Foto-forum
nije teško biti fin,registracija za 3 sec i obavezno predstavljanje!!!
posle registracije neophodno je ulogovati se ...dakle korisničko ime i lozinka i slobodno krstarite forumom


ugodan boravak želi vam Zoki sa ekipom urednika
Foto-forum
nije teško biti fin,registracija za 3 sec i obavezno predstavljanje!!!
posle registracije neophodno je ulogovati se ...dakle korisničko ime i lozinka i slobodno krstarite forumom


ugodan boravak želi vam Zoki sa ekipom urednika
Foto-forum
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.


The World in Photos
 
PrijemEventsČesto Postavljana PitanjaRegistruj sePristupi
Zadnje teme
» fotografija meseca decembar 2021
Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeDanas u 1:43 am od Zozon

» Animacije i Gif
Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeDanas u 1:30 am od Zozon

» Zimski smailići i animacije
Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeDanas u 1:27 am od Zozon

» Zozon i prijatelji
Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeJuče u 7:24 pm od Zoki

» dođoška
Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeJuče u 7:23 pm od Zoki

» Zokijev blog izlog
Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeJuče u 7:22 pm od Zoki

» linije za potpis
Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeJuče u 7:20 pm od Zoki

» Zimski pejzaži-Winter landscapes
Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeJuče u 7:19 pm od Zoki

» biljana
Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeJuče u 7:08 pm od Zoki

» Hello-Have a Nice Day
Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeJuče u 7:03 pm od Zoki

» Oslikana proza, poezija, citati
Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeJuče u 7:01 pm od dođoška

»  Bukovski-matori pokvarenjak i veliki pesnik
Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeJuče u 6:56 pm od dođoška

» Србија
Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeJuče u 6:46 pm od dođoška

» Konji vrani..
Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeJuče u 6:28 pm od dođoška

» Kuće u snegu
Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeJuče u 6:20 pm od dođoška

Traži
 
 

Rezultati od :
 

 


Rechercher Napredna potraga
Naj bolji poslanici
Ружа (167323)
Erotske priče - Page 2 I_vote_lcapErotske priče - Page 2 I_voting_barErotske priče - Page 2 I_vote_rcap 
Zoki (160252)
Erotske priče - Page 2 I_vote_lcapErotske priče - Page 2 I_voting_barErotske priče - Page 2 I_vote_rcap 
maraja (122180)
Erotske priče - Page 2 I_vote_lcapErotske priče - Page 2 I_voting_barErotske priče - Page 2 I_vote_rcap 
dođoška (112048)
Erotske priče - Page 2 I_vote_lcapErotske priče - Page 2 I_voting_barErotske priče - Page 2 I_vote_rcap 
BlackW (111592)
Erotske priče - Page 2 I_vote_lcapErotske priče - Page 2 I_voting_barErotske priče - Page 2 I_vote_rcap 
Doktor M (79536)
Erotske priče - Page 2 I_vote_lcapErotske priče - Page 2 I_voting_barErotske priče - Page 2 I_vote_rcap 
Daca* (74450)
Erotske priče - Page 2 I_vote_lcapErotske priče - Page 2 I_voting_barErotske priče - Page 2 I_vote_rcap 
djadja (61062)
Erotske priče - Page 2 I_vote_lcapErotske priče - Page 2 I_voting_barErotske priče - Page 2 I_vote_rcap 
Brzi (57960)
Erotske priče - Page 2 I_vote_lcapErotske priče - Page 2 I_voting_barErotske priče - Page 2 I_vote_rcap 
alexis (50768)
Erotske priče - Page 2 I_vote_lcapErotske priče - Page 2 I_voting_barErotske priče - Page 2 I_vote_rcap 
Decembar 2021
PonUtoSreČetPetSubNed
  12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031  
KalendarKalendar
Add This
Bookmark and Share



 

 Erotske priče

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
dođoška
Adminka
Adminka
dođoška


Norveška Ženski
Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimePet Jun 18, 2021 12:43 pm

First topic message reminder :

Erotske priče - Page 2 0cQ2Ik2Q284


 Sava Damjanov
PREOBRAŽAJI



Tanji, u ime Onog preobražaja...
...Bio sam zatočenik sna, bio sam žena. Bio sam princeza, lepa razuzdana Princeza koja je svake noći začinjala čedo sa stotinak svojih ljubavnika. Bio sam telo, Telo koje osluškuje samo glas svog srca, Telo koje oseća i prati samo tamni ritam svoje podsvesti. I bio sam majka, Majka praroditeljka svetova, Majka i rođenog i nerođenog deteta, Deteta koje sam bio Ja...
...Bio sam zatočenik sna, bio sam žena. Neko je ulazio u mene, neko je bolno osvajao moju utrobu, neko je prosipao svoje hladno seme koje mi je darivalo strepnju, nemoć, užitak. Neko je ostavljao svoj demonski trag u meni, neko se hranio mojim mesom, neko je svojim prstima, svojim zubima, svojim jezikom ispisivao nepoznata slova, nepoznate reči na mojoj koži, na mojim leđima. Neko je ostavljao tajanstvenu poruku onima koji će doći posle. Neko je iskonskim proročkim znakovljem progovarao o meni, o tome Gde se krijem, Šta mi je suština i Ko sam, zapravo, ja...
...Bio sam zatočenik sna, bio sam žena. Zvali su me Prvom i poslednjom, zvali su me Kurvom i sveticom, zvali su me belom neshvatljivom tišinom. Zvali su me palom dušom, koja je izgubila prvobitnu dvopolnost; dušom koja je bludničila i podavala se svakom; dušom koja je napuštajući jednog ljubavnika odmah hitala drugom, da ga u njegovoj postelji služi kao istinskog Gospodara. Zvali su me Onom koja nema svog pravog Muža da je voli, neguje i poštuje, Onom koju svi izdaju i svi su joj neverni, Onom koja uvek na kraju ostaje sama – udovica čiju duboku patnju ne želi da oslušne niko...
*
...Bio sam zatočenik sna, bio sam dete. Dečak ili devojčica, ne znam, ali znam da sam svoje devičanstvo prodao prvom ko mi je ponudio željenu cenu. Dečak ih devojčica, ne znam, ah znam da sam ubrzo postao nadaleko poznat po svojoj razvratnosti i da me je stoga kupio neko veoma moćan. Dečak ili devojčica, ne znam, ali sam tom Moćniku postao rob: činio je sa mnom sve što je poželeo, oplodio mi je usta (verujući da je to deo drevnog šamanskog rituala), davao me je svojim prijateljima koji su strasno uživali u mojim telesnim dražima i mojoj beskrajnoj veštini da drugim telima podarim zadovoljstvo...
...Bio sam zatočenik sna, bio sam dete. Sićušno, malo stvorenje što se instinktom životinje parilo sa bilo kim ko je to hteo ili zahtevao od njega: da, upravo tako – sićušno malo stvorenje koje se parilo, a ne „vodilo ljubav“ ili „odlazilo s nekim u krevet“. Sićušno malo stvorenje čiji su udovi bili sitniji od Udova koji su prodirah u njegovo telo, od Udova koji su ga razarali, od Udova koji su tako nemilosrdno sa njim izvodili iskonsku Igru. Sićušno malo stvorenje koje je, ipak, zaista čeznulo da bude pokidano, raskomadano, uništeno: takva mogućnost uzbuđivala je to stvorenje do bezumlja...
...Bio sam zatočenik sna, bio sam dete. Zračak svetlosti u plimi metafizičke noći, bleštava nesreća koja je tražila drugu nesreću, pošto je osećala da dve nesreće čine jednu Sreću: kao u matematici gde minus i minus daju plus, kao u stapanju boja kad žuta i crvena daju narandžastu; kao u Ljubavi, uostalom. Zračak svetlosti u plimi metafizičke noći, zračak svetlosti potpuno svestan svoje dramatične telesnosti i tu dramu uistinu živi. Zračak svetlosti u plimi metafizičke noći, zračak svetlosti večno zapitan, večno u traganju za Nečim, u večnom Nemiru...
*
...Bio sam zatočenik sna, bio sam hermafrodit. Bio sam sopstveni muž i sopstvena žena u isti mah, voleo sam samog sebe i voleo sam se sa samim sobom. Bio sam strastveni poklonik vlastitih dojki, iz kojih je teklo mleko namenjeno novorođenčadi što sam ih napravio sa samim sobom: napravio sam ih u grčevitom zagrljaju sa samim sobom, u zanosu koji se – možda – može porediti sa ljubavnim zanosom bogova. Bio sam ljubavnik koji je poljupcima pokrivao sve otvore svog tela, i ne samo otvore nego i njegove ostale delove...
...Bio sam zatočenik sna, bio sam hermafrodit. Ako bi me moja ženska priroda ljubomorno upitala zašto mnogo više volim onu mušku, odgovarao bih joj: „A zašto tebe ne volim kao što volim muškarca u (i na) sebi?“ Ako bi me to isto zapitala moja muška priroda, naime, zašto više volim onu žensku, dobijala je identičan odgovor. Ako bi me, pak, neko pitao ko mi je suprug, odgovarao bih mu da je moj suprug zapravo moja supruga i da stvarajući potomstvo činimo ono što je činio sam Bog. Ako bi neko zatražio da pojasnim to, govorio sam da je božja priroda (na ma kojeg se Boga ovo odnosilo) u biti hermafroditska, da sadrži i muški i ženski princip, pa je stoga u jednom specifičnom teološko-erotskom smislu samodovoljna i samostvarajuća...
...Bio sam zatočenik sna, bio sam hermafrodit. Jedanput sam imao ljubavnika, drugi put ljubavnicu; nisam morao da ih imam, a mogao sam ih imati još više. Jedanput je moje srce bilo ranjeno: bol koji sami sebi nanosimo ranjava više od onoga koji nam nanose drugi, a ovaj moj – naravno naneo sam sebi ja lično, ulazeći svojim muškim delom duboko u matericu mog ženskog dela, pri čemu je taj surovi ples ovaj put trajao satima. Jedanput je moj ženski deo odbio da vodi ljubav i to me je (tj. moj muški deo) bacilo u depresiju koja bi se možda završila samoubistvom da se tome nije protivio upravo njen krivac – moj ženski deo. Jedanput sam poželeo da se razdvojimo, da živimo kao svi drugi ljudi sa identitetom pola, ali je taj rastanak onemogućila Ljubav, Ljubav koja nas je sjedinjavala onako kako nikada, čak ni u bajci, nisu bili sjedinjeni neki ljubavnici: verno, do groba, ah i večno, u grobu i na onom svetu...
*
...Bio sam zatočenik sna, bio sam embrion. Slušao sam majčino srce dok sam spokojno počivao u njenoj utrobi, dok sam zaštićen plivao u njenim toplim sokovima. Slušao sam buđenje svojih čula, dodirivao i milovao sve ono na meni i oko mene što mi je donosilo fizičku radost, gutao sam tečnost iz koje sam nastao i koja je sada za mene predstavljala najuzvišeniju slast. Slušao sam zvuke koji su značili da moj otac uzima moju majku: ti zvuči kao da su uzimali i mene, ti zvuči kao da su i mene punili onim vrelim, pulsirajućim mesom koje je tako moćno ispunjavalo moju majku iznutra...
...Bio sam zatočenik sna, bio sam embrion. Sklupčani embrion koji se zadovoljava samim sobom, ali i telesnim dodirima, telesnim drhtajima svoga oca i svoje majke: svaki njihov orgazmički grč bio je i moj, svaki njihov uzdah strasti takođe je bio i moj, sva energija koju je emitovao njihov divlji eros bila je energija koja je i u meni stvarala doduše još nedozrelu, neartikulisanu, nesvesnu – ali ipak takođe snagu divljeg erosa. Sklupčani embrion, još nerođeno stvorenje, maleno biće koje u majčinoj utrobi sisa prst, samo je divlji eros doživljavalo kao istinski eros, osetivši da je njegov vrhunac, njegov čudni smisao upravo u neobuzdanosti, preterivanju, animalnosti: ako nas Ljubav čini ravnim bogovima, rekao bi sklupčani embrion svojim nemuštim jezikom, onda nas telesnost na jedan sakralni način vraća našim korenima, našim arhetipovima...
*
...Bio sam zatočenik sna, bio sam ameba. Živeo sam u vodi, živeo sam nestvarno, živeo sam životom bespolnog organizma, živeo sam za onaj čas kada ću se susresti sa drugim entitetom i spojiti u potpunosti, živeo sam za to pretapanje kada postajemo novo, jedinstveno telo i novo, jedinstveno biće. Živeo sam nesvestan da je to zapravo savršenstvo, živeo sam nesvestan da je savršenstvo i posedovanje promenljivog oblika tela, živeo sam nesvestan da savršenstvo predstavlja i mogućnost razmnožavanja prostom deobom, kada se iz jednog preobraziš u Dva. Živeo sam nesvestan da je svako razmnožavanje na izvestan način erotski čin, živeo sam nesvestan da imam moći koje nemaju ni najrazvijenija božja stvorenja. Živeo sam i jednostavno plutao, nošen vodenim strujama i svojim mutnim nagonima...
...Bio sam zatočenik sna, bio sam Biće Ništavila. Ili sam bio Ništavilo samo: sastojao sam se od Mraka, bio sam prvobitni Haos, bio sam Nebiće koje će u kosmološkoj erotskoj Igri Stvaranja začeti beskrajne svetove i bezbrojna bića tih svetova, a ova će – opet – u odrazu moje prvobitne igre ponavljati svoje (beskrajne, bezbrojne) oblike erotske igre i istovetnog stvaranja...


"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
dođoška
Adminka
Adminka



Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimePon Okt 04, 2021 2:23 pm

Erotske priče - Page 2 Q1c47tQhIRc

Hulio Kortasar
ŠIJA CRNE MAČKICE

Nije bilo prvi put da mu se tako nešto dešava, ali u svakom slučaju Lučo je bio taj koji bi započinjao, oslanjajući kao uzgred svoju o ruku neke plavuše ili riđokose što bi mu zapala za oko, koristeći ljuljanje metroa u zavojima, a tek potom bi odande stizao odgovor, udica, jedan prstić bi ostajao uhvaćen časak pre no što bi lice pokazalo nelagodnost ili srdžbu, sve je zavisilo od toliko toga, ponekad bi ispalo kako valja, pošlo bi, a ostalo bi upalo u igru kao što su stanice upadale u prozorčiće vagona, ali ovo popodne stvar se događala drukčije, pre svega Lučo se propisno smrznuo i kosa mu je bila orošena pahuljama koje su se istopile još na peronu, pa su mu hladne kapljice svetlucale po velikom šalu, popeo se na metro u ulici Bak sasvim prazne glave i tela stisnutog među toliko drugih očekujući već jednom peć, čašu konjaka, dnevnu štampu, pre no što se baci na učenje nemačkog kao uvek između sedam i trideset i devet; ali eto ti te crne rukavičice na prečki za držanje među gomilom ruku i laktova i kaputa jedna majušna crna rukavica stisnuta oko metalne prečke za koju se on čvrsto držao svojom promočenom smeđom rukavicom da ne bi poleteo preko gospođe sa paketima i kmezave devojčice, eto ti jednom svesti da jedan malecki prst kao na konja uzjahuje na njegovu rukavicu da on dolazi iz prilično izanđalog rukava zečje bunde, izgledalo je da je mulatkinja veoma mlada, gledala je odsutno, oborenih očiju, tek njihanje više među tolikim njihanjem pribijenih telesa; Luču je to ličilo na zabavno odstupanje od pravila igre, oslobodio je ruku ne odgovorivši, uz pretpostavku da je devojka bila rasejana, da nije bila svesna ovog nehajnog uzjahivanja na pokislog i spokojnog konja. Voleo bi da ima dovoljno prostora da izvadi iz džepa novine i da pročita naslove članaka o Bijafri, Izraelu i ekipi Estudiantesa sa La Plate, ali novine su bile u desnom džepu i da bi ih izvadio bio bi prinuđen da pusti prečku i da izgubi neophodan oslonac na zavojima, tako da je najbolje bilo da se i dalje čvrsto drži održavajući privremeno maleni razmak između mantila i paketa kako bi devojčica bila manje žalostiva, a njena majka prestala da joj se obraća tonom poreznika.
Mladu mulatkinju nije takoreći ljudski ni pogledao. Sada je naslućivao gužvu kovrdžave kose pod kapuljačom bunde, pomišljajući kritički da je u tako dobro zagrejanom vagonu mirne duše mogla da zbaci kapuljaču, upravo kad je prst opet pomilovao njegovu rukavicu, prvo jedan, a potom dva prsta veru se na pokislog konja. Zavoj na ulazu u stanicu Montparnasse-Bienvenue bacio je devojku na Luča, njena šaka sjaha s konja tek da bi se dočekala prečke, tako majušna i bezvezna kraj zdepastog konja koji ju je sada, naravno, potražio i zagolicao dvoprstom gubicom bez navaljivanja, tek zabave radi, mada još udaljen i mokar. Devojka je, izgleda, smesta shvatila (ali je i u njenoj prethodnoj rasejanosti takođe bilo pomalo grubosti i zatečenosti) pa je malko odmakla šaku posmatrajući Luča iz mrkle jazbine kapuljače da bi se potom zapiljila u sopstvenu šaku kao da ne odobrava to ili kao da proučava rastojanje od dobrog vaspitanja. Izišlo je mnogo sveta kod Montparnasse-Bienvenue i Lučo je sad bio kadar da izvuče novine, samo što je umesto toga i dalje pomalo šaljivo proučavao predano ponašanje ručice u rukavici, ne gledajući devojku koja je opet oborila pogled na cipele, sada jasno uočljive na prljavom podu gde je odjednom nedostajala kmezava devojčica i toliki svet koji je sišao na stanici Falguière. Trzaj pri polasku primorao je obe rukavice da se čvrsto obaviju oko prečke, svaka za sebe, odvojene, ali dok je metro stajao u stanici Pasteur, Lučovi prsti potražiše crnu rukavicu koja nije ustuknula kao prvi put, već kao da je nekako klonula na prečki, još više se smanjila i smeštala pod pritiskom dva, pa tri prsta, a onda cele šake koja ju je tanano prisvojila bez suvišnog oslanjanja, istovremeno uzimajući i puštajući, i sada, kad su se u gotovo praznom vagonu otvorila vrata na stanici Volontaires devojka stade spram Luča okrenuvši se malo-pomalo oko jedne noge mada i dalje ne podižući pogled, kao da ga gleda iz majušne rukavice pod čitavom Lučovom šakom, a kad ga je najzad pogledala, pošto ih je tandrkanje propisno prodrmalo između stanica Volontaires i Vaugirard, njene ogromne oči, skrivene u senci kapuljače, behu prepune iščekivanja, odlučne i ozbiljne, bez ikakvog osmeha ili prekora, bez ičega sem jednog beskrajnog iščekivanja koje je Luču nekako loše palo.
„I tako uvek“, rekla je devojka. „Ne može se s njima izaći na kraj.“
„Oh“, reče Lučo, prihvatajući igru, istovremeno se pitajući zašto se ne zabavlja, zašto ne sluti igru iako ništa drugo nije moglo biti, ne beše nikakvog razloga za pomisao da bi moglo biti nešto drugo.
„Tu nema leka“, ponovila je devojka. „Ne shvataju ili ne žele da shvate, ko bi to znao, ali se tome ne može nikako suprotstaviti.“
Govorila je rukavici, gledajući Luča ah ne videvši ga, govorila je crnoj rukavičici, takoreći nevidljivoj pod velikom smeđom rukavicom.
„Meni se dešava isto to“, reče Lučo. „Nepopravljive su, tu nema zbora.“
„Nije to isto“, reče devojka.
„Ama kako da nije, pa sami ste videli!“
„Ne vredi o tome govoriti“, reče ona obarajući glavu. „Oprostite, ja sam kriva.“
To je naravno bila igra, ali zašto mu onda nije bilo zabavno, otkud ta njegova neosetljivost za igru iako nije moglo biti ništa drugo, ne beše nikakvog razloga za pomisao da bi moglo biti nešto drugo.
„Recimo da su one krive“, reče Lučo, podižući svoju šaku da bi istakao množinu, da obeleži krivce na prečki, da ih obeleži zaodenute rukavicama, ćutljive, dakle, spokojne na prečki.
„Različito je“, reče devojka. „Vama se čini da je isto, ali tako je različito.“
„Pa dobro, zar ne postoji uvek jedna koja započinje!“
„Da, uvek postoji jedna.“
To beše igra, samo je valjalo slediti pravila bez pomisli da bi moglo biti nešto drugo, neka vrsta istine ih očajanja. Zašto bi od sebe pravio budalu umesto da ide niz dlaku ako mu se već pruža prilika. ^
„Vi ste u pravu“, reče Lučo. „Trebalo bi učiniti nešto protiv toga, ne puštati im na volju.“
„Nikakve vajde“, reče devojka.
„I to je tačno, samo što čoveku malo popusti pažnja i eto, vidite!“
„Da“, reče ona. „Mada vi to govorite u šali.“
„O ne, govorim isto toliko ozbiljno kao i vi. Pogledajte ih samo.“
Smeđa rukavica je začikavala nepomičnu crnu rukavičicu, stavljala joj prst oko pasa pa je puštala, udaljavala bi se na kraj prečke i tu bi mirovala gledajući je, čekajući. Devojka se još više snuždila i Lučo se ponovo zapitao zašto u svemu tome nema nikakve zabave, sada kad jedino preostaje da se igra nastavi.
„Kad bi bilo ozbiljno“, reče devojka, ali se nije njemu obraćala, nije se nikom obraćala u gotovo ispražnjenom vagonu. „Kad bi bilo ozbiljno, onda barem.“
„Jeste ozbiljno“, reče Lučo, „i zaista se ne da učiniti ništa protiv toga.“
Sada ga ona pogleda pravo u lice, kao da se budi; metro je ulazio u stanicu Convention.
„Ljudi ne mogu da shvate“, reče devojka. „Kad je muško u pitanju onda se, naravno, odmah pretpostavlja da...“
Dakle, vulgarno, i sem toga valja ubrzati čitavu stvar jer preostaju još samo tri stanice.
„A još gore ako je žena“, govorila je devojka. „Već mi se to dešavalo, i mada ih nadzirem čim uđem u metro, sve vreme, eto – vidite li!“
„Naravno“, prihvati Lučo. „Dođe onaj minut rasejanosti, to je prirodno, i onda oni iskoriste gužvu.“
„Ne govorite u svoje ime“, reče devojka. „Nije to isto. Oprostite mi, ja sam kriva, silazim na stanici Corentin Celton.“
„Naravno da ste vi krivi“, sprdao se Lučo. „Trebalo je da siđem na stanici Vaugirard, a eto vidite, zbog vas su mi promakle još dve stanice.“
Zaokret ih je bacio na vrata, ruke skliznuše do kraja prečke i tamo se spojiše. Devojka je i dalje nešto pričala, bezvezno se izvinjavajući; Lučo je još jednom osetio kako se prsti crne rukavice penju i na njegovu ruku, vezujući se za nju. Kad je ona grubo pustila njegovu ruku, procedivši zbrkano nekakav pozdrav, preostalo je samo jedno da se učini, da krene za njom po staničnom peronu, da je sustigne i potraži njenu opuštenu šaku, kao izgubljenu na kraju rukava, koja se besciljno klatila.
„Ne“, reče devojka. „Molim vas, ne. Pustite me na miru.“ „Ama, naravno“, reče Lučo ne puštajući joj ruku. „Samo mi se ne sviđa da sada tek tako odete. Da smo u metrou imali više vremena...“
„Čemu? Čemu služi više vremena?“
„Barem bismo, na kraju krajeva, pronašli nešto zajedno. Htedoh reći, nešto protiv.“
„Ali vi ne razumete“, reče ona. „Vi mislite da...“
„Ko bi znao šta ja mislim“, reče Lučo sasvim pošteno. „Nego da vidimo mi imaju li dobru kafu u kafeu na uglu i da li uopšte postoji kafe na uglu jer ovaj kraj gotovo uopšte ne poznajem.“
„Kafe postoji“, reče ona, „ali loš.“
„Nemojte poreći da ste se nasmešili.“
„Ne poričem, ali kafe je loš.“
„U svakom slučaju, na uglu postoji kafe.“
„Da“, reče ona i ovog puta mu se nasmeši dok ga je gledala. „Postoji kafe, ali je kafa užasna, a vi verujete da ja...“
„Ništa ja ne verujem“, reče on i to beše prokleto tačno.
„Hvala“, nevezano reče devojka. Disala je kao da su je stepenice izmorile, a Luču se učinilo da drhti, ali opet eto te crne malecke obešene, mlake, bezazlene rukavičice, opet je osetio da je živnula među njegovim prstima, kako se migolji, steže, obavija se i kipti, dobro joj je, smlačila se, zadovoljna je i mazna majušna crna rukavica, a prsti, dva, tri, četiri, pet, jedan, prsti traže prste i rukavica u rukavici, crna u smeđoj, ukršteni prsti, prvi i treći između drugog i četvrtog. To se zbivalo, njihalo se u visini tu, tik uz njihova kolena, ništa se nije moglo učiniti, prijalo je i ništa se nije moglo učiniti, Ui nije prijalo ali se svejedno ništa nije moglo učiniti, tamo se to zbivalo i ne beše Lučo taj što se poigrava šakom koja je svoje prste ispreplela s njegovim, uvijala se i bujala, a još manje devojka zadihana penjanjem do vrha stepenica gde je isturila lice kišici kao u želji da s njega spere ustajali, topli vazduh s perona podzemne železnice.
„Tamo živim“, reče devojka, pokazujući visoki prozor među tolikim prozorima tolikih visokih, istovetnih zdanja preko puta ulice. „Mogli bismo da napravimo po nes kafu, mislim da je bolje nego da idemo u kafanu.“
„O, da“, reče Lučo i sad su se njegovi prsti lagano sklapali oko rukavice kao da se sklapaju oko šije crne mačkice. Soba beše prilično prostrana i dobro zagrejana, a u njoj azaleja, visoka lampa i ploče Nine Simon i neraspremljena posteljina koju je devojka, uz stidljiva izvinjenja, na brzu ruku namestila. Lučo joj je pomogao da postavi šolje i kašičice na sto uz prozor, napravili su jaku i dobro zaslađenu instant kafu, ona se zvala Dina, a on Lučo. Zadovoljna, gotovo kao s olakšanjem, Dina je pričala o Martiniku, o Nini Simon, načas je odavala utisak sveže neveste u toj jednostavnoj, jarkocrvenoj haljini, minisuknja joj je dobro pristajala, imala je činovnički posao, grdno boli kad se polomi gležanj, ali tako je to kad se u februaru ide na skijanje u visoke Savoje, eh! Dva puta je zastala da ga posmatra, započinjala nešto da govori onim tonom iz metroa, uz prečku, ah bi se Lučo našalio, ama to smo rešili, dosta, dalje, teraj na nešto drugo, bespredmetno je navaljivati, a istovremeno priznajući da je Dina patila, da ju je u najmanju ruku povredio što se tako olako odrekao komedije kao da je to sad bilo bez ikakve važnosti. I tek treći put kad se Dina nagnula da mu sipa vrelu vodu u šoljicu i kad je opet počela da mrsi izvinjenje kako ona nije kriva i kako joj se takve stvari samo ponekad dešavaju, da je, eto, kao što je video, sve sada drukčije i voda i kašičica, poslušnost svakog pokreta, Lučo je shvatio, ali ko bi znao šta, najednom je dokučio, i sve beše drukčije, beše s druge strane, prečka je vredela, igra ne beše samo igra, iščašen gležanj i skijanje su lepo mogli da se nose dođavola sada kad je Dina opet pričala a on je nije prekidao niti ometao, puštajući je, osećajući je, takoreći je čekajući, verujući jer sve beše apsurdno, samo zbog Dine tužna lica i malenih grudi što protivreče tropskoj domovini, prosto zbog Dine. Morala sam barem da se zatvorim, kazala je Dina bez preterivanja, ne biraju čas kad se desi, čovek je svoj ali ne tada, već drugi put. A drugi put – šta. Drugi put uvrede, hvatanja za dupe, hajde mala šta se femkaš širi noge odmah, ne gubimo vreme. Ali onda. Onda – šta. Ali onda, Dina.
„Pomislila sam da si shvatio“, reče Dina namrgođeno. „Kad ti lepo kažem da je trebalo da se zaključam.“
„Gluposti. Mada ja, u početku...“
„Znam već. Kako ne bi pomislio – u početku. Upravo tako, nema toga ko se u početku neće prevariti, to je logično. Tako logično, tako logično. Bilo bi logično i da sam se zaključala.“
„Ali ne, Dina.“
„Ali da, majku mu. Izvini. Kako da ne. Bilo bi bolje da je kao uvek, kao toliko puta. Ni sama ne znam koliko puta je ispalo ono – nimfomanka. Kurvica, kamenjarka. I to bi bilo mnogo bolje, na kraju krajeva. Ili da ih jednom zasvagda odsečem satarom. Eh, ali nemam sataru“, reče Ðina uz smešak, kao da još jednom traži izvinjenje, tako besmisleno zavaljena u fotelji iz koje umorna klizi, izgubljena, a kratka suknja joj se sve više zadiže, zaboravila je na sebe, gleda ih kako uzimaju šoljicu, sipaju nes kafu, marljivi poslušni licemeri kamenjarke, fufice, nimfomanke ni sama ne zna koliko puta tako.
„Ne trabunjaj gluposti“, opet će Lučo, prepušten nečemu što je sada izigravalo bilo šta, želju, nepoverenje, zaštitu. „Znam ja da to nije normalno, trebalo bi pronaći uzroke, trebalo bi. U svakom slučaju, zašto ići tako daleko, do samoga kraja. Mislim, do zaključavanja ili do satare.“
„Ko zna“, reče ona. „Trebalo bi svakako ići dalje, do kraja. To bi bio barem jedini način da se izađe.“
„Šta podrazumevaš pod tim: daleko?“, upita Lučo, umorno. „Gde je kraj?“
„Ne znam. Ništa ne znam. Samo se plašim. I ja bih takođe izgubila strpljenje kad bi mi drugi tako govorio, ali ima dana u kojima... Da, ima dana. I noći.“
„Ah“, reče Lučo prinoseći šibicu cigareti. „Jer, naravno, i noću.“
»Da.“
„Ali ne kada si sama.“
„Čak i kad sam sama.“
„Čak i kad si sama. Oh.“
„Shvati me, hoću da kažem da.“
„Dobro“, reče Lučo, uz gutljaj kafe „Vrlo je dobra, vrlo topla. Baš ono što nam je potrebno za ovakvih dana.“
„Hvala“, reče ona jednostavno i Lučo je pogleda jer nije želeo ni na čemu da mu zahvaljuje, prosto je osetio nagradu što doživljava taj spokojni časak i što je prečka metroa zauvek iščezla.
„I to što ovo nije ispalo ni loše ni neprijatno“, reče Dina kao da mu pogađa misli. „Baš me briga što mi ne veruješ, ali meni nije bilo ni loše ni neprijatno, i to prvi put.“
„Šta prvi put?“
„Pa to, da mi nije bilo ni loše ni neprijatno.“
„To što su se popeli na...?“
„Da, što su se opet popeli na, i što nije ispalo ni loše ni neprijatno.“
„Jesu li te nekad strpali u zatvor zbog toga?“, upita Lučo, spuštajući laganim, odmerenim pokretom šoljicu na tanjirić, tako upravljajući ruku da se šolja spusti tačno na sredinu tanjirića. Zarazno, eh.
„Ne, nikad, ali umesto toga... Ima drugih stvari. Već ti rekoh, oni što misle da ja to namerno pa i oni počnu, isto kao ti. Ili pobesne, kao žene, i onda mora da se izađe na prvoj stanici ili da se istrči glavom bez obzira iz radnje ili restorana.“
„Ne plači“, reče Lučo. „Ništa nećemo dobiti ako se rasplačeš.“
„Ne želim da plačem, reče Dina. „Ali nikad nisam bila kadra da tako razgovaram s nekim, posle... Niko mi ne veruje, niko ne može da mi poveruje, ni ti mi ne veruješ, samo si dobar i ne želiš da me povrediš.“
„Verujem ti sada“, reče Lučo. „Još do pre dva minuta bejah kao i ostali. U najmanju ruku bi trebalo da se smeješ umesto da plačeš.“
„Eto vidiš“, reče Dina, sklopivši oči. „Vidiš da je uzaludno. Čak ni ti, mada tako kažeš, čak i da veruješ. Suviše je idiotski.“
„Išla si na pregled?“
„Da. Znaš već: sredstva za umirenje i promena vazduha. Zavaravaš se nekoliko dana, misliš da...“
„Da“, reče Lučo, pružajući joj cigarete. „Čekaj. Tako. Da vidimo.“
Dinina šaka je prihvatila palcem i kažiprstom cigaretu, a istovremeno ostali prsti potražiše ovlaš Lučove prste dok je on i dalje držao ispruženu ruku i netremice je posmatrao. Oslobođeni cigarete, njegovih pet prstiju spustiše se na malenu tamnoputu šaku i lako je obaviše, i počeše naniže da je polagano miluju dok sa nje ne skliznuše, oslobađajući je, drhtavu u vazduhu, cigareta pade u šoljicu. Ruke grubo pohrliše ka Dininom licu, a ona, povijena nad stolom, slomi se kao u naglom grču povraćanja.
„Molim te“, reče Lučo, podižući šoljicu. „Nemoj, molim te. Ne plači tako, to je toliko besmisleno.“
„Ne želim da plačem“, reče Dina. „Ne bih smela da plačem, naprotiv, ali eto vidiš.“
„Uzmi, činiće ti dobro, vruća je; ja ću sebi spremiti drugu, pričekaj da operem šoljicu.“
„Neka, ostavi to meni.“
Istovremeno su ustali i sreli se kod ivice stola. Lučo opet vrati prljavu šoljicu na stolnjak; ruke su im klonulo visile uz tela, samo su se usne okrznule, Lučo je netremice gledao pravo u nju a Dina beše u suzama, sklopljenih očiju.
„Možda,“, promrmlja Lučo, „možda ovo treba da radimo, možda je to jedino što možemo učiniti, a onda.“
„Ne, ne, molim te“, reče Dina nepomična, ne otvarajući oči. „Ne znaš ti ono što... Ne, bolje ne, bolje ne.“
Lučo joj beše obgrlio ramena, lagano ju je privlačio k sebi, osećao je njen dah na svojim usnama, topli dah s mirisom kafe i mrke puti. Poljubio ju je pravo u usta, ponirući u njih, tragajući tamo za zubima i jezikom; Dinino telo se opustilo u njegovim rukama, pre četrdeset minuta njena šaka je milovala njegovu na prečki za držanje jednog sedišta u metrou, pre četrdeset minuta crna, malecka rukavica na smeđoj rukavici. Osećao je kako se tek slabašno opire, kako ponavlja odbijanje u kojem je počivalo kao neko ishodište upozorenja, ali je sve u njoj popustilo, u oboma, sad su Dinini prsti polako puzali uz Lučova leđa, njena kosa mu je upadala u oči, bezimeno i bez zazora je mirisala, plavi pokrivač po njihovim telima, poslušni prsti tragaju za kopčama, razbacuju odeću, izvršavaju naređenja, njegova i Dinina, po koži; među butinama, ruke poput usana i kolena, a sad već utroba i struk, tek proceđeno preklinjanje, otpor pritisku, zabacivanje unazad, nasumična kretnja da se ta topla pena, što sve poravnava i što u jednom istom pokretu sjedinjuje njihova tela i baca ih u igru, prenese od usta na prste i sa prstiju među bedra. Kad u tami pripališe cigarete (Lučo je želeo da ugasi lampu i lampa je tresnula na pod a staklo se razbilo, Dina je skočila i uspravila se kao oparena, otimajući se pomrčini, govorila je o paljenju makar jedne voštanice i htela da siđe u radnju da kupi novu sijalicu, ali ju je on u tami opet prigrlio i sad su pušili i nadzirali jedno drugo pri svakom udisaju dima i opet se ljubili), napolju je tvrdoglavo pljuštala kiša, pregrejana soba ih je držala omlitavele i bez odeće, milovali su se ovlaš rukama i bedrima i pramenovima kose ništa ne menjajući, samo maženje unedogled, sagledavanje vlažnim, ponavljanim dodirom, njušenje u pomrčini, jednosložno šaputanje rastegljive sreće. U neko doba pitanja opet iskrsnuše, bekstva šćućurena u tami budžaka ili pod krevetom, ali kada je Lučo poželeo da sazna, ona se bacila na njega sva u znoju, ućutkavši ga poljupcima, nežnim ugrizima, i tek mnogo kasnije, uz duge cigarete među prstima, reče mu da živi sama, da ni s jednim muškarcem nije mogla dugo, da je bilo uzalud, treba upaliti neko svetlo, pa o svom poslu u kući, kako je nikad nisu voleli, pa i ta boljka, kao da sve to nije nimalo važno u suštini, ili kao da je previše važno da bi reči mogle da iskažu, ili kao da, možda, sve ovo neće preživeti svitanje pa bi objašnjenja mogla i da se preskoče. Jer nešto tek tako započeto na prečki za držanje u metrou, nešto što, ali naročito mora da se upali neka svetiljka.
„Ima tu negde jedna sveća“, uporno i jednolično je ponavljala, otimajući se njegovim milovanjima. „Već je dockan da se tu dole kupi sijalica. Pusti da je nađem, mora biti u nekoj fioci. Daj mi šibicu.“
„Nemoj još da je pališ“, reče Lučo. „Baš je dobro ovako, dok se ne vidimo.“
„Nije mi do toga. Dobro je ali znaš već, znaš. Eto, samo ponekad.“
„Molim te“, reče Lučo, pipkajući po podu da nađe cigarete, „tek što smo na časak zaboravili... Zašto ponovo počinješ? Dobro nam je ovako.“
„Pusti me da nađem sveću“, ponovi Dina.
„Samo je traži, svejedno je“, reče Lučo pružajući joj šibice. Plamičak zatitra u ustajalom vazduhu sobe ocrtavajući obris tela tek za nijansu svetlijeg od pomrčine, blesak očiju i noktiju, opet sve utonu u mrak, pa opet nova šibica, pa tmina, pa nova šibica, nagli pokret plamena što trne u dnu sobe, brza trka kao gušanje, težina nagog tela koje popreko pada preko njegovog, kršeći mu rebra, njegovo dahtanje. Čvrsto ju je stegao u zagrljaj i ljubio ne znajući od čega ih zbog čega mora da je umiruje, šaptao joj utešne reči, privio je uz sebe, pod sebe, uzeo je nežno i gotovo bezvoljno iz nekog dugog umora, ušao je u nju i propeo se, osetio njeno grčenje, ona klonu i otvori se i sada, sada, već sada, tako, eto, i oseka ih opet vraća jednom smiraju, leže poleđuške piljeći u prazno, slušajući damare noći od krvi kiše tamo napolju, beskrajno velika utroba noći štiti ih od straha, od prečki metroa i polupanih lampi i šibice kojoj se Dinina šaka opirala, koju stavlja nadole da se spali i da je spali, takoreći kao u nekoj nesreći jer se u tami prostor i položaji menjaju i dečja trapavost a onda još jedna šibica koju prsti gnječe, pomahnitali rak izgara samo da uguši svetlost, a onda je Dina pokušala da upali poslednje zrnce drugom rukom i ispalo je još gore, nije mogla čak ni da kaže Luču, načuljenom da je sasluša iz nekog nejasnog straha, iza prljave cigarete. Zar ne shvataš da neće? Opet neće. Šta – opet? Pa to. Šta, opet? Ništa, nema veze, nego da nađemo sveću. Ja ću da je potražim, daj mi šibice. Pale su tamo, u ugao. Ama čekaj, budi mirna. Ne, ne idi, molim te, ne idi. Pusti me; ja ću da ih nađem. Hajdemo zajedno, tako je najbolje. Ne, pusti me, ja ću da ih nađem, reci mi gde može biti ta prokleta sveća. Tamo, na polici, kad bi barem upalio jedno palidrvce. Ništa se neće videti, pusti me da pođem. Polako je odbijajući od sebe, razvezavši joj ruke sklopljene oko njegovog pasa, podižući je, malo-pomalo. Udarac u mošnice natera ga da krikne više od iznenađenja nego od bola, potraži poput biča pesnicu što ga vezivaše za Dinu, nauznak opruženu i jecavu, otvorio joj je prste i grubo odbacio. Čuo je kako ga doziva, kako ga moli da se vrati, da se to neće ponoviti, da je on kriv jer se uzjogunio. Spustivši se prema mestu gde je verovao da je ugao sobe, čučnu pokraj nečega što je moglo biti sto i pipajući potraži šibice. Učini mu se da je jedno palidrvce našao, ali beše predugačko, možda čačkalica, a kutije niotkud, dlanovima je prepipavao izanđali tepih, na kolenima se podvukao pod sto: pronašao je jedno drvce, potom još jedno, ali ne i kutiju; spram poda je tama bila još dublja, zaudaralo je na ustajalost i na vreme. Osetio je kandže kako mu gamižu uz leđa penju se do potiljka i kose, ispravi se naglim skokom, odbacivši Dinu koja je urlala na njega i pričala nešto o svetlosti na odmorištu stepenica, otvoriti vrata i svetlost na stepeništu, ali naravno, kako se ranije nije dosetio, gde su vrata, tamo napred, ne može biti pošto je bočno sto, ispod prozora, kažem ti da su tamo, e pa onda hajde ti kad znaš gde su, hajdemo zajedno, ne želim sada da ostanem sama, pusti me ili ću te zviznuti, ne, ne, kažem ti da me pustiš. Udarac ga ostavi samog pred nekim dahtanjem, nečim što je tu kraj njega, veoma blizu titralo; pružajući ruke pred sobom, krenu napred i napipa zid, naslućujući vrata; dotaknu nešto vrelo što mu uz krik uteče, druga ruka mu se sklopi oko Dininog vrata kao da stiska rukavicu ili šiju crne mačkice, neka užarena šiba mu procepa obraz i usne, okrznu po oku, baci se unazad da se oslobodi toga što je i dalje stezalo Dininu gušu, pade poleđuške na tepih, odvuče se u stranu već svestan šta će se dogoditi, vruć vetar po njemu, šipražje noktiju po njegovom stomaku i rebrima, ne rekoh li ti, ne rekoh li ti da ne može biti, da pripališ sveću, smesta da si pronašao vrata, vrata. Odvlačeći se dalje od tog glasa obešenog o neku tačku u crnom prostoru, u napadu gušenja koji je stalno nanovo navirao, udari o zid, ispravljajući se prepipao ga je dok ne oseti ivicu, pa zavesu, pa drugu ivicu, rezu; hladan vazduh se izmeša sa krvlju što mu je punila usta, pipajući potraži prekidač za svetlo, začu pozadi trk i Dinin krik, njen udarac u odškrinuta vrata, mora da je zviznula o krilo vrata čelom, nosem, vrata se zatvaraju iza njegovih leđa baš kad pritiska prekidač za svetlo. Sused što je uhodio iza odškrinutih vrata, pogleda ga i s prigušenim povikom povuče se i navuče rezu, Lučo kao od majke rođen nasred hodnika opsova ga i pređe prstima po licu koje je gorelo dok sve ostalo beše hladnoća hodnika, koraci ustrčali tamo negde od prvog sprata, otvori mi, smesta mi otvori, zaboga otvori, gle svetlost, otvori jer ima svetlosti. Unutra tišina kao neko iščekivanje, matorka u ljubičastoj haljini zvera odozdo, kriči, bestidniče, zar u ovo doba, pohotljivče, policija, svi su oni isti, madam Rože, madam Rože! „Neće da mi otvori“, pomisli Lučo i sede na prvi stepenik, otirući krv sa usta i iz očiju, „onesvestila se od udarca i eno je tamo, na podu, neće mi otvoriti, uvek isto, što je hladno, što je hladno“. Poče da lupa na vrata dok je slušao iz stana preko puta glasove, jurcanje matorke koja je silazila niz stepenice dozivajući madam Rože, nekretnine oživele na nižim spratovima, pitanja i sašaptavanja, čas iščekivanja, go i obliven krvlju, pobesneli ludak, madam Rože, otvori mi Dina, otvori mi, nije važno što je uvek bilo tako, ali mi otvori, bili smo nešto drugo, Dina, mogli smo da pronađemo zajedno, zašto si tamo, na podu, šta ti učinih, zašto si naletela na vrata, madam Rože, kad bi mi otvorila pronašli bismo izlaz, videla si pre, eto videla si kako je sve išlo dobro, prosto upaliti svetlo i dalje tražiti udvoje, ali nećeš ti meni da otvoriš, samo roniš suze, krmaučeš kao ojađena mačka, čujem te, čujem te, čujem i madam Rože, i policiju, i vas kurvinski sine zašto me uhodite iza tih vrata, otvori mi, Dina, još možemo da pronađemo sveću, opraćemo se, hladno mi je, Dina evo idu s ćebetom, tako tipično, nagog muškarca valja umotati u ćebe, moraću da im kažem da tamo ležiš, da donesu još jedno ćebe, da razvale vrata, da ti operu lice, da te paze i da te zaštite jer ja više neću biti tu, smesta će nas razdvojiti, videćeš, spustiće nas odvojeno i odvešće nas daleko jedno od drugoga, a koju ćeš onda ruku da potražiš, Dina, čije lice da izgrebeš, sad kad te svi ponesu i madam Rože.
Preveo sa španskog Branko Anđić
Beleška o piscu
Hulio Kortasar
(1914-1984), po mnogima najveći latinoamerički pisac, Argentinac, bio je strasni ljubitelj džeza i boksa, angažovani borac za ljudska prava. Posle prve značajne zbirke Zverinjak, slede Kraj igre, Tajno oružje, Sve vatre vatra, Oktaedar, Neko ko tuda ide, Svi volimo Glendu. Najpoznatiji roman Školice, napisan u sada već čuvenom kortasarovskom maniru koji se poigrava formom i žanrovskim klasifikacijama, izvršio je ogroman uticaj na latinoameričke i evropske pisce.
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka



Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimePon Okt 04, 2021 2:24 pm

Erotske priče - Page 2 SUnriQhNJuc

Viktor Jerofejev
SEKS KAO SPORT

Nekada je bilo prostije. Nekada se sve svodilo na to da se ONA pobedi. Ili kako su još ranije, sasvim davno govorili: da se NJOME ovlada. Ali kad kažem da je nekada bilo prostije, to ne znači da se do pobede dolazilo lako. Naprotiv, oni koji su pre trideset godina živeli aktivnim polnim životom dobro se sećaju da su pobeđivali bukvalno kao u boksu.
Devojka se predavala na komadiće. Najpre bi osvajali ruku. To se zvalo „uzeti za ručicu“. Srce je zamiralo – hoće li dozvoliti? A ako bi dozvoljavala – bože, kakva sreća. Tako su i hodali „za ručicu“ – srećni kao u sovjetskom filmu. Onda su osvajali lice. To znači da je počinjala borba za poljubac. Devojka je stiskala zube kao da nije devojka nego buldog. Nemoguće je bilo razdvojiti joj čeljust, čak i ako je na pomolu bila najveća ljubav. Trebalo je koristiti se lukavstvom, koristiti iskustvo psihološkog rata. Prvi poljubac bio je gotovo uvek iznenadan: ONA se opustila, odlutala, zapričala o nečemu važnom za NJU, suštinskom, na primer o tome kako se ona prvi put kupala u Crnom moru – i nju su, hop – poljubili u usta. ONA – ritaj se, guraj, ujedaj – ali kasno, nazad nema. Onda je nastupao red „kolena“. Za ruku može – a za koleno ne. I svaki put je bila čvrsta logika. Zatim, posle prolaženja kroz čitav niz životno važnih etapa, počinjala je osnovna borba za skidanje. Ona se razvlačila na duge časove, i po pravilu je bila praćena ozbiljnim oštećenjem odeće. Kada se izmučena, rastrzana, na izdisaju od razjarenog suprotstavljanja, devojka, kako se to zvalo, davala, za seks više niko nije imao snage ni umeća.
Seks je dugo vremena u Rusiji bio amaterska aktivnost. Muškarci su brojali svoje pobede, a devojke – svoje poraze. Ali ni jedni i drugi, osim retkih izuzetaka, ipak nikad nisu uspeli da savladaju čak ni azbuku polnog života. U svemu što se na bilo koji način razlikovalo od uobičajene poze videla se izopačenost. O izopačenostima se pričalo izbuljenih očiju. Sudeći po šturim podacima, koji se uglavnom odnose na ginekologiju, ljudi su imali vrlo jadnu predstavu o svojim erogenim zonama, uostalom, čak i ne znajući da se to upravo tako zove.
Pozvao me dragi beletrističar – progresivac iz šezdesetih:
„Slušaj, pozvao sam redom sve ’naše’“, (naveo je poznata imena), „niko ne zna. Šta je to, jezik da polomiš, kunilingus?“
„Zaista, jezik da polomiš...“
„A, to?!“, zbunio se on.
Da li je ta generacija bila nesrećna? Ko zna! Pojam sreće u našoj zemlji i dalje je nepredvidiv.
Početkom 80-ih nagovešten je (pre svih političkih promena) proces ženske seksualne emancipacije, koji je na kraju krajeva doveo mnoge naše muškarce u prilično nezgodan položaj. Muškarcu su postepeno preoteli sigurnu ulogu pobednika. Žene, ako i nisu naučile da prethodno odaberu, bar su se snabdele dovoljnom količinom fora i otkrile su mušku igru. A to muškarci nisu očekivali, i na to nisu bili spremni.
Sve novo počelo je od reči JOŠ. Reklo bi se, šta jedna reč može da promeni u polnom životu, ali ona je promenila odnose. Ako je sedamdesetih godina reč „kresati se“ bila najava nadolazećih promena, onda je JOŠ koje je sletalo sa ženskih usana u noćnoj tišini sve češće i češće, postalo zahtev ne toliko vremena, koliko žene. One su poželele dodatna zadovoljstva, kojih nije bilo na ruskom muškom meniju.
I muškarca je, treba reći, već od tog JOŠ, hvatala neprijatna jeza. JOŠ znači: ako ne umeš – nemoj se hvatati, i još gore: nisi muško. Muškarci su se izgubili. Ranije su oni sudili, ocenjivali, upoređivali i veselili se. Sada se sudilo njima.
I sada nije važno ko kome skida gaće. Čak i ako, kao i ranije, muškarac delimično kontroliše taj proces, on ne kontroliše rezultat. On može da naleti na JOŠ, izgovoreno voljenim usnama, kao vesnik razočaranja. Na kraju, žena je prestala da se boji reči „izopačenost“ – i time do kraja uplašila mnoge muškarce, posegnuvši za onim o čemu su oni nekad razgovarali među sobom samo u muškoj sauni.
„U guzu! U guzu!“, zamolile su intelektualke.
„I dublje!“, raširila je zadnjicu plavuša-kulturolog.
Narod sam sebe nije prepoznao.
Seks se iz amaterske igre pretvara u profesionalni sport. Hoće li ruska ženska reprezentacija pobediti mušku, teško je reći, ali treba priznati da je na ivici orgazma žena naučila da izgovara reč JOŠ čvrstim glasom.
Prevela s ruskog Natalija Nenezić
Beleška o piscu
Viktor Jerofejev
(1947) rođen je u Moskvi, u Rusiji. U detinjstvu je živeo u Parizu, filologiju je studirao na Moskovskom univerzitetu i doktorirao disertacijom Dostojevski i francuski egzistencijalizam. Jedan je od najkontroverznijih ruskih pisaca. Knjige: Život s idiotom, Strašni sud, U lavirintu prokletih pitanja, Enciklopedija ruske duše, Anino telo ili kraj ruske avangarde; svetsku slavu doneo mu je roman Ruska lepotica.
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka



Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimePon Okt 04, 2021 2:25 pm

Erotske priče - Page 2 ULclzjQgn1w

Alfonz Talamon
LJUBAVNICA MOGA OCA

Oca smo sahranili sredinom jula. Ni hladovina razgranatih divljih kestenova na groblju nije pružala utočište od žege, bio sam klonuo kao i njihovi listovi. Znoj mi je probio sako, štirkana kragna stezala me je oko vrata kao mokar konopac. Zbog otupljenosti jedva da su stizale do mene oproštajne reči, zvučale su mi kao da prikazuju stran, meni ravnodušan životni put. Dosadno spor mi je izgledao i sprovod od kapele do groba. Porodična grobnica je sa svih strana bila opkoljena drugim grobnicama, a zbog zakutaka, uskih prolaza između njih poremetili su se redovi i dok sam pratio kovčeg koji se ljuljao na ramenima grobara, neočekivano me je opet obuzelo osećanje koje me je mučilo i za vreme obreda: neko mi neprekidno zuri u potiljak – dok onda, budući da sam morao da stojim u prvom redu, nisam mogao da se okrenem – ovaj put sam se osvrnuo. Iza mene je koračala žena u snežnobeloj haljini.
– Bila sam ljubavnica tvoga oca – rekla je, i glavom mi dala znak na pođem, jer je zbog mene zastao red koji je vijugao između gvozdenih ograda negovanih humki.
Za vreme osvećenja groba i spuštanja kovčega neprekidno sam je pogledom tražio među svetom kako bih je pažljivije odmerio, ko li je zapravo osoba koja tako sablažnjivo jednostavno izjavljuje – dok se poslednji put opraštamo od oca – da mu je bila ljubavnica.
Hvatam sebe kako se trudim da prizovem njen stas, lice na osnovu malopređašnjeg letimičnog pogleda, sve više uznemiren, bojeći se da se već udaljila i ne dočekavši kraj obreda, ostavljajući me zaklaćenog s ovom tajnom koja me je učinila nestrpljivim i radoznalim. Natmuren, uzrujan hteo sam što pre da se oslobodim iz prstena onih koji su mi potvrđivali svoje saučešće kada se ona neočekivano našla preda mnom.
– Veoma ličiš na oca – rekla je, pomilovala mi pruženu ruku i poljubila obraze. Sve se zbilo tako brzo da nisam imao vremena ni da proslovim, iza mene su samo grudve zemlje dobovale po poklopcu kovčega. Miris ljubavnice moga oca čvrsto me je obgrlio, raširenim nosnicama njušio sam za njom poput lovačkog psa koji oseti krv.
Ponovo sam je ugledao u našoj prostranoj trpezariji, na daći. Sedela je na suprotnom kraju dugačkog stola, u odnosu na druge bila je tako neusiljena kao da i ne odaje počast preminulome. Oni koji su sedeli oko nje s takvom pobožnošću su zagledali nameštaj, kičerajske slike po zidovima, kao da su još uvek u crkvi. Čekali su bez reči kao da ponovo žele da se pričeste. Dok smo jeli, uzalud sam se oprezno formulisanim pitanjima obraćao najbližim srodnicima oko sebe, niko nju nije poznavao, samo se moja baka upustila u podrobna objašnjavanja, sluteći da je zagonetna gošća sa sporednog ogranka porodice, ali su je uskoro ućutkali. Verovatno su je uskoro svi zaboravili, sem mene. Zapazio sam da se ponaša kao da začikava mene, znalca njene tajne, ali kada sam konačno našao načina da sednem pored nje, nije odgovarala na moja pitanja. Pored praznog sedišta, zurili smo u očev pribor, kao da smo očekivali da će jedna nevidljiva ruka sveže uglancanom porodičnom srebrninom iseći meso koje je stavljeno u tanjir.
– Tvoj otac nikada ne bi pojeo ovo jelo – podigla je prekorno oči prema meni. – Pirinač je voleo samo u krvavici.
Preneraženo sam je pogledao. Bio sam još mali kada je moj otac na jednom od retkih izleta rekao to u bašti neke gostionice dok je pregledao jelovnik. Vidim ga jasno. Sedeli smo ispod senice na stolicama na sklapanje. S cvikerom na vrh nosa prezrivo je proučavao jelovnik smešten u zelene kožne korice sa zlatnim šarama. Valjda je to rekao na preporuku konobara koji je pokorno poguren pred nama oblizivao olovku. Oko nas su zveckale čaše, pribor za jelo kuckao o porcelan. Pijem malinu na slamku, za susednim stolom dere se neka devojčica. Da li je i ova nepoznata žena sedela pored nas?
Ma koliko da sam bio radoznao, nije mi odala svoje ime, niti je išta rekla o sebi. I o mom ocu je govorila samo u kratkim rečenicama tako samopouzdano kao da je s njim proživela svoj dosadašnji život. Ni sam ne znam zbog čega, ali imao sam osećanje da samo izigrava tugu. Iza suznog vela njenih očiju kao da sam otkrio neobično blistanje, i to me je užasnulo.
Kada sam već mogao da čujem samo nerazumljiv zvuk rečenica i reči, kao da su to poruke mlaza vode koji se rasprskava na alegorijskim prilikama mramorne fontane, i utapam se u neizbežne, šarene krugove njihovog talasanja, predajući svoju svest sve zamamnijem vrtlogu bujice, bučni, mamurni prijatelji moga oca uhvatili su me ispod ruku. Poveli su me u jedan ugao, ne ispuštajući me ni za trenutak, kao da su se bojali da ću im pobeći. Pored zida su bili poređani demižoni opleteni slamom, i čim su me posadili, unoseći mi se u lice počeli su da mi objašnjavaju, prpošno prekidajući jedan drugoga, kao da me uvode u ložu slobodnih zidara. Shvatio sam samo toliko da govore o ženi u beloj haljini, smisao njihovih rečenica umakao je mojoj pažnji, a preko njihovih sagnutih ramena, iza njihovih kažiprsta kojima su mlatarali ispred mojih očiju, neprekidno sam posmatrao svoju malopređašnju sagovornicu, kao da sam želeo da smaknem tajni omotač s njene zagonetne ličnosti. Pa i pored toga, ipak nisam umeo da zapazim trenutak kada je napustila prostoriju. S pojačanim uzbuđenjem sam želeo da pođem da je potražim, ali su me masne, debele ruke, teške od prstena pečatnjaka, vratile na sedište.
Krenuo sam na počinak glave teške od vina, i kako su moju sobu bili zauzeli kumovi, premešten sam u očevu. Na njegovu postelju, u kojoj je izdahnuo, sručio sam se u odeći, toliko su oko mene poigravali predmeti. Mora da sam pao u omamljujući san, poslednjim nitima budnosti još sam bio svestan da me somotski, hladni prsti razodevaju, i sklopljenih očiju, pomažući onome ko se brine o meni, čiji lik sam jedino mogao da zamislim kao lik svoje starije dadilje, poslušno sam se opustio kako bi me što lakše oslobodili oznojene odeće.
Ležao sam nag, neodlučno pipkajući gde je pokrivač. Sinulo mi je, sa zida iznad moje glave, sa stare ikone posmatra me Bogorodica, stidljivo sam se okrenuo na stomak, otvorio oči kako bih našao kraj jorgana, kada sam u ogledalu postavljenom uz krevet, s kojega je neko već skinuo prekrivku, primetio na mesečini ženu u belom. Uzdrhtao sam, nadajući se da se nisam odao da sam budan. Pomislio sam da je možda pogrešila vrata, odmah će otići, moje srce je ipak počelo pomamno da bije, suludo je dumbaralo po rebrima, a moja posetiteljka, kao da je čekala ovaj sve brži ritam, stojeći nasred sobe pod čarolijom hipnotičkog stanja, počela je da se svlači.
Kao začaran zurio sam u njene pokrete koje su u ogledalu prošarale tajanstvene svetlosne pege, kako bez žurbe, kao da se nalazi među zidovima svoga doma, raskopčava svoju odeću. Iz pora moga tela cedio se vreli znoj, mišići su počeli da se grozničavo trzaju, trudio sam se da se stopim s crnim šarama prekrivača na postelji, utonuvši u prizor, bojeći se nesporazuma s velikim neprijatnostima, koji će biti otkriven tek ako ona želi da se zavuče u postelju, i užasnim vriskom uznemiri kuću, na veliku radost mojih rođaka koji žude za ovakvim događajima. Moju nutrinu je dograbila i mogućnost da nju nije prevarila polutama, iz neobjašnjivih razloga veruje, pred njom leži moj otac. Ali joj je možda jasno, ja sam se zavukao u očevu postelju.
Kada je skinula i poslednje parče odeće, ne zaklanjajući rukom svoju nagost, okrenula se prema ogledalu, ali u tami nisam mogao jasno da vidim delove njenog tela. Stajala je dugo, nepokretna, kao da premišlja s koje strane da se zavuče u postelju, mada je moguće da je želela da zadovolji moje gladne oči. Neočekivano se sagnula, poljubila moje ispruženo stopalo, dograbila svoju odeću s naslona stolice i, pre nego što sam mogao da sednem, izašla je iz sobe. Milujući mesto njenog poljupca, u nedoumici sam razmišljao šta se zbilo. Teško dolazeći do daha, kao lovac na bisere kad izroni na površinu mora, osluškivao sam da, ako mogu, čujem kuda je otišla. Negde je ispod prozora zarzao konj, podrugljivo izvijajući, kao da je upućen u stvar.
Na brzinu sam se obukao i izašao iz sobe. U trpezariji je nekoliko nepoznatih ljudi dremalo naslonjeno na sto, verovatno su čekali najbržu vezu, već su se bili razišli i najbliži očevi prijatelji, ali mi je mladić izgužvanog lica rekao da se tražena žena u belom već satima ranije odvezla na železničku stanicu. Pre podne, kada se već i poslednji rođak oprostio, pretražio sam očevu sobu i, kao što sam slutio, nisam našao ništa što bi me uputilo da je sem mene noćas još neko u njoj boravio. Štaviše, ničim drugim nisam umeo da objasnim zagonetnu posetu ljubavnice moga oca u beloj haljini do svojim pijanstvom i maštom, čudnim snom.
Leto je prolazilo tako što sam gotovo svakodnevno zavirivao ispod postelje, zavrtao ivice tepiha, ne bih li našao njenu šnalu ili nešto drugo, ovde zaboravljeno, što bi moglo da se pretvori u trag dokazne snage. Već sam gotovo po navici istraživao nepostojeće znake moje vizije, poput senki mašte koje se u sećanju prolepšaju.
U septembru sam se preselio u grad kako bih nastavio studije na fakultetu. Na osnovu malih oglasa iz lokalnih novina danima sam špartao ulicama s nadom da ću naći sobu. Jednog dana, kada sam već premišljao da se vratim na raniju adresu, i bez svesti o tome, našao sam se u dvorištu jedne stare stambene zgrade. Iznenadio sam se pošto me lutanje nije naročito jedilo, pravio sam se kao da obraćam pažnju na frizove hirovitih šara, kao da me zanimaju otrcani plafoni. Pošao sam uza stepenište s ukrasnim rukohvatom. Put me vodio ispred moćnih, tesanih vrata. Diveći se blistavim bravama koje su izazivale poštovanje, nagađao sam ko li mogu biti stanovnici. Na nekom zaokretu, na jednom dovratku tamne boje primetio sam ceduljče. Kratka poruka je davala na znanje da se izdaje soba. Obradovavši se mogućnosti što mogu da dobijem uvid u raspored soba, pogađajući kako li će izgledati osoba koja mi bude otvorila vrata, zakucao sam.
– Već te očekujem – čuo sam iz dubine sobe. Žena u beloj haljini stajala je iza otvorenih vrata, kao da je sada napustila pogrebni obred. Izbečenih očiju, kao neko ko vidi avet, uzmakao bih s praga, ali me je ipak nešto mamilo u stan: miris. U detinjstvu, kada bi moj otac posle dugog trgovačkog puta skidao mantil i stavljao ga na naslon stolice, često sam zarivao nos u postavu kako bih što jače uživao u slatkastom mirisu koji je navirao iz tkanine. Kada bih ga osetio, mašta bi mi se ispunila litografijama u boji južnog voća i poslastica koje sam video u ilustrovanim knjigama. Vremenom, kada su mi se znanja proširila, smeškao sam se svojim negdanjim asocijacijama, ogromnim glatkim bombonima, blokovima čokolade veličine čoveka. Sve je to iščilelo, pretvorilo se u vazduh, ali je istovremeno rasla tajanstvenost. Kada sam popušio prvu tursku cigaretu ukradenu iz očeve tabakere, osećao sam da je soba ispunjena mirisom kolutova dima koji se obeznanjeno kovitla. Uprkos tome što su sakoi s godinama postepeno gubili svoj karakterističan miris, nikada nisam mogao da se suspregnem, ako bih video okačena odela, da ih kao pas ne onjušim. Ni u snu nisam mogao pomisliti da moj otac donosi kući miris ovoga stana.
U dane posle useljenja, kada bih napustio stan, niza stepenište sam mirisao svoju odeću, koliko se upio u mene miris koji sam odavno tražio i koji se ni sa čim ne može pobrkati, miris mi je posle toliko dugo vremena otkrivao moga oca, njegova poslovna putovanja, izostanke. Obuzimao me je bezrazložno glupi ponos, kao da sam očekivao da me ljudi zaustavljaju na ulici kako bi sa zavišću udahnuli malo od ovoga mirisa koji u njihovim očima, mislio sam, čini moju ličnost uzbudljivo tajanstvenom, ali od kada se miris stana zaista zalepio za mene, počeo sam da se plašim da će i mene odati pred nekim. Obuzimale su me davne slutnje, zato sam, ako bih za vikend putovao kući, pušio jake cigare, u džepovima mrvio listove lavande, dugo se trljao mirisnim sapunima, nosio sam kuglice naftalina ako bih posećivao očev grob. Najviše sam boravio u očevoj sobi koja je već bila određena za moje stalno mesto boravka. Noću sam strahovao da će se pojaviti otac dok ja spavam, prikrašće se mome mantilu na čiviluku, i zarivši nos prepoznaće miris svoje nekadašnje ljubavnice, i iz ljubomore, uz pomoć svoje moći s onoga sveta, ispuniće moje snove ledenim užasom.
Zapravo nije bilo logičnog objašnjenja za to da se, uprkos mnogobrojnim argumentima koji su to potkrepljivali, iselim iz stana, pa sam ipak ostao. Može se zamisliti da sam se uskopistio zbog dosadašnjeg prigušenog protivljenja ocu. Uprkos svojim ogradama, ustezanjima bio sam se smestio u stanu, ako bih ostao sam, kao opsednut sam tragao za možda još postojećim tragovima moga oca, ali još više bilo koga drugoga koji bi me pozvao na odgovornost u neki noćni sat, kako bih mu mogao tresnuti u lice da je s drugima delio svoje ljubavnice. Moj grozničavi trud ometalo je to što su sve fioke i ormani u stanu bili zaključani, ali i to je osnaživalo moju veru da se na njihovom dnu nalaze ljubavna pisma prevezana trakama u boji, zajedno sa fotografijama koje sve rasvetljavaju. Podrugljivo, saučesnički se domunđavaju škripom ako trzam njihove ručice. A uz to i moja stanodavka se povremeno ponašala tako zbunjeno, kada bih neočekivano banuo pred nju, da sam imao osećaj, skriva nekoga u dubini nameštaja. Jednom u zoru, iz daljih soba činilo mi se da čujem kašljucanje, gušeće iskašljavanje, kao da se moj otac zagrcnuo od vrele kafe. Uzdrhtao sam i pomislio na ženu u beloj haljini. Ispruživši se na postelji, na mestu gde se uzdizao vrh izvijenog jastuka, zamislio sam njenu glavu. Mogli su da leže na mom mestu pošto je moj otac oprao noge u vreloj vodi s boraksom, mada je moguće da je to radio samo kod kuće. Od tada već hladan leži ispod debelog sloja zemlje koji skriva lukovice cveća. Bio sam prisutan kada mu je podvezana brada i pomagao sam u oblačenju odela na kojem se mogao osetiti blag miris ovoga stana.
Sedam s nevericom kada iz druge sobe čujem šum vode. Jak mlaz vode koji pada u limeni lavor, prigušeno sikanje kao da je voda isuviše vrela. Iskočim iz postelje, prislonim izbečeno oko uz ključaonicu, ali mi se otvara samo tanak režanj sveta iza vrata, svetlom trakom promiče senka deformisana zrakama svetiljke. Užasnem se od pomisli kakve posledice može da ima ako me otac nađe u svojoj sobi. Možda bi se prema meni ponašao kao prema uzurpatoru koji je bespravno zaposeo mesto koje njemu pripada. Kakva beskrajna nepromišljenost što sam se usudio da baš ovamo dođem?
Znao sam, ako budem čuo bat koraka, mogu samo da idu prema ovoj sobi, ruka se pruža prema kvaki. Bez razmišljanja se bacam ispod kreveta, nogama se ukotvim o zid kao sidro, kako me ne bi mogli izvući. Kakav razlog bi imali da me ovde traže? Moje suspregnuto disanje pokreće levo-desno po podu uvojke prašine, kao da ih hvata bezglasno cerekanje kada vide moj kukavičluk. Ukočen sam od straha kada su se uz škripu otvorila vrata. Da li bi poverovali ako bih rekao da mi se upravo nešto otkotrljalo pod krevet, zato sam se zavukao? Kakva bi to sramota bila ako bi trebalo da priznam kako pratim zagonetnu ženu u belom. Činilo mi se, oni čekaju da se odam nemo stojeći nasred sobe, da me s gnušanjem izvuku odavde i kazne. Posle malo vremena okrećem glavu u stranu kako bih izvirio, ali je odmah uvlačim kao puž, pošto nadohvat ruke od noge kreveta ugledam nogu u papuči žene u belom. Nos mi zapahne miris noge u čarapi. Sledim liniju risa do kolena, pa oprezno izvirujući vidim rub suknje koji odjednom visi ispred moga lica kao zgužvana krpa iznad mekog saga koji poput dosadne ljubavnice očajno grli stopala. Moje je telo oblio brideći talas toplote, usta su mi se osušila, a srce mi je počelo tako glasno da bije da sam smatrao nemogućim da ga ne čuju. Noga je istupila iz bele suknje, nje se mašila ruka s lakovanim noktima, mogao sam da vidim malje na ruci koje su svetlucale osvetljene svetiljkom. Moj otac se, verovatno stojeći uz zaglavlje kreveta, divio prizoru, ali nisam video čak ni njegove papuče. Bezglasno sam se pomerio napred kako bih zadovoljio svoju napetu maštu. Daske kreveta su se ugnule uz prigušeno gunđanje kada je sela na madrac da bi skinula čarape. U napetosti pred eksploziju imao sam osećaj da će u sledećem trenu tresnuti na mene, kao da je moja napeta kičma držala njenu težinu. Izgledalo je da se ništa ne zbiva neograničeno dugo. Moje napete misli zanimalo je trenje parčadi odeće, ali nisam mogao da zamislim grudi koje iskaču, nadražene bradavice dojki, pošto sam se gotovo uspaničio naslućujući da je sve to deo njihove lukave zamke, i dok ja obraćam pažnju na šumove odeće, moj otac se već spušta na koleno s druge strane kreveta kako bi me prestrašio. Suzdržavam dah i želim da se uz pomoć nekog čuda oslobodim ovog prokletog mesta. Boreći se sa sobom, čas sam poput malog pauka želeo da se izgubim između dasaka poda, čas gotovo prestupajući preko diktata predostrožnosti, umalo što se nisam izvukao iz svoga skrovišta kako bih što neometanije mogao da posmatram uzbudljivi predmet svoje mašte, što više ushićenih pojedinosti. Žena u beloj haljini, kao da ima nameru da me najedi, sve vreme mi je bila okrenuta leđima, očito licem prema ocu, izazovno raskriljujući stidnicu. Obuzeo me je nemoćan bes, i preklinjao sam je da se bar okrene. Kada je konačno to učinila, munjevito sam morao da se povučem kako me ne bi primetila. Njeno stopalo je dopiralo do ispod kreveta kada je protresla perje u jastuku. Osetio sam želju, koju sam jedva suspregao, da je poljubim u nogu. Kao da su mi se kosti polomile kada je legla na postelju. Nezadovoljen-razočaran primio sam k znanju, prevaren u svom očekivanju ne mogu da računam ni na kakav zanimljiv prizor, a postao sam zarobljenik sobe, ne mogu da strugnem neprimetno. Kako bih mogao da se uverim da spavaju tako duboko, da se neće probuditi na škripu poda. Da se izvučem posle određenog vremena, kao da sam do tada zbog nekog hira dremkao ispod kreveta, ženirajući se, izvinjavajući se, što je moj nestašluk poprimio tako neprijatan obrt?
Ležao sam u potpunoj tami, utrnulih udova, u odeći prožetoj znojem. Glava mi je bučala, i najradije bih briznuo u plač, zato što nema nikoga ko bi me odavde oslobodio. Povremeno bi iznad mene zaškripao krevet, nije se znalo da li ispod oca ili njegove ljubavnice. Čuo sam i delove govora, ali se o njima više nisam brinuo. Glupo sam se tešio da ću ujutru, kada žena u belom napusti postelju, možda još obeštetiti svoje patnje i, kad odu na doručak, mogu da pobegnem iz svoga zatvora. Moja hazardna avantura obećavala je krah, a najviše sam se plašio da će me neko potražiti, i kako me nigde ne nađe, podići će buku, u kući, u komšiluku, stići će policajci s psima, neki uniformisani detektiv strogog lica iščačkaće me ispod postelje, pred očima svakakvih zazjavala. S mukom u stomaku, možda zbog gladi ili uzbuđenja, polako me je savladao san. Činilo mi se da se davim u sopstvenom znoju.
Hladna šaka trese rame, da se probudim. Kao poslednji spas odlučujem da ću se praviti da sam obeznanjen, gaseći malko time neizbežni trenutak pozivanja na odgovornost. Želim da nikada ne vidim opustošeno lice oca, kako otvorenim dlanom zamahuje prema mom telu. Stenjem kao da me spopadaju aveti, da mu, ako mogu, ublažim pomamni bes, da mu pokolebam ruku dignutu na udarac, ali se koščati prsti sve nestrpljivije zarivaju u moje meso, gotovo da me prevrnu, tako me tresu. Kako kasni udarac, postepeno u meni raste ubeđenje da me je našla stara dadilja, posle prevrtanja cele kuće. Očigledno, jer samo je ona mogla da zna za moje skrovište, ovde sam se obično skrivao kada smo se igrali. Smirim se, pa i pored toga ne smem da otvorim oči, voleo bih da napustim sobu a da ne moram da vidim njen nameštaj, na sve strane razbacanu odeću. Svojim pokretima želim da dam na znanje da sam već budan, ne treba biti bučan, inače se probude oni što spavaju na postelji. S prijatnošću potvrđujem, oslobađa me odvratno zgužvanih, oznojenih prnja.
Omamljeno sedam, posmatram naborano lice kao neko ko je ugledao priviđenje. Tražim reči zahvalnosti što me je tako spretno, pažljivo oslobodila ispod kreveta, na kojem moj otac samozaboravno ljubi poželjne grudi, ruka mu klizi ka slabinama ljubavnice. Glasne poljupce čujem kao uskovitlavajuće, ruše autoritet. Osećam prezir, a istovremeno i nevericu. Kvrgave, suve ruke me smiruju. Dahćući izvlače ispod mene ispovraćani pokrivač. Kao da sam zatvoren u kutiju od šibica bačenu na uzburkanu površinu vode, oko mene se prevrće soba. Posrćući izlazim iz očeve sobe, dadilja odlazi po krpu za brisanje. U hodniku izvlačim košulju iz pantalona kako bih prikrio neprijatno nabreklu muškost. Vučem gorki zadah stomačne kiseline kada ulazim u trpezariju. Zidni sat izbija četiri ujutru. U razlivenom ogledalu zastakljenih vrata užasne me moje vodnjikavo lice boje surutke. Iza dovratka me zapahne dim cigare sa smradom rakije. Zurim u neispavane oči s krvavim žilicama.
– E još se u piću takmičiti sa starim čika Roterom – negodujući me odmeri od glave do pete.
Gledam naokolo, ali kao što slutim, ženu u belom više ne nalazim u prostoriji. Šta bih joj i mogao reći? Kako pogledam one koji su preostali, one koji štrpkaju ostatke peciva, one što tužno sede pored svojih čaša, one nepoznate koje nikada nisam video i koji su pali na naslone stolica, nezamislivo mi je da sam ih nekoliko sati ranije pozdravljao kao rođake na sahrani moga oca.
Sedam na stolicu, možda baš pored čika Rotera, gledam njegovu nakrivljenu glavu, otvorena usta koja kao da još i sada strpljivo čekaju eventualnu sadržinu čaša. Niz njegovu raščupanu belu bradu, slepljenu od ostataka hrane, lagano curi gusta pljuvačka. Kao neko ko sanja ljubavnicu moga oca koja se svlači, pući usne prema meni.
Preveo s mađarskog Sava Babić
Beleška o piscu
Alfonz Talamon
(1966-1996), savremeni mađarski pisac iz Slovačke. Mlad i talentovan, nastradao je u nesrećnom slučaju prilikom povratka s književne večeri.
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka



Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimePet Okt 08, 2021 6:14 pm

Beverli Farmer
ŽENA CRNE KOSE

Njena prednja vrata se zaključavaju, ali ne i zadnja. Kao vrata na mnogim kućama u njenom predgrađu, od panela su i suve borovine, solidna vrata za tvrđavu: a zadnja se otvaraju na guranje pravo u njenu kuhinju sa lamperijom. Mesečina prikriva zaleđene oblike i baca senke na pod i zidove za koje znam da su od zlatne borovine, čvornovati i izgrebani, pošto sam ih video i po sunčevom svetlu i po oblačnom vremenu, onoliko često koliko mi je bilo potrebno; pošto sam ih video osvetljene lampom, presečene u male zlatne slike drvenim ramovima prozora, trideset malih okana, dok sam stajao, neprimetan, na zadnjoj verandi. Abažuri lampi su čipkaste korpe i ljuljaju se na promaji, drmajući sobu kao da je brodska kabina, a svetlo, čipkasto prigušeno, talasa se pri zalasku ili rađanju sunca, unutra rupičasto rasuto. Tragovi poput dima, čije se senke lelujaju preko tavanice, nisu dim, već paučina koja se iskidana ljulja. U ovim jesenjim noćima kod nje gori vatra od drva, i u prednjoj sobi. Sa svim svetlima pogašenim, žeravica se presijava kao staklo. Ispunjava čitavu noć toplim dahom vatre.
Stari časovnik nad kuhinjskom vatrom izbija sate. Jedan. Dva.
Iznad prolaza iz njene prednje sobe nalazi se drveno stepenište. Njene dve devojčice spavaju gore, duboko, čitavu noć. Kod stepeništa teška vrata su ostavljena poluotvorena: to je njena soba. Na njenim belim zidovima tri tanka prozora su preko dana prorezi zelene svetlosti, zavese od crvenog somota razvučene su kao usne. Tu je i kamin, nikad neupotrebljen; jedva da i ima nameštaja. Ofucani tepih, trščana fotelja, radni sto sa lampom nadvijenom nad knjigama i papirima (dečji sastavi i pesme ispisani drvenim bojicama, obeleženi crvenim mastilom): stare knjige na tamnim policama; krevet sa vazdušastim crvenim prekrivačem, gde ona spava. Sama, njena kosa u cmim pramenovima počiva na jastuku.
Za mene, žena mora da ima crnu kosu.
Kosa ove žene je duga, bogato ispunjena bojom toplog mleka sa medom. Oči joj imaju naduvene kapke: nikada nisam bio siguran koje su boje. (Uglavnom čita onda kad mogu da je posmatram.) Čas izgledaju prozirne, čas tamne, kao da se menjaju poput vode. U lepim jutrima ona leži i čita novine na trščanoj sofi pod neurednom zelenom vinovom lozom. Tokom dana prilično odsustvuje. Ona i deca večeraju pored vatre u kuhinji – njena čaša vina se cakli i baca crvene odsjaje – i onda u prednjoj sobi gledaju televiziju jedan ili dva sata. Kad se deca popnu gore u krevet, ona sedi i čita dugo posle ponoći, svetlost lampe se nad njom premešta. Ponekad uveče dolaze gosti, parovi – otac dece – ali niko ne ostaje preko noći. I ona ima psa: starog svetlog labradora, poluslepog, koji se raduje i poskakuje kad me čuje da dolazim i njuši šniclu koju donosim. Gega se za mnom u kuću i po kući, mašući repom dok mu nokti kuckaju po daskama. Noć provodi na zadnjoj verandi, hrčući i prdeći u snu.
Devojčice – mislim da manja ima pet ili šest godina, druga nije više od dve godine starija – imaju plavu kosu visoko uvezanu, kao trava u pampasima. (I otac je plav.)
Noćas je, međutim, mesec skoro pun, zamagljen. Možda mi čak neće ni trebati crna svilena pelerina, sa crvenim ušicima, koju sam kupio radi ovih poseta, iako je za svaki slučaj nosim, postala je deo obreda. Imam na sebi samo crnu trenerku – nema šlica – sa koje sam skinuo sve etikete. Imam nož sklonjen u korice, i uobičajenu trenerku savijenu u torbi, spremnu za jutarnje trčanje, kad budem napustio kuću.
Noćas, kad je sat izbio jedan, ugasila je sva svetla. Kad je udarilo dva, ušao sam, seo pored umiruće vatre, i čekao. Bez žurbe. Sisam jedno po jedno, mala tamna zrnca grožđa koja sam uzbrao, bacajući kožicu i vlažne koščice u plamenove kao od stakla, i oni sikću. Ništa se u kući ne miče.
Kad sat otkuca tri, uvlačim se u njenu sobu – jedna zavesa je polunavučena, kao što je oduvek bila – da bih stajao i posmatrao njenu mrlju na jastuku; tamna kosa preko njega.
Video sam je jednom napolju, na suncu, kako prstima razmrsuje svoju vlažnu kosu. Padala joj je preko lica i golih ramena, kao teška tamna voda preko peščara. Sva trava oko nje bila je u prugama zelene svetlosti, svaki list deteline je zadržavao svetlost, poput pčela koje teško uzleću.
Potočić je tekao nekoliko ulica odavde, dole niz breg. Voleo bih da mogu da je odvedem tamo. Podseća me na potočić u kojem sam kao dečak obično pecao. Bilo je tamo okruglih pegavih stena obmotanih zelenožutim svilenkastim algama, kao brojnim plavim glavama koje vodeni prsti češljaju. (Moja je kosa bila – i još je – plava.) Često zaželim da poživim vodenim životom i napustim ovaj ljudski, živeo bih u potočiću i bio pegav, kosmat od algi, nikada ne izlazeći sem na kišu. Ležao sam na obali u lokvama i treperenju vodenog svetla. Mrav radnik je vukao semenku preko mog stopala; vilin konjic je visio u zamagljenom vazduhu; mali prašnjavi gušter se propeo, savio glavu da me pogleda i sakrio se u travi pod mojom senkom.
Nedeljama, otkad sam pronašao ovu ženu, davao sam joj nagoveštaje, znamenja, znake da je odabrana. Prvo sam joj uzeo belu satensku spavaćicu boje stare slonovače, ne bele već bleđe od njene kože – navukao je i jednog dana ležao u njenom krevetu. Mirisala je na kosu i ruže. Ostavio sam je iscepanu po šavovima na sofi pod vinjagom koja pravi senku na njenoj zadnjoj verandi. Pretpostavljam da ju je te večeri našla i bila zbunjena, možda zabrinuta, ali je pomislila da je to učinilo kuče; svako bi to pomislio. Jednog drugog dana ostavio sam ružu boje slonovače, oivičenu crvenim, u činiji na njenom kuhinjskom stolu. Uzela ju je, iznenađena, i stavila u čašu sa vodom. Optužila je devojčice da su je ubrale, rekao bih to sa mesta gde sam stajao, kod kuhinjskog prozora (iako, naravno, ono što je govorila nije moglo da se čuje) i one su odmahivale glavom. Njihovo poricanje ju je naljutilo; starija devojčica glasno je jecala. Druga udešena ruža čekala ju je na jastuku u sobi sa prozorskim crvenim usnama; pitam se kako je to protumačila. Izgledalo je kao da je izgažena i onda umočena u krv.
Evo jednog nagoveštaja: sedam u trščanu fotelju koja pucketa i blago uzdišem. Disanje joj staje. Nepomična je. Kada ponovo otpočne, ono je sporo skoro kao kad spava, ali dublje. Uprkos naporu, grublje je. Srce joj podrhtava. U dugim minutima vodim računa da se moje disanje ne poklopi sa njenim; pratim njen ritam. Ona se ni trenutka ne usuđuje da prestane da diše da bi oslušnula, upozoravajući onoga ko je tamo, ukoliko je iko tamo, da je budna. I, najzad – kuhinjski sat otkucava četiri – ponovo počinje da tone u san ubedivši samu sebe u ono u šta mora da veruje. Nikoga ovde nema, šum dolazi spolja, to je samo san, tako je glupa.
Ponovo zapucketam stolicom.
Oštro diše, pa onda blago, stenjući, kao da je u snu – nada se da će tako prevariti bilo koga ko je tu, jer neko jeste, JESTE – polako se okreće kako bi legla i kako bi bila licem okrenuta prema stolici. Oči su joj senke. Svakako ih sada otvara, zureći sve dok se ne ovlaže, te oči boje vode. Ali ja sam isuviše duboko u pomrčini da bi me videla: isuviše daleko od sivog odsjaja na jedinom visokom prozoru sa nenavučenim zavesama.
Ovog puta treba joj duže da samu sebe ubedi da tu nema ničega čega bi se plašila. Čekam sve dok ne čujem da joj se disanje usporava. Onda, lako kao kišica koja upravo počinje da rominja u krošnji pored njenog prozora, puštam je da čuje moje ubrzano disanje.
„Ko je to?“, šapuće. Sve one šapuću.
„Tiho“. Kleknem pored njene glave sa isukanim surim nožem.
„Molim vas.“
„Tiho.“
Sat otkucava. Oboje se trgnemo kao zečevi. Jedan. Dva. Tri. Četiri. Pet. Držim nož na njenom grlu i posmatram kako joj oči upadaju, a usta se razjapljuju. Užas od njenog lica pravi lobanju. „Hoćeš li da budeš mirna?“, šapućem, a njoj nešto klikne u grlu, onoliko koliko se usuđuje da se pokrene. „Da ili ne?“
Ona klikne.
„Ovo je oštro. Vodi o tome računa.“ Isecam kovrdžu njene kose i stavljam je u džep. „Pa?“
Klik.
„PA?“
„Daaaa.“
Dok joj držim glavu za kosu, izvan pokrivača, i klizim nožem dole, po njenom grlu, crne kapljice bubre duž linije koju pravi, kao pupoljci na grančici.
„Dobro. Ne želimo da probudimo devojke gore, zar ne?“, kažem. Puštam da dopre do nje, neka zamišlja te dve devojčice kako trče u spavačicama po mesečini da upale svetlo iznad vrata. Onda izgovorim njihova imena. Zbog toga joj damar u grlu zalupa. „One se NEĆE probuditi, zar ne?“
„Ne“, šapuće.
„DOBRO.“
Pritiskam usne na njene. Moja usta imaju ukus grožđa koje sam jeo pored njene mirne vatre, naša usta klize i imaju ukus tamnog slatkog grožđa. Stiskam nož i njenu kosu. Mora da mi se pokori. Ja sam još gospodar.
„Volim te“, kažem. Njen jezik dodiruje moj. „Želim te.“ Užas je skamenjuje i nadima. „Reci to“, kažem.
„Vo... volim te“, šapuće. Čekam. „Že... želim te.“ Ne čekam ni trenutak. Zbacujem prekrivač i podižem joj spavaćicu. Pokreće svoje teške butine i iznad njih prorez – gnezdo crne kovrdžave dlake. Miriše na ruže i letnje trave. Ležem na nju. „Stavi ga unutra“, kažem, i ona me skliznu unutra kao što dečja usta uzimaju dojku. „Mešaj“, kažem. Ona pravi nagli pokret. „Ne, ne. Radi to lepše.“ Oči joj se pokreću; zadihana meša i ljulja poda mnom.
Moram sada da joj šakom zatvorim usta koja se miču, da slučajno nož na njenom grlu ne sklizne, stavljam ga pored njene glave na jastuk (čelik mu nije hladan onoliko koliko smo mi vreli) i on pravi mrlju na onom mestu gde je bila urešena ruža. Spavaćica joj se cepa preko dojki, cmi pramenovi njene kose švrljaju po crvenim glatkim nadignućima, toplim vlažnim dojkama koje ispijam. Je li ovo spavaćica? Da. Da. Onda pulsiramo i grčimo se i naša krv bije kao talasi koji udaraju o talase.
Nijedna od ovih žena mi nikada ne kaže „Kako tvoj mali crvić uživa? Je li još unutra? Jesi li siguran? Može li išta da oseti? Oh, pa u redu je. Mariš li ako nastavim sada da spavam?“ Ne, mešaj, kažem, i one mešaju. Mešaj lepo. Sada budi mirna. I one tako postupaju.
„Sada budi mirna“, kažem, uzimajući ponovo nož. Leži ukočena. Tandrkanje prvog voza opominje me da je vreme. Sviće. Već je sivo svetlo u prozoru prejako da bi i dalje bila mesečina, i tamna stabla su počela da se smanjuju, iako još nisu postala zelena i smeđa. „Moram da pođem. Ponovo ću doći“, kažem ustajući. Klima glavom, a pogled joj je na ruci s nožem.
Neću nikada više. Nikad to ne činim. Jednom je sve što želim. Noću će ležati budna misleći da ću joj ponovo doći. Upravo kao što misli da mogu da je prekoljem, a ne samo da joj razrežem kožu; a i mogao bih. No njihova smrt nije deo rituala. Nož je kao bič ukrotitelja lavova: pretnja je dovoljna. Naravno, ukoliko to ne uspe, moraću da je ubijem. Ona bi, što se toga tiče, okrenula nož na mene, kada bi mogla. Okolnosti bi tada od nje napravile ubicu. Okolnosti koje su od mene napravile takvog čoveka mogle bi još da me učine ubicom; čučim milujući nož.
„Pa, reci to“, kažem.
„Da.“
„Nećeš pozvati policiju.“ Vrti glavom. „Ui hoćeš?“ Naravno da hoćeš. Od osmeha mi puca glazura od krvi i pljuvačke oko usana. U sivoj masi jastuka posmatram kako joj oči kolutaju, krvave, pomodrele, još uvek bezbojne. „Međutim, hoću da sačekaš. Znam: čekaj dok ptica ne udari o prozor,“ Svakog jutra jedna ptica doleće na njen prozor, vidim da shvata da ja i to znam; vidim je kako misli – O, Bože, šta on to sve zna? „To je ako voliš svoje devojčice.“ Koluta očima. „Voliš ih, zar ne? Svako bi ih voleo.“ Devojke sa kosom kao trava u pampasima. „Tako, sačekaćeš, zar ne?“ Ona klima glavom. „Pa?“
„Da.“
Tamni uvojci kose su joj kao užad od znoja i crvene pljuvačke, a takva joj je i iscepana spavaćica, njena pocepana spavaćica boje slonovače, koju sam jednom navukao, koju se nikada nije potrudila da zakrpi. Žuta lokva pravi oko nje oreol na čaršavu. Ona nije ništa drugo do skupljena, isflekana kožna vreća, ova crnokosa žena koja je nedeljama bila moj obožavani idol, centar mog života. Sada mi je muka što sam je upoznao. Pusti ih neka dobro pogledaju kakva je zaista njihova majka – kakve su sve žene – danas kada dojure na doručak u suncem osvetljenim spavaćicama. „Ti, droljo“, kažem, i cepam sa nje dronjke. „Ti, smrdljiva droljo.“ To što moram da joj zapušim usta, okrenem glavu i vežem joj zglavke, tera me da glasno podrignem. Pošto moram da je dodirnem. Ali se zaustavljam. Okrećući je da bude licem prema zidu, povlačim nagore prekrivač preko njene golotinje i smrada. Brišem lice i ruke, spuštam nož i pelerinu u svoju torbu i brzo se oblačim.
Mračne sobe mirišu na pepeo. Svetlo sija u njihovim oknima, crveno staklo u ognjištima. Teška se vrata zatvaraju s trzajem. Otkidam smeđi grozd na kojem i dalje sija kiša. Pas kija. Trepćući jednim okom mahne, jednom ili dvaput, svojim usnulim repom na verandi.
Proučio sam kako da se izgubim iz ovih ušuškanih jutara u predgrađima. (Kišica je odavno prestala. Sada se raštrkana magla diže u pramenovima, a oblaci koji se valjaju oivičeni su svetlim.) Ja sam isto toliko kod kuće u njenom predgrađu kao što sam u njenoj kući, ili svojoj sopstvenoj, što se toga tiče, iako se više nikad neću približiti ovoj kući ili predgrađu, ili ovoj ženi. (Naći ću druge žene u drugim kućama i predgrađima, kada dođe vreme. „Mešaj“, reći ću, i one će mešati. „Mešaj lepo“, one će to uraditi. „Ostani mirna.“ Onda će one biti mirne.) I kada sirene počnu da zavijaju, kao što će, naravno, uskoro, ja ću biti daleko. Opraću se.
Ja sam usamljeni džoger preko žutog lišća po pustim stazama za pešake. Niko me ne vidi. Guram grozd u torbu, za kasnije.
Znam da će se uskoro, posle izlaska sunca, kao svakog jutra, smeđa ptičica zaleteti, kao smeđe grožđe, kao grudva zemlje, na ogoljeni prozor njene sobe, onaj sa nenavučenim crvenim zavesama. Ponovo i opet ona naleće sa grančice koja još podrhtava kada ptica padne u visoku suvu travu i tamo nevidljiva dahće, sakupljajući snagu za još jedan pokušaj. (Bašta se spušta pod njenom sobom: niko ne može da stoji i gleda kroz njen prozor.) Ona udara u smeđem padu na svoju sopstvenu sliku koja treperi u staklu. Trgla me je prvog jutra u bašti. Mislim o njoj poluprobuđenoj, u onim drugim jutrima, kako misli „To je ptica“, kad smeđa grudva udara i pada i leprša da se ponovi uhvati za grančicu: misli „Samo ptica“, i polako se okreće u svom bezbednom snu.
Ali ovog jutra je budna. Budna je, misleći „Oh, Bože, ptica, kada će ptica?“ Izvijajući se da oslobodi šake i prevrne se. Molim te, ptico. Njena ramena i njene dojke i grlo uvezani su crvenom čipkom. Njena kosa koja po njima pada je kao tamna voda.
Prevela s engleskog Nadežda Obradović
Beleška o piscu
Beverli Farmer
(1941), poznata australijska spisateljica, rođena je u Melburnu, gde je, pre nego što je postala poznata i nagrađivana značajnim australijskim priznanjima, radila kao kelnerica i učiteljica. Živela je nekoliko godina u Grčkoj odakle potiču teme njenih priča i romana. Poznate knjige: Osvetljena kuća, Mleko.
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka



Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimePon Okt 11, 2021 1:37 pm

Erotske priče - Page 2 XnUR7CQWPVs


Huan Manuel de Prada
KROTITELJKA LAVOVA

Amanda, krotiteljka lavova, postavlja svoju baraku među vrbene, pored strelišta i mirisa sveže isprženih krofni. Amandine dojke su visoke i lepe, butine mišićave, oči pune gustih krmelja što joj cure kao suze koje stvara san. Rodom je iz Verina, iz provincije Orense, ah njena krotiteljska uniforma – kožni prsluk i bič kojim drži lavove na odstojanju – izgleda kao da je barem iz Finistera. Kada uđe u kavez sa životinjama, publika, opijena šećernom vunom i muzikom iz vergla, ispušta uzvike oduševljenja. Lavovi se protegle kada je vide, rastresu svoje grive, počnu da se šetaju po kavezu, i ispuste pokoji ogroman mlaz balege. Amanda lavove grdi, bičuje ih, tera ih da se penju na hoklicu i da joj ližu ruku onim svojim velikim prljavim jezikom koji se odmotava kao tepih. Najzverskiji lav, onaj što repom tera muve, nasloni joj se na grudi i izgleda kao da će da je spljošti (na užas ili oduševljenje publike što će zatim normalno uslediti), ali ne, on se na kraju pokorava naredbama koje mu Amanda šapuće na galicijskom, uspravlja se, poslušan kao mače, i povlači se u jedan ugao kaveza, da nastavi da balega. Amanda je riđa kao lav, riče kao lav, i još je veća zver od njega. U svojoj garderobi, pored drugih potrepština sumnjivog sado-analnog porekla, čuva i čitavu zbirku handžara, mačeva, pištolja, pušaka, dugačkih i kratkih bičeva.
„To je za slučaj da mi se lavovi jednom otrgnu, znaš?“
Kako je poverenje među nama raslo, Amanda mi je sve više pričala najznačajnije epizode iz svog života, uvek u vezi sa lavovima, onim koje je ona sama lovila tokom safarija po Keniji. Moje prisustvo u garderobi nije se dopadalo toj žgadiji: iz svog kaveza, umazani balegom i ljubomorom, psovali su me svojom rikom i pljuvali me vrućim ispljuvcima pomešanim sa blatom, od čega mi se odelo pretvaralo u običan dronjak. Amanda bi se tada uozbiljila, i ušla bi u kavez da zavede red. Lavovi su rezignirano primali udarce bičem, uz izvesno neshvatljivo uživanje, i oblizivali se. Amanda je u onom kožnom prsluku punom rajsferšlusa i nitni izgledala kao nastavnica u donjem vešu.
„Ošini i mene bičem“, govorio sam joj pošto bi završila sa lavovima. „Ja sam zver, i treba da me pripitomiš.“
Amanda bi me odmerila od glave do pete, pa bi napravila pokret pun neverice, razotkrivajući tako laž oko moje navodne divljačnosti. Kažnjavala bi me malkice, ne previše, tek toliko da mi napravi plikove na leđima koje bi mi kasnije, u žaru snošaja, lečila pljuvačkom. Lavovi su se iz pozadine bunili, osećajući da su zapostavljeni. Ja bih posle skoro pola sata napornog rada uspevao da raskopčam Amandin prsluk, pa bih se našao pred njenom riđom stidnicom, sjajnom kao svetionik, kosmatom kao minijaturni lav. Amandina pi**a bila je kao portabl mačka koja hoće da izađe iz kaveza njenih usmina. Kad sam se nadneo nad nju da joj pripijem jedan poljubac u pukotinu, morao sam da se trgnem, jer je ispuštala neki oštar miris od kojeg mi pripade muka, nalik na promuklu riku. Shvatio sam da su pre moga jezika drugi jezici lizali Amandinu pičku. Možda oni veliki prljavi lavlji jezici, ti jezici koji liče na tepihe smotane u rolne. Kad samo pomislim na to, zavrti mi se u glavi.
Prevela sa španskog Aleksandra Mančić
Beleška o piscu
Huan Manuel de Prada
(1970), rođen u Barakaldu, u Baskiji, španski je pisac i intelektualac poznat po stavovima oprečnim stavovima Katoličke crkve, po pitanjima kao što su abortus, eutanazija, homoseksualni brakovi. Poznate knjige: Ćutanje klizača, Nevidljivi život, Maske heroja.
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka



Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimePon Okt 11, 2021 1:37 pm

Erotske priče - Page 2 YZySrM-oqjs

Ðunićiro Tanizaki
MAJSTOR TETOVIRANJA

Beše to doba kada su ljudi cenili plemenitu veštinu lake zabave, kada život nije bio toliko surova borba kao sada. Beše to dokono doba, doba kada je profesionalna dovitljivost mogla da obezbedi izvanredan život, što je bogatu i plemenitog porekla mladu gospodu održavalo uvek u tako dobrom raspoloženju da dvorske dame i gejše nisu prestajale da se smeju. U ilustrovanim ljubavnim romanima toga doba, u pozorištu kabuki, gde su grubi junaci, kao Sadekuro i Ðiraju, bili pretvarani u žene – svugde su lepota i snaga bile jedno. Ljudi su činili sve što su mogli da se ulepšaju, čak su neki tražili da im se boje unose u njihovu plemenitu kožu. Šareni crteži od linija i boja igrali su po ljudskim telima.
Posetioci u četvrtima zadovoljstva u Edou više su voleli da uzmu nosače palankina koji su bili divno istetovirani; kurtizane iz četvrti Jošivara i Tacumi zaljubljivale su se u istetovirane muškarce. Među onima koji su bili tako iskićeni bili su ne samo kockari, vatrogasci i njima slični već i pripadnici trgovačke klase, čak i samuraji. S vremena na vreme održavane su izložbe, gde su se učesnici svlačili da prikažu svoja filigranski ukrašena tela, pljeskali se ponosno, gordi na svoje nove ukrase, i nalazili mane jedan drugom.
Bio je jedan izuzetno vešt mladi majstor tetoviranja, koji se zvao Seikići, a koga su hvalili na sve strane kao umetnika ravnog Ćaribunu ili Jacuheiju, i mnogo desetina ljudi nudilo je svoju kožu umesto svile njegovoj četkici. Najviše radova koji su privlačili pažnju na izložbama tetoviranja bilo je njegovo. Druge su, možda, više cenili zbog veštine senčenja ili majstorstva u upotrebi cinobera, ali je Seikići bio čuven zbog svoje nesravnjive odvažnosti i senzualnog šarma njegovih dela.
Seikići je ranije zarađivao za život radeći kao slikar ukijoe{3} grafika u školi koja je pripadala Tojokuniju i Kunisadi, što se veoma dobro osećalo u njegovoj umetnosti, uprkos tome što je od statusa slikara pao na crtača na koži. Seikići je bio takav da niko čija ga koža ili telo nisu zainteresovali. nije mogao da kupi njegove usluge. Klijenti koje bi primio morali su izbor crteža da potpuno prepuste njegovom nahođenju; on je određivao i cenu, a bili su primorani da ceo mesec ili dva izdrže užasan bol koji su zadavale njegove igle.
Duboko u srcu mladi majstor krio je tajno zadovoljstvo i nikom znanu želju. On je uživao u bolovima koje su ljudi osećali dok je iglama prodirao u njih, mučeći njihovu oteklu, kao krv crvenu kožu, i što su glasnije stenjali, veće je bilo čudno Seikićijevo uživanje. Kažu da je senčenje i bojenje svetlocrvenom bojom bilo najbolnije i da su to bile tehnike u kojima je najviše uživao.
Kada bi neki čovek bio uboden pet ili šest stotina puta tokom redovnog rada predviđenog za jedan dan i onda se potopio u toplo kupatilo da izvuče boje, pao bi pred Seikićijem polumrtav, ali bi ga ovaj hladno pogledao i sa zadovoljnim izrazom na licu rekao: „Rekao bih da boli.“
A kada bi izmoždeni čovek urlao u mukama ili škrgutao zubima i krivio usta kao da umire, Seikići bi mu rekao: „Ne ponašajte se kao dete. Saberite se, još niste ni počeli da osećate moje igle.“ I nastavljao bi da tetovira, miran kao uvek, pogledajući povremeno sa strane na čovekovo uplakano lice. Ali ponekad bi neki beskrajno odvažan čovek stegao zube i podneo sve stoički, ne dozvolivši sebi ni da se namršti. Tada bi se Seikići nasmešio i rekao mu: „A, ti si od onih tvrdoglavih! Sačekaj samo, uskoro će ti se celo telo tresti od bolova. Sumnjam da ćeš to moći da izdržiš...“
*
Već dugo Seikići je u sebi gajio želju da stvori remek-delo na koži lepe žene. Ta žena trebalo je da uz lepotu ima i određene posebne crte karaktera, jer lepo lice i savršeno telo nisu bili dovoljni da ga zadovolje. Iako je obišao sve tada poznate lepotice i vladarke u četvrtima zadovoljstva u Edou, nije mogao da pronađe nijednu koja bi mogla da odgovori njegovim zahtevima. Nekoliko godina prošlo je bez uspeha, lice i silueta idealne žene nastavili su da mu opsedaju misli, ali je odbijao da napusti svoje nade.
Jedne letnje večeri, četvrte godine kako je započeo potragu, Seikići je slučajno prolazio pored restorana Hi rasei, u četvrti Fukagava u Edou, nedaleko od svoje kuće, kada je opazio golo, kao mleko belo žensko stopalo kako izviruje ispod zavesa na nosiljci koja je prolazila. Za njegovo oštro oko ljudsko stopalo bilo je isto tako izražajno kao i lice. Ovo koje je video bilo je savršeno. Fino izvajani prsti, nokti kao školjke sa obale kod Enošime, koje se prelivaju u svim duginim bojama, kao biser obla peta, koža toliko blistava da je izgledalo kao da je kupana u prozirnoj vodi planinskih izvora – to je stvarno bilo stopalo koje je trebalo hraniti ljudskom krvlju, stopalo koje je bilo stvoreno da gazi po ljudskim telima. Ovo je, bez svake sumnje, bilo stopalo one jedinstvene žene koja mu je stalno izmicala. Poželevši da makar na trenutak vidi njeno lice, Seikići je počeo da prati nosiljku, ali pošto ju je sledio kroz nekoliko ulica i prolaza, konačno ju je potpuno izgubio iz vida.
Tako se Seikićijeva dugo gajena želja pretvorila u strasnu ljubav. Jednog jutra krajem proleća sledeće godine stajao je na verandi načinjenoj od bambusa u svojoj kući u Fukagavi, zureći u omoto{4} vazu sa naslikanom ljiljanima kad je čuo kako neko ulazi na baštenska vrata. I onda se pojavila mlada devojka za koju je znao da dolazi od jedne njegove prijateljice, gejše iz obližnje četvrti Tacumi.
„Gospođa mi je naložila da vam predam ovaj ogrtač i molila da budete tako dobri da ga islikate“, rekla je devojka i odvila bošču boje šafrana, iz koje je izvadila ženski svileni ogrtač zavijen u omot od debelog papira, na kojem je bio naslikan portret glumca Tođakua; uza sve to bilo je i pismo.
U pismu ga je prijateljica molila za maločas pomenutu uslugu i istovremeno mu saopštila da devojka koja mu donosi poruku uskoro treba da postane gejša i da radi pod njenom zaštitom. Nada se, kaže u pismu, ako nije zaboravio stare prijatelje, da ni on neće odbiti da ponudi svoju zaštitu ovoj devojci.
„Mislim da te nikada ranije nisam video“, rekao je Seikići posmatrajući je napeto. Izgledala je kao da ima jedva petnaest-šesnaest godina, ali je na njenom licu bilo toliko čudne lepote i ono je odavalo tako veliko iskustvo kao da je godine provela u četvrti zabave i već zavela bezbrojne muškarce. U njenoj lepoti ogledali su se snovi pokolenja zanosnih muškaraca i žena koji su živeli i umrli u ovoj velikoj prestonici, u kojoj su sabrani svi gresi i bogatstvo nacije.
Seikići ju je zamolio da sedne na verandu kako bi mogao da prouči njeno fino, otkriveno stopalo, samo u elegantnim sandalama od slame. „Da li si izišla iz Hiraseija u nosiljci jedne noći u julu prošle godine? To mora da si bila ti?“, zapita je on.
„Moguće“, odgovori ona smešeći se ovom pitanju. „Moj otac je tada još bio živ i često me je tamo vodio.“
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka



Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimePon Okt 11, 2021 1:38 pm

„Godinama sam čekao na tebe i sada te prvi put stvarno vidim. Ali video sam tvoje stopalo i sećam ga se... Uđi unutra za trenutak, imam nešto da ti pokažem.“
Ona je već mislila da krene kad ju je on uzeo za ruku i poveo uza stepenice do svog ateljea koji je gledao na široku reku. Tamo je uzeo dve slike zavijene u svitak i odvio ih pred njom.
Jedna je bila platno koje je predstavljalo kinesku princezu, ljubimicu surovog cara Cua iz dinastije Šang. Ležala je opružena na niskoj ogradi stepeništa, dok joj je duga haljina od islikanog brokata padala do pola stepeništa, a krhko telo jedva da je moglo da izdrži teret zlatne krune ukrašene koralom i lazurom. U desnoj ruci držala je veliki vinski pehar prinet usnama, dok je gledala čoveka privezanog za stub za mučenje u bašti niže nje. Ruke i noge su mu bile lancima privezane za šuplji bakarni stub u kojem treba da se zapali vatra. I princeza i žrtva glave okrenute prema njoj i s očima sklopljenim kao da time pokazuje da je spremna da prihvati sudbinu, bili su na slici zastrašujuće životni.
Dok je devojka gledala ovu čudnu sliku, usne su joj drhtale, a oči zasijale. Postepeno, lice je počelo da joj se menja i postaje sve sličnije princezinom. U slici kao da je našla skriveni deo sebe.
„Ovde su prikazana tvoja prava osećanja“, rekao joj je Seikići, zadovoljan, dok ju je posmatrao.
„Zašto si mi pokazao nešto tako užasno?“, zapitala je devojka, pogledavši ga, i on je video da je pobledela.
„Ta žena, to si ti. Njena krv teče kroz tvoje telo“, rekao je i razvio drugu sliku pred njom.
To platno je nosilo naziv: Žrtve. Na sredini slike stajala je mlada žena oslonjena o stablo trošnog drveta i zurila preko gomile ljudskih tela koja su joj ležala pod nogama. Ptičice su letele oko nje pevajući veselo, a oči su joj sijale pune ponosa i zadovoljstva. Nije se znalo da li je to slika bojnog polja ili prolećne bašte u cvetu. Dok je gledala sliku, devojka je osetila da u njoj nalazi nešto što je dugo krila u mraku sopstvenog srca.
„Ova slika kazuje tvoju budućnost“, rekao je Seikići, pokazujući ženu pod trešnjom, koja je bila slika i prilika mlade devojke. „Svi ovi ljudi upropastiće svoje živote zbog tebe.“
„Molim te, skloni ih“, rekla je devojka drhteći, okrenula se na drugu stranu, kao da pokušava da pobegne od njihove privlačne snage, i pala pred njih ničice i dalje sva uzdrhtala. Najzad je ponovo progovorila: „Priznajem, priznajem da si u pravu; ja sam ista kao ta žena... Ali molim te, skloni slike.“
„Ne govori tako kao da si kukavica“, rekao joj je Seikići sa pakosnim osmehom, „pogledaj je malo bolje, nećeš se više tako gaditi.“ Ali devojka nije htela da digne glavu i ležala je glave zarivene u rukave, govoreći neprekidno da se plaši i da želi da ode. „Ne, moraš da ostaneš ovde, načiniću od tebe pravu lepoticu“, rekao je on približavajući joj se.
Sakrivenu pod kimonom držao je bočicu anestetičnog sredstva koju je pre izvesnog vremena dobio od jednog lekara Holanđanina.
*
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka



Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimePon Okt 11, 2021 1:38 pm



Jutarnje sunce se presijavalo u reci, čineći da mali atelje izgleda kao da gori. Zraci sunca prelamali su se u vodi i odbijali, stvarajući zlatne talase na papirnim pomičnim zidovima i na licu devojke koja je duboko spavala. Seikići je zatvorio vrata i uzeo instrumente za tetoviranje, ali je izvesno vreme samo sedeo ushićen, uživajući u potpunosti u njenoj neverovatnoj lepoti. Mislio je kako nikada ne bi mogao da se umori gledajući njeno kao maska mirno lice. I, kao što su drevni Egipćani ukrasili svoju čudesnu zemlju piramidama i sfingama, on se spremao da ukrasi čistu kožu ove devojke.
Najzad je podigao četkicu stegnutu u levoj ruci, spustio njen vrh na devojčina leđa i iglom, koju je držao u desnoj ruci, počeo da pravi skicu. Osećao je kako mu se duh rastapa u kao ugalj crni tuš koji je ubrizgavao u njenu kožu, a svaka kap cinobera sa Rjukjua{5}, koju je mešao sa alkoholom i utiskivao u kožu, bila je kao kap njegove krvi. U ovim bojama je video nijanse sopstvenih strasti.
Ubrzo je došlo veče i mirni prolećni dan bližio se kraju, ali Seikići nije prestajao da radi, niti se devojka budila. Kad je sluga iz kuće gejši dolazio da se raspita o njoj, Seikići ga se oslobodio rekavši da je ona davno otišla. I satima kasnije, kada je Mesec, viseći nad kućama s druge strane reke, činio da kuće duž obale izgledaju kao da se kupaju u nekoj nestvarnoj svetlosti, tetoviranje još nije bilo ni upola završeno. Seikići je nastavio da radi pod svetlošću sveća.
Nije bilo lako utisnuti čak ni jednu jedinu kap boje, jer je sa svakim ubodom igle Seikići ispuštao težak uzdah i osećao kao da probada sopstveno srce. Malo-pomalo, tačkice na koži počele su da dobijaju oblik ogromnog pauka crne udovice i, kada je noćno nebo u zoru počelo da bledi, ovaj zlokobni stvor raširio je svojih osam nogu i obgrlio cela devojčina leđa.
Crepovi na krovovima zasjali su na suncu, a izmaglica poče da nestaje iznad belih jedara koja su treperila na povetarcu. Najzad je Seikići odložio četkicu i pogledao istetoviranog pauka. To umetničko delo bilo je najveličanstveniji napor koji je učinio u svom životu. Sada, kad ga je završio, srce mu je bilo potpuno lišeno osećanja.
Dva tela su izvesno vreme mirovala i onda je Seikići tihim promuklim glasom koji se drhtavo odbio o zidove sobe rekao: „Celu svoju dušu stavio sam u ovu tetoviranu sliku samo da bih te učinio stvarno lepom. Sada nema više žene u Japanu koja može da se poredi s tobom. Više nemaš čega da se plašiš, svi muškarci će biti tvoje žrtve.“
Kao da mu odgovara, iz devojčinih usta začuo se slab uzdah... Lagano, ona je počela da se vraća svesti, i sa svakim njenim drhtavim dahom paukove noge su se micale kao da su žive.
„Mora da patiš, pauk te je zarobio svojim nogama.“
Na to je ona lagano otvorila oči, gledajući bezizrazno. Pogled joj je postajao sve čistiji i jasniji dok najzad, kao što mesečeva svetlost postaje sve jasnija, njene oči zasijaše bleštavo.
„Hoću da vidim šta si mi istetovirao“, rekla je ona kao da govori u snu, ali sa prizvukom autoriteta u glasu. „Mora da sam postala veoma lepa ako si mi dao svoju dušu“
„Prvo moraš da se okupaš da se boja pojavi“, prošaptao je Seikići sažaljivo. „Bojim se da će boleti, ali budi hrabra bar još malo.“
„Mogu sve da podnesem za lepotu“, rekla je ona i nasmešila se uprkos bolu koji joj je strujao kroz telo.
„Kako voda peče!... Ostavi me samu i čekaj u sobi! Ne podnosim da me muškarac vidi kako patim!“
Kada je izišla iz kade, suviše slaba i da se obriše, devojka je odgurnula ruku koju joj je Seikići pružio da joj pomogne i pala u bolovima na pod, stenjući kao u ružnom snu. Raspuštena kosa vila joj se oko lica sva razbarušena, a beli tabani njenih nogu ogledali su se u ogledalu iza nje.
Seikićija je zapanjila promena koja se dogodila sa stidljivom i slabom devojkom kakva je bila juče, i postupio je kao što mu je rekla, otišavši da je čeka u studiju. Posle otprilike jednog časa ona je došla pažljivo obučena, sa vlažnom i sjajnom kosom uredno očešljanom i spuštenom na ramena. Naslonjena na ogradu na verandi, pogledala je u bledo i mutno nebo. Oči su joj se sjale i u njima nije bilo ni traga bola.
„Želeo bih da ti poklonim i ove slike“, rekao je Seikići, stavljajući svitke pred nju, „uzmi ih i idi.“
Ona ga je ošinula pogledom britkim kao mač. „Više se ničega ne plašim, i ti si moja prva žrtva!“, viknula je dok joj je u ušima odjekivala pobednička pesma.
„Dozvoli mi da još jednom pogledam ono što sam istetovirao“, zamolio je Seikići.
Lagano, devojka je klimnula glavom i pustila da joj kimono klizne sa ramena. U tom trenutku na njena sjajno istetovirana leđa pade zrak sunca i pauk je bio spaljen plamenovima koji ga zahvatiše.
Preveo s japanskog Dragan Milenković
Beleška o piscu
Ðunićiro Tanizaki
(1886-1965) jedan je od najpoznatijih japanskih pisaca. Posvetio se velikoj temi u svojim knjigama – večnoj i velikoj ženstvenosti, koju često povezuje s erotskim destruktivnim opsesijama. Postao je čuven još 1910. godine po poznatoj sadomazohističkoj bajci Majstor tetoviranja. Dela: Sestre Makioka, Ključ, Dnevnik jednog ludog starca, Lopov, Zlato i srebro.
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka



Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimePon Okt 11, 2021 1:43 pm

Erotske priče - Page 2 36207733_m

Toj Derikot
VIBRATOR

Kupila je pozamašan komad gume, oblikovane po nekom stvarnom, nadignutom penisu, sa svim nabreklim venama i detaljima teksture kože. Bio je dvadesetak centimetara dug, palcem i kažiprstom jedva je uspevala da ga obujmi. Imao je muda, tamnocrvenkasta, bubuljičasto zadebljala, bez zadnje strane, kao maska.
Brzo je unela kutiju ostavljenu na prednjem stepeništu. Dobro da je u kući pretekla muža i decu. Sa olakšanjem je primetila da je adresa pošiljaoca ukazivala na nešto krajnje naivno, kao Halsion ili Životne bujice... Bilo kako bilo, nikako nije upućivala na najezdu ženskih sokova. Pocepala ju je. Nikada u svom katoličkom životu ovo nije smela ni da zamisli! Istina, nekada je posedovala palicu, dugačku, tvrdu stvarčicu na baterije, bojala se da je uvuče unutra, strahujući da je ne udari struja. Nekoliko puta ju je isprobala, ali je uskoro zarđala kada su baterije iscurele, verovatno zato što ju je oprala. Bilo je to pre deset godina. U poslednje vreme, međutim, pošto su njeni seksualni odnosi sa mužem postali ređi, manje uzbudljivi, a i kad je prekinula jednu vezu pribojavajući se side, i zbog katoličkog osećanja krivice, pisala je da joj pošalju katalog.
Unutar kutije nalazila se još jedna kutija sa zaprepašćujuće ogromnom slikom. Dok je vadila vibrator i opipavala mu gumu, ne suviše krutu, tvrdoća ju je naterala da se, odmahnuvši glavom, nasmeši kao da je boginja koja na sebe gleda odozgo. Naravno da je požurila gore da ga isproba, i nije bila razočarana. Zaprepašćenoj kako je brzo reagovala, nije joj čak bilo ni potrebno da se prvo nadraži. Podmazala se, uvukla ga unutra i doživela orgazam, veoma dubok orgazam, za jedan minut, iako nije čak ni dodirnula klitoris!
Zabrinula se posle toga. Najpre, kutija u kojoj su ga poslali bila je toliko velika da nije mogla da je sakrije u kantu za đubre. Njen muž je iznosio smeće. Fotografija vibratora se pomaljala. Kutija je bila isuviše debela da bi je iscepala. Najzad ju je izokrenula, ufačlovala gumenom trakom i onda je, tako stisnutu, stavila u đubre pa je nogom otvorila kantu da se uveri da fotografija neće iskočiti pred njegovo lice.
Drugo, kada je posle izašla iz kuće, primetila je da su žaluzine u kuhinji delimično podignute. Bila je toliko uzbuđena otvaranjem kutije da je zaboravila da navuče žaluzine! Njen sused je bio napolju, lopatom je čistio sneg. Izašla je da proveri i otkrila da može da se vidi, ako čovek brzo hoda, samo delić kuhinje. Sigurno se on ne bi zaustavio i zurio! Pa možda, kada bi to i uradio, pomislio bi da je u pitanju nešto što je namenjeno i njoj i njenom mužu. Činilo se manje nezgodno ako je zarad zajedničkog bračnog zadovoljstva.
A postojale su i druge brige. Da se mnogo ne raširi, pa da njen muž to primeti? Da li će, zbog toga, s njim manje uživati? Da li će toliko da poludi pa da to radi po nekoliko puta dnevno? Šta ako se neko vrati kući? Šta ako ga pronađe njena bedinerka, čuvarka šteneta? Šta ako ga nađe njena majka?
Sakrila ga je u svoju fioku sa džemperima, u drugoj spavaćoj sobi. Ali ako umre? Ko će preturati po fiokama odvajajući džempere koje će pokloniti prijateljima, džempere za sirotinju?
Ako bi ga našao njen muž, da li bi se osećao povređenim, izdanim? Ako bi ga njen sin našao, da li bi mu to bilo ogavno, da li bi se zgrozio? A majka, da li bi je udarila srčka? Njena majka nije spavala sa ocem otkad se ona rodila. Već je videla majčino lice – vibrator samo što nije iskočio iz fioke i živu je progutao!
Jednostavno će reći mužu. Kako da to sroči? „Ja zaista uživam u seksu sa tobom, ali mi je potrebno i nešto malo dorade. Stvarčica je u drugoj fioci komode u gostinskoj sobi. Ako umrem, uzmi ga pre majke.“ Da li da mu ga pokaže? Da li će on zatražiti od nje da ga isproba? To bi srubilo njihov seksualni život koji je, iako ne baš savršen, makar, suočimo se s tim, običan ljudski.
Možda će, pre nego što umre, prevazići potrebu za njim, sve priznati i baciti ga kao što je Kafka spalio svoje beleške. Ali verovatno će morati da sa njim tog poslednjeg dana stoji pred družinom nebeskih domaćina – Jovanom Krstiteljem, Petrom i Pavlom, i svim svecima, Bartolomejem, Linusom i Kletusom, prorocima, čak i ispred prečistih anđela, koji će nesumnjivo biti nadrndani pošto shvate šta im je sve uskraćeno da bi bili pametniji od nas, i besmrtni.
Prevela s engleskog Ljubica Arsić
Beleška o piscu
Toj Derikot
(1941, Mičigen, SAD), američka pesnikinja i profesorka književnosti na Univerzitetu Pitsburg. Svrstavaju je u „ispovedne pisce“, poput Silvije Plat, koji pišu o onom što je stvarno, a ne o onome što ljudi žele da čuju. Knjige: Crna sveska: Unutrašnje putovanje, memoari, Prirodno rođenje, Vladarka kuće mrtvih, Ropstvo.
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka
dođoška


Norveška Ženski
Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimePon Okt 11, 2021 1:44 pm

Erotske priče - Page 2 36207732_m

Valter Bauer
GRAD KOJI NAJBRŽE RASTE

Pošto se sa noćne smene uvek vraćao kući tek oko devet sati izjutra, spavao bi do kasno popodne. Onda bi ustao, istuširao se, popio kafu, koju bi skuvao na malom rešou u uglu svoje sobe, pojeo nešto i čitao novine. Posle toga nije znao šta će. S jedne strane, nije bilo loše raditi noću, iako je bilo zamorno. Kada bi izjutra dolazio kući, sve je bilo tako mirno; svi koji su živeli u rooming-house bili su na poslu pa nije morao da sluša radio iz susedne sobe. Ali kada bi se po podne probudio iz tupog sna, nije znao kako da ubije vreme do jedanaest uveče, dan je za njega predstavljao samo deo praznog vremena. Ako radiš noćnu smenu i ako živiš sam, onda si preko dana još usamljeniji i ne pripadaš nikome i ničemu, a on je trenutno bio sam; devojka s kojom se pre nekog vremena upoznao nije mu mnogo značila, a već posle dve nedelje je počela da priča o udaji.
Tup od sna, obukao se i izašao iz kuće da bi ušao u metro. Izašao je na nekoj stanici u centru grada. Bio je lep dan, oktobar, dah leta se još lepo osećao i kao da je ceo grad bio dobre volje. Polako je krenuo bez cilja, ka jugu, uživajući u suncu. Iznenada, dok je gledao na drugu stranu ulice, ugledao je nju. To je bila ona, išla je sama kroz gomilu koja je nekuda žurila ili šetala po lepom vremenu, prepoznao je njen hod i kako je ponosno držala glavu. Posmatrao je kako na tren nestaje u gomili da bi se opet pojavila. Želeo je da joj vidi lice, da ponovo čuje njen glas, da hoda tik uz nju. Rastali su se pre dve godine, on je posle toga otišao iz Toronta, otišao u Montreal i ponovo se vratio u Toronto. Toronto je, kako su tvrdili, bio grad koji najbrže raste, to je danas pročitao u novinama. Nove radnje, novi blokovi kuća, građevine, sve više kola i ljudi i neznanaca. Bilo je pravo čudo što je uspeo da je sretne. Ona je prelazila ulicu, sada je mogao da je vidi iz profila. Odjednom je svet za njega opet imao smisla, sve je za njega postalo svetlo, i osećao se kao da hoda pored nje i kako je sve opet u najboljem redu.
Šta bi joj rekao? Nije znao. Možda bi samo prebacio ruku preko njenog ramena i rekao „zdravo“ a ona bi slegnula ramenima, odmah prepoznala njegov glas i šapnula ili poluuplašeno rekla: „Ti? Riharde – mislila sam...“ Šta je mislila? Da je umro? Ali bio je još živ i radovao se što ju je ponovo sreo. Hodali bi tik jedno uz drugo, ona bi provukla ruku ispod njegove, onako kako je to često činila, i sve bi bilo kao pre, vratili bi se u dobra vremena koja su zajedno proveli. Njeno telo, njen glas, njen pogled, sve bi se skupilo, sve bi bilo onako kao pre, kao pre dve godine.
Bila je to i njegova i njena prva godina u Torontu, a ovde čovek može da bude neopisivo usamljen. Njih dvoje su bili dve izgubljene krhotine stare Evrope nošene Kanadom, ne samo u stranoj zemlji, već u drugom svetu. Ali sreli su se, ušao je sasvim slučajno u neki mali restoran u kojem je ona bila kelnerica, a kasnije, posle njegove noćne smene – tada je radio u skladištu jedne velike firme za promet prehrambenim proizvodima – često je pre podne dolazila kod njega. Sve je bilo tako tiho. Svi stanari su u to doba bili na poslu i dok je ceo grad radio u tišini jutra, njih dvoje su se voleli, ljubavni par odsečen od sveta. Bih su stranici jedno za drugo, on Nemac, ona Litvanka, izgnani, izbeglice u doba velikog, nikad zaustavljenog bega, list otrgnut s drveta i konačno vetrom nanesen preko mora. Govorili su mešavinom engleskog, koji niko od njih dvoje nije dovoljno znao, i nemačkog, koji je i ona pomalo znala, ali činilo im se da im nije potreban nijedan jezik, postojao je drugi način sporazumevanja, očima, rukama, telom, jezik koji se uvek iznova otkriva kada se sretnu čovek i žena. Bilo je to divno doba. Ponekad bi u podne otišli na ostrvo i ležali na pesku, koji je bio topao kao svež pepeo tek ugaslog leta, uživali u svežini koju je donosilo more i kada bi se vraćali u grad činilo im se kao da dolaze iz nekog drugog sveta u kojem su bili potpuno sami, u kojem ne postoje ni beg ni stranci.
Hodajući drugom stranom ulice, dok ga je od nje delila nepregledna reka automobila, sanjao je o njoj. Rekao bi joj: „Zdravo“, stavio ruku na njeno rame, i sve bi se vratilo. Ali, ništa nije rekao, nije ni prešao ulicu, samo je posmatrao kako hoda. Išla je pomalo tromo i oprezno, ali mu je postalo jasno zašto: bila je punija i u telu i u licu, postalo mu je jasno da očekuje dete. Bila je udata i nosila je dete svoga muža, mirno, uzdignute glave, ponosno. Odjednom mu je postalo jasno da je svih ovih godina tražio nju, ne znajući to, i da se vratio u ovaj grad da bi je našao. Nije to znao, a sada mu je postalo jasno da ju je izgubio. Ništa na njoj više nije pripadalo njemu.
Usporio je hod i gledao na drugu stranu ulice, ka njoj, kao sa jedne na drugu obalu, na obalu koju ne može da dosegne, zatim je stao i gledao za njom. Nestala je i više je nije video, a kroz bezlični šum ulice i žamora iznenada je čuo njen glas, baš kao onog jutra dok je ležala u njegovom zagrljaju i govorila mu: „Zašto ne govoriš moj jezik?“
Još je stajao na ivici trotoara kao na ivici obale i gledao preko, ali više nije mogao da je vidi. Okrenuo se i otišao. Sada je znao više nego pre i to saznanje mu je bilo neprijatno; uvek znamo više i bolje tek kada nešto izgubimo. Sada mu je bilo jasno da čovek mora jednom da shvati šta želi. Ne može se neprestano ići iz avanture u avanturu, ne može se samo lutati i uzimati, i odustajati. Nije mu bilo važno da li živi u Torontu, Vankuveru ili Montrealu. Bile su važne druge stvari. Koje stvari? Žena, dete, dolazak kući, da nisi usamljen već siguran da živiš s nekim i da za nekoga radiš; trajanje. Zajednički život, san i java, dan i noć; ne biti sam. I sada mu je bilo jasno šta je mislila kada ga je pitala zašto ne govori njen jezik. Zajednički jezik je bio zajednička zemlja, hleb i voda koji se dele s nekim, krevet u kojem se spava, bio je nebo, mir, izvor snage. Sve je to ona tražila i našla, ona – ne on. Nikada se nije osetio tako usamljenim, i to ne samo ovde, ne samo u ovoj stranoj zemlji. Pomislio je kako je vreme da napusti ovaj grad i više se nikada ne vrati.
Preveo s nemačkog Nikola B. Cvetković
Beleška o piscu
Valter Bauer
(1919-1976), nemački pisac kome su, po dolasku Hitlera na vlast, knjige bile zabranjene. Bio je vojnik u Drugom svetskom ratu, zatim se iselio u Kanadu gde je nastavio da piše na nemačkom jeziku. Pisao je romane, pripovetke, biografije, dečiju književnost, eseje, drame. Od 1994. godine u Nemačkoj se dodeljuje nagrada Valter Bauer.


"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka
dođoška


Norveška Ženski
Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimePon Okt 11, 2021 1:45 pm


Erotske priče - Page 2 36207731_m

Tenesi Vilijams
JABUKA NA DAR

Pešači već čitav sat nakon što je napustio lanac niskih brežuljaka a sunce ga prži po vratu. Grubi platneni remen urezao mu se u ramena a krsta su mu postajala sve osetljivija na ritmičko udaranje ranca. Pomerio bi ga s vremena na vreme ali nijedna pozicija nije mu pružala više od trenutnog olakšanja. Kola su prolazila vrlo retko. Gotovo sva su bila puna, cele porodice sezonaca u prašnjavim starim kolima. Deca su mu se cerila i mahala mu a stariji su se pretvarali kao da ga ne vide. Jedan ford iz 1932. prošao je i zaustavio se. Unutra su bila tri pijana muškarca i jedna žena. Žena je provirila kroz prozor i upitala ga koliko love ima? Šezdeset pet centi, odgovorio joj je. To nam neće biti od velike koristi, reče mu. Založili smo rezervnu gumu da bismo kupili nešto goriva i sad moramo da uzmemo putnika koji može da nam ga dokupi. Kapiraš, zar ne? Kola su krenula, žena se skljokala natrag u sedište i on je mogao da se uveri da je ono što mu je rekla istina: bio im je ostao samo naplatak rezervne gume iznad narandžasto-crne registarske tablice Novog Meksika.
Bože, pomislio je, možda ću morati da pešačim sve do Leksingtona u Kentakiju. U Kaliforniji je bilo prilično lako, podigneš palac i povezu te, ali što odmičeš dalje prema istoku, izgleda da ljudi postaju sve nepoverljiviji. Možda zbog toga što ti se na drumu izgled pogorša, odeća ti se zaprlja i pohaba a serije razočaranja samo ti otežavaju da razvučeš taj veseli, privlačni osmeh kojim ih zaustavljaš. Kad si odmoran i dobro raspoložen, možeš da uvežbavaš vrstu mentalne nadmoći nad vozačima. Najčešće se to radi očima. Očima emituješ nešto što privuče njihovu pažnju i, ako nisu kurvini sinovi, ne mogu da ne zaustave. Ali tako je na zapadu. Što više napreduješ prema istoku, sve su veći kurvini sinovi. U polovini slučajeva ako se neko od njih zaustavi, onda je to neki peder i moraš da ga pustiš da te čitavog ispipa da bi mu se odužio za vožnju. Ili je pijanac koji kritikuje svoju ženu i psuje svog šefa a ti se usereš od straha jer vrluda drumom pri brzini od sedamdeset pet milja na čas. Ili kao ovi iz forda: švorc su i hoće da im pomogneš i kupiš gorivo.
Osvrnuo se. Sunce za njegovim leđima zalazilo je za brda. Njegov oblik postajao je sve jasniji zbog vatrenog sjaja što je gasnuo. Bilo je savršeno oblo, blago čupavo na obodu, kao kakva crvena teniska lopta. U svetlosti što je gasnula sve se isticalo još jasnije. Gradić kroz koji je nešto ranije prošao bio je obavijen treperavim sjajem. Mogao je da vidi kako kasno sunce svetluca na tornju i nekoliko šiljatih krovova koji kao da su se izdizali sa ove strane drugog lanca niskih brda. Pitao se da li će uspeti da stigne tamo pre mraka i počeo tmurno da razmišlja o tome gde će i kako će da nađe kakvo prenoćište.
Najednom je u svojoj neposrednoj blizini ugledao automobil sa kamp prikolicom. Behu to neka vrlo stara kola, prekrivena finim slojem prašine. Gume su bile skinute sa stražnjih točkova prikolice. Mora da je tamo stajala već dugo vremena. Mali limeni čunak štrčao je sa uzdignutog krova i širio uvis tanku spiralu dima. Posvuda uokolo bile su košare i zemljani lonci, koji su očigledno bili na prodaju, a duž zida prikolice, koji je gledao prema drumu, bejahu izvešeni đerdani ljubičastocrvene petlove kreste, svetlonarandžastih tikvica i bledožute bundeve. Bila je to drumska tezga koja je tamo bila postavljena verovatno još od pre početka leta i u kojoj su te sitnice prodavali turistima koji su se vraćali sa odmora u brdima.
Stražnji deo kamp prikolice bio je okrenut prema njemu; kad joj se približio, mogao je da kroz platnene rese prepozna obličje žene. Bila je krupna i crnokosa. Zapitao se za tren kako joj je uspevao da živi u takvoj straćari. Pomislio je na staklenku koju je svojevremeno bio izvukao iz Suncokretove reke. Zagnjurio se sa malog splava i, rukama dodirujući peskovito dno, naišao na dvolitrenku. Zavezao je uže za njenu ručku i on i drugi dečak izvukli su je iz reke. Unutra je bila velika mačkulja. Svi su se pitali kako je dospela unutra jer sada je bila isuviše velika da bi se provukla kroz grlić staklenke. Mora da je uplivala unutra još dok je bila mlađa i nekako narasla unutra. Sada je bila isuviše krupna da bi izašla. Razmišljao je o tome dok je gledao krupnu neznanku. Ostali su želeli da razbiju staklenku, izvade i skuvaju mačkulju za večeru, ali je on takvu ideju odbacio jer je bilo nečeg suludog u toj mačkulji koja je narasla u dvolitrenki.
Okrenuo se s namerom da produži, ali uhvatio je pogled ženinih tamnih očiju dok je zurila u njega kroz platnene rese. Zaustavio se i pozdravio je.
Izašla je na malu platformu. Začuo je kako daske jedva čujno škripe pod njenom težinom. Stajala je iznad njega žmirkajući sa suncem u očima. Imala je lice kao mačkulja. Tamnoputo i zatupasto. Malje iznad gornje usne. Ruke je prekrstila na velikim mlohavim izbočinama grudi. Bila je odevena u jeftin svileni kombinezon. Ruke i noge bile su joj gole, mlohave i tamne. Bio je šokiran videvši da joj je čak nekoliko malja izraslo nasred grudi, tamo gde se izrez na kombinezonu završavao. Nikad ranije nije video ženu s maljama na grudima. To ga je nateralo da se seti onog uličnog hermafrodita iz Dodž Sitija. Najavljivač je pokazivao polumuškarca-poluženu što je stajao pred izlogom: jedna strana tela sasvim muška a druga ženska, zavisno od onoga što želi da pokaže. Ipak nije izgledao stvaran.
„Zdravo“, reče žena. „Želiš da kupiš nešto, a?“
„Nemam ni kinte“, odgovorio joj je. „Ali pomislio sam da možda imaš nešto da mi daš da pojedem.“
Žena nije ništa rekla. Žmurila je gledajući u sunce u dobroćudnoj tišini.
Pogledao je u đerdane sušene žalfije, mirođije, belog luka i crvenih papričica koji su ukrašavali gornji deo ulaznih vrata. Pomislio je na bogata, masna jela – usta su mu se ovlažila.
Žena se vratila u prikolicu. Iznutra je začuo teške pokrete, kao kad se mačkulja batrgala u staklenki nakon što je voda istekla. Opaka stvar. Čučali su na obali i posmatrali je dok nije prestala da se batrga.
Žena se vratila na platformu.
„Evo ti jabuka“, reče.
„Oh, hvala.“
Ispružio je ruku. Ugledao je svoj preplanuli dlan što je svetlucao od znoja. Povukao je ruku i brzo je obrisao o nogavicu svojih pantalona od rebrastog somota a zatim je ponovo ispružio da primi jabuku. Bila je tamnocrvena. U trenu kad su je njegovi prsti dotakli, mogao je reći kakvog će biti ukusa.
Žena je sela na najviši stepenik prikolice.
„Sedi“, rekla je promuklim glasom.
„Hvala.“
Seo je na najnižu stepenicu, prinevši istovremeno jabuku ustima. Tamnocrvena kora prsnula je, slatki sok je briznuo na sve strane a njegovi zubi uronili su u čvrsto belo meso jabuke. Ovo je kao čin ljubavi, pomislio je, žvaćući koru i jezgro kutnjacima. Jezik mu je oblizivao obline jabuke i upijao slatke sokove. Oblizao je usne i osetio kako se razvlače u tanan osmeh. Pulpa mu se topila u ustima. Pokušao je da je ne guta. Nek traje duže, pomislio je. Ali rastopila se kao sneg među njegovim zubima. Sva se pretvorila u tečnost i otekla mu niz grlo. Nije uspeo da je zaustavi. Ovo je kao čin ljubavi, ponovo je pomislio. Pokušavaš da ti traje što duže. Odugovlačiš onaj poslednji trenutak sreće. Ali ne možeš da se uzdržiš u tom času. Prelaziš granicu izdržljivosti, moraš da svršiš. I onda se nekako osetiš prevarenim.
„Baš je bila bajna“, reče ženi. „Nikad nisam okusio tako dobru jabuku!“
„Možda ti se toliko dopala zato što si bio gladan“, reče mu.
„Da. Možda.“
Vratila se unutra. Video je kako se ponovo naginje nad košaru i uzima još jednu jabuku. Odlično. Izvadio je svoj džepni nožić i izdubio preostale okrajke bele pulpe sve do same srži jabuke koju je već bio pojeo, samo da bi joj pokazao da je još uvek jako gladan.
Izašla je ali mu nije ponudila drugu jabuku. Sama ju je pojela. Otvarala je svoje goleme čeljusti i žvakala kao konj. Skrenuo.je pogled s nje. Osećao se vrlo umoran, noge su ga bolele. Bilo je ugodno sedeti gledajući u sunce, oblu narandžastu loptu pravo iznad niske purpurne linije pošumljenih brda. Vetar je dunuo poljima, zatalasao visoku travu i zašuštao među vrbinim lišćem.
Razmišljao je o ženi koja u ovom ćumezu provodi čitavo leto. I kako noću spava na poljskom krevetu pokraj puta dok mesec posmatra njeno veliko tamnoputo žensko telo a ruke su joj ispružene da prime hladan vetar kao ljubavnika, njena putenost vlažna i znojna...
Ponovo ju je pogledao. Morao je nešto da izgovori kako mu se usne ne bi raširile u bezosećajan kez.
„Koliko je sati?“
Žena je zaroktala neodređeno.
Uhvatio se za opasač na pantalonama.
„Čovek ti je otišao u varoš, zar ne?“
„Aha. On i moj dečak otišli su u grad da se napiju.“ Kratko se nasmejala.
„A šta ćeš ti da radiš?“, upitao je.
Izduvala je vazduh kroz nosnice i napućila usne. Oči joj se nisu zaustavile na njegovom licu. Produžile su po njegovom telu. Gotovo je mogao da ih oseti. Brzo se naslonio na leđa odazivajući se na predloženo milovanje. Ramena su mu dodirnula oblu izbočinu njenog kolena. Mekog kao da je bez kosti. Pitao se koliko li joj je godina? Četrdeset pet? Četrdeset? Možda je čak i mlađa. Spomenula je dečaka koji je otišao u grad da se naljoska sa starim. Mora da je star koliko i ja, pomislio je. Ali tamnopute rase odrastaju brže. Na primer, mala crnkinja koja je živela u njegovoj ulici u rodnom mestu. Noć za noći vraćao se u tu ulicu u blizini stražnjeg izlaza restorana njenog oca, između prostora za šljaku i tri goleme kante za đubre. Mmmm. Boreći se za dah. Sa cementom u tom hladnom vlažnom smradu. Sa korama krompira i dinjama i vlažnim talogom od kafe. Komadići pepela utisnuli su mu se u dlanove ruku. Ali tvrdoća oko njih činila je njenu utrobu još slađom. A imala je svega jedanaest godina. I svi oni nervozni grčevi i stenjanja. Tako nenormalni.
„Šta ćeš da radiš?“, ponovo je upitao.
„Ja? Idem da spremim večeru.“
„Šta imaš za večeru?“
„Meso.“
„Dobar komad?“
„Aha. Prilično velik komad.“
„Dovoljan za dvoje?“
„Nisam sigurna“, reče. „Moram nešto da ostavim mom dečaku.“
„On će verovatno nešto da mezne u gradu.“
„Nisam sigurna.“
Osmehnuo se i uozbiljio, ali je ona skrenula pogled u daljinu. Očima je fiksirala oblu narandžastu loptu sunca. Sada je odašiljalo široke zrake bledonarandžaste svetlosti među čupavim oblicima svetlosivog oblaka. Vrlo lepo. To ga je nateralo da se seti haljine koju je njegova sestra nosila jednom na Svetu nedelju. Ulice popločane zlatom. Oh, da. Crne šine. Stepenište za slučaj požara? Ne. Pruge vijadukta. I voz koji je projurio. Njegova majka. Kako se jasno seća njenog glasa! – Irma, ne stoj tako pored prozora! – Garež je ulazila unutra. Posvećenje. Pet ofarbanih jaja u jednom ćošku. Svetloplavo i ružičasto i žuto i zeleno. Tvrdo kuvana jaja. Pitao se da li ih je kasnije bio pojeo. Jaja su bila prekuvana. Belance se odvajalo od žumanca. Obla loptica žumanca, ukusna i jedva hrapava, pretvarala se u pastu u ustima i prianjala za zube tako da bi se ukus zadržao dugo potom. Mmmm. Voleo bi da baš sada pojede nekoliko tvrdo kuvanih jaja.
„Još uvek sam prilično gladan“, reče joj.
Najednom se uzbuđeno uskomešala. Podigla je ruku iz krila i metnula je njemu na glavu. Prstima je kliznula niz njegov vrat pa pod okovratnik košulje.
U sebi se trgnuo na njen dodir ali je zadržao pogled na njenom licu.
„Imaš lepu kožu, kao devojčica.“
„Hvala ti.“
„Koliko ti je godina, a?“
„Devetnaest.“
„Uf!“
Zastenjala je kao da ju je neko ubo iglom. Ustala je sa stepeništa i blago ga, nestašno, munula vrhom svoje prašnjave papuče.
„Odlazi“, reče. „Isuviše si mlad.“
„Kako to misliš, isuviše mlad?“
„Devetnaest godina ima i moj dečak. Bolje produži svojim putem!“
Pogledao ju je i video da nema koristi od raspravljanja. Krupna, teška i tamnoputa stajala je na vratima kamp prikolice, lice joj blago namrgođeno, gleda u sunce. Prava matora kurveštija. Takve žene same stvaraju pravila, svetija od svetog zakona. Da je rekao da ima dvadeset jednu ili čak dvadeset, možda bi sve bilo u redu, ali ne i devetnaest jer toliko ima i njen dečak...
Pa, dobro.
Lako je ustao sa najniže stepenice kamp prikolice i otresao tur svojih pantalona. Ponovo je zabacio platneni ranac preko ramena. Sada mu je bio lakši. Krenuo je niz drum. Prigušeno se nasmejao i pogledao preko ramena. Kamp prikolica i kola jasno su se ocrtavali u iščezavajućoj zlatnoj svetlosti. Hvatao se mrak nad poljima. Spuštalo se sivkasto sumračje. Samo krajičak narandžastog sunca beše ostao na vrhu brda kao veliki požar. Oči su mu se još jednom spustile na šiljati krov prikolice. Video je kako se uska spirala dima uzdiže iz limenog čunka i začuo buku tiganja. Starica je tamo unutra bila uhvaćena kao mačkulja u staklenci. Spremala je večeru samoj sebi. Sama će je požderati. Debelim laktovima nagnuta nad obe strane limenog tanjira, pogrbljenih ramena. Teško prediše. Zaliva svoje splačine vrelom crnom kafom. Opržila jezik. Bogato, masno jelo. Velika porcija. Matora kučka. Pa, dobro. I ona će umreti jednog dana. Od neke ružne bolesti kao što je rak. Možda je već počeo da rovari u njenom tamnoputom mesu. Ništa bolje. Sebična matora kučka...
Nastavio je niz drum. Vazduh je bio svež. Vetar je duvao. U daljini ispred sebe ugledao je nejasne bele konture zgrada, išarane slabim tačkicama žute svetlosti.
Još uvek je osećao ukus pojedene jabuke. Unutrašnjost usta bila mu je sveža i slatkasta od tog ukusa. Možda je bolje što je ispalo tako, što mu je samo taj ukus ostao u ustima, čisti beli ukus jabuke.
Preveo s engleskog Vojo Šindolić
Beleška o piscu
Tenesi Vilijams
(1911-1983), američki pisac, poznat je po pozorišnim komadima Staklena menažerija, Tramvaj zvani želja, Mačka na usijanom limenom krovu, Tetovirana ruža, kao i po scenarijima po kojima su snimljeni filmovi Rimsko proleće gospođe Stoun, Noć iguane (za koji mu je poslužila istoimena priča) i Bebi Dol.


"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka
dođoška


Norveška Ženski
Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimePon Okt 11, 2021 1:46 pm

Erotske priče - Page 2 36207730_m

Jegor Radov
ŽENJINI ZVEZDANI TRENUCI

Boy, I’m a boy –
You’ve made me...
Boy George
Želim da opišem najveći dan svog života; dan čiji su genijalni trenuci potpuno izmenili moju sudbinu učinivši je skroz srećnom i divnom i, uopšte – nalik na tada započeti, čudesni, slatkonežni, zanosni san, koji još traje; istinski je realan i definitivno je pobedio beskrajnu, tužnosivu svakodnevicu, koja obično čini osnovni sadržaj života većine živih bića i koja je činila osnovu i u mom tadašnjem žalosnom, glupom životu, s retkim tračcima pravog Praznika, Osećanja i Ljubavi.
Probudih se tog jutra u svom krevetu go, kao i uvek. Pod čaršavom su lenjo ležali svi udovi moga tela. Osećao sam nadimanje glatkih muških grudi, zategnut stomak i elastičnu punoću butina; sve je to bilo stvoreno tako da je naprosto bilo nemoguće ne zavoleti to određeno telo koje je sada lenčarilo, koje je tražilo da bude maženo i svojski milovano. Među nogama, negde naniže, visio je moj fini polni organ stiskam kolena, da bi on nestao, sakrio se, iščezao, i odjednom se preobrazio u svoj apsolutni – ženski – antipod, za kojim sam uvek žudeo i čeznuo, ako ne kod sebe, onda kod drugih; ali bilo mi je ludački prijatno da ga sada ovde predstavljam – od pupka nadole, da bi gotovo još neprobuđena ruka stremila njemu, a lice ozario koketan osmeh; i da bi uzdrhtale bradavice, sve kao u dragane, kada je obujmim oko struka i zaronim svoj grubi muški jezik u njeno toplo uho.
Ja nisam žena! Nisam devojka ni devojčica! Ja sam tek samo muškarac – kakvu jezivu nepravdu i jednostranost vidim u tom isuviše kruto određenom gestu sudbine.
Je’n, dva, tri – digao sam se! Digao! Probudio sam se; bolje rečeno (kad bi se tako moglo izraziti), „ja sam se diglo“!
Eh! Vrteći bokovima i isturivši grudi odlazim u kupatilo da bih se pozabavio jutarnjom toaletom; ne žureći, prilazim svojoj mekoj zelenoj fotelji i prebacujem na svoja leđa ružičasti mrežasti penjoar; dug uzdah – i smeškam se vragolastim, srećnim osmehom prolećnom suncu napolju koje obasjava mat sjajem moje obraze i usne, i ja sam spreman da živim i da istoga časa vodim ljubav sa samim sobom; nije mi potreban niko, ja sam i jesam Žena za samoga sebe; zovem se Ženja, to jest, gotovo Žena, i šta će meni nekakva druga tela i duše, kada je dovoljno da obučem svoj omiljen crni prslučić i lagano pređem dlanom preko svog tela, pa da odmah očigledno osetim kako se, izvinjavam se, veličanstveni kura* zabada u to raskošno, negovano telo; i tada orgazam ozaruje celoga mene kao istinsko Otkrivenje, i rađa se Novi Život.
Dugo sam stajao pred ogledalom posle tuširanja, češljajući svoje kovrdže i mažući usne; rešio sam da za danas upotrebim ljubičasti ruž za usne i da ga oivičim crnom olovkom, da bi moje usne planule divljom vatrom čulnosti i strasti, a oči oivičene crnozelenim tušem lukavo gledale svet ispod dugačkih trepavica savijenih uvis poput večnog zanosa moje duše. Oblačim providne crvene gaćice i opet stiskam nogama svoj penis; sada se kroz svileno rublje mogu videti samo sablažnjivo riđaste dlačice; već pogled na njih baca me u pravu ekstazu, u radosnu drhtavicu.
– Kako si slatka! – kažem sebi basom, hvatam desnom rukom svoje levo rame, kao da zaklanjam svoje grudi, a zatim, raširivši noge i postavši opet muškarac, namigujem sebi; i u ogledalu mi se smeši prelepo devojačko lice: ona se zove Ženja, kao i ja, i ona je – takođe ja, i ja sam večno zaljubljen u nju, kao i ona u mene, i – o, Bože! – kako nam je lepo udvoje!
Počinjem da dražim svoj penis-klitoris, ječeći zajedno s njom u zanosu, i najzad, svršavamo istovremeno; i topla sveža sperma eksplodira u njen-moj pupak, i ja podmećem dlan i pijem je svojim ustima, razmazujući je po Ženjinim usnama s ružom, dok ja-Ženja šapućem uvek istu veliku rečenicu koju ona ushićeno ponavlja za mnom svojim zvonkim, glasom s mirisom mente: „O, kako si divna, voljena moja!“
Zatim se žurno kupam, perem zube, potom sedam i pijem kafu u kuhinji, pušim dugačku smeđu cigaretu i istovremeno brzo prelazim pogledom preko svojih noktiju, razmišljajući kojim lakom da ih namažem; ipak se nisam kontrolisao u kupatilu i taj seks je malo pokvario moju šminku, ali sve se može popraviti i ja se zadovoljno smejem, otresajući pepeo i popravljajući na svom prstu zlatni prsten s velikim smaragdom.
Danas je neradni dan i ja apsolutno ne moram da se muvam na nekakvom poslu, kako bih dobio novac koji zatim obično trošim na svoje hirove; a ako je već neradni dan, potpuno sam prepušten (prepuštena!) sebi, i uveče – a sada je već tri popodne! – po svoj prilici otići ću u nekakav noćni bar, na primer, u moj omiljeni neobičnog naziva Dvocevka, i tamo ću igrati, piti šampanjac i tajanstveno posmatrati opšte veselje koje se tamo odvija.
– Idemo u Dvocevku, Ženja? – pitam.
– Da, Ženja!
– Lepo mi je s tobom!
– Volim te!
Eto tako; obično se nikada ne svađamo, iako smo se jednom prilikom čak i potukli, jer nikako nismo mogli da se dogovorimo o mestu naših ljubavnih radosti; tada sam joj tresnuo šamar od koga mi je odmah pocrveneo levi obraz, a ona me je ogrebala, i iščupala mi dlaku na grudima, što je bilo veoma bolno. Ali ja sam se tada izvinio i čak sam odlučio da joj pružim „oralno“ zadovoljstvo, kao u filmu Pulp Fiction, ali nisam uspeo, pošto ona i ja ipak imamo jedno telo i, bez obzira na svoju želju, ne mogu daje izdvojim u poseban organizam, ma koliko mi to želeli; a možda je tako i bolje: jer, najveći san čovečijih muškaraca i žena na ovoj planeti sastoji se u beskrajnom približavanju apsolutnom jedinstvu, a kod nas je taj zadatak rešen od samog početka i to definitivno.
Posle nekoliko sati, koje provedoh u brižljivom oblačenju veoma šik haljine, navlačenju čarapa (kako sam volim moj divni čipkani pojas!) i stavljanju kozmetike svuda gde je to moguće, najzad sam sedeo za stolom u svom omiljenom noćnom klubu dok je treštala tehno muzika, zamorna zbog svoje teške, istinski fonske jednoličnosti. Ovlaš sam lupkao štiklom u njenom večnom ritmu. Unaokolo su se muvali našminkani ljudi; u centru dvorane bacakali su se u parovima naturalci, levo od mene smestilo se prilično tiho i malobrojno društvo lezbijki, a desno su bučno pili pivo pederi širokih ramena u kožnim jaknama i majicama sovjetskog modela.
Nežno sam posmatrao taj karakterističan noćni prizor svojim odobravajućim ženstvenim pogledom i zabacivao kosu sa čela unazad. Sav sam mirisao na genijalan parfem i osećao sam njegov ludački uzbudljiv miris iz sve snage – bilo je dovoljno da samo podignem svoju gornju usnu ka nozdrvama; nos mi je čak bio umazan ružom. Kako sam samo lepa! I tada primetih da neki momak, koji je sedeo pored lezbijki, pilji u mene i bukvalno ne može da skine pogled s mojih predivnih kolena koja su izazovno virila ispod haljine.
On je bio odeven u strogo crno odelo, imao je crne čizme i cmi šešir; na njegovoj gornjoj usni su nekakvom bojom ili ugljenom bili nacrtani izazovni tanki brčići; usta su mu bila ukočena u ironičnom osmehu, dok je potezao na slamku ogroman koktel iz čaše. Zašto tako pilji u mene? Dižem pogled i gledam ga pravo u oči; ispravljam ramena, pokazujući grudi, gde su mi u prslučetu umesto sisa zgužvane čarape i maramice, ali u tom mraku je svejedno – izgledam kao apsolutna stoprocentna privlačna žena i mogu čak da koketujem sa suprotnim polom, zašto da ne?
Ženja, šta to radiš, pa ja sam – tvoj jedini voljeni, zar nije tako, Ženja, zar nije tako?! Pipni samo kako mi je nabrekla kita, kako su mi čvrsti guzovi, pogledaj moje, kao izvajano, negovano lice na kome može da izraste neverovatno gusta brada?! Ljubomoran sam, ljutim se, ne gledaj tamo, ne gledaj!..
Nosi se, znaš, dokle tako... ja sam – Ženja, ja sam – slobodna devojka, nemam nikakav penis, imam ženske gaćice i prsluče; moja haljina šušti, i mogu da te prevarim?!
Ne, nikad, pa ti nisi peder, šta to radiš, nevaljalice!
Naravno da nisam peder, reći ću ti ko sam. Ja sam – lezbijka, eto ko sam; i ne smetaj mi da trepćem i da podešavam svoj glas na devojačku visinu tona, iz grudi, jer šta će biti ako on poželi da me pozove na ples?
Idemo odavde!
Idi sam, budalo! Moram da popravim šminku.
Dobro, otići ću! Između nas je gotovo.
Ustajem, uzimam svoju torbicu, ali utom taj momak s ugljenim brčićima takođe brzo ustaje, preseca dvoranu i evo ga, kraj mene.
– Da plešemo? – kaže, pokazujući rukom bar. – Ja se zovem Ženja!
Prsnem u smeh, vadim iz torbice maramicu, brišem čelo i zamirem u neodlučnosti. Čekam šta će da kaže moj sopstveni Ženja, ali odjednom je u meni sve tiho: jebote, nije valjda zaista otišao?!
– Ha! – odgovaram hrabro glasom podešenim na devojačku visinu tona, iz grudi. 1 ja se zovem Ženja. Idemo. Samo što ja moram...
– Ispratiću vas!
On kao da mi čita misli, a možda želi nekako da obuzda moju neodlučnost; kad bi samo znao šta je njen uzrok...
On stavlja jednu ruku na moje rame, drugom rukom oprezno dodiruje moj struk, ulazimo u gužvu, među ljude koji se bacakaju igrajući, i takođe počinjemo svojski ritmički da se bacakamo, pri čemu njegova karlica bukvalno ide kao klip gore-dole, kao da želi da mi stavi do znanja s kakvom pomamom i strašću može da vodi ljubav... A gde je moj Ženja, gde si Ženja, odazovi se?.. Ćuti, otišao je, i neka ide dođavola, moji zubi se razdvajaju, isplaženi jezičak oblizuje usne – to ja njemu pokazujem, šta bih sve mogla da mu radim, i trudim se da mrdam zadnjicom desno-levo, da bi je on pažljivo osmotrio, ali izgleda da sam mu se i bez toga dopala – šta sad, šta sad da radim?!
Igrali smo nekih pola sata, umorila sam se. Pogledala sam na svoj fini, mali sat; on me ponovi zagrli i šapnu mi na levo uvce.
– Žurite, treba da idete, dozvolite mi da vas otpratim, tako ste lepi, vi ste – moja – boginja!..
I ti si okej, Ženja – kažem i čudim se i sama onome što govorim – ali nema potrebe, neko me čeka, moram brzo-brzo...
– Pa i ja ću s vama brzo-brzo...
– Tako si brz?
Oboje se glasno smejemo; on me već sasvim samouvereno grli oko struka, i postaje mi jasno da se neću iskobeljati.
– Nemoj!..
Jebote, šta tu lupetam, treba da zbrišem i to što pre, to bolje. Ali ne mogu da odem tek tako, tim pre što me je moj voljeni – napustio. Ah, neka bude što mora biti!
Izađosmo iz Dvocevke i zaronismo u meku noćnu tamu; on je išao pored mene širokim muškim korakom, i moje štikle su pobednički lupkale po asfaltu izazivajući potmuli eho u susednim ulazima. Išli smo ćutke, a on je sve vreme gledao nekud u moj vreli vrat, izazovnim, molećivim pogledom; meni dosadi i ja ga uzeh pod ruku.
– Ja zaista već moram da krenem...
– Pa makar da vas poljubim na rastanku! Da, da, ne protivite se, to je – potrebno – mada...
– A šta to mada?! – nerviram se i besno zastajem, i gledam njegovo, odjednom nekako detinje, zbunjeno lice.
– Pa... Izvinite.
Odjednom, on se odmiče i staje ispred mene, ništa ne čini, kao da se ni na šta ne usuđuje. Najzad se smeška i iznenada tiho kaže:
– Mi smo istog pola – ti i ja.
Šta?!
– Naravno, naravno – razočarano odgovaram. – Mi smo istog pola – ja i ti. – Zanimljivo, da li me je tek sada provalio? – Ali... Ja naprosto to volim...
– A ja nisam lezbijka – kaže mi on – iako ponekad... Ali sada sam se naprosto zaigrala. Ti si – fenomenalna ženska.
Fuj!
– Ma ja sam – muškarac! – vičem na njega, skroz kao u filmu s Merilin Monro, i čak pokušavam da otkopčam nekakvo dugme na haljini. 1 za razliku od tebe, uopšte nisam homić! Ja sam naprosto, naprosto...
Utom on počinje besno da frkće, kao da se napušio marihuane.
– Nije valjda, ti si stvarno – muškarac? – I – Ženja? Ja sam stvarno – žena! Samo volim onako... Ženja...
– Lažeš – kažem ukočeno.
– Ne, ti lažeš!
I tada, kao po komandi, odlazimo u noćni mrak i istog časa pružamo svoje desne ruke i... zavlačimo ih: ja njemu u pantalone, a on meni pod haljinu. Osećam da nema nikakvih ispupčenja u preponama, naprotiv, nailazim na meko ulegnuće, dlačice, dok me on odmah hvata za jaja, zbog čega se instinktivno trzam, maltene, savijam se na pola.
– Ženja?! – kažemo jedno drugom istovremeno, ošamućeni, zapanjeni, zaprepašćeni. – Ženja?!
– Ženja – kaže mi ona svojim lepim muškim baritonom – pa sada mogu da te poljubim?!
Eto tako, te noći velikog dana svog života našao sam svoju sudbinu. Od tada smo u braku već šest godina, i ja ne prestajem da zahvaljujem Višim Silama koje su nas spojile. Živimo zajedno u mom stanu, vikendom odlazimo u naš omiljeni kafe Dvocevka, gde neprestano plešemo i ljubimo se.
Veoma volimo jedno drugo!
Ali ako mislite da smo zbog toga prestali da oblačimo našu omiljenu odeću i da predstavljamo sami sebe umesto samih sebe, u velikoj ste zabludi. Štaviše, konačno smo se uverili da to što se dogodilo nije bilo slučajno i da sve treba ostaviti onako kako se i dogodilo. I mada imamo dvoje dece – dečaka i devojčicu, čak ni oni ne znaju pravu pozadinu našeg života i naše ljubavi. Uostalom: šta će im da znaju prošlost, neka budu srećni sada, u sadašnjosti, i u budućnosti. Jer mi smo svi srećna, složna porodica, i ja ću učiniti sve što od mene zavisi da im ne padnu na pamet nekakve gluposti o roditeljima, o njihovom dolasku na svet, u ovaj svet, i o tome u kom svojstvu su im se roditelji jedno s drugim upoznali. Nikada im ništa neću reći! Neka rastu i mirno spavaju – jer, ja sam njihova mama.
Prevela s ruskog Mirjana Grbić
Beleška o piscu
Jegor Radov
(1962-2009) rođen je u Moskvi, u Rusiji. Diplomirao je na moskovskom Književnom institutu. Prvu humoresku objavio je kao jedanaestogodišnjak; objavljivao priče u časopisima tipa Plejboja. Na književnost je gledao kao na religioznu misiju po uzoru na Kjerkegora. Od 1992. godine objavljivao je svoje šizoanalitičke postmodernističke romane i priče, Usisivač zmija, Umetnost je nešto super, Ja (ili pakao), Suština.


"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka
dođoška


Norveška Ženski
Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimePet Okt 15, 2021 2:07 pm

Erotske priče - Page 2 36207729_m

Friđeš Karinti
LJUBAV

Imam četrnaest godina, avgust, veče, šetam ispred letnjikovca sa gospođom Horovec koja je stanovala pored nas i sprijateljila se sa mnom. Bio sam dečak bledoplavih očiju, i tada sam želeo da budem pomorac. Njen muž je otputovao na tri sedmice, mlada žena je ostala potpuno sama. Nosila je svetloplavu haljinu na tufne s pojasom i širokim, otvorenim rukavima. Lice joj je i sada preda mnom kao jaje, pomalo žutobela mrlja, s nekoliko bledih i nejasnih linija – jedva da i vidim nešto drugo. Ali onda sam je veoma dobro poznavao i posle nekoliko dana postala je neophodan deo one maglovite, tajanstvene slike koju sam slikao pred sobom o Svetu i Budućnosti.
Inače mislim da je bila lepa. Možda sam najpre oko njenih usana video one nadmoćne i samosvesne crte koje od tada tražim na svakom ženskom licu. Tada sam ove crte u sebi nazivao mudrošću, jer još nisam znao šta znače. Bilo mi je četrnaest godina i izgledalo je da ću otići na more, veoma daleko, što dalje.
Zapravo, sad već mogu da priznam (od pre nekoliko godina počeo sam da osećam da neću postati pomorac), zapravo, bilo je reči o Severnom polu: ali o tome nisam govorio s gospođom Horovec. Gospođa Horovec je jedino znala da je to veoma daleko, najdalje. Pokazao sam joj molbu koju sam uputio Akademiji. I ukratko, s nekoliko muških i hladnih reči, skicirao sam joj život brodskog pitomca i kako ga sahranjuju, u noći i oluji kad ga munja pogodi gore u korpi navrh jarbola.
„Lepo ga isprave, kanapom mu vežu noge, okače na njega poveći kamen i – buć!“
Nisam se duže bavio time, naznačavajući da tu više nema pomoći, šteta je dalje i govoriti. Ja sam je oslovljavao s gospođa Horovec, s izvesnom umornom dobronamernošću u kojoj je bilo naznačeno da ni za tren ne zaboravljam postojeći izuzetni odnos između nas dvoje i da ne bi trebalo da je iznenadi moj cinizam: govori joj čovek koji je nekad i sam umeo da oseća, ali ga je život prekalio u čvrstog i neosetljivog.
Uglavnom sam bio oštar i satiričan: govorio sam u paradoksima, u nekakvo podrugljivo svetlo smeštajući svako pitanje i ideju kojima se čovečanstvo ikada bavilo. Gospođa Horovec mi je odgovarala. Na pojedina moja zapažanja njenim licem bi minuo začuđen i iznenađen smešak i zainteresovano bi se primakla bliže. Osećao sam da je moja inteligencija zaprepašćuje pa sam zaćutao. „ A kad bi znala ko sam“, mislio sam.
Pametna žena. Ima pametna usta. Rekao sam uveče u sebi, na jastuku i odjednom sam osetio da podrhtavam. U međuvremenu, mutno su navirale obične slike: beskrajna površina vode, u dubini ozvezdanog neba – površina vode koja u daljini dopire do zvezda. Moj avion, bela jedrilica, lagano se priprema za tamu. Raširenih krila započinje da plovi: izdvajaju se oštri obrisi sazvežđa Plejade: obema rukama pritiskam upravljač i mašina prohuji naviše. Bledi diskovi planeta se uvećavaju. Naročito Neptunov: znao sam da se sastoji od uskovitlanih magli, voda i kopno još se nisu razdvojili u njegovoj labavoj, ogromnoj masi i u njegovim gustim parama protežu se fantastične senke. U daljini, Sunce: mutna zvezda, nazire se kroz maglu. Zemlja je malena, trepti poput kuglice na čiodi u daljini dubokog svoda. I tada me je prvi put spopao neki težak, nepoznat bol što je tako daleko, tako daleko i sa zaprepašćenjem su mi pale na um pametne i snažne usne koje sam tamo ostavio. Steglo mi se oko srca i odlučio sam da ću sutradan gospođi Horovec govoriti o Moru i Zvezdama i da ću je u to posvetiti.
I sutradan uveče sam govorio o Moru i o Zvezdama.
Na licu joj je tada bilo nešto patničko. Napolju, u bašti, već su spavale teške breskve. I odjednom, pod mesečinom, video sam kako se nasmešila.
Beše to nepoznat osećaj.
„Da li vam dosađujem?“, pitam oholo.
„Ma ne“, reče toplo i dograbi moju ruku i iznenada je pomilova. „Samo mi je nešto palo na um. Pričajte, Frici. Veoma zanimljivo, Sunčev sistem.“
Ispružio sam ruku i tako sam stajao pred ogradom.
„Ona tamna mrlja... vidite li... ona je još neistražena... Za sve ostalo se već zna, da li su stalne zvezde, ili Sunčev sistem... ali u onoj tamnoj mrlji još nikada nije otkrivena zvezda. Rupa kroz koju vidimo neku sasvim nepoznatu tamu. Ali će jednom jedna mašina...“
I rukom sam opisao jedan beskrajan luk.
Silazni put moje ruke dotakao je njene grudi. Iznenada sam zaćutao. Oprostila se i ušla u kuću. Svetloplava haljina je nestala među krošnjama ispred verande.
Tada sam šetao po bašti, ispod bresaka, zviždukao sam i šetao s rukama u džepovima. S druge strane ograde, Dunav je bio tako dubok i metalne boje: samo bi katkada ponegde lesnuo. Prozor mlina disao je u svojoj otupelosti. I jednolično su šuštale zvezde: cvrčci i zvezde, uvek sam ih viđao i slušao zajedno i verovao sam da zvezde šušte.
„Mislim da je sada videla nešto u meni“, rekao sam svečano i smirio se. „Šteta što joj još nisam govorio o kometama i polarnoj svetlosti.“
Nalaktio sam se na ogradu, a lice, koje je onda bilo blago i fino i nerazvijeno, zaglavio sam između dve letve. Zatim me pozvaše i onda sam legao. Dok sam još šetao duž staze, imao sam osećaj kao da hodam po somotu, nešto daleko i maglovito podizalo me je iznad zemlje i nisam osećao težinu svoga tela.
„Ona je lepa“, rekao sam užasnut, u trenutku kad sam jorgan navukao preko glave. Sećam se kako je ta reč izazvala vrtoglav i opojan zanos: plovio sam u gustom i svežem ulju. O Mlečnom putu sam mnogo govorio. Praćakao sam se preko čistog i zvezdanog neba, tekao sam naniže.
Posle jednog sata, bez bilo kakvog prelaza i sasvim neočekivano, ugledao sam sledeću sliku:
Gospođa Horovec i ja stojimo na obali Dunava, ispred mlina. Ona se naginje napred i odjednom tiho, jednim elegantnim i blagim pokretom, kao da samo želi da se bolje protegne, pada u vodu. Bacam se za njom i hvatam je oko pasa. Jedno vreme nas voda vrti jedno oko drugoga. Zatim dodirujem tlo. Iskočim i vučem je za sobom. Oči joj sklopljene, usta poluotvorena, samo joj vidim gornje zube. Bacam je preko ramena, tako da joj glava i ruke vise niz moja leđa. Njena mokra kolena se teško pripijaju oko moga struka. Mlaka voda mi curi niz nogu. Užasno je teška: ne mogu dalje. Dahćući, namerno se spotičem i padam. Njena haljina se nabira preko moga lica, gušim se. Koprcam se da se oslobodim; nakvašena haljina se sve čvršće pripija uz mene i uz ropac zamuknem.
Ova slika me je užasnula i gotovo sam se obeznanio od srama čim mi je iznenada palo na um šta bi rekla gospođa Horovec kad bi saznala za ovu moju misao. Čak i sama pomisao na ovo izgledala mi je besmisleno i grozno. Pokušavao sam da je predstavim komičnom i čudnom, da joj se smejem, ali bez uspeha. Srce mi je kucalo zastajkujući i lice gospođe Horovec iskrslo je odjednom u tami tako bolno, tako daleko, tako tajanstveno da mi je za tren sve organe obuzela utrnulost. Prebacivanje i očaj su me gotovo ugušili: osećao sam prema sebi odvratnost i dubok prezir. Bilo je nepodnošljivo. Odjednom se neodoljivom silinom javilo osećanje: gospođi Horovec smesta i neodložno moram da pružim zadovoljštinu, nekim dubokim i patnički slatkim poniženjem: treba da joj poljubim ruku, ili haljinu, i na taj način da joj dam na znanje kako je smatram pravom i tužnom i beskrajno dobrom. I odmah mora da sazna da sam na nju mislio kada sam o zvezdama govorio i da nisam, nisam, nisam ciničan i da je ona beskrajna kao Mlečni put i da je sve divno i da će i ona leteti, jer je neću ostaviti ovde u prašini i tuzi. Da, da, sve to treba da sazna.
Da budem sasvim iskren i precizan: moje uzbuđenje nije bilo sasvim apstraktan osećajni proces: video sam pred sobom sliku koja podrhtava u sumaglici. Tako ću istinski i duboko i savršeno uspeti da govorim s njom – tako mi je reklo ovo osećanje – da će gospođa Horovec konačno sasvim osetiti dubinu stvari i u jednom naletu oslobođenog jecaja svoju će glavu nasloniti na moju ruku a ja ću joj lagano milovati kosu.
U sledećem trenu sam u dvorištu. Kaput od listera sam zakopčavao još na stepeništu. Prikradao sam se prema drugoj strani verande. Odjednom sam ispod kestena video svetlost: njen prozor osvetljen. Grudi mi se napele, hoću da se vratim. Odjednom se otvaraju vrata i vidim kako se iz svetlosnog snopa izdvaja plava haljina. Tad sam već znao da neću prosloviti ni jednu jedinu reč.
„Ko je?“, upita ona uplašeno čim me ugleda u tami.
„Frici, vi ste?“, reče ponovo i tiho. Ne odgovaram.
Još čujem šuštanje. Zatim pored mene stoji topla i meka.
„Dragi moj, pa vi još niste legli? Šta radite ovde?“
Ne odgovaram. Tada sam prvi put u životu čuo smeh žene. Poljubila me u obraz i glavu mi je za trenutak privila na svoje grudi.
„Zamislite, Frici, vratio se moj muž, nisam ga očekivala. Skoknuću po vino.“
Za trenutak ostadoh sam. Gledao sam preko ograde i video tihi disk Venere. U celom telu mi tišina. Već se vraćala.
„Pa, laku noć, Frici, pa-pa“, hitala je. Vrata se zalupiše.
I tada je u mom uznemirenom srcu, u mraku, prvi put iskrsla, bleda i nejasna, daleka slutnja da na zemlji postoji nešto što je važnije od zvezda i od beskraja i od pustih maglina izvan Sunčevog sistema i da su zvezde i more možda nešto veoma glupo, zajedno sa mnom.
Još sam nešto hteo da kažem. Osećao sam da još nešto treba da kažem, pošao sam prema osvetljenom prozoru: ali u tom trenu se prozor ugasio i utonuo u mrak. Šta je to, rekoh i zastadoh. Šta je to, ponavljam u sebi prkosno i ubrzano, šta je to, šta je to. Šta je to, šaptao sam na kraju tako tiho i tako bolno, kao večernji vetar koji mi je udario u lice: cvokoćući i drhteći. Šta je to? Šta se događa?
Šta je to? Šta se zbiva s tobom, vižljasti dečače što cvokoćeš, zašto sada tako širom otvaraš oči? Zašto stojiš povijenih usana, kao divljak pred koga je tresnuo grom – nepoznato, užasno i preteće zlo. Dođi, ne stoj tu, zašto stojiš tu pod tim prozorom? Dođi, potrči, potrčimo drumom, ili pođimo na polja, slušaj, tebi govorim, ne gledaj u taj prozor, hajdemo odavde. Oni su loši, zli i glupi: čuješ li? Dođi. Ne misli na njih, hajde već. Ta klecaju ti mala kolena: šta hoćeš ovde? Pogledaj mi u oči, zar me ne poznaješ? Ja te poznajem i znam ti celu dušu: ja te volim i znam ko si – mala ludo moja. Ne, ne, ti si u pravu, zvezde i more – to je istina i to je veliko i uzvišeno – ali vidiš, oni to ne zaslužuju. Drukčije ćemo mi to uraditi – pa hajde već, ne prisluškuj. Tim ustima drukčije treba govoriti i ja ću te tome naučiti i nećemo otići na more, čuješ li, baš zato nećemo – oni ne zaslužuju da odemo na more... oni ne zaslužuju zvezdano nebo prema kojem podižeš svoje maleno žedno lice. Vidiš, ja ih, bogme, poznajem i nešto ću ti reći... vidiš, to je neophodno, jer oni su samo do pojasa u zvezdanom nebu a lice im je usmereno prema dole. I širom otvorenih očiju ona je tebe ostavila napolju da cvokoćeš i drhtiš u mraku – ono lice koji si ti ucrtao u sazvežđe Plejada. Ali smiri se. Ja bolje poznajem to lice i znam šta znači – znam šta znači rđavo, zlo i podlo. Dođi, pođimo već odavde – vidiš moje mišiće? Više nisu slabunjavi i lomni kao tvoji – moram biti jak i gorak, da bih te osvetio.
Preveo s mađarskog Sava Babić
Beleška o piscu
Friđeš Karinti
(1887-1938), rođen u Budimpešti. Jedan od najpoznatijih mađarskih pisaca. Proslavio se literarnim parodijama pod nazivom Tako se piše! Po uzoru na omiljenog Džonatana Svifta napisao je roman Putovanje u Farelido i nastavak, Kapilarija. Njegovi romani se bave složenim muško-ženskim odnosima. Pisac je i knjige iz učeničkog života Molim, gospodine, a takođe je i prevodilac na mađarski kultne dečije knjige Vini Pu.


"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka
dođoška


Norveška Ženski
Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimePet Okt 15, 2021 2:08 pm

Erotske priče - Page 2 36207728_m

Lurdes Ortis
ALISA

I
Ljubazan je, ali jako dosadan. Osim toga, kad priča priče, to je užas. Kad počne, nikako da završi. Odjednom se nekako izgubi, i ja mu kažem: „Hajde, hajde... šta je bilo sa zecom...“, a on muca: „...zec, zec“, i kad priča postane zanimljivija, počne da priča gluposti koje nemaju ni glavu ni rep. Misli da sam glupa zato što sam mala. Ja volim obične priče, o princu i princezi ili o detetu koje mora da prođe kroz mnoge teškoće, ali on samo kaže: „Aa, jeste! Zec.“ Pa onda ono sa satom... jer vreme prolazi, a on ni da primeti. Ja uvek hoću da idem da se igram, ali on onda počne, da sačekam malo, samo još jednu sliku. Kakva je dosada to slikanje...! Moram satima da budem mirna, a on počne jednu priču, ali posle zaboravi šta je počeo, pa kaže: „Aaaa, da... sad se sećam!“, pa preskoči deo koji je baš počeo da bude zanimljiv i kao da uopšte više ne zna šta je govorio... kao ono o Ludom Šeširdžiji... Kako je to glupa zanimacija...! Naravno da mu se čaj uvek prosipa iz šolje, a on sipa li sipa vodu u tacnu, i gleda me širom otvorenih usta, može muva da mu uleti, kao da lebdi u oblacima, kako kaže moja učiteljica kad zaboravim da uradim domaći i kad se nešto zamislim... e, pa isto tako: ućuti i gleda me i gleda, kao da je poludeo... a pre neki dan kad je bio takav, kao da se zablesavio, brzo sam mu uzela keks koji je hteo da umoči u šolju i stavila mu u ruku kamen a on uzeo pa umače kamen u čaj i onda ga stavi u usta, skoro je polomio zub a ja sam htela da puknem od smeha, a on se zagrcne i pljus! – sav čaj se prospe po njemu kao iz česme, a on onda pocrveni, kao Džim kad napravi neku ludoriju pa ga učitelj uhvati a on se pravi kao da ništa nije bilo, ali mu se vidi po crvenim ušima, znam ja dobro; e, on isto tako, crven kao paprika, pa se onda pravi strašno fin i klanja mi se i moli me za oproštaj... to mi je najzabavnije... kad se igramo odraslih: ponaša se prema meni kao prema pravoj gospođici, smešno mi je kad ga vidim onako skoro savijenog, moli me da mu oprostim, kao ono gospodin Loren tetka Milerovicu... a ja mu onda kažem da hoću da se igramo princeza i da sam ja kraljica, a on je moj rob, kupila sam ga u turskom saraju, to ga oduševljava, onda klekne i ja posle uzmem vrbov prut, on mi ga je poklonio, i šibam ga po turu, a on laje i sklupča mi se kod nogu... e, onda stvarno, onda mi je zabavno zato što mi je sa njim mnogo lakše da uspem da uradi sve što mu tražim, nego sa Matildom... Matilda uvek hoće da bude kraljica, a još pri tom stalno nešto naređuje, a on bude mačka, i pas, šta god ja hoću... Danas sam mu, na primer, rekla da mi liže ranu... i on odmah, baš kao Priti, mačka gospođe Sirlot, uzeo je pa mi lizao ruku dok skoro nisam zaspala, sve dok mi nije postalo dosadno pa sam mu rekla da više neću da se igram, a onda je on, umesto da ustane, počeo da prede kao mačka i učinilo mi se da plače. Baš je bilo čudno to što je radio, kao da je hrkao, pa sam se uplašila, jer mu je jurnula krv u glavu, sav se zacrveneo, kao kad je sin gospođe Loris dobio boginje i imao veliku temperaturu...
II
Pojela sam kolač zatvorenih očiju da vidim da li ću odjednom da porastem. Kao u priči. Kaže da samo treba da se zatvore oči, i cap, poraste se ili se smanji... Pre neki dan smo se igrali jedne mnogo zabavne igre... On je govorio: „Pojedi me“ – i cap!, to što je sakrio stvarno je poraslo... samo ga pogledaš i... posle se smanjilo, majušno kao devojčica iz priče koja je skoro stala u flašu... ah meni neće da poraste. Celo jutro sam trljala srednji prst zatvorenih očiju i govorila pojedi me ali ništa... možda je stvarno čarobnjak... ili možda to mora da se radi isto onako ozbiljno kao što se ide na nedeljnu službu... Sisaj me, pojedi me, popij me... Danas sam se to isto igrala sa Larijem i blesavko je pobegao; kaže da su to đavolja posla, da se to ne radi, da je greh... a u stvari Lari hoće samo da se igra razbojnika i gusara, a meni se sve manje i manje sviđa da se igram gusara, sviđa mi se da pravim čuda i da stvari rastu ili postanu sasvim, sasvim male kao Alisa iz priče koja se zavukla u onu rupu i padala, padala... pa se onda skoro udavila... to je stvarno cakano: kad dođe padanje... i ja mu kažem: „Da vidim je l’ danas veći!“, jer je to stvarno sasvim malo jezerce gde bi samo muva mogla da se udavi, ali meni se sviđa da gledam kako se tako odjednom pojavi... kao da je mlaz belog mleka koje se prosipa i svu me isprska i ja se smejem i hoću opet, ali se on jako uozbilji i kaže: „Dosta je za danas; sad ćemo da se odmaramo... mnogo smo priča ispričali“, i ja se mnogo ljutim, jer baš tad stvar postane najzanimljivija... a on se onda sasvim primiri i priča mi kako se ona, Alisa, praćakala i skoro da se udavila, kad... To je najbolje, tad mi je najmanje dosadno, ali on zadrema i ja onda vidim da više neće da se igra, ali znam da će da priča i da priča ako se šćućurim pored njega, kao da je trbuhozborac, govori kao da mu se samo usta pomeraju a telo kao da mu više nije tu, mislim da postaje proziran i to sam mu i rekla a on mi je onda pričao o Češirskom Mačku, a ja mu kažem: „Dobro, ti si moj Češirski Mačak“, a on se onda smeje kao prepredeni mačak, ima onako džangrizav osmeh, ali drugarski, ja noću sanjam taj smeh, ne znam kako da objasnim, smeh okačen o drveće, kao mačka koja se oblizuje, ogromna zadovoljna mačorčina šaljivdžija koja me prati sa svake grane, i to sam mu ispričala a on kaže da će uvek biti moj Češirski Mačak, da će da pazi sa svoja dva oka kao dva fenjera da mi se ne desi ništa ružno, da. me niko ne povredi. I onda mi peva pesmicu o mačkici i čobanici i pravimo predstavu: „Mačka ju je gledala, taram, taram, tarep, ako me ogrebeš, otkidam ti rep“, i on me onda juri četvoronoške, i onda, kad me uhvati, pokuša da me ogrebe, iako me nikad ne povredi, a ja moram da mu otkinem rep, i on se smeje, grči se, skoro, zato što ga golicam, i na kraju me pusti, izvrne se na leđa i digne sve četiri uvis, kao Leon, moj pas, kad hoće da ga mazim po trbuhu, i ja mu stavim nogu na stomak i arlaučem, stavljam ruku na usta i sklanjam je, kao što radi Lari kad zauzme tvrđavu, a on mjauče, ali sasvim tiho, tužno mjauče kao pobeđena mačka i ja ga uzjašem, kao ponija, i kažem mu: „Prljavi mačoru. Nema više mrdanja... Mačor bez repa nije ništa“, i pravim se kao da ću i njušku da mu odsečem, kao da ću da mu odsečem taj smeh koji visi na drveću, i ostanemo tako dugo, dugo, ja ga pobedim i legnem na njega, jer onda me on moli za oproštaj i kaže mi: „Gospodarice moja, čobanice, mačor bez repa...“, pa počne da mi priča drugu priču, još dužu, i kaže da zatvorim oči da bih mogla da prođem kroz ogledalo, ja ih zatvorim, a on kaže: „Moja devojčica je umorna, devojčica moja, baš kao Alisa, hoće da spava ispod drveta...“, i ja onda polako zaspim dok stalno čujem njegov tih glas, glas koji me uspavljuje i čini mi se da se sve lišće diže u kovitlacu i tamo daleko opet vidim smeh mačora koji mi namiguje odozgo sa krova, dok Beli Zec izbezumljeno trči zato što kasni i Ludi Šeširdžija prosipa čajnik i na sve strane stoje natpisi na kojima piše: „Pojedi me, Popij me.“
III
Danas sam se naljutila na njega zato što sam se umorila, samo poziram i poziram, pa sam otišla da se igram sa Larijem i sa decom. Ali Lari je jedan glupak i odmah mi dosadi, pa sam otišla kod njega i prvo sam se pravila da sam ljuta i on je kleknuo i obećao mi da će da bude dobar ako mu oprostim i ako ga poljubim u obraz, po jedan poljubac sa svake strane, kao da ga zaređujem za viteza. I još mi je obećao da neće da se zaboravlja i da će da mi ispriča jednu priču sve po redu, kako treba i, pošto znam da ga to ljuti, rekla sam mu da inače nećemo da se igramo ni padanja, ni Češirskog Mačka, ničega, i rekla sam mu da ću kad porastem da se udam za Larija, ali ne još, zato što je on sad obično dete i samo voli da se igra ratova, sa mačem, i on mi je rekao da ja ne smem nikad da porastem, da devojčice kao ja ne smeju da odrastu; a ja sam mu u inat rekla da sigurno hoću da porastem, mnogo, mnogo, i da ću da imam mnogo dece pa se on još više naljutio i ispričao mi kako gospođe kad odrastu postanu grozne veštice, a deca skiče i skiče kao prasići, nepodnošljiva prasad koja sisaju mleko iz svojih mama, dok ih skoro sasvim ne isisaju, i one postanu užasne, sasušene, prljave i samo se deru, celog dana pored lonca, sve jedno isto, sve masne i smrde na luk i na prženje i rmbaju po kuhinji sa crvenim rukama punim ozeblina, stalno uvaljanim u testo za hleb, a ja sam mu rekla da moja mama nije takva, da je moja mama jako lepa i elegantna, i nikad nije prljava i ne smrdi a on je rekao dobro, možda moja mama nije, ali da se obično dešava ono što se desilo Alisi kad je došla u onu kuću u kojoj su sve žene bile i da je bolje da uvek ostanem ovakva, ravna kao daska, tako neću morati da dojim nikakvo prase, prasići samo sisaju i sisaju i od toga se dojke naduju kao baloni, ogromni i izduženi, i obećala sam mu da se ja nikada neću udati nego da ću postati balerina ili tako nešto da ne bih morala nikome da bacam tiganje u glavu, ni da trljam i trljam po dasci za veš; kaže, ako porastem i postanem onako debela i ružna više neće da mi bude, prijatelj, i neće više da mi priča priče, pokazao mi je mnogo slika drugih devojčica i rekao mi da u svakom slučaju mene voli više nego druge i da ni jednoj nije pričao toliko priča, ni tako dugačke priče, i da će, ako ga slušam, da me nauči da igram šah pa da mogu da pobedim Larija i svu decu u letovalištu.
IV
Najviše voli kolač od jabuka, a meni se baš gadi. On pojede moj deo a da i ne primeti zato što ja zamenim tanjire kad on skoro završi, a on mi onda priča o borbi lava i jednoroga, objasnio mi je da je to neka fantastična životinja, beli magarac sa samo jednim rogom, pa se posle igramo da sam ja Alisa a on jednorog i kaže da samo devojčice mogu da vide jednoroge i da ih miluju po njihovom rogu i onda oni naslone glavu na devojčicinu suknju i tamo zaspe, dok ih deva, kako je on zove, miluje polako, polako, kao da čisti srebrni poslužavnik. A rog je jako čudotvoran, sve leči, i ako je devojčica hrabra i poljubi ga u vrh, on bude jako zadovoljan i pusti jednu suzu, biserčić koji je tako lepo dodirnuti jezikom, jer je to čarobni napitak, topao, i služi za pogađanje svih mogućih zagonetki i kad ga proba devojčica postane mudrija i može da se igra rečima pa čak i da izmišlja nove ili da se šeta po šahovskim poljima kao po šumi. Samo treba da se zatvore oči i da se pođe, dok mi on priča. Ali opet sve pobrka. Pa počne da priča neku glupu priču o nekom vozu u kojem je bio neki čovek obučen u papir i neka koza, i ja sam mu rekla da mi se ta priča ne sviđa, da mi se viša sviđa ono sa špilom karata jer hoću da budem Kraljica Srce ili kraljica u šahu ili u čemu bilo, i onda mi je on rekao, ako nastavim tako polako da ga milujem, možda će da mu se razbistri u glavi, ponekad je jako teško, kaže, da se uhvati misao, i misli mu beže kao u prodavnici Gospođe Ovce gde stvari beže li beže, kad god neko hoće da ih dohvati one se premeste, a ja sam mu rekla da više neću da budem deva, da više i ne osećam svoju ruku koliko sam se umorila i da idem da se igram sa svojim drugaricama i da nikad više neću da jedem kolače od jabuka, makar mi Kraljica Srce odsekla glavu.
V
Danas se dogodilo nešto strašno čudno. Meni je već bilo dosadilo da ležim tamo sa onom kaćiperskom trakom koju mi je on stavio i rekao dobro, za danas je dosta, osim toga, doneo je nešto što je hteo da ja vidim, i to je bila jedna od onih lula, nargile kao one što ima Gospodin Gusenica, onaj što je pušio sedeći na vrhu jedne velike pečurke; pa je upalio lulu i počeo je da izlazi jako čudan beo dim i onda je počeo da puši; stavljao je zatvorenu šaku na otvor i uvlačio dim da bi se domogao duha iz lule, rekao mi je, koji vodi u zemlju snova. Onda je legao, naslonjen na jedno jastuče, to su oni jastučići na koje me tera da legnem kad me slika; legao je kao Rimljanin, naslonio se na lakat, i ja sam skinula traku od plavog satena i napravila mu turban da još više liči na Gospodina Gusenicu, pa sam onda sela na pod prekrštenih nogu kao da sam mu sluškinja, dok je on pušio ja sam otkidala parčiće kolača i stavljala mu ih u usta, kao da je beba, onda je postao mnogo zabavan, zabavniji nego ikad – kao da je postao neko drugi! – rekao je da je on Hampti Dampti i da će, ako ga malo poguram, pasti na pod i razbiti se u paramparčad, i ja sam počela da ga guram da bih se malo igrala i on se strašno smejao, toliko se smejao da sam mislila da je poludeo, kao Šeširdžija, i rekao je da Niko ne sme da vidi tu lulu. A ja sam mu rekla da je Niko nije video, niti će je videti, a on je počeo da priča, ako je Niko nije video, taj Niko to ne može Nikome da ispriča. „Niko ne može to Nikome da ispriča, jer je Niko nije ni video.“, bila sam uporna, a on se previjao od smeha. „Kaži tom Nikome da ne ispriča Nikome, inače će sa mnom da ima posla.“
Bio je to jedan od onih glupavih dana kada bih volela da Lari bude tu sa mnom, zato što mi posle ništa ne veruje što mu pričam, kao na primer kad je on rekao da je sanjao strašno lep san u kojem je jedna devojčica, opet Alisa, ušla u neku baštu a neki baštovani su farbali ruže u crveno i onda je Alisa igrala kriket, i kad je uzela štap da udari loptu, štap je postao mekan, mekan, kao da je labudov vrat... dugačak beo labudov vrat, govorio je i smejao se, pa je onda rekao da bi voleo da ja budem njegova Leda (ne znam da l’ beše Leda ili Meda ili Neda), pa da zajedno igramo kriket i šta god ja hoću: „Ti bi“, kazao mi je, „uzela štap da udariš loptu“, smejao se, „i kako bi se razočarala kad bi videla da je mekan i nežan kao dugačak, dugačak vrat...!“ I meni je odjednom sve počelo da se okreće, kao kad Alisa pada kroz onaj tunel i sve se okrene naglavačke i to je bio neki osećaj lak i dobar kao u priči; i ja sam se osećala kao list, kao jedan od listova iz knjige koji su leteli nošeni vetrom i činilo mi se da sam sasvim lagana, da sam i ja od papira kao jedna od karata iz špila, a on, kao Gospodin Gusenica, stalno se smejao i duvao u mene onaj beli dim koji je pravio krugove što su ličili na slova koja lebde u vazduhu pa sam i ja počela mnogo da se smejem, sve me je golicalo a on je počeo da se pretvara, njegov smeh više nije bio kao smeh Češirskog Mačka, nego je on ceo počeo da liči na ogromno jaje, na Jajčića Ovalčića koji sedi na svojoj ogradi, a ja sam ga lupkala kao neku kuglu nevaljašku a on se ljuljao napred-nazad pa je odjednom otvorio usta koja su bila kao ogromna usta crvenog kralja pa je posle sve bilo vlažno i meko kao livada i ja sam igrala kriket i loptica mi se odjednom učinila ogromna i dlakava, kao da joj je šuma izrasla odozgo, skroz zamršena, a on je za to vreme pevušio nešto o nežnim ostrigama i o balerinama koje izlaze iz mora pa ih morski konj i drvodelja pojedu... strašno ukusne ostrige... koje će proždirati morski konj sa velikim brkovima i on je pričao ne znam šta o zatvorenim laticama, ja sam cvet sa belim nerascvetalim laticama – čini mi se da je to bilo, kao ono što cveće govori Alisi – i to je bilo lepo osećanje, nežno kao večernji povetarac, kad se kosa raspusti i kao da će da pobegne pa onda ponovo smeh mačora koji plazi ogroman jezik i polako mi liže celo telo, ali naročito leđa i sikice, baš kao što Alisina mačka Kiti umiva svoje mačiće, a ja nisam mogla da se mrdnem, bila sam uhvaćena i provlačila sam ruke kroz kućne prozore ali se nisam plašila jer sam znala da ću ako zagrizem kolačić ili popijem iz flašice ponovo da se smanjim a onda je došao izvor koji je stalno izvirao i ja tamo pod vodom, skoro sam se udavila jer su mi cela usta bila puna, a posle sam sigurno zaspala i kad sam već bila u zemlji snova čula sam kako mi ponavlja izdaleka, skoro kao sa zvezda: „Niko ne sme da zna za naše igre, ni Lari, ni Niko“, a ja sam kroz san odgovarala: „Ali ako Niko ne zna, Niko Nikome ne može da ispriča; e, a on će na to: „Može da ispriča, može da ispriča; e, ako uhvatim tog Nikoga živog, otkinuću mu glavu...“ A Češirski Mačak mi je pokazivao svoje divovske bele zube, pitomi šaljivdžija, vrdalama, skoro da se uplašiš, dok je Jajčić Ovalčić, težak i uobražen kao ogromna bilijarska kugla, zaspao pored mene da ni svi kraljevi vojnici ne bi mogli da ga dignu.
Prevela sa španskog Aleksandra Mančić
Beleška o piscu
Lurdes Ortis
(1943) rođena je u Madridu. Profesorka je umetnosti na Visokoj kraljevskoj školi dramske umetnosti u Madridu. Pisala je romane, Kirkini razlozi, Svetlost pamćenja, zatim drame, priče za decu, kao i brojne eseje, od kojih se knjiga naslovljena Kreveti bavi analizom različitih tipova ložnica u kojima se odvijaju ljubavni sastanci.


"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka
dođoška


Norveška Ženski
Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimePet Okt 15, 2021 2:08 pm

Erotske priče - Page 2 36207727_m

Frenk Murhaus
NEOBELODANJENA PRIČA

Toni odgurnu polupraznu čašu preko šanka, reče: „Ne mogu da je dokrajčim“. Iskapih svoju. Toni nije bio pivopija, ali za jednog nepivopiju polokao je poprilično. Konobar uzviknu: „Požurite, molim vas“, i mi se digosmo. Ocenio sam da nam je još malo ostalo da se ušikamo do daske, ali teško je oceniti. Držao sam da sam manje pijan od Tonija. Znam da sam u glavi prigovarao nešto Tonijevim rečima, ali nisam to izrazio. Toni je pričao o svom omiljenom piscu, Hemingveju. Hemingvej je rekao da je rat sjajna stvar, jer nijedan pisac nema pojma o životu ukoliko ne iskusi rat. Toni je, takođe, govorio budalaštine o novinarstvu, poput: „To je gadna igra u koju smo uvučeni, Jan.“
Otišli smo u kafić. Pijuckajući kafu, Toni mi ispriča kako mu je neki Jevrejin ubio oca. Za vreme vojničke vežbe Jevrejin je bacio granatu. Ona se odbila od drveta, pala na očeva stopala i eksplodirala.
Već mi je to jednom ispričao.
„Dovraga, Jane, moramo nešto da doživimo.“
Složih se.
„Hajde da nađemo neke kurve.“
U dnu duše se iznenadih. Najmanje sam očekivao to od Tonija, jer imao je devojku.
Rekoh da nemam dovoljno love.
On reče da ima dovoljno za obojicu.
Rekoh kako onda nemam ništa protiv.
Tako smo otišli u Kings Kros. Uvrteo sam u glavu da nećemo naći nijednu prostitutku. Toni je koračao odlučno, pričajući o Hemingveju i potrebi da se u životu sve „iskusi“.
Vilijamovu ulicu je plavio komercijalni sjaj. Reklamna lepota oblikovana u cevima napunjenim gasom i elektricitetom.
Udaljili smo se od Vilijamove ulice i pošli duž uskog mračnog prolaza.
Prošli smo pored čoveka koji reče: „Ovamo, burazeru“ i pokaza na red.
Stadosmo u red.
U nekoliko kuća gorelo je svetlo. Ono je osvetljavalo grupice muškaraca na vratima sumornih kuća nalik kasarnama. Muškarci su bih tihi, neki naslonjeni, s rukama u džepovima, neki su koračali tamo-amo. Izgleda da nisu bili pričljivi. Primetio sam, takođe, u nekim prolazima žene, zajedljivo naslonjene uz vrata. Ulica je bila toliko mračna da je bilo teško razlučiti neku pojedinost.
Odoh do jedne žene na vratima i upitah: „Koliko?“
Stariji glas reče: „Tri zelembaća na brzaka, pet natenane.“
Glasić u mojoj glavi reče: „To je to, bratac“.
Toni je imao novac, tako da se složio. Pre nego što uđe unutra, zatražih mu tri zelembaća. Morao je da pita prostitutku da mu usitni lovu. Uđoše unutra, vrata se zatvoriše, posle nekoliko minuta otvoriše i Toni mi pruži tri zelembaća. Prostitutka reče: „Možeš otići negde drugde ili sačekati dok ti drugar ne završi.“ Rekoh da ću otići negde drugde.
Procunjah pored grupe muškaraca. Nekako sam mislio: veća grupa – bolja prostitutka, ali mi se nije čekalo deset ili petnaest minuta dok oni ne obave posao.
Priđoh jednoj ženi na vratima.
„Koliko?“
„Izvini, dušo, ne radim večeras.“
Produžih dalje.
Prema drugoj ženi. Reče mi tri zelembaća.
U kući nije bilo svetla. Uđosmo.
Žena upali mutno svetlo u uglu. Pokaza se ogoljena soba s bračnim krevetom. Pokrivač je izgledao prljavo.
„Sedi na stolicu i svuci kaput“, reče ona.
Učinih kako je rekla.
„Tako, sada otkopčaj šlic.“ Učinih i to.
Donese lavor vode i grubo mi opra penis.
Mada pijan ocenio sam ženu kao ružnu, debelu i izobličenu. Da nije bilo alkohola, izgledala bi odvratno.
Ali ona mi je jedino izgledala kao žena.
Svalila je debelo telo na krevet uvežbanim pokretima i zadigla suknju. Ono što je otkrila nije izgledalo dražesno. Legoh na nju. Ona otkri grudi. Stenjala je promuklo i nisam mogao da razaberem da li su to zvučni efekti ili izraz istinskog truda.
Posle nekoliko trenutaka reče: „Možeš li već jednom da svršiš?“ Isuviše sam bio pijan da bih se brzo uzbudio, ali nekako svrših.
„Okej, skidaj se, vidim da si gotov.“
Opra me, ugasi svetlo i pokaza vrata.
Upitah: „Kako na tebe utiče ova gadna ekonomska situacija?“
Pokušavao sam da zvučim prijateljski i opušteno.
Odgovori: „Ne tiče me se, dušo. Ovo radim samo kad mi je muž na putu. Pazi da se ne spotakneš.“
Nađoh se na mračnoj, vlažnoj ulici. Nisam mogao da verujem šta sam uradio. Uzviknuh Tonijevo ime i on izroni iz mraka.
S njim je bio neki crni momak. Toni objasni da je crnog momka odbila neka prostitutka.
Pobesneh. Sva trojica odosmo do prostitutke i ja rekoh: „Zar ne veruješ u Ujedinjene nacije? Zašto nisi pustila našeg drugara?“
Ona siknu: „Nek ide kod sestre ili kod majke“.
Toni reče: „Kurveštijo odvratna“
Povukoh Tonija.
Urlao je dok je govorio o rasnoj diskriminaciji i droljama. Crni momak i ja odvukosmo Tonija. Prostitutka uzviknu: „Vodi ga odavde ili će mu rebra biti polomljena“.
Toni se smiri. Crni momak reče da je sa Solomonovih Ostrva. Upita: „Zašto, vi imate srce, ja imam srce, vi imate krv, ja imam krv, ali mene zbog kože mrze.“
„Ne znam, drugar“, reče Toni.
Crni momak onda poče da govori dubokim, mekim, urođeničkim glasom, na nepravilnom engleskom, o Bogu, ljubavi, dobroti i kralju Davidu.
Radio je na brodu. Toni mu napisa svoj telefonski broj na parčetu papira, pruži mu ga i reče: „Ako ikad zapadneš u neku nevolju, zovi ovaj broj u Dejli miroru.“
Ostavili smo ga da ide gore-dole niz ulicu i nudi novac prostitutkama; sve su ga odbijale.
Toni reče: „Šta je sa svetom, burazeru, šta je s njim?“
Još je bio malčice pijan. Zavrteh glavom ali ne odgovorih. Mislio sam na triper i druge boleštine.
Preveo s engleskog Milisav Savić
Beleška o piscu
Frenk Murhaus
(1938) rođen je u Nauri, u Novom Južnom Velsu. Prve priče, šokantne i na ivici pornografije, objavljivao u malim časopisima u kojima je, na početku, jedino bio prihvaćen. Zbog nametljivog erotskog i političkog sloja u njegovim pričama, kritičari ga smatraju australijskim Milanom Kunderom. Na srpskom je objavljena njegova zbirka priča Koka-kola kid.


"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka
dođoška


Norveška Ženski
Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimePon Okt 18, 2021 1:23 pm

Erotske priče - Page 2 36207726_m

Oskar de la Borbolja
RADIOGRAFIJA LJUBAVI

Kad smo se upoznali, bio sam mrtav pijan; život mi se činio besmislenim, nepodnošljivim i sramnim, užas jedan, i bio sam ubeđen da treba da se ubijem te iste noći bez ikakvog daljeg premišljanja. Sećam se da sam ti rekao: „Drago mi je i izvinite me sad, idem samo začas da se ubijem, pa ćemo nastaviti ovu divnu romansu“. Nalazili smo se u jednoj galeriji i ja sam ti objašnjavao tehniku slikara Frensisa Bejkona. Taman kad sam kucnuo potpeticama spreman da odem, osetio sam tvoju telepatsku poruku, nešto u stilu – nemoj da ideš, volim te, ili, hajdemo kod mene da popijemo kafu i da mi nastaviš priču o slikama Frensisa Bejkona. Gledao sam te preko čaše koja se ljuljala tamo-amo, gore-dole, kao na brodu po olujnom moru, i pristao sam da odložim svoje samoubistvo, da prihvatim poziv i odem na kafu kod tebe, da produžim još malo hod po paklu koji ostali nazivaju životom pod uslovom da mi praviš društvo po ovom bodljikavom putu do kraja godine. „Tri meseca i četrnaest dana“, rekla si sa sigurnošću čoveka koji vreme drži u malom prstu i koji, samo kad baci pogled na raspored zvezda, zna koliko je sati i tačne koordinate svog mesta u svetu: smešteni smo ispod Rakove obratnice na 18 stepeni severne geografske širine i 97 stepeni zapadne geografske dužine. Dođavola, tako je, nalazimo se u Meksiku i džaba da pucaš sebi u slepoočnicu: u ovoj zemlji ti ni na onom svetu ne plaćaju regres za godišnji odmor ako ga uzmeš pre vremena, ne dobijaš sobu s pogledom na more, jer na našem onom svetu ne postoji pogled na more, ni pogled, ni soba, ni pišljiv bob. Nasmejala si se. Bez pardona si se sprdala s onim što sam ja smatrao maljem smrti, raskrinkanom istinom, konačnim raspletom, a smeh ti je bio tako zarazan, pretvarao je smrt u petparački film sa istrošenim forama, te sam između smeha i smeha prešao rukom po tvojim leđima, zavukao je ispod providne košulje koja je prekrivala tvoju nežnu, toplu, savršeno gipku kožu. Prišla si mi, jer iskusnome malo je dodira potrebno, i posle poljupca koji je trajao petnaest minuta, utrnuo mi usne i zamalo me ugušio, sklopili smo pakt: „Od sada pa do kraja godine, slažeš li se?“ Potvrdila si poljubivši me ponovo, a ja sam morao da se branim odgurujući te jer nakon sledećih četvrt sata postojala je pretnja da ostaneš tako zalepljena naredna tri meseca i četrnaest dana, koliko je trebalo da traje naš tek sklopljeni dogovor. „Polako, stani“, rekao sam ti, čak sam u svom pijanstvu pomislio da ćeš mi naplatiti gomilu para za svoju požudu. Izvini, u tim trenucima sam te smatrao elitnom prostitutkom, profesionalkom visokog ranga. Kako sam mogao da pretpostavim da si udata, da imaš auto s osam cilindara, stan u bulevaru Paseo de la Reforma? Tvoj parfem i svežina noći šamarali su mi lice. Nisam ni u snu mogao da zamislim da si besplatna, podatna, slatka i milosrdna da me odvučeš u svoj krevet, da me uvučeš u sebe i u ovu ljubav, da .ćeš me ujutru probuditi sa sokom od ceđene pomorandže, tostom i medom koji sam prosuo po čaršavu kad si rekla „dobro jutro“ obučena u beli negliže kroz koji se naziralo tvoje telo.
„Koji je dan danas?“, postavio sam pitanje koje obično postavljaju honorarci poznati po tome što im je svejedno da li je ponedeljak ili nedelja; međutim bio je praznik, 16. septembar, Dan nezavisnosti, parada u Reformi, bataljoni vojnika prolaze u kolonama po dvadeset sa puškama, haubicama, topovima, blindiranim tenkovima, artiljerijskim naoružanjem i s dobermanima. Tog dana se izvoze najnoviji motori, vojni orkestri sviraju državnu himnu, svetina aplaudira i pije na cevčicu sokove od ribizle, gvajabe ili tamarinde s mrvljenim ledom. „Već su stigli prvi učesnici“, rekla si čela oslonjenog o prozorsko okno. „Prvi učesnici čega?“, pitao sam ne znajući čak ni da se tvoj stan nalazi u ulici Oslo, tačno na uglu sa Paseo de Reforma. „Prvi učesnici parade, pogledaj, nagni se“. Video sam da smo na osmom spratu, a vojnici u besprekornim maslinasto-zelenim, svetlozelenim i tamnozelenim uniformama prolazili su dole između ograda i opšteg žamora i balona i vrtuljaka i jaja punjenih brašnom koja su letela na sve strane. Bio je državni praznik, a ja ti nisam znao ni ime: „Zovem se Mara“, rekla si svlačeći negliže da bi oko struka obmotala našu zastavu trobojku na pola koplja. Prinela si pesnicu usnama i počela da trubiš, da imitiraš zvuk korneta i vojničkih doboša čije se bubnjanje dizalo sa krcatog pločnika do sobe. Jedna dojka ti je bila otkrivena kao u heroine sa slike Delakroa, one slike gde Sloboda predvodi narod, samo što su tvoje grudi čvršće i štrče ponosno, više liče na farove automobila poslednje generacije koji rasteruju maglu s puta, nisu bile prikaz niti metafora revolucije, već opipljiva, sladostrasna i udvojena stvarnost ili da to kažem jasnije: zbog tvojih savršenih grudi zaboravio sam na paradu, odanost zastavi, detinjastu radoznalost i strašni mamurluk od kojeg mi je pucala glava i prevrtalo se po stomaku, zbog njih sam se bacio na tebe kao izgnanik koji je želeo samo da nađe utočište i domovinu u tebi, stanovnik tvoje duboke zemlje ili zabludeli sin koji se vraća u okrilje tvojih bedara napuštenih pred zoru. Kotrljali smo se po stanu i samo krajičkom oka, istežući vrat i kriveći se, jedva smo uspevali da vidimo četu vatrogasaca, čarose{6} na konjima i dobrovoljca Crvenog krsta kako prolaze Reformom sa visoko podignutim zastavama. Kad smo ustali, đubretari su već čistili konfete, balegu, ljuske od jaja i plastične čaše.
Tako sam te upoznao, tako smo počeli. Tada nisam znao da je taj stan bio tvoje utočište: prvoklasna jazbina u koju si se uvlačila kad god bi ti muž otputovao, kad god bi te gušila samoća u kućerini u San Anhelu ili servilna briga vojske služinčadi koja te prati u stopu i stalno posprema haos stvoren samim tvojim prisustvom. Tada sam znao samo tvoje ime, Mara, i tvoje telo: ono telo koje se klesalo dvadeset sedam godina i koje je vajalo na stotine ljubavnika, oni su ti istančali ukus i uobličili siluetu, ali su te doveli i dotle da obilaziš galerije i spasavaš umišljene samoubice koji će ti pričati o Frensisu Bejkonu i paklu bez plaže i pogleda na more, što, naravno, ne opravdava hitanje ka kraju koji će neminovno doći. O tebi sam znao najosnovnije, a to je bilo tako malo da sam lako mogao da te pomešam s bilo kojom drugom plavušom u tom trenutku. A ipak, oboje smo znali sasvim dovoljno: da svako ima svoje obaveze, svoje navike i ustaljen život, da će naša veza trajati samo tri meseca i četrnaest dana i da nijedno od nas ne sme da produži to blagosloveno vreme, tu vremenski ograničenu romansu, jer i na najmanji izazov, čim bi jedno počelo da meša večnost s ljubavlju, čim bi jedno od nas pokušalo da prevari smrt rečima „želim te pored sebe do kraja života“ ili „ostani zauvek sa mnom“, otišli bismo dovraga, udavili bismo se u domaćoj čorbi od isparenja svakodnevice koja razlažu sve iz prošlosti, čak i sećanja. Svako ide svojim putem, rekla si i predali smo se jednom od onih poljubaca koji su trajali duže od petnaest minuta i u kojima smo sisali usne kao da su koren sladića sve dok ne izgube ukus. Kako sam tad ušao u tebe, držao sam te za bokove i silovito grunuo dok se nisi raspukla, dok se nisi zavukla u sopstvenu dubinu; ličio sam na ubicu, na krvnika koji beži s ovog sveta kroz šupljinu tvoga tela grabeći u dubinu, ludak koji te je davio, koji te je punio do vrha. Opet si rekla da svako ide svojim putem, ovog puta zvonko, glasom iz kojeg je odzvanjala žeđ za slobodom, žigosao mi je dušu i prenuo savest navodeći me da shvatim da jedino što zaista postoji jeste trenutak. Svršio sam u tebi, jer o tome se radilo, morao sam da se suzdržavam i da ispletem mrežu milovanja koja će te zadovoljiti, koja će pružiti i tebi uživanje. A desilo se upravo sledeće: moja sebična strast, samo moje zadovoljstvo te je vratilo k sebi i odvelo te do sopstvenog orgazma, samo tvog i jedinog tvog. Zaspala si bez reči, ne vodeći računa o meni, i u toj ravnodušnosti, u tim okrenutim golim leđima, osetio sam više ljubavi nego što sam je imao ikada ranije u mom bednom životu i svim onim umiljatim ćućurenjima i brižnim ženicama koje su mi nameštale jastuke i pokrivale me ćebetom u materinskoj posvećenosti. Te noći sam se šćućurio pored tebe, sklupčao se i cvokotao od zime ali lice mi je bilo nadomak tvog polnog organa. Posle sat vremena naša ljubav je počela da se kiseli, sušila se među tvojim nogama ostavljajući beli trag kao na razbijenoj gleđi, a i ja sam se onda, umorivši se od posmatranja tvoje kože, ali voleći te bez prestanka, izgubio u oblacima sna u kom te niko nije poznavao, niko nije čuo za tebe, tu su živela samo šuplja bića, šuplja burad, u kojima je odzvanjao beskrajni eho tvoga imena.
Svaki početak je pun iznenađenja. Šta, udata si?, ispitivao sam te umirući od smeha, muž ti je milioner širokih shvatanja koji ti ugađa i ispunjava svaki tvoj hir? A ti si likovni kritičar? Da, ali sam i teniser, mačevalac, gladijator, a sredom iznajmljujem žrtveno jagnje za jedan paganski ritual; ali sada sam rešio da postavim temelje nove nauke: ti ćeš biti predmet proučavanja; želim da otkrijem fiziološke osnove tvog tela i teoreme koje proizilaze iz aksioma da si plava, mlada i bogata. Onda sam te merio lenjirom, ali tvoj iracionalni stomak se nadimao i splašnjavao od smeha, zderali smo odeću sa sebe i nikoga više nije zanimala „maralogija“ u povoju, niti promenljiva magnituda tvog stenjanja, niti prosečan broj ulazaka i izlazaka potrebnih da se dosegne tvoj vrisak „svako svojim putem“. Jednom si se iskrala raskopčane bluze jer si te večeri morala na muževljev zahtev da odeš na neki društveni događaj gde je bilo neprilično pojaviti se modrih i naduvenih usana kao u crnkinje. Savršeno bela crnkinja savršeno plave kose, govorila si mi dok si pritiskala kockicu leda uvijenu u maramicu koju si izvadila iz torbice i s ključevima od auta u rukama, poslala si mi poljubac kroz vazduh s vrata, a potom nestala. Ja sam sišao na Reformu, uhvatio autobus i kad sam seo kod kuće da pišem prikaz Frensisa Bejkona i galerije u kojoj sam se upoznao s tobom, javila mi se želja da te se sećam: zavlačio sam nos među dlanove da osetim tvoj parfem; ali nisu više mirisali na tebe, već su smrdeli na autobuske rukohvate i cigare, te mi tad nije bilo druge do da zamišljam gde li si sada, „među kojim li si ljudima, šta li govoriš“; posle stotinu i stotinu ižvrljanih papirića, uspeo sam da pomoću književnosti nađem ulaznicu u tvoj svet; i eto tebe tu, Maro, na tvom otmenom dešavanju, obučena u crno s dijamantskom ogrlicom i dobričinom od muža koji visi pored tebe kao priprosta narukvica. Poletno si pričala pred grupom ljudi o Frensisu Bejkonu; o očajanju koje je prisutno na njegovim platnima, o kvalitetima koji se dobijaju kad prenosi različite nijanse duševne krize i o načinu na koji izvija figure dok ne prokrvare. Zadivila si ih sve, slušali su te sa zanimanjem, bili su opčinjeni tvojim zapažanjima. Svaki čas, tvoj ponosni muž bi ti diskretno stisnuo ruku; bila si u centru pažnje, uspeh ti je davao krila da nastavljaš dalje; čak sam te i ja gledao zanesen preko čaše. Moje ushićenje tobom je raslo iz sekunde u sekundu: uvodila si tačne estetičke kategorije govoreći o Bejkonu, koristila si precizne prideve sve dok, ne mogavši da se suzdržim, nisam izašao iz svoje spilje od tišine i, podižući čašu, predložio da ti nazdravimo. Tvoji prijatelji su se okrenuli iznenađeni i ja sam ponovio: „Nazdravimo Mari u čast“. Svi su podigli čaše, a ja sam naiskap popio tvoju zatečenost, tvoje oči zacaklele od neverice. Htela si da me pitaš šta ću ja tamo, kako sam došao; ali udar vetra je preraspodelio slogove i svi smo čuli turobno – predstavljam vam... svog profesora istorije umetnosti, nisi rekla moje ime jer iako smo toliko pričali, mnogo toga smo i prećutali, te još nisi znala kako se zovem. Pablo Rejes, rekao sam, a tvoj muž mi je stegao prste takvom snagom da se vazduhom proširila aroma tvog parfema pomešana s oporim mirisom javnog prevoza.
Ne volim da me neko špijunira, rekla si kad smo se našli u stanu u Reformi. Hteo sam da ti objasnim da sam ja kritičar, intelektualac, i da imam pristup određenim društvenim krugovima; ali nisi htela da slušaš objašnjenja: mislila si da sam se pojavio na skupu nošen posesivnim impulsima koji su se kosili s dogovorom svako svojim putem, tri meseca i četrnaest dana, toliko je on trebalo da traje; ali mene su pozvali da prisustvujem tamo kako ne bi nedostajalo tema za razgovor, ako nekome zatreba informacija ili zanimljiv podatak. Shvatio sam da je besmisleno da ti razlažem pojedinosti svoje profesije i prihvatio sam masku ljubomornog ljubavnika koju si mi natakla; učinilo mi se romantičnim, izmislio sam čitavu priču u kojoj sam preskakao plotove, trovao pse i obijao prozore da bih dospeo na mesto dešavanja gde mi je tvoj muž zamalo polomio prste: pokazao sam ti i modrica te je ganula. Vikend je naš, rekla si, bar si sad znala da se zovem Pablo.
Od tada sam se trudio da te ne sretnem nigde van stana: inače bih u suprotnom trebalo još mnogo maski da stavim i pridodam ih Otelovom kostimu koji je virio iz ormara tvoje prošlosti ispunjenog konvencionalnim i ljubomornim ljubavnicima. Lakše mi je bilo da se krećem u drugom pravcu, tamo gde je tvoje fizičko prisustvo bilo nemoguće: podzemni prolazi metroa, krajevi u predgrađu; jeo sam u kafančinama, zatvarao se u sobe jeftinih hotela ili provodio večeri skriven u svojoj kući upinjući se da ne mislim na tebe, kako ne bih prekršio slojeve stvarnosti iznenada se pojavljujući u tvojoj trpezariji kao uljez koji je pao s neba ili nasred tvog kreveta između tvog muža i tebe; jer, ako ti se vračalo sećanje na mene za vreme večere ili dok spavaš, to je zato što sam te proganjao, zato što nisam mogao da se pomirim da imaš vlastiti nezavisan život niti lična posla. Nisam smeo da zavirujem tamo gde nisi želela, imali smo stan, za to je on služio, da se tamo viđamo, daleko od tvog muža i osam spratova iznad sveta. Branila si svoju slobodu, ježila si se od pomisli da se zaljubljuješ u mene, a meni je, zapravo, bilo sjajno kad bih pomislio na tri meseca i četrnaest dana, mada, iako je prošlo samo mesec dana, vreme će proleteti, mogli bismo da produžimo, da ustanovimo aneks, što da ne, zašto da se kruto držimo pravila? Ne zauvek, to nikako, naravno; ali dokle traje, dokle stignemo bez štaka i saplitanja: godinu dana, dve godine, dok traje. Dosta, rekla si mi, bolje bi ti bilo da dođeš ovamo, i tog puta se činilo da samo smrt može da nas rastavi, otkrio sam tvoje dno, tvoj ženski poj bez glasa, tvoje telo bez zabranjenih odaja i otkrio sam šta se krije izvan prirode i reda, stigao do one prekretnice gde se krv stapa sa spermom i duh se bacaka kao besna životinja dok je nevidljive ruke dave. Nikad nismo otišli dalje, niti si ikad posle pokazala tu hrabrost, tu samoubilačku žudnju da pocepaš sopstvenu kožu, da širom otvoriš telo i uvučeš me u sebe, jer više nismo bili ljubavni par u seksualnom odnosu, već smesa mutiranih bića koja se međusobno kaleme da bi bila celovita: to je bio seks sijamskih blizanaca čije su vene i disanje podeljeni. Nikad nismo otišli tako daleko. Možda baš zato što sve na ovom svetu ima svoj vrhunac, kulminaciju, gornju, neprelaznu granicu, sve nadalje je išlo silaznom putanjom: tvoji zagrljaji su izgubili snagu, tvoj stisak je postao mlak, a tvoja potreba da me stalno viđaš, proredila se.
Činio sam sve da ti osećanja održim uzavrelim: ali drugog meseca je već bilo nemoguće ukloniti tvoju dosadu: gledala si na sat, kasnila si, bolela te je glava, imala si menstruaciju ili si morala da napišeš neka pisma. A ja sam pak unapred smišljao šta ću sve da ti kažem, načine na koje ću ispuniti svaki minut koji mi poklanjaš; umiljavao ti se rečima, iznenađivao pompeznim erotskim igrama i spremao niz dosetki za svaku priliku. Novine su, međutim, zašle u orbitu ograničenosti i klizile po ovalnoj liniji lepljivih krugova, svega si bila potpuno svesna. Kao da sam bio dužan da te zabavljam, tako sam se osećao: ako bi te mučila pomisao na to da ćeš jednog dana ostareti, napisao bih inicijativu upućenu Senatu i Kongresu sa zahtevom da te proglase kontaminiranom zonom, a mene u tvojoj izolaciji; ako bi poželela orgazam na daljinu, seo bih na ivicu kreveta i improvizovao uzbuđujuću priču prilagođavajući trajanje delova tvom ritmu: ili bih vodio tvoju maštu kroz omiljene ti perverzije iz kojih su se rađale nove, nakon čega bismo zaboravljali na književnost i na svet. Postizala si vrhunac, unutar tvog tela kondenzovale su se kapi koje su silovito izbijale ne izlazeći iz tebe; ah si se dosađivala; dosadila su ti putovanja, jahanje, usplahirenost izazvana stimulansima. Ni svod ozvezdan hiljadama bojama, ni brza spirala koja se zateže i odskače u ambis, ni muzika koja postaje opipljiva i koja, kao hidratantna krema, podmazuje bubnu opnu, ništa, čak ni pejotl koji te je izveo iz sopstvenog tela i udvojio te, nisu uspeli da te razonode.
Nisam ja ta, niti je tebi mesto pored mene. Ti si nešto najmanje odvratno što postoji na svetu, rekla si mi. Možda je po sredi bio Frensis Bejkon, jednolična parada vojnika ili slika, niz sličnih trenutaka isečenih istim makazama: svi tako jedinstveni ah identični; posredi je bilo vreme.
Ali i vreme je iscurelo: kucnuo je čas kad se navršilo tri meseca i četrnaest dana i, pošto se dve prethodne nedelje nismo videli, pomislio sam da mi je to odlično opravdanje da odem do tvog stana. Otvorio sam vrata, seo da te čekam, sipao piće, posmatrao ulicu kroz čašu, ušao sam u spavaću sobu, prisetio se tvog tela, tvoje omiljene rečenice: svako ide svojim putem; napunio sam pepeljaru opušcima, pogledao na sat, šetao gore-dole, ponovo pogledao na sat, na ulicu, u spavaću sobu. Smrklo se i svanulo. U zoru sam bio pijanac koji se teturao Reformom.
Prevela sa španskog Danijela Pejčić
Beleška o piscu
Oskar de la Borbolja
(1949), meksički pisac, pesnik i esejista. Doktorirao je filozofiju na Univerzitetu Komplutense u Madridu, a sada je profesor metafizike na Meksičkom univerzitetu (UNAM). Dobitnik je brojnih nagrada za priče i romane.


"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka
dođoška


Norveška Ženski
Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimePon Okt 18, 2021 1:24 pm

Erotske priče - Page 2 36207725_m

Viki Vidikas
NESAVRŠEN PORTRET

Ne tucam se dok pišem ovu priču, u stvari već dugo nisam osetila da sunčevo svetlo struji kroz kožu. Ali ti ne želiš da čitaš priču o tome kako se tucam s nekim drugim osim s tobom, ne želiš da znaš da sam ti došla s vencima ljubavi, okićena i opčarana... Za tebe je važnije raširiti ove rukotvorine između nas, dobiti izvrnutu priču, putokaze još jedne strukture između nas – posmatrača, voajera, nezadovoljnika, nesavršenih – smisliti naše omče i vešala na stranici, maziti sebe u odrazima, sviloprelje ljubavi učinjene čitljivim – „literarna“ priča – kada omanemo u krevetu.
Pišem ovo zato što ne verujem u „distancu“, u ovaj portret koji ne liči na original, u ovu apstrakciju koja dozvoljava umu da se njiše između činova i tela. Ovo lično mitologiziranje da nas drugi zavole, u trenutku kada možda, s našim podočnjacima i jutarnjim zadahom, nismo baš za voljenje. Dosta mi je bilo ove distance, ove literature mita, dok sedim ovde zarobljena kožnom oblogom, posmatrajući zglavke i prste kako se kreću preko stranice i usmeravaju misli prema tebi.
Nećeš odati srž građe, ogoliti meso priče, otkriti truplo da vidiš da li još diše. Nećeš priznati ogledalu da ti ego ne pristaje na to. Od mene se očekuje da izgledam devičanski, skriveno, tajanstveno, zabrađeno. Moram da stvorim imidž celovitosti, ali ne zasnovan na bilo čemu zbiljskom – na strujama ljubavi u koje sam upala, pijani konjanik koji sahranjuje pobude u tami. Želiš da ti dođem čista kao jezero u kojem možeš videti sopstveni odraz, dovoljno plavo da shvatiš da je duboko, ipak isuviše opasno da bi se otisnuo do dna. Trebalo bi da ti kažem da tvoja ljubav nije kao druge – kada merila koja upotrebljavamo nisu poređenja? Kao žena, moram lagati, moram slaviti tvoj samostvoreni imidž, pa čak i kad ga ne odobravam, kad je lažan.
Temi Vinet cmizdri iz džuboksa: Privij se uz svog čoveka dok ja sedim u predvorju pošto mi nisu dozvolili da uđem u kafanu. Mislim o vremenu ljubavi, trenucima sabijenim u pesme i priče, nedostupnim, neponovljivim, završenim. Telo mi se navlači na stolicu, ovo voljeno, telo koje su mrzeli, ponekad zaraženo, ponovo oživljeno telo; ova ostava tuge i muškog semena, krvi, slavlja, izopačenosti. I sedim svesna da ne mogu da nastavim pisanje priča o neuspešnim ljubavnim avanturama, muževima koji su se vratili ženama, o užasu ljubavničke privrženosti, s proždrljivim čitanjem ovih redova kao izvora uzajamnog optuživanja. Trebalo bi da izmislim mitove da bih svoj imidž zadržala nedodirljivim.
Moj rezime mogao bi da glasi:
Ne smem otkriti one koji valjaju heroin.
Otkrij da:
A ima male genitalije,
Z je opsednut svojom majkom,
S je bio neveran (jer sam mu verovatno bila ljubavnica),
M je pretukao ženu,
P godinama prenosi zarazu velikom broju žena. Mada je R napisao priču dokazujući da žene uvek prenose infekcije,
T je upropastio svoju devojku a potajno je homoseksualac.
Nije dobro obelodaniti ove slabosti – samo će me svrstati kao muškomrziteljku, kastriranu osobu, neurotično zastrašeno dete. Nekako, ovaj rad mora se odvojiti nežno od vrhova mojih grudi, nikad sasvim ne odajući istinski oblik i vešto otkrivajući komadiće puti i lica a skrivajući aktivne sastojke. (Poput negližea, ljudi kažu da se žena više želi u njemu nego kad je gola.) Žena mora da nekako piše s posebnog stanovišta „druge“ osećajnosti, meljući vremena i seckajući participe; mora podvesti svoju pamet idiosinkraziji muške logike i ravnati se po njenom ustrojstvu i pravilima.
Da bi se postao dobar pisac, treba imati „petlju“; da bi se postala dobra spisateljica, treba imati „pičku“ – iako ovo nekako predodređuje neprihvatljiva a verovatno pravična raskrinkavanja.
Ne želiš da čitaš o meni kako sedim u klinici za venerične bolesti i čekam da moja vagina bude sastrugana. Neonski natpis treperi: „Nema znaka da imate neku veneričnu bolest, ali morate doći na proveru, jer biste mogli da je prenesete“. Ne želiš ništa da znaš o tome, jer je to neprijatno, neženstveno, ružno, neromantično, nepotrebno... čitaćeš kako Barouz opisuje bušenje butine pribadačom dok pokušava da pronađe venu. Čitaćeš to i reći u tome ima nekog smisla – on je džanki koji može uticati na druge da ne uzimaju drogu, verovatno će pozitivno delovati na društvo – jer je njegovo iskustvo tako živopisno ružno. Ipak žena koja piše o instrumentu nabijenom u svoju pičku je „samorazmažena“, kako to lekari beleže. I nećeš čitati o devojci koju je silovala banda, biće ti draže da se osloniš na statistiku i na ono „najverovatnije je tražila to, zar ne?“. Mislićeš da su ove priče nepotrebne, indikacija da je ženska pamet puna mrzovolje.
Čitajući prašnjavi omot njegovog ozbiljnog romana, koji se bavi „seksualnim odvratnim područjima“, junakinju:
1) tuče i vređa njegov dugogodišnji „literarni“ drugar,
2) u glavi 3 ona zatrudni, venča se na brzinu a onda je kidnapuje banda pesnika,
3) u glavi 9 doživljava prvo lezbijsko iskustvo jer više ne može da svrši s muškarcem,
4) u poslednjoj glavi ona je „provaljena vreća“ i biva spaljena na lomači na ritualnoj književnoj večerinci.
Prozna spisateljica će se baviti područjem ogorčenosti; telefoniraće svojoj seksualnosti da bi shvatila da je sva sputana. Nju će želeti (ako je lepa), obožavati, zlostavljati, mitologizirati, napadati. Simbolizovaće Merilin Monro (možeš li sići niz stepenice tako?), Keli, Dženis Džoplin, Meduzu, Isadoru Dankan, Lilit i – bla-bla. Nikad neće više biti dovoljno „nepristrasna“ i biće, naravno, fašist.
Merila:
1. Uobražena – jer nema dece.
2. Neprivlačna – jer je intelektualka.
3. Neurotična – jer se takmiči na muškom terenu.
4. Opasna – za druge žene jer nije domaćica.
Biće takođe seks-bomba, kučka, gabor, grabežljivka i sl. Biće veća fikcija od svojih reči na papiru i vrednija ako je tragična (vidi već navedene simbole). U njenom slučaju postupci će se više čitati nego reči. Priča će biti ogledalo, haljina koju nosi, njen parfem i njene ljubavničke sposobnosti.
Odbacivanje:
Kejt Milet je primetila da je D. H. Lorens bio fašist i ženomrzac – mislio je da su žene kratke kose muškobanjaste, a junakinja mu je odjahala da bi se žrtvovala dok se vrh sunca ustremljivao k njoj, bez sumnje simbolični penis. Već je prihvaćeno da Lorensova etika nije u redu pošto je navodno bio impotentan. Ipak, zar nije svoj život proveo u borbi sa ženom pokušavajući da je razume? Možda nije uspeo, ali zar nije grmeo protiv seksualnih stega koje guše i žene i muškarce?
Postaje sve teže govoriti u uopštenim pojmovima. Proza je nesavladiva jer proza je uvek paradoksalna. Ovaj zapis je jednostran i bez konačnih zaključaka. Čak nije ni priča.
Pokušavam da pogledam u rukotvorinu, bez obzira da li je ona sublimacija ili ekstenzija. Obale tvog tela su zađubrene istinom. Trebalo bi da stranica uzvrati jebanjem – ne mogu da smislim pametniju premisu.
Preveo s engleskog Milisav Savić
Beleška o piscu
Viki Vidikas
(1948), rođena je u Sidneju, u Australiji. Piše poeziju i kratke priče. Objavila je zbirku priča Wrappings. Majkl Vajlding je smatra najsmelijom predstavnicom ženske proze.


"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka
dođoška


Norveška Ženski
Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeSre Okt 20, 2021 3:35 pm

Erotske priče - Page 2 36207724_m

Zvonimir Majdak
LIPOV CVIJET

U tom naselju, koje nije bilo ni kočoperni gradić ni staro selo, nedjeljom je vladala tišina. Zimi jeziva, studena, prazna kao ravnica, a ljeti topla od smirene žute prašine. Nedjeljom, ljudi su se bavili stvarima o kojima ne ovisi život, ali zato daju opravdanje dokolici. Tako su se upućivali na udaljene njive da vide boju usjeva kojega nisu obišli otkako su zrna bačena u zemlju. Spuštali su se sa strepnjom u vodoplavne livade čiju svilenkastu travu nerijetko zaguši mulj i povalja nabujala rijeka. Ili su vodili njima svojstven razgovor ispod nečijeg prozora, slučajno tu zaustavljeni, bez dubljeg značenja i razloga. Mnoštvo stvari pobuđivalo je njihovu pažnju nedjeljom, ali je usprkos svemu najmoćnija bila ta tišina kada se pojave i glasovi toliko razlikuju od svakodnevnog vašara. Čak i vonj naselja kao da je noću od subote na nedjelju provjetren. Mirisi su blaži, ne izazivaju grimase i podrhtavanje nosnica.
Često su tog ljeta njih dvoje posjećivali njenog strica, župnika u naselju. Kad mu je prvi put predložila da je prati u župni dvor, solidnu jednokatnu zgradu čije se prostrane sobe nisu dale naslutiti s ulice, on je jedva pristao. Tog časa užasno ga se dojmila profesija njenog strica. Zaokupe ga različite misli, a među njima i ona koja je podvlačila razliku između njega, studenta filozofije, i seoskog svećenika. Da pokažu koliko su im oprečni pogledi, dovoljno je samo da se izjasne o jabuci koja pada sa stabla: zašto pada, tko je to naredio i koji je smisao toga? Neće li ga njen stric upitati izvršava li svoje kršćanske dužnosti? Hoće li naći strpljenja da sluša poučnu lekciju jednog popa? Pokušat će razgovor, ako do njega dođe, navesti na obične stvari, što dalje od politike, filozofije i vjere. On nema namjeru da ikoga preodgaja. Šutjet će da se ne bi zaboravio i dao zavesti snažnim dokazima znanosti.
Pokazalo se da su njegove bojazni suvišne i da dolaze zbog nepoznavanja praktičnog života. Njen je stric bio odan i revnostan božji sluga pred oltarom, u bogatom misnom ruhu, inspiriran poslanicama i parabolama evanđelista, vinom koje je pio iz kaleža, dok se u svom gospodarskom dvorištu, gdje su ga zatekli da napaja žednu kravu, nije činio nimalo uzvišen, u tajne neba upućen zamjenik samog Svevišnjeg.
Ono što mu se najviše sviđalo kod strica, a od čega je najviše strepio, bilo je spokojno oslobađajuće ponašanje čovjeka koji se nije posvetio isključivo zamornim crkvenim obredima, već između njih čita ateistički Gospodarski priručnik, tovi posebnom smjesom krdo svinja, skuplja kokošja jaja po sjeniku i ispod jasala, u proljeće pretače vino, sam čisti staju, a nađe vremena za pastvu, za karmine, krštenje novorođenčadi i jedanput mjesečno za šišanje kose kod brice Tome Janzeka u obližnjoj varoši. Nije pred njim trebalo birati riječi, križati se, prekomjerno čuditi, uzdisati bogobojazno i uopće licemjerno se ponavljati. Saslušavši poruku koju je donijela Marija, a koja se odnosila na šesto prskanje vinograda, on ih oboje pozove u kuhinju, iznese staromodni krčag pun vina i tanjur kolača s makom i jabukama. Njegova kuharica bijaše susjeda Matilda čiji je muž bio zvonar, sakupljač milodara i užigač svijeća. S tim čovjekom ne bijaše teško razgovarati. Znao je o svemu dosta, čak previše za župnika i dušobrižnika jednog tako malenog mjesta. Ostali su dugo kod njega sjedeći na drvenoj klupi u kuhinji, čija velika peć i debeli zidovi bijahu obrana od sjeverca.
Nastavili su ga posjećivati. Njega je to očito veoma veselilo, jer mu je navrh glave bilo slušati crvenokose crkvene tutore, koji su ga danomice uznemiravali ni zbog čega. Trebalo je promijeniti nekoliko crijepova na krovu iznad svetog Antuna, popraviti gromobran na zvoniku, izbrisati bogohulne riječi sa zida iznad orgulja – sve pojedinosti o kojima je već pametno odlučeno ali ništa nije urađeno. A s njima dvoma on se odmarao i možda, ne priznavajući to ni samom sebi, sanjario, te utjehom o kratkotrajnom vijeku svega materijalnog odražavao dobro raspoloženje. Oni su opet brzo shvatili da tu traže i nalaze zaklon, da bježe od muke koju je donijelo ovo ljeto, intenzivnije nego ijedno do tada, sve otvorenije ističući svoje zahtjeve i sve češće gubeći prisebnost. Ležati satima ispod humka i slušati razdražene insekte, miješati svoj i tuđi znoj, kršiti ruke i dahtati, od bijesa čupati travu pa se potom zavaravati oblacima, plavetnilom, tišinom, malom mudrošću odlaganja, oni više nisu bili sposobni, jer su neizbježna ponavljanja i u ovim umirujućim radnjama ubrzo dosizala točku ključanja.
U nedjelju kao da se bilo najteže obuzdati.
Sjedili su sa stricem sve dok se nije pojavio crkvenjak. Toga čovjeka bijaše lako nagovarati da zastarjelom vojničkom terminologijom raspreda o Karpatima, svom zarobljeništvu u Rusiji i povratku preko Rumunjske.
Velečasni krene, a oni pođoše za njim. Ničim nije pokazao da mu je više stalo do njihovog društva nego do služenja večernice na koju su dolazile isključivo starice, ali je izvjesnu slabost otkrio zamolivši ih da ga pričekaju dok ne završi službu. Ostadoše sami u kuhinji. Nijednom se nisu popeli na kat koji je bio sagrađen bez prave potrebe – da župni dvor bude najveća zgrada u naselju – jer nikada ovdje nije bilo više svećenika koji bi ga onda dijelili.
– Šta ćemo gore raditi? – upita uznemirena Marija.
– Ništa, da vidimo... – reče on i povuče je za ruku drvenim stepenicama na prvi kat.
Zatekoše polumrak u hodniku, iako je još dosta ostalo do noći. Gore raspored bijaše drukčiji nego u prizemlju. Zaškripa daščani pod. Ustajao uzduh taložio se na jeziku kao nekakva škakljiva sluz. Otvoriše vrata prve sobe i glavu pored glave proviriše unutra. Ogromna, prazna, golih zidova, odbila ih je tako da u nju nisu ni stupili.
– Idemo dalje – reče ona i, kao da nešto želi spriječiti, uhvati ga ispod ruke.
On prečuje to što je uzbuđenim šapatom rekla te se uputi prema slijedećim vratima. Činilo se kao da ga ništa na svijetu ne bi moglo odvratiti da ne otvara ta vrata. Žurilo mu se da učini što je naumio. Ona je poznavala tu vrstu odlučnosti, ali je vjerovala da će se zaustaviti na pola puta. Ali ono što nađoše u susjednoj sobi djelovalo je na sama čula neobičnom snagom, koja se nije dala poništiti. Velike plahte i izvezeni pokrivači za oltar visili su na užetu i plijenili svojom mističnom bjelinom koju je usavršavala misao o svetosti namjene i istodobno žudnja za oskvrnućem. A u kutu pronađoše i izvor mirisa koji se vio prema njihovim nosnicama i gotovo ih obeznanio: veliku hrpu suhog lipovog cvijeta.
Ni riječju ona se ne suprotstavi kad on povuče dolje najveću plahtu i prostre je po razgrnutom lipovom cvijetu, praveći šutke i usredotočeno najmirisaviji i najčudniji ležaj.
Beleška o piscu
Zvonimir Majdak
(1938), hrvatski pisac, rođen je u Zrinskoj kod Grubišnog Polja. Najplodniji pisac proze u trapericama. Knjige objavljuje i pod pseudonimom Suzana Rog. Poznati romani: Pazi tako da ostanem nevina, Kužiš, stari moj, Muška kurva, Ženski bicikl, Ponovo sam nemoralna i pokvarena, Ševa na žuru, Želim još puno puta. Prema njegovim romanima i scenarijima snimljeno je sedam filmova.


"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka
dođoška


Norveška Ženski
Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeSre Okt 20, 2021 3:36 pm

Erotske priče - Page 2 36207723_m

Antonieta Madrid
KOKTEL OD RAKOVA

Ti i tvoje lice, ti i tvoja usta, ti i tvoje zatvorene oči, ti i kiša što udara po prozorskim oknima i navodi me da se osećam glupo i suvišno. Ovde sam ja koji bdim nad tvojim snom, tvojim sanjama što poput hiljade igala sa svih strana prodiru u moje telo. Ah! Ne tiče me se, nije važna ta kretnja koja stalno živi u beskraju dana što se stalno isti ređaju jedan za drugim. Ti i topla kafa na poslužavniku, miris što ga ambijent upija. Ti i taj neodređen i nesiguran osećaj između ljubavi i navike.
Ali uvek je ugodno ponovo te naći ujutro i čuti: „Kakva sreća, još jedan dan, kakvo čudo.“ Da, još jedan dan i ti u mom zagrljaju dok se budiš gledajući me svojim jutarnjim očima; te tvoje prozirne oči. Tokom dana tvoje oči menjaju boju, produbljuju se, izoštravaju, a kad se uzbuđuješ, promene hiljade izraza. Kasnije, tokom dana tvoje se oči opet menjaju: guste zavesice, poluotvorene kad lažeš, okrugle kao sunca kad ljubiš, široke kad razmišljaš, i te tvoje oči što su kao skalpeli kada ti po ko zna koji put pripovedam svoj život, uvek se vraćajući poput zrake svetla što se odbija, dok bljujem svoje sjajne ispovesti nad koktelom od rakova u onoj restauraciji u Centralnom parku, gde ponekad zajedno obedujemo i tako sebi dočaravamo da smo neke druge osobe a ne one koje navika od nas čini. Navika koja brusi spoljnu hrapavost, ali struji unutar nas, radi kao crv, te u najneočekivanijem trenutku ljuska popušta, a unutra za nas ostaje praznina, jer je već sve bilo izbušeno.
Ti i tvoje teorije o ljudima, sad kad si se uvrstila u feministkinje i govoriš „da da“, da ih poznaješ i da ćeš pisati o njima iako Frojd, u svojoj Evolutivnoj teoriji ličnosti, priznaje tri faze: oralnu, analno-sadističku i genitalnu. Ti mu dodaješ još jedan način: embrionalni i razdvojeni u embrionalne, oralne, sadističko-analne i evolucione, a „ti se nalaziš u amnioničkoj fazi“, govoriš mi, jer posteljica se nalazi u materici žene koja s njom spava, podnosi je, da, a ona se zalepi i „jao, kako se teško odvaja od žene. Pleše od materice u matericu žena, kao pčele što ispunjavaju košnicu, ali za razliku od njih, posteljica se više nikad ne nalazi osim ako je izbačena nekom kataklizmom. Tada amniotik očajnički traži neku drugu matericu koja će mu dati mogućnost za život.“
Ti i tvoje brbljanje o amnioticima, oralnim i analno-sadističkim nad nedužnim rakovima, pred nama na ledu, frape u ogromnoj čaši okićenoj kristalnom salatom. Jedan račić u mojim ustima i ti: oralno su dobri, brane se i ne čine zlo nikome; drugi račić i ti: za razliku od analno-sadističkih, brane se, ah su zli, agresivni, smutljivi, izmenjuju podvale i zagrljaje i nikad ne znaš na čemu si sa njima; obavljaju važne dužnosti, raznovrsna predsedništva, primaju plate do krova, koje im padaju kao zlatna kiša na ćelave glave...
Prepoznaju se po ogromnim ustima: grizu, drobe, gutaju i sve pretvaraju u jestiv materijal.
Da, analni, tu možemo skoro sve da svrstamo, s izuzetkom tu i tamo pokojeg oralnog, ponekad naivnog i nevinog amniotika, iako takvi sve manje mogu da se vide, jer su prilepljeni za svoje poštovane materice. Ali još čudnije je naići na jednog evoluiranog. Kažu da se oni rađaju svakih hiljadu godina i da žive u mraku, a umiru siromašni i u potpunoj anonimnosti, iako su zdušno ljubili, spoznali istinu i razumeli sve. No morali su među tolikim analnim sadistima da budu nemi i tupi, morah su da progutaju svoju istinu i ponesu je sa sobom u grob u kutijici za bombone najmanjeg formata...
Sada ti i ja, još netaknuti uprkos vremenu i običaju, raspravljamo dok primećujem ovaj koktel od rakova između tvojih teorija i mojih filmova koji se vrte unazad.
Kasnije se vraćamo kući i nastavljamo s večernjim obredom i dodajemo poslednje detalje noćnoj liturgiji sve dok ne svane: ti i tvoje lice, ti i tvoja usta, ti i tvoje zatvorene oči... Ali prijatno je svakog jutra naći te u svom zagrljaju i reći: „Kakva sreća, još jedan dan...“
Preveo sa španskog Denzil Romero
Beleška o piscu
Antonieta Madrid
(1939) rođena je u Valeri, u Venecueli. Poznate knjige: zbirka pripovedaka Ostaci krpe i roman Nije vreme za crvene ruže.


"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka
dođoška


Norveška Ženski
Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeSre Okt 20, 2021 3:36 pm

Erotske priče - Page 2 36207722_m

Ismat Čugtaj
POKRIVAČ

U duboku zimu, kad god bih se ušuškala pod svoj pokrivač, pričinjavalo mi se da se moja senka na zidu njiše poput slona. Moj razum počinjao bi ludu trku kroz tamne pukotine prošlosti; i sve bi preplavilo sećanje.
Izvinite, ali neću sada da ispričam romantični događaj koji se tiče mog sopstvenog pokrivača – ne verujem da je priča bogzna koliko uzbudljiva. Ćebe, iako manje ugodno, poželjnije je, jer ne baca takve zastrašujuće senke koje podrhtavaju na zidu!
Sve je to počelo još kad sam bila devojčica. Po čitav dan tukla sam se s braćom i njihovim drugarima. Katkad se pitam zašto sam, dođavola, bila takva svađalica. U mojim godinama, moje starije sestre bile su zauzete okupljanjem obožavalaca; ja sam se makljala sa svakom poznatom ili nepoznatom devojčicom ili dečakom na koje bih naletela.
Zato je moja majka rešila da me ostavi kod svoje posestrime koja se preselila u Agru. Bila je svesna da u kući te sestre nema nikoga, čak ni kućnog ljubimca sa kojim bih mogla da se prepustim svojoj omiljenoj zanimaciji! Pretpostavljam da sam ovu kaznu pošteno zaslužila. Tako me je majka ostavila kod Begum Džen, iste one Begum Džen čiji je pokrivač bio urezan u moje sećanje kao metalni žig.
Bila je to gospođa koju su dobro udali, za Navab Sahiba, zahvaljujući njenim siromašnim roditeljima koji su je voleli. Iako je bio prešao svoje najbolje godine, Navab Sahib je bio sušto gospodstvo. Niko nikad nije video neku igračicu ili prostitutku u njegovom domu. Uživao je ugled ne samo zato što je i sim bio hadžija, već i zato što je bio zaštitnik nekoliko siromašaka koji su pošli na hadžiluk zahvaljujući njegovoj pomoći.
Navab Sahib imao je čudnu zanimaciju. Mnogi ljudi poznati su po tome što imaju čudna interesovanja, kao gajenje golubova ili organizovanje borbe petlova. Navab Sahib držao se podalje od tih odvratnih sportova; voleo je da u kuću prima studente; mlade, lepe i tankostruke mladiće, čije je troškove u potpunosti pokrivao. Pošto se oženio Begum Džen, smestio ju je u kuću sa svim drugim stvarima koje je posedovao i brzo je zaboravio! Mlada, osetljiva Begum počela je da vene od usamljenosti.
Ko zna kad je Begum Džen počela da živi? Da li je njen život započeo kad se greškom rodila, ili kad je ušla u Navabovu kuću kao mlada, popela se u lepo izrađeni krevet sa četiri stuba i počela da odbrojava svoje dane? Ili se to zbilo kada je shvatila da se domaćinstvo vrti oko mladića – studenata – i da su svi specijaliteti koji se spravljaju u kuhinji namenjeni isključivo za njihova nepca? Kroz rupice na vratima dnevne sobe, Begum Džen je videla njihove uske strukove, lepe zglavke i providne košulje, i osetila bi kako plamti!
Možda je sve otpočelo kad je digla ruke od magije, vračanja, seansi, ko zna čega još. Iz kamena ne teče krv. Navab se nije pokrenuo ni za pedalj.
Slomljena srca, Begum Džen je počela da se obrazuje. Ništa naročito nije se ni tu dobijalo! Romantični romani i sentimentalna poezija pokazali su se još depresivnijima. Besane noći postale su nešto uobičajeno. Begum Džen polako se prepuštala i pretvarala u sliku melanholije i očajanja.
Kao da je želela da svu svoju lepu odeću spali. Čovek se oblači da bi ostavio utisak. Sada Navab Sahib nije nalazio ni tren slobodnog vremena u svojoj opsednutosti providnim košuljama, niti joj je dozvoljavao da makne iz kuće. Njeni rođaci, međutim, često su je posećivali, što je katkad trajalo mesecima dok je ona bila zatočenica kuće.
Krv bi joj proključala kad bi videla svoje rođake kako uživaju. Srećni, oni bi navalili na poslastice napravljene u kuhinji pa bi oblaporno lizali svetli maslac sa svojih prstiju. U njenom domaćinstvu sve se svojeručno pripremalo. Ali uprkos tome što se njen pokrivač obnavljao pamučnim punjenjem svake godine, Begum Džen je iz noći u noć i dalje drhtala. A svaki put kad bi se okrenula, pokrivač je stvarao strašne senke na zidu, koje su ličile na čudovišta. Ležala bi užasnuta; nijedna senka nije nosila nikakvo obećanje života. U svakom slučaju, šta je život vredeo? Zašto da živi? Ali bilo joj je suđeno da živi, i kad je jednom već počela, na šta je taj njen život ličio!
Rabo je pristigla u kuću i pritekla u pomoć Begum Džen kad je ova počela da tone. Njeno omršavelo telo počelo je iznenada da se popunjava. Obrazi su joj postali ružičasti; lepota joj se presijavala kroz svaku poru! Promenu je prouzrokovala posebna masaža Begum Džen uljem. Oprostite mi, ali nećete naći recept za ovo ulje ni po najekskluzivnijim ih najskupljim radnjama!
Kad sam se upoznala sa Begum Džen, bila je na početku svojih četrdesetih. Ležala je na kauču, figura dostojanstva i veličine. Rabo joj je sedela uz leđa, masirajući joj struk. Crveni šal je bio prebačen preko njenih nogu. Prava slika kraljevstva, prava maharani! Kako mi se svidela. Želela sam satima da sedim pored nje, obožavajući je kao ponizni vernik. Koža bela, bez trunke grubosti. Njena crna kosa uvek natopljena uljem. Nikad nisam videla da joj je razdeljak kriv, svaka dlaka na svom mestu. Oči crne; pažljivo iščupane obrve širile su se iznad njih u svom savršenstvu! Oči malo uske; kapci teški, trepavice guste. Najneobičniji i najprivlačniji deo njenog lica bile su njene usne. Obično obojene ružem; gornja usna imala je naglašenu liniju nadole. Slepoočnice pokrivene dugom kosom. Pred mojim obožavajućim pogledom, katkad bi joj se lice preobrazilo u lice nekog mladića...
Koža, svetla i vlažna, kao da je razapeta preko njenog tela. Kad god bi razgolitila zglavke radi masaže, krišom bih pogledala tu zaobljenu glatkoću. Bila je visoka i izgledala viša zbog oblina na svom telu. Šake krupne i vlažne, njen struk gladak. Rabo je imala običaj da sedi pored nje i da joj satima češe leđa – češanje leđa bilo je kao neko ispunjenje važne životne potrebe, nešto važnije od potrebe da ostane živa.
Rabo nije obavljala druge poslove u domaćinstvu. Smeštena na krevetu sa četiri stuba, ona je uvek masirala Begum Dženinu glavu, stopala ih druge delove njenog tela. Šta bi se desilo kad bi neko drugi a ne Begum Džen primio toliku količinu dodira? Što se mene tiče, mogu da kažem da kada bi me neko tako neprekidno pipkao, svakako bih istrulila.
Kao da ta dnevna masaža nije bila dovoljna, u danima kupanja taj ritual potrajao bi puna dva sata. Zapalili bi cepanice iza zatvorenih vrata i onda bi ritual započeo. Mirisna ulja i masti utrljavani su u njenu sjajnu kožu – kad zamislim to trenje prouzrokovano dugim trljanjem, spopadne me mučnina. Obično je Rabo bila jedina kojoj je dozvoljeno da ulazi u to svetilište. Druga posluga, nezadovoljno mrmljajući, dodavala bi razne potrepštine kod zatvorenih vrata.
Činjenica je da je Begum Džen patila od neprekidnog svrabeža. Svrab je opstao pored isprobanih mnogih ulja i losiona. Doktori su izjavljivali: „Nema ničega, koža je čista. Ali ako je bolest smeštena pod kožom, onda je to druga stvar.“
„Ovi doktori su ludi!“ Rabo je imala običaj da kaže, značajno se osmehujući, dok bi sanjivo gledala u Begum Džen: „Dabogda da vaše neprijatelje pogodi kožna bolest! To vaša vrela krv stvara nevolju!“
Rabo! Bila je crna koliko je Begum bila bela, kao ugljenisana ruda gvožđa. Lice joj je bilo neznatno obeleženo velikim boginjama, telo solidno nabijeno; male, vešte ruke, stegnut stomačić i pune usne, malo natečene, uvek vlažne. Telo joj je ispuštalo čudan i uznemirujući vonj. Te nabrekle šake bile su brze kao munje, čas na struku Begum Džen, čas na njenim usnama, čas su mesile njene bokove i jurile ka njenim zglavcima. Kad god bih sela sa Begum Džen, moje su oči pratile te šake koje su svuda stizale.
Bila zima ili leto, Begum Džen je nosila kurte iz Hajderabada. Sećam se njenih tamnih suknji i širokih belih kurti. Dok se ventilator sporo okretao na plafonu, Begum Džen se uvek pokrivala mekim ogrtačem. Volela je zimu. I meni se dopadalo zimsko doba u kući. Kretala se veoma malo. Ležeći na tepihu, dane je provodila u masaži leđa i žvaćući suvo voće. Posluga iz drugih domaćinstava zavidela je Rabi. Veštica! Jela je, sedela i čak spavala s Begum Džen! Rabo i Begum Džen – na svakom skupu došlo bi do ove teme. Kad god bi neko pomenuo njihova imena, grupa bi se zakikotala. Ko zna kakve su šale pravljene na njihov račun. Sigurna je bila jedna stvar – jadna gospođa nije se susrela ni sa jednom drugom dušom. Sve njeno vreme zauzimalo je lečenje njenog nesrećnog svrabeža.
Već rekoh da sam bila premlada u to vreme i veoma zaljubljena u Begum Džen. I ona je mene volela. Kad je majka odlučila da ode u Agru morala je kod nekog da me ostavi. Znala je da ću se, ako ostanem sama, neprekidno tući s braćom ili besciljno lutati. Bila sam srećna što me je na nedelju dana ostavila kod Begum Džen, a Begum Džen je bila podjednako zadovoljna da me ima. Najzad, ona je bila Amina posestrima!
Postavilo se pitanje gde ću ja spavati. Očigledno, biće to u Begum Dženinoj sobi; shodno tome, prve večeri postavljen je mali krevet pored ogromnog sa četiri stuba. Do deset ili jedanaest te noći igrale smo i pričale; onda sam ja otišla u krevet. Kad sam zaspala, Rabo joj je još češkala leđa. „Prljava devojčura“, promrmljala sam pre nego što sam se okrenula. Usred noći trgla sam se iz sna. Bio je mrkli mrak. Pokrivač Begum Džen tresao se snažno kao da se neki slon bori ispod njega.
„Begum Džen“, moj glas je bio jedva čujan. Slon je splasnuo. „Šta je? Spavaj.“ Kao da glas Begum Džen dolazi izdaleka.
„Plašim se.“ Zvučala sam kao skamenjeni miš.
„Spavaj. Nemaš čega da se plašiš. Recituj Ajat-ul-Kursi.“
„Dobro.“ Brzo otpočeh Ajat. Ali svaki put kad bih došla do Jalamu Mabain, ukočila bih se. Bilo je čudno. Znala sam celu Ajat!
„Mogu li da dođem k tebi, Begum Džen?“
„Ne, dete, spavaj.“ Glas je bio strog. Onda čuh šaputanje. O, Bože. Ko je bila ta druga osoba? Sada sam bila užasnuta.
„Begum Džen, je li tu lopov?“
„Spavaj, dete; nema lopova.“ Bio je to Rabin glas. Zaronih u svoj pokrivač i pokušah da zaspim.
Ujutru nisam ni mogla da se setim zlokobne scene koja se te noći odigrala. U mojoj porodici ja sam uvek bila sujeverna. Noćni strahovi, pričanje u snu, mesečarenje, bile su uobičajene pojave u mom detinjstvu. Ljudi su često govorili da im se čini kako me progone zli dusi. Prema tome, izbrisala sam ovaj događaj iz sećanja isto onako lako kao što sam to uradila sa svojim strahovima. Osim toga, danju je pokrivač izgledao tako nevino.
Sledeće noći opet sam se probudila, ovog puta svađa između Begum Džen i Rabo zbivala se na samom krevetu. Nisam uspevala da razumem oko čega su se prepirale, ali sam čula da Rabo jeca. Čuli su se zvuci mačke koja balavi po tanjiru. Dođavola s tim, pomislih, i nastavih da spavam!
Ujutru je Rabo otputovala da poseti sina. Bio je mladi kavgadžija. Begum Džen je mnogo uradila za njega da mu pomogne da se smiri; kupila mu je radnju, sredila posao u selu, ali uzalud. Čak je uspela da mu sredi da boravi kod Navab Sahiba. Tamo su s njim dobro postupali, pobegao je bez razloga i nikad se nije vratio, čak ni da vidi Rabo. Morala je da ugovori da ga sretne u kući neke rođake. Begum Džen nikad to ne bi dozvolila, ali je jadna Rabo bila bespomoćna i morala je da ode.
Čitav dan Begum Džen je bila nemirna. Strašno su je boleli zglobovi, ali nije mogla da podnese ničiji dodir. Ništa nije ni okusila; čitav dan kunjala je u krevetu.
„Da vas počešem, Begum Džen?“, zapitah revnosno dok sam delila špil karata. Begum Džen me pažljivo pogleda.
„Zaista, mogu li?“, stavih karte na stranu i počeh da je češem, dok je Begum Džen mirno ležala, prepuštajući se mojim uslugama. Trebalo je da se Rabo vrati sledećeg dana, ali se nije pojavila. Begum Džen je bila razdražena. Pila je toliko čaja da joj je u glavi bubnjalo.
Ponovo sam počela sa njenim leđima. Kakva glatka pločasta leđa! Blago sam je češkala, srećna da sam od koristi.
„Jače češi, skini bretele“, progovori Begum Džen. „Tamo, ispod ramena. Uuuuu, divno!“, uzdahnu s ogromnim olakšanjem.
„Ovuda“, pokazivala je Begum Džen, iako je i sama mogla da počeše taj deo. Ali joj se više dopadao moj dodir. Kako sam bila ponosna!
„Ovde, oh, oh, kako me golicaš“, smejala se. Pričala sam i češala je istovremeno.
„Sutra ću te poslati na pijacu. Šta želiš? Lutku koja spava i hoda?“
„Ne lutku, Begum Džen! Zar mislite da sam dete? Znate, ja sam...“
„Da... stara krava. Jesi li to?“ Nasmejala se. „Dobro, onda kupi babue. Obuci je sama, daću ti koliko god hoćeš delova i komada. U redu?“ Okrenula se.
„U redu“, odgovorih.
„Ovuda“. Vodila je moju ruku gde god je osećala svrab. U mislima o babui mehanički sam je češkala, ne razmišljajući. Nastavila je da govori. „Slušaj, nemaš dovoljno odeće. Sutra ću zamoliti krojača da ti sašije novu haljinu. Tvoja majka je ostavila neki materijal kod mene.“
„Neću taj jeftini crveni materijal. Izgleda ofucano.“ Govorila sam gluposti dok mi je šaka lutala po čitavom njenom posedu. Nisam toga bila svesna, ali je sada Begum Džen ležala na leđima! Oh, Bože! Brzo povukoh ruku.
„Ludačo, zar ne vidiš kuda češeš? Pomerila si mi rebra.“ Begum Džen se nevaljalo smeškala. Zbunjeno sam se zacrvenela.
„Dođi, lezi sa mnom.“ Položila me je pored sebe; moja glava bila je na njenoj ruci. „Kako si tanka... i, da vidimo, tvoja rebra“, poče da broji.
„Ne“, slabašno sam se bunila.
„Neću te pojesti! Kakav tesan džemper“, reče. „Nemaš čak ni toplu potkošulju“. Veoma sam se uznemirila.
„Koliko rebara?“ Promenila je temu.
„Devet na jednoj strani, deset na drugoj.“ Pomislih na školsku higijenu. Prilično zbrkano razmišljanje.
„Pogledajmo“, ona skloni moju ruku. „Jedan, dva, tri...“
Htela sam da pobegnem, ali me je ona jače stisnula. Borila sam se da se oslobodim. Begum Džen poče da se smeje.
I dan-danas, kad pomislim kako je u tom trenutku izgledala, unervozim se. Kapci su joj otežali, gornja usna pocrnela i, uprkos hladnoći, nos i oči pokrivale su majušne kapi znoja. Šake su joj bile krute i hladne, ali meke kao da joj je koža oljuštena. Odbacila je šal i u karga kurti telo joj se sijalo kao lopta testa. Teška zlatna dugmad njene kurte bila su van rupica, njišući se sa strane.
Prostorija je zaronila u klaustrofobičnu tamu sumraka, a mene je obuzeo nepoznati užas. Begum Dženine duboke tamne oči bile su uprte u mene! Počeh da plačem. Dograbila me je kao zemljanu lutku. Bilo mi je mučno uz njeno vrelo telo. Izgledala je kao opsednuta. Šta sam mogla da uradim? Nisam mogla ni da plačem ni da vrištim! Posle izvesnog vremena klonula je. Lice joj je bilo bledo i zastrašujuće, počela je duboko da diše. Pretpostavljala sam da će uskoro umreti pa sam pobegla napolje.
Hvala Bogu, Rabo se te večeri vratila. Bila sam veoma uplašena pa sam navukla čaršave preko glave, ali mi san nije dolazio, kao obično, na oči. Satima sam ležala budna.
Kako sam želela da se moja Ama vrati. Begum Džen je postala tako užasavajuća da sam dane provodila u društvu kućne služinčadi. Bila sam isuviše zastrašena da bih kročila u njenu spavaću sobu. Šta sam ikome mogla da kažem? Da se bojim Begum Džen, koja me je tako volela.
Sledećeg dana izbila je još jedna svađa između Begum Džen i Rabo. Smrtno sam se plašila njihovih svađa, jer su one obeležavale početak mojih nesreća! Begum Džen se tada smesta usredsredi na mene. Šta li radim lutajući okolo po hladnoći? Sigurno ću umreti od zapaljenja pluća!
„Dete, meni će zbog tebe javno obrijati glavu. Ako ti se išta desi, kako ću se suočiti sa tvojom majkom?“ Begum Džen me je grdila dok se prala u lavoru. Poslužavnik sa čajem ležao je na stolu.
„Sipaj malo čaja i dodaj mi šolju.“ Obrisala je ruke i lice. „Pomozi da skinem ovu odeću.“
Dok se presvlačila, ja sam pila čaj. Za vreme masaže, neprekidno me je dozivala radi malih usluga. Donosila sam joj stvari krajnje nevoljno, uvek gledajući na drugu stranu. Pri najmanjoj prilici otrčala bih natrag na svoje mesto, pijući čaj, leđima okrenuta Begum Džen.
„Ama!“, očajnički je dozivalo moje srce. „Kako si mogla tako strogo da me kazniš zato što sam se tukla sa braćom?“ Majci se nije dopadalo da se mešam sa dečacima, kao da su to ljudožderi koji će u jednom zalogaju progutati njenu voljenu ćerku! Najzad, ko su bili ti surovi muškarci? Niko drugi do moja rođena braća i njihovi slabašni mali drugari. Majka je verovala u strogu zatvorsku kaznu za žene; život iza sedam brava! Begum Dženino „patronstvo“ pokazalo se, međutim, gorim od straha od najgorih svetskih budala! Da sam imala hrabrosti, pobegla bih napolje na ulicu. Ali, bespomoćna kakva sam bila, nastavila sam da sedim na istom mestu sa srcem u petama.
Posle složenog rituala oblačenja i mirisanja tela toplim uljem i parfemima, Begum Džen usmeri svoju snažnu vrelinu ka meni.
„Hoću da idem kući!“, rekoh kao odgovor na sve njene prigovore. I suze.
„Dođi meni“, ljutnu se ona. „Povešću te u kupovinu.“
Ali ja sam imala samo jedan odgovor. Sve igračke i slatkiši na svetu nagomilali su se u jednom jedinom refrenu: „Hoću kući!“
„Tvoja će te braća istući, veštice!“, coknu me s ljubavlju.
„Sigurno hoće, ali neka“, rekoh sebi, iznervirana i očajna.
„Sirovi mango je kiseo, Begum Džen“, iskaza šta misli zlobna mala Rabo.
Onda je Begum Džen dobila svoj slavni napad. Zlatni lanac, koji je upravo stavljala oko mog vrata, iskidala je na komadiće. Mrežastu ešarpu nemilosrdno je razderala. Kosu, koja nikad nije bila neuredna, raščupala je uz povike „Oh, oh, Oh!“ Poče da viče i da se grči. Pobegoh napolje.
Posle mnogo žustrine i pripomaganja, Begum Džen se osvesti. Kad sam na vrhovima prstiju ušla u spavaću sobu, Rabo je ispružena pored njenog tela mesila njene udove.
„Izuj cipele“, šapnu. Kao miš uvukoh se pod svoj pokrivač.
Kasnije te noći, pokrivač Begum Džen tresao se ponovo kao slon. „Alahu“, jedva da sam mogla da govorim. Slon u pokrivaču poskoči i onda sede. Nisam izustila ni reč. Ponovo, slon poče da se grči. Sada sam zaista bila zbunjena. Odlučila sam da, bez obzira na posledice, pritisnem prekidač na lampi pored kreveta. Slon je ponovo počeo da se njiše, kao da upravo hoće da čučne. Poljubac, izliv, balavljenje neko je uživao u gozbi. Iznenada shvatih šta se dešava!
Begum Džen nije okusila ništa čitav dan, a Rabo, veštica, bila je poznata proždrljivica. Sada su sigurno grickale neke poslastice pod pokrivačem. Šireći nozdrve, besnela sam i zahuktavala se u nadi da omirišem gozbu. A vazduh je bio težak od miomirisnog ulja, kane, sandalovine; topli mirisi, bez hrane.
Ponovo pokrivač poče da poigrava. Pokušala sam da ležim mirno, ali je poprimao tako čudne oblike da nisam mogla da se uzdržim. Kao da neka žaba raste ispod njega i kao da će da iznenada skoči na mene.
„Ami!“, progovorih smelo, ali me niko nije čuo. Pokrivač mi se u međuvremenu smestio u svest i tamo počeo da raste. Tiho se iskravši na drugu stranu kreveta, prebacih noge i sedoh. U mraku sam potražila prekidač. Slon ispod pokrivača napravi salto mortale i zari se. Za to vreme, ćoše pokrivača podiže se pedalj iznad kreveta.
Alahu! Zaronih glavu u svoje čaršave!
Ono što sam videla, kad se pokrivač podigao, neću nikada nikome reći, ni za milion rupija.
Prevela s engleskog Nadežda Obradović
Beleška o piscu
Ismat Čugtaj
(1915-1991), indijska spisateljica koja je zbog smelosti svoje najpoznatije priče, Pokrivač, objavljene 1941. godine, morala na sud. Poznata dela: roman Krivudava linija i zbirka priča Pokrivač i druge priče. Ova zbirka objavljena je u Americi 1994. godine, i otad počinje njena svetska književna slava.


"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka
dođoška


Norveška Ženski
Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeČet Nov 04, 2021 3:08 pm

Erotske priče - Page 2 36207721_m

Džon Apdajk
NAGOST


„Gledaj“, reče Džoan Mejpl svojim ushićenim glasom. „Osvajaju nas!“
Ričard Mejpl podiže glavu s peska.
Drugi par, mlađi, hodao je niz plažu kao dve životinje, preplanule, s grivom, pokretima koje je njihov nevidljivi napor da se kontrolišu načinio uzvišenim. Trebalo je dobro pogledati da bi se videlo da su nagi. Letnje posete nudističkom delu plaže, iza rta buržoaskog, odevenog dela, na kome su Mejplovi boravili sa svojom decom, i knjigama, i peškirima, i losionima, ostavile su na telima drugog para nežnu kožu s ravnomernim tenom, dok su se seksualne oznake, toliko velike u našoj unutrašnjoj mitologiji, dojke i stidne dlake, skoro potpuno izgubile na ovoj razdaljini, na suncu. Čak je i mladićev penis izgledao nevažan. A devojka je nalikovala umanjenoj verziji mužjaka – isti čvrst, privlačan korak, isti uznemirujući zajednički raspored udova, trbuha, torza i lobanje.
Ričard priguši mumlanje. Tišina je pratila dve nage osobe, šireći se u talasima od njihovog kretanja do ljudi u kostimima na utabanom pesku, okrenutih od zanemarenog komešanja i sebi posvećenog odbleska mora. Njihovo kretanje moglo je samo da bude zamišljeno, samo da bude shvaćeno kao napad. U gomili koja je motrila, neka lica padoše kao pogođena. Drugi su ukočeno piljili; jer, pošto je taj šetajući nudizam bio politički gest, kontraprotest mora da bude bezizrazan pogled. „E pa!“ – uzvik neke žene ispod suncobrana prolete plažom kao salveta od sendviča. Jedan starac, čije su zakržljale noge dospevale do podbulih grudi kroz dečačke gaće od kariranog najlona, ustade ratoborno, bespomoćno, gušeći se pred tom uvredom, i mašući podignutom rukom, pokretom koji se nalazio negde između dozivanja taksija i zamahivanja pesnicom. Ričardova osećanja, primetio je, bila su histerično uzburkana: izvesno političko divljenje, pomešano sa trenutnim osećanjem društvene opasnosti; zadovoljstvo u prizoru žene bilo je izbrisano mržnjom prema muškarcu, čijim se saveznikom ona javno prikazivala; zadovoljstvo u prizoru muškarca tražilo je poseban fokus na onom njegovom pridodatom delu bez kostiju, na onom majmunskom dodatku, bogolikom poprsju; a zavist prema njihovoj mladosti, i smelosti, i lepoti gubila se u svesti o njegovom sopstvenom telu koja ga je toliko živo obuzela da se nevoljno osvrnuo za skrovištem.
Njegova žena, pocrnela, i zadovoljna, i moderna, reče: „Sigurno su drogirani.“
Iznenada, pošto su prešli nekoliko stotina jardi, nagi par se okrenu i potrča. Devojka je posebno postala smešna dok su joj guzovi odskakali u nezgrapnom naporu bekstva, dok joj se meso teško njihalo u pokušaju da trči uporedo sa svojim muškarcem. On je povećavao razmak; kosa mu se u laganom gibanju podizala naspram električnog plavetnila mora.
Glave se okrenuše kao na teniskom meču; posmatrači ugledaše ono što ih je navelo na trk – policajca koji je kao rak dolazio s kraja šetališta. Njega je uniforma takođe pravila predstavnikom vrste. Ali dok je prolazio, dok su njegove crne cipele gazile peskom u odmerenoj poteri, videlo se da je i on mlad, zlatnih brkova ispod tužnolikih ogledala naočara za sunce, i snažnih i pocrnelih ruku koje su se njihale ispod kratkih plavih rukava. Ispod uniforme, uprkos svemu, njegova koža je posedovala isti neprekinuti ten. „Bože“, blago reče Ričard. „On je jedan od njih“
„Taj pajkan je još mlad“, izjavi Džoan samozadovoljno brzo. To što je odmah našla reči koje su joj se toliko dopale naljutilo je Ričarda, koji je tragao za nekim paradoksom, za nekakvom nemuštom tugom. „A ti si stari, ofucani, razdrndani liberal“, reče joj.
„Gospode. Čime smo to zaslužili? Oni nisu došli ovamo da bi pokušali tebe da svuku.“
„Možda zbog toga žalim“, reče on ublažavajući. Jer Mejplovi su bili dosta zajedno tokom tog odmora. Jedna kćerka je živela s nekim čovekom, jedan sin je radio, drugi sin je bio u nekom teniskom kampu, a njihovo najmlađe dete, Bin, mrzelo je svoj nadimak i, u trinaestoj godini, osećala se toliko neugodno u prisustvu roditelja da je svakodnevno smišljala izgovore kako bi ih izbegla. U tako smanjenoj porodici bili su odviše izloženi jedno drugom; dete ih je videlo, plašio se Ričard, jasnije nego što su on i Džoan videh sebe. Predložio je, nastavljajući ublažavanje, kao što je u koledžu, dok su se zabavljali, umeo da predloži da ostave biblioteku i odu u bioskop: „Hajde da ga pratimo.“
Policajac se pretvarao u plavu tačku. „Hajdemo“, složi se Džoan, ustavši spremno dok se pesak slivao niz nju. Vesela spremnost njenog prihvatanja zvučala je šuplje, ali su sjajna zapremina njenog tela, i njen korak pored njega, kome se on, i ne misleći, prilagođavao, i težina toplog sunca na njegovim ramenima dok su hodali, bili stvarni – dovoljno stvarni, mislio je Ričard, zasad.
Deo u kupaćim kostimima ostajao je za njima. Kada su obišli rt, naga tela se u njihovom pogledu razdvojiše od soli i peska. Pegavi crvenokošci sa opuštenim i mlečnim stomacima. Devojke-Ciganke tvrde kao lešnici, koje su stajale podižući svoja lica, bronzane štitove, bliže sunčevim strelama. Visoki crnci koji su izlazili iz okeana bleđi usled svoje nagosti. Zaspali muškarci, mošnica sasušenih kao otpalo voće. Red guzova kao dub stolnjaka. Bradati čovek koji je radio jogu, stoj na glavi, i čije su se noge slične viljuški obraćale nebu. Policajac se među tim prikazama kretao nežno, nezgrapan u svom opasaču sa pištoljem, šapćući, skoro dotičući nage slušaoce koji su klimali glavom i počinjali, pojedinačno i u grupama, da se oblače. Par koji je bio prešao granicu, koji je izazvao ovu kontrainvaziju, nije se razlikovao od ostalih brojnih nagih osoba; svi su bili kažnjavani.
Džoan priđe triju, dvojici dečaka i devojci, koji se uvlačio u svoje iznošene farmerke, svoje jakne od kože i bez rukava, u sandale i neobične meke šešire. Ona ih upita: „Da li vas šutiraju odavde?“
Dečaci se ispraviše i zagledaše u nju, njen bikini, prijatnu punoću, saučesnički osmeh, i ne rekoše ništa. Penis jednog od njih, primeti Ričard, visio je onako težak samo stopu od njene šake. Džoan se okrenu i vrati svome suprugu.
„Šta su ti rekli?“, upita on.
„Ništa. Samo su buljili u mene. Kao da sam pala s Marsa.“
„Dve revolucije su se odigrale u poslednjih deset godina“, reče joj on: „Jedna, žene su naučile da kažu ’jebi se’. Druga, ugnjeteni su naučili da preziru svoje simpatizere.“
Njeno telo, skoro nago, odavalo je bol; znao je da će kasnije platiti za svoje reči. Da bi ih umekšao, on reče; „Ili im je, možda, samo smetalo što si se približila kada su oblačili pantalone. To je, za muškarce, uvredljiv trenutak.”
Nudisti su, paradoksalno, na plažu donosili više odeće od buržoazije; izdvajali su se, dok su hodali plažom do rta, time što su bili odeveni od glave do pete, u teksas i kožu, kao da su došetali pravo iz urbanog središta kontrakulture. Sada, dok se mladi policajac kretao među njima kao anđeo tuge, oni su se saginjali i savijah u pokajničkim pozama ponovnog oblačenja.
„O bože“, reče Džoan, „ovo je kao Mazačov Izgon iz raja. I Ričard oseti kako joj se srce nadima u punačkom omotu njenog tela, srećnoj zbog te veze, zadovoljnoj što je još jednom sebi prikazala važnost humanističkog obrazovanja za moderno iskustvo.
Celog tog popodneva, dok je, vrativši se sa plaže, gurao jogunastu kosačicu kroz čekinjavu travu oko njihove iznajmljene kuće, Ričard je razmišljao o nagosti. Razmišljao je o Adamu i Evi („Ko ti kaza da si go?“) i o Noju koga je Ham video nagog, i o Suzani i starcima. Razmišljao je o sebi kada se, još kao dete, sunčao na tremu drugog sprata sa svojom majkom, koja je, na svoj provincijski način, bila avangardna, bila ljubitelj zdravlja. Iza zaklona od čaršava koje je ona postavljala na balustradu, grad se javljao svojim mnogobrojnim martovskim glasovima: ptice u žbunju, deca u igri s loptom, retki automobili koji su lomili šljunak na ulici, još ređa buka seljačkih kola koja su tandrčući ulazila u grad, škripa bočnih dasaka, topot konjskih potkovica, iskašljavanje vozača uz naglu, polunamernu nestrpljivost tek probuđenog čoveka. Balusteri na balustradi bili su napravljeni od dasaka isečenih u obliku ukrasnih vaza koje je sunce, probijajući se kroz čaršave, ocrtavalo, neobično skraćene, na daskama trema. Ose su stalno dolazile, toliko je trem bio topao. Jedan sat je nalikovao večnosti; njegova nelagodnost probijala se i rasla svakog minuta. Koža njegove majke počivala je kao bledi pejzaž na rubu njegovog pogleda; nije je gledao, ništa više nego što je gledao brda koja su okruživala grad iz kojeg, pretpostavljao je, neće nikada otići.
Razmišljao je o Rodenovoj misli da je žena koja se svlači kao sunce koje prodire kroz oblake. Popodnevno naoblačenje bacalo je senke po travnjaku, glačalo čekinje trave. Jednom je voleo ženu koja je spavala pored ogledala. Prvi put u njenom krevetu, pogledao je nadesno i iznenadio se kada je video nju i sebe odslikane, nage. Njegove i njene noge izgledale su čudesno dugačke, paralelne. Ona je sigurno osetila da je njegova pažnja napušta, jer je i ona okrenula glavu; udvojeno u ogledalu, njeno lice se pojavilo ispod njegovog obraza. Ogledalo se nalazilo na dužinu ruke od kreveta. Taj drugi par ležao je šest stopa od njih. Pošto je bilo leto, bili su, svi četvoro, glatki i tamni, sa bisernim okruglinama tamo gde su se kupaći kostimi bili isprečili. Druga žena se nasmešila, i čovekov lik joj je uzvratio, smešeći se u saglasnosti, iako je u svom telu Ričard bio uznemiren, i zbunjen usled napora da poveže tog nogatog nagog muškarca sa delovima i ravnima koje je periferno viđao na svom telu, i koji su u njegovoj svesti bili učvršćeni kao lelujavi komadići crvenkaste boje. Upitao je ženu pod sobom da li se ikad osetila uznemirenom. Nije. „Lepo je“, rekla je. „Probudiš se ujutru, i odmah si tu.“ Kao sunce koje prodire kroz oblake. Pa ipak, u ogledalu, ono što je njega fasciniralo. nije bilo njeno telo već njegovo – njegova dužina, sjaj, njegove dlake, njegovi nožni prsti, sve prekrasno udaljeno od njegove male, iznenađene, strašljive glave.
Tada se u prizemlju, sećao se, čuo neki zvuk. Oči su im se, suočene, raširile, ogledalo je zaboravljeno. „Šta je to?“ šapnuo je on. Mlekadžija, poštar, pas, dimničar.
Ona ponudi: „Vetar?“
„Zvučalo je kao da se vrata otvaraju.“ Dok su ponovo osluškivali, njen dah je hladio njegova usta. Jedan korak se jasno oglasio ispod njih. U istom trenutku kada je on pokušao da navuče čaršave preko glave, ona ih je silovito odbacila. Oslobodila ga se, podižući nogu kao bliža figura u Renoarovim Kupačicama. Bio je sam u ogledalu; ogledalo je postalo glasni svedok činjenice da se nalazi tamo gde ne bi smeo da bude (njegova majka je govorila: „Prljavština je stvar koja se nalazi na pogrešnom mestu“) i da nije u stanju da beži, ili da ga brzo uklone.
Izašao je na njen osunčani trem sa odećom zgužvanom na grudima.
Sada je čučnuo kako bi baštenskim makazama isekao neke uporne travke pored spremišta za čamac i nepotpuno se prisetio reči jednog od japanskih majstora šunge, u smislu da je falus na njihovim slikama bio preuveličan zato što inače, da je nacrtan u prirodnoj veličini, ne bi bio primećen.
Ona se vratila, njegova ljubavnica, još uvek naga, i rekla: „Nema ničega.“ Hodala je naga kroz svoje prizemlje, prekršilac iz rajske bašte, pored stolica i slika i lampi, zamračujući ih, neuplašena da će sresti provalnika, mlekadžiju, supruga; i njena nagost, u povratku, bila je mirna i široka kao u Ticijanove Venere, natapajući ga iznutra kao neko nabreklo sunce.
Razmišljao je o Ticijanovoj Veneri, kako dotiče kosu svojim čvrstim šakama. Razmišljao je o Maneovoj Olimpiji, o Gojinoj Maji. O bestidnosti. Razmišljao je o Edni Pontelije, heroini Kejt Šopen, koja u poslednjoj godini tog najzatvorenijeg od svih vekova odlazi do obale i, pre nego što će otplivati u smrt, baca sa sebe svu odeću. „Kako je neobično i užasno izgledalo stajati nag pod nebom! Kako je prijalo!“
Setio se i sebe od pre mesec dana, kako dolazi sam u ovu istu kuću, ovu kuću u čiji je neosvetljen vlažan podrum spuštao, korak po korak, jogunastu kosačicu koja je obavila svoju dužnost. Pristao je da dođe sam i da otvori kuću, da je isproba; za njih je to bio novi zakup. Njegova žena se odmah složila; postojalo je nešto u njoj, tih dana, što je takođe želelo da bude samo. Pola prodavnica na ostrvu još nije bilo otvoreno za letnju sezonu; on je kupio hranu za nekoliko dana, i živeo u sobama sa iznenađujućom jednostavnošću i tišinom. Jednog jutra odšetao je čitavu milju kroz grmlje borovnica i divljeg grožđa do jezerca. Obala je bila jedva korak široka; samo su izmet i perje divljih labudova svedočili o prisustvu drugih bića. Labudovi, prikovani u suncem obasjanoj izmaglici za površinu jezerca, izgledali su mu kao bogovi, savršeni i beskrajno udaljeni. Nigde kuće, nigde kola kada je pogledao sa brežuljaka od peska i žbunja koji su okruživali jezerce. Takva čista praznina pod nebom izgledala je kao prilika koju je bilo bogohulno upropastiti. Ričard je skinuo odeću, svu; seo je na hrapavu toplu stenu. Poza obeshrabrenog mislioca. Ustao je i na rubu vode postao prorok, krstitelj; talasi svetlosti odbijali su se sa vode na njegove noge. Žudeo je da učini nešto veličanstveno, nešto skaredno; ispružio je ruke i nije mogao da dotakne nebo. Sunce je otoplilo. Dok je magla sagorevala sa površine jezerca, labudovi se pokrenuše, zalepršaše krilima u dalekom, olimpskom metežu. Za trenutak pol spada sa njega i on zaista nalikuje božanski uobličenom središtu lopte celog Stvaranja; sama koža mu je divna – ne, oseća kako lepota nadolazi na nju, kao da ga ova praznina voli, kao da ga liže. Tada, u sledećem trenutku, pogledavši naniže, video je da je mnogo manje nego uzvišeno sam, jer je na desetine žurnih crvenkastih tela, krpelja, puzalo kroz dlake na njegovim nogama, zadovoljnih u njegovoj toploti koliko je on bio na toploti sunca.
Nebo je sada bilo ravnomerno sivo, srebro izjedeno kao šljunak na ostrvu. Dok je ulazio u kuću kako bi sebe nagradio pićem, setio se, iz zaboravljene knjige, hvalisanja nekog starog američkog farmera da, iako je začeo jedanaestoro dece, nikada nije video nago telo svoje žene. I iz druge knjige, o Africi, primedbe, iz neke zapadnoafričke luke, da je to bio poslednji grad na obali gde je devojka mogla da šeta naga glavnom ulicom a da ne privuče pažnju. I iz nekog starog Tajmsa pre mnogo godina, pre mnogo revolucija, prikaza nekog filma Brižit Bardo, koji ju je u nekoliko kadrova prikazivao nagu od glave do pete, Tajms se podsmevao: ako se u tom filmu pojavljuje naga žena, isto je i u većini američkih domova, oko jedanaest sati uveče.
Jedanaest sati. Mejplovi su bili na večeri; njihovo jedino dete noći kod svoje drugarice. Njihova spavaća soba je bela i sveža, bela čak do noćnih stočića i stolica, a tavanica je toliko niska da izgleda da njihove senke dube na glavi.
Džoan stoji udno kreveta i šutira cipele s nogu.
Njeno lice, skraćeno pogledanjem naniže, izgleda kao da se duri dok ona otkopčava kopče na suknji i dozvoljava da patent zatvarač otkrije belo V kombinezona. Zatim dozvoljava da joj suknja padne, podiže je nogom, ostavlja u fioku.
Onda se podiže džemper, odsecajući joj glavu i prikupljajući kosu u oblak, u pesnicu, koja pada kada joj se lice, zaneto, ponovo pojavi.
Okret glave, profil.
Farovi sa puta pomiluju kuću i potom nestaju.
Neočekivana sekvenca: Džoan skida gaćice u brzom trzaju pre nego što, obema šakama, prekrštenih ruku, počne da podiže kombinezon. Negde iznad struka zgužvani najlon zapinje; ona zastaje u pozi Mikelanđelovog roba, Munkove madone, Engrove vodonoše, viđena spreda, neobrijana.
Kombinezon popušta, zmijska koža klizi dalje, proces se nastavlja.
Uz pogled pun napora, ona razdvaja kopče na leđima i baca prsluče prema korpi u predsoblju. Zatim govori u pravcu kreveta, svojim nezadovoljnim glasom: „Zar nemaš ništa pametnije da radiš?“
Ričard leži na krevetu poluodeven, posmatra, odaje svoje priznanje. On odgovara: „Nemam.“
Onda ustaje i svlači se, dok im se senka kovitla oko glave. Njih dvoje stoje jedno do drugog, onoliko blizu koliko su bili blizu na plaži, kada se ona vratila odbijena od mladih ljudi a on je zadirkivao. Sada su ponovo na plaži; ona se seća. Ponovo on oseća kako joj se srce nadima u punačkom omotu tela, zadovoljno. Ona ga gleda, očiju plavih kao jutarnje more, i smeši se. „Ne“, kaže Džoan u samozadovoljnom odricanju. Ričard se oseća uzbuđenim, osvojenim. Ova nagost za njih je nova.
Preveo s engleskog David Albahari
Beleška o piscu
Džon Apdajk
(1932-2009) rođen je u Šilingtonu, u Pensilvaniji. Jedan je od najznačajnijih američkih pisaca. Čuvena dela: Beži, Zeko, beži; Istvičke veštice; Zeka je bogat; Parovi; Muzička škola; Kentaur.


"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka
dođoška


Norveška Ženski
Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeSre Nov 24, 2021 6:55 pm


Ištvan Erkenj
REKVIJEM

In memorijam Ištvanu Hanoveru koji je
rođen u Budimpešti 1917, umro 1951. u kaznionici Vac.
Zvonce ju je trglo iz prvog sna. Kada je prekoračila granicu budnosti, srce joj snažno zakuca: duboko u sebi, zatrapljeno, još je čuvala užas noćnog zvona. Upalila je svetlo. Kročila iz postelje. Obukla kućnu haljinu, ali papuče nije našla; noge su joj još spavale. Bosonoga je doteturala u predsoblje.
„Tražim gospodina doktora Agoštona.“
„Još se nije vratio.“
Na vratima je stajao riđokos mladi dugonja. I on je došao iz tame. I on je treptao. Na stepeništu svetlo nije bilo upaljeno.
„Kad će se vratiti?“
„Neizvesno je“, reče Neti. Jezik joj se kretao još u gustoj pljuvački sna: „Što niste upalili svetlo na stepeništu?“
„Nisam znao gde je“, reče riđokosi.
Beše veoma bled. Čak ne bled: izbledeo kao isprani čaršav. Na levom obrazu ožiljak boje džigerice, veličine dečjeg dlana, a od njega se širio zapah natopljenog odela koji podseća na neopranost. Neti se užasnu i nehotično ustuknu jedan korak.
„Dođite ujutru“, reče. „Moj muž je od sutra na godišnjem odmoru, ali voz nam kreće tek po podne.“
Mladić je nije gledao u oči. Zijao je u njene noge čiji su nokti bili premazani crvenim lakom. Beše leto, a oni su se sutradan spremali za Crno more, u Konstancu. Kao što i priliči trezvenim ljudima, na vreme su se spakovali, kofere su već i predali, a Neti je poslednje popodne provela kod frizera. Zatim se vratila i lepo nalakirala nokte.
Sada bi rado sakrila noge, ali joj je kućna haljina dosezala samo do članaka. Uzalud se premeštala s noge na nogu, mladićev pogled, ispod oborenih kapaka, svuda ih je sledio.
„Zašto ga tražite?“, upita, jednu nogu podižući pod kućnu haljinu.
„To vam ne mogu reći“, reče riđokosi.
„Pa onda dođite sutra.“
„Radije ću ga sačekati.“
Još jedan predan pogled baci na njene nokte, zatim se okrete i pođe prema vratima.
„Šta vam pada na pamet?“, za njim će Neti. „Zar da čekate na stepeništu?“
Posadi ga u predsoblje koje je nekad, kad je Kari bio advokat, služilo kao čekaonica. Zatim se vrati u sobu i onako u kućnoj haljini ponovo leže u postelju. Listala je novine, ali oči nije mogla da zadrži na slovima, jer se njenoj svesti neprekidno nametao posetilac koji je napolju čekao. Kada joj je prvi put pao na um, nehotice je prislonila ruku na mesto gde se crveneo njegov ožiljak. Prstom mu je ocrtala obris i od toga se toliko užasnula da joj je niz leđa prostrujala hladnoća.
Ponovo pokuša da čita, ali ju je ometala blizina riđokosog. A poznavala je ovakve ubledele ljude iz predsoblja. Adresa Karija je opšte dobro; ljudi u nevolji već dvadeset pet godina predaju je iz ruke u ruku; otkako je branio komuniste i besplatno preuzimao parnicu svakoga ko je bio u neprilici... Šta li hoće riđi? Bilo šta može hteti. Dolazi iz unutrašnjosti da ukloni svoga oca s kulačke liste. Dolazi iz neke fabrike jer ima glumačke ambicije. Ili stiže iz popravnog doma da mu Kari izbriše kartoteku...
Iznenada, uz veliki zamah, seda u postelji. Na um joj pada jedan pokret. Tačno vidi, kao na filmu koji se drugi put projektuje, kako riđi sedi u predsoblju i povlači jedan po jedan prst koji pucketaju... Najpre se samo uznemiri. Nešto je vuče u predsoblje, kao da maločas nije dovoljno pažljivo pogledala mladića „Ma otkud“, pomisli. „Što bi to bilo interesantno?“ Ali je razdraženost zaista izbaci iz postelje. Zakopča domaću haljinu. Nađe papuče i ode u kuhinju.
Kad otvori vrata, s tacnom u ruci, mladić skoči, zauze stav mirno i to je zbuni. Neti stavi pred njega kajganu.
„Sigurno ste ogladneli na putu.“, reče.
„Kakvom putu?“, upita on sumnjičavog izraza lica.
„Pa mislim onako“, reče Neti. „Izvolite.“
I posmatrala ga je. I negde unutra, ne u njenim nervima, nego u ćelijama, nešto poče da podrhtava. Već je videla ovakav način jedenja. Kako drži viljušku, blizu kusala. Kako se primiče zalogaju. Već je znala kako će posegnuti za čašom. Kako će piti vodu. I kako će, posle popijene vode, obrisati usta, najpre desnom, pa levom rukom... Riđi je nije gledao. Sedeo je snebivljivo. Jeo snebivljivo. I kad je završio, i ruke mu više nisu bile zauzete, opet je počeo da pucketa prstima. Podrhtavanje je prestalo. Kao da ju je nešto rukom uhvatilo za utrobu. „Ma šta je“, pomislila je, „predubeđenje.“
Ustaje, iznosi tacnu. S kuhinjskih vrata krišom pogleda i vidi kako riđi spušta ruke u krilo i ne proteže prste. Donosi mu nekoliko bresaka na tanjiru; kad stiže u njegovu blizinu, čuje već kako prasnu hrskavica na nekom prstu riđeg.
„Izvolite“, reče. „Uzmite voća.“
„Ne, hvala.“, odvrati on.
„Zašto ste vi tako nervozni?“, upita ga.
„Po čemu mislite da sam nervozan?“, upita riđi.
Snažno povuče kažiprst, Neti proguta pljuvačku da ne bi vrisnula.
Kada sam pozvonio, bosonoga mi je otvorila vrata. Nokti joj lakirani. Najpre nisam ni video ništa drugo do njene noge. Sasvim sam pošašavio. Imala je mrku boju od sunčanja. Članci glatki, kao isklesani; pod nogama izvijen luk, kao da i ne gazi stopalima, nego po vazdušnom jastuku. Pokreti joj divni.
Plašio sam je se. Plašim se svake žene. Plašim se da ću opet neku poželeti, a ako neku poželim, opet eto nevolje... Ali ove noge nisam mogao ne želeti. Želeo sam da se šćućurim pred njom da bi mi ona stupila na dlan. Želeo sam da dahnem na nju, da je maramicom izglancam, kao porcelan. Želeo sam da je uzmem u ruke i svojim prstima da dotičem njene prste kao neki instrument... Pišta mi je jednom pričao da je na prvoj veslačkoj turi izljubio Neti noge, zatim je položio glavu na njene članke i tako zaspao. Već je bilo kasno. Stražar se oglasio kroz špijunku da umuknemo; mogli smo samo da šapućemo.
„Šta može biti lepo na nozi neke žene?“, pitao sam šapćući.
„To sam i ja otkrio toga dana“, rekao je Pišta. Rekao je da je sve do tada prezirao i svoje noge. Mislio je da su noge nešto degenerisano. I pričao je o nogama svoje majke, nogama prepunim kvrga i žuljeva i bradavica; kad bi stigla kući iz bifea i počela da raskiseljava međusobno slepljene prste i starim žiletom da seče kožu, on je morao da odvrati pogled kako mu se ne bi preokrenula utroba.. U nogama njegove majke, kaže, nalazila se sva njihova beda. Bile su mrke, kao da i nisu noge, nego cokule. Bile su gusto obavijene vijugavim tamnoplavim žilama, kao da su gliste gamizale ispod kože. I kada bi izašla u dvorište i stala u blatnjavu ilovaču, noge su joj bile poput neke žile, a prsti kao da su imali nastavak pod zemljom... Mama mu je ubila svaku želju prema ženama i prema svemu što je telesno. Čak i prema sopstvenom telu.
Razume se, rekao je, mamu je trebalo žaliti, jer je ona zbog njih po ceo dan dipčila i točila pivo... Ali nije se moglo. Kad bi se vratila kući, koža joj je uvek zaudarala na rum, a gotovo uvek je dovodila i nekog polupijanog tipa. I svlačila se. I zalud se on uvek zavlačio pod pokrivač, nekako je ipak video da je mama žensko, i ima grudi, i ima telo, i leže gola s tipom... Nije smeo ni da pisne. Samo je ležao, grizao usne, kolenima dodirivao bradu, i pucketao prstima kako ne bi čuo one glasove... Već je bio odrastao čovek, pričao je, dvadeset jednu-dve godine, i naježio bi se od blizine neke devojke.
„I od Neti?“, pitao sam.
„Ne budi glup.“, rekao je.
„Ni na početku?“, pitao sam.
„Nikad“, rekao je. „Iz nje je zračila lepota. Sve oko nje postajalo je lepo; ulica kojom je išla, lavor s obijenom glazurom u kojem se umivala. Čak i ja.“
O ženskoj lepoti imao je celu filozofiju. Suština je bila da lepo žensko telo nije samo lepo žensko telo. Više je od toga, kao što ni more nije samo voda. Postoji tajna koju čovečanstvo i ne sluti, ili samo nekoliko izabranika kapira nešto od nje. Grčke skulpture, italijansko slikarstvo: samo je njen maleni čalabrčak... Ako se pak neko usudi i zaljubi se u takvu ženu, on će postati pastorče ljubavi. Više se osloboditi neće; ona opojnost koja izvire iz lepote postaje strast, kao alkoholizam. Sve dok na svetu bude lepih žena, dotle će biti i robova.
I tu se zacerekao, gotovo bezglasno, da ga čuvar ne čuje.
„Nisi to očekivao, je li?“, pitao je. „Iz usta bivšeg sekretara VII kvarta.“
„Ne verujem ti ni jednu jedinu reč“, rekao sam. „Prošli put si pričao da ti je Neti uvek bila verna.“
„Na svoj način“, rekao je. „Ali je ipak zaludela i mog najboljeg prijatelja. A i tebe bi zaludela.“
„Ne bi me mogla ni pogledati.“
„Zar sam ja tako lep?“, pitao je smejući se. „Tvoja je najveća nevolja što se plašiš. Ne usuđuješ se da voliš lepe žene. A mnogo je lakše pridobiti neku lepu ženu, nego ružnu... Lepota veruje u sopstveno poslanje, kao što su i sveci verovali da mogu da izleče gubavce.“
„I ti si bio gubavac?“, pitao sam ga da bih mu vratio ujed.
„Još gore“, cerekao se. „Nevin. U dvadeset šestoj.“
Pišta baš nije bio diskretan. Odnosno, veoma je voleo da podučava, a uz poeziju i ekonomiju, Neti je bila glavni predmet... Ostalo ću, rekao je, moći da naučim od bilo koga; ali iz Neti samo kod njega mogu da polažem ispit.
„Što treba da položim ispit iz Neti?“, pitao sam.
„Jer je i kod tebe tu grč“, rekao je i opisao mi Netin glas, njen hod, kožu, grudi, pregib vrata. Pričao o njenom poljupcu. Tako sam dobro upoznao Neti da sam dalje mogao živeti s njom tamo gde je Pišta prekinuo. Meni je ona isto tako nedostajala kao i njemu. Ponekad sam hteo da ga pitam ima li Neti mlađu sestru; ali Pišta bi otkrivao svaku moju skrivenu misao, i sigurno bi me zbog toga ismejao. „Eto, vidiš“, rekao bi, „već te je zaludela.“
Mislim da je imala ovakav oblik nogu kao ova advokatova supruga. Više nešto od nje baš i nisam video. Primetio sam kakav joj je bio izraz lica kad me je videla na vratima predsoblja. Ja osećam po vazduhu, kao slepci; iz nje je vibriralo nešto kao radio-talas, a ja sam već znao da me se gnuša. Što je neko finiji i negovaniji, sve me se više užasava; na to sam već navikao. Možda me se Neti ne bi gnušala; ali ne znam zašto verujem u to. A ovakve supruge advokata me ostavljaju hladnim.
Malko sam se začudio kad je unela kajganu. Primetio sam da nije skidala očiju s mene dok sam jeo; od toga me je zahvatila ona unutarnja nervoza koja sve razara, kao i uvek pred ženama... Jedva da smo i progovorili. Pitala je da li hoću piva. Rekao sam da ne želim. Odjednom je rekla sasvim čudnim glasom:
„Vi ste bili zajedno s Ištvanom Hanoverom?“
Upravo sam jeo breskvu. Zalogaj mi je ispao iz usta.
„Otkud znate?“, upitao sam.
„Koliko dugo?“, upita ona.
„Godinu i po“, rekao sam. „A ko ste vi?“
„Neti“, rekla je.
Tek onda sam smeo da je pogledam.
Malo potom oglasi se telefon.
Oboje se trgoše, iako je telefon bio sasvim tih, u Karijevoj sobi. Načinili su poseban produživač i svako veče prenosili aparat u tu sobu. Kari je radio u ministarstvu spoljne trgovine, na visokoj funkciji. On je vodio pregovore sa poslovnim ljudima sa Zapada i uveče bi često ostajao s njima. Dva-tri puta bi se javljao Neti. Dok je bila budna, odlazila je u sobu i dizala slušalicu; kad bi već zaspala, zvono je više ne bi uznemiravalo.
I danju bi telefonirao kući, kao da se pribojavao da jednom neće naći kod kuće svoju ženu. Uzbunjeno i drhteći je voleo suprugu; kad se vraćao kući, donosio je uvek poklone, kao da je još uvek želeo da je podmiti. Nešto od Neti nije pripadalo njemu; taj delić je pokušavao da otrgne iz njenih ruku, bezuspešno. U njegovom tonu je i sada podrhtavalo uzbuđenje ljubavi iz prve sedmice.
„Nisi spavala?“
„Nisam.“
„Voliš li me?“
»Da.“
„Zaista?“
„Zaista.“
Za trenutak zavlada tišina. Do slušalice se probija muzika za igru. Kari pokušava da otkrije ima li u tonu onog „zaista“ nečeg lažnog; ali ne može da presudi.
„Ovi Šveđani su hteli u lokal“, reče zatim. „Da li si raspoložena da dođeš?“
„Nisam.“
„Poslaću kola po tebe.“
„Ne mogu“, reče Neti. „Ovde je neko.“
„Ko je tu?“
„Neki riđi čovek.“
„Poznanik?“
„Ne poznajem ga.“
„Šta hoće?“


"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka
dođoška


Norveška Ženski
Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeSre Nov 24, 2021 6:56 pm

Erotske priče - Page 2 36207720_m

„Ne znam.“
„Nek dođe sutra.“
„Ne želi da dođe sutra.“
„Šta ima tako hitno?“
„Godinu i po je bio zajedno s Pištom.“
Jedno vreme opet se čuje samo muzika za igru. Kada god bi izrekla ovo ime, Kari bi uvek zaćutao i osluškivao jedno vreme, kao lekar pošto bi kuckao srce bolesnika.
„Kako se zove?“, upita potom.
Neti viknu kroz otvorena vrata predsoblja.
„Kako se zovete, molim vas?“
„Ðula Pele“, viknu riđi.
„Ðula Pele“, reče Neti u slušalicu.
„Otkud stiže?“, pita Kari.
„Otkud stižete?“ pita Neti.
„Iz Marijanostre“, reče Pele.
„Iz Marijanostre“, reče Neti.
„Politički?“, pita Kari.
„Politički?“, javlja se Neti.
„Kriminal“, reče Pele.
„Kriminal“, ponavlja Neti.
„Kakva optužba?“, pita Kari.
„Kakva optužba?“ pita Neti.
„Silovanje“, reče Pele.
„Silovanje“, reče i Neti.
Tada nastade poduža tišina. Potom ne samo što se Kari oglasi oštrijim tonom, nego je mnogo brže nego obično i izrazito energično nalagao Neti da dâ stotku Ðuli Peleu i da ovaj smesta ode. Sutra će on ceo dan biti kod kuće; neka dođe kad god hoće.
„Hoćeš li mu reći da ide?“, upita na kraju zabrinuto. „Hoću“, reče Neti.
„Sigurno?“
„Sigurno.“
„Voliš li me?“, upita Kari.
„Da“, reče Neti.
„Zaista?“, upita Kari.
„Zaista“, odgovori Neti.
Ona spusti slušalicu. Pređe u svoju sobu. Iz svoje torbice izvadi stotku. Kad je iz spavaće sobe otvorila vrata predsoblja, Pele je opet skočio i stao mirno, zatim je polako seo. Jedan po jedan prst je redom povlačio i oni su pucketali.
Neti ga je posmatrala. Stotku mu je spustila u džep. Upitala ga je:
„Pušite li?“
„Pušim“, reče Pele.
„Čekajte“, reče ona. „Doneću cigarete.“
Nisam mogla da iščekam njegove odgovore. Da je odjednom imao sedmoro usta i da je odjednom pružao sedam odgovora, ni to ne bi utažilo moju nestrpljivost.
„I ništa mi nije poručio?“, pitala sam. „To nije moguće“, rekla sam. „Razmislite malo“, rekla sam.
„Nije ni mogao da poruči“, rekao je i zagledao se u mene.
Na početku nije smeo ni da me pogleda; a sada je zijao u mene svojim zelenim očima, kao gladna životinja u hranu.
„Zašto nije mogao da poruči?“, upitala sam.
„Nije računao s tim da ću ja pre njega na slobodu. Neprekidno je očekivao da će ga pozvati, tražiti od njega izvinjenje i pustiti ga kući... A nije ni slutio koliko je bolestan. Tek pet minuta pre nego što će ga preneti u bolnicu, pao mu je na um koverat.“
„Kakav koverat?“, pitam.
„Zbog toga sam ovde... Unutra je bio njegov dnevnik i jedna gotovo završena studija o Babefu. Rekao je, ako to pročitam, onda ću ga bolje upoznati. Predao je to gospodinu advokatu.“
„Koverat je kod mene“, rekoh. „ Ali zar o meni nije govorio?“, pitam. „Samo o dnevniku? Samo o Babefu?“, pitam. „Ja to ne verujem.“
„Govorio je“, reče.
„Često?“, pitam.
„Uvek“, kaže,
„I šta je govorio?“, pitam.
„Svašta“, reče i obli ga rumen.
„Pa ispričajte mi“, zamolim ga.
„Šta?“
„O čemu je Pišta govorio.“
„O vašoj kosi.“
„I?“
„O vašim očima.“
„I?“
„O vašim nogama.“
Opet ga obli rumen. Lako ga je oblivala rumen; samo ne znam što baš kod pomena nogu.
„Šta je rekao o njima?“
„Da su vam noge tako lepe i kako vam je lep hod.“
„I šta je još rekao?“
„Da je s vama sve jednostavno i prirodno. Nikada se nije trebalo bojati, čak ni u pokretu, jer u vašoj blizini ni opasnost se nije mogla osetiti...“
„Nemojte sada govoriti o pokretu“, rekoh.
„On je naveo taj primer.“
„Kakav primer?“
„Ono što se dogodilo u poslastičarnici Savanov.“
Čudno koliko se time ponosio, a sve je to bilo samo detinjasto junačenje... Kad su policajci ušli u Savanov, napustila sam Pištin sto kao da odjednom moram hitno da odem. Naravno, prva sam morala da se legitimišem. Slagala sam da su mi dokumenti kod kuće; tada su me opkolili i rekli da moram s njima... Ali vrata poslastičarnice su bila otvorena, ja sam klisnula na ulicu i dala se u beg. Jedna ulica, druga, treća, obala Dunava, kej... Policajci za mnom, ali nisu mogli da me sustignu. Zatim su uzeli taksi, ali ja sam se bavila atletikom, četiri stotine metara, i gotovo da sam bila brža od taksija... U policiji, naravno, smesta sam našla svoju legitimaciju. Otac železničar, majka čistačica u plebaniji... Pomilovali su me po obrazima i rekli da drugi put ne treba da se plašim od njih, jer oni love samo Jevreje i boljševike. Pitali su me da li imam novaca za tramvaj. Rekla sam da nemam.
Pišta me je zbog toga izljubio. Imao je značajan sastanak; raspravljao je ne samo sa svojom vezom, nego i s jednim trećim o kome je govorio s užasnim poštovanjem. „Trčati mogu i drugi put“, rekla sam drsko, „ako te time mogu toliko usrećiti“.
Ali i ja sam bila srećna, samo što to nisam pokazivala. Pa čak i sada, čim na to pomislim, odjednom mi se javi neodoljiva želja da potrčim, kao i da ne stanujem u jednoj vili, udata, pre jednog divnog letovanja, nego u Savanovu, s osam filera u džepu... Kakav je to trk bio, bože! Osećala sam da sve zavisi od mene. Da ću i ja biti slavna kao trkač s Maratona. Još čuvenija. Osećala sam, ja ću spasti svet. Ako me i sustignu neće me sustići, jer ja već i ne trčim po zemlji, nego drumom neke nepoznate države, koji s obe strane oivičava vetar, a popločan je ribljom krljušti, kako me trčanje ne bi zamaralo... I zaista, nimalo nisam bila umorna. Kad su me ugurali u taksi, jedva da sam dahtala, tako sam bila laka i tako srećna, kao opijena... Izgleda da ono što čovek čini za druge ne ostavlja umor.
„Dok ste bili s njim“, upitala sam iznenada Pelea, „da li je Pišta bio komunista?“
„Uvek“, reče on.
„A da li vas je podučavao?“
„Uvek“, reče. „Sve dok ga nisu preneli u bolnicu. Oprostio se smejući se. Rekao mi je da zaboravim da se plašim. Rekao mi je da ne mislim uvek kako sam ružan. Rekao sam mu da je njemu lako. ‘Ne boj se’, rekao je, ‘jednom će doći neko pa ćeš i ti zaboraviti to. I ti ćeš poći na turu veslanja...’ Mislio je na onu turu.“
„I to vam je pričao?“
„Jeste.“
„Ispričajte mi.“
„Ali vi to znate.“


"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka
dođoška


Norveška Ženski
Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeSre Nov 24, 2021 6:56 pm


„Naravno“, rekoh. „Ali bih volela da znam kako je to on pričao.“
„Pa i ne umem da to ispričam kao on.“
„I tako“, molim ga. „Tako kako znate.“
Neprekidno ga je trebalo podsticati. Da je zijao, zijao je, ali nije hteo da govori.
„Bolje nešto drugo“, reče.
Molila sam ga sklopljenim rukama.
„Ispričajte mi, molim vas. Ja imam pravo da to čujem.“
Zarumeneo se. Čak i ruke, čak i crnim oivičeni nokti su mogli da mu porumene.
„Pričao je kako on nije ni poneo kupaće gaće. Odnosno nije mogao ni da ih ponese, jer ih nije ni imao... U pantalonama je seo u čamac.“
U pantalonama, u flanelskoj košulji, u vindjakni. Bili smo na vi. Ukočeno je gledao predeo na dvema obalama; kao da nije mogao vrat da okrene prema meni. Sutradan smo zajedno kupili kupaće gaće za njega.
„Tako je“, rekoh.
„I vi ste odveslali, daleko iza Horanja. Tamo ste pronašli jedan jezičak. Ispričao je kakav je bio. Duguljasti deo obale obrastao travom, zaštićen vrbama, a nad vodu se nadnosila divlja trešnja... Tu ste vi rekli: da se okupamo. A Pišta je rekao: nemam kupaće gaće. A vi ste onda rekli: kupajmo se bez kostima. Na to je on rekao: šta vam pada na pamet! Svakog trena neko može naići...“
Ali niko nije naišao. Bilo je oko podne. Oni koji su hteli da obiđu ostrvo, već su bili odveslali, a nizvodno još nije počelo spuštanje. Ni lađa nije bilo, ni žive duše, na Dunavu ni glasa da se čuje... Voda je bila tako hladna, i svežina me je tako obuzela, kao vetar nagu skulpturu.
„Rekao je da ste ga vi ismejali“, nastavi Pele.
„Bio je kao rak“, rekoh smejući se. „Čak ni flanelsku košulju nije smeo da skine.“
I on se nasmešio. Vidim tek sada da su mu i zubi ružni, rano su potamneli i počeli da se kvare... Ah iz tih beskrvnih usta, između ružnih zuba ipak je nekako govorio Pištin glas. I zbog toga prizor i nije bio tako užasan.
„Pričajte dalje“, molim ga.
Veoma se zacrveneo. Mislim da je bio crven i ispod odela.
„Zatim“, reče „vi ste ušli u vodu. Tamo ste se svukli. Zatim ste izbacili kostim na obalu, pa ste otplivali daleko, jer ste bili veoma dobar plivač... Pišta je postao nemiran i počeo da vas doziva, a onda ste vi konačno izašli iz vode. Bili ste veoma lepi, tako je rekao Pišta.“
„Šta je još rekao?“, pitam. „Ili je samo toliko rekao?“
„Rekao je da se to zbilo još na početku, a vaša figura je bila kao kada se sedamnaestogodišnji mladić veoma usredsredi i preobrazi u devojku...“
Proguta pljuvačku. Ne gleda u mene. Gleda u čiviluk, kao da je to devojka o kojoj govori. Zbog toga ga žalim, ali ne mogu da prekinem. Hoću da čujem Pištine reči.
„Pričajte dalje“, molim ga.
Još jednom proguta pljuvačku.
„Rekao je da vi niste žurili s oblačenjem. Najpre ste se dobro protegnuli, a za vreme protezanja voda se leskala na vašem telu. Ali upravo kad ste se protezali naišao je fabrički brodić.“
Na slepoočnici mu bije žila, i prosto se golim okom videlo kucanje, duž tanke kože, sasvim do srca... Koža mu nije služila kao pokrivač, već ga je odavala. Funkcionisala je kao ekran rendgen aparata: na njoj je bilo projektovano šta se zbiva u organizmu.
„I?“, pitam.
„Rekao je Pišta da se tamo nalazio žbun, mogli ste se sakriti. Ali i on je smesta dograbio vaš kupaći kostim, zgužvao i dobacio vam ga; pao je taman pred vaše noge. Ali vi niste podigli kostim, i niste se sakrili iza žbuna, nego ste lepo došetali do Pište, duž dugog travnjaka, ali tako polako i lepo, kao da je to najprirodnije stanje na svetu. Tako ste nosili svoju nagost, rekao je Pišta, kao drugi zimski kaput.“
Tako je bilo. Sećam se tog nesrećnog fabričkog brodića, najpre je počeo da vrluda, zatim se nasukao na obalu, jer je krmanoš bio izvan sebe isto kao i jadni dobri Pišta. On mi je pritrčao i na ramena mi nabacio frotir.
„Zatim?“, pitam.
„Zatim ste se podžapali, jer je Pišta bio veoma ljubomoran.“
„Veoma“, kažem.
„Ali ste se posle pomirili.“
„!?“, pitam.
„I da je taj dan bio njegov dan izlečenja.“
„Da li je još šta rekao?“, pitam.
„Ne mnogo.“
„Ali ja bih volela da znam“, kažem.
„O tim stvarima se obično ne govori“, reče on.
„Veoma vas molim“, kažem.
„Rekao je“, progovori gotovo bezglasnim tonom „da je njemu s vama bilo najlepše na svetu.“
Dok sedim, kao da je odletela iz mene sva snaga, sasvim sam se opustila; moji mišići kao da su se pretvorili u tečno stanje, u stomaku mi se razlivala vrelina, kao neko unutarnje krvavljenje. Osećala sam ga u sebi. Čula sam njegov dah. Njegov uzvik, kao prilikom eksplozije kad uz veliki tresak zemlja poleti uvis.
I meni je s njim bilo najlepše na svetu.
„Hvala što ste mi to ispričali“, rekoh potom.
Iznenada skoči. Osvrte se oko sebe. Po vazduhu koji ga je okruživao osećalo se da je on iznutra samo drhtanje. Beše mi ga žao. Za trenutak sam mu se zagledala u lice: više nije izazivao onakvo gnušanje kao kad je došao. Kao da je nekako stupio u prošlost, odjednom je zauzeo mesto u toj uspomeni. Pričinjavalo se kao da i on stoji tamo ispod divlje trešnje, na obali; naravno, ne tako jasno i čisto kao Pišta, nego kao neko telo bez tela koje samo može biti sopstvena senka... Ali bio je tamo.
„Dođite“, rekoh brzo.
„Kuda?“, upita
„U moju sobu“, rekoh. „Tamo su Pištini rukopisi.“
Netina postelja.
Netina postelja je parče nameštaja iz doba Marije Terezije. Kari ga je uzeo iz stečajne mase baronese Hajlig; on nije samo branio komuniste, nego je uz njih držao i dobre krave muzare. Postelju je načinio bezimeni majstor kmet kao bračnu postelju za novorođenu kneginju. Stolarske poslove je završio za osam dana, a osamnaest godina se bavio intarzijama. Tako je rođena smeša tromosti i ljupkosti: postelja je ličila na medveda koji igra. Neti je pala na um bezobrazna misao da je spari s rokoko noćnim ormarićem, iznad nje je postavila supermoderan luster, do nogu je pak postavila ogroman, trbušat gleđosan ćup, pun dalija na dugačkom struku. Pre nego što se udala za Karija, u sobu je samo odlazila na spavanje. Otkako se udala za Karija, poludela je za ukrasnim predmetima u stanu; na vrat trbušatog ćupa, na primer, okačila je kao đerdan venac crvenih papričica.
Tu postelju gleda Pele. Gleda je ispod oka kao da će krenuti na nju da se njih dvoje uhvate u koštac.
„I postelja je Karijeva“, reče mu Neti pomirljivo. „Ja se ovde gnušam svakog parčeta nameštaja.“
„Iako je lepa“, reče Pele. „Ali dajte mi, molim vas, onaj koverat.“
„Hoćete da idete?“
„Hoću“, reče on.
„Nemojte biti glupi“, reče ona. „Ono što se dogodilo bila je Piština želja.“
„Znam“, reče on.
„Da je Kari bio zaljubljen u mene?“
„I to“, reče Pele.
„On je bio jedini čovek na svetu na koga Pišta nije bio ljubomoran. Na Karija se uvek samo smeškao.“
„Rekao mi je“, reče on.
„Ako, pak, umrem, rekao je, budi njegova žena.“
„Znam i to“, reče Pele.
Još uvek gleda postelju.
Netina soba je prepuna abažura. U toj bledoj, proceđenoj svetlosti nestala je ružnoća njegovog lica. Ožiljak se jedva i nazirao, ličio je na senku koja se pomešala s drugim mrljama mršavog lica. Nije to bilo samo zbog abažura. Pele je stigao ni iz čega kao neki nepoznati rođak, koga niko ne gleda da li je lep ili ružan. Treba ga prihvatiti takvog kakav je. Ali on to još nije znao. Iznenada okreće leđa postelji, pogleda prema vratima, kao da traži put odlaska, i kaže:
„Onda mi, molim vas, dajte rukopise.“
Neti se nasmeši.
„Ne budi tako nespretan, ludo jedna“, reče mu.
Burno diše. Sklapa oči. Zaustavlja dah kao da je spremna da skoči u bazen s hladnom vodom, zatim mu brzo prilazi i ljubi ga u usta.
„Svuci se brzo“, šapne mu. „Odmah ću da ti pustim vodu u kadu.“
Na meni je bilo Pištino odelo. Piština košulja, Pištine čarape i cipele. I užasno sam želeo ovu ženu.
„Molim vas, pustite me“, molim je.
„Uzvrati mi poljubac“, reče ona.
I neprekidno mi miluje lice, nekom beskrajnom životinjskom strpljivošću, kao što krava liže svoje tele. Ako hoću da se izmigoljim, pritiska me na postelju i smeši se iznad mene. Snaga joj je takva da ja ne mogu na kraj s njom da izađem.
„Molim vas, pustite me“, kažem. „Ni onako to ne mogu da učinim.“
„Što ne možeš?“, pita ona.
„Zbog Pište.“
„Lažeš“, reče. „Pa ti si Pišta.“


"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka
dođoška


Norveška Ženski
Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeSre Nov 24, 2021 6:57 pm


„Nisam ja Pišta.“
„Malo jesi“, reče.
„Samo njegovo odelo“, kažem.
„Ne samo odelo“, reče. „I njegov glas. Njegove reči. Kako si pucketao prstima.“
„On samo na gospodina doktora nije bio ljubomoran“, kažem.
„Ni na tebe ne bi bio“, reče. „Uzvrati poljubac!“
Ponovo me ljubi. Pokušavam da je odgurnem, a ona mi se samo smeši i miluje me.
„Molim vas, pustite me“, kažem. „Ja još nikada nisam bio sa ženom.“
„Opet lažeš“, reče.
„Verujte mi“, kažem.
„Zbog toga si osuđen.“
„Nije zbog toga.“
„Maločas si rekao, prilikom telefoniranja.“
„Ali to nije tako bilo.“
„Nego kako?“
Kažem kako su mi se mladići smejali zato što još nisam bio sa ženom, napujdali su na mene onu malu beštiju... Najpre je htela, zatim je počela da mi se ruga. Riđi keru, rekla je. Flekonjo. Tada sam navalio, pocepao joj haljinu, ali se ona oslobodila. Zato sam dobio samo godinu i po.
„A zašto nikada nisi bio sa ženom?“, pita.
„Jer ih se plašim“, kažem.
„Lažeš li sada?“, pita.
„Ne lažem.“
„Plašiš li se mene?“, pita.
„Da“, kažem, „plašim se.“
„Jer si ružan?“, pita.
„Jer sam ružan.“
„Ali nisi ružan“, kaže.
„Ali ružan sam.“
„Čekaj“, reče i ustade. „Ne gledaj ovamo.“
Moram da gledam. Tako je silno želim da ne mogu da gledam na drugu stranu. Čak neću ni da trepćem, jer je tada ne bih video za tren.
U uglu stočić s ogledalima. Prilazi mu i češlja se. Ostavlja češalj. Raskopčava domaću haljinu. Jednim pokretom ramena spavaćica joj sklizne. Izlazi iz nje, i iz papuča. Ničeg nema na njoj kada kreće prema meni, a dolazi lepo smireno, polako. Još mi je Pišta pričao kako joj je lepo kretanje. Možda zato što je bila atletičarka. Možda zato što je volela da igra i u svemu je odmah otkrivala ritam. Prema Pišti, tajna njenog kretanja je bila u tome što su delovi njenog tela nekako znali jedni za druge. Slali su jedni drugima poruke. Telegrafisali. U jednom jedinom njenom koraku bilo je toliko lepote kao kad ptica poleti, načini krug i ponovo sleti... Zastade iznad mene.
„Pogledaj me“, reče. „I ti si ovakav.“
„Nisam“, kažem.
„Jesi“, reče. „Svi smo ovakvi.“
Zazvoni telefon.
Na stepeništu čuju kako zvoni. Neti zastade.
„Ne javljaj se“, uplaši se Pele.
„Kreni ti“, nasmeši se Neti. „Ne boj se.“
Morala je da se vrati uz stepenice. Da otvori vrata predsoblja. Da upali svetlo. Da pređe kroz sobe. Telefon još zvoni. Uzima slušalicu.
„Zdravo“, kaže Kari.
„Zdravo“, kaže Neti.
„Da li je riđi već otišao?“
„Upravo odlazi“, kaže ona.
„Tek sada?“
„Tek sada
Tišina. Muzika za igru dopire kroz telefon.
„Mislio sam da već spavaš“, kaže Kari.
„Ne spavam“, kaže Neti.
„Da li si došla iz svoje sobe?“
„Vratila sam se sa stepeništa“
„Vratila si se sa stepeništa?“, pita Kari.
„Vratila sam se sa stepeništa“, kaže Neti.
Kratko vreme opet muzika
„Moraš li tako da hitaš?“, pita Kari.
„Moram“, kaže Neti.
„Pa kod kuće jedva da imaš odeće.“
„Dovoljno mi je ovo“, kaže Neti.
„A svi su nam koferi na železničkoj stanici.“
„Spakovala sam se u zembilj“, kaže Neti.
„Pa zdravo“, kaže Kari.
„Zdravo“, kaže Neti.
Još se kratko vreme može čuti muzika, ali se oni više ne obraćaju jedno drugom. Istovremeno spuštaju slušalice.
Kada sam zalupila za sobom vrata predsoblja, stepenište beše prazno.
„Halo!“, vičem.
Niko ne odgovara. Preskačem po dva stepenika, ali ni na ulici nema nikoga. Ne znam ni kuda da krenem; zatim potrčim niz ulicu. Zembilj u ruci, zimski kaput preko ramena (jer mi je prelazni kaput već bio spakovan), jurnem u noć.
Nigde nikog, samo se čuje bat mojih cipela. Jedna ulica, druga, treća, četvrta, obala Dunava. Ne trčim to ja. Juri drveće, vile, svetiljke, poštanski sandučići: suprotstavlja mi se ceo grad. Ne osećam težinu zembilja, ni umor od jurnjave. Gotovo letim; noge mi sve lakše. Već deset godina nisam trčala ovako dobro... Možda ću ga još stići. Možda je krenuo na drugu stranu. Možda sam ga promašila u ovoj velikoj jurnjavi. I ne marim mnogo zbog toga; naći će me. Pegavi će me uvek naći.
Preveo s mađarskog Sava Babić
Beleška o piscu
Ištvan Erkenj
(1912-1979), mađarski novelista, romansijer i dramski pisac, priče je pisao celoga života, svodivši ih u poslednjim godinama na „jednominutne novele“. Najpoznatiji roman: Vatrogasac Tot.


"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka
dođoška


Norveška Ženski
Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeSre Nov 24, 2021 6:57 pm

Erotske priče - Page 2 36207719_m

Vladimir Nabokov
BAJKA

Uobrazilja, drhtaj, ushit maštarije... Ervin je to dobro znao. U tramvaju je sedeo uvek s desne strane – kako bi bio bliže trotoaru. Svakodnevno, dva puta u danu, u tramvaju kojim je išao na posao i nazad, Ervin je gledao kroz prozor i sakupljao svoj harem.
Jedan pločnik je obrađivao ujutro, kada se vozio na posao, a drugi – predveče, pri povratku – prvo se jedan a potom i drugi pločnik kupao u suncu, kao da je sunce takođe putovalo i vraćalo se. Treba imati u vidu da je samo jednom u životu Ervin prišao na ulici nekoj ženi – i ta žena ga je prekorila: „Kako vas nije sramota... Udaljite se!“ Od tada, on je izbegavao razgovor sa njima. Zato je, odvojen od trotoara staklom, stiskajući uz bok crnu tašnu i ispruživši nogu, sa zadignutom prugastom nogavicom, pod suprotnu klupu – Ervin smelo, slobodno gledao žene koje su prolazile – i naglo grizao usne: to je označavalo novu zarobljenicu; istog trena on ju je napuštao, a njegov brzi pogled, koji je skakao kao kazaljka kompasa, već je tragao za sledećom. One su bile daleko od njega, i zato njihovo nadmeno držanje nije ometalo njegovo naslađivanje izborom. Ako bi se pak desilo da neka dražesna žena sedi naspram njega, on bi izvlačio nogu ispod klupe sa svim znacima dosade – nesvojstvenim, uostalom, njegovoj mladosti – i dalje se nije mogao osmeliti da pogleda tu ženu u lice – baš tu, u kostima čela, iznad obrva, gde mu je sevalo od bojažljivosti kao da mu je saginjao glavu železni šlem, ne dajući mu da podigne oči – i kakvo je to bilo olakšanje kada se ona podizala i kretala ka izlazu. Tada se, tobož rasejano, osvrtao, grabio pogledom njen ljupki zatiljak, svilenkaste listove – i priključivao je svome haremu. Ponovo se, pored prozora, slivao sunčani trotoar i Ervin, ispruživši jednu nogu, vraćao je staklu svoj tanki, bledi nos, s primetnim ulegnućem na kraju, birao robinje – eto šta je uobrazilja, drhtaj, ushićenje mašte.
Jedne subotnje, blage, majske večeri, Ervin je sedeo u otvorenom kafeu i, povremeno hvatajući sekutićima donju usnu, posmatrao večernje prolaznike. Nebo je bilo sasvim ružičasto, i u sumraku, nekim nezemaljskim plamenom, goreli su fenjeri, viseće reklame. Visoka, postarija dama u tamnosivom kostimu, teško njišući kukovima, prošla je između stolića i ne našavši ni jednog od njih slobodnog, položila je veliku ruku u sjajnoj crnoj rukavici na naslon prazne stolice nasuprot Ervinu.
„Da, izvolite“, blago utonuvši, rekao je Ervin. Takvih dama u godinama više se nije plašio.
Ona je ćutke sela, položila na sto svoju torbicu – pravougaonu, pre nalik na omanji crni koferčić, i naručila kafu s porcijom torte od jabuka. Njen glas je bio dubok, promukao, ali prijatan.
Ogromno nebo, naliveno ružičastim talogom, tamnelo je, trepereli su plamičci; rasplakao se, zbog propuštenog tramvaja i rajskog odraza u asfaltu. A prolazile su žene.
„Rado bih ovu“, grizao je usnu Ervin. I zatim, kroz nekoliko minuta: „Evo i ovu“.
„Pa to je moguće udesiti“, izgovorila je dama, istim, spokojnim, bezizražajnim glasom, kojim se obraćala i lakejima.
Ervin se, od zaprepašćenja, pridigao. Dama ga je gledala pravo u lice, lagano skidajući i navlačeći s ruke rukavicu. Njene poluugašene oči, kao sjaj lažnih kamenova, blistale su ravnodušno i tvrdo; pod njima su, kao pečati, tamni podočnjaci; srozana rukavica ogolila je krupnu, smežuranu ruku, s bademastim, napuklim, vrlo oštrim noktima.
„Ne čudite se“, osmehnula se dama – i potom, s prigušenim zevom, dodala: „Stvar je u tome, što sam ja – đavo.“
Preplašeni Ervin prihvatio je to kao alegoriju, ali je dama, spustivši glas, nastavila, ovako:
„Bez potrebe me zamišljaju u vidu muškarca s rogovima i repom. Ja sam se samo jednom pojavila u tom vidu, i, zaista, ne znam čime je taj izgled postigao tako dugotrajan uspeh. Ja se rađam tri puta u dva stoleća. Poslednji put sam bila kralj u afričkoj provinciji. To je bio odmor od odgovornijih ovaploćenja. A sada sam gospođa Ot: tri puta sam se udavala, navela sam na samoubistvo nekoliko mladih ljudi, naterala nepoznatog umetnika da falsifikuje umetnine Vestminsterske opatije, podstrekivala čestitog domaćina... uostalom, neću se razmetati. Da nije tako, u ovom obličju bilo bi mi više nego dosadno...“
Ervin je nešto promrmljao i posegao za kapom, koja je bila pala pod sto.
„Ne, pričekajte“, rekla je gospođa Ot, ubacujući u emajliranu muštiklu debelu cigaretu. „Pa ja vam nudim harem. A ako vi još uvek sumnjate u moju moć... Pogledajte, eno tamo, preko ulice prelazi gospodin s naočarima od kornjačevine. Sada će na njega naleteti tramvaj.“
Ervin je, žmirkajući, pogledao na ulicu. Gospodin sa naočarima, idući prema šinama, posegao je, u hodu, za maramicom, kako bi se u nju ušmrknuo – i u tom trenutku je blesnulo, tresnulo, provezlo se. Ljudi u kafeu su ahnuli, poskakali s mesta. Nekoliko ih je otrčalo niz ulicu. Gospodin, sada već bez naočara, sedeo je na asfaltu. Pomogli su mu da ustane, on je tresao glavom, trljao dlanove, uplašeno se osvrtao.
„Rekla sam: naleteće, mogla sam reći: pregaziće“, hladno je progovorila gospođa Ot. „U svakom slučaju, to je primer.“
Ona je ispustila kroz nozdrve dva siva koluta dima i opet se zagledala pravo u Ervina.
„Vi ste mi se odmah dopali. Na jednoj strani – bojažljivost... na drugoj smela fantazija... Ovo je moje pretposlednje veče. Položaj starije žene prilično mi je dojadio. Posle toliko čuda, tokom dana, najbolje je što pre se izgubiti iz života. U ponedeljak, u zoru, nameravam da se rodim negde drugde... I tako, dragi Ervine“, nastavila je gospođa Ot, prihvatajući se komadića torte od jabuka, „rešila sam da se malo razonodim, bezazleno, i evo šta vam predlažem: sutra, od podneva do ponoći, možete označiti pogledom sve žene koje vam se dopadnu i, tačno u ponoć, sve ću ih sakupiti i staviti vam na potpuno raspolaganje. Kako vam se to čini?“
Ervin je spustio pogled i tiho izustio:
„Ako je to istina, onda je to velika sreća...“
„E pa, neka bude“, rekla je gospođa Ot. „Ali moram vam postaviti jedan uslov“, nastavila je ona, ližući krem sa kašičice. „Ne, nije to što vi mislite. Ja sam, na vreme, obezbedila očaravajuću dušu za svoje sledeće ovaploćenje. Vaša duša mi nije potrebna. A uslov je ovakav: broj vaših izabranica mora biti neparan. To je neizostavno. Inače vam ništa neću moći udesiti.“
Ervin je prokašljao i skoro šapatom zapitao:
„A… kako ću ja znati... Pa, na primer, obeležiću – šta će biti posle?“
„Ništa“, rekla je gospođa Ot. „Vaša osećanja, vaše želje – već su naredba. Uostalom, ako hoćete baš da znate da je nagodba savršena, da sam saglasna s tim i takvim vašim izborom, svaki put ću vam dati znak: ta žena će vam se spontano osmehnuti, ili će se nekom rečju izdvojiti iz gomile – vi ćete već shvatiti.“
„Da, još nešto“, rekao je Ervin, vukući stopala ispod stola. „Gde će se pak to dogoditi? Moja soba je malena.“
„O tome ne brinite“, rekla je gospođa Ot i, škripnuvši miderom, ustala. „Vreme vam je da pođete kući. Ne bi bilo zgorega da se dobro ispavate. Ja ću vas odvesti.“
U otvorenom taksiju, pri naletu strujanja tamnog vetra, između zvezdanog neba i ozvezdanog asfalta, Ervin je osećao izuzetnu sreću. Gospođa Ot je sedela skroz desno, pod oštrim uglom prebacivši nogu preko noge, a u njenim očima, tvrdoblistajućim, odražavala su se noćna svetla grada.
Vetar je stao.
„Evo vašeg stana“, rekla je ona dotakavši Ervinov lakat. „Doviđenja.“
Šta čini mašta, posle krigle crnog, gustog piva, probušenog munjom konjaka? Probudivši se sledećeg jutra, Ervin je tako i pomislio – da je bio pijan, da je umislio razgovor s postarijom, nepoznatom damom u kafeu. Ali postepeno, setivši se svake sitnice sinoćnjeg susreta, shvatio je da jedna uobrazilja ne može sve to objasniti.
Izašao je na ulicu negde oko pola jedan. I zbog toga što je bila nedelja, i zbog toga što je oko barake na uglu lilavo bujao persijski jorgovan, Ervin je osećao primetnu lakoću a gde je lakoća tu je već zanos. Nasred skvera, u kvadratnim rupama, natrćivši svoje malene flanelske zadnjice, deca su vajala koješta u pesku. Treperilo je glatko lišće lipa, tamna srdašca njihovih sena treperila su na šljunku, podizala su se nestvarna jata uz nogavice i suknje onih koji su šetali, bežala, rasipala po licima i leđima – i šuštala opet na zemlju, gde su, tek se mičući, očekivala sledećeg prolaznika koji će proći skverom. Ervin je ugledao devojku u belom odelu, koja je čučala i sa dva prsta čupkala debelo, rundavo štene sa smešnim bradavicama na stomaku. Nagnuvši glavu razgolitila je vrat – prevoj kičme, svetle malje, obla ramena, razdeljena nežnim ulegnućima – i sunce je pronalazilo žarke zlataste pramenove u njenoj kestenjastoj kosi. Nastavljajući igru sa štenetom, podigla se iz čučnja i, pogledavši naniže prema njemu, lupila dlanovima – i kuče se prevrnulo na zemlji, otrčalo u stranu, mekano palo na bok Ervin je seo na klupu i bacio brz, plašljiv i žudan pogled na njeno lice. Video ga je tako jasno, tako prodorno, s takvom savršenom percepcijom da mu, moguće je, ni duge godine bliskosti ne bi mogle otkriti ništa novo u tim crtama. Njene blede usne malčice su podrhtavale, skoro ponavljajući sve sićušne, meke pokrete šteneta, podrhtavale su njene trepavice – tako blistave da su izgledale kao tanki zraci njenih nemirnih očiju – ali možda je lepši od svega bio zavijutak obraza – ovlašno iz profila – taj zavijutak, konačno, nikakvim rečima ne može se izraziti. Potrčala je, zatreperile su njene glatke noge – a za njom se zakotrljalo kuče, kao čupavo klupko. Odjednom je Ervinu sinulo kakva mu je vlast data – i, zaustavivši disanje, očekivao je znak – u tom trenutku, devojka koja je trčala okrenula se i sevnula osmehom prema živom klupku koje je jedva pristizalo za njom.
„Prva“, u mislima je rekao Ervin i podigao se sa klupe.
Prošaravši po šljunku jarkožutim, skoro narandžastim cipelama, Ervin je prošao skver. Njegov pogled streljao je okolinu, ali zbog nečeg, devojka sa psetancetom ostavila je u njegovoj duši sunčano udubljenje, pa nije mogao pronaći žensko lice koje bi mu se dopalo. Ubrzo, međutim, ta sunčana pukotina izgubila se, i evo, kraj staklenog stuba s rasporedom reda vožnje tramvaja, Ervin je zapazio dve mlade dame – sudeći po sličnosti, sestre – koje su glasno raspredale o maršruti. Obe su bile mršave, u crnoj svili, ovlaš našminkane, sa živim očima.
„Ti moraš sesti u taj broj, baš u taj“, govorila je jedna.
„Obe, molim“, brzo je zamolio Ervin.
„No da, kako bih drukčije...“, odgovorila je druga na sestrine reči.
Ervin je sišao sa pločnika, presekao trg. Znao je sva mesta gde su najraskošnije, najveće mogućnosti za susrete sa lepoticama.
„Tri“, brojao je u sebi. „Nepar. Zasad je, znači, sve u redu. I ako bi ovog trena bila ponoć...“
Ona je silazila stepenicama podzemnog prolaza njišući u ruci tašnu. Za njom je išao, paleći cigaru, visoki gospodin s modrim, od brijanja, obrazima i snažnim, kao peta, podbratkom. Dama je bila bez šešira, njena tamna kosa, dečački podšišana, padala je ravno na čelo. Na preklopu žaketa crvenela se velika veštačka ruža. Kada je prošla, Edvin je primetio, na vratima sleva, reklamni plakat – svetlobrki Turčin s fesom i krupna reč: „DA!“ – a pod njom sitnije: „Ja pušim samo Ružu Istoka.“
Osetivši prijatnu svežinu, uputio se u jeftin restoran, seo pozadi, kraj telefonskog aparata, posmatrajući one koji su obedovali. Ni jedna od prisutnih dama nije ga privlačila. „Možda, ona. Ne, okrenula se – stara je. Nikada se ne može suditi po leđima.“
Konobar je doneo obed. Telefonu je prišao muškarac s polucilindrom, pozvao broj i počeo uznemireno da viče, kao pas koji je naišao na trag zeca. Bludeći, Ervinov pogled domileo je do šanka i tamo pronašao preduzimljivu devojku koja je stavljala na poslužavnik tek oprane pivske krigle. Kliznuo je njenim obnaženim rukama, po bledom, rošavom, ali naročito ljupkom licu i pomislio: „Šta je tu je – i nju“.
„Da! Da! Da!“, uznemireno je lajao muškarac u telefonski aparat.
Ručavši, Ervin je otežao – odlučio se da malo odspava. Istinu govoreći – narandžaste cipele bolno su ga žuljale. Bilo je sparno. Ogromni, žarki oblaci izdizali su se belim kupolama i pritiskali međusobno. Narod se proredio na ulicama zato se tako i osećalo da su kuće do kraja ispunjene dubokim hrkanjem, posle ručka. Ervin je seo u tramvaj.
Vagon se trgnuo i, tresući se, zakotrljao. Ervin, okrenuvši ka staklu svoj bezizražajni, orošeni nos, lovio je pogledom ženska lica koja su promicala. Dok je plaćao kartu, primetio je da levo od prolaza sedi, okrenuta njemu crnom, baršunastom kapom, dama u tankom odelu, s nacrtanim žutim cvetovima koji su se preplitali po ljubičastoj, poluprovidnoj pozadini, kroz koju su se pomaljali svetli delovi struka – a otmeno držanje te dame pobudilo mu je želju da pogleda i njeno lice. Kada se kapa nakrivila, kao crna lađa počela da se okreće – on je, po svom običaju, skrenuo pogled i tobož rasejano pogledao na dečaka koji je sedeo preko puta njega, na starca rumenih obraza koji je dremao u dubini – i dobivši, na taj način, tačku oslonca, opravdanje za dalje istraživanje – švrljajući, kako se kaže, pogledom – Ervin je, sve kao nemarno, premestio pogled na damu. To je bila gospođa Ot. Od vrućine, osula se ciglastim pegama po ocvalom licu, crne guste obrve mrdale su se iznad svetlih, strogih očiju, osmeh je podizao ugao stisnutih usana.
„Dobar dan“, rekla je gospođa Ot svojim mekim, promuklim glasom. „Premestite se ovde. Tako. Sada možemo proćaskati. Kako vaši poslovi?“
„Svega pet“, smušeno je odgovorio Ervin.
„Izvanredno. Neparan broj. Ja bih vam posavetovala da na njemu i ostanete. A u ponoć... Da, ja vam izgleda još nisam sve rekla... U ponoć dođite u Hofmanovu ulicu – znate li gde je? Tu pronađite broj trinaest. Omanja vila s voćnjakom. Tamo će vas čekati izabranice. Ja ću vas pak čekati u vratima – ali, razume se“, dodala je ona s tankim osmehom, „neću vam smetati... Adresu ćete zapamtiti?“
„Evo šta“, rekao je Ervin, skupivši hrabrosti, „molim da one budu u istim odelima i neka budu odmah vrlo vesele, vrlo umiljate...“
„Pa razume se“, odgovorila je gospođa Ot. „Sve će biti upravo onako kako vi želite. Inače ne bi vredelo sve ovo započinjati, nije li tako? A priznajte mi, mili Ervine, da me zamalo niste obeležili za svoj harem? Ah ne, ne bojte se – ja to dobro znam... Prosto se šalim... Vi morate izaći? Kući? Da, to je pravilno. Pet – broj neparan. Bolje ga se držati. Dakle, do ponoći.“
Prestavši da zvera svud okolo, Ervin se vratio u svoj stan, izuo cipele i sa zadovoljnim uzdahom opružio se po postelji. Probudio se predveče. Svetlost je u dvorištu bila ujednačena; nedaleko je, sa komšijskog gramofona, dopirao medeni tenor.
„Prva – devojka sa psetancetom“, počeo se prisećati Ervin, „ona je najprostija. Ovde sam, čini se, požurio. Ali svejedno. Zatim – dve sestre kraj tramvajskog stuba. Vesele, našminkane. S njima će mi biti prijatno. Zatim – četvrta – s ružom, koja liči na dečaka. To je sasvim dobro. I na kraju: devojka iz restorana. Takođe dosta dobro. Ali samo pet nedovoljno.“
Izležavao se podmetnuvši ruke pod zatiljak, osluškivao gramofonski tenor.
„Pet... Ne, to je nedovoljno. Ah, kakve sve još postoje... Iznenađujuće...“
I Ervin odjednom nije mogao da se uzdrži. Na brzinu je doveo svoje odelo u red, zalizao kosu i uznemireno izašao na ulicu.
Do devet sati on je „ubrao“ još dve. Jednu je zapazio u kafeu: razgovarala je sa svojim saputnikom na nekom nepoznatom jeziku – poljskom ili ruskom – a njene oči su bile zelenkaste, malčice razroke, nos tanak, grbav mrštio se kad bi se ona smejala, vitke, elegantne noge bile su vidljive do kolena. Dok je Ervin iskosa gledao, ona je u svoju šuštavu besedu ubacila nehotičnu nemačku frazu – i Ervin je shvatio da je to znak. Drugu ženu, sedmu po redu, sreo je kraj kineske kapije zabavnog parka. Imala je na sebi crvenu bluzu i zelenu suknju, njen goli vrat nadimao se od vesele cike. Dva prosta, obodrena mladića hvatala su je za bokove, a ona ih je laktovima odbijala od sebe.
„Dobro, slažem se!“, uzviknula je ona na kraju.
U zabavnom parku raznobojnim plamenovima treperile su slojevite male svetiljke. Vagončić je s krikom jurio dole po krivudavom žlebu, propadajući između iskrivljenih srednjovekovnih dekoracija i opet je ronio u bezdan s istim iznurujućim uzvicima. U maloj šupi, na četiri biciklistička sica – točkova nije bilo, samo ramovi, pedale i volan – sedele su odozgo četiri žene u kratkim pantalonama – crvena, plava, zelena, žuta – i iz sve snage okretale golim nogama. Iznad njih je bio veliki brojčanik, kojim su se kretale četiri strelice – crvena, plava, zelena, žuta – u početku su te strelice bile u tesnom, raznobojnom snopu, potom se jedna isturila napred, druga ju je progonila, treća je, na mahove, s velikim naporom prestizala obe. Pored njih stajao je čovek sa pištaljkom.
Ervin je bacio pogled na snažne, gole, ženske noge, na gipka, povijena leđa, na raspaljena lica sa vrelim usnama, sa modronašminkanim trepavicama. Jedna od strelica već je napravila krug... još jedan impuls... još...
„One, nesumnjivo, odlično plešu“, zagrizavši usnu, pomislio je Ervin. „Rado bih imao sve četiri.“
„U redu!“, povikao je čovek sa pištaljkom, a žene su se ispravile, pogledale na brojčanik, na strelicu koja je prošla prva.
Ervin je popio pivo u šarenom paviljonu, pogledao na časovnik i lagano se uputio prema izlazu.
„Jedanaest časova i jedanaest žena. Vreme je da se zaustavim.“
Zažmirkao je očima, zamišljajući predstojeću nasladu, i zadovoljno je pomislio da je današnje rublje na njemu – čisto.
„Moja gospođa Ot, očigledno, zavirivaće“, osmehnuo se, za sebe, „ali, ne mari. Biće, kako kažu, zaprška...“
Išao je, zagledan u tlo ispod svojih nogu, tek ponekad podižući pogled, kako bi proverio naziv ulice. Znao je da je Hofmanova ulica daleko, posle Kraljičine, ali preostalo je oko sat, tako da se nije mnogo žurio. Ponovo se, kao sinoć, nebo osulo zvezdama i blistao je asfalt, kao vodena površina, odražavajući, produžavajući, upijajući u sebe čarobne plamičke grada. Na uglu, gde je svetlost kinematografa polivala trotoar, Ervin je čuo kratak prasak nečijeg smeha i, podigavši oči, ugledao pored sebe visokog starca u smokingu i devojčicu koja je išla pored njega – devojčicu od četrnaest godina u tamnom, svečanom odelu, sa velikim izrezom na grudima. Starca je ceo grad poznavao po portretima. To je bio čuveni pesnik, onemoćali labud, koji je živeo usamljeno na periferiji. Kretao se s nekakvom teškom gracioznošću, kosa, boje ižvakane vate, padala mu je na uši ispod mekanog šešira, titrao je plamen sred uštirkanog izreza na grudima i sa dugačkog, koščatog nosa padala je senka na tanke usnice. Ervinov pogled je zadrhtavši prešao na lice devojčice, sitno kao da je bilo nešto tuđe na tom licu, tuđe su klizile odveć blistave oči – i ako je ona bila ne devojka, već unuka, verovatno, starčeva – moguće je pomisliti, da su njene usne bile dodirnute karminom. Išla je, jedva zanoseći kukovima, tesno premeštajući noge, nešto glasno zapitavši svog saputnika – i Ervin ništa mudro nije mogao da zapovedi, ali je odmah osetio da je njegova tajanstvena, magnovena želja najzad ispunjena.
„Pa svakako, svakako“, ulagivački je odgovorio starac, naklanjajući se prema devojčici.
Prošli su. Zapahnuo je parfem. Ervin se osvrnuo, zatim produžio svoj put.
„Ipak“, setio se iznenada, „dvanaest – paran broj. Treba mi još jedna i moram je pronaći do ponoći...“
Bilo mu je dosadno što mora još da traži – ali i prijatno što postoji još jedna mogućnost.
„Putem ću je naći“, uspokojavao je sebe. „Bez sumnje, naći ću je...“
„Možda će ona biti najlepša od svih“, naglas je rekao i stao pažljivo da bulji u treperavu tamu.
Ubrzo je osetio poznato, slatko stezanje, svežinu ispod lopatice. Ispred njega se brzo i lagano kretala žena. Video ju je samo s leđa – ne bi mogao da objasni šta ga je to zapravo uznemirilo, zbog čega je s takvom mučnom gramzivošću poželeo da je progoni kako bi zavirio u njeno lice. Moguće je, naravno, proizvoljnim rečima opisati njen način hodanja, micanja ramena, crte šeširića – a da li je baš tako? Nešto izvan vidljivih kontura, nekakav naročit vazduh, strujno komešanje – povuklo je Ervina.
Kretao se brzo, ali ipak nije mogao da je sustigne. U očima su mu promicali vlažni odblesci noći. Žena je išla ujednačeno laganim koracima, njena crna kosa, dospevši u carstvo fenjera, odjednom se razmahala i, mahnuvši, kliznula po zidu, prelomila se na ispustu i nestala na raskrsnici.
„Bože, ja moram videti njeno lice“, uznemirio se Ervin. „ A vreme leti.“
Ali je potom na vreme zaboravio. Opčinila ga je ta nepoznata, ćutljiva potera noćnim ulicama. Ubrzao je korak, sustigao, čak prestigao ženu, ali zbog plašljivosti nije smeo da se osvrne – samo je ponovo usporio korak, a ona ga je, svojim tempom, prestigla tako brzo da nije uspeo da je osmotri.
Opet je išao desetak koraka iza nje – i već je znao, bez obzira na to što joj nije video lice, da je ona najbolja njegova izabranica. Ulica je plamtela, prelivala se mrakom, opet plamtela, razlivala se blistava, crna površina trga – i opet je žena laganim udarcima potpetica stupala na pločnik – a Ervin za njom, izgubljen, bestelesan, opijan ognjenom maglom, noćnom svežinom, poterom...
I ponovo ju je sustigao, i, opet, uplašen, nije odmah okrenuo glavu, i ona je prošla dalje, a on, odvojivši se od zida, zanet tragom, stiskajući kapu u levoj ruci, uznemireno se klatio napred.
Nije kretanje, nije njen izgled... Nešto drugo, očaravajuće i zapovedničko, nekakvo napeto strujanje vazduha oko nje – možda samo uobrazilja, drhtaj, ushit maštarije – a možda i to što menja jednim božanstvenim zamahom ceo ljudski život – Ervin ništa nije znao, samo je išao trotoarom, koji je postao takođe bestelesan u noćnoj svetlećoj tami, samo je gledao nju, koja je brzo, lagano i ujednačeno koračala ispred njega.
Odjednom su se stabla, prolećne lipe, uključila u poteru – ona su se kretala i šuškala, s boka, odozgo, posvuda; crna srdašca njihovih sena preplitala su se u podnožjima fenjera; njihov blagi, lepljivi zapah bodrio je, podsticao... Ervin se i treći put približio. Još korak... Još. Sad će je sustići. Bio je već sasvim blizu, kada se, neočekivano, žena zaustavila kraj kapije od livenog gvožđa i zvecnula svežnjem ključeva. U zaletu, Ervin samo što nije naleteo na nju. Okrenula mu je lice i, pri svetlu fenjera, on je prepoznao onu koja se jutros, na sunčanom skveru, igrala sa psetancetom – i odmah se setio, odmah je shvatio svu njenu privlačnost, toplinu, dragoceno blistanje.
Stajao je i gledao, stradalnički se osmehujući.
„Kako vas nije sramota...“, kazala je ona tiho. „Udaljite se!“
Kapija se otvorila i grohotno škripnula. Ervin je ostao sam ispod utišanih lipa. Stajao je neko vreme, zatim je stavio kapu i sporo krenuo. Prešavši nekoliko koraka, ugledao je dva vatrena mehura – otvoreni automobil, koji je stajao uz pločnik. Prišao je, potapšao po leđima nepomičnog šofera. „Kažite mi, koja je ovo ulica – ja sam se izgubio.“
„Hofmanova“, suvo je odgovorio šofer.
I tada je začuo poznat, mekan, promukli glas iz dubine automobila:
„Zdravo, to sam ja.“
Ervin, oslonjen dlanom o ivicu vrata, mlitavo je odgovorio:
„Zdravo.“
„Dosađujem se“, rekao je glas. „Čekam ovde svog prijatelja. Zajedno ćemo se otrovati u svitanje. A vi, kako ste?“
„Paran“, nasmešio se Ervin, vukući prst po prašini na vratima.
„Znam, znam“, ravnodušno je odgovorila gospođa Ot. „Trinaesta je ispala prva. Da, niste uspeli da okončate započeto.“
„Kakva šteta“, rekao je Ervin.
„Kakva šteta“, odazvala se gospođa Ot.
„Uostalom, svejedno“, rekao je Ervin.
„Svejedno“, potvrdila je ona i zevnula.
Ervin se poklonio, poljubio njenu veliku crnu rukavicu, nabijenu sa pet razmaknutih prstiju, i, zakašljavši se, okrenuo se prema mraku. Koračao je teško, tištale su ga umorne noge, tlačila misao da je sutra ponedeljak i da će mu biti teško da ustane.
Preveo s ruskog Zoran Ðerić
Beleška o piscu
Vladimir Nabokov
(1899-1977) rođen je u Sankt Peterburgu, u Rusiji. S porodicom je posle Oktobarske revolucije emigrirao. Pisao je i na ruskom i na engleskom. Svetsku slavu stekao je skandaloznim romanom Lolita. Značajna dela: Ada, Bleda vatra, Druge obale, Lužinova odbrana, Pogledaj Arlekine.


"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka
dođoška


Norveška Ženski
Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeSre Nov 24, 2021 6:58 pm

Erotske priče - Page 2 36207718_m

Edvidž Dantika
NOĆNE ŽENE

Lice mi se grči od noćne vreline. Osećam svoju golotinju kao rascepljeno meso. Noćas sam mnogo starija od dvadeset pet godina koje sam proživela. Noć je vreme kojeg se najviše užasavam u svom životu. Ali ako ću da živim, moram da zavisim od nje.
Senke se skupljaju i šire po čipkanoj zavesi dok moj sin spava u krevetu. Posmatram kako se proteže od dečkića do muškarca visine metle, njegova visina prevazilazi neugledni zastor koji deli našu jednosobnu kuću na dva prostora, dve prostirke, dva sveta.
Za trenutak, skoro greškom mešam ga sa duhom njegovog oca, jednog starog ljubavnika koji je odavno nestao sa noćnim senkama. Sinovljev krevet je uglavljen u ćošku, daleko od radoznalih ljubomora. Posmatram dok on glavom dubi brazde po jastuku. Pomera pažljivo svoje telašce da ne bi izgužvao svoju nedeljnu odeću. Umotava moj dugački, kao krv crveni šal oko vrata, onaj koji ja nosim tokom dana da bih izazivala svoje udvarače. Noću mu ga dajem tako da uvek ima nešto moje kada mi je lice van njegovog vidokruga.
Posmatram njegovu senku kako nepokretno leži na zavesi. Moj pogled je na njemu, privučen kao zvezde što vire kroz rupice na krovu koje ni jedan od mojih udvarača neće da mi popravi, jer vole da posmatraju parče neba dok leže s golim leđima na mojoj prostirci.
Svitac zuji po sobi, nalazeći njega, ne mene. Možda je to komarac koji je stekao sposobnost da se sam osvetli. On uvek pljusne i ubije komarce na licu čak i ne budeći se. Ujutru će imati majušne krvave tačkice po čelu, kao da je proveo celu noć ljubeći ženu sa razjapljenim ranama po licu.
U snu se meškolji i stenje kao da je već otkrio da postoji zadovoljstvo kad sam sebe pipka. Nikada nismo govorili o ljubavi. Šta mu je potrebno da zna? Ljubav je jedna od onih lekcija koja se uči odrastanjem, kao što se nauči da je neka cipela napravljena za odgovarajuće stopalo, inače žulja.
Postoje dve vrste žena: dnevne žene i noćne žene. Ja sam zarobljena negde između, u zlatnoj bronzi ćilibara. Oči su mi boje prljavštine, skoro bakarne ako stojim na suncu. Hoću da nosim svoj par kika u kikicama čim naučim da spletem celu glavu a da mi se ruke ne ukoče.
Skoro cele noći čujem slabašan šapat. Telo mi se zaledi dok se pitam koliko dugo, koliko će mu još dugo trebati da razgrne zavesu i nađe me.
On kaže: „Mamice.“
Ja kažem: „Dragi.“
Nekako, noću uvek me doziva šapatom. Čujem zujanje njegovog tranzistora. U obliku konzerve koka-kole. Jedan od mojih udvarača poklonio mu ga je da ga zavara kako bi spavao dok mama radi!
Postoji jedno mesto u Vil Rozu gde žene aveti jašu po vrhovima talasa dok iščetkavaju zvezde iz svojih kosa. One se tamo udvaraju prolaznicima i za njih ostavljaju zvezde na stazi. Ima noći kada verujem da su te žene-duhovi sa mnom. Ono što znam jeste da postoje žene koje presede noć i paraju delove tkanine koju su vasceli dan tkale. Te žene, one uništavaju svoj teški rad tako da stalno imaju još više da rade. A sve dok ima posla, neće morati da legnu pored beživotne duše muškarca čiji miris još opstaje u krevetu neke druge žene.
Način na koji moj sin reaguje na moje usne koje ga miluju po obrazima uverava me da je zaspao. On je kao leptirić koji leprša na steni koja stoji ogoljena usred potoka. Katkada vidim u naborima njegovih očiju čežnju za nečim većim od mene same. Mi smo kao udaljeni ljubavnici, koji lažu jedno drugo, na različitoj mesečini.
Kada malim prstom milujem malo udubljenje ispod njegovog nosa, katkada mu jezik sklizne iz ustiju i on lizne moje nokte na prstima. Zastenje i okrene se, misleći, možda, da je i to deo sna.
Šapućem mu svoje planinske priče u uho, priče o ženama-avetima i zvezdama u njihovoj kosi. Govorim mu o smrtonosnim zmijama koje leže po ivici duge i o šeširu punom zlata s one druge strane. Kažem mu da prelazim potoke bistrog staklastog hibiskusa, mogu sebe da načinim boginjom. Duvam u njegove dugačke trepavice da vidim da li je zaista zaspao. Moji se prsti savijaju u vizije ptica na njegovom nosu. Želim da zaboravim da živimo u mestu gde ništa ne traje.
Znam da se pokatkad pita zašto se ja toliko doterujem. Zašto crtam polumesece na znojavom čelu i razmazujem rumenilo po jagodicama. Oblačimo njegovo izgužvano nedeljno odelo pa mu kažem da očekujemo slatkog anđela a kada anđeli hodaju, domaćini moraju da budu isto toliko lepi kao plutajući hibiskusi.
U njegovom snu, prsti povlače košulju i ona se olabavljuje. On oblizuje usne od poslednjeg parčeta slatkiša koji je ukrao iz moje tašne.
Nemoj više, nemoj više ili će ti zubi pocrneti. Zaboravila sam da ga nateram da lišćem nane istrlja zube. Ne zna da jednog dana neka žena poput njegove majke može da prosuđuje o njemu po belini njegovih zuba.
Ne traje dugo dok on meko ne zahrče. Osluškujem stidljivi smeh njegovih najprijatnijih snova, snova o anđelima koji preskaču preko njegove glave i pokatkad spuste svoje ružičaste pete na njegov nos.
Čujem ga gde pevuši pesmicu, jedan madrigal koji u privatnim školama i dalje uče decu tokom vrelih popodneva. Kompe Jako, dome vou? Brate Žak, spavaš li?
Hibiskus šušti napolju u noći. Pevam da bih mu pomogla da zaroni dublje u san. Stavljam još jedan sloj egipatskog crvenila na obraze. U puderu su neke iskrice što mom posetiocu olakšava da me pronađe u mraku.
Noćas će doći Emanuilo. On je doktor, voli velike ženske zadnjice, ali i moja mala će proći. Dolazi utorkom i subotom. Dolazi sa cvećem kao da mi se udvara. Ove noći mi donosi bugenviliju. Uvek me cvećem iznenadi.
„Kako ti je žena?“, pitam.
„Nije tako lepa kao ti.“
Ponedeljkom i četvrtkom jedan harmonikaš, zove se Aleksandar. Voli da kraj mog uha imitira zvuk harmonike. Ostatak noći provodi ljuškajući glavu, poput ploda hlebnog drveta, na mom pupku.
Ako bi se moj sin probudio, spremila sam mu izmišljotinu. Jednog dana postaće isuviše veliki da bih mu rekla kako je to njegov otac došao, da ga je anđeo na neko vreme vratio natrag sa neba.
Zvezde polako klize dalje iz rupe na krovu dok doktor uranja dublje i dublje ispod mog tela. On udara i zadihan je. Pokrivam mu usta da ga sprečim da vrisne. U graškama znoja koje mu se slivaju niz bradu vidim lice njegove žene. Odlazi tela natopljenog rosom našeg mesa. Kada je zadovoljan zove me lavom, vodopadom.
Pošto on u svitanje ode, ja sedim napolju i pušim osušene duvanske listiće. Gledam žene-nadničarke kako marširaju jedna za drugom ka otvorenoj pijaci koja je na pola dana hoda od mesta gde žive. Zahvaljujem zvezdama da ja makar dane imam samo za sebe.
Kad uđem ponovo u kuću, čujem udisaje i izdisaje moga sina. Brzo se naginjem nad njegove usne da osetim umirujuću toplinu iz njegovih usta.
„Mamice, da li sam opet propustio anđele?“, šapuće on meko, dok poseže za mojim vratom.
Skliznem u krevet pored njega i uljuljkam ga natrag u san.
„Mili moj, anđeli će čitavog života da nam dolaze.“
Prevela s engleskog Nadežda Obradović
Beleška o piscu
Edvidž Dantika
(1969) rođena je na Haitiju. Sa dvanaest godina dolazi u Ameriku. Značajne knjige: roman Dah, oči, sećanje, zbirka kratkih priča, Krik! Krak!


"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka
dođoška


Norveška Ženski
Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeNed Nov 28, 2021 1:29 pm


Ana Roseti
PRSTEN I BAJANJA

Laura je malo razbarušila kosu, protrljala obraze da se zažare, i prešla jezikom preko usana da ih ovlaži, da zablistaju kao voćka. Uprkos penušavom oreolu od kose boje pomorandže, očima boje žada, satenskim usnama boje vina, ona sebe u ogledalu nije videla kao lepu; imala je jedva četrnaest godina i mučila ju je čak i ona kiša pegica boje ćilibara po koži kao od alabastera. Ali ta nemoć i obeshrabrenje u naletima su se smenjivali sa treperavim oduševljenjem, i to tako brzo da nije uspevala da razazna njihove oblike. Krv bi joj uzavrela a ona ne bi umela da kaže šta je uzrok takvom uzbuđenju – preplašenost ili zaljubljenost. Čak su i reči ličile. Stavila je ruke tamo gde su otkucaji pretili da se otrgnu, i tada je primetila da nema prstena. I osetila se nezaštićenom, gola. I zažalila je što ga je morala dati staroj Korneliji.
Svi su znah da stara Kornelija leči devojačke jade i Laura joj se obratila, utonula u duboko mladalačko očajanje. U početku je samo htela da ublaži probdevene noći i da se izleči od ujeda koji je tako bolno osećala kad god bi pomislila na njega. Da okonča nepodnošljivi nemir koji bi osetila kad god bi joj se učinilo da ga vidi među momcima; da istera leptire koji su joj se borili među butinama kad god bi se izgovorilo njegovo ime; da spreči potres koji bi je budio uz drhtavicu, vlažnu kosu zalepljenu na slepoočnice i ruke kao studene pauke na grudima, kad god bi joj se u snovima javio.
Tako je to Laura objasnila staroj Korneliji. Ali stara Kornelija nije joj prepisala nikakav ključali napitak i komplikovane bajalice. Niti joj je naredila da traži kakvu čarobnu travu, niti ju je naučila ikakvoj čaroliji koja bi isterala đavola koji ju je tako neumoljivo proganjao. Stara Kornelija ju je pažljivo saslušala i zatim rekla: „Ti ga voliš.“
Laura je ustuknula s nevericom, jer joj niko nije rekao da ljubav toliko boli. Posle je briznula u plač. Kada su jecaji utihnuli, stara Kornelija ju je upitala: „Ko je on?“ A ona je samo uspela da prošapće: „Stranac.“
Stranac se zvao Fabrisio. Došao je na salaš na mobu. Imao je široka ramena, snažne ruke, žarki pogled i kosu možda previše kovrdžavu i previše dugačku u poređenju sa onom kakvu su obično nosili mladići koje je Laura poznavala.
Imao je i prsten sa čudnim kamenom. Ali još je čudnije bilo među momcima njegovih godina da uopšte nose prsten. Svirao je harmoniku, znao viceve i bio koliko dobar igrač, toliko i dobra ispičutura. Nijedna devojka nije mu odbijala igru i nijedan čovek čašu vina. Od trenutka kad je Laura saznala da je zaljubljena u njega shvatila je u koliko je nepovoljnom položaju.
I ljubomora je bila trenutna i teška. Ali stara Kornelija joj je prosto rekla: „Imaćeš ga.“ A Laura, kada je saznala ime nevolje koja ju je snašla, bez otpora joj se predala i izgubila se u njoj. Tokom mnogih dana jedina njena briga i najveća muka bila je da prati Fabrisijeve korake. Stara Kornelija joj je rekla: „Kaži mi sve što znaš o njemu“, i to što se našlo uho u koje će izliti svoje ispovesti bilo je pravo olakšanje.
Jedne večeri zatekla ga je kako izlazi iz reke. Izronile su njegove ključnjače snažne kao grane, polukrugovi njegovih ramena. Izronile su široke grudi, jedva prekrivene maljama, ocrtavajući njegov stas, njegov pas, njegove uzane kukove. Izronile su alge na pubisu kao prekrivene srebrom, bledi stub uda, uzdignute i kao orasi tvrde mošnje. Izronile su njegove butine kao dolmeni, njegove bogovske noge. Njegova mokra glava se blistala. Lauri je izgledao tako lep da je pomislila da će od ljubavi umreti i slabašno je prošaptala: „Fabrisio.“
Trenutak kasnije i dalje je verovala da će umreti, ali od bola. Jer ka njemu je trčala neka devojka koja se priljubila uz njegove mokre grudi. Kroz bluzu se pokazaše dva tamna i šiljata dugmeta koja je on žudno grickao. Devojka se borila dok nije uspela da zavuče ruku između sebe i njega kao nepremostivu prepreku. Onda je drugom rukom veštim pokretom otkopčala bluzu: odvojila ju je od tela nežnije nego da je odvaja od neke rane. Fabrisio je više nije dodirivao, ali između nogu mu se želja spremala da izlije svoj sneg. Šuma se okrenula oko Laure velikom brzinom i onda odjednom stala. Sve se zaustavilo. Samo se devojka, sasvim polako, spustila na kolena. Njene ruke držale su bluzu a njene nage grudi su se klizeći spuštale niz Fabrisijevo telo. On savi svoje prste oko te usporene glave koja je doticala njegov trbuh i snažno je privuče ka sebi.
Laura nije mogla videti kako devojka uvlači u usta čvrstu kitu ljiljana.
Kad ponovo otvori oči već je bio mrak i nije bilo nikoga.
Stara Kornelija saslušala ju je kao i obično, ali ovoga puta u njenim očima zaiskri rubin. Od tada je pratila Lauru. Zajedno su virile kroz odškrinute prozore, iza četvrtastih bala po ambarima, iz senki po osamljenim ćoškovima, kroz ključaonice na bravama. Ispod krivudavih rezbarija u obliku loze.
U mestu u kojem nije bilo previše muškaraca, sve su devojke bile podozrive. Nadmetale se međusobno, kovale zavere, vrebale jedna drugu da bi jedna drugu izdale, da bi se svađale oko Fabrisijeve naklonosti. Sve su se kitile trakama i odvažnoću kako bi se istakle među ostalima. Nisu imale drugu želju osim da na Fabrisiju ostave neizbrisiv trag, i neobičnost njihovih milovanja i lenost njihovih poljubaca pre je trebalo da naiđu na Fabrisijevo odobravanje nego da zadovolje njihove želje. Laura je mogla da uradi samo jedno: da se nauči Fabrisiju, da ga izučava korak po korak, pokret po pokret, da ga zna; jer njenih četrnaest godina moralo se nadmetati sa teško utaživom halapljivošću neudatih žena.
Mala Laura i stara Kornelija prisustvovale su mnogim od tih trenutaka veštine i očajanja. Saznale su kako su sladostrasne devojke, koje su se samih sebe plašile, molile Fabrisija da im ne prilazi, da ih ne dodiruje, dok su mu istovremeno kroz plač otkopčavale pantalone, zavlačile ruku, a zatim usta koja bi na kraju odvojile natopljena jasminom, kao gubice junica. Druge su se, sukanja zadignutih tako da im prekriju glave s pletenicama, saginjale izlažući svoje zadnjice Fabrisijevim nasrtajima. Ili su se prevrtale po žutom tepihu od sena u bunilu isprepletenih prstiju, jezika i haljina. Ali one koje se nisu bojale trudnoće, ili još bolje, koje su je želele, sasvim su se skidale i obema rukama uvlačile u sebe Fabrisijev nabrekli ud.
„Gledaj. Dobro gledaj“, govorila je stara Kornelija. Laura je mislila da joj nikada neće koristiti te lekcije koje su joj samo zadavale bol, i sa gorčinom je molila staru Korneliju za nekakav lek.
Kamo sreće, mislila je sred oluje koja joj je vladala u srcu, kamo sreće da me ovaj pakao kroz koji prolazim natera da ga omrznem; jer činilo joj se da veće muke nisu moguće.
Ali stara Kornelija nije imala nameru da je oslobodi od aveti prve ljubavi, nego je htela da pretvori neuhvatljivo voljeno biće u najnežnijeg ljubavnika. „Biće tvoj, sasvim tvoj“, uveravala ju je.
I počelo je Laurino podučavanje. Dala joj je da pali zmijska srca, da jede ptičje jezike, da se kupa u vodi posutoj blagotvornim travama i da izgovara bajalice pod svetlošću mladog meseca. Podsticala ju je da skuplja amajlije pa je Laura pretraživala za njime, i oko sebe, kako bi našla neku trepavicu, neko parče nokta, neki končić sa košulje, neku kapljicu znoja ili suze, neki komadić platna ili duvana...
Jedne nedelje, na igranci, stara Kornelija je krišom uvezala dve svilene niti i dva končića vune i promrmljala neke čarobne reči, te se Fabrisio odvojio od svoje družbenice, prišao Lauri i kao u šali je brzo poljubio u usta.
Te noći, ma koliko lutale u potrazi za njim, ne zatekoše ga ni sa jednom. Pio je do kasna, dugo šetao i skoro u zoru se vratio kući. I legao sam.
Jedan vrlo oštar i sladak nož zario se u Laurina rebra. Želela je da zadrži taj poljubac, da ga stisne, da okusi njegova usta, da se uguši u njegovoj toploj pljuvački, da grize njegove usne da oseti kako joj se po jeziku prevrće Fabrisijev jezik, kao jegulja. Morala se naučiti da bude njegova, morala je naučiti da radi svoje. Da se kreće po njegovom telu kao po nekom poznatom predelu, da ga oseća u svome kao bliskog gosta. Morala se navići na to kao na neku službu, kao na neku predanost.
Palcem i srednjakom pravila je Fabrisijeve usne. Kažiprstom, jezik. Zatvarala je oči i njegovi prsti su se spuštali na njena usta. Ali ovoga puta nisu se sklanjali: bili su uporni, gurali sve dok ih ne bi otvorili, sve dok kažiprst ne bi savladao slab otpor zuba i stigao do jezika. Dodirnuo bi ga i obmotao se oko njega vrteći se u halapljivom kovitlacu, ispitujući, dopirući do najtajnijih i najnežnijih i najvrelijih kutaka i gubeći se u njima. I kad bi se poljubac konačno završio, izmišljena usta bi se spustila niz njen vrat, stigla do bluze i, skliznuvši ispod dugmadi, ispitivala. Blago bi opkolila bradavicu, zadržala se na njenom glatkom delu pre nego što bi se zatvorila oko nje. Tek tada bi je kažiprst, prst-jezik, još vlažan, hladno ovlažio dok je ne bi naterao da se uspravi kao neko ponosno koplje.
Kao što devojka za udaju veze svoju spremu, tako je i ona tkala po telu puteve kojima je Fabrisio morao proći; podvrgavala ih je svojoj volji, pripitomljavala. Kad se konačno njena ruka zavukla između nogu otkrila je da su vlažne, kao da je Fabrisio zaista bio tu, probijajući se svojim usnama kroz zamršeni trougao stidnice. Da, to su je Fabrisijeve usne ljubile, Fabrisijeva pljuvačka se slivala niz njene butine. I Laura je stezala kolena i dozivala ga da završi započeto.
Mogla je njena ruka da nastavi da bude Fabrisio i da prodre u mesto koje ni sama nije poznavala. Ali pošto ju je stara Kornelija upozorila da je najneraskidivija ljubavna veza ispletena od prve kapi krvi, zaustavljala se tačno na pragu zadovoljvstva da bi potonula u košmar.
A za to vreme, Fabrisio je počeo da je primećuje, da joj se osmehuje kad je sretne. Laura je osećala tako veliku zbunjenost da nije uspevala da mu odgovori.
Onoga dana kada je stara Kornelija polomila jednu bakarnu alku, Fabrisio je na Laurin prst stavio svoj prsten. Laura je morala da ga prikači parčetom kanapa, pa je sada, u njenim tajnim milovanjima, njena desna ruka bila Fabrisijeva ruka koja je prelazila preko njenog tela dok su je njegova izmišljena usta ljubila.
Sve je već bilo spremno. Stara Kornelija ju je naučila šta treba da radi. Hiljadu puta su to uvežbavale zajedno. Laura se bojala da ne pogreši i uporno je tražila: „Molim te, još jednom.“ Pa bi stara Kornelija još jednom morala da stane pred nju kako bi ona ponovila njene pokrete, kao da je jedna ogledalo druge. Najteža je bila bajalica koju je stalno trebalo ponavljati, bez zastajkivanja, vraćanja i grešaka. Laura je oklevala, molila da se sve odloži: samo na dva dana, makar jedan dan. Ali stara Kornelija je odlučno kazala: „Mora da bude u petak ili nikada neće biti.“ Jer čarolije imaju samo jedan pogodan trenutak u vremenu. Ali Laura se osećala tako nesigurno da je htela da odustane.
Onda je pomislila kako bi to bilo, Fabrisijev jezik u njenim ustima, na njenim grudima, između njenih nogu; kako bi jezikom kružio oko njenih bradavica dok ne bi od njih napravio dve koštice trešnje; kako bi osećala kako jezik prelazi preko ružičastog puža njene vulve, ližući njene sočne zidove, i kako se vraća do njenih usta da joj pokaže od čega je sačinjen napitak koji se cedi iz njene pećine. Fabrisijev jezik... a sastanak je u petak... a petak je danas.
Stara Kornelija ju je odvela do sobe sa ogromnim krevetom na sredini, skoro kao brod pod baldahinom, skoro kao odar na postolju. Na zidu sa desne strane nalazilo se zelenkasto oljušteno ogledalo, i sto sa upaljenim svećnjakom, češalj od kosti, bočica mirisa sa čarobnim svojstvima i kadionica sa amajlijom. Pored stola je stajala stolica, a preko naslona je bila prebačena bela lanena spavaćica.
Stara Kornelija ju je skinula, istrljala njeno telo poklopcem bočice navlaženim parfemom, obukla joj spavaćicu, zagladila joj raspuštenu kosu i tek tada zatražila da joj plati.
Lauri je bilo teško da se odvoji od Fabrisijevog prstena, mada je znala da će, u zamenu za njega, ceo Fabrisio biti njen.
Stara Kornelija razmotala je kanap i na njegovo mesto obmotala nekoliko vlasi Laurine kose koje su se zakačile za češalj. I stavila prsten na levi kažiprst. I otišla.
Laura je malo razbarušila kosu, protrljala obraze da se zažare i prešla jezikom preko usana da ih ovlaži, da zablistaju kao voćka, pokušala da se pogleda u neprozirnoj krošnji ogledala i uzdahnula. Nepoverenje i želja istovremeno su zamahale svojim stegovima.
Morala je da se smiri i da se seti da je stara Kornelija blizu, u susednoj sobi.
U susednoj sobi nalazio se ogroman krevet na sredini, skoro kao brod pod baldahinom, skoro kao odar na postolju. Na zidu s leve strane nalazilo se zelenkasto i oljušteno ogledalo, i sto sa upaljenim svećnjakom, češalj od kosti, bočica mirisa sa čarobnim svojstvima i kadionica sa amajlijom. Pored stola je bila stolica a preko naslona prebačena lanena spavaćica.
Stara Kornelija se skinula, prešla preko svog tela poklopcem bočice navlaženim parfemom, obukla spavaćicu, raspustila kosu i zagladila je češljem. Začulo se kucanje na susednim vratima te i stara Kornelija reče: „Uđi.“
Fabrisio vide Lauru kako stoji iza stolice. Svetlost sveća blago joj je bojila lice u narandžasto, kao breskva. I on nađe da je tako nevina i dirljiva, ah pre svega prelepa. Laura poče da deklamuje bajalicu.
Raskopčavala je spavaćicu, zavukla ruku u otvor i izvukla je zaobljenu kao čanak, čvrsto sklopljenu oko blaga. Ah je između prstiju provirio ružin pupoljak; pružila ga je Fabrisiju nežnim pokretom mlade majke. Fabrisio sede na stolicu, sa Laurinom rukom umesto jastuka, i poče sa uživanjem da pretvara nežne latice u ametist. Njegove ruke kliznuše pod spavaćicu; pređoše preko dugih i čvrstih bedara, dođoše do još neocrtanog struka i tamo se razdvojiše. Jedna ruka pope se do bradavice kojoj nije bila posvećivana pažnja, i njegovi prsti počeše da se nadmeću u veštini sa njegovim jezikom. Drugom je, međutim, po trbuhu nežno šarao tamo-amo, tamo-amo, tamo-amo... Sve dok Laura nestrpljivo nije naglim pokretom isturila stidnicu i raširila noge. Fabrisijeva ruka je zašla u šumu i njegovi prsti zarili se u svileni krater i opekli se njegovom lavom. I sve ostalo milovanje prestade.
Laura je bila kao vlažan sedefasti puž. Fabrisio, vešti i vredni prsti. Soba se utopi u moru uzdaha, nestade u treptanju sveća.
Ona prebaci jednu nogu preko Fabrisijevih nogu. Fabrisio raskopča pantalone. Laura zadrža dah i spusti se tražeći njegova usta. Spuštala se sve dok nije osetila kako raste i raste i ulazi u nju dok njena krv prska a jezici im se mešaju. Ništa više.
Stara Kornelija, opkoračivši stolicu, prigušila je krik. Na trenutak je zastala, drhteći, glave oborene na naslon i opuštenih ruku, dodirujući pod. Zatim se povratila i slabim pokretima, koliko joj je bolna zadnjica dozvoljavala, pođe da upali kadionicu.
Laura otklopi kadionicu. Uze jednu sveću iz svećnjaka i napokon je upali. Fabrisio, već go, zagrli je pokušavajući da vidi preko Laurinog ramena njihova dva lica, sasvim primaknuta, u ogledalu. „Želim te“, reče joj. Laura oseti kako snaga njegove još nesavladane muškosti navaljuje između njenih nogu; i požele da mu odgovori kako ona njega voli, da ga upita da li i on nju voli, da mu se zakune da će je uvek imati... i da ga preklinje da klekne na kolena, jer želi da oseti njegov dah kako joj pali stidnicu i kako njegov jezik dopire u svaki od njenih prevoja, kako se kreće među njima, nervozno, kao zmija. Ali morala je da i dalje deklamuje bajalicu.
Stara Kornelija upalila je kadionicu. Izbrojala je do devedeset tri i sad je pošla ka krevetu idući dijagonalno preko pločica na podu.
Laura i Fabrisio stigoše do kreveta zagrljeni. Zagrljeni legoše na dušek. Laura je razmicala noge i obavijala ih oko Fabrisijevog struka.
Kadionica je širila svoju gustu vatu i stubovi baldahina se zatresoše.
Stara Kornelija, sva znojava, jedva je zadržavala isprekidano disanje; njene grudi njihale su se snažno potresane munjama koje su joj krivudale kroz trbuh; neki neukroćen ždrebac kao da joj je galopirao između nogu i njene zgrčene ruke grebale su po dušeku. Završni grč uhvatiće je kada, razdirana sopstvenim mamuzama, bude izludela dotle da se strovali, stropošta, i okonča.
U Laurinoj utrobi žarilo se Fabrisijevo silno seme. Ona ispusti slab jauk i onesvesti se.
Fabrisio se odvojio od nje i posmatrao je zbunjeno. Laurino porumenelo lice prebledelo je i bilo kao providan vosak; među trepavicama joj je podrhtavala suza a nos joj se istakao oštar i prav kao bodež. Bila je tako lepa da je izgledala kao anđeo. Bila je tako mirna da je izgledala kao mrtva.
U susednoj sobi, stara Kornelija bila je nepomična lutka, meduza od dotrajalog organdina, istopljen časovnik koji je stao...
Fabrisio se nagnuo nad njene grudi tražeći neki šum života i jedna bradavica dotače mu usne. Jezik proviri kroz njih i ne mogade da odoli tom nezvanom ukusu oko sebe. Sisao je besno kao gladno dete. Njegova ruka stezala je nabreklu posudu u želji da je sruči u svoja usta, a zubi u hitnji okružiše bradavicu sitnim rubinom.
I Laura se strese i otvori oči. Uspravi se i pogleda Fabrisija kao da ga vidi po prvi put, dodirnu ga kao da hoće da se uveri u nešto i na kraju mu se baci u naručje kao da se vraća iz velike daljine, ljubeći ga kao da se domogla nekog trofeja, kao da odnosi pljačkaški plen.
Fabrisio oseti kako treperi uz njegovo telo i shvati da se u spletovima njenih devojačkih vena bude neki strašno brzi gušteri, spletovi puzavih gusenica i ptica.
Laurina usta prestala su da deklamuju: prešla su preko Fabrisijevog tela, obmotala ga svojom blistavom mrežom pljuvačke i na kraju se zatvorila oko njegovog sjajnog uda sa žudnjom biljke mesožderke.
Jedna ruka nestade ispod Fabrisijevih čvrstih guzova i njeni prsti se zavukoše između njih razdvajajući ih, milujući, pritiskajući polako sve dok ne utonuše uvučeni u tesan i dubok tunel.
Nije više bila detinjasta devica koja se strogo povinuje obredu, naučena učenica. I Fabrisio je na svojim stegnima osećao oštre Laurine bradavice, plamen njenog jezika među nogama, a prsti, odjednom strašno vešti, istraživali su po njemu tajne prolaze, te priznade kako ni kod jedne devojke nije naišao na toliko preciznosti niti toliko žestine. Nijedna ga nije tako želela. Nijedna ga nije toliko obuzela.
Laura se pope duž njegovih grudi ostavljajući vlažan trag svog jezika: njena usta na njegovom vratu; ruke se zapliću u njegove kovrdže, trbuh joj klizi niz njegov trbuh sve dok se ne skloni oko njega, sve dok ne uvuče u sebe Fabrisijev ud... i zavese spadoše sa baldahina.
U susednoj sobi stara Kornelija i dalje je bila nepokretna i hladna kao posrebreno srce neke ribe. U kadionici je sagoreo mirisni prah. Čak i voštana kugla koja je prekrivala Laurine amajlije pretvorila se u prah i pepeo.
Krevet je lebdeo u tami. Kroz zavese se jedva probijala oštra nit svetlosti koja je palila ivicu devojčine kose. U kadionici je sagoreo mirisni prah. Osim bakarne kutije u kojoj su bile amajlije stare Kornelije, sve je bilo prah i pepeo.
Laura je jahala na Fabrisiju. Dok je sedela na njegovom pubisu, dok je uplitala svoje malje nežne kao vlasi kukuruza u guste crne malje mladića, njene grudi čvrste kao grejpfrut poskakivale su.
Fabrisio upali svoju snežnobelu baklju pod Laurinim baršunastim svodom dok ga je ona mamuzala zabijajući mu mačeve svojih noktiju u bokove.
Krik se razleže kao dve trake, kao krajevi jednog te istog konopca, jednodušan. I oboje se, istovremeno savladani i pobednici, otkotrljaše preko izgužvane geografije čaršava.
Tek tada je Fabrisio, u tuposti koja je ovladala njegovom voljom, primetio da Laura nosi prsten koji joj je on dao. Ali ne tamo gde joj ga je on stavio onoga dana. Nalazio joj se na levoj ruci, pričvršćen nitima nežnim kao vlasi.
U susednoj sobi, staroj Korneliji je krvavi cvet prekrivao međunožje, a lice joj prekrivala tužna zbunjenost silovane devojčice. Na prstima nije imala ničega.
Lauri je pregršt belih cvetova poprskala međunožje, a lice joj je prekrivao lascivan osmeh stare kurve. Fabrisio pomisli, samo na trenutak, kako Laura cele te noći nije imala prsten. Ali je posle na to zaboravio, ophrvan toplim i sladunjavim snom.
„Laura“, promrmlja on iz spirale koja ga je vukla u san. „Laura nije tu“, odgovori ona iz preotetog Laurinog tela. „Laura više nikad neće biti tu.“
Fabrisio je više nije čuo. Pružio je ruku i privukao uz svoj mudri a tako mladi struk.
Fabrisio je spavao. Nije video u onim očima boje žada čudan, pobednički sjaj rubina. Inače bi se uplašio.
Prevela sa španskog Aleksandra Mančić
Beleška o piscu
Ana Roseti
(1950) rođena je u San Fernandu, u Španiji. Objavila je nekoliko zbirki pesama. Prvi roman Pera Španije objavila je 1988. godine. Autorka je zabavnog eseja pod naslovom Intimno rublje, kao i niza erotskih priča.


"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Nazad na vrh Ići dole
dođoška
Adminka
Adminka
dođoška


Norveška Ženski
Broj poruka : 112048
Datum upisa : 30.03.2020

Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitimeNed Nov 28, 2021 1:31 pm

Erotske priče - Page 2 36207717_m

Kolin Dž. Makelroj
IMODŽEN

Ponestale su joj cigarete, a neko je vodio ljubav pri dnu hodnika. Tiho stenjanje, naglo usisavanje vazduha, a onda zvuci što zamiru. Nabila je noge u svoje pohabane sandale, oslanjajući se, radi ravnoteže, o toaletni sto.
Vrtela se po sobi, prevrćući stvari, nervozno tražeći cigaretu ili pikavac da bi se smirila. Sve se opet ponavljalo. Osećala se jednog trenutka iznad toga, a u sledećem – propast. Prošle večeri za njega je strepela, nesigurna u njega. Tako je večeras čekala sve dok nije morala da izađe, sve dok je krkljanje njenog suvog grla nije nateralo na vrata.
Kada je podigla pogled sa toaletnog stola, slika u ogledalu je najpre odbila da se prepozna, a onda je bila isuviše poznata – njeno podbulo lice, svenula koža pod žutom senkom.
Isuse, ugojila sam se, pomisli.
Ponovni nalet stenjanja, i ona pritisnu stomak, ali sve do trenutka kada je stigla do stepeništa, mogla je da čuje par kako još jednom gruvaju jedno o drugo. Glasno disanje, neizbežne struje, kako se spuštaju i dižu.
Na ulici je bilo hladno. Noćni vazduh je okrznu po licu, prevalja se po njoj i ona upade u udobnost tame. Uprkos reskosti, bila je to letnja kalifornijska noć. Nekoliko palmi, na ovoj strani Oklanda, činilo se bez veze, kao što se i sama osećala, nešto preostalo iz nekog drugog grada, dovučena na ovo mesto da je niko, osim prljavštine, ne primeti. Čelo joj je bilo umazano znojem i starom šminkom. U svojoj sobi nije osećala vlagu, ali joj je sada bila teška, vukla ju je dodajući joj težinu. Obrisa lice rukavom džempera.
Ne treba da me vidi kako se znojim. Neću!
Ali nije mogla tek tako da se otrese saznanja da nije došao da je potraži. Bilo je kasno, a on nije došao gore u sobu da je potraži.
Pogleda natrag u trospratnicu. Drvena kutija. Nekada davno neko je svaki sprat obojio različitom pastelnom bojom. Sada je, kao i sve druge kuće u kvartu, bila izbledela, boja se ljuštila, nedostajali su prozori. Koliko li je kuća, kao što je ova, videla: koliko jednosobnih klopki, koliko višesobnih? Pomisli da je i sama tako umorna kako zgrada izgleda. Čak su je i neravne pločice na ulazu podsećale na izgužvani krevet koji je ostavila.
Hodala je brzo saginjući glavu na najmanji pokret: lebdećeg parčeta hartije, senke drveća, bleska svetlosti koja se odbijala od dugačkih, niskih, hromiranih kola. Učini joj se da čuje kako je neko doziva iz dovratka radnje otvorene preko cele noći, ali ne pogleda gore. Požuri pored svega toga, hodajući zgrčenih prstiju, povijenog tela, bez kukova, bez biste, ne videći nikoga, ali znajući da ju je neko prepoznao. Pričaće. Reći će kako ih je hladno presekla. Ona će to, međutim, nadoknaditi. Sutra će postavljati pitanja, smešiti se. Pitati o braći i rođacima. Pitati o kolima. Pitanja sa odgovorima koje je naučila da prečuje. Naučiti. Hm. Šta pa to ja učim? Sve ove godine i nema razloga da verujem da je on drukčiji.
Nije bio najzgodniji čovek kog je poznavala, a nije da ona nije mogla da potraži drugoga. Ne, ne najzgodniji, ali stil! Još mogu da ih upecam. Visok i lak na nogama. Kreće se kao lovac. Kao jedan od onih planinskih mačora. Zna svako skrovito mesto. I dobro se oblači. Oh, oh, kako dobro ume da izgleda. Lepa odela i čisti nokti na rukama.
Ali to nije bilo zbog toga kako je izgledao. Svakog dana mogla je to da vidi u filmovima. Bio je to dodir, kad ispruži ruku i nađe ga tu kad joj je potreban. Koliko je drugih osetila, ali nikad dodirnula. On je bio njen čovek, onaj koga može da voli i oseća. To slatko-strašno osećanje, znati kako da se neko drugi oseti. Ne pogađanje. Bez laži. Tako malo traži.
Hodala je brže, neznatno vukući noge da bi na stopalima zadržala sandale, pošto su džombe na trotoaru štrčale pred njom. Stisnuvši laktove uz bokove, sekla je vetar i zadržavala vlagu.
Bilo je to kako je krivio glavu. Da, to mora da je to, pomisli iznenada. Neko nesvesno dizanje pre nego što se nasmeje. I njegove ruke. Da, njegove ruke. Način na koji drži glavu. To je ono. Ti široki prsti i njihovi sigurni brzi pokreti.
Dva psa su se jurila preko ulice. Mali, koji je trčao prvi napred, onda veći iza. Veći je skakao, prekinuvši odjednom da bi se okrenuo i nevoljno na nju zarežao. Oklevala je, zaškiljila očima i uzdahnula. Oni odoše u žbunje, a ona posrnu kod sledećeg ugla. Senke su joj produžavale noge preko polusvoda svetlosti sa ulične svetiljke. Bila je zadovoljna pri pomisli da to dodaje nekoliko centimetara njenoj niskoj figuri.
Zažali što nije ostala u svojoj sobi. Treba da pokuša da zaboravi. Da ne nalazi nikakve razloge da izađe, uprkos dobrodošlom olakšanju pred noćnim vazduhom. Treba da zaboravi sve o njemu, njegove ruke i butine.
Butine, to je ono. Oduvek sam bila luda za butinama.
U mislima se stvori slika glatkosti pod gaćama koje stežu mišiće. Zamisli ga ispod sebe, iznad sebe. Svoje šake na dugačkim pregibima njegovih butina, povlačeći ih u sebe, skoro u sebe. Stisnu ruke oko struka.
Odjednom, iznenadni prasak automobilske trube rasturi ritmove ulice: pet brzih trubljenja i dva otegnuta. Sve zajedno. Uvek uvredljivo, ma koliko je puta to čula. Pognu glavu kad se vozačev šešir sa širokim obodom okrenu u njenom pravcu.
Nepotrebno je da mahne. Nema zašto da govori. Samo krstari. Dobra noć za krstarenje. Jasno nebo. Možda je on ovde negde napolju. Možda je preko Zaliva otišao u grad. Možda traži neku drugu.
Čovek prođe pored nje upravo kad je ona zakoračila sa okuke. Suviše lako. Mrtav znak, pomisli. Mogla je da čuje kako zastaje, ali se ne okrenu kad joj dobaci „zdravo.“
Do trenutka kad je stigla do železničkog mosta, ubedila je i razuverila samu sebe makar šest puta da li da ga ponovo vidi. Voz prozvižda iznad nje. U osvetljenim vagonima videla je glave ljudi. Kladim se da je preko Zaliva, pomisli. Otišao pre mraka, jer zna da ga tamo neću pratiti.
Zastade na sekund posmatrajući kako voz nestaje iza okuke. Pomisli neodređeno na grad, ali kao po običaju, nije mogla da se poveže sa bilo čim što se događalo na drugoj strani Zaliva. Čak i onih večeri kad bi je dovezao dovoljno blizu vode tako da je videla gradska svetla i liniju neba, ničeg nije bilo od onog sveta koji je u vezi sa njom. Okland. To je bilo dovoljno.
Na raskrsnici sa druge strane železničkog nadvožnjaka nije bilo vagona. Ona je bila jedina vidljiva silueta na uličnom svetlu. Suknja joj se zategla kad se vratila natrag na trotoar. Materijal joj pritegnu kukove, a pojas je uštinu za meso. Ona povuče džemper.
Treba da oslabim. Prokleta suknja, isuviše je stara. Stara suknja. Stara je.
Odbaci ovu misao i čvršće zaogrnu džemper da se zaštiti od kovitlajućeg vetra i njegovih otpadaka. Osetila je da čovek pored koga je prošla i dalje stoji na uglu, na drugoj strani železničkog mosta. Posmatrao je njen hod, kako izlazi iz njegovog vidokruga.
Prokleti muškarci. Gde li je on? Glupa sam. Čemu briga? Čekaće on. Zašto ne bi! Sranje! Znala je da on može da nađe neku drugu ako ga samo pusti da isuviše dugo čeka.
Verovala je u njega, rekla mu je to. U sve njih je verovala. Čak i u onoga za koga se udala. Bože, bio je dobar. Skoro mesec dana. Bio je to dobar znak. Ali je otišao, kao svi ostali. Zgodni trče brže, pomisli.
I znala je da će otići jer je želela da se zakači, da se oseti sigurna sa njima. Svaki put bi pretraživala njihova lica, nadajući se pravome, tražeći poslednjeg, poštenog. Svaki put.
Potraži u džepu cigaretu i onda se seti zašto je izašla iz sobe. Onda se priseti tašne koju je ostavila na krevetu. Ili ispod kreveta. Retko ju je zaboravljala, ali sve to stenjanje dole u hodniku i osećaj suvoće bez cigarete u toj sumornoj sobici.
Prokletstvo! Treba mi piće. Nabaviti negde piće. Kad bih mogla da ga nateram da mu bude stalo. Mogli bismo da odemo. Da pokušamo u drugom gradu.
Jednom mu je to rekla. Rekla mu je da je voljna da ode, da nađe dobar posao i radi sa suncem po danu, da stekne prijatelje. I onda bi imala noć samo sa njegovim usnama na svojim, sa njegovim ramenima koja je guraju dok je okreće i prevrće.
Bože, dobar je on, pomisli ponovo. I zamisli ga kako lako čini da se ceo svet okreće glatko i sklisko. Kako čini da joj se telo oseća nevino.
Tamburin je bio blizu, njegova pulsirajuća neonska svetla su se već videla. Tu ona pije na veresiju. On je voleo to mesto. On će biti tu. Zavere, štosovi, planovi. Zaista joj je bilo potrebno piće. Zaustavi se prekoputa Tamburina kako bi za trenutak posmatrala vrata bara. Ako ne bude tu, onda jedno piće. Najviše petnaest minuta.
Kad otvori vrata, zapahnu je težak miris pića. Ustajalo pivo i dim podsetiše je na pazuha i ona stisnu laktove te slepo pođe ka barskoj stolici. Noge joj očešaše uglačano drvo dok se okretala na sedištu. Smesta ga ugleda i oseti kako joj iza očnih kapaka navire krv. Natera sebe da se okrene ka flašama poređanim u dnu bara. Dupli burbon. Daaa, to je to. Potvrdi glavom i poruči.
Bio je sam, nije gledao na njenu stranu, ali ju je video. Kad je ušla, videla ga je gde proverava sat, onda traži cigaretu. Liznu usne, smesta ih obrisa salvetom sa bara, a prsti joj dodirnuše dlačice koje su pokrivale nausnicu; u odsjaju ogledala u pozadini bara, oči su joj proveravale sjajni deo preko širokog hrpta njenog nosa.
Kopilan! Kad bih bar jednom uspela da ga sačekam da dođe po mene, bar jednom samo!
Dade znak barmenu i ode do stola, pijući dok je prelazila prostoriju. Neko poseže, dodirujući joj butinu. Ona primeti samo grubu boju platna dok se ruka povlačila. Burbon je bio dobar, a čaša hladna. Držala je ledenu površinu uz svoje čelo. Čaša je bila poluprazna do trenutka kada je prešla podijum.
Već je imao novu cigaretu u ruci kad se okrenuo prema njoj. Čim se spustila u stolicu, on stavi cigaretu među njene usne i upali šibicu trzajem nokta na palcu. Ona udahnu, pokušavajući da ne gleda pravo u njega i onda gutljajem burbona rastera dim. Njegova ruka joj dodirnu obraz i on napući lažni poljubac. Ona pogleda prema svom piću, pokušavajući da rastera toplinu, osećanje koje je ostalo od njegove šake.
On se okrete da progovori, njegov glas dubok do kosti milovao ju je slabu, kao rukavica od meke kože.
„Prošetajmo, bejbi.“
Ona se ne pokrenu. On se osmehnu, onda se povuče za dugmad košulje pa približi telo ka njoj. Uze je za ruku trljajući joj prste, gladeći joj dlan. Onda joj privuče prste svojim usnama, poljubi vrhove, onda njene dlanove. Ona natera samu sebe da se nasmeši.
„Dobra si ti žena“, gukao je, ovog puta tiho, skoro mrmljajući. Šapat otežan tajnom koju su delili.
Protiv sebe, ona pogleda gore, tražeći njegove oči, ali se on okrete da pokupi svoje cigarete. Ona ponovo spusti pogled, a bol od želje za njim napeo joj je, kao vrela para, grudi, upravo ispod ključne kosti. Ona izvuče ruku iz njegove. Onda on ustade, uzimajući je ponovo za ruku, nagnu se da je lako poljubi u obraz.
„Hajde“, reče. „Hajdemo.“
Ona se upola diže sa stolice, dovrši piće jednim gutljajem i prepusti mu se da je odvede do stola. Držao ju je za ruku sve do vrata. Posmatralo ih je nekoliko ljudi i ona se osećala zaštićeno. Kad je osetio da okleva, okrete se i namignu joj. Ona se opusti. Čekao je, pomisli. Bio je ovde, čekao sve vreme.
Pravio je dugačke korake, njegove kratke gradske čizme udarale su o pod kaubojskim ritmom. Zaustavi se da je provede oko stola, ramenima je preprečio bleštanje neonskog znaka iznad bara. Sve na njemu nagoveštavalo je ravne linije: njegove noge, ruke, ugao njegove vilice, njegova ramena, čak i, poput brijača, oštra ivica pantalona, obuhvatajući ispupčenje koje se slatko krivilo u gnezdu prepona. Telo mu je bilo previše mršavo, ali je nosio plavo odelo koje mu je kupila prošle nedelje. Zagasitoplavi sako, meki materijal pun senki i oblaka boje, tkanina je šuštala sa svakim pokretom njegovog tela. Dijagonalni rajsferšlus bio je delimično otvoren, a njegova tamna svilena košulja bila je u suprotnosti sa mekoćom sakoa. Iznad okovratnika koža mu je bila somotno crna.
Čak i pri dovratku s prigušenim svetlom bara, pocrvene pri pogledu na njegovu glatku kožu. Odvede je do bočnog prolaza i, kako su se vrata bara obrtala zatvarajući se, on se okrete i mahnu barmenu, a ona primeti kako slabašne bore oko njegovih očiju i oštra čekinja brade prolepšavaju njegovo lice, na isti način kako to lula čini nekim muškarcima.
„Kola“, pokaza gestom, „tamo.“
Brzo, isuviše brzo, pomisli ona. Vide je gde se mršti.
„Hladno je. Nemoj da se mučiš. Ovde sam, zar ne? Ne mogu da ostanem u onoj sobi cele noći. Polako, bejbi, polako.“
Povede je preko ulice. Ona savi ramena iz napete grbe, pokušavajući da hoda dugačkim koracima, tako da izgleda kao da će uživati u večeri. Svako je mogao da vidi da je ona sa njim. Ona je bila njegova. To je bilo sve. Ništa drugo. Hodao je uz njen bok. A ona je pokušavala da se uskladi sa njegovom brzinom, dok su joj se kukovi blago njihali u tesnoj suknji, a sandale joj udarale u ritmu razbijajući druge zvuke ulice. Kad pogleda prema kvartu, drugi voz projuri svojim putem prema gradu.
Dođoše do kola. On stavi ruku na ručku, metalno sivilo vrata sklisko je svetlucalo uz čvorasto tkanje njegovog sakoa.
„Dobro si?“, zapita.
Ona klimnu glavom. On joj ohrabrujuće stisnu ruku i otvori vrata kola. Otvorila su se bešumno, crna kožna sedišta, glatka i klizava, skoro su disala pri svetlosti koja je na njih pala. Zaustavio joj je pogled, a zadnji deo njegovog vrata hvatao je svetlost dok se naginjao, savijao preko prednjeg sedišta ka zadnjem delu kola.
„Gospodine Preston? U redu je. Ovde je. Zaista ste bili strpljivi.“
Odstupi natrag, stojeći između nje i otvorenih kola. Osmeh mu je sada bio ukočen i on je ponovo potapša po obrazu pre nego što joj namesti razbarušenu kosu, povlačeći joj džemper ravno na ramena.
„Pedeset dolara, bejbi,“ reče. Biću kod Tamburina.
Onda je poljubi u čelo i stade postrance, pomažući joj da sedne na zadnje sedište. Nije se okrenula da ga pogleda kada su se vrata zatvorila. Sklopi oči i gurnu telo preko sedišta. Glatkoća kože liznu joj suknju, dižući je i držeći iznad kolena. Dok se meškoljila na sedištu, ponovo ovlaži usne, omekšavajući suvoću tela.
Držala je oči zatvorene, zakačivši se za njegovu alku. Zadržavajući žmirkanje i opuštajući lice tako da joj trepavice dodirnuše obraze. Čovek na zadnjem sedištu disao je oštrim udisajima. Ispičutura viskija, pomisli ona. Čovekove grube ruke brzo pređoše preko kolena do njenih vlažnih prepona i ona zadrhta. AU su joj misli bile jasne: seti se svoga čoveka, kako joj se smešio, i toplog osećanja kad su njegove ruke dodirnule njeno lice, upravo pre nego što je kliznula u kola i vrata se zatvorila. Nadala se da će on biti dobre volje kada se bude vratila u Tamburin. Džemper joj se otvorio i ona pusti da joj telo postane meko, oslanjajući se o sedište, milujući slobodnom rukom glatku kožu.
Prevela s engleskog Nadežda Obradović
Beleška o piscu
Kolin Makelroj
(1935) svestrana je i plodna spisateljica, takođe i profesorka na Univerzitetu Vašington u Sijetlu. Najpoznatije knjige: Zime bez snega, Laži i reci da me voliš, Zavičajna muzika, Isus, pokladni utorak.


"Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content





Erotske priče - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Erotske priče   Erotske priče - Page 2 I_icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Erotske priče
Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Foto-forum :: Razne slike-other image :: Biblioteka :: Čitaonica/Slikovnica-
Skoči na: