...
Дуго још треба чекати да се омрсимо! — рече Прекрасновкусов. — Још је грех, иначе би ми, Иљуша... по једну... А што, господо, да не гуцнемо по једну? Па вотка је поена! А? Дајте!
Идеја се свидела мојим пријатељима. Приђоше столу сипаше и испише. Мезетили су харинге, а на мрсна јела само бацише поглед. Прекрасновкусов похвали вотку и желећи да сазна ко је произвођач, испи другу. Иљуша се постиде и исто тако пожеле да сазна ... Испише, али не открише.
Дивна вотка! — рече Прекрасновкусов. — Мој ујак је имао своју фабрику алкохолних пића. Тако је, ето, ујак имао, да кажем ...
И гост нам је испричао како је са ујаковом драганом у пожарној кули имао састанак. Моји пријатељи га окружише и замолише га да им још нешто исприча... Испили су још по једну. Дробискулов је врло вешто рукавом покупио парче кобасице, смотао га у марамицу и, чистећи нос, неприметно стрпау уста. Прекрасновкусов је појео парче божићног колача од сира.
Заборавио сам да је мрсан! — рече гутајући. — Треба га залити.
Кажу да је у поноћ звонило за јутрење, али ми нисмо чули звона. У поноћ смо ишли око стола и пи- тали се: шта би још попили... онако? Дробискулов је седео у углу и гледао прасенце. Прекрасновкусов је песницом ударао по својој торби и говорио:
Ви ме не волите, а ја, ето, вас .. . волим! Часна реч, волим! Ја сам кокошар, вук, јастреб, птица грабљивица, али ипак у мени има толико осећања и памети да схватам како мене не треба волети. Ја сам, на пример, ето, добио бакшиш за празник. Примио сам га... А сутра ћу доћи и рећи да га нисам добио . . . Зар ме после тога неко може волети?
Пошто је завршио са прасетом, Дробискулов је победно своју бојажљивост и рекао:
А ја? Мене је још могуће волети... Ја сам културан човек. . . Само што сам почео да се бавим послом који није за мене! Никакве склоности немам за њега .. .Тек онако, пур манже!6 Ја сам ... стихотворац
. . . Дабоме ... Па да ... У пијаном стању састављам записнике у стиховима. Ја волим и штампу. Код новина
ми се не свиђа само то што у њима нема објективности. Не бих ја то раздвајао ко је конзервативац, ко либерал. Објективност пре свега! Конзервативац је направио свињарију, удари га по губици; либерал забрљао, лупи га по њушци. Удри по свима! Сан ми је да издајем новине. Седео бих у својој редакцији, надуо њушку и отварао коверте. А у ковертицама свега има . .. свега и свачега ... Хехехе . . . Ја бих отворио, прочитао и.. . дај овамо сарадника! Зар није интересантно.
У три сата моји гости узеше своје торбе и одоше у крчму да траже гужву. Од моје закуске остали су само ножеви, виљушке и две кашике. Осталих шест кашика је ишчезло.

СЛУЧАЈ С КЛАСИКОМ (23)
Спремајући се да иде на испит из грчког језика, Вања Отепељев је целивао све иконе. У стомаку му се превртало, било му је хладно око срца, а само срце му је час лупарало, час готово престајало да куца од страха пред неизвесношћу. Шта ће добити данас? Двојку или тројку. Шест пута је прилазио мајци да га благослови, а кад је одлазио, замолио је тетку да се помоли за њега. Уз пут, док је ишао у гимназију, дао је просјаку две копејке, рачунајући на то да ће те две копејке бити откуп за његово незнање и да ће му бог
дати да му не падну бројеви с овим тесароконта и октокајдека.7
Кући се вратио касно, после четири. Дошао је и нечујно легао. Његово мршаво лице било је бледо.
Око закрвављених очију модри колутови.
Па шта је било? Како си прошао? Колико си добио? — упита га мајка пригнавши кревету.
Вања поче да трепће, искриви уста и заплака. Мајка пребледе, зину и пљесну рукама. Из руку јој испадоше панталонице које је крпила.
Зашто плачеш? Ниси положиo, значи? — упита она.
Трес. . . треснуо сам . . . Добио сам двојку ...
Знала сам. То сам и предосећала! — поче мајка. — Ох, боже! Како то да ниси положио? Зашто?
Који предмет?
Из грчког.. . Ја, мамице ... Питали су ме како је будуће време од „феро", а ја сам. .. уместо да кажем   „ојсомај"   рекао   „опсомај". Онда ... Онда ... акценат се не ставља ако је последњи слог дуг, а ја ... ја сам се препао ... заборавио да је ту алфа дуго... па узмем и ставим акценат. После ми је Артаксерксов тражио да набројим енклитике, и ја сам нехотице упетљао заменицу ... Погреших, и он ми даде двојку ... Несрећник сам ја... Сву ноћ сам учио ... Целе ове недеље сам у четири сата устајао.
Не, ниси ти, него сам ти ја несрећница, гаде мали! Ја сам ти несрећница! Искомада ме ти, Ироде, мучитељу, зла судбино моја! Плаћам за тебе, за ђубре распуштено, савијам грбачу, мучим се, и могу да кажем злопатим, а како ми ти враћаш? Како УЧИШ?
Ја ... ја учим. По целу ноћ . . . Видели сте .. .
Молила сам бога да ме узме, али ни он ме неће грешницу... Мучитељу мој! Код других, деца као деца, а ја имам једног јединог, и ништа од њега. Да те бијем? Била бих те, али немам снаге? А како, мајко божја, да је нађем?
Мајка је покрила лице крајем блузе и зајецала. Вањи се завртело од јада и наслони се челом на зид.
Уђе тетка.
Ето ти ... Моје предосећање... — поче она, бледећи и пљескајући рукама; одмах се досетила о чему је реч. — Цело јутро нека... Ето ти, мислим, биће неке невоље ... Па је тако и испало . ..
Разбојниче мој, мучитељу — рече мајка.
А што га грдиш? — навали тетка на њу, узнемирено скидајући с главе мараму кафене боје. — Зар је он крив? Ти си крива? Зашто си га дала у гимназију? Каква си ми ти то племкиња? Хоћеш у племиће? А-а-а-а... Као да никако немају друга посла него да од вас племиће направе! А да је било онако као што сам ја говорила, да смо га дали у трговину ... у канцеларију, као мој Кузја ... А Кузја сад, ето, прима пет стотина годишње. Пет стотина, је ли то шала? И себе си измучила и дете си измучила због те науке, пуста остала. Мршав је, кашље... погледај има тринаест година, а изгледа као десетогодишњак.
Не, Настјењка, не мила! Мало сам га ја била, мучитеља мога! Требало га је бити, то би требало!

6 Због парчета хлеба (франц. Pour manger — да би јео!
7 Тесароконта — четрдесет; октокајдека — осамнаест.
У-У-У …језуито, Турчине, мучитељу мој — замахну она пут њега. — Тући би тебе требало, али немам снаге. Говорили су ми раније, кад је био мали: „Удри, удри" ... Нисам послушала, грешна ја. И, ето, сад се мучим. Причекај само! Излемаћу те! Причекај
Мајка му је запретила мокром песницом и плачући отишла у собу свог станара. Њен станар, Јевтихије Кузмич Купоросов, седео је за својим столом и читао „Унбеник за самоуке плесаче". Јевтихије Кузмич је наметан и образован човек. Говори кроз нос, умива се сапуном од кога сви у кући кијају, за време поста једе мрсно и тражи образовану девојку за жену, па га зато сматрају најпаметнијим станаром. Он пева тенор.
Господине! — обратила му се мајка, гушећи се у сузама. — Будите толико племенити, измлатите мога. . . Учините ми милост! Није положио, јади моји! Верујете ли, није положио! Ја не могу да га кажњавам због изнемоглости, због моје слабости... Излемајте га уместо мене, будите тако племенити и деликатни, Јевтихије Кузмичу! Учините по вољи болесној жени!
Купоросов се намршти и дубоко уздахну кроз нос. Промисли мало, задобова прстима по столу и, још једном уздахнувши, пође код Вање.
Вас, тако рећи, уче! — поче он. — Школују, пружају вам могућност да напредујете, одвратни младићу! Зашто сте?
Дуго је причао, држао читав говор. Поменуо је науку, светлост, таму.
Па, да, младићу!
Кад је завршио говор, скиде каиш и повуче Вању за руку.
С вама се не може друкчије! — рече. Вања се покорно наже и увуче главу међу његова колена.
Румене клемпаве уши заиграше на новим трико-панталонама са смеђим лампасима .. Вања није испустио ни гласа. Увече је породични савет одлучио да га дају у трговину.

Ako u čoveku ne živi nešto više i jače no što su spoljašnje okolnosti, onda mu je dosta i kijavica pa da izgubi ravnotežu, i sav njegov pesimiziam i optimizam zajedno s njegovim krupnim i sitnim mislima ima prosto značaj simptoma – nikakav drugi.

Drugi deo života kod pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti i predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života.

Pre neki dan pozvao sam u kabinet guvernantu moje dece, Juliju Vasiljevnu. Trebalo je da joj platim.
− Sedite, Julija Vasiljevna! – rekoh joj. – Dajte da se obračunamo. Vama je novac,sigurno, potreban, a vi ste tako fini pa nećete sami da tražite… Dogovorili smo se po trideset rubalja mesečno.
− Po četrdeset…
− Ne, po trideset! Imam zapisano. Uvek sam guvernantama plaćao po trideset. Kod nas ste proveli dva meseca.
− Dva meseca i pet dana…
− Tačno dva meseca. Tako kod mene piše. Znači, sleduje vam šezdeset rubalja. Oduzme se deset nedelja, nedeljom niste s Koljom učili, nego samo šetali. I tri praznika.
Julija Vasiljevna pocrvene i poče da čupka karner, ali ni reči!
− Tri praznika – prema tome, manje dvanaest rubalja. Četiri dana je Kolja bio bolestan i nije bilo časova.
Radili ste samo sa Bajrom. Tri dana su vas boleli zubi i moja žena vam je dozvolila da ne držite časove po podne.
Dvanaest i sedam su devetnaest. Oduzmimo. Ostaje, hm, četrdeset jedna rublja. Tačno?
Levo oko Julije Vasiljevne pocrvene i ovlaži se. Zadrhta joj brada. Ona se nervozno zakašlja, zašmrkta, ali ni reči!…
− Uoči Nove godine razbili ste šolju za čaj s tanjirićem. Manje dve rublje. Šolja je skuplja, porodična je, bog s vama! Šta nam sve nije propalo! Zatim se zbog vaše nemarnosti Kolja popeo na drvo i iscepao kaputić. Deset manje. Zbog vaše nepažnje je i sobarica ukrala Varjine cipele. Vi morate o svemu da vodite računa. Zato primate platu. Prema tome, dakle, još pet rubalja manje. Desetog januara ste od mene uzeli deset rubalja…
− Nisam uzimala! − prošaputa Juluja Vasiljevna.
− Ali imam zapisano!
− Pa neka. Dobro.
− Kad se od četrdeset jedan oduzme dvadeset sedam ostaje četrnaest.
Oba oka se napuniše suzama. Na dugom lepom nosiću pojavio se znoj. Jadna devojčica!
− Uzela sam samo jednom – reče ona drhtavim glasom. – Od vaše supruge uzela sam tri rublje. Više nisam uzimala.
− Je l’? Pazi, molim te, to kod mene nije zapisano! Četrnaest manje tri, ostaje jedanaest. Evo vam vaš novac, draga! Tri, tri, tri, jedan i jedan. Izvolite!
I ja joj dadoh jedanaest rubalja. Ona ih uze i drhtavim prstićima gurne ih u džep.
− Mersi – prošapta.
Skočih i počeh da šetam po sobi. Obuzeo me bes.
− Na čemu mersi? − upitah.
− Na novcu.
− Pa ja sam vas pokrao, do đavola, opljačkao! Ama, ukrao sam vam! Na čemu onda mersi?
− Na drugim mestima mi uopšte nisu plaćali…
− Nisu plaćali? Pametno! Našalio sam se s vama, dao sam vam surovu lekciju. Daću vam svih vaših osamdeset! Evo u koverti su spremljene za vas! Ali zar se može biti takav pekmez? Zašto se ne bunite? Zašto ćutite? Zar se na ovome svetu može živeti da se ne pokažu zubi? Zar se može biti takav mekušac.
Ona se kiselo osmehnu i ja na njenom licu pročitah: „Može!“
Zamolio sam je za oproštaj zbog surove lekcije i dao joj, na njeno veliko čuđenje, svih osamdeset. Bojažljivo se zahvalila i izašla. Pogledah za njom i pomislih: lako je biti silan u ovome svetu!”
”Mekušac”, odlomak