Gospođica Šanel

First topic message reminder :

Rođeni u siromašnoj seoskoj sredini, Gabrijel Šanel i njeni braća i sestre poslati su u sirotište nakon majčine smrti. Časne sestre su podsticale Gabrijelinu izuzetnu veštinu šivenja, talenat koji će ovu samovoljnu mladu ženu lansirati u život daleko od bede njenog detinjstva.

Pošto se transformisala u Koko – švalju i povremeno pevačicu balada – mala brineta je sva gorela od ambicije, a njen žar je privukao bogatog kavaljera koji će postati ljubav njenog života. Uronila je u njegov svet novca i luksuza, i otkrila slobodu koja će u njoj pobuditi kreativnost. Međutim, tek kad je ljubavnik odvede u Pariz, Koko pronalazi svoj životni poziv.

Odbacila je kitnjastu modnu liniju utegnutu korsetom i stvorila elegantni, minimalistički stil koji je odražavao mladalačku opuštenost i samopouzdanje žena dvadesetih godina prošlog veka. Kako se njena reputacija širila, a njen modni biznis doživeo vrtoglavi uspeh, Koko se obrela u ekskluzivnim društvenim krugovima i boemskim salonima. Kad je Pariz pao pod nacističku okupaciju, Koko je bila primorana da donosi odluke koje će je kasnije proganjati.






Gospođica šanel-K. V. Gortner

Nastavio je: „Obazin, a?“ Gledao je preko moje glave u tetke, postrojene kao moje dečje lutke na groblju. „A mislite da redovnice hoće…?“
„Apsolutno“, odvratile su one odlučno klimajući glavama. „Šta drugo mogu? Svete sestre od Obazina su se posvetile tome.“
„Hmmm.“ Od tatine reakcije prošla me je jeza niz kičmu. „A dečaci… ?“
„Uvek ima porodica koje će uzeti dečake“, kazale su tetke, a ja sam stegla očevu ruku, sad videvši okrutnu rešenost u očima les tantes.
„Tata, molim te“, kazala sam primoravajući ga da me pogleda. „Nećemo biti na smetnji. Uvek spavamo svi zajedno, pa nam ne treba posebna soba. Žilija se može starati o Antoanet i Lisjenu, a Alfons i ja možemo da ti pomažemo. Mami smo stalno pomagali. Ja sam joj pomagala u šivenju, i… radila sam kućne poslove umesto nje. Vična sam tome. Mogu da radim i za tebe. Nimalo nećemo biti na smetnji“, ponovila sam, govoreći sve brže kad sam primetila udaljenost u njegovim očima od koje mi je srce brže zalupalo.
Izvukao je ruku iz moje. Bez grubosti. Samo je raspleo prste od mojih kao loše ispredene niti. Držala sam se za prazninu – osetila sam da je već otišao kad je tiho rekao: „Ne mogu. Nema prostora.“
Ustao je. Dok sam piljila u njega sleđena na stolici, okrenuo se prema vratima. Skočila sam na noge, potrčala ka njemu, pokušala da ga ponovo uhvatim za ruku i povikala: „Molim te, ne ostavljaj nas!“

Nejasno se nasmešio tetkama preko moje glave i pažljivo izbegao moje željne prste. „Mesdames“, kazao je, „vi ćete se za to postarati, zar ne? Za neophodnu odeću i ostalo.“
Tetke su zaklimale glavama u znak da se slažu. Pogledao je u mene. „Mon petit choux“, promrmljao je. Promrsio mi je kosu i izašao. Nisam bila u stanju da se mrdnem, slušala sam kako njegovi koraci zamiru niza stepenice. Iza mene, jedna tetka je odbrusila: „Ova mala nema ni stida ni srama. Prkosna do kraja.“
Nisam čekala. Pre no što će se okomiti na mene i zgrabiti me, pojurila sam za tatom. Međutim, kad sam istrčala na ulicu, nigde ga nisam videla. Osvrtala sam se tražeći ga kako odlazi dugačkim koracima, stavljajući šešir na glavu.
Nestao je kao da ga nije ni bilo. Svet oko mene se pomračio. Odjednom me je celu obuzela studen. U tome času shvatila sam da je Žilija bila u pravu.
Gotovo je s umišljanjem da će biti bolje.

III
Les tantes mi nisu dozvolile da krenem da ga tražim, sišle su dole da me odvuku nazad na mansardu dok sam se otimala i ritala, pa su zaključale vrata i naredile nam da se spakujemo. Izvukle su našu otrcanu platnenu torbu koju smo već toliko puta koristili, i bacile je otvorenu na krevet.
„Neću“, odgovorila sam im. „Mrzim vas. Majka je zbog vas mrtva. Vi ste je ubile.“
Iako mi je Žilija šapnula: „Molim te, prestani, Gabrijel“, streljala sam ih pogledom sve dok jedna od njih nije prosiktala: „Ako nas ne poslušaš, daćemo te skupljaču starih stvari. Bi li volela da provedeš život prebirajući po otpacima? Kazala si ocu da umeš da radiš. Onda idi, radi.“
Moja braća su se šćućurila u uglu. Žilija me je vukla za ruku. „Gabrijel“, molila me je, „dođi. Hajde da se spakujemo. Neće dugo trajati.“ Okrenuvši leđa tetkama, koje su se okupile oko stola da motre na nas, složila sam ono nekoliko odevnih predmeta koliko sam imala, sašivenih od ostataka tkanina, koje je mama okrpila i pojačala da duže traju.
Sutradan ujutru je stigao nepoznat čovek – neki starac s beretkom i cigaretom među zubima. Jedva da smo imale trenutak da zagrlimo Alfonsa i Lisjena i da se oprostimo, pre no što su nas tetke požurile da uđemo u kola tog čoveka, a on nam je rekao da sednemo pozadi, na gomilu tvrdih jutenih džakova brašna. „Budite mirne“, naredio nam je, i videla sam kako mu je jedna tetka tutnula nekoliko novčića u ruku, izvađenih iz malog goblenskog novčanika koji sam prepoznala kao majčin.
Kola su uz trzaj krenula. Žilija je privila Antoanet uz sebe kad je čovek pucnuo bičem po leđima koščate mazge i povezao nas izrovanim planinskim putem. Konačno, pred smiraj dana, kola su skrenula na zemljanu stazu i dovezla nas pred masivnu drvenu kapiju u visokom zidu.
Jedva sam videla kameni zvonik i prsten zgrada iza, toliko me je uzbudio prizor jata žena u crnim habitima i s belim velovima. Dok im je onaj čovek istovarao džakove brašna, redovnice su nas uvele unutra, razdvojivši nas u dvorištu. Žiliju i mene odvele su u jedno krilo, dok su Antoanet odnele u drugo jer je još dete, tako su rekle, pa mora biti smeštena sa ostalom decom.
Žilija je bila siva od umora. „Nije nam ovde mesto“, kazala sam joj, a redovnica koja je išla s nama okrenula se ka meni i promrmljala, „u savršenom svetu nije nijednom detetu. Ali sad ste tu i s vremenom ćete se prilagoditi.“
Odvela nas je u spavaonicu, gde se stotinu lica nalik našim okrenulo i zapiljilo u nas. Stegla sam šake u pesnice. „Ovo je samo za kratko vreme“, izjavila sam, mada me niko nije ništa pitao. „Naš tata će doći po nas, videćete.“
Žilija me je ućutkala. „Prekini to da govoriš, Gabrijel.“

Plakala sam kad su pogasili sveće i kad se u prostoriji ustalasalo hrkanje i uzdasi ostalih, pokrivši glavu jastukom da me niko ne čuje. Danju, kud god da pogledam, videla sam samo crno ili belo i nijanse između: crne odore redovnica, kako se kreću kao da lebde u vazduhu, i naše crne uniforme, jednostavne i izdržljive. Uštirkana belina čaršava, naslaganih u plakarima ili zategnutih preko naših uskih ležajeva, blistavi beli oreoli redovničkih velova; i sivo, kako odražava svetlost na kamenim pločama podova, i u monotonim glasovima onih koji su bili zaduženi da nas nadziru.
Tih prvih nedelja bila sam ojađena. Nedostajala su mi braća i ono kad se zguramo na gomilu. Nedostajala mi je mama. Bio je to težak i haotičan život, ali ipak mi je nedostajao.
„Na bezbednom smo“, kazala je Žilija jedne noći. „Zar ne vidiš? Ovde se ništa loše ne može dogoditi.“
Nisam želela da vidim. Nisam mogla da prihvatim jer je to značilo da tata zaista nikad neće doći. To je značilo da nas je napustio.
„Grozno je“, odgovorila sam. „Mrzim da budem ovde.“
„Ne, ne mrziš.“ Žilija je posegnula preko razmaka između kreveta i stisnula mi ruku. „Zar nije bolje što smo ovde? Šta bismo radile, same na svetu, bez ikog da se stara o nama?“
Okrenula sam glavu od nje. „Samo se trudi“, čula sam je kako kaže. „Ti si jaka; mama je uvek govorila da se na tebe oslanja. Obećaj mi da ćeš se truditi, Gabrijel. Potrebna si Antoanet i meni.“
Volela sam svoje sestre, pa sam se zato i trudila. Narednih nedelja, davala sam sve od sebe da se smešim i da budem pažljiva, ustajala sam pre zore i uz zvuke zvona penjala se strmim stepeništem pa preko pošljunčane staze u kapelu na jutrenje. A onda bi nas odveli u trpezariju na doručak, posle na časove, pa na ručak, pa na popodnevne poslove, sve dok ne dođe vreme da opet odemo u kapelu na večernje, pa nazad u trpezariju na večeru i u krevet, do svitanja i ustajanja i sve to ponovo. Nikad se nije događalo ništa uzbudljivo, ali kako je vreme prolazilo, nije se desilo ni ništa loše. Nije bilo tetaka da nas grde; nije bilo stanodavaca da lupaju na vrata i traže zakasnelu kiriju. Sasvim iznenada, prvi put u životu, znala sam gde treba da budem i šta se od mene očekuje. Imala sam rutinu, nepromenjenu i jednoličnu, ali i iznenađujuće utešnu.
I kako su nedelje prešle u mesece, i da ne primetim, Obazin mi je postao dom.

Tad sam prvi put živela negde gde je sve čisto – opora čistoća sapuna od lužine kojim smo se prale svakog jutra, u grančicama ruzmarina među čaršavima… i u krečnoj vodi za ribanje samostana. Nije bilo miševa što jure iza oguljenih zidova; nije bilo vašaka ni buva u našoj kosi i posteljini, nije bilo prljavštine sa ulice što prodire kroz razbijene prozore ili ispod vrata. U Obazinu je život bio bez događaja, regulisan i predvidljiv, ali besprekorno čist.
Čudila sam se koliko mogu da pojedem. Imali smo tri obroka dnevno – toplu ovsenu kašu i čorbu, svež kozji sir i vruć hleb iz rerne; voće i povrće iz bašte; suvu šunku i pečene piliće; a za Božić kolače s grožđicama. Nikako nisam mogla da se najedem, morala sam da naučim da skrivam glad kao što sam skrivala i nezadovoljstvo; odbijajući prijateljstvo drugih, držala sam se Žiliju, koja je govorila: „Vidiš? Lepo je ovde.“
I bilo je lepo, koliko god ja to nisam htela da priznam. Bilo je i izazovno. Pošto smo se mnogo selili, trpelo je naše obrazovanje. Otkrila sam da nemam sklonosti ka nastavi, ne kao Žilija, koja je ispunjavala sveske lepim rukopisom, za razliku od mojih, punih mrlja od mastila. Redovnica koja nam je držala časove, sestra Bernadet, svakoga dana me je ostavljala duže u učionici, mada sam se stalno osećala kao da mi ruka ima dodatne palčeve.
„Moraš se potruditi, Gabrijel“, prigovarala mi je sestra Bernadet. „Ne voliš da pišeš, pa se i ne trudiš. Moramo se stalno truditi ako hoćemo da uspemo.“
Trudi se, trudi se, trudi se: svi su mi samo to govorili. To me je uznemiravalo jer sam – ja, ona jaka, kao što je tvrdila Žilija – postala neko ko izgleda ne ume ništa da uradi kako treba.
Međutim, čitanje me je opčinjavalo. Kad sam savladala dečje basne i priče i počela da čitam više, zaposedala sam samostansku biblioteku, prebirala po tomovima. Knjige su me odnosile na mesta kakva nisam mogla ni zamisliti, pa sam u svakoj uživala, od stradanja svetaca do povesti o herojima i mitovima. Počela sam da uživam čak i u procesiji u kojoj smo dvaput dnevno išli u kapelu jer su šare na stazi bile zanimljive, opskurni simboli povezani sa samostanom, poput, na primer, zvezde s pet krakova. Ali molitve su mi predstavljale mučenje, baš kao i nastava.
Sklapala sam oči i pokušavala da razgovaram s Bogom. Pitala sam ga hoće li se tata vratiti i hoću li ponovo videti braću. Želela sam da ga osetim. Redovnice su nam stalno govorile da nas Bog čuje. On čuje kad se molite. Ali ja nisam osetila nikad ništa osim tvrdog klecala poda mnom. Koliko god da sam se trudila, čula sam samo sopstveni glas kako odjekuje u meni. Kradom sam gledala druge devojčice i videla njihova lica podignuta k nebu, puna poverenja. Žilija je izgledala kao da je preneta negde drugde, kao da se Bog obraća direktno njoj.
Zašto i ja ne osećam istu tu utehu? Zašto Bog ignoriše moje molitve?
Tragala sam za načinom da dokažem da vredim. Počela sam da uviđam kako u tom uređenom svetu redovnice cene one što se pokore bez mnogo dizanja prašine, naročito one što mogu satima da sede i vezu monograme na razne delove devojačke spreme drugih žena. Sestre iz Obazina odlikovale su se šivenjem i plaćali su im za to, čime se dodatno finansiralo sirotište.
Oh, beskonačno ubadanje i provlačenje igle! Zamišljala sam kako gomila tkanina raste sve do plafonskih greda, svi ti posteljni čaršavi i jastučnice, čarape i kecelje, podsuknje i ženske košulje. Kako je moguća tolika potražnja za toliko stvari? Pa ipak nije opadala, nalik vodi što se preliva preko vodeničnog točka. Prestala sam da osećam žuljeve na prstima i ubode iglom po rukama, prionula bih na svaki nov zadatak, svakoga dana, sa žestinom za koju bi sestra Bernadet želela da je ispoljim u gramatici. Samo sam u tome mogla da se pokažem. Mama je često govorila da imam ruke za šivenje.
Jednoga dana su mi dali da porubim ceo jedan čaršav. Na kraju dana, sestra Tereza, koja je nadgledala radionicu, pošla je prolazom između stolova da vidi kako radimo. Zastala je, uzela moj presavijen čaršav. „Kakav fini bod. Ko te je naučio da ovako šiješ, Gabrijel?“
„Majka. Ona je bila švalja. Ponekad sam joj pomagala.“
„Vidi se. Baš si vešta. Koliko ti je sad godina?“
„Skoro petnaest, sestro.“ Dok sam izgovarala ove reči, trgla sam se. Kako je moguće da su dve godine prošle tako brzo?
Uzela me je za ruke da ih osmotri. „Imaš male šake. Odlično za šivenje.“ Nasmešila mi se. „Ako nastaviš da se usavršavaš, mogla bi jednog dana da budeš pomoćnica u radnji s tkaninama ili možda čak i da sama budeš krojačica i da imaš svoju radnju. Bi li ti to volela?“
Nikad nisam o tome razmišljala. Za mene je biti krojačica značilo biti švalja kao moja majka, krpiti odeću drugih ljudi, tričav posao kojim nikad ne zaradiš dovoljno. Sad, pošto sam imala pristojne obroke svakog dana, nisam želela da ikad više ponovo budem gladna. Ali da imam svoju radnju…
„Da, sestro“, odgovorila sam tiho. „Mislim da bih volela.“

„Dobro. Sledeći put ću ti dati da izvezeš maramicu. Dobra krojačica mora da poznaje sve vidove svog zanata.“ Strogo me je pogledala. „A to podrazumeva i gramatiku i matematiku takođe, pa očekujem da prioneš i na časovima sa sestrom Bernadet.“
Dok se udaljavala, laknulo mi je i opustila sam se. Ako sestra Tereza misli da bih mogla da uspem, možda i bih.
Postala sam samo još odlučnija kad sam videla kako sestra Tereza vrti glavom iznad Žilijine jastučnice. Moja sestra je vična pisanju, ali te ruke, tako okretne s perom, nespretne su sa iglom. Kad mi je Žilija dobacila obeshrabreni pogled sa svog mesta, plavokosa kovrdžava Mari-Kler, koja je delila spavaonicu s nama i bila miljenica redovnica, uvek učtiva dok im se rugala iza leđa, zašištala je ka meni: „Taj šav na čaršavu ti je neravan. Nikad nećeš biti krojačica. Nikad ništa nećeš biti.“
Mrzela me je zato što sam odbila da se priključim njenom krugu obožavateljki, a ja sam nju zauzvrat prezirala jer je nemilosrdno zadirkivala Žiliju. Pokušala sam da zaštitim svoju sestru, ali njoj su se proširili kukovi i napupele su joj grudi (za razliku od mene, bila sam još ravna kao daska), pa su joj druge devojke zavidele. Dok je Antoanet živela u krilu za decu, Žilija je imala petnaest godina, bila je praktično žena, te im je postala meta zbog svog lepog lica i krotke naravi. Mari-Kler i njene prijateljice nagurale su joj krpe za menstruaciju u cipele, pa plesale oko nje i pevale joj da krvari, sve dok se nisam zaletela na njih i zapretila da ću im izbiti zube.
Sad sam osmotrila šav koji je Mari-Kler pomenula. Umalo se nisam ugušila od besa kad sam videla da je u pravu – bio je neravan. Najednom sam poželela da isečem čaršav makazama, ali umesto toga sam se nagla ka njoj i kazala: „Znam šta noću radiš ispod pokrivača. Kad porasteš, bićeš bludnica. Moraće da isteraju đavola iz tebe kao kod sestara iz Ludona.“v
Premda još uvek nisam znala šta je to bludnica, čitajući sam saznala da to mora biti nešto gadno, a užasnuto porumenelo lice Mari-Kler uverilo me je da sam u pravu. Nasmešila sam joj se samozadovoljno.
Mari-Kler nije gubila vreme, pa je rekla sestri Terezi: „Gabrijel Šanel je zver. Kaže da sam zaposednuta i nazvala me je bludnicom.“
„Gabrijel!“, uzviknula je sestra Tereza i oterala me kod opatice.
„Je li istina to što čujem?“, upitala me je opatica, punačka žena s ključevima o pojasu.
„Da, časna majko“, odgovorila sam, misleći da će me sad, baš kad sam otkrila svoj cilj, izbaciti jer sam nevaljala.
„Dakle, prava dama ne koristi takve reči. I gde si uopšte to naučila?“
„U biblioteci, majko. Ja… volim da čitam.“
„Da čitaš?“, ponovila je opatica kao odjek. Nije znala da sam tad već mogla da izdeklamujem podvige Šarlemanja i istoriju samostana otkad ga je osnovao Etjen de Penitan pa do skrnavljenja u Revoluciji, ali nisam htela da se hvališem jer bi i to bilo neumesno.
„Da li često čitaš, dete moje?“ Pitala me je to ravnodušnim tonom. Nisam mogla da odredim hoće li me podsticati ili uhvatiti u zamku kad joj odgovorim.
Oborila sam pogled. Kako da kažem istinu, da je čitanje za mene bekstvo jer nisam tražila da dođem ovamo?
„Samo da ojačam veru“, konačno sam promrmljala.

„Shvatam.“ Glas joj je postao blaži od olakšanja. „Tragati za Božjom istinom preporučljivo je, pod uslovom da to ne vodi iskušenju. U srcu ponizne devojke nema mesta ambiciji. Moramo naučiti da se stalno pokoravamo volji Svemogućeg.“
Njene reči bile su kao žica, gušile su me i ostavljale bez daha. Ako su težnje i ambicija greh, znači li to da sam već osuđena? Zar se nisam molila da nađem nešto u čemu ću se istaći?
Otpustila me je. „Ubuduće, pristup biblioteci biće ti ograničen; postaraj se da manje čitaš, a da se više moliš. I nema više priče o đavolima, je l’ jasno?“, dodala je kad sam se okrenula prema vratima. „Plašiš ostale devojke. Moraš da vežbaš umerenost. Meni se čini da ti previše misliš, Gabrijel. Moraš naučiti da prihvatiš.“
Mogla je isto tako tražiti od mene i da uhvatim mesec krunicom. Međutim, od toga dana pa nadalje trudila sam se da izgledam pokajnički. Ograničenja i zabrane obično su popuštale posle izvesnog vremena, a plesniva sestra Ženevjev, koja je nadgledala biblioteku, uvek zadrema na stolici posle ručka. Nikad me nije čula kad bih na prstima šmugnula pored nje, s knjigom sakrivenom ispod kecelje. Čitala sam u uglovima dok su sve ostale bile u dvorištu i preskakale konopac. Čitala sam noću ispod pokrivača, uz patrljak sveće koji je mogao zapaliti spavaonicu. Čitala sam na misi, praveći se da je to knjiga himni i dovodeći u opasnost svoju besmrtnu dušu. Druge devojke su znale, ali nijedna se nije usudila da me prijavi. Znale su šta sam kazala Mari-Kler. I one su imale tajne.
Bilo je dovoljno samo da posmatram.
Sestra Tereza mi je dala maramicu kao test, pokazavši mi u knjizi uzorak kamelije. „Želim da mi izvezeš ovo svuda uz ivicu. Možeš li?“
Klimnula sam glavom i proučavala uzorak sve dok ga nisam upamtila. Ne obraćajući pažnju na Mari-Kler, koja me je povremeno gledala dok je porubljivala košulju, udenula sam konac u iglu i počela da je ubadam u platno. Bilo je mučno i teško. Za majku sam vezla samo nekoliko puta, uglavnom lake motive na manžetama rukava, a ovaj je bio složen, zaobljenih uglova koji su zahtevali preciznost. Nekoliko puta sam pogrešila i morala da param; podigavši pogled, videla sam kako se Mari-Kler podrugljivo smeje i stisnula sam zube. Uradiću ovo kako treba pa makar me i ubilo, samo da bih joj mogla mahati time pred nosem. Međutim, kad sam završila prvu kameliju i kad je sestra Tereza došla da pogleda – „Oh, da, Gabrijel, krasno“ – zaboravila sam i na Mari-Kler i na sve ostale. Sve je nestalo, čitava radionica s gredama na tavanici i belim zidovima, veliko raspeće iznad vrata i redovi stolova za kojima su sedele pognute devojke. Postojale smo samo ja i moja igla, stvaranje kamelija kao čarolijom. Kad sam ošamućena podigla pogled, otkrila sam da su sve ostale otišle.
Kad sam ustala, prenuvši se od bola u zadnjici jer sam satima sedela, i sestra Tereza je ustala sa hoklice u uglu. Dolebdela je do mene, skupljajući senke pod rubove odore. „Jesi li završila?“, upitala me je, a ja sam klimnula glavom, iznenada shvativši da sam zaboravila sve osim onoga što je bilo preda mnom, da sam propustila molitve, a po svemu sudeći i večeru. A sad će mi kazati da nisam uspela ni na ovom testu koji mi je dala.
Uzela je maramicu, okrenula je da proveri sićušne čvoriće konca, a onda je osmotrila vez i rekla bez daha: „Savršeno.“ Na svoje zaprepašćenje, videla sam joj suze u očima. „Baš savršeno, dete moje. Nikada nisam imala devojku koja šije kao ti.“
Nisam znala šta da kažem. Ta pohvala je bila tako neočekivana da sam mogla samo da piljim u maramicu u njenim rukama i da promrmljam: „Nije… nije bilo teško kad sam shvatila kako ide.“
„Nije teško? To je jedan od najtežih uzoraka koji sam mogla da nađem! Kamelija je blaženi simbol našeg reda, raste u našim vrtovima, ali malo ih je koje mogu ovako da je izvezu.“ Zastala je. Sledeće reči izgovorila je tako blago i tiho da ih gotovo nisam ni čula: „Da li ti se Bog obraća?“
Pogledala sam je u oči. Najzad mi se ukazala prilika, šansa da zaradim i tu poslednju nagradu. Ako slažem, mogu postati iskušenica a onda i redovnica, zatvorena i bezbedna zauvek. Ali sestra Tereza je delovala tako žudno da nisam mogla naterati sebe da je obmanem.
Bez reči, odmahnula sam glavom.
Uzdahnula je. „To nije kazna. Bog nas sve voli. Ne može od svakog od nas da traži da mu služi. Potrebni smo mu i u svetu.“
Podigavši pogled, prošaptala sam: „Plašim se.“ Nikad to nikom nisam priznala, čak ni Žiliji. Strah mi je postao neprijatelj jer je mogao da se ukoreni u meni i nikad ne prestane.
Sestra Tereza se nasmešila. „Ne treba da se plašiš. Zar ne znaš da ćemo se starati o vama čak i kad nas napustite? One među vama koje najviše obećavaju biće poslate u druge samostane kad napune osamnaest godina, da usavrše svoje veštine u nadi da im se negde može naći mesto šegrta. To je naša dužnost. Ne želimo da naše devojke skrenu s puta.“
„Hoćete?“, upitala sam sa oklevanjem.
Klimnula je glavom. „Učinićemo sve što možemo. Ne treba da se plašiš. Veština kao što je ova može te spasti, dete. Bog te zaista voli, Gabrijel. Nikad ne sumnjaj u to.“

IV
Nedeljom po podne, u proleće i leti, puštali su nas iza zaključane kapije, u prirodu. Nikad nisam shvatala zbog čega nas zaključavaju. Nismo imale kuda da pobegnemo: Obazin je bio okružen šumama i planinama. Imale smo po dva para cipela i čarapa, po dve haljine, ogrtač, rukavice i vuneni šešir, i onu jednu uniformu koju smo nosile dok se ne pohaba po rubovima – kuda bismo s tim mogle otići?
Pa ipak, devojke su željno iščekivale ceremonijalno otključavanje kapije. Buka je bila zaglušujuća dok smo jurile na svež vazduh, uz ekstatičnu vrisku koju nikakvi prekori redovnica nisu mogli da priguše, trčeći ka vrhu s kog se pružao pogled u dolinu. Tu smo otvarale korpe za izlet, i delile hleb i sir. Čak su i redovnice sedele zajedno i podizale lica ka suncu.
Prilikom jednog takvog izleta krajem jula, neposredno pre mog osamnaestog rođendana, Žilija mi je iznenada rekla: „Uskoro ćeš otići.“
Pogledala sam je. Sedele smo i pljuskale bosim nogama po vodi Korjua, koja je punila ribnjak u samostanu, a sad je bila nabujala od istopljenog snega. Bio je to jedan od retkih trenutaka kad su nam dozvoljavale da napolju skinemo cipele i čarape.
„Rođendan mi je tek u avgustu. A ako ti još nisi otišla, zašto bih ja?“ U stvari, pitala sam se zašto nije otišla. Njen osamnaesti rođendan je došao i prošao u septembru, pa smo obe čekale dan kad će je opatica pozvati. Ali to se nije dogodilo.
„Jesi li odlučila da se zarediš?“, dodala sam, ne znajući kako ću se osećati ako mi kaže da jeste. Delovala je kao da se pomirila s tim da će provesti život u Obazinu, ali od razgovora sa sestrom Terezom pitala sam se kakav je život izvan tih zidova. Njeno uveravanje da vešto šijem dalo mi je samopouzdanje i, mada sam i dalje brinula zbog neizvesne budućnosti, počela sam da iščekujem dan kad ću se ka njoj zaputiti.
Uzdahnula je. „Kad bih samo mogla.“ Pa zaćutala. „A ti? Sestra Tereza uvek hvali tvoj rad. Izgleda da čak i sestra Bernadet ne zahteva toliko od tebe.“
„Sestra Bernadet je digla ruke. Pomirila se s činjenicom da nikad neću savladati kako treba ni gramatiku ni krasnopis.“
„Nisi mi odgovorila, Gabrijel.“

Pogledala sam je u oči. „Ne“, rekla sam konačno. „Ni ja nisam pozvana. Nije to za mene.“ Htela sam da joj ispričam šta je kazala sestra Tereza. Iz razloga koji ni sama nisam razumela, nisam joj otkrila kako je redovnica uverena da bih mogla sama da zarađujem za život; a shvatila sam zašto kad je Žilija rekla: „Ne znaju šta će sa mnom. Ne umem dobro da šijem, pa kuda ću onda? Ako me sad puste napolje…“ Glas joj je zamro. Očigledno je i ona, kao i ja, brinula o budućnosti. „Ali ti“, kazala je osmehnuvši se nesigurno. „Ti možeš sve. Ti imaš dar.“
Prasnula sam u smeh. Taj iznenadni zvuk uplašio me je gotovo koliko i nju. Bio je promukao i zvučao je kao smeh našeg oca, previše glasan i grub da bi proizašao iz mojih uskih grudi. Kao ni redovnice, nisam se često smejala. „Stvarno, Žilija, odakle ti takva pomisao? To što samo umem nešto da porubim i izvezem ne znači ništa.“
„Ali jeste.“ Izjavila je to svečano, kao onoga dana na groblju, kad nam je umrla majka. „Možda ti to još ne vidiš, ili možda ne želiš da vidiš, ali sestra Tereza svakako vidi, kao i časna majka.“
„Ha.“ Mrdala sam nožnim prstima; počeli su da se smrzavaju, ali nisam htela da ih izvadim iz vode. „Časna majka mi ne dozvoljava da koristim biblioteku. Poslala me je na dopunske časove molitve i učenja Poslanica napamet. Ni na pamet joj ne pada da imam dar.“ Još dok sam govorila, bez daha sam čekala sestrin odgovor. Sestra Tereza je rekla da sam veštija od svih devojaka koje je podučavala. Da li je to isto što i imati dar?
Žilija je rekla: „Časna majka te samo iskušava jer zna da si drugačija. Zna da sve dovodiš u pitanje. I zna da i dalje krijumčariš knjige iz biblioteke.“
„Ne zna!“
Moja sestra je podigla obrve. „Sestra Ženevjev nije slepa. Svi znaju da svaki trenutak slobodnog vremena provodiš u čitanju. Sveća pod tvojim ćebetom nije nevidljiva, kao ni šator od čaršava koji napraviš kolenima da bi sakrila šta radiš.“
„Pa bar ne radim ono što radi Mari-Kler“, podsmehnula sam se.
Žilija je opet uzdahnula. „Poslaće te u drugi samostan, a odande ćeš naći neki posao. Nećeš završiti kao maman. Ni kao ja.“
Zgrabila sam je za ruku. „Bez obzira na sve, nikad neću ostaviti tebe i Antoanet. Ako nisi pozvana, onda ćemo za tebe naći nešto drugo da radiš. One to rade samo zato što misle da si slaba.“
Pogledala je u naše spojene ruke. „I jesam slaba. Nisam kao ti, Gabrijel.“
„Onda moraš naučiti da budeš. Svi koriste one koji nisu jaki.“
Sestre su nas pozvale da se vratimo. Devojke su krenule, skupljenih sukanja kako bi prešle preko stenja, a Žilija i ja smo pokupile naše cipele i čarape i polako krenule nizbrdo, prema redovnicama koje su nas čekale.
U povorci pri povratku u samostan, rekla sam Žiliji: „Ne znam imam li ili nemam dar, ali učiniću sve što treba da budemo bezbedne.“
„Da“, odvratila je ona, ne okrećući se ka meni, „ne sumnjam da hoćeš.“

Moj osamnaesti rođendan osvanuo je kao i svaki drugi dan; probudilo nas je zvono sa zvonika, zatim pospani skup u kapeli, pa razilaženje na časove i obavljanje poslova. Dok sam sedela i vezla jednu jastučnicu, stalno sam bacala poglede ka vratima, očekujući poziv od opatice. Bila sam toliko rasejana da sam jedva obraćala pažnju na posao sve dok me sestra Tereza nije ukorila: „Šta je to s tobom, Gabrijel? Pogledaj kako si ovo aljkavo uradila. To nimalo ne liči na tebe.“
Pogledala sam u tkaninu u ruci i videla umršene niti i čvorove.
„Oparaj sve to i počni ponovo“, naredila je sestra Tereza. „Odmah.“
Od trijumfa s onom maramicom retko sam pravila greške. A i kad jesam, niko nije bio stroži od mene same, kompulzivna težnja ka savršenstvu držala me je sve dok ne uspem u izvršenju zadatka; međutim, iznenada više nisam mogla da šijem. „Ne osećam se dobro“, kazala sam. „Nije mi prijala jutrošnja ovsena kaša. Smem li u toalet?“
„Da, da, ali požuri nazad.“ Sestra Tereza mi je mahnula rukom da izađem.
Izjurila sam u hodnik i povukla okovratnik. Nisam imala vazduha. Krenula sam brzim korakom kroz zasvođene hodnike samostana. Prolazila sam tim lavirintom bezbroj puta, kolonadama oko fontane. Vazduh je bio ispunjen mirisom belih kamelija iz vrtova. Sve mi je bilo poznato kao vlastito telo, sve do podnih mozaika u hodniku, kojim se koračalo stotinama godina pa su postali skoro nerazaznatljivi.
Iz nekog neobjašnjivog razloga, toga dana sam zastala i zagledala se u te mozaike, pokušavajući da dokučim smisao šara, kao da bi to moglo da me oslobodi olakšanja i razočaranja koji su me istovremeno razdirali. Opatica je zaključila da nisam spremna. Kao i sa Žilijom, namerava da me zadrži ovde sve dok ne izjavim da sam pozvana ili dok ne budem dovoljno stara da me izbace.
„Predstavljaju broj pet.“
Naglo sam se okrenula i, iznenađena, otkrila da više nisam sama.

„Zar nisi znala?“, kazala je opatica pomalo suvo. „Mislila sam da si do sada pročitala sve što imamo da ponudimo i da si u potpunosti svesna značenja tih figura.“
Ponovo sam pogledala mozaike. „Pet?“ Sad sam uočila ponavljanje: stalno se iznova javljalo istih pet figura ili zvezda s pet krakova. „Zašto taj broj?“
„Da si obraćala pažnju na veronauk kao na druge stvari, znala bi da je to naš najsvetiji broj, savršeno otelovljenje Božije kreacije: vetar, zemlja, vatra, voda i, najvažnije od svega, duh. Sve što vidimo oko sebe sadrži tih pet elemenata. Pet je sveti broj nebesa.“ Mahnula mi je rukom da priđem. „Dođi. Poslala sam po tebe u radionicu, ali sestra Tereza mi je odgovorila da ti nije dobro.“
Nije me pitala za uzrok moje nelagode. Pošla sam za njom ćuteći, a srce mi je snažno lupalo u ušima, morala sam da stanem i spustim ruku na grudi da ga smirim.
U svojim odajama, opatica mi je pokazala da sednem na stolicu bez naslona, pred njenim pisaćim stolom. Pošto sam je poslušala, prišla je prozoru. Nije progovorila tako dugo da sam se uplašila kako će me ukoriti zbog potpune neposlušnosti i narediti da više nikad ne kročim u biblioteku. Onda je iznenada rekla: „Imam dobre vesti. Ma koliko ti sumnjala u njegovo saosećanje, Bog nalazi za shodno da s naklonošću gleda na tebe i tvoje sestre.“
Sigurno hoće da prihvatim redovnički veo. Odlučila je o mome životu umesto mene. Iznenada su se nada mnom sklopili zidovi. Bila sam zahvalna redovnicama za to što su se starale o meni, što su mi pružile stabilnost i utočište, kao i priliku da upoznam sebe. Morala sam da prihvatim i to da otac nikada neće doći po nas, da nikad nije ni nameravao. Ali još uvek imam obavezu da se staram o svojim sestrama. To ne bih mogla kao redovnica.
Okrenula se. „Pisala sam tvojoj porodici. Trebalo mi je vremena da ih nađem, ali odgovorili su mi da su voljni da te prihvate.“
„Porodica?“, odgovorila sam kao eho. „Ja nemam porodicu, časna majko.“

To sam i mislila. Iako sam odavno prestala da od tate bilo šta očekujem, nisam zaboravila kako su nas majčine sestre oterale, da im ne budemo ni pred očima ni na umu, jer smo samo smetnja za koju niko ne želi da preuzme odgovornost.
„Oh, ali imaš.“ Izvadila je list papira iz pisaćeg stola. „Sestra tvoga oca, madam Luiz Kostijer, pisala mi je da može da smesti tebe i Žiliju sa njenom mlađom sestrom Adrijen, u Samostan Svetog Avgustina u Mulenu, nedaleko od mesta gde živi tvoja porodica. S njima možete da provodite praznike i, s vremenom, da nađete mesto gde ćete šegrtovati da biste našle posao.“
Posle te izjave, čekala je moj odgovor. Stegla sam šake u krilu. Upravo to mi je još onda kazala i sestra Tereza: to su bile vesti koje sam očekivala. Međutim, i ne pogledavši pismo koje je opatica stvorila kao da je s neba palo, rekla sam odlučno: „Ne poznajem nikakvu madam Luiz Kostijer. Mora da je to neka zabuna, časna majko.“
Delimično sam je svesno opovrgnula, iako sam znala da niko ne može prevariti opaticu. Delimično sam pak želela da vidim dokaz svojim očima, jer kako je moguće da imam porodicu koja je voljna da me prihvati? Gde su bili proteklih sedam godina?
„Zasigurno nije. Možda ti to nisi znala, ali roditelji tvoga oca su živi i stanuju u jednom gradiću nedaleko od Mulena. Luiz im je najstarija kći; uverava me da bi vam došla u posetu da je znala da ste tvoje sestre i ti ovde.“
Zarila sam nokte u dlanove. U posetu? Došla bi u posetu, a ne da nas povede? Bila sam u pravu, ne želim da je vidim. Po mome sudu, Luiz Kostijer mora da je isto tako loša kao i sestre moje majke, još jedna bezosećajna duša skrojena od iste krute tkanine.
Mora da mi se video gnev na licu, jer je opatica kazala: „Vidim da se opireš kao i uvek. Zaista strepim za tebe jer si po prirodi takva da nikad nećeš biti zadovoljna. Ipak, sestra Tereza me uverava da će se Bog postarati da ne brinem.“ Još uvek mi nije dala ono pismo, i sad sam morala da se obuzdavam da joj ga ne istrgnem iz ruke. „Spremićete se za polazak. Obavesti Žiliju o srećnom ishodu i pazi da me ne izveste kako si joj napunila glavu nekakvim neumesnim sumnjama. Jasno?“
„Da, majko.“ Ustala sam, nisam više osećala noge. Kad sam krenula prema vratima, naglo sam stala, nepomična, obuzeta grozotom onoga što se upravo desilo. Pošto se kapija manastira otvori da izađem, zatvoriće se za mnom zauvek, osim ako se ne vratim da preklinjem ne bi li mi dali redovnički veo. Kad sam stigla ovamo, želela sam samo da odem. A sad, kad je taj trenutak došao, oklevala sam. Šta ako ne uspem? Šta će biti sa mnom, sa Žilijom i Antoanet? Šivaća igla i nije neko oružje; mamu svakako nije spasila. Kako će onda spasiti mene?
Osmelila sam se da pogledam preko ramena. Tad, možda prvi put otkad sam prešla njen prag, opatica je zapazila strah koji sam skrivala u sebi.
„A Antoanet?“, upitala sam.

„I ona će doći u Samostan Svetog Avgustina kad joj ovde istekne vreme.“ Opatica je zastala. Izraz na licu joj se malo ublažio. „Moraš upamtiti moje upozorenje, Gabrijel: u srcu ponizne devojke nema mesta ambiciji. Ponekad najviše žudimo za najjednostavnijim stvarima.“
Ostavila sam je da sedi za stolom, s pismom tetke koju nikad nisam videla u ruci.

V
Ona je bila moj odraz, moja slika i prilika, tako bih ja izgledala da sam negovana i mažena od rođenja, da sam imala sreće ne samo s oba roditelja već i sa odanom starijom sestrom koja ima muža punog ljubavi – otmeno oličenje svega što jedna devojka treba da bude.
Zvala se Adrijen Šanel. Htela sam da je mrzim kad sam je prvi put videla.
Izašla je da nas dočeka nakon našeg trodnevnog putovanja do Svetog Avgustina. Možda bih i zapazila turobni ton u novom kružnom zidu, u još jednom vretenastom zvoniku i imanju s dvokrilnom kapijom, da nisam bila opčinjena njenom vitkom figurom i oblakom kose, crne kao i moja. Ponašala se kao da nas poznaje čitavog života, pozdravila nas je zagrljajem i poljupcem u oba obraza, pa sam satima posle toga osećala njen miris lavande na sebi.
„Divno što ste konačno ovde“, izjavila je. Gledala sam njeno lice s gustim trepavicama i širokim ustima, tražila sam i najmanji znak oklevanja. Teško da bih je mogla kriviti što nije došla da nas izbavi, jer smo bile istih godina. Bila je devojčica kad je nama umrla majka. Pa ipak, otkrila sam kako čeznem da joj nađem neku manu. „Sad smo zajedno, kao prava porodica, i više se nikad ne smemo razdvajati.“
Videla sam kako Žilija svim svojim bićem naginje Adrijen kao suncu. Trebalo bi da osetim olakšanje – jer je moja sestra do tada izražavala samo krajnje užasnute sumnje u budućnost – ali ponovo me je zapeklo nešto što tad još nisam prepoznala kao zavist.
A čak i da jesam, radije bih sebi odgrizla jezik nego da to priznam. Nikad nikome nisam zavidela. Kako je moguće da sad žudim da budem kao ova moja ljupka tetka?
Tokom nedelja koje su usledile, nisam mogla da je izbegnem. Pošto smo obe imale osamnaest godina, dobila sam krevet u njenoj spavaonici, za koju sam uskoro saznala da je namenjena „siromašnim devojkama“, dok su u ekskluzivnu spavaonicu u naspramnom krilu smestili kćeri iz uglednih porodica koje su plaćale za njihovo obrazovanje. Bio je to drugi Obazin, sa istim netrpeljivostima i suparništvima. I znala sam da ću biti na meti jer sam nova, očigledno siromašna, gnevna – jednom rečju drugačija.
Adrijen je bez velikog napora uklonila sve prepreke preda mnom. „Ne obraćaj pažnju na njih“, kazala je dok smo išle na časove, sa Žilijom za petama. Bogate devojke, s kitnjastim šeširima i punačkim obrazima, dizale su nos i govorile: „Osećam miris pečenog kestenja“, aludirajući na naše seljačko poreklo. U Obazinu sam nasrtala na njih. Adrijen je, međutim, samo zastala da ih odmeri, pa zacrvrkutala: „Dakle, Anželik, kakav divan capote imaš na sebi.“ Devojka kojoj je bio upućen tako neočekivani kompliment pocrvenela je, posramljena sopstvenom surovošću, pa promrmljala: „Hvala, Adrijen. Napravila ga je tvoja sestra, madam Kostijer.“
„Zaista?“, Adrijen se nasmešila. „Pa stvarno je čaroban. Savršeno ti stoji.“

„Čaroban?“, kazala sam s nevericom kad smo nastavile dalje. „Zašto si to rekla? Taj šešir joj nimalo lepo ne stoji. Izgleda kao mazga s mrtvom rodom na glavi.“
Adrijen se nasmejala. Čak se i smejala prefinjeno, potpuno različito od nas, uprkos tome što smo bile fantastično fizički slične. „Oh, Gabrijel, duhovita si. Stvarno je smešna, zar ne? Ali ne možemo uvek reći ono što mislimo. Kakav bi to svet bio kad bismo svi otvoreno priznavali šta nam se ne sviđa?“
„Svet s lepšim šeširima?“, progunđala sam, mada sam morala priznati da ima smisla to što kaže. Njena sposobnost da šarmom osvoji čak i one koji se najviše opiru bila je osobina koju ne samo da nikako nisam nalazila u sebi već mi je bila i opasno privlačna.
Uveče, kad su se vrata spavaonice zatvorila, a devojke se podelile u razne klike, došla je do moga kreveta da se zavuče u posteljinu. „Ispričaj mi priču“, šapnula je.
Uznemirena njenom blizinom, odgovorila sam: „Šta te navodi na pomisao da znam da pričam priče?“
„Ne budi stidljiva.“ Pružila je ruku i uštinula me za nos. „Žilija mi je već kazala da si pročitala sve što si mogla u biblioteci Obazina. Mora da znaš mnogo priča.“
Žilija joj se poverava. Zašto nisam iznenađena?
„Sve priče koje znam su o mučenicima ili svecima“, odgovorila sam, odbijajući da se predam njenom zavođenju. „Sigurno si i sama čitala neke od njih. I Sveti Avgustin ima biblioteku.“
„Oh, ne volim da čitam, čitam samo kad ne mogu da izbegnem“, odgovorila je ona, a ja sam se trgla na to priznanje o neznanju, izgovoreno s čistim poletom.
„Ne voliš da čitaš?“
„Ne.“ Naslonila se na zajednički jastuk, a kosa joj se rasula s obe strane lica. „Ne marim za knjige. Više volim da slušam priče; tako je uzbudljivije. Mogu da čujem likove kao da su odmah tu preda mnom, na pozornici.“
Moje oduševljenje što sam otkrila da ima manu urušilo se. „Pa, ne znam nijednu“, ostala sam pri svome, gledajući je krajičkom oka, kao što sam posmatrala i devojke u Obazinu. „Tetka Luiz stvarno pravi šešire?“, konačno sam upitala.
„Ne pravi ih ona“, objasnila je Adrijen. „Pomaže u ukrašavanju šešira kod mesnih trgovaca tekstilom i krojača. U sezoni dobija posao iz Višija, jer radnje nemaju dovoljno pomoćnica da ispune narudžbine na vreme. Jesi li ikada bila u Višiju?“, upitala me je, a kad sam je namrgođeno pogledala, munula me je u rebra. „Nemoj toliko da se mrštiš. Dobićeš bore na čelu, a stvarno si lepa. Osim toga, ubrzo ćeš posetiti Viši. Luiz odlazi tamo redovno, da isporuči robu i da kupi ukrase. Često idem s njom. Dopašće ti se.“
Skoro i da nisam čula kako mi obećava izlet u Viši. „Ti… misliš da sam lepa?“ Prezirala sam sebe zbog tog očajničkog pitanja još dok sam se pripremala na jedan od onih njenih neusiljenih odgovora.
Umesto toga, ona se pridigla na lakat i zagledala se u mene. „Mislim. Imaš tako fine, izrazite crte, a ipak ne ličiš ni na koga.“
„Žilija kaže da ličim na tebe. Kaže da nas dve izgledamo kao sestre više nego ona i ja.“

„Stvarno?“ Adrijen je izgledala istinski iznenađeno. „Pa valjda ima neke porodične sličnosti. A kako i da nema? Tvoj otac je moj najstariji brat! Naravno da izgledamo kao sestre. Imamo iste tamne oči i maslinastu kožu, i ovu gustu, nepokornu kosu.“ Zakikotala se. „Ali to je samo spolja. Iznutra, mislim da smo prilično različite.“
I ponovo sam otkrila neočekivane strane Adrijenine ličnosti.
Odmakla se i pogledala me. „Mora da ti je sve ovo strašno provincijalno.“
Ostala sam bez reči. Zar je zaboravila da sam upravo došla iz zabitog samostana?
„Šta želiš da budeš kad izađemo odavde?“, upitala me je. „Ostale su nam još samo dve godine. Mislim da treba da postaneš glumica. Ili možda grande cocotte. Da, to bi ti odgovaralo! Da s biserima oko vrata ideš u operu, i da muškarci pred tobom padaju na kolena samo kad ih pogledaš tim tvojim smelim crnim očima.“
Morala sam da se nasmejem. Nisam mogla da odolim. Poklopila sam usta šakom i krevet se zatresao od mog prigušenog grohota. Kad sam se smirila, videla sam da me ona strpljivo posmatra.
„Nemam nikakve želje da budem… kako si ono rekla?“
„Grande cocotte“, odvratila je. „Kurtizana.“
„Da, pa… nemam nikakve želje da muškarci padaju preda mnom na kolena. To bi, mislim, ti mogla dovoljno dobro za nas obe.“
„O, ne.“ Zavrtela je glavom. „Ja samo želim da se udam iz ljubavi.“
Dakle, ipak je malo blesava. Udaja iz ljubavi je fantazija u koju samo naivka može da veruje; to sam čak i ja znala.
„Oduvek sanjam o tome da sretnem muškarca koji će se duboko zaljubiti u mene“, nastavila je, nesvesna mog podsmeha. „Lepog i galantnog, ne mora biti bogat, čak ni visokog roda – mada ne bi škodilo – ali dobrog i obzirnog, koji želi da se oženi mnome zato što ne može da živi bez mene.“
„Shvatam“, odgovorila sam suvo. „A da li taj tvoj galantni vitez ima ime?“
„Ne još.“ Okrenula se i osmehnula mi se. „Ali imaće, ne sumnjam u to. Srešćemo se i…“
„I oboriće te na kolena“, presekla sam je, a kad sam videla da se trgla, dodala sam: „Ili ćeš ti njega. Na kraju krajeva, to je isto. Barem sam tako čula.“
Adrijen se razvedrila. „A ti? Rekla sam ti šta je moj san. Sad ti moraš meni reći šta je tvoj.“
„Ja… ja nemam snove“, odgovorila sam sa oklevanjem. „Znam samo da želim da uradim nešto.“
„Da uradiš?“, ponovila je, kao da joj je to nepoznato.
„Da. Da budem neko.“ Nikada ranije nisam razmišljala o tome, nisam čak ni znala da to čuči u meni, i mislila sam da će mi se smejati, jer je moj san još smešniji od njenog. Siromašna sam i žensko sam. Raditi za nekoga bi već značilo da sam nešto postigla, ako ikada uopšte stignem tako daleko.
Ali ona me je odmerila kao da je tako nešto moguće. „Mislim da hoćeš“, najzad je kazala. „Uverena sam da možeš postići šta god izabereš. Samo ti treba prilika.“
„A prilike su kao priče u knjigama“, odvratila sam. „Samo treba jednu da izaberemo.“
„Mislim da si ti već izabrala. Želiš da budeš neko i nešto.“ Poljubila me je u obraz, pa razgrnula pokrivač kako bi se vratila u svoj krevet.

VI
Varen sir Alije i nije bio neko selo. Poznavala sam takva sela iz detinjstva – bele kuće i radnje nabacane jedna uz drugu, a oko njih put s kog se podizalo mnogo prašine kad god njime prođe kočija putujući ka nekom boljem mestu.
Pored starinske crkve nalazile su se krčma za putnike i železnička stanica na kojoj je radio teča Kostijer. U samom selu, okruženom njivama, muškarci su skidali beretke, a udovice u crnini nas odmeravale dok smo išle prema kući tetke Luiz – jednostavnoj kamenoj građevini s krovom od crvenog crepa, do čijih se vrata dolazilo stazom kroz povrtnjak. Na pragu je stajala uredna žena i mahala nam. Njena sličnost s mojim ocem, Adrijen i mnome bila je zapanjujuća. Ona je, naravno, tatina sestra kao i Adrijen, i zašto sam onda osetila iznenadnu neodoljivu potrebu da pobegnem? Zar ne želim da budem deo njihovog života? Duboko u sebi sam želela, ali gušilo me je podsećanje na to da nijednom nisu došli da nas nađu. Imala sam hiljadu pitanja. Zašto su nas ostavili same? Imaju li vesti o mome ocu i braći? Pa ipak nisam ništa rekla. U Obazinu sam naučila da budem uzdržana.
„O, bože, vidi je samo“, uskliknula je tante Luiz. „Toliko liči na mog brata Albera, a opet malena kao vaša majka. A ti, Žilija: ti si lepa kao slika.“ Poljubila je moju sestru i mene u obraze, pa nas uvela u svoju kuću s tapaciranim nameštajem i kredencom sa porcelanskim tanjirima i srebrnim posuđem – pouzdan znak da se udala u klasu višu od one u kojoj je rođena.
Poslužila je čaj sa salvetama i kolačićima s glazurom. „Jesi li gladna, dušo? Hajde, uzmi još. Sirotice, izgledaš poluizgladnelo. Zar vas u samostanu ne hrane dovoljno? Hrane? E pa, onda ne jedeš koliko bi trebalo. Vidi samo Žiliju, ona ima mnogo više mesa na kostima. Ti si previše mršava. Da vidimo šta imamo: evo finog svežeg hleba i dimljene šunke. Šunka je odavde, iz Varena! Hajde sad. Pojedi nešto. Ne, sipaj još. Hajde, nemoj da se stidiš. Ovo nije Sveti Avgustin, dušo. Ovde možeš da se najedeš.“
Kad sam napunila stomak, odvedena sam u salon, kutak namenjen ženskim zanimacijama. Ovde je pomalo bio nered za jedno inače uredno domaćinstvo: svuda osim na foteljama tapaciranim vunenom tkaninom bile su razbacane korpe sa ukrasima raznih boja, ostaci čipke i koturovi traka. Na radnom stolu bilo je nekoliko šešira u različitim fazama ukrašavanja, poređanih kao punačka deca koja čekaju inspekciju.
„Gabrijel umire od želje da ih vidi!“, rekla je Adrijen. „Toliko je radoznala da sazna kako praviš capotes. U samostanu sam videla da Anželik nosi jedan i Gabrijel me od tada stalno zapitkuje. Prilično je odlučna.“
Preterivanje, naravno, ali pametno preterivanje, koje je privuklo pažnju tante Luiz. Kao neka ptica, skrenula je vedar pogled ka meni. „Zaista? Šiješ li, draga moja?“
„Da“, promumlala sam progutavši podrigivanje koje je imalo ukus na suvu šunku. „U samostanu sam…“
Oglasila se Žilija: „Bila je najbolja švalja u Obazinu. Redovnice su je uvek hvalile. Ume da ukrasi maramicu, okrpi rukav ili nešto porubi tako da izgleda savršeno, kao novo. Zar nije tako, Gabrijel?“
Klimnula sam glavom, nesigurno. Bilo mi je nelagodno da slušam sestru kako uzdiže moje sposobnosti.
„Oh, onda je to stvarno velika stvar“, odvratila je Luiz. „Redovnice bije glas da ih je jako teško zadovoljiti. Veliki su perfekcionisti! Da li bi volela da uradiš jedan šešir sa mnom, dušo? Hajde, nemoj se stideti. Evo, uzmi ovaj.“ Gurnula mi je šešir u ruke. „Još nije završen, a imam još mnogo da ih ukrasim pre nego što počne sezona u Višiju. Dobacila je razdraženi pogled Adrijen. „Pitam se koliko tim trgovcima treba da nauče svoj zanat? Časti mi, čekaju poslednji trenutak, primaju narudžbine od svega i svakoga, tako su pohlepni, a onda se uspaniče i jure te jer ne mogu da naplate dok se naručena roba ne isporuči na zadovoljstvo mušterije i…“
Prestala sam da slušam njeno brbljanje i jadanje dok sam razmišljala o predmetu u svojim rukama. Nije dovršen? Meni je ličio na nešto čemu samo što nisu izrasle noge pa da odšeta kokodačući u baštu, krcato ukrasima nalik karanfilima, trakama i narandžastim peruškama.
Postala sam svesna iznenadne tišine, podigla pogled i videla kako me sve tri posmatraju sa iščekivanjem. Bilo bi učtivo reći da je šešir savršen i vratiti ga među njegove nakinđurene rođake. Šta uopšte znam o šeširima? Pa ipak, osmotrila sam ga pomno, i sve oko mene je nestalo kao i onda u Obazinu kad sam se mučila s kamelijama na maramici. Pružila sam ruku obazrivo, kao da bi šešir mogao da zacvili u znak protesta, i iščupala perušku.
Bolje je. Ali i dalje ne izgleda kako treba. Okrenula sam drugu stranu i uklonila jednu traku. Ah, mnogo bolje. Sad se vidi pravi oblik. Dlanom sam spljoštila jedan ukras, a ostale uklonila. Sad su sa šešira visili konci. Našla sam makaze na stolu i odsekla ih. E sad izgleda kao nešto što bi neka žena mogla da nosi.
Pošto sam ga nekoliko puta okrenula procenjujući ga, bila sam zadovoljna. Osnovni oblik mu se nije mogao promeniti, bio je kao svi tadašnji damski šeširi, s trakama da se veže ispod brade, plitak da se stavi navrh glave. Daleko od idealnog, ali može da prođe. Okrenula sam se i videla da tetke i sestra i dalje zure u mene. Učinilo mi se da su im lica preneražena. Zadrhtala sam. Upravo sam uništila šešir na kom je Luiz bez sumnje radila nedeljama, neko ga je naručio, a modistkinja ga je njoj poverila.
Luiz je zinula. Adrijen se zakikotala. „Vidiš? Rekla sam ti da je prilično odlučna.“
„Da, vidim da jeste“, odgovorila je Luiz napetim glasom. „Očigledno poseduje sirov talenat.“ Zastala je i osmotrila prerađen capote kao da ne može da odluči da li da me prekori ili da mi aplaudira. „A ovi drugi…? Šta bi s njima uradila?“
„Ništa.“ Usiljeno sam se nasmešila. „Svi su divni.“
Luiz me je ispitivački pogledala. „Molim te, ne zavitlavaj me. Šta bi uradila?“
„Sve bih poskidala i počela iznova“, odgovorila sam, ne shvatajući odakle iz mene izvire takva drskost.
„Zašto?“, upitala je Luiz uznemireno. „Jesu li ti možda ružni?“
Obuzelo me je osećanje kao da sam u odaji časne majke, priterana uza zid pitanjem na koje nije lako odgovoriti. „Nije ružan, već… neudoban. Zar stvarno treba da idemo s korpama voća na glavi?“
„Korpa voća!“ Luiz se nervozno nasmejala. „O, bože! Mislim da polako treba da krenemo. Ovi šeširi su po poslednjoj modi. Najzad, leto je. Šešir mora da štiti lice od sunca, a opet da pokaže svetu da je to dama.“
A dama mora da se vidi s kilometra, poželela sam da odgovorim. Umesto toga sam rekla tiho: „A što ne bismo upotrebili jednu ili dve igle umesto toga?“
„Igle?“, ponovila je Luiz.
„Da. Igle za šešire. S nekim jednostavnim kamenjem, da pričvrste šešir a da se ne mora prekrivati. To je ipak šešir. I treba da izgleda kao šešir. Zar ne?“
Luiz se okrenula da osmotri svoje šešire. Očigledno je naginjala preterivanju kad su u pitanju šeširi i hrana. Pa ipak, u duši je ostala štedljiva seljanka iz Overnja, i morala sam joj odati priznanje kad se, na moje zaprepašćenje, okrenula ka jednom od ormara i izvukla fioku. Stavila ju je na radni sto ispred mene. „Odgovaraju li ove?“
Fioka je bila puna igala za šešire, svih mogućih veličina i oblika, nekih preterano kitnjastih kako bi se zapazili na već previše ukrašenom šeširu, ali neke su bile i manje napadne. Odabrala sam jednu od kosti, s veštačkim plavim safirom. „Smem li?“, upitala sam.
Luiz se odmakla. Potražila sam među šeširima neki najmanje nakićen i zadovoljila se jednim slamnatim s azurnoplavom trakom. Podigla sam ga, provukla iglu kroz traku, pa počela da preturam po kršu oko sebe tražeći pogodan ukras. Kad sam našla ono što odgovara – beli platneni cvet koji me je podsetio na kamelije iz Obazina – uzela sam iglu i konac i prišila ga na obod, sa strane, kao opali cvet. „Evo. Vidite?“
Adrijen nije čekala sestrinu presudu. Uzela je šešir od mene, stavila ga i nagla glavu u stranu, s rukom na kuku. „Pa? Odgovara li?“
Zaprepašćenje na Luizinom licu je iščilelo. „Bogme, odgovara. Zaista odgovara. Tako je… drugačije.“ Okrenula se ka meni. „Gde si naučila to da radiš?“
Slegla sam ramenima. I nesvesno sam ponovila reči opatice: „Ponekad se najviše čezne za najjednostavnijim stvarima.“
Nisam imala nameru da ponavljam rečenicu koja mi se prethodno činila više kao upozorenje nego kao podsticaj. Pa ipak, dok sam procenjivala slamnati šešir na Adrijeninoj glavi, shvatila sam da se ponosim njime, kao što sam se ponosila i čaršavima, maramicama i ostalim predmetima koje sam sašila i izvezla u Obazinu. Ne bih izabrala ovaj šešir, ali mogla bih ga nositi. Ne bi me bilo sramota da me vide s njim na glavi.
„Zadržaću ga“, kazala je Adrijen. „Da se pravim važna kad sledeći put odem u Viši“, a Luiz se brecnula da je taj šešir već kupljen i Adrijen ne smeju da vide kako paradira Višijem noseći na glavi ono što pripada drugoj dami. Za to vreme, gledala sam mimo njih, u Žiliju, koja je sedela na stolici i grickala glazirani kolač.
Njen osmeh nije zahtevao tumačenje. Kao da sam je čula da kaže: „Jesam li ti rekla?“, glasno, kao da viče celom ravnodušnom svetu.
Prvi put otkad smo otišle iz Obazina, osetila sam kako se u meni budi nada.
Možda ipak posedujem dar.

VII
Mulen je bio sumorno mesto u poređenju s Obazinom. Mogao je da se pohvali s nekoliko krčmi, kafea i radnji; i s četom rezervnih oficira u garnizonu van varoši, koje sam videla na paradi kako marširaju glavnom ulicom Mulena, za bubnjarima i trubačima – krepki mladići u uniformama sa širitima i epoletama, u sjajnim kožnim čizmama.
Postojala je i muška srednja škola, preko puta samostana. Svako popodne, kad bi zazvonila zvona, dečaci bi izjurili s torbama preko ramena, svi u crnim ispasanim bluzama stegnutim kaišem, s nagoveštajem okrugle bele kragne, a ispod tih bluza su virile kratke pantalone iznad koščatih kolena i dokolenice na mršavim listovima nalik mojima, obuveni u gležnjače na pertlanje. Posmatrala sam te dečake s prozora moje spavaonice kako se šepure i guraju, očarana njihovom živahnošću dok su vukli jedni druge za kravate u boji i skidali jedni drugima šešire jureći ulicom i uzvikujući kao gusari.
Ali videla sam ih samo kroz prozor. Devojke nikud nisu smele da idu same. Izlazile smo samo u grupi i uz pratnju, sa redovnicama, na razne ceremonije u obližnjoj crkvi, i da pevamo u horu na građanskim svečanostima.
Volela sam da pevam. Volela sam da čujem kako se podiže moj glas i zamišljala da sam ptica što uzleće, pa mogu da vidim čitav Mulen i dalje, mirna sela, preko vijugavih reka do same Sene, koja preseca veličanstveni grad Pariz.
Postala sam opsednuta time da pobegnem u Pariz. Biblioteka Svetog Avgustina bila je slična onoj u Obazinu, a ja sam već bila umorna od verskih traktata. Preko Adrijen – koja me je ohrabrivala u mom ćudljivom naumu – otkrila sam da u samostanu cveta crna berza, skrivena razmena cigareta, ukrasnih traka i sapuna s mirisom gardenije među bogatim devojkama, koje su bile voljne da nam kupe ponešto što zatražimo u zamenu da ropski radimo za njih. Tako sam im peglala i krpila uniforme; donosila vodu s bunara i zagrevala je u kuhinji, zatim dovlačila stepeništem na sprat i sipala im u bakarne kade. One su mi zauzvrat donosile jedino što sam želela: nove priče.
Ne prave knjige. One su bile preskupe i ne bi se mogle sakriti u spavaonici, koju su redovnice povremeno pretraživale u potrazi za prokrijumčarenim predmetima. Umesto toga, noću sam čitala, sklupčana pod pokrivačima, romane u nastavcima, objavljivane u pariskim novinama, sage koje su bogatim devojkama majke isecale iz novina i slale u nedeljnim paketima, a ja sam prišivala listove u improvizovane brošure i čuvala ih pod madracom. Uglavnom su to bile grozne, previše napete priče o kurtizanama plemenitog srca koje umiru od neuzvraćene ljubavi, ili o zlim kraljicama koje truju svoje neprijatelje.
Više sam volela kraljice. Činilo mi se da kurtizane pate radi same patnje, dok kraljice jednostavno rade ono što se mora uraditi. Ipak, koliko god bile banalne, i najgore priče su sadržavale zrnce istine, osvetljavale misterije sveta. Što sam više čitala, sve sam nestrpljivija bila da počnem sa životom. Da sam imala izbora, otišla bih bosonoga pešice u Pariz, gde je izgleda sve moguće čak i ako si niko i ništa poput mene.
Godine 1903. Adrijen i ja smo napunile dvadeset godina i konačno smo bile otpuštene iz samostana. Žilija, koja je ostala dve godine duže nego što je trebalo, izjavila je kako je odlučila da živi s našim babom i dedom i da im pomaže s tezgom na pijaci.
Užasnula sam se. Znala sam da ih je posećivala. Proteklih nekoliko meseci nije išla sa mnom kod Luiz, već je putovala u gradić u kom su oni živeli. Čak me je i pozivala da pođem s njom, ali ja sam odbila. Iako to nikad nisam tražila od nje, tante Luiz mi je poverila da se raspitivala i da je saznala kako su Alfons i Lisjen dati seljačkim porodicama pošto su nas odveli u samostan, i kako su proveli detinjstvo radeći u poljima. Niko nije znao gde su sad, a u meni se ponovo rasplamsao bes prema onima koji su nas napustili. Tante Luiz se iskupila, ali ona je bila jedina do koje mi je stalo i kojoj sam oprostila. Divila sam se Žiliji jer je zaista jača nego što misli ako se može starati o istim onim ljudima koji su nas napustili. Ja nisam imala šta da kažem našim babi i dedi. Sad su stari, navikli da žive po svome, pa sam smatrala da je najbolje da se držim podalje.
„Zašto želiš da živiš s njima?“, pitala sam sestru. „Ovde za tebe nema budućnosti. Ostarićeš prodajući povrće.“
„A kuda da idem?“ Uzdahnula je. „Znaš da ne umem dovoljno dobro da šijem da bih se zaposlila kao ti i Adrijen. Samo bih ti bila na smetnji. Osim toga, oni više ne mogu sami. Kad završi u Svetom Avgustinu, Antoanet može da mi se pridruži, mora negde da živi i radi. I Luiz kaže da će me često posećivati. Ne moraš više da brineš o meni.“
„Ali ti i Antoanet možete da živite sa mnom!“ Iznenada sam proključala od gneva. „Žilija, stalno govoriš kako ništa ne umeš dobro da radiš, ali otkud znaš ako ne pokušaš? Ostani sa mnom, a ostalo ćemo smisliti. Njima nikad nije bilo stalo do nas. Nikad nisu ni pokušali da nas vide!“
Žilija se tužno nasmešila. „Gabrijel, to sad kažeš samo zato što moraš, ali i sama znaš da bih ti s vremenom postala teret. Zadovoljna sam time da prodajem povrće i brinem se o dvoje starih ljudi. Ne krivim ih, šta su drugo mogli? Tad smo bili deca, dodatna usta koja treba hraniti. Sad mogu da budem od koristi i zato, molim te, nemoj da se prepiremo. Želim da se oprostimo kao sestre.“ Poljubila me je u obraz i privila uz sebe. „Budi hrabra“, prošaputala je. „Ti si ona koja je jaka. Oduvek si bila.“
Jedva sam obuzdavala suze dok se penjala u kočiju koja će je odvesti u selo gde žive roditelji našeg oca. Želela sam da je silom zadržim, premda sam znala da bi bilo uzalud. Žilija možda nije hrabra kao ja, ali je, kao svi Šanelovi, tvrdoglava kad nešto naumi. A onda sam shvatila – dok je kočija kretala – da bi trebalo da se osećam napušteno, kao kad smo odlazile iz Obazina. Međutim, koliko god prezirala sebe zbog toga, osećala sam samo stid jer mi je laknulo.
Žilija me je znala bolje nego što sam ja poznavala samu sebe. Znala je da će mi postati teret i da će to loše uticati na našu ljubav, a to ne bi mogla podneti.
Što se pak tiče Adrijen i mene, redovnice i Luiz su se posavetovale i našle nam posao u Mulenu, u jednoj radnji s velelepnim imenom Kuća Grampeir, mada je zapravo bila samo skromna prodavnica ženskog rublja i čarapa za dame iz mesta i za garnizon. Vlasnica – madam G., kako smo je zvale Adrijen i ja – popravljala je uobičajeni asortiman ženske odeće, kao i pocepane, rasparane širite na oficirskim uniformama. Uz posao, ponudila nam je da iznajmimo i pretrpanu sobu u potkrovlju u blizini radnje, kazala je, „za bedne pare“.
To bi bilo lepo da nam ona sama nije plaćala bednu dnevnicu. Radno vreme je bilo tiransko. Od sedam ujutru do skoro devet uveče, sve vreme smo provodile – izuzev kratke pauze za ručak – u zagušljivoj sobi iza radnje, znojeći se nad gomilama haljina sa odšivenim porubima i rasparanim šavovima, nad ogrtačima na koje treba prišiti dugmad ili zameniti postavu, i bezbroj drugih odevnih predmeta. Neprestano su nas bolela leđa; noću smo pogrbljene ložile malu peć u našoj sobi kao opsednute, inače bi se vatra ugasila. Nakon tri meseca izjavila sam Adrijen (koja je postala svoja sopstvena senka) da moramo naći druga sredstva izdržavanja. Ne možemo nastaviti ovako, štedeći nedeljnu zaradu samo da bismo njome platili madam G. stanarinu i tako joj vratile novac, živeći na povrću, suvoj šunki, hlebu i siru koje nam je Luiz pakovala svake nedelje, jedinog slobodnog dana koji smo provodile putujući kod nje i vraćajući se.
„Druga sredstva za život?“, ponovila je Adrijen. „Ali Luiz nam je našla ovaj posao. Kako da ga ostavimo?“
„Nisam rekla da treba da ga ostavimo“, odvratila sam, mada sam pomislila kako bi to bio blagoslov dok sam trljala otečene zglavke prstiju. „Htela sam da kažem kako moramo da nađemo dodatni prihod. Želim da kupim obične šešire, pa da ih ukrasim i prodam ovde. Mislim da bi mi madam G. dozvolila da ih prodajem kad bih imala nekoliko primeraka i kad bih joj ponudila procenat.“
Nisam mogla da smislim nikakvo drugo rešenje. Iako je tante Luiz i dalje ukrašavala capotes kao da su cvetni aranžmani na stolu s gozbom, isporučila je slamnati šešir onakav kako sam ga ja ukrasila. Kazala mi je kako je mušterija, kad je došla po njega u radnju u Višiju, kazala da je „baš ljupko“ i naručila još dva ista takva, samo u različitim bojama. Luiz me je naučila da isprobam peglu tako što ću pljunuti na nju, da nije prevruća i da ne izgorim trake; kako da između palčeva naberem tkaninu i napravim falte ili draperiju, i drugim trikovima zanata koji nešto najobičnije može da pretvori u predmet koji je lep, vredan divljenja i novca.
Iako čestita devojka ne bi trebalo da čezne za novcem, kao što su se redovnice trudile da nam utuve u glavu, on je bio neophodan, a ja ga nisam imala. Ako želim da stignem do Pariza, potreban mi je novac, koliko god mogu da zaradim.
„Oh, ja ne mogu izdržati još jedan posao“, jeknula je Adrijen. Od naše nove samostalnosti postala je kao senka; često se žalila kako je trebalo da prihvati sudbinu i useli se kod Luiz, sve dok je nisam podsetila da su joj slabi izgledi da sretne svog viteza u Mulenu, da u Varen sir Alijeu može naći samo kozara s pokvarenim zubima.
„A šta misliš o audiciji u La Rotindu?“, predložila sam. Nekoliko puta smo bile u kafeu u obliku pagode što gleda na trg, u pratnji mladih oficira koji su flertovali sa nama kad su donosili pantalone i šinjele na krpljenje i popravku. To nije bilo otmeno mesto; ljudi su tamo dolazili da uživaju u promuklom pevanju pevačica angažovanih da zabavljaju goste i postaraju se da popiju što više mogu. Ili, bolje reći, oficiri su pili dok smo mi sedele pored njih, sa šeširima na glavi i zakopčane do brade, skromne i nepristupačne. Možda nismo iz bogate porodice, ali ne sme se pomisliti da smo od onih bestidnih profesionalki koje obilaze oko kafea, golih ramena i vrckajući, mada su one verovatno bolje plaćene od nas i same određuju radno vreme.
„Hoćeš da služimo piće?“, kazala je Adrijen zapanjena.
„Ne, ludice. Da pevamo. Dovoljno smo pevale u horu Svetog Avgustina i dovoljno često smo bile u La Rotindu pa već znamo repertoar.“ Ustala sam i lupila glavom o kosinu krova – išle smo po sobi pognute kao grbavci – pa zauzela pozu. S jednom rukom na koščatom kuku, a s drugom blizu, ali ne baš na dojci, nakašljala sam se i zapevala Qui qu’a vu Coco dans l’Trocadero?vi
„Izgubila sam Koko, moju voljenu kucu“, zapevala sam, „izgubila je, u blizini Trokadera. Daleko je, ako još trči. Žalim, jer što mi je moj čovek neverniji, to mi je Koko odanija. Da niste videli moju Koko? Koko kod Trokadera?“ Mahnula sam rukom Adrijen, pa je zapevala sa mnom refren: „Ko na Tro, Ko na Tro, Koko na Trokaderu. Ko je video Koko? Oh, jadna moja Koko. Ko je video Koko?“
Kad je pesma zamrla, poklonila sam se. „Dakle?“
„Užasno“, odgovorila je Adrijen. „Gađaće nas košticama i tražiti da prekinemo“, pa smo popadale od smeha, od čega je malo popustila napetost koja je ponekad vladala između nas.
„Ali jesmo li tako užasne da ne plate?“, konačno sam rekla hvatajući vazduh. Čekala sam dok se na njenom izražajnom licu vodio rat emocija, što je bila još jedna osobina po kojoj smo se razlikovale. Za razliku od mene, Adrijen se sve čitalo na licu.
„Ne. Ne toliko da ne plate. Čula sam i gore. A sigurna sam da su i oni.“
„Onda je rešeno. Sutra idemo da se prijavimo za posao. Samo nekoliko večeri nedeljno, dok ne uštedimo dovoljno za moje šešire.“
„Ako Luiz ili redovnice čuju, pobesneće“, upozorila me je Adrijen. „La Rotind nije mesto za poštenu devojku. Možda može da ode na aperitiv u nečijoj pratnji, ali ne da tamo radi.“
„Ako im ne kažemo, kako će saznati?“
Te noći sam legla da spavam blažena i puna nade. Mogu ja to, govorila sam sebi. Nisam uzalud seljačkog roda. Pošto sudbina okleva, namamiću je radom. A onda ko zna šta sve mogu postići?
Međutim, ispostavilo se da moj plan i nije tako lako ostvariti. Vlasnik La Rotinda nas je angažovao odmah, bez sumnje zato što smo bile nova lica, devojke tek izašle iz samostana. One noći kad smo nastupile prvi put, bila sam toliko nervozna da sam otpevala pesmu o Trokaderu zamuckujući, ukočena na pozornici, dok su gosti šištali i gađali me košticama maslina i trešanja iz čaša, a Adrijen se provlačila između stolova pružajući drhtavom rukom naš prazan novčanik.
Napravila sam grimasu kad sam proverila koliki nam je plen. „Manje od tri franka. Time neću kupiti ni kartu do Višija, a kamoli šešir.“
Vežbala sam svake noći, igrajući po potkrovlju i glasno pevajući, a Adrijen je pokrivala glavu jastukom, sve dok nisam procenila da sam dovoljno usavršila neophodne bezobrazne pokrete i gestove rukom. Sledeći put sam bila bolja, kao i naredne noći. U roku od nekoliko nedelja, vlasnik nas je unapredio da nastupamo petkom uveče, kad je kafe pun oficira, puštenih iz kasarne za vikend. Tog prvog petka sam vladala binom i, mada mi je glas treperio pri svakom visokom tonu, po završetku pesme čula sam neverovatno lupanje ruku o stolove i oduševljene povike: „Koko! Koko! Koko!“
Bože mi pomozi, traže još.
Ušteđevinu sam čuvala u limenci ispod jedne podne daske potkrovlja. Kad sam shvatila sa imam dovoljno, kazala sam namrgođenoj madam G. da je Adrijen i meni potrebno nekoliko slobodnih dana jer se Luiz razbolela. Onda smo se ukrcale u kočiju za Varen, pošto nismo mogle sebi priuštiti putovanje vozom.
Najzad ću kupiti svoje šešire.

VIII
Viši je prvi grad koji sam ikada videla – odmaralište sa širokim bulevarima, hotelima i kockarnicama, čiji su gosti – objašnjavala nam je tante Luiz – bogataši koji su došli radi lekovite vode u banji. Nakon doručka u jeftinom aubergevii u kom smo i prenoćile, sve tri u istom krevetu, pošle smo s Luiz da isporuči dovršenu robu u razne radnje koje su je angažovale, a popodne smo provele u razgledanju i traganju za njenim ukrasima i mojim šeširima. Mogla sam da kupim samo tri, ali oduševila sam se kao da sam ih kupila dvanaest. Dok se na Viši spuštao letnji sumrak, Luiz nas je pustila da prošetamo same dok ona odmara bolne noge u sobi, mada nas je upozorila da ne razgovaramo ni sa kim, naročito ne s muškarcima, i da ne ulazimo u kabaree i pivnice čiji su gosti manje ugledni stanovnici toga grada.
Nikad nisam čula takvu buku, nikad nisam videla takve horde ljudi, i činilo se da svi govore uglas. Adrijen me je zaštitnički uhvatila pod ruku i povela trotoarom kao vojvotkinja u obilazak svoje palate, jer je ona ranije već dolazila ovamo.
„Zar nije božanstveno?“, kazala je bez daha, onako tanana, u haljini zelenoj kao šuma, krojenoj u struk, čija se suknja kopčala sa strane dugmadima od kitove kosti (Luizina kreacija, sašivena od ostataka tkanine). „Tako je civilizovano.“
Nikad nisam bila svesnija toga koliko sam izolovano živela u samostanu. Za mene je Viši bio kao karnevalska povorka, prebrza da uhvatim korak, pa sam uspravila ramena i kazala: „Malo je drečavo.“ Dok sam to govorila, prolazile smo pored grupe mladih oficira što su stajali ispred jednog kafea i pušili. Zviždali su za nama, zbog čega sam im dobacila namrgođeni pogled. Barabe. Izborila sam se s desetinama takvih u La Rotindu.
„Izgleda da ti je to omiljena reč u poslednje vreme“, odvratila je Adrijen. „Ali čak i ti moraš priznati da je i uzbudljivo. Ne trudi se da me lažeš, vidim ti na licu. Piljiš u sve baš kao što onaj elegantni muškarac iza nas pilji u tebe.“
Zastala sam, obazrivo pogledala preko ramena. Oficiri su se hvatali za grudi i glumili da padaju u nesvest, dovikivali da su ih pogodile strele dve bezdušne Dijane. Međutim, tamo je zaista stajao jedan elegantni muškarac u mrkom redengotu od baršuna i bež pantalonama sa savršenim šavovima, i zlatnim lancem za sat na prsluku s dezenom. U ruci je držao polucilindar.
I po svemu sudeći zaista je zurio u mene. Štaviše, smešio se.
Naglo sam se okrenula da odvratim pogled.
„Oh, vidi, vidi“, zakikotala se Adrijen. „Pocrvenela si.“
„Nisam!“
„Jesi. Crvena si kao cvekla.“ Osvrnula se iako sam prošištala: „Ne ohrabruj ga!“
„Izgleda da mu se ti sviđaš“, kazala je Adrijen dok sam je vukla napred, ubrzavajući korak, obamrla od stida. „Samo je drzak“, kazala sam. „Vidi dve same devojke, pa misli da smo…“
„Grandes cocottes?“, zadirkivala me je Adrijen. „Rekla sam ti da niko ne izgleda kao ti. Potpuno si opčinila goste u La Rotindu, bez obzira na to što loše pevaš, a i ovde već privlačiš pažnju, uprkos tom pogrebnom kostimu koji uporno nosiš.“
„Volim crno“, odvratila sam. Oponašala sam školarce iz Mulena, u dugoj bluzi s kaišem oko struka i odgovarajućoj suknji do članaka, komotnom žaketu do struka i košulji bez kragne. Na glavi sam imala mornarski šešir s crnom trakom; iz Luizine fioke sam ukrala iglu s ukrasom od sedefa, ali umesto da je pričvrstim na šešir, namestila sam je na rever. Mislila sam da izgledam otmeno sve dok nismo prošetale bulevarom i naišle na višijevske labudice u bogatim suknjama i odgovarajućim žaketima što su se presijavali kao dragulji, s penušavim šeširima na podignutim kulama od kose. Počela sam da se osećam kao ružno pače. Ne zato što sam htela da ličim na njih – ne bih bila u stanju da se krećem u tim kostimima – već stoga što mi je palo na pamet da se kicoš iza nas sigurno smeje mom bednom pokušaju da se uklopim.
„Ide za nama“, rekla je Adrijen bez daha od uzbuđenja.
Povukla sam je u najbliži lokal, još jedan zadimljeni kafe.
„Naruči nam nešto“, kazala sam i gurnula je ka šanku dok je pretraživala torbicu. Nismo nameravale ništa da kupimo. Tek kad se okrenula ka meni s očajničkim izrazom lica, shvatila sam da nema novca, a ja sam svoj potrošila na šešire. A onda sam videla kako je razrogačila oči.
Nisam morala da gledam iza sebe, znala sam da je onaj kicoš ušao za nama.
„Mogu li da vam budem od pomoći, mademoiselles?“, upitao je. Govorio je kulturnim, sarkastičnim tonom koji je odavao da se nikad nije našao bez novca u kafeu.
„Osim ako nećete da nas častite s dve kafe i kolačima, ne možete.“ Nameravala sam da ga odvratim tim oštrim odgovorom, jer zašto bi gubio vreme na nas kad sigurno može naći druge, pristupačnije žene?
On se, međutim, osmehnuo, otkrivajući lepo održavane zube ispod negovanih brkova. „Bio bih oduševljen.“ Prošao je pored Adrijen do šanka. Ona je odigla obrvu i uznemireno me pogledala. Slegla sam ramenima. Neka ga, neka kupi užinu, time ne radimo ništa nepristojno. Ali videla sam da već drhti zbog mogućih posledica mog ishitrenog poziva. Zar nam nije tante Luiz zabranila da razgovaramo, a kamoli da pijemo kafu sa strancima?
„Hoćemo li?“, pokazao je ka jednom praznom stočiću s mermernom pločom. Takođe nam je obema izvukao stolicu i pomogao nam da sednemo.
Iako sam se potrudila da to sakrijem, impresionirao me je.
Dok nam je konobar služio kafu, iskoristila sam taj trenutak da ga osmotrim. Odmah sam zapazila da je sigurno veoma bogat: imao je male, manikirane šake sa savršenim noktima, a samo kaput mu je koštao više nego što Adrijen i ja zaradimo za godinu dana. Nije bio lep. Izbliza, mirisao je na jaku kolonjsku vodu koja mi se nije sviđala, imao je izduženo lice sa zaobljenim obrazima, istaknut nos i tanke usne. Međutim, u blizu postavljenim smeđim očima svetlucala je inteligencija. Viđala sam takve u La Rotindu, premda ne često – imućan muškarac koji je izašao u grad u potrazi za zabranjenim uživanjima.
Ako misli da će mu kafa i kolači to pribaviti, pogrešio je.
„Dozvolite mi da se predstavim“, rekao je dok je Adrijen otpila gutljaj iz svoje šolje s gotovo mahnitom žurbom, dok sam ja svoju ostavila namerno netaknutu. „Zovem je Etjen Balzan i mislim da smo imali…“
„Balzan!“ Adrijen se umalo zadavila kafom.
On se nasmešio. „Možda ste čuli moje prezime, mademoiselle?“
„Ne… ovaj, mislim da, naravno, jesam, ali…“
Zurila sam u nju preko stola. Šta joj je, zaboga? Pa nije markiz De Rišelje.
Klimnuo je glavom i prošao manikiranom šakom kroz svetlokestenjastu kosu (proređenu na temenu, zapazila sam) pre no što je skrenuo pogled ka meni. „Htedoh reći da mislim da smo se već sreli.“
„Sasvim sigurno nismo“, odgovorila sam. Adrijen me je šutnula ispod stola. Usiljeno sam se nasmešila. „Htela sam da kažem da nismo jer bih vas sigurno upamtila.“
„O?“ Zavalio se na naslon stolice, otmeno držeći šolju, savijenog malog prsta. „Zar biste zaista?“
„Gabrijel“, kazala je Adrijen, „ovaj gospodin je…“
„Da“, prekinula sam je ne odvajajući oči od njegovih, „bih. Ali, oprostite mi, Monsieur, nikad vas u životu nisam videla.“
„Da oprostim?“ Nasmejao se. „Oh, mislim da vi morate oprostiti meni, mademoiselle. Vidite, greškom sam pomislio da ste jedna od pevačica, zvana Koko, koja očarava goste u kafeu La Rotind u Mulenu. Nadao sam se da ste vi ta, pa da mogu da vam čestitam, jer je njeno izvođenje pesme Qui qu’a vu Coco dans l’Trocadero najzanosnije koje sam ikad čuo.“ Popio je gutljaj kafe. „Morate jednom otići da je čujete. Ima izuzetan talenat.“
Osetila sam kako mi se obrazi crvene od stida; podigla sam šolju, otpila crnu kafu i opekla jezik. On mi se opet nasmešio, pružajući Adrijen tanjir s kolačima od badema. Da li mi se to namerno ruga? Nisam mogla da odredim, ali šta god da mu je bila namera, nije me bilo briga za njegovo ponašanje i upravo sam to htela i da mu kažem kad je Adrijen izletelo: „Niste pogrešili, monsieur Balzan. Ona je Koko iz La Rotinda.“
„Jeste?“ Odglumio je zapanjenost. „Ali kako je to moguće?“
Izveštačeno vesela, zbog čega sam poželela da je udavim, Adrijen mi je rekla: „Hajde, Gabrijel, kaži mu istinu. Ne budi okrutna. Čuo te je kako pevaš i pohvalio te.“
„A da ne pominjem i da sam platio“, dodao je. „Uvek dajem veoma dobre napojnice.“
Spustila sam šolju nazad na tanjirić. Nisam htela da ga vređam pošto je bilo očigledno da je bogat, ali znala sam da podrazumeva da sam lakog morala jer me je video u mjuzikholu.
„I ja dobro pevam za napojnice“, rekla sam, „kao što ste i sami izjavili. Ili mislite da svoj izuzetan talenat treba da dajem besplatno, monsieur?“
Adrijen je sedela otvorenih usta. Na moje iznenađenje, on je blago rekao: „Touché, mademoiselle. Izvinite što sam vas uvredio.“
„Sve je u redu“, odvratila sam. Uzela sam poslednja tri kolača s tanjira, uvila ih u maramicu i ustala. „Bilo mi je zadovoljstvo, monsieur, ali bojim se da nas očekuju. Hvala vam na gostoprimljivosti, želim vam prijatno veče.“
On je odmah ustao i poklonio se, „Zadovoljstvo je moje, mademoiselle.“
„Sigurna sam da jeste.“ Nasmešila sam se Adrijen. „Hoćemo li?“
Nespretno je ustala sa stolice, s tankim tragom kafe na gornjoj usni, i drhtavim glasom kazala: „Izvinite nas, gospodine. Zaista kasnimo i…“
Krenula sam ka izlazu iz kafea ne osvrćući se, mada sam morala da zastanem kod vrata dok nisam čula da Adrijen žuri za mnom kuckajući potpeticama. Kad smo se obrele napolju, krenula sam dugačkim korakom prema pansionu, ne zaustavljajući se sve dok me nije zgrabila za ruku i povukla da stanem.
„Jesi li poludela, Gabrijel? Znaš li ti ko je on?“
Čvrsto me je zgrabila za rame. „Etjen Balzan i njegova braća su naslednici jednog od najvećih bogatstava u Francuskoj. Njegova porodica poseduje fabrike u Lionu; proizvode vunenu tkaninu za sve vojne uniforme. Oni praktično poseduju grad Šatoru i imaju nekoliko prekrasnih dvoraca. On nije tek neki tamo gospodin, Gabrijel. On je veoma bogat gospodin!“
„Samo zato što je bogat ne znači da je i pristojan. Čula si kako je rekao da daje dobre napojnice. Ja nisam jedna od onih žena; ne prodajem više od pevanja.“
Adrijen mi je pustila rame i uzela moju ruku u svoje, ispravila mi savijene prste i stavila na dlan žućkastu vizitkartu sa zlatotiskom.
„Evo njegove posetnice“, kazala je. „Mora da je i on poludeo jer želi da te ponovo vidi. Kazao je da si neukrotiva baš kao što je i očekivao, i da će nas posetiti sledeće nedelje u Mulenu.“ Pogledala sam je ćuteći, a ona je dodala: „Predlažem da ne budeš tako nepristojna kad dođe. Ne nailazi se često na muškarce poput njega. Nikad se ne zna kuda može voditi takvo poznanstvo.“
Umalo nisam rekla da vrlo dobro pretpostavljam kuda Balzan želi da to poznanstvo vodi, ali zadržala sam jezik za zubima. Adrijen je još gajila onaj budalasti san o udaji za nekog viteza, a ja sam podozrevala da bi je svako osim mesarevog sina smatrao samo devojkom za zabavu.
Bilo je to leto 1904.
Iako sam stavila njegovu posetnicu u džep i odmah ga zaboravila, zapravo sam bila srela svog spasioca.

IX
Etjen Balzan se zaista pojavio u radnji, a madam G. se izbezumila kad je doneo nekoliko košulja na popravku – mada nisam našla ni jednu jedinu poderotinu na njima, pa ih nisam morala ni krpiti. Bez obzira na to, nastavio je da me posećuje posle posla i da me vodi u vožnju kočijama, šetnju skverom i na večeru. Često je dovodio i svoje imućne prijatelje, sinove uglednih porodica koji su, kao i on, služili u vojsci – mada, za razliku od njih, nije željno očekivao da izbije rat s Prusima ili s Nemcima.
Balzan se podrugljivo smejao kad su toptali čizmama i izjavljivali kako pravi gospodin može pokazati hrabrost samo u ratu. „Švabe bi ih savladale pre no što nauče da razlikuju top od trube“, rekao je naginjući se ka meni. „Novac odgaji takve budale.“
Uprkos mojim bojaznima, njegov suvi humor mi je bio zabavan. Ali nije me privlačio. Mada, ni on nije pokušavao da mi priđe. Sledećih nekoliko meseci proveli smo u vihoru pića i večerinki, Adrijen i ja smo jele bolje nego ikada u životu, u pratnji nekih od najpoželjnijih neženja u kasarni. Naročito jednog, barona Morisa de Neksona, očarala je Adrijen, a i nju je on zanimao, jer je ispunjavao sve njene kvalifikacije za viteza. Ali još njih nekoliko joj je dahtalo za petama, i zbog te njene iznenadne popularnosti ostajala sam budna sve do zore u našoj sobi dok je zabrinuto razmišljala ko joj se najviše sviđa.
I ja sam dobijala svoj deo pažnje. Sumnje u vezi sa izgledom umanjile su mi grozničave izjave ljubavi Balzanovih prijatelja, pa sam gotovo dolazila u iskušenje da im poverujem. Međutim, ipak nisam jer sam izgradila oštru podozrivost prema laskanju. Bezbrižno se smejući, odbacivala sam izdanke visoke buržoazije iako sam dirinčila u Kući Grampeir i nekoliko večeri nedeljno pevala u La Rotindu. Odbila sam da me gledaju kao siromašnu švalju voljnu da se odrekne vrline radi bogataškog kreveta. Svaki santim koji sam zaradila išao je u onu limenku ispod daske patosa. Nastavila sam i da ukrašavam šešire, mada je madam G. odbila da prodaje „takve grozote“ u svojoj radnji, pa sam morala sama da nosim svoje kreacije, uzalud se nadajući da ću privući pažnju neke modistkinje.
Balzan je dolazio na moje noćne predstave. Trebalo je samo da zaškiljim kroz gust dim nad prepunim stolovima pa bih ga videla kako sedi na svom mestu, blizu pozornice, prekrštenih nogu u krasnim italijanskim čizmama, ponekad u ispeglanoj plavoj uniformi sa epoletama i ešarpom o pojasu, a ponekad u civilnom odelu, ali uvek sa osmehom na usnama.
Posle bi me izveo na kasnu večeru. Upravo tokom tih intimnih večeri počela sam da saznajem više o njemu. Ispričao mi je kako su ga poslali u ekskluzivnu internatsku školu u Engleskoj, gde je razvio strast prema rasnim konjima i ispoljio naročitu nepažnju prema učenju. („Poslao sam porodici telegram od moga psa Reksa, u kom ih obaveštava da nisam položio ispite“, rekao je smejući se.) Kasnije se odupro očekivanjima da posle očeve smrti zauzme položaj u porodičnom tekstilnom biznisu.
„Prijavio sam se u vojsku zbog strica“, objasnio mi je dok smo odugovlačili s kafom. „Kazao je da je uzgoj konja hobi, a ne zanimanje, i da moram da osvetlam naše prezime u nekom pozivu. Oh, kako sam mrzeo to da čujem“, uzdahnuo je, pripalio cigaretu i pružio mi je. Pošto sam zapazila da druge pevačice u La Rotindu puše cigarete kako bi izgledale zavodljivije (i kako su veštim duvanjem dima u obliku krugova zarađivale dodatne napojnice), uvežbavala sam se da usavršim taj porok i trpela da me dim peče u plućima sve dok nisam izvodila to s lakoćom. Adrijen je prezirala pušenje, nazivala ga je prljavom navikom, ali tako sam zarađivala više novca. Iz nekog razloga, muškarci su voleli da vide ženu kako izduvava dim kroz nos.
„Mrzim vojnu službu“, nastavio je Balzan. „Najpre sam se prijavio u pešadijski puk i to je bilo nepodnošljivo. Želeo sam da budem s konjima, pa sam izdejstvovao da me prebace u konjicu – ako moram služiti porodičnom imenu, neka to bude bar po mojim sklonostima – pa su me rasporedili u Afričku laku konjicu u Alžiru, gde je bilo dosadno, nesnosno toplo i dosadno.“
„Dvaput si rekao da je bilo dosadno“, primetila sam.
„Jesam li?“ Zakolutao je očima. „Zato što jeste bilo. Toliko sam se zapravo dosađivao da sam na kraju zaspao na dužnosti, pa su me bacili u zatvor. Ali tad su nam konji oboleli od neke kožne bolesti koju veterinari nisu mogli da izleče. Sklopio sam sporazum s nadređenim. Ako izlečim konje, rasporediće me na neko mesto u Francuskoj. Napravio sam nekakvu mast koju u Engleskoj koriste za takve bolesti. Nisam imao pojma hoće li delovati, ali delovala je i došao sam ovamo, u Deseti konjički puk u Mulenu – što je, moram dodati, bilo isto tako dosadno kao i Afrika sve dok nisam sreo tebe.“
Odglumila sam nehajan smešak, premda me je ta priča fascinirala. To što se odrekao unosnog položaja u porodičnom biznisu da bi se odao svojoj opsesiji konjima, i što se odupro stričevim očekivanjima – od toga mi se zavrtelo u glavi. Na mene, koja nisam imala ništa, bez uglednog imena, to njegovo prezirno neobaziranje na prednosti koje ima bilo je istovremeno šokantno i opojno.
„Čim završim sa službom“, kazao je, „radiću šta hoću. Imam dvadeset šest godina i nasledstvo je moje; stric mi ga ne može uzeti ma koliko mi pretio. Kupiću zamak i uzgajati najbolje trkačke konje koje je ova zemlja ikada videla. Baš me briga šta će svet misliti. Imamo jedan život. Nameravam da ga proživim po svojim pravilima.“
Mada mi i dalje nije bio naročito privlačan, moja osećanja prema njemu postala su dublja na način koji nisam umela da objasnim. Možda zato što nikad nisam upoznala nikoga poput njega, njegovo drsko samopouzdanje i opuštenost uvukli su se u mene i počela sam željno da očekujem njegov dolazak, a ostatak moje egzistencije poprimao je sivlju nijansu kad on nije bio tu.
Adrijen me je ispitivala u vezi s njim. „Da li je izrazio svoje namere?“, pitala je kad bismo se srušile i ležale u zajedničkom krevetu pošto smo provele noć plešući s Balzanom i njegovim prijateljima. „Vidim kako te gleda. Motri te svakog trenutka. Izgleda da mu nije važno što pevaš u kafeu i krpiš podsuknje. Šta misliš, da li te voli? Da li je već pokušao da te poljubi?“
Osetila sam kako je zadrhtala; imala sam utisak da se ona ljubila više nego jednom. Njena pitanja su u meni samo probudila nemir, jer Balzan nije pokušao ništa više od dodira po ruci. Imao je za to razloga iako mu nisam pružala priliku. Mora da je znao da su ostali iz njegovog kruga pokušavali; bila sam dovoljno mlada i privlačna, ako ne baš lepa, da zadobijem nekoliko obožavalaca kao i Adrijen. Pa ipak to nisam želela. Nisu me zanimali ti hvalisavi muškarci. Balzan je bio jedini koji me je privlačio, pa sam se pitala zašto onda u meni ne budi osećanja kakva Adrijen gaji prema svome baronu.
Pomišljala sam da sa mnom nešto nije u redu. Nikad nisam želela da pripadam nijednom muškarcu osim moga oca. Da li mi je on dao tako surovu lekciju da više nikad neću poželeti da se oslonim ni na koga? Zar ne želim da se udam i imam svoju porodicu? Za Adrijen je to bilo sve u životu, dok ja nisam uopšte osećala takvu želju iako je to jedina prihvatljiva ambicija za devojke poput nas.
„Balzan i ja smo samo prijatelji“, konačno sam kazala i okrenula se da bi prestala da me ispituje.
Međutim, ubrzo sam počela da posmatram Balzana isto kao što je on posmatrao mene, tražeći neki znak da mu značim više od običnog flerta. Pitao me je za moju prošlost, ispoljavajući interesovanje zbog kog sam bila još nesigurnija, jer kad gospodin to radi – tako je govorila Adrijen – znači da razmišlja o tome koliko smo pogodne.
U želji da budem nešto više nego što jesam, izmišljala sam neverovatne priče o tome kako mi je otac otišao u Ameriku da se obogati pošto mi je majka umrla, ostavivši moje sestre i mene kod brižnih tetaka, koje su nas radi obrazovanja dale u samostan. Nikad nisam pomenula Obazin niti svoju izgubljenu braću niti to da sam okrenula leđa babi i dedi. Pošto bih čula kako mi te lagarije klize sa usana, čekala sam bez daha da prasne u smeh i ukori me: „Kakva si lažljivica, Koko!“ Ali nikad to nije učinio. Prihvatio je sve što sam mu ispričala, pa sam počela da shvatam kako je lako izmisliti prošlost. Najzad, i druge devojke su se morale naći u mom položaju, naročito pošto sam se potrudila da obrazložim kako sam odabrala da sama zarađujem za život jer je alternativa – da me pošalju provodadžiji ili udaju za nekog momka čija porodica poznaje moju – bila neprihvatljiva.
„Mada se, naravno“, dodala sam bezbrižnim tonom, „nadam da ću se jednog dana udati.“
„Naravno.“ Naslonio se na mene. „Izgleda da nam je zajednička netrpeljivost prema onome što drugi očekuju od nas. Možda smo suđeni jedno drugom, ma petiteviii Koko.“
Tad je prvi put aludirao na našu moguću zajedničku budućnost, što je u meni pobudilo nadu i strah u jednakoj meri. Moji planovi sa šeširima nisu se ispunili; nijedan nisam prodala. Nijedna modistkinja u Mulenu nije htela da me angažuje. I dalje sam bila u šaci madam G., pevala u kafeu dok ne izgubim glas, i mada je novca u limenci polako bivalo sve više, ako niko ne želi da kupi moje šešire, šta ću da radim? Ovim tempom, uprkos svem trudu da bude drugačije, postaću isto što i moja majka – robinja plaćena samo toliko da ima krov nad glavom, ali nikad dovoljno da se uzdignem s dna.
Pa ipak, izbegavala sam ga jer se nije izjašnjavao. Nakon gotovo dve godine rada u Mulenu, zaključila sam da nema svrhe tu ostati. Adrijen i ja moramo nešto da promenimo; i posle mnogo laskanja, ubedila sam je da pođe sa mnom u Viši, gde ćemo iznajmiti sobu i naći posao u nekom boljem kafeu u gradu. Sad imamo iskustvo, tvrdila sam; to se sigurno u nešto računa. Adrijen je oklevala sve dok je Balzan nije uverio da će nam obezbediti sredstva potrebna da se smestimo. Štaviše, njen zaneti pijani baron izjavio je kako bi je pratio i na kraj sveta, a Viši nije tako daleko.
„Ali zar to nije kao da…?“, uzrujala se dok sam bacala ono malo stvari koliko smo imale u kofere, nakon velikog zadovoljstva da dam otkaz madam G.
„Kao šta?“, jedva sam obraćala pažnju na nju, podižući podnu dasku da izvadim limenku i prebrojim novac u njoj, skoro se nadajući da se sam od sebe razmnožio.
„Pa… kao…“ Spustila je glas. „Kao one žene što se prodaju.“
Nisam mogla da poverujem sopstvenim ušima. „Hoćeš da kažeš da smo prostitutke ako prihvatimo Balzanovu pomoć?“
„Ne baš“, odvratila je, mada ju je uznemireno lice odavalo. „Samo da… pa, to je njegov novac, i ako ga prihvatimo, to podrazumeva izvesna očekivanja…“
Obuzdala sam poriv da je podsetim kako je ne tako davno predlagala da postanem grande cocotte. A sad se brine što prihvatamo pomoć od čoveka kog poznajemo mesecima i s kojim nikad nisam radila ništa neprilično?
„To nije isto“, odbrusila sam jer je u njenoj primedbi, iako sam strepnju smatrala neosnovanom, bilo izvesne uznemiravajuće istine. „Etjen Balzan je prijatelj. Vratićemo mu dug.“
„Luiz se veoma uzrujala“, nastavila je Adrijen grizući usnu. „Kad sam bila kod nje, kazala mi je da je ovaj naš potez veoma nepromišljen i da Viši nije mesto u kom možemo živeti same. Kazala je da se možemo preseliti u Varen ako smo toliko nesrećne ovde, da živimo kod nje.“
„A šta da radimo?“ Tresnula sam limenkom o pod, a Adrijen se trgla. „Da joj pomažemo u ukrašavanju onih šašavih šešira i gajimo kozu? Stvarno, Adrijen. Imaš barona koji je zaljubljen u tebe i imaš mene na svojoj strani. Ako želiš da ideš u Varen, idi. Ali ja idem u Viši – s tobom ili bez tebe.“
Oči su joj se napunile suzama. Morala sam da je držim u zagrljaju dok je šmrktala i gušila se između jecaja govoreći kako nema svako moju hrabrost, i da ponekad umem da budem svirepa.
„Znam“, odvratila sam, pitajući se zašto i ja ne osećam ovakav parališući strah od nezavisnosti kakav osećaju ona, moja sestra Žilija i toliko drugih devojaka. „Ali već smo bile u Višiju i možeš tamo da radiš sve ono što radiš i ovde, takođe i da posećuješ tetku Luiz, samo što ćemo zarađivati dovoljno kako bismo mogle da kupimo kartu za voz.“
„Neće biti isto“, promrmljala je, ali je ostala uz naš prtljag dok sam se ja prepirala s madam G. oko naših poslednjih dnevnica.
Balzan nam je kupio voznu kartu treće klase za Viši, jer sam ja tako zahtevala; nisam želela da prihvatim više milostinje nego što je neophodno. On je otputovao na mesec dana u Lion, u posetu svojoj porodici, ali obećao mi je da će doći da nas vidi čim se vrati.
Treća klasa je bila bolja od kočije, ali ipak smo stajale sve vreme do Višija, jer su nekoliko slobodnih mesta zauzeli drugi. A soba koju sam iznajmila kad sam prethodni put bila tamo s Balzanom nije izgledala ni blizu tako lepo kao kad sam je prvi put videla. Jedini kosi prozor gledao je na uličicu punu otpadaka iz obližnjih restorana; mirisala je na vlagu i đubre, i morala sam da zgazim ogromnu bubašvabu i šutnem je pod krevet da je Adrijen ne vidi. Ali imale smo pristojan nameštaj, uključujući i naprslo ogledalo nad klimavim pisaćim stolom; i dok se Adrijen ojađeno i rezignirano osvrtala oko sebe, kazala sam: „Bar ne moramo da brinemo o onoj užasnoj peći“, i odlučno počela da se raspakujem. „Videćeš, biće nam dobro“, nastavila sam. „Za nekoliko nedelja imaćemo više posla nego što možemo da podnesemo.“
Međutim, nije bilo tako. U većini kafea bilo je i previše pevačica, a do zadnjih vrata protezali su se dugi redovi devojaka što se nadaju poslu, kao i u lokalnim radnjama. Uspele smo da nađemo honoraran posao krpljenja odeće, ali nisu nas plaćali ništa više od madam G., a nijedan vlasnik kafea na bulevaru nije me angažovao iako sam ispraznila svoju limenku da bih za audicije kupila lep kostim s korsetom.
Konačno, kad se letnja sezona završila i banjski gosti otišli iz Višija, jedinu ponudu za posao dobila sam od jednog kabarea van centra grada, pod nazivom Zlatna palata, mada su jedino što bi se moglo opisati kao zlatno bile mrlje od nikotina na zidovima.
Tu sam svake noći pevala u sastavu beuglant:ix nas deset, poređane u hor, izložene urlanju mornara na odsustvu i ostalom ološu. Odbila sam više ruku i slinavih usana nego što sam mogla da izbrojim, i svake večeri sam se vraćala sama kući, uprkos pijancima na svakom uglu. Čim bih otvorila vrata i zatekla Adrijen klonulu na krevetu sa gomilom odeće okrpljene toga dana kraj nogu, namestila bih vedar osmeh na lice i izjavila da sam te noći zaradila na napojnicama više nego za nedelju dana u La Rotindu.
„Baš lepo“, odgovorila bi neubedljivo, pa bismo zajedno halapljivo pojele hladan obrok koji se sastojao od hleba starog tri dana, masne šunke i charcuteriex prodate po nižoj ceni.
A onda, jednog dana, kad sam stigla kući skoro na ivici živaca, zatekla sam je kako me čeka u sad umrljanom lanenom putnom kostimu, sa spakovanim koferom i izgužvanim šeširom na glavi.
„Vraćam se u Mulen. Volim te kao sestru, Gabrijel, ali ne mogu više ovako.“ Glas joj je zamro. „Moris me nijednom nije posetio, a ako ostanem predugo…“
„Ne. Ne govori ništa više“, prošaputala sam i zagrlila je.
Otpratila sam je na železničku stanicu, kupila joj kartu treće klase za povratak kući i mahala joj s perona dok je voz kretao klopoćući, u crnom oblaku dima.
Tek kad sam se teškim korakom vratila u našu groznu sobu, shvatila sam da sam ponovo napuštena.
Ovoga puta sam, međutim, bila istinski sama.

X
Balzanovo odsustvo me je najpre zbunilo, a onda povredilo, pa me je uvredilo, te sam sećanje na njega zgazila kao jednu od brojnih bubašvaba u sobi.
Jedne noći, dok sam nastupala s beuglant u nekoj groznoj numeri, golih ramena, obučena u neki ponižavajući kostim, kakve je vlasnik lokala zahtevao da nosimo i da još i plaćamo da ga iznajmimo, ugledala sam Balzana kako ulazi u kabare. Iako je bio na drugom kraju prostorije, odmah sam ga prepoznala i osetila kao da me je neko nogom udario u stomak. Reči pesme su mi gorke treperile u ustima. On se osvrtao oko sebe, očigledno zgrožen neotesanim toptanjem čizama i pljuvaonicama za duvan za žvakanje. A onda se polako okrenuo prema pozornici.
Mora da me je spazio, onako mršavu, u haljini čiji se gornji deo držao zahvaljujući pribadačama jer sam mnogo izgubila na težini, ali ja sam se pretvarala da ga ne vidim. Završila sam s pesmom i pobegla od zlokobnih zvižduka što su usledili, da svučem kostim iza pozornice, iako je upravnik vikao: „Nisi završila! Na tebe je red da otvoriš torbicu s napojnicama.“
U tu torbicu je on uvek zavlačio ruku i uzimao znatan deo. Samo sam ga prostrelila pogledom i izjurila kroz zadnja vrata napolje, ne mareći hoću li isprljati jedini par cipela u uličici u kojoj su se gosti olakšavali.
Osećala sam mučninu kad sam uletela u sobu. Odbacila sam kaput i pogledala se u ogledalo. Izbegavala sam to nedeljama, ne želeći da vidim posledice svoje tvrdoglavosti. Sad kad sam konačno pogledala svoj odraz, iz grla mi se oteo vrisak.
Ponovo sam imala lice kao u detinjstvu: krupne ugašene crne oči iznad ispijenih obraza. Brzo sam se okrenula i potražila u torbi skoro praznu kutiju cigareta (pušila sam neprekidno, najjeftinije cigarete koje sam mogla da kupim, jer su mi pomagale da ne osećam glad).
Začulo se kucanje na vratima.
Sledila sam se, ne mičući se sve dok mi plamen šibice nije opekao prste. Neću otvoriti. Može da kuca dok mu zglavci na prstima ne prokrvare. Može da ide dođavola, nazad svome privilegovanom životu, svojim prokletim kolima i praznim obećanjima.
„Koko“, rekao mi je razgovetno, jer su vrata bila tanka skoro kao i ja. „Znam da si unutra. Otvori. Želim da te vidim. Svuda sam te tražio.“
To je delovalo. Bacila sam se na vrata, širom ih otvorila i, pre no što je zakoračio preko praga, povikala sam: „Svuda? Gde si tražio? Sve vreme sam bila ovde, u istoj ovoj sobi koju smo zajedno iznajmili. Želeo si da me vidiš? E pa, evo me. Pogledaj me!“
Zalupila bih mu vrata pred nosem da ih nije zakočio stopalom. Dok je ulazio, povukla sam se, tako besna da bih ga mogla zadaviti golim rukama.
„Gospode bože. Šta su ti to uradili?“, rekao je blago.
Skljokala sam se na mestu gde sam stajala, pokrila sam lice rukama i zajecala. Takvu žalost nisam osetila otkad mi je otac otišao. Izlila se iz mene, svi gubici i sva pometnja, neverica pred tim da će – koliko god se trudila, koliko god bila jaka, svet uvek biti jači, grobnica iluzija koja će me sahraniti pod svojom težinom.
„Sad ćeš poći“, čula sam ga kako šapće dok me je obuhvatio rukama oko struka i podigao uz sebe, a ja plakala i pokušavala da ga odgurnem. „Poći ćeš da živiš u mome zamku. Dosta s tim ponosom. Želim da budeš sa mnom.“

"Nije me briga šta misliš o meni.
Ja o tebi ne mislim uopšte."

XI
Koja devojka ne želi da se o njoj neko stara?
To sam ponavljala sebi kad me je Balzan odveo u Mulen da se oprostim. Posle teških iskušenja u Višiju, čak i Mulen je izgledao kao raj, ali došla sam samo u posetu tetkama. Na sebi sam imala novi crni laneni žaket uz suknju koje mi je on kupio – ostalu odeću sam bacila u krpe – i skromno sam sedela dok je on uveravao Luiz da mi ništa neće nedostajati.
Adrijen je oduševljeno pljesnula rukama, kao da se Balzan spustio na kolena da mi da prsten. Za nekoliko meseci koliko smo bile razdvojene, povratila je samopouzdanje i sva je sijala jer joj se Moris de Nekson zaista i dalje udvarao, mada nije objasnila zašto nije došao da je vidi u Višiju. Luiz joj je našla odgovarajuću pratilju, poznatu po svojim provodadžijskim veštinama, koja je predložila put u Egipat za barona i Adrijen, s još nekoliko parova, da se ljubavnici udalje od svog okruženja i vide da li je brak zaista ono što žele. Adrijen mi je kasnije poverila – dok smo šetale gradskim trgom – kako Neksonova porodica od njega očekuje da se oženi devojkom svoga ranga, ali on im je kazao da želi samo nju, pa se tako spremala za bitku da pridobije njegovu porodicu.
„Mnogo sam srećna zbog tebe“, kazala sam, iako sam se pitala hoće li moći da izdrži neizbežan prezir jer će je smatrati baronovom ljubavnicom. Pitala sam se i koliko je Luiz voljna da to dozvoli, s pratiljom ili bez pratilje, mada sam shvatala da će isto biti i sa mnom i Balzanom, iako on to nije rekao. Bilo mi je teško da procenim situaciju koju sam bila spremna da prihvatim. Štaviše, Adrijen je bila zaljubljena, dok ja nisam osećala ništa ni blizu slično tome prema Balzanu. Zahvalnost da, i olakšanje što me je pronašao, jer bih sama propala; međutim, koliko god da sam ispitivala svoje srce, nisam osetila ništa nalik Adrijeninoj želji da bude s Neksonom. I zaista, strahovala sam od daljih intimnosti, premda je to bilo neizbežno. I ponovo, dok me je Adrijen zasipala svojim nadama, pitala sam se jesam li ja sposobna za neugasivu strast koju je opisivala.
Tante Luiz mi je poželela bonne chancexi i odvratila pogled, priznajući tim gestom da joj je laknulo što idem. Ispostavilo se da sam pravo dete svoga oca, rešeno da ide svojim putem; za sve je bilo bolje ukloniti me iz Adrijenine blizine. Ja sam samo nećaka, dok joj je Adrijen sestra, na koju mora da usmeri svu svoju pažnju ako Adrijen hoće da zadobije barona. Ja sam postala prepreka, nepoželjni podsetnik na to kako devojke mogu da završe. Kao i u detinjstvu, moraju me brže-bolje otpremiti, da im ne budem pred očima.
To saznanje me je otvrdnulo. Napustila sam Mulen bez osvrtanja, mada mi je sestra Antoanet ostala u samostanu, a Žilija samo sat vožnje dalje, u kući naših babe i dede. Želela sam da ih vidim, ali nisam htela ništa da objašnjavam. Tante Luiz će ih uskoro obavestiti kako sam odlutala bez ikakve nade da se vratim na pravi put. Znala sam da tako misli; videla sam joj to u očima. Nije verovala da će se Balzan ikada oženiti mnome.
A nisam ni ja. Ali donela sam odluku pa šta bude.

Kuća koju je Balzan kupio nedaleko od Kompjenja bila je zamak iz sedamnaestog veka impresivnog imena – Roajalije – ali nimalo impresivno održavan. Relikvija iz prošlosti, s plesnivim nameštajem i draperijama na prozorima i vratima, bez grejanja osim masivnih čađavih kamina. Sobe su bile puste godinama, pune samo teških stolova i stolica zastrtih čaršavima. U kade i lavaboe tekla je smeđa voda. Uglovi su bili zaprljani izmetom glodara.
Balzan je delovao neobično mirno s obzirom na njegovu zahtevnu prirodu. Primetio je da će renovirati zamak, ali da se zasad mora usredsrediti na konje koje je kupio, na njihove staje, i na krčenje okolne šume kako bi imao teren za trku i livade za polo.
Otkrila sam da se u izvesnom smislu promenio, mada nisam mogla tačno da odredim kako. Obnovio je prijateljstva iz prošlosti, priznao da je razlog zbog kojeg tako dugo nije došao u Viši bilo neplanirano putovanje u Pariz radi jednog „zakasnelog posla“. Nije objasnio kakav je to bio posao, a ja nisam pitala. Osetila sam da nema baš na umu ljubavnicu koja mnogo zapitkuje.
Šta god da je imao na umu, trebalo je da prođe vremena da bih to otkrila. Pustio me je da izaberem spavaću sobu za sebe, sa zasebnim kupatilom i salonom, gde mogu da čitam i pravim svoje šešire. Pravi luksuz, bez obzira na to što je voda neujednačeno tekla i prskala iz slavina, a cevi stenjale kao invalidi. Uživala sam u svom prostranom apartmanu, u osećanju da mogu da dolazim i odlazim kad god hoću, da donosim puna naručja knjiga iz dobro snabdevene biblioteke (koju je kupio zajedno sa zamkom) i provodim beskrajne sate opružena na tepihu, lutajući u mašti.
Balzan mi je dao novca da kupim nove šešire i ukrase. U nastupu kreativnosti, radila sam po celu noć, dok sve površine u salonu i susednoj sobi nisu bile prekrivene gotovim šeširima. Balzan je prošetao i sve ih osmotrio sa osmehom na licu; najveći deo dana je bio odsutan, zaokupljen svojim projektima.
Sastali bismo se uveče na večeri, koju nam je servirala nenametljiva posluga. Ja sam ćaskala o svojim najnovijim kreacijama i romanima koje sam pročitala ne zatvarajući ih, uživajući u sveže skuvanoj hrani. Posle Višija, zaista nikad više neću dozvoliti sebi da ponovo budem gladna.
„Ko bi pomislio da ćeš sve to uradiš?“, kazao je on pripaljujući cigaretu posle večere. „Mislio sam da spavaš do podneva i kupaš se do tri.“
„Pa i to“, priznala sam. „Ali nisam sasvim dokona.“ Istina je da sam osećala blagu nelagodnost što živim od njegovog bogatstva, celog života sam radila. Nisam mogla da se naviknem da po ceo dan sedim besposlena. Vreme mi je prolazilo uz knjige, jer čitanje nije pasivna zanimacija ako to radiš kako treba, i uz moje šešire; ali već za nekoliko nedelja počela sam da osećam nemir zbog besciljnog života. Dok sam razmišljala šta bih još mogla da radim da bih zaradila povlastice koje mi Balzan pruža, zahvatila me je blaga panika. Ono za čim sigurno žudi nisam još bila spremna da mu dam, pa mi je iznenada izletelo: „Mogao bi da me naučiš da jašem.“
On se lenjo nasmešio. „To bi bilo zabavno. Ne plašiš se konja?“
„Ne, naravno“, odvratila sam, mada nikad nisam nijednog uzjahala. „Pretpostavljam da nije teško.“
On se nasmejao gaseći cigaretu. „Onda ću, čim mi stignu konji, naučiti svoju malu Koko kako da sedi u sedlu. Mislim da bi to bilo dobro jer planiram da pozovem ovamo neke prijatelje, a većina njih voli da ide u lov.“
U glas mu se ušunjao neki čudan ton. Otišao je u biblioteku, a ja sam se vratila na sprat da radim na svojim šeširima. Međutim, nisam bila usredsređena na posao kao obično. Šetala sam tamo-amo po sobi, zurila kroz prozor u mrklu noć, u obrise drveća na nebu boje indiga.
Kad su se vrata iza mene otvorila, znala sam zašto je došao. Okrenula sam se i ugledala ga na pragu. Zakoračio je unutra i zatvorio vrata. Kad je podigao ruku da skine kragnu s košulje, podigla sam pogled ka njegovom licu.
„Hoćemo li?“, rekao je.
Stajala sam mirno, s cigaretom koja se dimila među prstima.
„Samo ako ti to želiš“, dodao je pa izvadio srebrnu tabakeru iz džepa pantalona i spustio je pored lampe na mom noćnom stočiću. „Ne želim da te primoravam.“
„Ne, naravno da želim“, odgovorila sam. Srce mi je lupalo kao ludo dok sam nespretno otkopčavala haljinu. Posmatrao me je s gotovo nehajnom ravnodušnošću kad sam se izvukla iz haljine, a onda i iz potkošulje. Stajala sam s rukama prekrštenim preko grudi, u donjem rublju nagužvanom oko bedara. Sad je preda mnom bio onaj trenutak kog sam se užasavala, a nisam imala pojma šta on očekuje. Kroz glavu su mi letele slike horistkinja iz Zlatne palate, kako ljuljaju kukovima i naginju se preko stolova da pokažu dekolte. Očekuje li od mene neku takvu bezobraznu predstavu?
On je pak razgrnuo pokrivač mog kreveta pa skinuo košulju i pantalone. Grudi su mu bile iznenađujuće mršave, kao dečačke, blede kože i uzane. Nije mi se svideo prizor njegovih neobično mesnatih grudi s bradavicama, pa sam spustila pogled ka njegovim bokovima – širim nego što sam mislila da su kod muškaraca – i debelim nogama obraslim gustim maljama. Ličio je na nekog nakaznog kentaura: žgoljav u gornjem, ali krupan u donjem delu tela. Kad sam ugledala mali, mlitavi penis kako mu visi iz crvekastosmeđeg gustiša među nogama, tamnijeg od njegove kose, osetila sam odvratnost. Mnogo bolje je izgledao u odeći.
Zavukao se u posteljinu i potapšao mesto pored sebe. Ušla sam u krevet misleći kako sigurno izgledam apsurdno u donjim gaćama nabranim oko bokova i sa obnaženim malim grudima. Smandrljala sam se pod pokrivač što sam brže mogla.
Pružio je ruku da me miluje, prelazio je šakama po mojim grudima, štipao mi bradavice, a ja sam zatvorila oči i pokušala da ne mislim, ali neprestano sam videla paučinu u jednom uglu tavanice, s paukom kog sam svakoga dana posmatrala kako hvata muve i strpljivo umotava njihova još trzava tela u svoju smrtonosnu čauru. Nazvala sam ga Margo. Sad je sedeo tamo, nepokretan, čekajući na gozbu, a ja sam se osećala kao njegova žrtva kad je Balzan počeo da me ljubi po vratu.
Nije bilo kao u romanima koje sam čitala. Nisam to ni očekivala; dosad sam već nagađala da književne ekstaze moraju biti malo prizemnije u stvarnosti, jer kako je moguće da jedan tako običan čin koji svi zovu la petite mort može biti vrhunac nečijeg iskustva? Pa ipak, očekivala sam da nešto osetim. Uznemirila me je činjenica da nisam. Kad je napredovao s mog vrata na grudi sisajući ih kao beba majčine bradavice, morala sam da obuzdam iznenadnu želju da se zakikoćem. Izgledalo mi je tako… kao neka farsa, tako nije ličilo na nas.
„Da li ti se sviđa?“, čula sam ga kako mrmlja s mojom bradavicom u ustima, a ja sam pretpostavila da bi trebalo da mi se sviđa, pa sam se oglasila lažnim stenjanjem. Izgleda da mu se to dopalo, jer se uzbudio grizući i ližući, sve dok nisam osetila tvrd penis uz butinu, pa sam pomerila noge da izbegnem dodir. Taj moj gest shvatio je kao dozvolu da se odmah popne na mene, uzdišući: „Ah, Koko, tako sam dugo čekao.“
Bolelo je! Dah mi se presekao jer je neočekivano zapeklo kao vatra kad se spustio na mene, prodirući, ispuštajući neke zvuke kroz stisnute zube. Mislila sam da se nikad neće završiti, a onda se završilo, iznenada. Uz krik, naglo se povukao i izlio mi na stomak vruću lepljivu tečnost.
Pogledala sam pod čaršave, u ljigavu tečnost. A onda sam ugledala mrlje krvi na posteljini i na unutrašnjoj strani mojih butina, pa podigla pogled ka njemu.
„Nisi mi rekla“, kazao je, ne optužujući ali s izvesnim iznenađenjem. „Da sam znao, ne bih bio tako uporan.“
Naterala sam sebe da slegnem ramenima. „Jednom se moralo desiti. Drago mi je što si to ti.“
Poljubio me je i odvojio se od mene, pa pružio ruku da uzme srebrnu tabakeru. Pripalio je dve cigarete i jednu dao meni. Ležali smo jedno pored drugog ne dodirujući se, pušeći, a onda je uzdahnuo. „Pa, bilo je divno. Laku noć, Koko. Hvala ti.“
Uspela sam da se slabašno nasmešim dok se oblačio i izlazio. Margo se iz svog ugla spustio na niti mreže da gricne svoje obmotane žrtve.
Nisam imala želju da ponavljam to što se dogodilo, ali ako je to cena, mogu da istrpim.

XII
Stigli su njegovi prijatelji i poremetili spokojnu monotoniju kuće. Balzan mi je ponovo došao u krevet samo dvaput. I dalje nisam ništa osećala, ali činilo se da on to ne primećuje. Uvek bi posle popušio cigaretu sa mnom, a onda me ostavljao samu. Cenila sam tu njegovu obzirnost jer mi je davala vremena da se okupam i sperem sa sebe miris njegove kolonjske vode, kao i prljavštinu sa stomaka. Posle kupke bih čitala ili ukrašavala šešir, izbegavajući misli o tome kako sigurno nešto nije u redu sa mnom kad ne nalazim nikakvog zadovoljstva u činu u kom on tako očigledno uživa. Ali nisam mogla a da se ne pitam da li je tako sa svakim parom, da li se svi upuštaju u isti ritual, s preciznošću bez strasti. Ma koliko bila neiskusna, sumnjala sam u to. Po svemu sudeći, ljudi poput Adrijen i Neksona ne bi prolazili kroz takva iskušenja da bi se venčali samo radi tako bedne nagrade.
Dolazak ljudi koje nisam poznavala još je više pojačao u meni osećaj da sam uhvaćena nespremna. Čuvši metež u prizemlju, razabrala sam ženski glas među ostalim glasovima i širom otvorila vrata ormara da izaberem neku od haljina koje mi je Balzan kupio – izveštačene odevne predmete pune traka i čipaka koje su me gušile. Podozrevala sam da će me ta žena, ko god da je, sasvim sigurno zaseniti, pošto me ove haljine samo pretvaraju u nešto što ja nisam. U nastupu odlučnosti, izvadila sam ansambl koji sam sama sašila.
Jednoga dana sam se dosađivala jer nisam imala šta da radim, pa sam se povela za iznenadnim hirom. Uzela sam jednu od Balzanovih starih večernjih košulja, potkratila je u struku i dodala okruglu kragnu. Ostavila sam kopčanje spreda, a umesto uobičajenih kopči prišila sam dugmiće presvučene tkaninom. Sad sam je uparila sa uskom suknjom boje kamilje dlake, koju sam kupila prilikom jednog odlaska u Kompjenj radi nabavke zalihe šešira, i pojasom sam skupila komotan bež džemper – takođe Balzanov, pošto se slučajno skupio prilikom pranja – i obula krem cipele s niskom potpeticom i kopčom.
Na brzinu sam se pogledala u ogledalu. Komplet je bez svake sumnje bio ekscentričan, s prenaglašenim muškim tonovima: izgledala sam kao devojčica što se igra prerušavajući se u očevu odeću, ali tu iluziju je dočaravala i linija riševa koja mi se dopadala jer se slagala uz moju koščatu građu. Sigurno ću ostaviti utisak, pomislila sam, i obazrivi smešak u ogledalu prerastao je u široki osmeh.
Bolje je i da te prekorevaju nego da te ignorišu.
Sišla sam stepenicama u dnevnu sobu, gde su se okupili Balzan i njegovo društvo. Bili su elegantni i lepo obučeni; nad njima je lebdeo oblak duvanskog dima dok su pijuckali viski iz kristalnih čaša i ćeretali. Kad sam se pojavila, okrenuli su se kao po komandi da me pogledaju, bez osude ili zamerki, shvatila sam sa olakšanjem, već više s ljubopitljivošću, kao da sam neki trofej koji Balzan ima da izloži. Prišao mi je dugačkim korakom i uzeo me za ruku.
„Koko, dozvoli mi da ti predstavim…“ Imena koja je izdeklamovao iščilela su mi iz glave čim ih je izgovorio; kasnije ću neke od njih dobro upoznati, ali tad sam bila previše smetena, smešila sam se i klimala glavom sve dok nismo stigli do bujne i lepo građene žene koja je sva bila u volanima i uvojcima i koja me je, svojim plavozelenim očima pod gustim trepavicama, osmotrila s neskrivenim zanimanjem.
„A ovo je Emilijen D’Alanson, čuvena glumica.“
Ona se nasmejala smehom iskričavim kao šampanjac. „Čuvena za tebe, dragi moj Etjene, ali ne i za ovo tajanstveno stvorenje. Ona ne zna za mene.“ Osmehnula mi se, otkrivajući sitne zube boje slonovače. „Enchanté, ma chère.xii Vidim da si baš onakva kao što Etjen tvrdi.“
Način na koji ga je pominjala odavao je intimnost. Kad sam shvatila da su zacelo više od prijatelja, Balzan se nasmejao i rekao: „Emilijen mi je bila ljubavnica. Onaj posao u Parizu koji sam pominjao: to je bila ona.“
Izjavio je to mirno, kao i kad mi se zahvalio pošto smo otišli u krevet. Emilijen ga je vragolasto lupila po ruci svojom zapanjujuće glatkom šakom. „Pravi si nevaljalac. Ostavio si me i nisi platio, pa nameravam da ti podnesem račun. Nema tog muškarca koji će napustiti Emilijen D’Alanson a da ne isprazni konto.“
Balzan se nasmejao i vratio gostima. Emilijen mi se ponovo osmehnula, ovoga puta toplije. Bila je izuzetna, s besprekornom belom kožom, ružičastih ali ne i rumenih obraza, sa crvenkastozlatnom kosom, visoko podignutom po najnovijoj modi, s kovrdžama oko ovalnog lica. Razbarušena haljina joj je bila od azurnoplave svile sa šinoaz uzorkom ždralova i vodopada u tkanju, koja bi izgledala grozno na bilo kojoj drugoj ženi. Dragulji oko njenog vrata i ručnih zglobova oduzimali su dah, ali bilo ih je previše, nikad još nisam videla da neko danju nosi toliko dragog kamenja. Sve na njoj bilo je prenaglašeno, teatralno, pa ipak je samo pojačavalo njenu privlačnost.
Shvatila sam da sam u prisustvu žene koja je više od glumice. Mora da je Emilijen D’Alanson jedna od grandes cocottes o kojima mi je pričala Adrijen.
„Kako ti je ovde u Roajalijeu?“ Uhvatila me je pod ruku i povela dalje od ostalih, ka dvokrilnim vratima što vode na verandu. „Čini mi se da je prilično zastrašujuće, zar ne? Kao da je Marija Antoaneta lično boravila ovde na putu ka giljotini.“
Morala sam da se nasmešim. Tako je delovala na ljude. Osećala sam da ništa što kaže ne može nikog uvrediti.
„Dvorcu stvarno treba renoviranje“, odvratila sam.
Nasmejala se kao da oduševljeno prede. „Zaista mu treba. Ali Etjen je toliko obuzet svojim konjima da će ignorisati kuću dok mu se ne sruši na glavu. Hvala bogu te ima tebe.“ Zastala je i odmerila me od glave do pete. „S obzirom na tvoj stil, mislim da bi mogla da se latiš renoviranja umesto njega. Imaš pristupa njegovom novcu, pretpostavljam?“
Gotovo da nisam znala šta da joj odgovorim. Konačno sam promrsila: „Valjda bih imala kad bih tražila.“
„Onda moraš tražiti.“ Nagla se ka meni. „Uzmi sve što možeš, draga. Mladost i ljubav s vremenom blede, ali novac nikad ne gubi svoj sjaj.“ Povela me je na verandu. „Ah, kakav veličanstven vazduh: tako svež i mirisan, a ne kao onaj grozni smrad Pariza! Da prošetamo malo?“ Samo što sam htela da kažem da se slažem, naglo je stala. „Oh, zaboravila sam unutra svoj chapeau. Budi srce pa mi ga donesi.“
Okrenula sam se i ušla u kuću da nađem njen šešir – bilo ga je teško prevideti, monstruozno prenakićenog nabranim trakama i perjem. Nikad ne bih bila tako uslužna ni prema kome, pa ipak sam joj ga rado donela i gledala je kako ga stavlja na glavu, pomažući joj s brojnim iglama potrebnim da bi se održao na svom mestu.
„Koliko truda“, kazala je. „Šta sve moramo da radimo mi žene da bismo izgledale najbolje što možemo. Zahvalna sam za ovaj vikend jer mogu da odložim oklop.“ Mahnula je ljupko šakom pokazujući na sebe. „Ali ne i šešir; dama mora da štiti svoj ten.“ Okrenula se i zagledala u vrt pa dodala: „Čujem da si vešta s iglom. Kad je dolazio u Pariz, Etjen mi je pričao da praviš prelepe šešire.“
Stajala sam mirno. Odmerila me je s veseljem u očima. „Pa, ma chère? Praviš li?“
„Pravim. To mi je… to mi je hobi.“
„Dakle, moramo da vidimo taj tvoj hobi. Uvek me zanimaju novi šeširi; moda u Parizu se menja tako brzo da si jednog dana odevena po poslednjoj modi, a već sutradan juriš kod krojačice da potrošiš kamaru para. To je cena slave: kad svi gledaju u tebe, ne smeš sebi da dopustiš grešku.“
Otkrila sam da mi se veoma dopada. Mora da je osetila moje divljenje jer me je ponovo uzela pod ruku. „Mnogo bih volela da budemo prijateljice. Balzan mi je drag, iako je odbacio moje usluge i lud je za tobom. Mislim da ga nikad nisam videla tako zaluđenog.“
Zar jeste?
Nasmešila sam joj se. „I ja bih to volela“, odgovorila sam i palo mi je na pamet da nikada ranije nisam imala prijateljicu, ako ne računam Adrijen, koja mi je sad delovala daleko. Otputovala je u Egipat sa svojim baronom, da se pripremi za život za koji sam zaključila da ga ne želim. O čemu bismo razgovarale kad bismo se ponovo videle? Ma koliko Balzan bio lud za mnom, nisam imala iluzija da je ijedno od nas dvoje zaljubljeno.
Emilijen me je povela niz stepenice verande. Nismo razgovarale, ali dok smo šetale baštenskim stazama zaraslim u zelenilo, osećala sam pritisak njene ruke na svom rukavu, tako lagano kao da me gotovo i ne dodiruje, i prvi put otkad sam znala za sebe, bila sam zadovoljna.

Dok su Etjen i ostali muškarci paradirali u jahaćim pantalonama oko nas, Emilijen i ja smo pile kafu na verandi, grickale čokoladu i razgovarale o njenom životu u Parizu, gde je glumila na sceni i imala stan s pogledom na Tiljerije. Govorila je kao da sam bila u Parizu i poznajem sva ta mesta koja pominje – operu, pozorišta, kafee, bistroe i radnje – a ja sam se pretvarala da je tako, stideći se da priznam da nisam videla skoro ništa od sveta.
Tog vikenda je namerno izbegavala da nosi raskošne haljine i šešire veličine poslužavnika, izležavala se u vezenim svilenim kućnim haljinama sa širokim rukavima i dijamantskim kopčama, kose puštene niz leđa. Imala je kosu kao Madona, tako dugu i gustu da se širila oko nje kao oblak. Međutim, koliko god da je bila ležerno odevena (ležerno za sebe, za mene je to i dalje izgledalo kao gala odeća), primetila sam da nikad ne skida korset.
Kad sam konačno skupila hrabrosti da je pitam da li boli biti ceo dan tako stegnuta u kitovu kost, odgovorila je: „To je mučenje koje moramo izdržati jer donosi nagradu. Nemoj nikom reći, ali više nisam mlada kao nekad, ma chère, ali moram da održim tu iluziju.“ Osmotrila me je zamišljeno. „Zar nikad ne nosiš korset?“
Naravno da sam nosila, mada što je manje moguće, i ne otkad sam ostavila pevanje u kafeima. Odmahnula sam glavom. „Ne volim ih“, odgovorila sam i ponovo mi se učinilo da ona vidi sve, sve do one devojčice koja nikad nigde nije bila i koja ne ume da se oblači.
Uzdahnula je. „Mladost je tako elastična. Gotovo si nevidljiva kad te gledam sa strane. Tako ravna i tanka – zavidim ti. Mada bi ti korset podigao grudi, a muškarci kao Balzan… pa, vole žene s oblinama.“
Je li mi to mana, nedostatak oblina?
A onda, neočekivano, upitala me je za šešire. Užasavala sam se tog trenutka, strepeći da će joj, tako prefinjenoj, moje kreacije biti slaba zamena. Ipak, povela sam je na sprat, u svoj salon, gde sam prethodno (držeći je podalje) provela sate raspoređujući šešire tako da se vide u najboljem svetlu. Steglo mi se u grudima kad je prišla šeširima poređanim na sto kraj prozora. Ništa nije rekla, prelazila je prstima iznad šešira ne dodirujući ih. Pojma nisam imala šta misli. Baš sam htela da izvalim kako pravim te šešire da bih se nečim zanimala i da ne očekujem da se ikome svide, kad me je pogledala preko ramena. „Smem li da probam neki?“
Zastala je kraj moje najukrašenije kreacije, okruglog šešira s posuvraćenim obodom, crnim svilenim kamelijama i crnim perjem prišivenim okolo. Taj mi je bio najmanje drag. Nisam ga još smatrala savršenim, ali kad ga je uzela i prišla ogledalu, iznenada sam shvatila da je za nju idealan. Emilijen nije bila poput mene, nije bila sitne građe. Premda ne debela, bila je visoka i punačka, a telo joj je imalo neprirodan oblik peščanog sata, istaknut korsetom, s bujnim grudima, tankim strukom i punim bokovima. Šešir je isticao njenu monumentalnu figuru i nije je poklopio. Stavila ga je i naherila glavu u stranu. Blago se namrštila.
Hitro sam joj prišla i ispravila šešir tako da joj je padao pravo na čelo, sa spreda podignutim obodom. „Tako treba da se nosi?“, upitala me je nesigurno.
Klimnula sam glavom, „Treba da ti uokviri lice.“
„Ali onda… onda frizura mora…“
„Mora da bude jednostavna. Ne može se namestiti kako treba ako je kosa podignuta previsoko.“
„I bez umetaka od konjske dlake u punđi?“ Pogledi su nam se susreli u ogledalu. „To bi bogme bilo revolucionarno. Svakog dana provodimo sate nameštajući frizuru. Kad bismo se odrekle tog truda, zamisli samo šta bismo sve mogle sa slobodnim vremenom?“
Nasmešila sam se. Šešir joj je stvarno pristajao, ali samo po mome mišljenju. Kad se okrenula da pogleda ostale, usudila sam se da dodam: „Šešir je aksesoar, trebalo bi da nam istakne lice i odeću. Mislim da hodati s poslužavnikom na glavi nije ni udobno ni privlačno.“
„Shvatam. A praviš ove šešire… kako?“
„Od osnovnih oblika. Ukrašavam ih sama, ali sami šeširi su gotovi.“
„Pa ipak nijedan nije tradicionalni šešir, iako ne stavljaš druge ukrase osim nekoliko pera, komadić tkanine u boji tu i tamo. A opet revolucionarno…“ Ponovo se okrenula ka ogledalu. Nakon nekoliko trenutaka, tiho je rekla: „Pa, ma chère, šeširi su ti izuzetni. Tako neobični, a opet prefinjeni, kao i ti. Jesi li razmislila o tome da ih prodaješ?“
Najpre sam pomislila da je slažem, ali umesto toga čula sam sebe kako odgovaram: „Pokušala sam kad sam bila u Mulenu. Jednom sam ukrasila šešir koji je neka žena u Višiju smatrala ljupkim, ali niko drugi nije izrazio interesovanje za njih. Sad to uglavnom radim za sebe… Pa… uživam u tome.“
„Očigledno. A te zanimljive kreacije koje nosiš, i njih sama šiješ? Zar ne? Baš izuzetno.“
Već drugi put je rekla „izuzetno“. Sva sam sijala u sebi.
„Znaš, u Parizu, u Ulici Lafajet, ima jedna odlična prodavnica tekstilne robe; oni prodaju osnovne oblike šešira u mnogo različitih vrsta. Mogu da ti donesem neke kad dođem sledeći put, ako hoćeš?“
Umalo je nisam poljubila. „Volela bih, mnogo bih volela. U Kompjenju nema baš velikog izbora.“
„Pa, Kompjenj se ne može porediti s Parizom. Kako bi ono rekao Balzan?“ Emilijen je zastala da razmisli. „To ti je kao da porediš magarca s čistokrvnim konjem.“ Skinula je šešir smejući se. Kad sam pružila ruku da ga uzmem, kazala je: „Koliko?“
Sledila sam se. Nisam imala pojma koliko koštaju dovršeni šeširi. „Neka bude poklon“, odgovorila sam.
Emilijen je zacoktala. „Moraš da kažeš cenu, ma chère. Žena ne treba ništa da daje besplatno.“
„Deset franaka“, lupila sam. To mi se činilo kao neumerena suma, ali ona je samo podigla obrve. „Samo toliko? Kupljeno. Nosiću ga kad sledeći put budem išla na čaj u Tiljerije. Ostale dame će pozeleneti od zavisti i zahtevaće da čuju gde sam nabavila tako divan chapeau.“
Kad sam se sva uzdrhtala okrenula ka stolu, pitajući se kako da joj zapakujem šešir, spustila mi je ruku na rame, a njen miris čistoće s nežnom notom ruže prožeo je celo moje biće.
Promrmljala je: „Verujem da ti je suđen veliki uspeh, Koko Šanel. I ja ću ti pomoći da ga postigneš.“

XIII
Nedostajala mi je Emilijen kad je otišla, s mojim šeširom na glavi, veselo mašući, uz obećanje da će se vratiti. Stajala sam kao napuštena na ulazu u zamak, s Balzanovim lovačkim psima koji su mi njuškali oko nogu, i gledala za njenom kočijom kako odlazi na železničku stanicu.
I ranije sam čula takva obećanja. Kad sam se okrenula da se vratim u kuću, Balzan mi je rekao: „Nema razloga da budeš tako sumorna. Emilijen šarmira svakoga, ali ona sama voli malo ljudi. Ako je kazala da će se vratiti da te vidi, vratiće se.“
Nije shvatao moju utučenost, moju uverenost, koja me je proganjala, da mi je suđeno da me svako ostavi. Nisam mogla da verujem da će se Emilijen vratiti, jer ako budem verovala u to, a ona se ne vrati, biću skrhana. Bacila sam se na posao, išla po kući namrgođena dok je njen miris čileo iz svega što je dotakla. Balzan je primetio moje neraspoloženje. Držao se podalje od mog kreveta, zauzet konjima, sve dok više nisam mogla da podnesem samu sebe pa sam se jednog jutra pojavila da ga nađem u stajama dok je razgovarao s konjušarima.
„Želim danas da učim da jašem“, izjavila sam.
Odmerio me je. „Tek tako?“
Odmah sam se nakostrešila, nervi su mi zaigrali zbog njegovog podrugljivog tona, samozadovoljstva kojim je, činilo mi se, neprekidno zračio, mada sam se ne tako davno upravo tome divila. „Da. Ima li nekih problema?“
„Moraćeš da učiš da jašeš sedeći sa strane u sedlu“, kazao je.
„Dobro.“ Odlučno sam zakoračila u staju dok je on davao uputstva konjušaru da pripremi kobilu. Penjanje na životinju ispostavilo se kao mnogo teže nego što sam mislila. Iako sam koristila blok za penjanje koji je Balzan postavio ispred mene, suknja mi nije bila dovoljno široka da podignem nogu tako visoko, pa sam morala da je podignem do butina. Kad sam se nesigurno namestila u sedlu i kad su mi pokazali kako da uvučem stopalo u uzengiju, održavajući ravnotežu drugom nogom, osećala sam se krajnje smešno.
„Drži uzde čvrsto, ali ne zateži da joj ne isečeš gubicu“, rekao mi je Balzan. „Prvo ćemo poći polako.“
Htela sam da mu kažem da ne treba da me mazi, ali kad je kobila pošla naglo napred za Balzanom, koji je jahao svog najboljeg uštrojenog konja, zaljuljala sam se kao džak brašna. Nikada u životu nisam se osećala tako nezgrapno i ugroženo. Činilo mi se da je tlo kilometrima ispod mene. I protiv svoje volje, previše sam zategla uzde, pa je kobila zanjištala i okrenula svoju veliku glavu da me ujede.
Jahali smo oko nedavno ograđene livade. Ništa više od kratkog izleta, ali kad smo se vratili u staje, bila sam oblivena znojem, nažuljane zadnjice i krajnje zgađena nad sobom.
„Eto. Nije bilo loše“, kazao je Balzan dok mi je pomagao da siđem, bez sumnje sa olakšanjem što sam ispoljila neku inicijativu umesto da provedem još jedan dan unutra dureći se i puneći sobu šeširima do plafona. „Sutra će biti bolje.“
Mrko sam ga pogledala i odmarširala nazad u zamak. Svakako će biti bolje. Ne prihvatam ništa manje. Ali ne ovako. Ako treba da jašem, onda ću koristiti obe noge, a ne da ponižena sedim na kobili kao figura na torti.
Preturajući po ormaru u njegovoj sobi – gde skoro nikad nisam ulazila – tražila sam među njegovom garderobom nešto pogodno što bih mogla da iskoristim kao jahaće odelo. Imao je više odeće od svih koje sam poznavala, na stotine žaketa i prsluka, pantalona i košulja, mada nije bio tašt. Njegovo neograničeno bogatstvo dozvoljavalo mu je da kupuje šta god hoće, a većinu odeće koju je kupio nikad nije nosio. Kad sam odabrala pomalo pohabane jahaće pantalone, vratila sam se u svoju sobu i prionula na posao. Radila sam do kraja dana i veći deo noći, a kad sam sledećeg jutra stigla u staje, pogledao me je i nasmejao se: „Koko, stvarno si preterala!“
Ignorisala sam njegovo veselje i pomoćnike razrogačenih očiju. U novim jahaćim pantalonama, prepravljenih za moju građu, i filcanom šeširu širokog oboda, s lakoćom sam se popela na kobilu. Sedeći tako što sam je opkoračila, prihvatila sam se uzdi i kazala Balzanu, koji se još osmehivao: „E sad će biti bolje.“
I bilo je. Narednih nekoliko nedelja sam svakodnevno učila da jašem, sve dok se prekrojene jahaće pantalone nisu istanjile na zadnjici, a ja bila kadra da galopiram a da mi se srce ne popne u grlo. Kad me je Balzan obavestio da planira još jedno okupljanje za predstojeći vikend, to mi je podstaklo samopouzdanje. Otišla sam u Kompjenj, gde je on imao otvoreni račun kod jednog krojača, da naručim za sebe dva jahaća odela, jedno od tvida, a drugo od platna.
Krojač je šmrknuo. „Mademoiselle, dame ne nose pantalone.“
„Nisu to pantalone“, kazala sam. „To su čakšire za jahanje. I ova dama će ih nositi.“ Zaključila sam rečenicu odlučnom tačkom u glasu. Do sada su već svi koji su bili u nekoj vezi s Balzanom saznali da on u kući drži maîtresse.xiii Čak je i Adrijen, koja je povremeno pisala da mi saopšti najnovije vesti o tome kako napreduje njena bitka da se uda za Nelsona, poslala pismo u kom je nagovestila kako su Luiz i neimenovani drugi iz naše porodice „uznemireni“ mojim ponašanjem, jer živim s muškarcem i radim… pa, upravo isto ono što radi i Adrijen, samo bez obećanja da će se oženiti mnome. Ignorisala sam njenu brigu. Moja je stvar šta radim. Uvek je tako i bilo, otkad sam bila dete. Porodica se neće pobrinuti za moju budućnost, ili bar ne za budućnost kakvu ja imam u vidu, ali Balzan bi mogao.
No bez obzira na sve, monotonija Roajalijea počela je da me iscrpljuje. Bilo je ironično što, nakon oskudice koju sam trpela, nisam mogla da uživam u raskoši za koju bi većina devojaka ubila da je ima. Sloboda koju sam zamišljala bila mi je van dohvata isto onako kao i onih užasnih dana kad sam pevala za večeru. I zaista, premda sam jela kao kraljica, spavala u paperjastoj udobnosti i radila šta mi se prohte, i dalje su me sputavale nevidljive spone. Zavisila sam od nekog drugog čak i za hranu na svom tanjiru i to mi je postalo neprijatno. Moje nezadovoljstvo se kao senka spuštalo na mene noću, dok sam stajala obavijena duvanskim dimom, s prepunom pepeljarom i radnim stolom krcatim trakama i tkaninama. Crni kvadrat prozora odražavao je isto takvo crnilo u mojoj duši.
Šta još želim? Koliko još mogu da tražim? Nisam imala odgovor na ta pitanja. Nije bilo izvesnosti koja bi mi obasjala dušu. Znala sam samo da ne mogu zauvek biti Balzanova ljubavnica. Nisam ga volela onako kako bi trebalo. S vremenom će se umoriti od mene. Shvatiće da prema njemu gajim samo prijateljstvo, pa će potražiti drugu. Iako ničim nije pokazivao da ga moje društvo zamara, ili da očekuje nešto više od onoga što mogu da mu pružim, ipak je muškarac i nije neprivlačan. Emilijen mu je bila ljubavnica, a ona je retka, mada ne i jedinstvena. Druge poput nje će skočiti čim im se ukaže prilika da me zamene, a istini na volju, iako sam se plašila da me ne otera da se sama izdržavam, ne bi mi nedostajalo njegovo povremeno vođenje ljubavi, kao ni osećanje krivice jer od njega kradem nešto samim tim što uzimam ponuđeno, a ne uzvraćam ni blizu istom merom.
Stoga mi je jahanje postalo opsesija. Ne iz strasti, jer sam više volela da obema nogama stojim na zemlji, već stoga što mi je obezbeđivalo ventil za nemir, kao još jedno postignuće koje će mi možda kasnije biti od neke koristi, mada sad nisam videla kakve.
Proći će još dve godine pre nego što dobijem odgovor. A kad je stigao, bio je iznenadniji i neočekivaniji od svega pre toga.

Emilijen je doputovala tog vikenda, zračeći toplinom i u pratnji čitave svite svojih prijateljica glumica-kurtizana, košnice neustrašivih lepotica – od kojih nijedna, na moje iznenađenje, nije došla da isproba kandže i otme Balzana iz mog mlakog zagrljaja.
Došle su da kupe moje šešire.
Kad su se okupile u mojoj radnoj sobi i dok su gukale nad mojom robom, Emilijen se nagla ka meni i promrmljala: „Jesi li sigurna da si dobro, draga?“
Odvratila sam pogled i promrsila: „Dobro sam“, pa nastavila da uslužujem njene prijateljice, koje su, kad su je videle s mojim šeširom u Tiljerijama, bukvalno „nasrnule“ na Emilijen, kako se izrazila, da im obezbedi pozivnicu za posetu ekscentričnoj modistkinji koju krije od njih. I da sam žena koja ih je ostavila bez daha i za čijim kreacijama sad samo još više čeznu.
„Zamislite“, izjavila je jedna, šepureći se s jednim od mojih šešira ukrašenim perjem na glavi, „zamislite šta će reći monsieur Vort kad čuje da ne nosimo njegove šešire. Mon Dieu, kakav skandal! O tome će se pričati u svim salonima Pariza.“
Skandal je, otkrila sam, mamac koji je sve udvarače držao u vlasti kurtizana, afrodizijak moćan kao ostrige, uveravala me je Emilijen, jer koji punokrvni muškarac ne žudi za zabranjenim, pored uzvišenog?
„Ne bih znala“, odgovorila sam. Povukle smo se na divan u mojoj sobi, koji je prekrila svojom vezenom maramom i obiljem jastučića. Njene prijateljice otišle su da s muškarcima prošetaju vrtom, a Emilijen je došla u moju sobu raspuštene kose, što je bio znak da to popodne imamo za sebe.
I sad me je odmerila mačjim očima. „Ne bi znala? Draga moja, izgledaš mi krajnje ojađeno. Jesi li srećna što sam dovela prijateljice da kupe tvoju robu?“ Mahnula je rukom u kimonu ka mom praznom radnom stolu, na kom je ostao samo jedan običan crni pljosnati šešir, jedan od meni najdražih. Na podu je bila gomila kutija iz radnje u Ulici Lafajet, sa osnovnim formama šešira koje mi je kupila. „Vidi. Počistile su ti zalihe. Sad kad imaš novu seriju, možeš da napraviš nove šešire, a ja ti mogu dovesti drugu hordu da ih pokupuje kad sledeći put dođem u posetu. I dok trepneš, tvoje će ime biti svima na usnama.“
„Da, naravno, srećna sam“, odgovorila sam s napetim smeškom. „Samo što…“ Nisam znala kako da zapodenem razgovor o onoj magli nezadovoljstva koja se spustila na mene, o onom osećaju da plutam u svetu u kom nemam sidra, svrhe, a ni bilo kakve šanse za istinsku sreću.
Odmah se nagla ka meni. „Oh, ne, ma chère. Nemoj mi reći da je to u pitanju.“
„Koje?“ Zurila sam u nju, zbunjena. „U pitanju – šta?“
Uzdahnula je. „Znala sam: ta čudna seta i nedostatak apetita, mršavost i bledilo. Dušo moja, ti si enceinte.“
Trebalo mi je malo da shvatim značenje. A kad sam shvatila, zaprepastila sam se. „Misliš da sam trudna? Oh, ne, Emilijen. Uveravam te da nisam.“
„Ne?“ Namrštila se. „To nije moguće?“
Zastala sam. „Da“, kazala sam najzad, jer nisam videla razloga da lažem. Znala je šta smo Balzan i ja jedno drugome. „Pretpostavljam da jeste. Ali nisam.“ Način na koji sam govorila mora da me je odavao više nego što sam nameravala, jer je postala duboko zamišljena, kakvu je nikad dotad nisam videla. A onda se ponovo nagla ka meni, a kimono joj se rastvorio i otkrio njeno oblo telo u krem svilenom negližeu, danas bez korseta. „Shvatam.“
„Zaista?“ Pošto ja nisam shvatala, bila sam znatiželjna da čujem šta misli.
„Jesi li možda razmišljala o tome da ga uputiš?“, upitala me je i dalje poverljivim tonom. „Muškarce možeš obučiti. Prilično su spremni da uče, zapravo, ako se potrudiš da im pokažeš. Uz strpljenje i upornost, otkrila sam da mogu da zadovolje naše potrebe sasvim lepo kad im se da šansa.“
Nije govorila o finansijskim potrebama; toliko sam shvatila. Ali bila sam veoma zbunjena neočekivanim preokretom u razgovoru da nisam kazala ni reč.
„Kod mene se vrlo dobro pokazao“, dodala je podigavši očupane obrve. „Možda ne najbolje od svih, ali sigurno ne ni najgore.“ Napravila je grimasu. „Ne zadržavam one koji odbiju da udovolje, kad ih već toliko čeka pred vratima.“
Konačno mi se vratio glas. „Misliš da treba da obučim Balzana? Kao psa?“
„Pa… da. Ne zadovoljava te. Moraš učiniti nešto da mu promeniš perspektivu. Nisu sve žene iste. On to možda ne zna, budući da je muškarac, ali mi znamo. Kako će saznati ako ga ne naučiš?“
Zasmejala sam se u neverici. „Da mu pokažem? Pa jedva poznajem i samu sebe!“, i čim sam to izgovorila, shvatila sam da sam nesvesno zakoračila u zamku.
Jezikom je ovlažila usne. „Nisi nikad…?“ Kad je moj odgovor izostao, mada sam ovoga puta savršeno dobro znala na šta aludira, dodala je: „Iskusila zadovoljstvo u krevetu?“
„Zadovoljna sam kad spavam“, odgovorila sam slabim glasom. Nisam htela da priznam za tajna istraživanja prstima i onaj brzi drhtaj, koji su bili sve moje zadovoljstvo u krevetu.
„Oh, draga, stvarno si nevina. Kako je to lepo. Veoma retko u našem soju. Misliš da je to što on radi, ili ne radi, sve što možeš očekivati?“
„Nisam toliko o tome razmišljala“, slagala sam. „Mada moram reći da je bilo…“
„Razočaravajuće?“ Pružila je ruku i pomilovala me po nadlaktici. Zadrhtala sam, mada mi njen dodir nije bio neprijatan. „Prvi put često jeste“, kazala je. „Ne smemo dozvoliti da nas takvo razočaranje obeshrabri. Najzad, mi nismo supruge, oni nam nisu muževi. Mi imamo izbora.“
Nežno milovanje njenih prstiju prodiralo mi je kroz rukav, pa pod kožu, sve do srži u kostima. Malo sam se lecnula, ne od odvratnosti, jer mi se dopadalo kako miriše, na čistoću i sapun, kao što smo mi mirisale u Obazinu, a ne sva prožeta cvetnim mirisima, kao što je karakteristično za žene iz polusveta. I koža joj je bila besprekorno čista, kao svež sneg, a grudi pod čipkom negližea bile su primamljive, videle su im se ružičaste bradavice. Ipak, bojala sam se. To je ta moć koju je pomenula: ono zabranjeno za čim žude ljubavnici. To je bio razlog zahvaljujući kom je postala najuspešnija kurtizana u Parizu. Emilijen D’Alanson je bila inkarnacija zavodljivosti, a sad je tu silu usmerila na mene. Nisam bila sigurna kako da reagujem.
Ona je to, naravno, znala. „Hoćeš li da ti pokažem, ma chère?“, upitala me je, ali to nije bilo pitanje. Bila je to potvrda koja ne zahteva odobrenje i kad se nagla i spustila usne na moje, ostala sam da sedim mirno, čekajući da vidim šta ću osetiti.
Njen poljubac je bio kao krem šantili – topao i vlažan, pomalo penušav i sladak kao šećer. Dok je rukama prelazila po meni, otkopčavala dugmad, skidala mi odeću kao da je od vazduha, nisam bila nimalo zgađena. Nisam baš bila ni savladana željom, samo dovoljno impresionirana njenom rešenošću da ne izigravam uvređenu čednost. Čudno, ali nije me grizla savest što smo žene. Već sam videla kako devojke u Obazinu povremeno ulaze jedna drugoj u krevet i zamišljala sam da i redovnice rade to isto. Nisam im to zamerala. Verovala sam da je ono što ljudi rade njihova stvar i ko sam ja da ih osuđujem, pod uslovom da niko mene ne primorava na isto?
Nisam bila primorana. Kad me je blago gurnula da legnem na njen šal, kako bi me nadražila pokretnim jezikom i prstima, upalila je u meni vatru koja me je najpre iznenadila, a onda sam, teško dišući, uplela prste u njenu kosu i predala se čulima. Moje telo je postalo moje, nije više služilo merenju tkanina niti da se podvrgne Balzanu, već je postalo instrument zapanjujuće radosti i na kraju, kad su njena usta pronašla moju pukotinu, neizmernog zadovoljenja.
Kad je podigla rumeno lice između mojih nogu, kosa joj je bila razbarušena, a usne sjajne, a ja sam jedva imala toliko daha da prošapćem: „Ja… nisam bila u pravu.“
„Zaista nisi“, promrmljala je. „Vidiš? Izbori su, draga moja, žensko oružje.“

XIV
Emilijen i ja smo postale ljubavnice, mada to nije bila reč koju sam tada koristila. Za mene je taj termin i dalje nosio značenje iz bezbrojnih romana koje sam pročitala, a koje je podrazumevalo žudnju za zanosom sjedinjenja. Dolazila je u posetu i vraćala se u Pariz, nije je bilo mesecima, a onda bi došla na vikend s novim stadom prijateljica željnih da probaju moje šešire dok ona provodi popodne u tajnim zadovoljstvima sa mnom. Reči ljubavi nikad joj nisu prešle preko usana, kao ni meni, i ma koliko uživala u njenom dodiru, smehu i humoru, nisam bila zaljubljena u nju.
Toliko sam znala. Činilo se da je ljubav emocija koju nisam u stanju da osetim.
Kao što se često dešava kad nastupi bliskost, počela je da me uznemirava. Jednoga dana, posle naslade i zajedničkog kupanja, sele smo da ćaskamo i ona je primetila kako bih bila fantastična debitantkinja u Parizu, kad bih imala sklonosti ka tome.
„Imaš takav neobičan, dečački šarm“, kazala je. „Muškarci bi u tebi videli poludečka- poludevojku, i želeli bi sve da ti kupe. Mogla bi sve da nas osiromašiš, a sama da nagomilaš pravo bogatstvo.“ Osmehnula se lenjo, klonulo od seksa i kupke s mirisom oleandra. „Jesi li razmišljala o tome? I sama kažeš da nisi srećna ovde, a Balzan… pa, znaš i sama da ima i drugih zanimacija.“ Trgla sam se i povukla noge od njenih, da se ne dodirujemo. Ležale smo licem okrenute jedna drugoj i njena blizina mi je odjednom postala neprijatna. Znala sam šta misli. Balzan je ponekad odlazio u Lion ili u Pariz da vidi porodicu, ostajao je tamo nedeljama i nijednom nije pozvao i mene da pođem s njim. Njegovo odsustvo mi je prijalo jer sam imala slobodnog vremena da radim, jašem i čitam, da se izležavam u svakoj sobi zamka bez brige što za sobom ostavljam pepeo od cigarete i nered. Kad se vrati, uvek je bio srećan što me vidi, čak uzbuđen. Ali nikad od njega nisam očekivala da mi bude veran, uzevši u obzir šta sam ja osećala prema njemu.
Pa ipak, obeshrabrilo me je kad sam čula da neko to glasno izgovara. Uzela sam tabakeru, pripalila cigaretu i izbacila dim s preteranim samopouzdanjem. „Znam, naravno, da ima i druge žene, ali nikad nisam rekla da sam nesrećna.“
„Nisi. Ali ja vidim da jesi. Zašto ne dođeš u Pariz? Uvešću te u društvo, bićeš moja prva učenica.“ Uštinula se za kožu vrata. „Doći će vreme kad ću morati da se povinujem neminovnom i pustim da druga zauzme moje mesto. Onda, zašto da to ne bude neko kog ja odaberem?“
Videla sam da je iskrena. Iskrenost je bila vrlina koju je cenila, iako je nije često ispoljavala prema muškarcima koje je zavodila svojim šarmom. Pariz je oduvek bio moj san. Trebalo bi da razmislim o tome. Najzad, u pravu je, ma koliko se ja opirala tome. Nemir koji je nekad bio samo povremeni uljez, sad je bio moj stalni pratilac, tako da je ponekad čak i uobičajeno nepristupačni Balzan mrmljao kako treba više da izlazim i prekinem da petljam s „onim prokletim šeširima“.
Pa ipak, već dok sam o tome razmišljala, znala sam da nikad ne bih mogla biti poput Emilijen, iako je kazala: „A ni ti, draga moja, ne postaješ mlađa. Koliko ti je sad godina? Dvadeset sedam?“
„Dvadeset i pet“, odgovorila sam.
„Da, da.“ Mahnula je rukom kao da par godina nije bitno. „Ipak su to godine u kojima su žene ili udate, ili su ljubavnice nekog ko će ih ubrzo odbaciti, ili su se pomirile sa sudbinom usedelice. Valjda zaslužuješ više od takve sudbine?“
Klimnula sam glavom. „Zaslužujem. Ali ne ono što mi ti nudiš.“ Kad sam videla da joj je lice poprimilo hladan izraz, blago sam dodala: „To nema nikakve veze sa neodobravanjem. Samo nije za mene. Ne želim da budem kurtizana.“
Razmišljala je o tome ćuteći. „Eh, bon. A šta onda želiš da budeš? Samo mi nemoj reći kako želiš da zauvek ostaneš ovde i budeš Balzanova specijalna prijateljica, jer ti neću poverovati.“
Slegla sam ramenima i povukla dim iz cigarete. „E to je problem, zar ne? Ne znam. Mislim da bih volela da sama zarađujem za sebe. Nikad se nisam plašila teškog posla.“
„A šta misliš šta je ovo što ja radim? Ako ovo nije posao, ne znam šta je.“ Zastala je zamišljeno me posmatrajući. „Shvatam. Misliš na pravi rad. Šta? Da držiš radnju možda?“
Taj predlog je došao niotkuda, mislila je više da mi se podsmehne nego da bude od pomoći, ali to mi se iznenada učinilo kao najbolja ideja koju sam do sada čula.
„Što da ne? Tvoje prijateljice obožavaju moje šešire. Kažeš da svako ko ih vidi pita gde ste ih kupile. Sačuvala sam sve što sam zaradila, do poslednjeg franka. Zašto ne bih otvorila svoju radnju?“
Emilijen se napućila. „Za otvaranje radnje treba mnogo više od nekoliko franaka.“
„Mogla bih da tražim od Balzana“, odvratila sam, mada sam izgubila hrabrost čim sam zamislila njegovu reakciju. „On bi mogao da mi pomogne, zar ne?“
„Nije pitanje da li bi mogao, već da li bi hteo. Mislim da bi mu ta zamisao bila neobična, najblaže rečeno.“ Ustala je. „Moram da se obučem. Uskoro će se vratiti iz lova i trebalo bi da budemo u prizemlju i pijemo kafu kao prave dame, n’est-ce pas?“
Ostavila me je da sedim sama s cigaretom među prstima. To je bio jedini razgovor o mojoj situaciji i moram joj odati priznanje što više nijednom nije pomenula da je nasledim kao kurtizana. Pa ipak, ideja koju je tako nemarno odbacila počela je da klija u meni.
Moja sopstvena radnja. Zašto da ne?

Čim se ukazala prilika, predstavila sam zamisao Balzanu. Nameravala sam da obazrivo zapodenem razgovor o tome tokom jednog od naših kratkih ljubavničkih susreta. Umesto toga, izletelo mi je bez upozorenja za večerom, dok je batler čistio mrve sa stolnjaka. „Želim da otvorim prodavnicu šešira.“
Odmerio me je podrugljivim pogledom. „Prodavnicu?“, ponovio je.
„Da“, odvratila sam, pa je iz mene poteklo uvežbavano objašnjenje kako Emilijen i njene prijateljice vole moje šešire i kako sam uštedela zaradu, ali nemirna sam i potrebno mi je da radim nešto. A onda, radnja bi bila savršena i zato što bih mogla da prodajem svoje šešire na mestu gde svi mogu da ih vide, a to bi mi omogućilo da…
Osorno me je presekao. „Samo zato što Emilijen i njene prijateljice uživaju u tvom čudnom hobiju ne znači da treba da otvoriš radnju.“ Izgovarao je reč „radnja“ kao da mu stvara gadan ukus u ustima i prvi put sam shvatila kakav je bogati buržuj u duši, rođen imućan, podignut u novcu, s beskrajnim izvorima o kojima ne mora da razmišlja.
„Misliš da je to što radim hobi?“, odvratila sam kroz zube. Ništa nije moglo da pobudi gnev u meni kao nagoveštaj da nisam u stanju da sama donosim svoje odluke.
„Pa zar nije?“ Kucnuo je cigaretom o sto i sačekao da mu batler prinese upaljač. „Šeširi su ti divni i postigla si izvestan uspeh kod žena iz Emilijeninog kruga, ali odakle ti pomisao da bih podržao takva déclasséxiv nastojanja? Žene ne rade osim ako ne moraju, a većina ih ne uspe u poslu osim ako ga ne obavljaju kao Emilijen – na leđima.“
Skočila sam na noge, gotovo prevrnuvši stolicu.
Izduvao je kolut dima. „Prestani da me tako gledaš. Zar ti nisam dovoljno pružio? Ako hoćeš više, treba samo da zatražiš. Nikad ti ništa nisam uskratio.“
„Ne želim tvoj novac“, prosiktala sam.
„O? Mora da sam nešto pogrešno razumeo. Mislio sam da je upravo to ono što želiš.“
Naglo sam se okrenula i izjurila iz sobe, ignorišući njegov smeh i pozive da se vratim, da prestanem da se ponašam kao dete. Nije mislio ništa loše, jednostavno je takav. Nije mogao da shvati da bilo koja žena može želeti više od onoga što mi je dao, jer većina žena ne bi.
Ali ja nisam bila poput većine žena. A bes koji me je nagnao da odjurim gore u svoju sobu, gde sam se zaključala i odbila da ga vidim te noći, počeo je da se stvrdnjava u meni, potamneo je moje divljenje prema njemu kao kad pocrni srebro.
Nisam želela da ga mrzim. Previše mi je bio drag za tako nešto.
Nekako, na neki način, morala sam da nađem načina da pobegnem.

Da bi me oraspoložio, Balzan me je ubedio da mu se pridružim na jednom od njegovih putovanja po hipodromima daleko od Roajalijea. Htela sam da odbijem, da istaknem činjenicu da imam sopstvenu pamet i da ću raditi kako mi se prohte, ali želja da odem iz zamka bila je suviše jaka. Više nijednog sekunda nisam mogla da podnesem izdvojenost; poslednje što sam želela bilo je da postanem uvređena harpija.
I tako smo otišli u Lonšan, da paradiramo sa pariskom elitom dok njihovi preskupi trkački konji tutnje stazom, gde je želeo da bude viđen svako ko nešto znači. Što se mode tiče, nije se mnogo promenila. Bila je to 1908, prošla je već skoro decenija novog veka koji su novine veličale kao zenit revolucionarnog doba. Ali žene su se i dalje šepurile u dezeniranim haljinama koje su im stezale rebra i u kojima je sedenje bilo pravo mučenje, s kitnjastim veknama ukrašenim svilenim glavicama kupusa na glavi.
Na moje iznenađenje, videla sam se s Adrijen, koja je bila u Lonšanu zbog trka, sa svojom novom čuvarkom madam Mozel, onom provodadžikom koja je uredila hitno putovanje u Egipat. Isprva nisam prepoznala svoju najmlađu tetku među svetom uz belu ogradu staze, s madam pored nje – tananu priliku u bež i belom, uvezanu i stegnutu korsetom do krajnjih granica. Ali ona je zastala i zagledala se u mene – stajala sam sama, s mekom fedorom, u jednostavnoj bluzi s kratkom svilenom kravatom ispod kragne (jedna od Balzanovih, koju sam skratila i prepravila), u crnom žaketu stegnutom pojasom, suknji do članaka od kamelhara, i u čizmicama s niskom petom. Adrijen je sinula u licu.
„Gabrijel!“, uzviknula je, na šta sam se ja osvrnula oko sebe, načas zbunjena, sve dok nisam shvatila da se meni obraća. Nisam čula svoje kršteno ime otkad sam otišla iz Mulena i, dok me je madam Mozel pozdravila hladnim izrazom, tetka me je privila u zagrljaj.
„Vidi ti nju“, kazala je bez daha, „elegantna kao i uvek. O, kako si mi nedostajala! Nikad ne pišeš. To boli. Zar ja tebi nisam nedostajala?“
Sad kad je bila preda mnom, shvatila sam da jeste, nedostajala mi je. Njena blagost i ljupka vedrina – nije se promenila iako ju je ljubav s Morisom uzdigla na društvenoj lestvici, sudeći po skupocenoj haljini i blistavom dragulju na grivni oko ručnog zgloba.
„Jesi li udata?“, upitala sam je misleći da jeste a da me nije pozvala na venčanje.
Madam Mozel je frknula, a Adrijen me uzela pod ruku i povela u besciljnu šetnju. „Nisam još“, odgovorila je. „A kako si ti? Sve mi ispričaj. Mora da si veoma zaljubljena u Balzana kad živiš s njim u njegovom zamku i došla si s njim ovamo – zavidim ti. Moris i ja sve moramo da radimo u tajnosti; sve je skriveno kako bismo pokazali njegovoj porodici da nas veže istinska ljubav. Ne živim s njim i viđam ga samo u prisustvu madam Mozel. Nikad nemamo ni trenutak nasamo jer nijedna dama ne bi dozvolila sebi takvu slobodu s muškarcem.“
Ćutala sam. Ako je tako, onda ja nisam dama. Ali uskoro je postalo očigledno da je moj život ne interesuje. Što se nje tiče, skrasila sam se s Balzanom. Zašto ispitivati više? Bila je toliko obuzeta svojom borbom za ugled da sam je pustila da mi šapatom izlaže svoje tajne, želje i snove, i sve ono što ljubav treba da bude. Saznala sam da, uprkos njenoj uglađenoj spoljašnjosti i rešenosti da se uda za svog barona, njegova porodica i dalje to odbija tvrdeći da ona nije pogodna prilika, što nju duboko vređa iako joj se Moris i dalje kune na odanost. Razmišljala sam o njenoj tvrdnji da se nikad ne viđaju nasamo; činilo mi se kako je malo verovatno da bi on ostao tako pun žara bez sloboda za koje je tvrdila da mu ih uskraćuje. A onda opet, kako bih ja znala šta ljubavnici čine ili ne čine jedno za drugo? Možda je upravo iščekivanje ono što ga je držalo. Prošle su već godine, a oni su i dalje zajedno. U grozničavoj borbi da zadobije titulu baronice, Adrijen je bila prilično prilagodljiva.
Konačno, pošto mi je ispričala sve što ju je pritiskalo, došla je do daha i usledila je tišina i, dok nas je madam Mozel posmatrala, čula sam sebe kako govorim: „Ja ću otvoriti radnju.“ Samo mi je sletelo sa usana. Nisam planirala to da kažem, ali na to su me podstakle usne madam Mozel stisnute s neodobravanjem. „Balzan je obećao da će mi pomoći. Tražim odgovarajući lokal, zato putujemo.“
„Radnju?“ Adrijen se zbunila. „Za šta, zaboga?“ A onda, videvši moj izraz lica, žurno je dodala: „O, da, tvoji šeširi. Još ih praviš?“, kao da se nelagodno iznenadila zbog tog ostatka naše prostačke prošlosti koju sam do sada svakako morala odbaciti.
„Pravim. Štaviše, poprilično sam ih prodala u Parizu i sad želim da započnem samostalan posao.“ Zastala sam, procenjujući tišinu koja je zavladala. „Teško da ću se uskoro udati, ako se ikada udam“, nastavila sam okrećući zamišljeni nož u utrobi madam Mozel. „Moram da radim. Stalo mi je i uzbuđena sam zbog toga.“
„O, pa to je… divno“, kazala je Adrijen, pošto je davno usađeno divljenje prevladalo početnu smetenost. „Oduvek si bila tako hrabra, Gabrijel. Mislim da je to sjajna ideja, zar ne, madam?“ Okrznula je pogledom svoju pratilju. „Divna mala radnja: baš ljupko.“
„Da“, odgovorila je madam suvo. „Ljupko. Jeste li se već odlučili za neki grad? Pretpostavljam da je Pariz užasno skup za takav poduhvat.“
„Novac ne predstavlja problem“, odvratila sam, „ali ne, još nisam našla savršenu lokaciju. Razmatramo razna mesta.“ Uživala sam gledajući kako lice lakoverne madam Mozel poprima izraz zavisti jer, na kraju krajeva, novac je jedino božanstvo kome se ona klanja, a vrlo dobro je znala da Balzan ima mnogo novca.
„Pa, moraš mi javiti kad otvoriš radnju“, kazala je Adrijen. „Moram doći da je vidim, a možda i da ti pomognem kao što smo uvek sanjale.“ Ignorisala je zapanjeni uzdah madam Mozel. „Sva je prilika da se ni ja neću uskoro udati“, dodala je uz pomalo histeričan smeh. „I stoga bih mogla nečim da se zanimam do tada, ako me još hoćeš.“
Klimnula sam glavom. „Naravno. Sigurna sam da će mi jednom trebati pomoć.“ Uživala sam pri pomisli na to, ali potrajalo je samo trenutak. Nije me bilo briga. Htela sam da madam proguta sopstveni jezik i da Adrijen po povratku u Mulen priča o tome kako mi dobro ide. Da Luiz i drugi neko vreme imaju šta da prežvakavaju.
„Evo, možeš mi pisati na adresu madam.“ Adrijen je iz goblenske torbice koju je nosila madam izvadila sveščicu s pripojenim srebrnim perom i nažvrljala adresu. Zatim je otcepila papir i dala mi ga. „Stanujem kod nje, mada i dalje nedeljom posećujem Luiz. O, Gabrijel“ – zagrlila me je – „tako mi je drago što smo se videle. Molim te, obećaj da ćeš mi pisati. Oduvek sam govorila da možeš postići sve što naumiš.“
Njeno oduševljenje bilo je iskreno; Adrijen je želela da svi budu zadovoljni, čak i ako ona nije, i dok smo se opraštale, odlučila sam da ću, kad za to dođe vreme, poslati po nju. Imala sam osećaj da moj san o otvaranju radnje ima više šanse za ostvarenje od njene udaje za barona.
Kad sam se okrenula ka tribinama da nađem Balzana, koji je ostao da navija i glasno podstiče svog džokeja, osećala sam se nekako lakše. Ma koliko toga želela da promenim, ne bih menjala svoj život za Adrijenin. Ja bar još imam ambicija.
Balzan je bio kod šanka, pio je s prijateljima i gestikulirao sa strašću koja je bila rezervisana samo za njegove konje. Prepoznala sam dva gospodina s kojima je bio u društvu: grofa Leona de Laborda i Migela Juribea, bogate prijatelje koji su nas redovno posećivali u Roajalijeu. Dok sam im prilazila, okrenuli su se da me pozdrave; postala sam počasni član njihovog kluba, postala sam im draga zbog svoje sposobnosti da jašem kao muškarac i idem u lov s njima, kao i zbog moje slobode u odevanju. Zvali su me „la petite Coco“xv i sad sam se pozdravljala s njima smejući se, a Balzan me je pozvao rukom da priđem i rekao mi potišteno: „Stigli smo četvrti. Onaj džokej je terao Trojku da trči prebrzo na startu, pa je izgubila polet u finišu, glupi patuljak.“ Tad sam u njihovom društvu primetila zgodnog muškarca kog nikad ranije nisam videla.
Bio je gotovo crnomanjast, guste crne kose zalizane pomadom, mada mu je nekoliko pramenova u neredu padalo preko čela. Imao je sivozelene oči, duboko usađene i iskrene – oči koje su mi privukle pažnju još dok sam odmeravala njegovo besprekorno odelo od tvida boje duvana, koje je izgledalo meko na dodir. Njegova vitka figura ispunila je odelo skupocenog kroja. Pružio mi je četvrtastu šaku. Prihvatila sam je i rukovali smo se, a ja sam pomislila kako me je pozdravio kao muškarca i osetila nagoveštaj žuljeva na njegovom dlanu. U poređenju s Balzanovom negovanom i manikiranom rukom, ova šaka je imala stisak radnika, samo što nijedan radnik nije mogao sebi da priušti takvo odelo.
„Zar se vi ne poznajete?“, rekao je Balzan, a kad je ovaj odvratio dubokim glasom: „Ne bih rekao“, Balzan se namrštio. „Ali mogao sam se zakleti… pa valjda si bio u Roajalijeu otkad je stigla Koko, zar ne? Nisi? Oh, dobro onda. Arture Kejple, ovo je Gabrijel Šanel. Gabrijel, ovo je monsieur Artur Kejpl, moj prijatelj Englez s ekscentričnim ukusom kad je prevoz u pitanju.“
„Za prijatelje Koko“, kazala sam sa usiljenim osmehom jer je i dalje držao moju ruku.
„A ja sam za prijatelje Boj“, odvratio je on, a gornja usna mu se pod brkovima malo izvila. „Počašćen sam što smo se upoznali, Koko Šanel.“ Savršeno je govorio francuski, bez traga stranog akcenta.
Uhvatila sam sebe kako se pitam šta je Balzan pričao Kejplu o meni. Naša situacija je bila irrégulièrexvi i Balzan se nije trudio da me uvede u društvo, izuzev okupljanja gostiju u zamku. Pa ipak, mora da su mu postavljali pitanja o devojci sa kojom živi. Da li se hvalisao prijateljima kako je spasao beskućnicu sa ulice i uzeo je za ljubavnicu?
Kejplove lepe crte bile su nedokučive, a pogled kao da je prolazio kroz mene. Ili ne kroz mene, pomislila sam uz trzaj, već u mene. Gledao me je kao nekoga kog stvarno vidi, izdvojenu od uloge koju imam u Balzanovom životu ili šta god da mu je već rekao.
To me je uznemirilo. Mogla sam pomisliti da me procenjuje, da u meni vidi raspusnu ženu, ali nisam znala da li je stvarno tako.
Povukla sam ruku. Dlan mu je bio suv. Nije ostavio ni kap znoja na mojim prstima mada je napolju bilo sparno. Taj čovek je bio hladan kao čaša leda.
„Pokaži joj svoj auto“, podstakao ga je Balzan. „Kao što možeš videti po njenoj odeći, uživa u kršenju tradicije, a ona tvoja krntija ne može biti netradicionalnija. Pođite, mi imamo da gledamo drugu trku. Koko zapravo ne mari za trke, za ne, chérie?“
Toliko sam bila očarana Kejplom da me čak ni Balzanovo tepanje nije trglo. Nikada nije ispoljavao naklonost u javnosti, pa ipak sam gotovo očekivala da me posednički pljesne po zadnjici kad sam krenula za plećatim Kejplom iza tribina. Prošli smo pored stolova pod suncobranima, za kojima su sedele dame s decom, hladile se lepezama i pijuckale limunadu, ka prostoru gde su čekali konji i kočije.
„Jeste li ikada videli auto?“, upitao me je zastavši kako bih ga stigla. Na suncu, oči su mu imale tačkice boje ćilibara na zelenoj podlozi, a videla sam i da nije prirodno tamnoput, već da prezire šešire i stoga ima bronzani ten – pa sam se zbog toga ponovo zapitala o njegovom poreklu. Ako ima jedno od onih novih motornih vozila koja tek što su postala dostupna na tržištu, mora da je imućan. Pa ipak, zračio je nečim što me je podsećalo na seljake kakve sam znala iz detinjstva, radnike koji su više voleli samoću jer razotkrivanje uvek ima svoju cenu.
„Samo u novinama“, odgovorila sam. „Ali znatiželjna sam.“
„Zaista?“ Izraz lica postao mu je blaži, pa se više nije tako zvanično držao i nesumnjivo je postao privlačan. „To je osobina koja se ne sreće često.“ Nije dodao „kod žena“, ali te reči su ostale da neizgovorene lebde između nas dok me je vodio ka jarkocrvenom kupeu s metaliziranim branicima, tako uglačanim da se na njima video moj iskrivljeni odraz. Kola su bila bez krova i nezgrapna, s velikim točkovima. Kao vodena buba na štulama.
Kejpl je prešao rukom preko haube. „Pregreva se; hladnjak je problem kod ovog modela, ali onaj Amerikanac, Henri Ford, izumeo je bolji. Ovo je budućnost, mademoiselle. Najviše za pet godina konjska vuča će otići u prošlost, čak će i železnica izgubiti prihode i putnike.“
Bila sam fascinirana, obilazila sam oko vozila kao da bi svakog trenutka moglo da zaurla. „Može li da ide brzo?“, upitala sam podigavši pogled ka njemu.
„Hoćete da vidite?“, odvratio je, i u glasu sam mu čula jedva primetan trag Emilijeninog tona – poziv koji bi trebalo da odbijem. Flertovao je i to je bilo drsko. Samo zato što sam neudata žena koja spava s Balzanom, ne podrazumeva se da sam dostupna svakom gentilhommexvii u luksuznom odelu i sa skupom igračkom. Pošto je okrenuo kurblu spreda, motor je zabrektao pa glasno zabrujao, i vibriranje je prošlo kroz mene. Zauzeo je mesto za visokim volanom, pritisnuo nogom pedalu i kola su naglo krenula napred, ne tako brzo kao konj u punom galopu, ali svejedno sa zapanjujućom snagom.
Brzina kojom me je vozio putem oko trkališta, izbegavajući konjska kola i kočije, vrludajući između zaprepašćenih prolaznika, bila je opojna. Tako sam zamišljala seks iako nikad nije bio takav – bez daha i uzbudljiv, da poželiš da krikneš iz čiste radosti, da raširiš ruke i pustiš da ti vetar pocepa rukave.
A onda su se kola zakašljala, cimnula, usporila i zaustavila. Ispod haube je kuljao dim. „Vidite?“, rekao je pa iskočio preko vrata da otvori poklopac motora, a onda je stao da maše rukama. „Pregreva se. Treba nekoliko minuta da se ohladi.“
Izvadila sam svoju fedoru iz male kasete iza sedišta (genijalno, pomislila sam kad sam pozadi otkrila još jedno sedište sklopljeno nalik sofi) i pružila mu ga. „Probajte s ovim“, predložila sam, a njegovim licem se raširio prvi osmeh koji mi je podario, otkrivajući zube, jake i četvrtaste kao i njegove šake.
Kolima je trebalo više od pet minuta da se ohlade. Pod vozačkim sedištem je imao bocu vode koju je morao da sipa u motor. Kad se dim razišao, pripalio je cigaretu, pa pružio zlatnu tabakeru i meni. Nije me pitao da li pušim, mada dame to nisu radile javno. Zagladila sam rukama kosu koja se izvukla iz punđe i prihvatila, pa smo se naslonili na kola, ne dodirujući se, i pušili posmatrajući predeo. Iza nas se čula slaba vika s hipodroma, koja je nagoveštavala da su Balzan i njegovi prijatelji pobedili ili izgubili. Kejpl je zgazio opušak i kazao: „Da vidimo hoće li upaliti.“
U trenutku sam oklevala. Nisam želela da vidim Balzana. Ta spoznaja me je prikovala na mestu. Osetivši da mi vrućina obliva obraze, klimnula sam i vratila se u kola. On je okrenuo kurblu i motor je oživeo, pa smo se, ovoga puta sporije, vratili na trkalište.
Balzan i njegovi prijatelji su bili u gomili sveta, trke su za taj dan bile završene. Mahnuo nam je, pa smo se dovezli k njima i Kejpl mi je otvorio vrata. Prošla sam pored njega ispravljajući suknju, pomislivši da sigurno izgledam strašno, ali i ne mareći zbog toga.
„Voleo bih da vas opet vidim“, rekao mi je tiho.
Okrenula sam se i iz poluprofila susrela njegov pogled. „On ide u Po“, čula sam sebe kako govorim, promuklim glasom koji sam jedva prepoznala kao svoj. „Tamo ima lovačku kuću. Ja ću se vratiti u Roajalije, ali…“
Kejpl nije odgovorio. Prišla sam Balzanu, koji se grohotom nasmejao i primetio kako izgledam kao strašilo, pa je dodao kako je to ludilo za automobilima čisto gubljenje vremena. Nasmešila sam se i odgovorila – pa, ne znam šta sam rekla. Šta god da sam rekla, više nije bilo važno.
Kako sam mu mogla objasniti da više ništa među nama nije važno?

XV
Boj me je iznenadio.
Nije bilo drugog objašnjenja. Uskratila sam svoje srce svakom muškarcu pošto mi ga je otac ranio. Prkosila sam svim očekivanjima i živela s aristokratom kog nisam volela, a sad sam ključala od neodređene želje, koja bi bila smešna da nije bila moja.
Pošao je sa nama u Po. U Balzanovom rustičnom zamku okruženom gustim šumama, upoznala sam Kejpla kao što nikad nikog nisam upoznala – mada ne fizički. U tom pogledu je bio savršen džentlmen, mada bi mu oči blesnule žarom kako je noć prolazila i teklo vino žiranson. Muškarci bi se onda pijano oteturali u krevet, ostavljajući nas s Balzanom, koji je uvek dosta pio, ali nikad nije delovao savladan pićem.
Čudilo me je što Balzan ne oseća struju u vazduhu, što ležerno nastavlja da priča anegdote dok Boj klima glavom i čaša mu ostaje netaknuta, a ja pušim cigaretu za cigaretom dok mi usta ne postanu suva i lepljiva. Zar je bio slep i nije video koliko čeznem za tim da on ode kako bismo Boj i ja ostali sami, umesto da sedimo ovako kao verenici s pratiljama na balu? Zar nije uviđao da su veze između nas zategnute do krajnjih granica, da su poput izlizanih šavova na kaputu koji više ne odgovara?
Bila sam u pravu kad sam pretpostavila da je Boj sličan seljacima po svome stavu o poveravanju. Pa ipak, tih nedelja u Pou, saznala sam da je stariji od mene dve godine, jedini sin svojih roditelja, da ima tri sestre, da se rodio u skromnoj katoličkoj porodici, da je polu-Francuz po svojoj pokojnoj majci, da mu je otac preduzimljivi irski biznismen koji se uspinjao stepenicama službe dok se nije obogatio kao agent železničkih i brodskih kompanija. Proveo je detinjstvo u Parizu, gde je otac preselio porodicu nakon poslovnog uspeha. Obrazovan po visokim standardima – najbolje privatne internatske škole u Engleskoj, putovanje po Evropi i Bliskom istoku, čak i po Americi kad je bio stariji – kretao se u društvu nove buržoazije i haute mondexviii visokog društva, kad su zastarela pravila počela da se raspadaju i kad je novac – bez obzira na to kako je zarađen – postao jedina vizitkarta u visokom društvu. Isto koliko je voleo automobile, Boj je voleo i polo, ta mu je strast bila zajednička s Balzanom. A što je meni bilo još važnije, i veoma neobično za čoveka s njegovim imetkom, voleo je da radi.
Zbog toga je bio veličanstven u mojim očima. Mada odnegovan za povlašćen život, Boj je želeo da sam zarađuje. Radio je na različitim položajima u očevoj firmi dok nije skupio dovoljno iskustva da krene sam, pa je investirao u ugalj, usavršene pogonske sisteme lokomotiva, širenje železničkih pruga, u elitne polo klubove i sve što bi mu zapalo za oko i obećavalo zaradu.
„Ne želim da budem jedan od ovih ljudi“, rekao je dok smo sedeli uz vatru koja je zamirala, pošto je Balzan konačno izašao, „koji uživaju u dokonom životu radi dokonog života. Lepo je po ceo dan se zabavljati i jahati konje, živeti život onako kako teče jer, eh…“ – slegao je ramenima podrugljivo nehajno – „…čemu brinuti? Ali meni je potrebno da radim. Moram da imam nešto svoje.“ Usmerio je svoje divne oči ka meni. „Shvataš? Znaš da ja nisam kao Balzan.“
Nije morao da pita. Nisu se mogli više razlikovati, Balzanov bezbrižni stav je delovao trivijalno, kao mehanizam nekog zastarelog automatona, u poređenju s modernim Bojem, koji je želeo da ima svrhu. „Ono što ne zaradimo sami za sebe“, rekao je, „nikad nije stvarno naše. Uvek može biti oduzeto. A čak i ako izgubimo sve za šta smo radili, zauvek nam ostaje svest o tome da smo nešto postigli.“
Kako se ne bih zanela? Bio je to veliki udarac sudbine koji sam čekala i ne znajući da postoji – neko o kom nisam mogla ni da sanjam jer nije bilo nikog poput njega po kome bih gradila fantazije. Tih dugih jesenjih noći i preuranjeno hladnih dana, pričao mi je priče kakve sam oduvek želela da čujem, iako nisam umela sama da dođem do njih. Pa ipak, nijednom nije nagovestio da je zainteresovan za bilo šta drugo pored prijateljstva, osim što bi me povremeno uzeo za ruku i stisnuo je u žaru priče.
Ja sam njemu, zauzvrat, ispričala priču o svom siromašnom detinjstvu, o sumporu Obazina, o mansardi u Mulenu i poniženju u Višiju, i o svojoj žudnji da postignem nešto više, uvek nešto više, sve dok konačno nisam priznala da sanjam o tome da jednog dana otvorim sopstvenu radnju. Govorila sam obazrivo, pažljivo kao da odmotavam lomnu porodičnu dragocenost. Balzana sam lagala o svome poreklu; sad sam prvi put nekom ispričala neulepšanu istinu, i mada mi je bilo nelagodno jer sam suviše otkrila, osetila sam i olakšanje pošto sam se rešila tajnog tereta za koji nisam ni znala da ga nosim.
On se nasmešio. „Mislim da će ti ići veoma dobro. To zahteva velik kapital i isprva ćeš više gubiti nego zarađivati, ali važno je da budeš srećna i radiš ono što voliš.“
Niko mi nikad nije kazao te reči. U Obazinu, redovnice su veličale život bez očekivanja, kao da je sreća nešto što sami stvaramo. Da već nisam znala da ga volim svim svojim bićem, tad bi mi postalo jasno. Da je tražio od mene da mu dođem u krevet te noći, učinila bih to drage volje, iako je zamak u Pou bio krcat pijanim muškarcima koji su hrkali i koji su nas mogli čuti.
Ali on nije tražio, mogla sam se i zabrinuti da mu možda nisam privlačna ili da voli drugu. Kad je meni tako neodoljiv, kako ne bi bio svakoj ženi koja mu se nađe na putu? I zaista, čak je i Balzan na kraju primetio našu bliskost jer je, pošto je Boj otputovao kolima u Pariz, rekao: „On je podlac. U svakoj luci ima po ljubavnicu. Iako je poreklom polu-Englez, u međunožju je više Francuz od svih koje poznajem.“
Da sam više obraćala pažnju na Balzanovu osetljivost, možda bih shvatila da je to upozorenje: ne petljaj se s Kejplom. Ali mogao je i da grmi i preti izbacivanjem, ništa me ne bi zaustavilo. Čak i da je Boj stotinu puta osvajao žene, i da ću ja biti najnovija stavka na spisku, i dalje je bilo, kako kažu, neminovno.
Bili smo suđeni jedno drugome.
I zato nisam brinula da li sam mu privlačna. Nisam strepela što ne preduzima ništa kako bismo se sjedinili. Znala sam da hoće kad dođe vreme. Da mora. Da mi moramo.
Sve što je trebalo da uradim bilo je da se oslobodim.
Pa ipak, oklevala sam. Novu 1909. dočekali smo epskim bahanalijama u Roajalijeu, balom pod maskama na koji su došli svi Balzanovi prijatelji, uključujući i Emilijen i njene poznanike. Samo Boj nije bio, otišao je u Englesku da poseti porodicu. Ali nisam zato odlagala. Ni sama nisam znala razlog. Znala sam samo da se plašim finalnog koraka; plašila sam se da zaronim u nepoznatu vodu u kojoj su Adrijen i toliko drugih plivale i nadale se olakšanju.
Predaja nikad nije spadala u moje planove, naročito ne predaja muškarcu.
Emilijen je primetila promenu u meni. U kući je bilo previše ljudi za naša skrivena popodneva, ali onoga dana kad je otišla, šapnula mi je na uvo: „Čini mi se da je neko drugi zauzeo moje mesto, ma cherie“, a kad sam zaustila da se pobunim, ućutkala me je. „Nema potrebe da objašnjavaš. Izbori, sećaš se? Svi ih moramo imati.“
Međutim, upravo ti izbori su me paralisali. Nisam mogla da radim, dok su šeširi čekali makaze, a ja lutala u mislima pitajući se gde je Boj sada, šta radi, da li misli na mene. Kad bih ga zamislila kako se smeje u nekom pariskom kafeu u društvu neke cocotte ili šeta uz Senu s nekom od mnogih žena koje je osvojio, osetila bih oštar bol koji me je zbunjivao, sve dok nisam shvatila da to mora biti ljubomora. I to bi me razjarilo, ta bespomoćnost, osećanje napuštenosti koje me je obuzelo, ali ovoga puta nije bilo ničeg da taj bes hrani.
Sve u meni je gorelo od želje za Bojevim dodirom.
Došao je u proleće, kad se sneg otopio, a na stablima kestena napupelo lišće. Čula sam krkljanje i kašljanje njegovih pregrejanih kola koja su se zaustavila na prilazu ispred zamka i bacila sam makaze, izjurila iz svoje sobe i bosonoga sletela niza stepenice. Pre nego što je uopšte zakoračio u predvorje da otkopča kaput, pre nego što je uspeo da prođe prstima kroz od vetra razbarušenu kosu, bacila sam mu se u zagrljaj.
Tad me je poljubio. Snažnim poljupcem koji oduzima dah i od kog sam se pripila uz njegovo telo, koji me je razmrsio i promenio, strgao postavu mog umornog bića i stvorio novu odeću od moje kože, sačinjenu od podatne svile bez dugmadi i bez steznika.
„Nedostajala si mi“, šapnuo je. Kad me je spustio, moji bosi tabani nisu osećali ledeni pod, ali do mene je dopro zvuk sporog aplaudiranja.
Naglo sam se okrenula. Na vratima biblioteke stajao je Balzan. S grimasom na licu, ponovo je podigao ruke i zapljeskao. „Bravo. Najzad je neko raskravio srce moje male Koko.“
Okrenuo se na peti i vratio u biblioteku. Upravo se bio pakovao na put u Argentinu, čuo je da tamo gaje prvoklasne konje i da može naći odlične životinje. Nije se opet pojavio, pa sam šapnula Boju: „Šta ćemo sad?“
„Kazaćemo istinu. Ideš sa mnom u Pariz. Želim da finansiram tvoju radnju.“ Kad sam zinula i pogledala ga, dodao je: „Emilijen me je posetila nakon boravka ovde. Ona misli da si stvorena za uspeh. I ja verujem u to. I želim da budem deo tog uspeha, ako mi dopustiš.“
Poželela sam da ga ponovo poljubim, ali on me je poveo u biblioteku, gde smo zatekli Balzana kako sedi za pisaćim stolom, s čašom konjaka pored sebe. „Piće?“, ponudio je ne podigavši pogled.
„Etjen, mon ami“,xix zaustio je Boj, a Balzan je podigao pogled s neobičnim smeškom na licu. „Pažljivo, Englezu. U Francuskoj prijatelji ne kradu ljubavnice jedni drugima.“
„Znaš da to nikad nisam nameravao…“, kazao je Boj, ali ja sam ga prekinula, odvojivši prste od njegovih i zakoračivši prema Balzanu. „Krivi mene ako baš moraš nekog da kriviš.“
Usta su mu se trgla. „Ništa ti ne znaš. Naivna si kao i onoga dana kad sam te pokupio iz one rupe u Višiju.“
„Možda“, odgovorila sam, osetivši kako se Boj iza mene ukočio. „Ali ovo je to što želim.“
„Zaista?“ Balzan se osmehnuo. „Jesi li sasvim sigurna? Zato što, kad jednom odeš odavde, nemoj misliti da se možeš vratiti. Neću biti tako velikodušan, ma koliko da mi je stalo do tebe.“
„Da“, odvratila sam. „Znam.“
Pogledao je preko moje glave, u Boja. „Hoćeš li se starati o njoj?“
Mada se nisam okrenula, znala sam da je Boj klimnuo glavom.
„Onda je sređeno“, rekao je Balzan. „Odlazi tebi.“
„Ne meni“, ispravio ga je Boj. „Odlazi sa mnom. U tome ima razlike.“ I pre nego što je Balzan uspeo da reaguje, ja sam dodala: „On će mi pomoći da otvorim radnju. Niko me više neće izdržavati.“
Balzan je zakolutao očima i ispio piće iz čaše. „Opet ta radnja! Sačuvaj me bože, tvrdoglava je kao mazga.“ Ustao je i prišao poslužavniku s kristalnim bocama. Sipao je sebi još konjaka i rekao Boju: „Upropastiće te ako popustiš toj njenoj fantaziji. Uzeće ti sve do poslednjeg santima.“
„Spreman sam za to“, odgovorio je Boj. „Možda ti njenu ambiciju smatraš površnom, ali ja ne. Daću joj zajam, koji će otplatiti sa kamatom kad bude mogla.“
„Tako znači? Vidi, vidi.“ Balzan je još jednom iskapio čašu. Mada to nije ispoljavao u govoru, videla sam da drhti i osetila sažaljenje prema njemu, prema tom zatvorenom umu za koji sam nekad verovala da je otvoren, i zbog toga što se tako grčevito drži sveta koji nestaje oko njega. „Zajam s kamatom“, podsmehnuo se. „Baš plemenito, s obzirom na to da će joj trebati godine, ako ga uopšte ikad isplati.“
„Videćemo kako će biti.“ Boj me je pozvao rukom. „Hajde, Koko.“
„Neću poneti ništa što nije moje“, kazala sam Balzanu. „Dajem reč.“
„Onda slobodno možeš otići s tim što imaš na sebi, jer ništa drugo i nije tvoje.“
„Zato i moram da idem.“ Okrenula sam se prema Boju s onoliko ponosa koliko sam uspela da skupim.
Na vratima, osvrnula sam se preko ramena, mada ne znam šta sam se nadala da ću videti. On je otpijao konjak i odsutno razmišljao o nečemu. Ostaviću ga samo s koferom punim svojih šešira i odećom koju sam sama sašila; on me je spasao, pružio mi utočište, pa ipak sam osećala samo nejasno kajanje što sam ga povredila. Ta kuća koja mi je bila dom skoro četiri godine već mi se činila udaljena kao i njegov odsutni pogled, kao gomila ruševnog kamenja koja me se neće sećati kad odem.
Baš kad sam se okrenula ka Boju, čula sam kako je Balzan uzdahnuo. „Ja sam joj otključao kavez, a ti, moj kradljivi prijatelju, ti nameravaš da je oslobodiš. Pazi šta radiš. Ono što je divlje nikad se ne ukroti.“
Umesto odgovora, Boj me je uhvatio za ruku i poveo napolje.

ČIN DRUGI

1909–1914.
Ulica Kambon, broj 14
„Želim da budem deo onoga što se događa.“
I
Pariz.
Kako da opišem te prve mesece? Postala sam stanovnik tog grada, za čim sam žudela celoga života. Bilo je završeno rušenje skučenih srednjovekovnih četvrti, koje je započelo pod Drugim carstvom, zamršeni lavirinti vijugavih uličica ustupili su mesto širokim bulevarima sa impozantnim stambenim zgradama boje slonovače, prekrasnim parkovima i skverovima sa ukrasnim fontanama.
Trebalo je da prođu nedelje da se naviknem na buku; treštanje sirena novih motornih vozila bilo je isprekidano tandrkanjem i kloparanjem kočija s konjskom zapregom, a vazduh je prožimao prodoran zadah masnoće izmešan sa smradom balege. I svuda su bili ljudi, koračali su ulicama i ćaskali u kafeima, zaustavljali taksije s Monmartra do obale Sene, kao reka izlazili i ulazili u restorane, bistroe i pozorišta. Umetnici, muzičari, plesači i vajari, trgovci, vlasnici radnji i prodavci ribe – siromašni, bogati i oni između što su zamagljivali jasne granice u, kao što je Boj rekao, „emancipovanom svetu u kom o nama neće suditi po rođenju, već po onome što smo postali“.
Oh, bilo je zaslepljujuće, prožimalo me je uzbuđenjem zbog kog nisam mogla da spavam. Odveo me je da vidim zgradu na Aveniji D’Ilen, u šesnaestom arondismanu, gde je odrastao – s preteranim izuvijanim ukrasima, nekad vlasništvo dinastije Rišelje – i već sam pogled na nju izazvao je u meni paniku jer sam počela da shvatam koliko se Bojevo poreklo razlikuje od moga. Kasnije, kad smo večerali kod Maksima, objasnio mi je da se posle smrti njegove majke, kad je imao dvadeset jednu godinu, otac vratio u London. Sad je njihova pariska palata bila iznajmljena nekoj ambasadi, kao da su takve promene uobičajene. Boj možda nije bio baš takav aristokrata kao Balzan, ali bilo je jasno da njegova porodica ima gotovo isto toliko novca; štaviše, podozrevala sam da ga imaju i mnogo više.
Boj me je odveo i u grandiozne staklene robne kuće – Prentan, Bon Marše i Galeri Lafajet – u kojima su prodavali sve što ti srce poželi, od nameštaja do već sašivene odeće, jeftinih čarapa i pristupačnih cipela. Bilo je gotovo bezbožno, to neumereno obilje stvari koje su se mogle kupiti; i on se smejao dok sam koračala podovima obloženim pločicama, ošamućena, naručja punog novih šešira koje ću ukrasiti i odeće koja mi je trebala da bih se uklopila u ovaj novi svet u kom sam, sa svim onim što sam donela, izuzev šešira, izgledala kao ulični deran.
Imao je i poslovne obaveze, na koje me nije vodio, kao što su društveni gala događaji i pozivi u prestižne klubove. Boj je objasnio da, iako ne daje ni pet para na to što ljudi govore – i zaista, često je na takve događaje išao u tvidu umesto u obaveznom crnom fraku – ne može da uvredi ljude s kojima posluje niti da ih uznemirava time što će se pojaviti vodeći ljubavnicu podruku, ma koliko ona bila čarobna.
I tako me je ostavljao da tumaram njegovim strogim, muškim stanom na Jelisejskim poljima, s tamnocrvenim zidovima, s naglaskom na mahagoniju, i slikama mrtve prirode, ptica i snopova žita. S terase sam mogla da vidim crni skelet Ajfelove kule i posmatram pomodne bulevare pune ljudi što idu u kupovinu ili na večernji aperitiv.
Da li sam se osećala izgubljeno? Apsolutno, kao jagnje u šumi. Pariz je bio vuk što čeka da proždere one koji nemaju sreće, a ja nisam bila pripremljena da se borim s njim, još ne. Radila sam grozničavo, u zasebnoj sobi zadnjeg dela stana, da pripremim što više šešira. Boj je često dolazio kući kasno noću i zaticao me pogrbljenu nad poslom, s cigaretom u usnama, užagrenih očiju i prstiju krvavih od stigme uboda iglom.
„Trebaće nam više prostora“, primetio bi, pa bi mi uzimao instrumente iz ruku i vodio me u kupatilo – mermerni hram čistoće – da mi pripremi toplu kupku u kadi s lavljim šapama, u kojoj bih utopila umor.
I jednom, kad me je on sam izbrisao paperjastim belim peškirima i iscedio mi kosu, poveo me je u svoj krevet od orahovine.
Čak i sada oklevam da govorim o tome. Ni sa kim se ne dele takvi trenuci vulkanske strasti koju sam iskreno osećala i koja me je razdirala. Suvišno je reći da je to bilo sve ono o čemu sam samo čitala da bi tako trebalo da bude, i još mnogo, mnogo više. Imao je vitko telo, lice, vrat i ruke do lakata bili su mu preplanuli, ali ostalo je bilo belo kao mleko, mišićavo – rebra i ručni zglobovi, kukovi i članci snažni ali nežni dok ih je stiskao uz mene. Uklapao se u mene kao ključ i otključao je ono ledeno jezgro koje sam negovala od onoga časa kad je moj otac otišao kolima. Kad je kliznuo u mene a ja se izvila da ga dočekam, prošaputao je: „Volim te, Koko. Mnogo te volim“ – zadihanu litaniju spajanja svih ljubavnika koju ja još nisam mogla da uzvratim, sve dok mi nije zgrabio lice između ruku i, krećući se i dalje u meni, zahtevao da čuje, s gotovo očajničkom željom: „Reci. Kaži mi“, a ja sam dahtala: „Vo… volim i ja tebe“, mada je uvek zvučalo nekako lažno, kao da tako banalne reči ni blizu ne mogu da obuhvate ono neizmerno, beskrajno što sam osećala.
Kasnije, dok je pušio i ležao s mojom glavom na grudima, dok sam prstima prelazila preko tamnih malja na njegovim prsima, nasmejao se. „Balzan je bio u pravu. Tvrdoglava si“, a kad sam htela da se povučem, obgrlio me je čvršće i promrmljao: „Ne, pssst. Ostani gde si. Nije me briga što ne možeš da kažeš. Znam da je tako.“
Oh, i jeste bilo tako. Umrla bih za njega. On mi je bio sve – ljubavnik, porodica, najbolji prijatelj. Nisam poznavala gotovo nikog u Parizu, mada su počeli da se pojavljuju neki od onih koje sam upoznala dok sam bila s Balzanom. Jedan od prvih bio je Leon de Labord, nonšalantan i ljubazan kao i uvek, i doneo mi je priče o Balzanovom putovanju u Argentinu, kao i korpu limunova koje je Balzan poslao jer je znao koliko rado koristim njihovu koru protiv otečenih kapaka. Bio je to Balzanov način da se izvini, jedino tako je umeo da traži oproštaj, a ja sam bila tako srećna s Bojem da sam prihvatila izvinjenje bez oklevanja.
Srećna…
Da, bila sam srećna. I to za mene nije bilo ugodno osećanje. Ponekad, pošto bismo vodili ljubav a on zaspao, posmatrala sam ga kao mačka, ujednačeno podizanje i spuštanje njegovih grudi, udisala njegov dah s mirisom nikotina i osluškivala povremeno mrmljanje dok sanja. Hvatao me je užas da bi mi mogao biti oduzet, da naša idila ne može potrajati, jer kad je nešto što volim ostalo isto? Gde je to pisano da ja, ničije dete, zaslužujem takvu radost? To se dešavalo samo noću, taj ponor užasa, nikad tokom dana. Samo u onim praznim satima između danas i juče, kad sam bila sama sa svojim usnulim ljubavnikom i s teretom prošlosti koji me je pritiskao kao sablast pun prekora.
„Zaista mi treba više prostora“, izjavila sam jednog jutra pošto smo doručkovali na terasi i on se obukao za poslovni sastanak. „Šta je s mojom radnjom?“
Odmerio me je u ogledalu, nameštajući okovratnik. „Moraćemo početi da tražimo.“ Zastao je. „Balzan je ponudio svoj momački stan na Bulevaru Malešerb. Kaže da ga možeš koristiti koliko hoćeš dok ne nađemo pogodniju lokaciju.“
Zurila sam u njega. Slegao je ramenima. „Pisao mi je u kancelariju. Pokajnički. Kaže da je neoprostivo kako smo se rastali. Želi da to nečim nadoknadi.“
To je bila Balzanova suština. Nije bio u stanju da dugo bude kivan. Ja sam mogla i to mi se nije sviđalo, i mada sam prihvatila korpu s limunom, nisam mogla da nateram sebe da prihvatim više od toga.
„To nije loša zamisao“, nastavio je Boj, osetivši moju burnu reakciju. „Ponudio je i da ti kao pomoć nađe stručnu modistkinju; pomenuo je neku Lisjen Rabate, koja je trenutno zaposlena u Kući Luis, ali očigledno traži novu priliku.“
Kuća Luis je bila jedan od najprestižnijih pariskih salona šešira; Kejpl me je vodio tamo i mene je zabavljalo otkriće da cene monsieur Luisa daleko prevazilaze njegov preterano kitnjast stil. Pa ipak, modistkinja iz tako poznatog ateljea bila je pravi dobitak. Mogla bi mi pomoći da usavršim zanat, a možda bi i privukla uticajne mušterije da probaju moje šešire.
„Sve to je rekao, je li?“ Pripalila sam cigaretu i posmatrala ga kroz dim.
Boj se nasmejao. „Ne, rekao je još štošta, ali ovo je sve što treba da čuješ.“ Zakopčao je sako i uzeo kapu za vožnju, a ja sam progunđala. „Razmisliću o tome.“
Nagnuo se i poljubio me u obraz. „Razmisli. A dok razmišljaš, piši Adrijen i pitaj je da li bi volela da pomogne u vođenju radnje. Ti si suviše oštra da uslužuješ mušterije.“
Pisala sam Adrijen istoga dana. Kad je nedelju dana kasnije stigao njen odgovor, s pečatom Mulena, čim sam pročitala prve redove, jauknula sam tako glasno da je Boj dotrčao.
Uhvatio me je oko struka jer su me noge izdale, a pismo mi odlepršalo iz ruke.
„Moja sestra Žilija“, prošaputala sam lica zagnjurenog u njegov vrat. „Mrtva je.“

II
Bio je to strašan splet okolnosti, pisala je Adrijen. Sedela sam na terasi dok je avgustovsko sunce zalazilo iza krovova, i čitala kako se moja sestra zaljubila u jednog oficira iz garnizona, koji ju je sreo na pijaci, za tezgom babe i dede, i počeo da joj se udvara. Žilija – bezazlena, lakoverna Žilija – zatrudnela je, a oficir je, kao što se u takvim prilikama često dešavalo, odmah zatražio prekomandu i nestao. Ostavljena s babom i dedom i njihovim neodobravanjem, Žilija je spakovala svoje stvari i preselila se kod Luiz. Devet meseci kasnije, porodila se, a onda presekla sebi vene. Adrijen je javila u Roajalije kad je sahrana, ali u kući nije bilo nikog osim posluge, ja sam bila u Parizu, a Balzan u Argentini. Niko joj nije odgovorio na pismo koje se zagubilo u korespondenciji što je čekala Balzanov povratak, ako je ikada i stiglo.
Adrijen je odbila da dođe u Pariz. Sad je živela sa svojim baronom u Mulenu, izborila je još jednu malu bitku u svome ratu i nije smela da rizikuje da sad ode. Ali pitala me je da li bih mogla da preuzmem odgovornost za svog sestrića, malog Andrea, koji je kod Luiz, i predložila mi da pišem svojoj sestri Antoanet, koja je izašla iz samostana i sad radi, kao i mi nekad, u onoj jezivoj Kući Grampeir.
Nisam se ni sekunda premišljala oko Antoanet. Griža savesti me je nagnala da joj odmah pišem. Uz Bojevu pomoć, poslala sam telegrafski i veliku sumu novca u banku u Mulenu, za Andreovo izdržavanje, i obećala da ću se, kad stasa za školu, postarati za njegovo obrazovanje, ali ne u samostanu niti u nekoj instituciji za siročad. Posle dugog razgovora s Bojem, zaključila sam da dečak treba da se školuje u Itonu, engleskom internatu koji mi je Boj preporučio i uz to ponudio da to i plati. Poslao je pismo direktoru škole, kog je lično poznavao, da obezbedi da Andre bude primljen kad za to dođe vreme.
Žilijina smrt je pala preko mene kao pokrov. Ostavila sam je bez reči. Proganjala me je ta moja bezosećajnost, uspomene na vreme koje smo zajedno provele i na moju gorljivu izjavu u Obazinu da je nikad neću napustiti, i nisam se mogla oteti mislima kako bi možda još bila živa da sam se raspitivala o njoj, da sam je uzela pod svoje okrilje.
Kad me je Boj, jedne večeri po povratku s poslovnog puta, našao kako jecam na sofi u dnevnoj sobi, seo je pored mene, privukao moju glavu sebi na rame i prošaputao: „Moraš da oprostiš sebi, Koko. Nisi ti kriva. Prihvati Balzanovu ponudu. Otvori radnju. Ne možeš vratiti sestru. Ne smeš umreti s njom.“
Odveo me je u Balzanov stan na Malešerbu. Prethodno je telefonirao, nije nas dočekao niko drugi osim Lisjen Rabate, modistkinje. Pegava, riđokosa, samouverena žena, marširala je ispred mene da pregleda mali prostor u prizemlju, u nivou ulice, ispod Balzanovog praznog momačkog stana, šmrkćući dok je tapkala po prašnjavom drvenom patosu.
„Nije Trg Vandom“, kazala je, „ali sa lepim vitrinama, tepihom i zvonom iznad vrata, poslužiće.“ Zastala je i odmerila me. Nisam bila sigurna da li mi se dopada, imala je oštar pogled rođene Parižanke i bila je ekspert u svome poslu, dok sam ja u stvari bila niko i ništa, početnica koja pravi neobične šešire. „Što će reći, pre nego što prihvatim bilo kakvu ponudu za posao, moraću da vidim šta nameravate da prodajete. Moram da održim ugled. Ne želim da ostavim trenutno mesto radi drugorazredne robe.“
Ponela sam sa sobom četiri šešira; ali pre no što sam uspela da izvadim jedan iz kutije, gurnula je ruke unutra i naglo ga izvukla. Podigla ga je na svetlo što je ulazilo kroz prljav izlog, okretala i ispitivala tražeći nesavršenosti.
„Hmmm.“ Pružila je ruku i vratila mi šešir. „Drugi, molim.“
Kad je pregledala sve šešire, napućila je usne. Boj je izašao napolje da puši. Najzad se okrenula ka meni. „Vaši šeširi svakako ne liče ni na šta od onoga što se prodaje u radnjama i salonima. Jednostavni su, elegantni; mogli bi da privuku pravu klijentelu. Ali neće biti lako. Ugledni kreatori, kao što su Vort i Pol Poare, ne gledaju blagonaklono na konkurenciju. I njih dvojica ratuju još otkad je Poare napustio Vorta da bi otvorio svoj atelje. Znate li za njih?“
Odmahnula sam glavom, obeshrabrena njenom pridikom.
„Ne?“ Lupila je stopalom o pod. „Dakle, mademoiselle, ako želite da pokrenete posao sa šeširima, trebalo bi da znate. Monsieur Frederik Vort je Englez koji oblači sve žene koje nešto znače, uključujući i kraljevsku porodicu. Njegove haljine su ekskluzivne. Nema dve iste; kreira jedinstvenu odeću za svaku svoju klijentkinju ponaosob. Poare je naučio posao kod Vorta, a sad odeva prkosnije dame u skandalozne komplete u orijentalnom stilu. Sva njihova garderoba zahteva i nešto za glavu; unajmljuju modistkinje da prave šešire i kape pod poverljivim ugovorima kojim se štiti njihova kreacija. Da li želite to da radite?“
„Ne.“ Uspravila sam ramena, „Ne“, ponovila sam odlučnije. „Želim sopstveni posao.“
„I svoje klijente, pretpostavljam?“ Prezrivo je mahnula rukom oko sebe. „Ova lokacija nije baš idealna. Poareov atelje je blizu Opere, Vort ima salone na Trgu Vandom i u Londonu. Moraćete da nađete svoje mušterije jer će one teško same doći ovamo.“
„Onda ću ih naći.“ Počela sam da pakujem šešire u kutiju kad sam začula korake iza sebe. Pružila mi je neki papir. „Ovo je spisak potencijalnih klijenata koje mogu pozvati, koje sam upoznala preko Kuće Luis. Predlažem vam da ga pažljivo proučite, a s obzirom na okolnosti moram vas zamoliti da ne navodite preporuku. Ne želim da moj poslodavac sazna da tražim posao drugde.“
Slabašno sam se nasmejala. „A ja, madam, ne prepoznajem ni jedno jedino ime na tom spisku.“
„Vidim.“ Skrenula je pogled kroz izlog, ka Boju, koji je stajao na pločniku pored kola. „Možda prepoznaje monsieur Kejpl.“
„Možda“, odvratila sam i uzela kutiju. „Ali on nije moj poslodavac.“
Krenula sam ka vratima kad mi je rekla: „Onda mislim da smo se sporazumele.“ Zastala sam i pogledala nazad u nju. „Ne mogu mnogo da vam platim“, rekla sam. „Kao što kažete, neće biti lako.“
„Imam ušteđevinu“, odgovorila je ona suvo. „I nikad se nisam plašila teškog posla.“
Izgleda da ipak imamo nešto zajedničko, pomislila sam.
Klimnula sam glavom. „Sporazumele smo se, madam Rabate.“

Lisjen i ja smo očistile radnju od prašine i paučine, izribale podove, oprale izlog i opremile radionicu u skučenoj prostoriji iza radnje, pored stepeništa koje vodi gore u stan. Boj mi je otvorio račun u njegovoj banci, sa sredstvima za kupovinu staklenih vitrina u kojima ću izložiti šešire, pulta s mermernom pločom, pozlaćenih stolica i ogledala na zidu, tepiha i zvona za vrata. Želela sam tendu sa svojim imenom, ali vlasnik zgrade je to zabranio, pa sam postavila u izlog znak s rukom ispisanim četvrtastim slovima: GABRIJEL ŠANEL.
Nekoliko dana pred otvaranje radnje, kolekcija probnih uzoraka šešira nameštena je na stalke u vitrinama, a u izlogu se šepurila moja i Lisjenina ekskluzivna kreacija – elegantan bež šešir s trakom od crne svile i samo jednim perom – kad se na vratima pojavila Antoanet s putnom torbom.
Kad sam je videla, jedva sam zadržala suze. U dvadeset drugoj godini, bila je vrabac od žene, s našim krupnim šanelovskim očima i bujnom kosom, mada je njena bila svetlija od moje, i privlačnim crtama naše majke. Izgledala je kao da nije jela nedeljama. Odvela sam je u kafe na uglu, nahranila je kroasanima punjenim šunkom i toplom čokoladom dok je ona pripovedala poznatu priču o tegobnim godinama u samostanu, a potom o šegrtovanju pod tiranskom čizmom madam G.
„Sad je s tim gotovo“, tešila sam je. „Boravićeš u Balzanovom stanu iznad radnje; ima lepu spavaću i dnevnu sobu. Radićeš za mene, usluživaćeš mušterije, jer mislim da ja ne mogu da radim i to i da dizajniram šešire u isto vreme.“
Međutim, nije mogla ni Antoanet, bar ne u početku. Bila je veoma bojažljiva i stidljiva, mada je s vremenom procvetala pod Lisjeninim tutorstvom, dok sam ja ostala i dalje prestravljena od onog malog zvona iznad vrata koje je obznanjivalo dolazak radoznale mušterije. Lisjen je bila od reči i poslala je pozive svima sa onog spiska. I sve su došle, lepo obučene žene u skupocenoj odeći i sa služavkama, i razgledale moju robu dok sam se ja krila u zadnjoj sobi i odbijala da izađem. Da su tražile od mene da im besplatno dam šešire, dala bih, toliko sam se plašila kako će me primiti.
Kako se posao polako širio, zahvaljujući Lisjeninim lojalnim mušterijama, kao i dolaskom Emilijen i njene svite, koje su kupovale sve što vide, Lisjen me je obaveštavala o svetu van mojih vrata.
„Poare je priredio bal u svome ateljeu, maskenbal na temu Hiljadu i jedne noći, i ukrao je deset Vortovih mušterija, one najuticajnije.“ Lisjen je šmrknula, što je bila njena stalna reakcija na sve. „Iskoristio je prednost promene. Vort je postao staromodan, kreacije su mu suviše ograničene. Poare je prognao korsete; nudi široke suknje i šalvare. Osim toga, izbacio je i svoj kreatorski parfem Kineska noć, koji je razdelio na maskenbalu. Miris je mošusni užas, ali sve mušterije ga koriste. Zarađuje bogatstvo. Vort je pobesneo.“ Zastala je da naglasi to, primoravši me da podignem pogled s radnog stola. „Čuo je i za vas, mademoiselle. Nekoliko njegovih mušterija sad nosi vaše šešire.“
„Zaista?“, pitala sam s nevericom.
Klimnula je glavom. „To je nešto što biste znali da ikad iskoračite iz radionice. Sad su već svi znatiželjni; hoće da vide ko je ta Gabrijel Šanel.“
„Ja… ne volim da uslužujem mušterije“, odgovorila sam zamuckujući, iako smo o tome već i ranije raspravljale. Često mi je govorila da u modnim salonima kreatori lično uslužuju klijente, služe im kafu i kolače, ispunjavaju im sve hirove. Žene su celo popodne mogle da provedu u ateljeu, od dolaska, preko proba do odlaska; tako ih kreator drži u vlasti i ne pušta, primorava ih da nose samo njegove kreacije.
„Treba da naučite da vam se to sviđa“, kazala je. „Ili da skrivate da vam se ne sviđa. Da biste bili uspešni, morate biti viđeni. Mušterija želi da vidi ruke koje kreiraju ono što kupuje.“
„Ali samo pod svojim uslovima“, odvratila sam. „Čak ni Poare, i pored sveg svog uticaja, nema pristupa u dom svoje klijentkinje, niti u njen društveni krug. Kad izađe iz ateljea, on za nju više ne postoji.“
„Ah, ali svejedno je prisutan. Na njima samima, bez korseta.“ Lisjen je krenula nazad u radnju pošto je zvono zazvonilo. „Razmislite o tome“, dodala je i dobacila mi svoju mudrost preko ramena. „On utiče na njih čak i kad je odsutan. Prava ličnost, u pravo vreme, s pravim pristupom, ima mnogo više uticaja nego što mislimo. Zar ne želite da budete takvi?“
Zurila sam za njom. Jesam, želela sam. Želela sam više od svega. Ali na moje razočaranje, voditi radnju nije bilo onako kao što sam zamišljala. Radila sam neprekidno. Lisjen se pokazala kao zlata vredna i uspela je da namami dve asistentkinje iz Kuće Luis, da nam pomognu u proizvodnji, ali sukobljavale smo se u svemu, oko cena, stila, metoda prodaje, izlaganja. Ja sam želela da prodam što je moguće više šešira, kad god bi u radnju nahrupile Emilijen i njene prijateljice (draga Emilijen, neumorno vesela), dozvoljavala sam im da uzimaju šta žele, računajući na to da će ih videti s mojim šeširima i namamiti druge. Već je jedna od njenih prijateljica glumica nosila moj šešir na pozornici i to su komentarisali u visoko tiražnim novinama Komedija ilustre; valjda će takva besplatna reklama uroditi plodom.
„Da“, besnela je Lisjen. „Stvarno hoće! Imaćemo gomilu novih nakinđurenih glumica koje traže nešto ni za šta. Jesmo li dobrotvorna ustanova? Jer kad sam poslednji put proverila knjige, niste imali dovoljno da kupimo zalihe materijala, a još manje za moju platu i platu vašoj sestri.“
Svađale smo se kao piljarice i vikale sve dok se Antoanet nije iznenada oglasila jednim rondelomxx iz kafeterija u Mulenu, pa smo stale kao ukopane.
„Izgubila sam moju jadnu Koko“, pevala je, „izgubila sam je kod Trokadera. Da niste slučajno videli moju Koko?“
Počela sam da se smejem, presamitila sam se od smeha, a Lisjen je pokrila usta šakom da priguši za nju redak kikot, a onda smo sve tri zapevale uglas: „Ko i Tro. Ko je video moju Koko?“
Jedne noći, dok smo večerali u Kafe de Pari, Boj me je konačno pitao kako mi ide posao.
„Divno“, kazala sam. „Zarađujem dosta novca i stičem veze. Tako je lako, treba samo da nadgledam radionicu i ispisujem čekove.“ Nisam htela da priznam kako zaspim mrtvim snom nad tanjirom supe, da su mi stopala puna bolnih žuljeva, a ruke ukočene poput kandži. Sve je moralo da izgleda divno. Boj je s lakoćom postizao uspeh za uspehom, nikad ne bi shvatio kako se osećam savladano.
„Je li?“ Pogledao me je bez i nagoveštaja smeška. „Zašto me lažeš, Koko? Obezbedio sam zalog za tvoj račun u banci, da pokrije troškove radnje; dobijam izvode s računa. Ponovo si prekoračila ograničenje kredita, peti put za isto toliko meseci.“
Srce mi je zalupalo kao ludo i osetila sam mučninu. „Kako je to moguće?“
„Dešava se“, odgovorio je suvo, „kad trošimo više nego što zaradimo.“
„Ali… ulažem novac svake nedelje. Ne bi mi dali novca da ga nemam.“
Uzdahnuo je. „Dali su ti ga, ljubavi moja, zato što sam ga ja dao njima. Tvoje uplate ne pokrivaju troškove radnje. Jedva da pokrivaju platu madam Rabate.“
„Dakle, hoćeš da kažeš… da dugujem tebi?“
Njegove oči su dočekale moj užasnut pogled. Naglo sam odgurnula stolicu i zateturala se od stola u prepunom restoranu, zgrabila kaput i šešir i istrčala napolje. Lila je kiša; jedna od onih jesenjih oluja što grad pretvaraju u močvaru. Krenula sam niz ulicu, obnevidela od kiše i suza od besa. Nisam ga čula kako ide za mnom, nisam razumela njegove uzvike sve dok me nije zgrabio za ruku i okrenuo me prema sebi. Mokre kose slepljene uz glavu, rekao je: „Prekini, Koko! Budi razumna. To je samo posao.“
„Da, moj posao!“ Istrgla sam ruku iz njegove. „Moj! Ne želim da me izdržavaš, ni ti ni bilo ko drugi. Nikad to nisam tražila. Nismo se tako dogovorili.“
Stajao je mirno, a kiša mu se slivala niz ramena. „Rekao sam ti da ću ti pomoći ako mi dozvoliš. Ako ne želiš moju pomoć, treba samo to da kažeš.“
„Pomoć?“ Prasnula sam u smeh – u ružan, prostački smeh, obojen stidom i spoznajom da sam samo zamenila jedan zlatni kavez za drugi. „Jednom si mi rekao da ono što sami ne zaradimo nikad nije sasvim naše; da nam uvek može biti oduzeto. Da li to znači tvoja pomoć? Hoćeš li zatvoriti moju radnju kad ti se prohte?“
Oči su mu potamnele od besa, koji se retko rasplamsavao, ali kad se jednom zapali, bio je neumoljiv. „Vređaš me. A što je još gore, nas vređaš. Ne umeš da vodiš posao kako treba? Dobro, ne moraš. Unajmi knjigovođu. Daj sve od sebe u onome što je tvoj posao, a brojke prepusti onima koji umeju s njima. Ali nikad mi više nemoj reći da ću nešto oteti od tebe. To neću trpeti.“
Omlitavila sam, iznenada sam osećala težinu mokre odeće na sebi, hladnoću kiše. Odvratila sam pogled. „Nisam to rekla.“
„Da, jesi. Kazao sam ti da ja nisam Balzan. Ono što ti sad dam, kasnije ćeš otplatiti. Znam da hoćeš. Želim samo da to znaš. Da veruješ u to. Nije važno koliko ću morati da ulažem, sve dok ti veruješ u svoj talenat i govoriš mi istinu.“
Ujela sam se za uzdrhtalu usnu. „Otplatiću. Sve do poslednjeg santima.“
„Nadam se da hoćeš.“ Zamišljeno me je pogledao. „Ti si najponosnija osoba koju znam, ali ne zaboravi da si i dalje samo žena. I mada te volim zbog tog ponosa, propatićeš zbog njega.“
Samo žena… Zar me na koncu tako vidi? Kao bespomoćno stvorenje, zavisno do njegove volje? Užasavala me je i pomisao na to. I ovo je drugi Balzan, samo što sam ovoga puta zaljubljena i bez odbrane.
Nisam ništa rekla, a on me je obgrlio i poveo nazad prema kolima. Kad sam sutradan stigla u radnju, okupila sam zaposlene i objavila: „Nisam ovde da trošim novac kao da on raste na drveću. Stoga, moram lično da odobrim svaki izdatak. I“, dodala sam, „više nema besplatnih šešira.“
Bio je to mali korak u svetlu moje razuzdanosti, ali ipak teško zarađen.
Novac je sloboda. Nisam imala nameru da tu slobodu ponovo proćerdam.