dođoška

NOĆI KAD NAM JE ŽAO DA ZASPIMO

Postoje neke letnje noći kad nam je žao da zaspimo.
Naši roditelji su davno večerali i polegali, a mi još lebdimo u avliji kao da su nam porasla krila.
Nebo se rascvetalo nad našom kućom kao stoletna trešnja na kojoj stoji mesec.
Bašta nam miriše na sve bilje koje cveta na zemlji.
Popci zvrje pod lipama kao skriveni satovi tišine, koji rade po zvezdama i pokazuju koliko će nam dugo roditelji živeti.
Potok žubori u blizini, tiho, kao da razgovara s kamičcima, lepo osećamo kako nam zapljuskuje dušu.
Hteli bismo u polje, u reku, na brdo, hteli bismo nekuda, ni sami ne znamo kuda, ali ne možemo da prekinemo končiće bojažljivosti kojima smo privezani za stabla jabuka.
Svici nas prosto čikaju da izađemo iz avlije i mi ih hvatamo i mažemo njihovim zlatom lica.
Po jedna zvezdica nam stoji u grlu, kao koštica od šljive koju ne možemo da progutamo.
Više niko nije budan sem cvrčci, svici i mi, lišće treperi samo od našeg disanja, mesečina je tako plava i gusta da bi se po njoj moglo plivati.
Dobrica Erić

"Jer oni koji zaista žele rastanak,
ništa ne kažu.
Oni odlaze, ili nestaju,
postepeno se udaljuju,
gube se, blede, gase se,
ali stežući kvaku na vratima
nikada ne uzvikuju,
da je sada kraj."
L. Zilahi

Ponekad se sam sa sobom igram stare igre hoću-neću!
Pa kažem:
Neću da moram!
Neću, ako mi naredjuju, neću, za inat!
Hoću, ako me lepo zamolite.
Hoću da me ostavite na miru!
Neću da mi govore kako danas sjajno izgledam! Kad sam,zaista, izgledao dobro, niko mi to nije govorio, jer se podrazumevalo samo po sebi.
Neću da mu se javim prvi, pa makar crko!
Hoću da budem mudar i da se ne zalećem, ali ne mogu; to je jače od mene.
Mada na madjarskom Kapor znači – začin, neću da budem u svakoj čorbi mirodjija.
Neću da se mešam.
Hoću da i drugi znaju šta hoće.
Mnogo toga hoću, a znam da ne mogu…
Momo Kapor

Ne uzimaj mi reči,kako ću onda vladati osećanjima,ne možeš ti toliko daleko da odeš, koliko ja mogu daleko da volim,ne uzdaj se u moj razum,njega nema više,važno je samo da ispod ovih grudi ima nešto što će večno za tebe kucati...mislim da se zove srce..
Mika Antić

Ma, uzalud… Uz život se ne prilaže uputstvo za upotrebu i svako to odredi kako ume: zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se drugi obradovao… Uđe u pogrešan vagon, siđe stanicu pre ili kasnije… Pokoleba se, samo prebaci veslo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje, odredi drugo mesto gde će pristati.
Balašević

Njegova krilatica „Za druge se navija, Partizan se voli“ – postala je filozofija Partizanovog navijača  i suština pripadanja Partizanu u samo jednoj rečenici. Da ovaj mrgud široke duše nije pao u zaborav crno-bele navijačke armije, svedoči i ovaj mural sa beogradskih ulica

Nikada pred jačim i moćnijim ne pokazujte svoje slabosti. Recite, imam taman dovoljno, makar vam novčanik i prazan bio. I smejte se, makar sve u vama plakalo. Jer ljudi su po prirodi zli i bezobzirni i iskoristiće vašu slabost na najpodliji način. A kad se nekad kolo života okrene, pa na njihovim licima ugledate onaj isti osmeh koji ste i sami nosili, osmehnite im se i potapšite ih po ramenu baš onako prijateljski kako su oni nekad vas.
M. Antić