Vremeplov-Na današnji dan

First topic message reminder :

Dogodilo se na današnji dan, 01.01.

Na današnji dan 1915. godine rođen je srpski pisac Branko Ćopić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, nadahnut pripovedač, tvorac zanimljivih i upečatljivih likova i događaja, koje je opisao svežim, sočnim i slikovitim jezikom. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U partizanskom pokretu je učestvovao od 1941. Počeo je da piše kao đak učiteljske škole i pre Drugog svetskog rata je objavio zbirke pripovedaka "Pod Grmečom", "Borci i bjegunci" i "Planinci". Njegova prozna dela su prožeta lirikom, živopisnim realističkim slikanjem života na selu, poznavanjem mentaliteta i psihologije ljudi Grmeča i Podgrmečja, njegovog zavičaja, vedrinom i vitalnošću duha. Napisao je veći broj knjiga za decu: "Bojna lira pionira", "Put u vedrinu", priče "U svetu leptirova i medveda", "Bosonogo đetinjstvo", "Orlovi rano lete", zbirke pesama "Ognjeno rađanje domovine", "Ratnikovo proljeće". Zbirka pripovedaka "Bašta sljezove boje", za koju je dobio Njegoševu nagradu. Ostala dela: romani "Prolom", "Gluvi barut", "Ne tuguj, bronzana stražo", "Osma ofanziva", zbirke pripovedaka "Rosa na bajonetima", "Surova škola", "Doživljaji Nikoletine Bursaća".



Danas je ponedeljak, 1. januar, prvi dan 2024. Do kraja godine ima 365 dana.

45 p.n.e. - Stupio je na snagu novi kalendar, nazvan Julijanski, kojim je rimski državnik Gaj Julije Cezar, prema savetima grčkog astronoma iz Aleksandrije Sosigena, reformisao računanje vremena tako što je za početak godine odredio januarske kalende, odnosno 1. januar. Do tad su na januarske kalende konzuli stupali na dužnost, a godina je započinjala na martovske kalende - 1. marta. Julijanski kalendar je zasnovan na Sunčevoj godini od 365 dana i šest sati, ali je u njemu godina duža od Sunčeve 11 minuta i 14 sekundi, pa je svaka četvrta prestupna, ali se svakih 128 godina pojavljivao dan "viška". Da bi to bilo eliminisano, papa Grgur XIII je, prema savetima astronoma, reformisao kalendar 1582. i Gregorijanski kalendar je sada praktično međunarodni. Julijanski kalendar zadržale su pojedine pravoslavne crkve - Srpska crkva, Ruska, Jerusalimska patrijaršija...

1502 - Portugalski moreplovci uplovili su u zaliv Guanabara i iskrcavši se nazvali su to mesto Sao Sebastijan da Rio de Žaneiro (Sveti Sebastijan sa januarske reke) - pošto je bio dan kad se obeležava uspomena na tog svetitelja. Na tom mestu nastao je grad koji je 1763. postao glavni grad portugalske kolonije (vicekraljevstvo) Brazil, potom prestonica nezavisnog carstva od 1822. do 1889. i republike od 1899. do 1960, kada je za glavni grad određena novoizgrađena Brazilija. Pre Ria prestonica kolonije bio je grad Baija.

1515 - Vojvoda od Angulema Fransoa postao je posle smrti kralja Luja XII francuski kralj Fransoa I.

1704 - Britanske snage pod komandom admirala Džordža Ruka preotele su Gibraltar od Španaca.

1776 - Vođa američke borbe za nezavisnost Džordž Vašington razvio je zastavu Velike Unije, prvu nacionalnu zastavu SAD, posle poziva engleskog kralja Džordža III pobunjenim kolonistima da se predaju.

1782 - Umro je nemački kompozitor, pijanista i dirigent Johan Kristijan Bah, najmlađi sin Johana Sebastijana. Živeo je u Milanu i Londonu, pa je nazivan "italijanski Bah" i "engleski Bah". U Engleskoj se proslavio kao pijanista i organizator muzičkog života i postao je muzički učitelj kraljice Šarlot. Značajan je kao kompozitor sonata i koncerata za klavir u rokoko stilu, po čemu je preteča Volfganga Amadeusa Mocarta. Dela: 15 opera, više od 60 simfonija, 37 klavirskih koncerata, 13 uvertira, klavirske sonate, kamerna muzika.

1801 - Stupanjem na snagu Akta o ujedinjenju, stvoreno je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske. Do tada to su bila tri kraljevstva pod jednom krunom - Engleska, Škotska i Irska.

1803 - Danska je zabranila uvoz robova u Dansku Zapadnu Indiju (današnja Devičanska ostrva) i prva je zemlja koja je zabranila ropstvo.

1804 - Vođa pobune protiv Francuza Žan Žak Desalin, koji je potom postao car Žak I, proglasio je nezavisnost karipske ostrvske države Haiti (zapadni deo ostrva Haiti - Hispaniola).

1823 - Rođen je mađarski pesnik Šandor Petefi, najistaknutiji poeta mađarske književnosti. Iako je po ocu bio Srbin, a po majci Slovak, osećao se u potpunosti kao Mađar. S 15 godina postao je vojnik, a tokom Mađarske revolucije 1848. glavni je ideolog omladinskog pokreta. Simbol je mađarskog romantizma. Poginuo je 1849. u bici kod Segešvara u 26. godini, tačnije gubi mu se svaki trag (imao je čin majora). Prve pesme je napisao kao gimnazijalac i ubrzo je postao najomiljeniji i najčitaniji mađarski pesnik. Dela: roman "Krvnikovo uže", epska poezija "Vitez Janoš", "Apostol", lirska poezija "Izabrane pesme", "Petefijeve pesme".

1833 - Velika Britanija je proglasila suverenitet nad Folklandskim ostrvima u Atlantiku, oko 500 kilometara istočno od obale Argentine. Taj arhipelag je ranije bio španski posed.

1842 - U Kelnu je pokrenut dnevnik "Rajnske novine", organ građanstva i poslovnih krugova koji su tražili liberalne reforme. U aprilu 1842. u listu je počeo da sarađuje Karl Marks, koji je oko sebe okupio širok krug saradnika, čime je radikalizovana uređivačka politika lista - pa je zabranjen u martu 1843.

1863 - Tokom Američkog građanskog rata predsednik SAD Abraham Linkoln potpisao je Emancipatorsku proklamaciju kojom je ukinuto ropstvo, što je dodatno izazvalo bes 11 južnih robovlasničkih država koje su se borile za otcepljenje.

1864 - Rođen je srpski pisac, estetičar i teoretičar književnosti Bogdan Popović, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača "Srpskog književnog glasnika" i tvorac "beogradskog književnog stila". U vreme njegovog uređivanja SKZ je bio najuglednije glasilo srpskih kulturnih poslenika. Uživao je izuzetan ugled kao kritičar, prvih decenija 20. veka. Objavio je "Antologiju novije srpske lirike" i veći broj studija iz književnosti i teorije umetnosti.

1872 - Stupio je na snagu prvi Zakon o poroti u Srbiji, donet oktobra 1871. na osnovu ustava iz 1869.

1877 - Britanska kraljica Viktorija I proglašena je caricom Indije.

1879 - Rođen je engleski pisac Edvard Morgan Forster, oštrouman posmatrač i analitičar, duhovit i ironičan. Živeo je u Italiji i Grčkoj i pojedina njegova dela su tematski vezana za te zemlje. Dela: romani "Gde se anđeli plaše da kroče", "Soba sa izgledom", "Jedno putovanje u Indiju", "Najduže putovanje", priče "Nebeski omnibus", "Večni trenutak", "Faros i Farilon", studija "Vidovi romana".

1881 - Umro je francuski revolucionar Luj Ogist Blanki, osnivač i član tajnih revolucionarnih udruženja. Dva puta je osuđivan na smrt. Nazivali su ga "Okovani Prometej" jer je u tamnicama proveo 36 godina i pet meseci. Konspirativan rad, zavereničke grupe i oružani ustanak smatrao je jedinom taktikom proletarijata. Diktaturu proletarijata zamišljao je kao diktaturu male grupe profesionalnih revolucionara.

1895 - Rođen je američki političar i pravnik Edgar Džon Huver, šef Federalnog istražnog biroa (FBI) od 1924. do smrti 1972. Predvodio je borbu protiv organizovanog kriminala, posebno tridesetih godina 20. veka u vreme prohobicije. Reformisao je FBI i znatno unapredio metode policijske borbe protiv kriminala uspostavljanjem prve kartoteke otisaka prstiju i kriminološke laboratorije. Mnogi ga smatraju mračnom figurom američke političke scene zbog navodnog progona pojedinih istaknutih ličnosti, poput crnačkog borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga ili filmskog glumca Čarlija Čaplina (koji je bio opredeljeni komunista).

1901 - Države Novi Južni Vels, Viktorija, Kvinslend, Južna Australija, Zapadna Australija i Tasmanija osnovale su australijsku zajednicu s Edmundom Bartonom kao prvim predsednikom vlade. Australija je imala status dominiona u sastavu Britanske imperije i potom komonvelta.

1912 - Rođen je engleski dupli agent Harold Adrijan Rasel Filbi, poznat kao "Kim" Filbi. Bio je jedan od najuspešnijih agenata sovjetske obaveštajne službe u njenoj istoriji. U službu Sovjetskog Saveza stupio je kao student u Kembridžu 1934. Posle rata bio je oficir za vezu između britanske i američke obaveštajne službe, što mu je omogućilo da u periodu "hladnog rata" Moskvi dostavlja informacije od najvećeg značaja. Kad je gotovo otkriven, nestao je u Bejrutu i obreo se 1963. u Moskvi, gde je i umro 1988. Za izvanrednih zasluge za Sovjetski Savez, koji je smatrao otadžbinom, nagrađen je najvišim sovjetskim odlikovanjima.

1915 - Nemci su u Prvom svetskom ratu u kanalu Lamanš torpedovali britanski ratni brod "Formidabl", usmrtivši 547 ljudi.

1924 - Treća zemaljska konferencija KPJ usvojila je u Beogradu Rezoluciju o nacionalnom pitanju kojom je traženo "samoopredeljenje jugoslovenskih naroda". Usvojena je i Rezolucija o neodrživosti poretka uspostavljenog na osnovu Versajskog mira posle Prvog svetskog rata. Ti dokumenti su počivali na doktrini Kominterne o "imperijalizmu srpske buržoazije". Pod vidom "nacionalne ravnopravnosti" na taj način, vođena je politika destrukcije jugoslovenske države.

1925 - Naziv glavnog grada Norveške promenjen je u Oslo - do tada grad se zvao Kristijanija.

1927 - Rođen je Moris Bežar, znameniti francuski koreograf. Rođen je u Marselju, kao sin filozofa Gastona Beržea. Karijeru baletskog igrača počeo je sa 14 godina, u pariskoj "Operi". Svoj prvi balet je postavio 1951. godine u Stokholmu, a 1961. u Belgiji je kreirao koreografiju za "Bolero" Morisa Ravela, koja će postati jedna od najčuvenijih baletskih kreacija 20. veka. Autor je više od 250 baletskih predstava. Moris Bežar je umnogome doprineo razvoju savremenog baleta i jedan je od simbola savremene koreografije. Među njegovim čuvenim koreografijama su i "Buđenje proleća", "Romeo i Julija", "Nižinski", "Petruška", "Zaratustra".

1942 - Na konferenciji predstavnika vlada SAD, Sovjetskog Saveza, Velike Britanije, Kine i niza drugih zemalja u Vašingtonu je, u jeku Drugog svetskog rata, potpisana Deklaracija UN. Strane potpisnice su se obavezale na podršku i sprovođenje Atlantske povelje, i preuzele su obavezu da rat protiv sila Osovine nastave do konačne pobede i da s njima ne zaključuju separatni mir ili primirje. Jedna od potpisnica Deklaracije bila je i Kraljevina Jugoslavija.

1942 - Rođen je Kornelije Kovač, muzičar, kompozitor, pijanista, aranžer. Poreklom sa severa Bačke, rođen je u Nišu. Roditelji su bili muzičari, otac violinista, majka pevačica u horu opere. Prvu kompoziciju "Pusti trotoari" komponovao je kao petnaestogodišnjak 1956. Završio je Muzičku akademiju u Sarajevu. Karijeru je započeo kao džez muzičar, sastavom BKB, 1961. Bio je član sarajevskog sastava Indeksi. Septembra 1968. godine preselio se u Beograd, gde je osnovao Korni grupu. Predstavljao je Jugoslaviju 1974. na Pesmi Evrovizije. Pisao je muziku za teatar, film, TV. Sarađivao je sa brojnim velikanima muzike u zemlji (Zdravko Čolić, Dragan Stojnić, Bisera Valetanlic) i svetu, i autor je mnogih kompozicija koje su postale široko popularne: "April u Beogradu", "Jedna zima sa Kristinom", "Pevam danju, pevam noću", "Ti si mi u krvi", "Milo moje", "Etida", "Ivo Lola", "Moja generacija", "Maestro i violina", "Poljubi me na kiši".

1956 - Odlukom Ustavotvorne skupštine proglašena je nezavisnost Sudana, bivše britanske kolonije.

1958 - Stupio je na snagu Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ), koji su 25. marta 1957. u Rimu potpisale Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija. Zajednici nazvanoj potom Evropska zajednica, sada Evropska unija, 1973. su pristupile Velika Britanija, Irska i Danska, 1981. Grčka, 1986. Španija i Portugal, 1995. Švedska, Finska i Austrija, 2004. Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija i Češka, a 2007. Rumunija i Bugarska.

1959 - Revolucionarni pokret "26. jul" pod vođstvom Fidela Kastra odneo je pobedu na Kubi, a general Fulhensio Batista je posle potpunog rasula njemu lojalnih trupa pobegao u Dominikansku republiku.

1960 - Proglašena je nezavisnost Kameruna. Do Prvog svetskog rata ta zemlja bila je nemačka kolonija, a zatim je postao francuska teritorija, osim manjeg dela koji je pripao Britaniji. Od 1959. Kamerun je imao autonomni status.

1962 - Zapadna Samoa postala je prva nezavisna država u Polineziji.

1965 - Pod vođstvom lidera pokreta "Al fatah" Jasera Arafata formirana je Palestinska oslobodilačka organizacija, ali su izvan nje ostale pojedine palestinske grupe, uključujući Narodni front za oslobođenje Palestine Žorža Habaša. PLO je u početku bio teororistička organizacija i odgovoran je za ubistvo 11 izraelskih sportista na Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu.

1966 - Predsednika Centralnoafričke republike Davida Daka vojnim udarom oborio je blizak rođak, pukovnik Žan Bedel Bokasa. Bokasa je 1976. proglasio svoju zemlju monarhijom i uzeo titulu cara Centralnoafričkog carstva. S vlasti je svrgnut 1979. Upamćen je po neverovatnoj ekstravaganciji, rasipnom ponašanju i navodnom kanibalizmu.

1972 - Umro je francuski pevač i glumac Moris Ševalije, zaštitni znak francuske muzičke komedije. Najzapaženije uloge ostvario je u filmskim muzičkim komedijama. Napisao je autobiografiju "Moj put i moje pesme". Filmovi: "Ljubavna parada", "Nasmejani poručnik", "Vesela udovica", "Ćutanje je zlato", "Imao sam sedam kćeri", "Život za karijeru", "Žiži", "Fani", "Ljubav popodne".

1973 - Velika Britanija, Danska i Irska priključile su se EEZ.

1977 - Umro je je srpski istoričar Viktor Novak, profesor Zagrebačkog, potom Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Istorijskog instituta SANU. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a latinski i pomoćne istorijske nauke specijalizovao je u Vatikanskoj školi u Rimu. Na Beogradskom univerzitetu od 1924. do 1959. predavao je latinsku paleografiju, diplomatiku i metodiku. Objavio je brojne rasprave i studije iz istorije jugoslovenskih naroda i istorije književnosti. U kapitalnom delu "Magnum crimen", objavljenom ubrzo posle Drugog svetskog rata, dokumentovao je zločin genocida hrvatskog ustaškog režima nad Srbima u "Nezavisnoj Državi Hrvatskoj". Bio je veoma aktivan i u muzičkom životu kao predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu i Sveslovenskog pevačkog saveza u Pragu. Ostala dela: "Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva", "Latinska paleografija", "Vatikan i Jugoslavija", "Scriptura Beneventana", "Evangeliarium Spalatense", "Masarik i Jugosloveni", "Iz rimske književnosti", "Sveslovenska misao", "Dva antipoda", "Franjo Rački", "Valtazar Bogišić i Franjo Rački", "Nikola Vulić, naučnik i čovek".

1978 - U vazduhu u blizini Mumbaja (u vreme britanske vlasti Bombaj) eksplodirao je indijski putnički avion tipa "Boing 747" i nesreću nije preživeo niko od 213 osoba u njemu.

1979 - Sjedinjene Američke Države i Narodna Republika Kina uspostavili su pune diplomatske odnose. U prethodnom periodu Vašington je kao legitimne predstavnike Kine tretirao Tajvan (Nacionalistička Kina).

1980 - Umro je italijanski političar Pjetro Sandro Neni, vođa italijanskih socijalista. Učestvovao je u Španskom građanskom ratu i bio član Komiteta za odbranu Madrida kao i polit. kom. njegove divizije. Tokom Drugog svetskog rata u Francuskoj ga je uhapsio Gestapo. Odmah po oslobođenju zemlje postao je generalni sekretar Socijalističke partije Italije, a 1945. predsednik. Bio je potpredsednik u prvoj posleratnoj vladi, nekoliko meseci i šef diplomatije, takođe potpredsednik u vladi levog centra 1963. Dela: "Istorija četiri godine 1919-1922", "Šest godina građanskog rata u Italiji", "Istorija klasne borbe u Italiji", "Zločin fašizma u Africi 1936".

1981 - Grčka je postala deseta članica EEZ - današnje Evropske unije.

1984 - Sultanat Brunej, država na severozapadu ostrva Borneo izuzetno bogata naftom i prirodnim gasom, britanski protektorat od 1888. postao je nezavisna država.

1992 - Egipatski diplomata Butros Butros Gali nasledio je na mestu generalnog sekretara UN peruanskog kolegu Havijera Peresa de Kueljara.

1993 - Češka i Slovačka postale su samostalne države, čime je prestala da postoji Čehoslovačka, osnovana 1918.

1995 - U Bosni i Hercegovini je, posle posredničke misije nekadašnjeg predsednika SAD Džimija Kartera, stupio na snagu četvoromesečni prekid neprijateljstava, koji su muslimanske snage 40 dana pre isteka roka narušile ofanzivama na srpske položaje na Vlašiću i Majevici.

1995 - Švedska, Finska i Austrija priključile su se Evropskoj zajednici, čime je broj članica te organizacije povećan na 15.

1997 - Turske trupe su ponovo upale u severni Irak i turski zvaničnici su saopštili da su tom prilikom ubijena 72 kurdska gerilca.

1998 - Islamski teroristi su na zapadu Alžira masakrirali više od 400 osoba, uključujući žene i decu. Bio je to najteži teroristički akt tokom šestogodišnje oružane borbe islamističkih grupa u toj zemlji.

1999 - Zvanično je puštena u promet jedinstvena evropska valuta - evro. Banke su novu valutu počele da koriste nakon tri dana.

2002 - Evro je postao zvanična valuta Evropske unije. Pojedine članice EU ipak su sačuvale nacionalne valute - Velika Britanija, Danska i Švedska.

2003 - EU je preuzela od UN nadzor nad policijskim operacijama u BiH, što je prva bezbednosna operacija u istoriji EU.

2003 - Luiz Inasio "Lula" da Silva, bivši sindikalni vođa, postao je šef države u Brazilu, prvi u istoriji te zemlje koji je potekao sa "društvenog dna".

2006 - U Španiji je stupio na snagu zakon kojim se zabranjuje pušenje na javnim mestima, kancelarijama, tržnim centrima i drugim zatvorenim prostorima. Tim propisom se zabranjuje i reklamiranje duvana, njegova promocija, kao i sponzorisanje duvanske industrije.

2006 - Preminuo je srpski dečji pisac Dragan Lukić. Diplomirao je književnost u Beogradu, veći deo radnog veka proveo je kao urednik Programa za decu Radio Beograda. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove. Vodio je tv i radio programe za decu, uređivao je list "Zmaj". Objavio je čak stotinak knjiga poezije i proze za najmlađe. Dela: "Kako se kome čini", "Moj praded i ja", "Ovde stanuju pesme", "Vagon prve klase", "Fifi", "Kako rastu nogavice", "Šta tata kaže", "Od kuće do škole", "Lovac Joca", "Vožnja po gradu", "Neboder C17", "Tri gusketara", "Bomba u kafi", "Nebom grada".

2009 - Umrla je Helen Suzman jedan od najpoznatilih južnoafričkih boraca protiv aparthejda. Suzmanova, kćerka jevrejskih imigranata, bila je jedini član južnoafričkog parlamenta (1953-1989) koja je otvoreno kritikovala aparthejd, promovišući stavove koji su tada bili retki među belim južnoafrikancima. Dobitnik je počasnih doktorata vodećih svetskih univerziteta, među kojima su Oksford, Kembridž, Harvard, Kolumbija univerzitet, a dva puta je bila nominovana za Nobelovu nagradu za mir.

2010 - U eksploziji automobila-bombe u mestu Laki Marvat, na severozapadu Pakistana, poginulo je 88 ljudi, a 37 je povređeno. Bombaš samoubica dovezao je sportski automobil do mesta gde je u toku bila odbojkaška utakmica i aktivirao eksploziv.

2012 - Umro je Kiro Gligorov, član Predsedništva SFR Jugoslavije i predsednik BJR Makedonije. Gligorov je bio jedan od vodećih makedonskih političara u vreme socijalističke Jugoslavije.

2013 - Preminuo je srpski pesnik Slobodan Rakitić, predsednik Srpske književne zadruge (SKZ) i Udruženja književnika Srbije (UKS). U Beogradu je diplomirao na Filološkom fakultetu. Uređivao je časopise Savremenik, Raška i Književna reč. Od 1973. do 2007. radio je u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Predsednik UKS bio je od 1994. do 2004. a od 2005. predsednik je Srpske književne zadruge. Bio je narodni poslanik. SPC ga je odlikovala Ordenom Svetog Save II stepena. Za knjigu pesama "Tapije u plamenu" nagrađen je Oktobarskom nagradom Beograda za 1990. i nagradom "Rade Drainac" za 1991. godinu.

2017 - U terorističkom napadu u noćnom klubu "Reina", u Istanbulu, u 01.15 posle ponoći, poginulo je 39 osoba a 70 je povređeno. Terorista, islamski ekstremista, pucao je na prisutne iz automatske puške.

2018 - Iranski mediji obelodanili su da je tokom nemira u toj zemlji poginulo najmanje 12 osoba. Prema zvaničnim saopštenjima naoružani demonstranti pokušali da zauzmu policijske stanice kao i vojne baze. Bili su to najmasovniji protesti u Iranu od 2009.

2019 - Stupio je na snagu zakon kojim je uzgoj životinja zbog krzna u Srbiji zabranjen. Zakonom o dobrobiti životinja koji je usvojen još 2009. godine zabranjeno je držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz, i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože.

2021 - U Gospođincima, nedaleko od Žablja, Bačka, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pustio je u rad novi gasovod u Srbiji, Balkanski tok. Svečanosti su prisustvovaii ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko kao i direktor Srbijagasa Dušan Bajatović. Balkanski tok u delu kroz Srbiju proteže se od Zaječara do Horgoša ukupnom dužinom 403 km.

2022 - Stupio je na snagu sporazum Sveobuhvatno regionalno privredno partnerstvo (RCEP) kojim je stvorena zona slobodne trgovine između 15 zemalja azijsko pacifičkog regiona. Najveći trgovinski blok u istoriji obuhvata oko 30% svetske populacije i približno 30% globalnog BDP-a. Članice novoobrazovane trgovinske slobodne zone su Australija, Brunej, Kambodža, Kina, Indonezija, Japan, Južna Koreja, Laos, Malezija, Mjanmar, Novi Zeland, Filipini, Singapur, Tajland i Vijetnam.

2023 - Ukrajinske trupe izvršile su, u ranim jutarnjim satima, žestok napad na Makijevku i Golovku u oblasti Donjecka. Pogođeno je i zdanje Tehničke škole 19, u kojoj su bile smeštene ruske snage, uglavnom iz Saratovske oblasti. Ukrajinci su koristili artiljeriju tipa HIMARS, poreklom iz SAD. Bila je to jedna od najrazornijih akcija tokom rata u Ukrajini, po broju žrtava. Rusi su priznali 89 poginulih. Prema drugim navodima bilo ih je 139. Po ukrajinskim izvorima bilo je 400 poginulih i oko 300 ranjenih.

2023 - Dogodio se spektakularan napad na zatvor u Siudad Huarezu, država Čihuahua, na krajnjem severu Meksika. Napadači su u zatvor Cereso 3 stigli u zoru, u oklopnim vozilima, otvorivši odmah vatru na stražare. Paralelno, događala se pobuna unutar zatvora. Poginulo je deset stražara, sedam zatvorenika, i dva napadača. Ranjeno je ukupno 13 lica. Pobeglo je najmanje 30 zatvorenika. Među njima i narko bos Ernesto Alfred Pinjon de la Kruz, što je verovatno i bio motiv akcije.

Dogodilo se na današnji dan, 07.11.

Danas je četvrtak, 7. novembar, 312. dan 2024. godine.

1598 - Rođen je španski slikar Francisko de Surbaran, jedan od najznačajnijih umetnika 17. veka, koji je snažnim realističkim postupkom najčešće slikao religiozne motive. Bio je vrhunski barokni majstor sa, za taj period karakterističnim, izraženim kontrastima svetlosti i tame.

1781 - U Španiji je, u Sevilji, poslednji put sprovedeno javno spaljivanje od strane inkvizicije. Bila je to rimokatolička institucija koja je istraživala razne vidove krivoverja, veštičarenja i slično, poznata po brutalnosti. Poslednja osoba optužena da je jeretik osuđena je u Španiji od strane inkvizicije 1826.

1867 - Rođena je poljska fizičarka Marija Sklodovska, poznata kao Marija Kiri, dobitnica dve Nobelove nagrade. Sa suprugom Pjerom Kirijem iz rude urana izdvojila je nove elemente radijum i polonijum. Prva je žena koja je stekla akademsku titulu pariske Akademije medicine i postala šef katedre za fiziku na Sorboni. Bila je osnivač i direktor Instituta za radijum u Parizu. S Pjerom je 1903. podelila Nobelovu nagradu za fiziku, a 1911. sama je dobila Nobelovu nagradu za hemiju. Posle Pjerove smrti 1906. otkrila je radioaktivnost torijuma. U čast bračnog para Kiri, jedna merna jedinica u fizici je nazvana "kiri".

1879 - Rođen je ruski revolucionar Lav Trocki (pravo ime bilo mu je Lav Davidovič Bronštajn), jedan od vođa Oktobarske revolucije 1917. Učestvovao je i u revoluciji 1905. tokom koje je predvodio Petrogradski sovjet. U vreme balkanskih ratova 1912. i 1913. dva puta je boravio u Srbiji kao ratni dopisnik "Pravde". U Oktobarskoj revoluciji ponovo je postao predsednik Petrogradskog sovjeta. Bio je član Politbiroa boljševičke partije, a kao šef diplomatije u prvoj sovjetskoj vladi pregovarao je s Nemačkom o zaključenju mira u Prvom svetskom ratu (Brest-Litovski mir). Tim sporazumom boljševička vlast ostavila je na cedilu sve saveznike Rusije, a ogroman deo teritorije Rusije predat je Nemačkoj i Austrougarskoj. Od 1918. do 1924. kao vojni komesar i predsednik sovjetskog Vojno-revolucionarnog komiteta, udario je temelje sovjetske vojske. Od 1923. predvodio je neformalnu opoziciju u boljševičkoj partiji i već tada se sukobio sa Staljinom, a sukob je pojačan 1926. kad je postao vođa "ujedinjene opozicije". Staljin je 1927. izdejstvovao njegovo isključenje iz partije, a 1929. proteran je iz Sovjetskog Saveza. Ubijen je 1940. u Meksiku.

1910 - Na Prvom svesrpskom sokolskom sastanku u Beogradu izvršeno je ujedinjenje celokupnog srpskog sokolstva sa teritorije Kraljevine Srbije i sa prostora tadašnje Austrougarske. Bila je to organizacija naglašenog patriotskog naboja pa joj je s početkom Prvog svetskog rata u austrijskim zemljama onemogućena delatnost.

1913 - Rođen je francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. Njegovo književno delo zasnovano je na idejama sveprisutne paradoksalnosti savremenog sveta. Smisao je pronalazio u stvaralaštvu, po njegovim rečima, "stvarati znači dva puta živeti". Poginuo je 1960. u saobraćajnoj nesreći. Dela: romani "Stranac", "Kuga", "Pad", pozorišni komadi "Kaligula", "Pravednici", "Opsadno stanje", "Nesporazum", eseji "Svadba", "Mit o Sizifu", "Pisma nemačkom prijatelju", "Pobunjeni čovek".

1917 - U Petrogradu je pod vođstvom lidera boljševika Lenjina počela Oktobarska revolucija i srušena je privremena ruska vlada Aleksandra Kerenskog. U rano jutro "Crvena garda" i revolucionarne jedinice zaposele su važne objekte u gradu, a zatim je Vojno-revolucionarni komitet objavio proglas o padu privremene vlade i vlast je preuzeo Petrogradski sovjet radničkih i vojnih deputata. Dok su ustanici jurišali na Zimski dvorac, u Smoljnom je Drugi kongres sovjeta radničkih i vojničkih deputata izabrao prvu revolucionarnu radničko-seljačku vladu s Lenjinom na čelu.

1917 - Rođena je Helen Suzman jedan od najpoznatilih južnoafričkih boraca protiv aparthejda. Suzmanova, kćerka jevrejskih imigranata, bila je jedini član južnoafričkog parlamenta (1953-1989) koja je otvoreno kritikovala aparthejd, promovišući stavove koji su tada bili veoma retki među belim južnoafrikancima. Dobitnik je počasnih doktorata vodećih svetskih univerziteta, među kojima su Oksford, Kembridž, Harvard, Kolumbija univerzitet, a dva puta je bila nominovana za Nobelovu nagradu za mir.

1937 - U Beogradu, na uglu ulica Kralja Aleksandra i Grobljanske (danas Ruzveltova) postavljen je spomenik Vuku Karadžiću, s natpisom "Vuku - srpski narod" delo vajara Đorđa Jovanovića. Inicijativu za podizanje spomenika dala je Srpska književna zadruga još 1920. Godinama potom prikupljani su prilozi a bronzani spomenik visine 7,25 metara izliven je 1932. u Pragu. Spomenik je postavljen u sklopu obeležavanja 150-godišnjice rođenja Vuka Karadžića.

1944 - Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt izabran je četvrti put za šefa države, što je jedinstven slučaj u američkoj istoriji i suprotno je zakonu SAD, ali je tada tolerisano zbog specifičnih, ratnih, okolnosti.

1944 - Umro je srpski pisac, estetičar i teoretičar književnosti Bogdan Popović, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača "Srpskog književnog glasnika" i tvorac "beogradskog književnog stila". U vreme njegovog uređivanja SKZ je bio najuglednije glasilo srpskih kulturnih poslenika. Uživao je izuzetan ugled kao kritičar, prvih decenija 20. veka. Objavio je "Antologiju novije srpske lirike" i veći broj studija iz književnosti i teorije umetnosti.

1956 - Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala je rezoluciju kojom je Velikoj Britaniji, Francuskoj i Izraelu naloženo da odmah povuku trupe iz Egipta.

1966 - Kineske diplomate napustile su u znak protesta proslavu Oktobarske revolucije u Moskvi, nakon javno izrečenih kritika upućenih na račun Kine.

1968 - Preminuo je Bela Hamvaš, mađarski pisac. U Budimpešti je studirao filologiju i germanistiku. U međuratnom periodu bavio se žurnalistikom, prevođenjim, da bi potom postao bibliotekar, objavljujući pritom brojne eseje na temu književnosti, umetnosti, filozofije. Zbog specifičnog tradicionalističkog pristupa, sve do 1987. nije objavljivan u Mađarskoj. Iako je radio kao nekvalifikovani radnik u hidroelektranama na Tisi, potom kao magacioner, ekonom, zemljoradnik, sve vreme je pisao i prevodio, čak i sa klasičnih jezika poput sanskrita, hebrejskog, starogrčkog. Bio je esejista retke erudicije, i suvereno je pisao o književnosti, drevnim religijskim i filozofskim delima, mističnim iskustvima, ali i lepotama svakodnevice. Kada su njegova dela postala poznata 1990, posthumno dobija nagradu "Košut". Dela: "Scientia sacra, duhovna baština drevnog čovečanstva", "Patam" I-III, roman "Karneval", "U određenom pogledu", "Filozofija vina", "Naime".

1973 - SAD i Egipat uspostavili su pune diplomatske odnose, prekinute posle šestodnevnog rata 1967. u kojem je izraelska armija do nogu potukla egipatske snage i zauzela Sinaj (uključujući Gazu), Zapadnu obalu, Golan.

1980 - Umro je američki filmski glumac Stiv Mek Kvin. Najčešće je igrao u avanturističkim filmovima. Bio je glumac snažnog temperamenta i specifičnog ličnog šarma. Filmovi: "Sedmorica veličanstvenih", "Sinsinati Kid", "Šampion rodea", "Beg","Leptir", "Tom Horn", "Lovac".

1987 - Predsednika Habiba Burgibu, na vlasti od sticanja nezavisnosti Tunisa 1956. državnim udarom, bez prolivanja krvi, oborio je njegov predsednik vlade Zin el Abidin Bin Ali. Ovaj čin on je opravdao tumačenjem da je 84-godišnji lider senilan i nije sposoban da vlada. Burgiba je 1974. proglašen doživotnim predsednikom Tunisa.

1990 - Meri Robinson postala je prva žena predsednik Irske.

1992 - Umro je slovački državnik Aleksander Dubček, vođa pokreta reformi u Čehoslovačkoj krajem šezdesetih 20. veka, poznatih kao "Praško proleće". U Drugom svetskom ratu učestvovao je 1944. u slovačkom narodnom ustanku. Od 1963. bio je na čelu Komunističke partije Slovačke, a u januaru 1968. izabran je za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPČ umesto Antonjina Novotnog. Svrgnut je posle vojne intervencije pet zemalja Varšavskog pakta u avgustu 1968. U decembru 1969. naimenovan je za ambasadora u Turskoj, ali je već 1970. opozvan i potom je proveo dve decenije u potpunoj političkoj izolaciji. Posle pada komunističkog režima 1989. izabran je za predsednika čehoslovačke skupštine.

1996 - Pad nigerijskog putničkog aviona tipa "boing 727" oko 40 kilometara istočno od Lagosa nije preživeo niko od 142 osobe, putnika i članova posade, koliko se nalazilo u avionu.

1998 - Na Zemlju je sleteo spejs šatl "Diskaveri", u čijoj je posadi bio i 77-godišnji veteran američke astronautike Džon Glen, posle desetodnevne nostalgične misije, 36 godina nakon Glenovog prvog kosmičkog leta.

2001 - Belgijska aviokompanija "Sabena" je, posle 80 godina postojanja, bila prinuđena da prva od evropskih nacionalnih vazdušnih prevoznika posle terorističkih napada 11. septembra u Njujorku, saopšti da je bankrotirala.

2005 - U Beogradu je počela prva zvanična runda pregovora Srbije i Crne Gore sa Evropskom unijom o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

2011 - Umro je Džo Frejzer američki bokser, bivši prvak sveta u boksu, u teškoj kategoriji.

2015 - Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je kraj epidemije ebole u Sijera Leoneu, gde je, tokom 18 meseci od izbijanja epidemije, preminulo blizu 4.000 osoba. Ukupno, ebolom je bilo zaraženo 28.600 osoba, od čega je 11.300 preminulo. Tri najugroženije zemlje bile su Liberija, Gvineja i Sijera Leone, a prema navodima SZO epidemija u susednoj Gvineji nije suzbijena.

2016 - Umro je Leonard Koen, kanadski muzičar, pevač, pesnik. Odrastao je u Montrealu, ali je u poslednje vreme živeo u Kaliforniji. Tokom karijere objavio je 14. albuma i dobio približno 40 nagrada, i za poeziju i za muziku. U Rokenrol kuću slavnih primljen je 2008. godine a Gremi za životno delo dobio je 2010. Među njegove najveće hitove spadaju: "Suzanne" i "I'm Your Man".

2021 - Pobedom nad Danilom Medvedevim u Parizu Novak Đoković je osvojio šesti trofej u tom gradu, čime je obezbedio 37. titulu na mastersima i potvrdio poziciju broj 1 na svetu na kraju te godine.

2021 - Umro je Oskar Kovač, ekonomista, univerzitetski profesor. Rođen 1937. u Zrenjaninu, tada Petrovgrad, Banat, ekonomski fakultet završio je u Beogradu. Usavršavao se u Londonskoj školi ekonomije i u Tehnološkom institutu, Masačusets, SAD. Bio je dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Objavio je 350 naučnih radova, od čega 16 knjiga a šezdesetak na stranim jezicima. Bio je član Saveznog izvršnog veća (savezne vlade) u vreme Jugoslavije od 1986 do 1989, kao i docnije u Saveznoj vladi SRJ.

Dogodilo se na današnji dan, 08.11.

Danas je petak, 8. novembar, 313. dan 2024. godine.

1520 - Danski kralj Kristijan II naredio je pokolj više od 80 švedskih sveštenika i plemića, nazvan "Stokholmsko krvoproliće". Ovaj događaj prethodio je ustanku Šveđana za oslobođenje od Danske.

1576 - Prema sporazumu sklopljenom u Ganu, svih 17 nizozemskih provincija ujedinilo se u ratu protiv Španije za oslobođenje Holandije. Holanđani su bili većinom protestanti pa je otpor španskoj vlasti imao i versku pozadinu.

1656 - Rođen je engleski astronom i geofizičar Edmund Halej, koji je već u 19. godini objavio raspravu o putanjama planeta. Bio je direktor Griničke opservatorije i kraljevski astronom. Izradio je prvi katalog zvezda južnog neba i utvrdio da su komete uočene 1682, 1601. i 1551. zapravo ista kometa koja se periodično pojavljuje. Predskazao je da će se ona ponovo pojaviti krajem 1758. što se i dogodilo s malim zakašnjenjem. Njemu u čast to svemirsko telo nazvano je Halejeva kometa. Prvi je otkrio da se i zvezde kreću, shvatio ih kao sunca, a naše Sunce kao zvezdu i izradio je prvu meteorološku kartu. Dela: "Katalog južnih zvezda", "Pregled astronomije kometa", "Teorija magnetskog kompasa".

1674 - Umro je engleski pisac Džon Milton, jedan od najvećih pesnika u svetskoj literaturi, izuzetno obrazovan, snažna ličnost visokog morala i značajan mislilac. Posle pogubljenja kralja Čarlsa I 1649. sasvim se posvetio politici i sem nekoliko soneta pisao je samo prozu, raspravljajući o različitim političkim i verskim pitanjima. Do obnove monarhije 1660. bio je latinski sekretar Državnog saveta. Oslepeo je 1652. a kad je monarhija obnovljena, dopao je zatvora i izgubio veći deo imanja i od tada do smrti vratio se poeziji. Slep, siromašan i razočaran spevao je najveća dela: "Izgubljeni raj", "Vraćeni raj", "Samson Agonistes". Ostala dela: poeme "L'Allegro", "Il Penseroso"; "Komus", elegija "Lisidas", prozna dela "Areopagitika", posvećena slobodi štampe, "Odbrana engleskog naroda" (objašnjenje pogubljenja Čarlsa I).

1793 - Na giljotini je pogubljena Žana Mari "Manon Flipon" Rolan, poznata kao Madam Rolan, koja je u vreme Francuske revolucije u Parizu držala salon u kojem su se okupljali pisci, umetnici, političari. Znatno je uticala na žirondince, koje je predvodio njen suprug Žan Mari Rolan de la Platijer, ministar unutrašnjih poslova Francuske 1792. Pogubljena je tokom jakobinske tiranije, posle čega je njen muž izvršio samoubistvo.

1793 - Prvi put je za javnost otvoren "Luvr", dvor francuskih kraljeva počev od 1204. Odluku o njegovom otvaranju i pretvaranju u muzej donela je francuska vlada u duhu tadašnjih revolucionarnih stremljenja.

1888 - Rođen je srpski političar, matematičar i filozof Sima Marković, profesor Beogradskog univerziteta i vođa tzv. desne frakcije u Komunističkoj partiji Jugoslavije. Doktorirao je matematiku 1913. kod Mihaila Petrovića (Mika Alas). Od 1926. do 1928. bio je generalni sekretar KPJ, iz koje je isključen 1929, a ponovo primljen 1935. Stradao je u Sovjetskom Savezu, u Moskvi, 1939. kao žrtva staljinističkih čistki. Dela: "Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma", "Iz nauke i filozofije", "Teorija relativnosti", "Tragizam malih naroda".

1895 - Nemački fizičar Vilhelm Konrad Rendgen otkrio je na univerzitetu u Vircburgu novu vrstu zraka koji prodiru kroz meke delove tela i deluju na fotografsku ploču. Nazvao ih je "iks" (X) zracima, koji su kasnije njemu u čast nazvani Rendgenovi zraci. Za epohalni izum dobio je 1901. Nobelovu nagradu za fiziku.

1900 - Rođen je srpski kompozitor, dirigent, muzički pedagog i kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Dela: simfonijska poema "Put u pobedu", kantate "Srbija", "Svetli grobovi", "Vezilja slobode", solo pesme, gudački kvarteti, filmska i scenska muzika.

1909 - U Beogradu je formirano sportsko viteško društvo "Soko", ujedinjenjem viteških društava "Dušan Silni" i saveza srpskih sokola. Godinu dana docnije izvršeno je ujedinjenje celokupnog srpskog sokolstva sa teritorije Kraljevine Srbije i sa prostora tadašnje Austrougarske. Bila je to organizacija naglašenog patriotskog naboja pa joj je s početkom Prvog svetskog rata u austrijskim zemljama onemogućena delatnost.

1917 - Umro je srpski pisac Milutin Bojić, autor poeme "Plava grobnica", trajnog poetskog spomenika tragedije srpske vojske u Prvom svetskom ratu posle tragičnog povlačenja preko planinskih vrleti današnje Albanije. Studirao je filozofiju i pedagogiju u Beogradu. Učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Posle povlačenja preko Albanije radio je kao državni službenik na Krfu i u Solunu. Umro je od tuberkuloze u 25. godini i sahranjen je na solunskom groblju Zejtinlik. Napisao je četiri knjige pesama i više drama, uključujući "Kraljevu jesen" i "Uroševu ženidbu".

1917 - Savet narodnih komesara je uspostavljen kao nova vlada Rusije, s Lenjinom kao predsednikom, Trockim kao komesarom za inostrane poslove i Staljinom kao komesarom za narodnosti.

1918 - Srpska vojska oslobodila je Pančevo, bio je to početak oslobađanja Banata i njegovog prisajedinjenja Kraljevini Srbiji. Jedinicom koja je oslobodila grad komandovao je kapetan Petar Aračić, potonji general. Dan oslobođenja danas se obeležava kao dan grada Pančeva.

1922 - Rođen je južnoafrički hirurg Kristijan Barnard, koji je 1967. obavio prvo presađivanje ljudskog srca.

1923 - Sprečen je pokušaj Adolfa Hitlera u Minhenu da izvede puč, a vođa nacista je uhapšen četiri dana kasnije.

1932 - Za predsednika SAD izabran je kandidat Demokratske stranke Frenklin Ruzvelt, koji je potom biran još tri puta za šefa države, što je jedinstven slučaj u američkoj istoriji i protivno je ustavu SAD. Na vlasti je ostao do smrti 1945.

1942 - Savezničke snage su se iskrcale u severnu Afriku, u prvoj većoj savezničkoj kombinovanoj operaciji u Drugom svetskom ratu. U pomorskom desantu "Baklja" pod komandom generala Dvajta Ajzenhauera, saveznici su se iskrcali kod alžirskih gradova Oran i Alžir i kod Kazablanke u Maroku. Borbe protiv nemačko-italijanskih trupa završene su 13. maja 1943. slomom snaga Sila osovine i francuskih trupa maršala Petena (višijevskih), čime je okončan rat u Africi.

1959 - Ujedinjena Arapska Republika (Egipat, Sirija i Libija) i Sudan potpisali su sporazum o podeli voda Nila posle izgradnje Asuanske brane.

1960 - Kandidat Demokratske stranke Džon Kenedi izabran je u 43. godini za predsednika SAD, postavši najmlađi šef države u američkoj istoriji.

1972 - Zapadna i Istočna Nemačka okončale su posle 23 godine hladnoratovski antagonizam iniciranjem sporazuma o dobrosusedstvu i obostranim poštovanjem postojanja dveju suverenih nemačkih država.

1986 - Umro je ruski političar Vjačeslav Mihajlovič Molotov, šef sovjetske diplomatije od 1939. do 1949. i od 1953. do 1956. Bio je glavni pregovarač s nacističkom Nemačkom u pripremi sovjetsko-nemačkog desetogodišnjeg pakta o nenapadanju, potpisanog 1939. devet dana pre napada Nemačke na Poljsku. Sporazum je predviđao podelu Poljske, između ostalog, što je bio taktički potez obe strane. Jedan je od osnivača lista "Pravda". Održao se u vrhu vlasti tokom tri decenije Staljinove vladavine, ali je u junu 1957, pod optužbom za "antipartijski stav", isključen iz Centralnog komiteta Komunističke partije i smenjen sa svih funkcija.

1988 - Republikanac Džordž Buš izabran je za predsednika SAD pobedom nad demokratom Majklom Dukakisom, što je bila treća uzastopna pobeda republikanaca. Buš je preuzeo vlast posle dva mandata Ronalda Regana, čiji je bio potpredsednik.

1989 - Afroamerikanac Daglas Vajlder izabran je za guvernera Virdžinije, kao prvi crnac u istoriji SAD koji je postao guverner neke savezne države. Istog dana Dejvid Dinkins izabran je za prvog crnog gradonačelnika Njujorka.

1991 - Evropska zajednica (sada Evropska unija) zavela je sankcije protiv Jugoslavije, kojima je predviđen prekid sporazuma o trgovini i saradnji, brisanje sa spiska korisnika opšteg sistema preferencijala i ukidanje finansijske pomoći u okviru programa pomoći zemljama istočne Evrope. Sankcije su potom ukinute za četiri jugoslovenske republike i zadržane samo protiv Srbije i Crne Gore, s obrazloženjem da one ne sarađuju na miroljubiv način u rešavanju jugoslovenske krize.

1997 - U Kini je zatvoren najveći rukavac reke Jangcekjang, čime je otpočela gradnja hidroelektrane "Tri klisure", najveće električne centrale na planeti.

1998 - Sud u Bangladešu osudio je na smrt 15 bivših oficira, optuženih za ubistvo bangladeškog predsednika šeika Mudžibura Rahmana u vojnom udaru u avgustu 1975.

2001 - Gornji dom francuske skupštine izglasao je zakon kojim je mediteranskom ostrvu Korzika data ograničena autonomija.

2004 - Kubanske vlasti "prognale" su američki dolar sa kubanskog tržišta, a američku valutu, po kursu jedan za jedan, zamenili "konvertibilnim pezosom", ranije fiktivnom obračunskom jedinicom, a sada i formalno štampanom monetom u istim apoenima.

2005 - Francuski predsednik Žak Širak proglasio je vanredno stanje, s ciljem da se zavede policijski čas u gradovima u kojima su izbili neredi. Povod za nerede bila je smrt dvojice dečaka afričkog porekla, koji su desetak dana ranije nastradali od udara struje u trafo-stanici, gde su se sakrili verujući da je za njima policijska potera.

2006 - Na svečanoj sednici u Domu Narodne skupštine u Beogradu proglašen je novi ustav Srbije. Državnu himnu "Bože pravde" izveo je Umetnički ansambl Doma Vojske Srbije "Stanislav Binički". U reprezentativnom zdanju na Trgu Nikole Pašića, gde su do tada svečano proglašavani konstitutivni akti negdašnje Jugoslavije, prvi put je proglašen i ustav Srbije. Novi ustav je prethodno 30. septembra jednoglasno usvojila Narodna skupština, a potvrđen je i na referendumu 28. i 29. oktobra.

2006 - U dve velike akcije snaga bezbednosti u Napulju su uhapšena 32 pripadnika mafije, u okviru napora da se zaustavi talas nasilja koji je zahvatio taj grad na jugu Italije. Specijalna jedinica policije formirana je ovim povodom, sa oko 1000 pripadnika, pošto je Napulj, treći po veličini grad u Italiji, središte ogranka sicilijanske mafije poznate kao - Kamora.

2011 - Ruski predsednik Dmitrij Medvedev i nemačka kancelarka Angela Merkel pustili su u rad gasovod "Severni tok". Gasovod povezuje ruski grad Viborg i nemački Grajfsvald. Time je započela isporuka sibirskog gasa u Evropu putem prve od dve linije koje idu dnom Baltičkog mora, dužine 1.200 kilometara.

2015 - Službenici ambasade Srbije u Libiji, Slađana Stanković i Jovica Stepić oteti su u blizinu grada Sabrata, šezdesetak kilometara zapadno od Tripolija. Dvoje službenika oteto je iz kolone vozila u kojoj se nalazio i ambasador Srbije, a koja se kretala prema Tunisu. Sabrata je ubrzo potom pala u ruke islamskih ekstremista, a oteti građani Srbije poginuli su u američkim vazdušnim napadima tri meseca potom.

2016 - Donald Tramp pobedio je na izborima za predsednika SAD.

2018. U svetu je zabeleženo tri miliona izbeglica i migranata iz Venecuele, što je deset odsto stanovništva te zemlje.

- Danas je Mitrovdan, dan kada Srpska pravoslavna crkva obeležava uspomenu na Svetog velikomučenika Dimitrija, rođenog u Solunu u trećem veku, pogubljenog na današnji dan.

Dogodilo se na današnji dan, 09.11.

Na današnji dan 1799. godine Napoleon Bonaparta zbacio je Direktorijum i kao prvi konzul postao stvarni vladar Francuske.

Danas je subota, 9. novembar, 314. dan 2024. godine.

1818 - Rođen je ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od najznačajnijih predstavnika ruskog realizma. Prvi je ruski pisac čija su dela masovnije prihvaćena na Zapadu i za života je uživao veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima. Zanimao ga je tip "suvišnog čoveka", plemića-intelektualca kao i tip "nihiliste", građanskog intelektualca, sukobljenog s normama tradicionalne Rusije. U izvesnoj meri predskazivao je revolucionarnu epohu u Rusiji. Dela: romani "Očevi i deca", "Plemićko gnezdo", "Rudin", "Dim", "Novina", "Uoči novih dana", pripovetke "Prolećne vode", "Asja", "Lovčevi zapisi", drama "Mesec dana na selu".

1835 - Rođen je srpski kompozitor slovenačkog porekla Davorin Jenko, autor muzike za srpsku himnu "Bože pravde", jedan od utemeljivača srpske muzičke kulture, član Srpske kraljevske akademije, horovođa i kapelnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Komponovao je muziku za oko 90 "komada s pevanjem". Dela: opereta "Vračara", uvertire "Kosovo", "Srpkinja", "Aleksandar", "Đido", "Milan", fantazija "Prvo Doba Srbije", muzika za komade "Blago cara Radovana", "Dobrila i Milenko", "Dušan Silni", "Miloš Obrenović", "Seoba Srbalja", "Pribisav i Božana", "Za veru i slobodu", "Mladost Dositejeva", "Markova sablja", "Proslavljanje kneza Mihajla", "Knez Dobroslav", "Izbiračica", "Krvni mir", "Merima", "Divlji lovac", "Ljubavno pismo", "Četiri miliona rubalja", "Čestitam", "Potera", "Saćurica i šubara", "Vuk Branković", oko 110 horskih kompozicija, 15 crkvenih kompozicija, solo pesme.

1841 - Umro je srpski pisac Milovan Vidaković. Školovao se u Irigu, Novom Sadu, Temišvaru, Segedinu, Kežmarku gde je studirao filozofiju. Radio je kao profesor u Novom Sadu. U svoje vreme bio je izuzetno popularan i čitan, da bi potom uglavnom pao u zaborav najviše zaslugom Vuka Karadžića, čiji je bio protivnik. Dela: romani "Velimir i Bosiljka", "Usamljeni junoša", "Kasija carica", "Ljubomir u Jelisijumu", "Siloan i Milena".

1858 - Obnarodovan je prvi Zakon o Narodnoj skupštini u Srbiji i važio je samo za jedan saziv (prethodno je postojala samo jedna zakonska odredba iz 1839). Na osnovu njega sazvana je Svetoandrejska Narodna skupština, održana od 30. novembra 1858. do 31. januara 1859. u Beogradu. Time je ozakonjena ustanova Narodne skupštine i udaren temelj predstavničkog sistema u Srbiji. Od početka 19. veka do 1858. godine održavane su običajne narodne Skupštine. Sazivali su ih knjaz ili Savet kada su nalazili za potrebno. Održavane su i za vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka 1804-1815 "ustaničke narodne skupštine". Prema Zakonu o Narodnoj skupštini, izglasanom na Svetoandrejskoj skupštini, skupština je dobila ime "Srpska narodna skupština" i to je bio zvanični naziv do 1918.

1887 - Osnovano je prvo zanatlijsko društvo u Srbiji, a dva meseca potom počeo je da izlazi nedeljnik "Srpski zanatlija".

1918 - U Berlinu su posle generalnog štrajka radnici izašli na ulice, vojnici poslati da ih zaustave pridružili su se pobuni protiv monarhije, a car Vilhelm II je abdicirao i pobegao u Holandiju.

1926 - Rođen je španski borac s bikovima Luis Migel Lukas "Domingin", verovatno najbolji svetski borac s bikovima u 20. veku. Njegova veština inspirisala je američkog pisca Ernesta Hemingveja.

1937 - Umro je britanski državnik Džejms Remzi Mekdonald, jedan od osnivača Laburističke partije. Kao prvi laburista na tom položaju, 1924. postao je premijer Velike Britanije, a vladu je potom predvodio i od 1929. do 1935.

1938 - Nemački nacisti otpočeli su pogrom Jevreja u "Kristalnoj noći", ubijen je neutvrđen broj ljudi, i spaljeno stotine sinagoga, više od 7.000 jevrejskih prodavnica i kuća.

1940 - Umro je britanski državnik Artur Nevil Čemberlen, vođa Konzervativne stranke i premijer Velike Britanije od 1937. do 1940. U uzaludnom naporu da izbegne vojni sukob s Nemačkom, potpisao je krajem 1938. Minhenski pakt s Hitlerom, što je omogućilo nacistima da 1939. raskomadaju Čehoslovačku.

1952 - Umro je izraelski državnik i hemičar Haim Azrijel Vajcman, pronalazač sintetičkog acetona, prvi predsednik Izraela od 1948. do smrti. Bio je direktor hemijske laboratorije Britanskog admiraliteta od 1916. do 1919, predsednik Svetske cionističke organizacije od 1920. do 1931. i Jevrejske agencije od 1929. do 1931. i od 1935. do 1946.

1963 - U japanskom rudniku uglja Omuta u eksploziji gasa poginula su 452 rudara, a istog dana poginuo je 161 putnik u sudaru teretnog voza s putničkim vozom koji je saobraćao prema Tokiju.

1970 - Umro je francuski državnik Šarl de Gol, osnivač i prvi predsednik Pete republike, koji je kao vođa pokreta "Slobodna Francuska" u Drugom svetskom ratu predvodio francuski otpor nacistima. Kad je maršal Filip Peten formirao vladu pod okupacijom, otišao je u London, odakle je 18. juna 1940. pozvao Francuze na borbu protiv okupatora. Posle rata rukovodio je privremenom vladom, a od 1947. do 1953. bio je predsednik Francuske. Posle "alžirskog puča" 1958. postao je predsednik vlade, a 1959. predsednik Pete republike. Ojačao je izvršnu vlast i prerogative šefa države. Okončao je rat u Alžiru napuštanjem te teritorije i uopšte raspuštanjem francuskog kolonijalnog carstva. Politički se često razilazio sa saveznicima u NATO, posebno sa SAD, u težnji da povrati uticaj Francuske u Evropi. Pošto nije dobio većinu na referendumu o regionalizaciji zemlje i ukidanju senata 1969. se povukao s položaja. Dela: "Ratni memoari", "Memoari nade".

1971 - Predstavnici Kine prvi put su se pojavili u Ujedinjenim nacijama. Do tada Kinu je predstavljao Tajvan, kao nacionalistička Kina (nekomunistička).

1985 - Ruski velemajstor Gari Kasparov postao je s 23 godine najmlađi svetski prvak u istoriji šaha. U meču za titulu pobedio je ruskog velemajstora Anatolija Karpova rezultatom 13:11.

1989 - Počelo je rušenje Berlinskog zida, koji je 28 godina bio simbol nemačke i evropske podvojenosti. Tim potezom novog rukovodstva Istočne Nemačke započet je lanac događaja koji su u oktobru 1990. omogućili ujedinjenje Nemačke. Gradnja zida započeta je 13. avgusta 1961. prema ideji sovjetskog lidera Nikite Hruščova.

1991 - Održan je plebiscit srpskog naroda u Bosni i Hercegovini na kojem se za ostajanje u Jugoslaviji izjasnila ogromna većina Srba - gotovo 1,3 miliona.

1991 - Umro je francuski pevač i glumac italijanskog porekla Iv Montan, koji je svetsku slavu postigao filmom "Nadnica za strah". Ostali filmovi: "Vrata noći", "Heroji su umorni", "Veštice iz Salema", "Veliki plavi put", "Volite li Bramsa", "Hajde da se volimo", "Z", "Priznanje".

1993 - Hrvatske jedinice su salvama topovskih granata oborile u Neretvu Stari most u Mostaru, sagrađen 1566.

1995 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin stavio je veto na zakon o jednostranom ukidanju sankcija Jugoslaviji, izglasan prethodnog meseca u oba doma ruske skupštine (Dume).

1995 - Predsednik Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat prvi put je posetio Izrael, otišavši u porodičnu kuću četiri dana ranije ubijenog izraelskog premijera Jicaka Rabina, čijoj je udovici izrazio saučešće.

1996 - Predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić smenila je načelnika Glavnog štaba Vojske RS generala Ratka Mladića.

2002 - Izraelske snage likvidirale su u gradu Dženin na Zapadnoj obali vođu vojnog krila terorističkog "Islamskog džihada" Ijada Savalhu.

2003 - Islamski terorista samoubica ubio je u stambenoj četvrti u Rijadu 18 ljudi, uljučujući petoro dece.

2005 - Umro je bivši indijski predsednik Kočeril Raman Narajanan, prvi pripadnik kaste "nedodirljivih", najnižeg sloja indijskog kastinskog društvenog sistema, koji je dospeo do položaja šefa države.

2005 - U samoubilačkim bombaškim napadima na hotele "Hajat", "Radison" i "Dejs in" u glavnom gradu Jordana, Amanu, poginulo je najmanje 57, a ranjeno oko sto osoba. Najviše žrtava bilo je u "Radisonu", gde je bombaš uleteo među svatove. Al kaida u Iraku preuzela je odgovornost za ove napade.

2006 - U vazdušnom napadu snaga NATO-a u provinciji Kandahar, na jugu Avganistana, poginulo je 28 talibanskih ekstremista.

2006 - Umro je Markus Volf "Miša", dugogodišnji šef ŠTAZI - tajne službe Ministarstva za državnu sigurnost Istočne Nemačke. Volf je važio za ključnu figuru Hladnog rata, a posle nemačkog ujedinjenja, za sivu eminenciju sveta špijnaže i osobu sa vrha liste protiv kojih se vodila istraga. Bio je 30 godina šef istočno-nemačke obaveštajne mreže u inostranstvu. Zahvaljujući njemu nemački kancelar Vili Brant bio je primoran da podnese ostavku. Bio je poznat kao "čovek bez lica", pošto je samo jednom fotografisan i to 1978. u Stokholmu, do tada su ga njegovi neprijatelji znali samo preko jedne fotografije iz 1959. Rođen je 1923. kao sin jevrejskog lekara i dramaturga. Prve godine života je proveo u Štutgartu, a detinjstvo u Švajcarskoj i Sovjetskom Savezu. Izvesno vreme je radio i kao novinar.

2006 - Vojska Šri Lanke je nedaleko od severne obale te ostrvske zemlje u Indijskom okeanu potopila 22 broda pobunjenih Tamilskih tigrova, optuživši pobunjenike da su pokušali da potope jedan civilni brod sa 300 putnika. Tamilski tigrovi se od 1983. bore za autonomiju na istoku i severu Šri Lanke, gde živi tamilska etnička grupa. U sukobima pobunjenika i snaga vlade u Kolombu do 2006. poginulo je više od 60.000 osoba.

2014 - Preminuo je Nikola Simić, glumac. U rodnom Beogradu diplomirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Prvu ulogu dobio je kao student 1957. u Jugoslovenskom dramskom (JDP), čiji je stalni član postao 1959. i u kome je igrao do kraja karijere. U najdugovečnijoj predstavi "Buba u uhu" Žorža Fejdoa, Simić je igrao više od 1.600 puta, pred milion gledalaca, bez prekida duže od 4 decenije. Posebno je upamćen po filmskim ulogama, poput Mite Pantića u filmskom serijalu "Tesna koža" (1982 - 1991), ali i po sinhronizacijama crtanih filmova na srpski, gde je glas "pozajmljivao" Dušku Dugoušku i drugim crtanim junacima.

2016 - Republikanski kandidat Donald Tramp izabran je za 45. predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Tramp koji u svojoj biografiji ima titule milijardera, televizijskog producenta i rijaliti zvezde, preuzima 20. januara 2017. mesto američkog predsednika od Baraka Obame, koji je u kabinetu proveo dva mandata.

Dogodilo se na današnji dan, 10.11.

Na današnji dan 1483. godine rođen je nemački verski reformator Martin Luter, osnivač protestantizma u Nemačkoj, najznačajniji među vođama evropske crkvene reformacije. Sin rudara, prema očevoj volji počeo je da studira pravo, ali je ubrzo stupio u monaški red avgustinaca. Izložio je 1517. zahtev za reformu Crkve u 95 teza, koje je prikovao na vrata katedrale u Vitenbergu, i pozvao je na raspravu sve koji se s tim ne slažu. Papa Lav X isključio ga je iz rimokatoličke crkve, ali se njegovo učenje proširilo Nemačkom i zahvatilo sve društvene slojeve, pretvorivši se u široki narodni pokret protiv papske vlasti. Osuđivao je deformacije, licemerje i korupciju rimske crkve, a posebno nastojanje pape Lava X da prodajom indulgencija, kojima su "iskupljivani" čak i budući gresi, namakne novac za dovršenje hrama Svetog Petra u Rimu. Njegovo učenje proširilo se kasnije i na druge zemlje, a Luterovi spisi i prevod Biblije odlučujuće su uticali na stvaranje jedinstvenog nemačkog književnog jezika.

Danas je nedelja, 10. novembar, 315. dan 2024.

1444 - U bici kod Varne u Bugarskoj snage turskog sultana Murata II do nogu su potukle poljsko-ugarsku vojsku poljskog kralja Vladislava Jagjela III, koji je u bici poginuo, i erdeljskog vojvode Janoša Hunjadija, u srpskim narodnim pesmama poznatog kao Sibinjanin Janko.

1493 - Rođen je švajcarski alhemičar i lekar Teofrast Bombast fon Hohenhajm, poznat kao Filip Aureol Paracelzus, pisac medicinskih i okultnih dela, koji je odlučujuće doprineo primeni hemije u medicini. Začetnik je "jatrohemije", nekakve rudimetarne hemioterapije.

1668 - Rođen je francuski kompozitor i orguljaš Fransoa Kupren, centralna ličnost muzičkog života Pariza početkom 18. veka. Bio je dvorski klavsenista i muzički učitelj dece kralja Luja XIV. Napisao je metodiku "Umetnost sviranja na klavsenu" i značajan je kao kompozitor programskih klavsenskih svita u rokoko stilu, poput "Komada za klavsen".

1697 - Rođen je engleski slikar Vilijam Hogart, izuzetan portretista i crtač fizionomija. Ostavio je relativno mali broj radova i uglavnom je slikao scene satiričnog i moralizatorskog karaktera iz života aristokratije.

1759 - Rođen je nemački pisac, filozof, istoričar i teoretičar umetnosti Johan Kristof Fridrih fon Šiler, pisac drama s revolucionarnim nabojem i najznačajniji nemački klasični dramatičar. Pobegao je iz Virtemberškog vojvodstva u kojem je radio kao pukovski lekar od 1780. do 1782, zatim je živeo u Manhajmu i Lajpcigu. U Vajmar se preselio 1787, gde se sprijateljio s Geteom, zahvaljujući kojem je 1789. postao profesor istorije na Jenskom univerzitetu. Između 1795. i 1800.izdavao je časopise "Hore" i "Almanah muza". Dela: drame "Razbojnici", "Don Karlos", "Valenštajn", "Verenici iz Mesine", "Demetrijus" (nedovršena), tragedije "Fijeskova zavera u Đenovi", "Spletka i ljubav", "Marija Stjuart", "Devica Orleanska", "Vilhelm Tel", balade "Polikratov prsten", "Jemstvo", "Ibikovi ždrali", istorijski radovi "Istorija otpadništva ujedinjene Nizozemske", "Istorija Tridesetogodišnjeg rata", filozofske i estetičke rasprave "O ljupkosti i dostojanstvu", "O uzvišenom", "O estetičkom vaspitanju čoveka", "O tragičnoj umetnosti", "O naivnom i sentimentalnom pesništvu", epigrami "Ksenije" (s Geteom).

1838 - Rođen je srpski socijalista Živojin Žujović, prvi propagator i ideolog socijalizma u Srbiji. Bio je sledbenik Prudona. Socijalističke ideje prihvatio je tokom školovanja u Rusiji u Kijevu, gde je završio Duhovnu akademiju, zatim u Petrogradu i Minhenu na studijama filozofije. Objavio je više studija, rasprava i polemika i sarađivao u "Glasniku Srpskog učenog društva", "Letopisu Matice srpske" i u političkom listu "Srbija".

1882 - Kralj Srbije Milan Obrenović primio je u svečanu audijenciju Judžina Šilera prvog izvanrednog i opunomoćenog poslanika SAD u Srbiji. Tom prilikom Šiler je srpskom kralju predao akreditivna pisma.

1891 - Umro je francuski pisac Žan Nikolas Artur Rembo, preteča simbolizma i nadrealizma. Njegovo pesničko delo nije obimno, ali je snažno uticalo na francuske i svetske pesnike novim pesničkim jezikom i neuobičajenom metaforikom. Većinu pesama napisao je pre 20. godine, a već u 17. čuvenu poemu "Pijani brod". Kao pristalica Pariske komune napisao je i više revolucionarnih pesama. Živeo je lutalački i dugo boravio u severnoj Africi, gde je trgovao i veoma se obogatio.Njegovo delo nagovestilo je simbolizam pa i nadrealizam, i autentičnom pesničkom vrednošću inspirisalo je mnoge pesnike širom sveta. Dela: pesničke zbirke "Pesme", "Iluminacije", "Boravak u paklu".

1901 - Rođen je srpski pravnik Milan Bartoš, stručnjak za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je državni savetnik i član više delegacija Jugoslavije na zasedanjima Ujedinjenih nacija. Između dva svetska rata je objavio "Stvarno pravo" i "Osnove privatnog prava", a posle rata "Međunarodno javno pravo".

1910 - Osnovano je Društvo za srpski jezik i književnost, na inicijativu Pavla Popovića, Aleksandra Belića i Jovana Skerlića, radi usavršavanja nastave srpskog jezika i književnosti u školama. Društvo je radilo do 1941. s prekidom za vreme Prvog svetskog rata.

1919 - Rođen je ruski inženjer Mihail Timofejevič Kalašnjikov, konstruktor najbolje automatske puške 20. veka AK-47, nazvane "Kalašnjikov" prema njegovom prezimenu.

1923 - Rođen je Dragoslav Andrić, srpski književni prevodilac, pisac, leksikograf, dramaturg. Sa engleskog, francuskog, nemačkog i ruskog preveo oko 130 knjiga poezije, proze kao i dramskih dela. Posebno se ističu njegove antologije klasične kineske poezije, tradicionalne japanske poezije, kanadske poezije i američke humorističke poezije. Priređivač je i prevodilac "Antologije svetske poezije", "Leksikona viceva", "Rečnika žargona" i više šahovskih knjiga.

1925 - Rođen je velški pozorišni i filmski glumac Ričard Dženkins, poznat kao Ričard Barton, koji se sjajnim talentom najpre nametnuo u pozorištu igrajući karakterne uloge u dramama Vilijama Šekspira, posle čega je ostvario sjajnu filmsku karijeru. Filmovi: "Kleopatra", "Beket", "Ana od hiljadu dana", "Ukroćena goropad", "Dr Faust", "Komedijaši", "Trocki", "Sutjeska".

1928 - Regent Hirohito krunisan je za cara (mikado) Japana.

1932 - Rođen je američki glumac Roj Šajder, najpoznatiji po ulogama šerifa Brodija u Spilbergovom trileru "Ajkula" i koreografa Boba Fosa u mjuziklu "Sav taj džez". Šajder je u bogatoj karijeri imao dve nominacije za Oskara: za ulogu u filmu "Sav taj džez" (1979) i za najbolju sporednu ulogu, policajca Rusoa u Fridkinovom filmu "Francuska veza" (1971). Zapažen je i u filmovima i serijama: "Maratonac", "Klut", "Plavi grom", "Odiseja u svemiru: 2010", "Ruska kuća".

1938 - Umro je turski državnik Kemal Ataturk, pod čijim je vođstvom 1922. zbačen poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. proglašena republika. Kao general (paša) spasao je Tursku kod Galipolja 1915. a njegovim odlučnim akcijama sprečeno je komadanje Turske posle Prvog svetskog rata od strane saveznika. Tokom 18 godina vladavine odlučnim reformama dramatično je izmenio lik zemlje. Proklamovao je jednakost svih građana, sproveo agrarnu reformu, doneo savremene zakone, reformisao jezik i pravopis, ukinuo kalifat, zaveo strogo svetovnu državu, zabranio nošenje fesa, zara i feredže, dao izborno pravo ženama. U spoljnoj politici je napustio panislamističke koncepcije koje su imali turski sultani, ali i panturanske koje su imali mladoturci. Jedan je od tvoraca Balkanskog saveza 1934.

1938 - Fašistički italijanski režim Benita Musolinija prihvatio je antisemitske zakone pod uticajem nemačkog nacizma.

1942 - Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu, posle pobede kod El Alamejna u Libiji nad Afričkim korpusom nemačkog generala Ervina Romela, očistile Egipat od nemačkih trupa i zauzele alžirski grad Oran.

1943 - Nemačke vlasti su u Drugom svetskom ratu, uspostavile izdajničku "Narodnu upravu" u Crnoj Gori. Nju su sačinjavali stari protivnici zajedničke srpske (i jugoslovenske) države, uglavnom iz neposrednog okruženja negdašnjeg vladara Nikole Petrovića.

1944 - Otkriveno je da nacistička Nemačka upotrebljava novo oružje u Drugom svetskom ratu - rakete "Fau-2" protiv Velike Britanije.

1945 - Komunističku vladu Albanije priznale su zapadne sile.

1973 - Državni sekretar SAD Henri Kisindžer doputovao je u Peking, gde je kineskim liderima preneo da su SAD odlučne da normalizuju odnose s Kinom što je pre mogućno.

1975 - Vlade Jugoslavije i Italije potpisale su u Osimu, nedaleko od Ankone, ugovor o definitivnom rešenju graničnih i drugih pitanja između dveju zemalja.

1982 - Umro je ruski državnik Leonid Iljič Brežnjev, generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza, koji je najvišu vlast u Sovjetskom Savezu zadobio 1964. zbacivanjem Nikite Hruščova i držao je do smrti. Doprineo je uspostavljanju dijaloga sa SAD posle dugog perioda hladnih odnosa, ali je sputao promene nagoveštene u Hruščovljevo vreme.

1989 - Generalni sekretar Komunističke partije Bugarske Todor Živkov je posle 35 godina na čelu vladajuće stranke podneo ostavku, a zamenio ga je Petar Mladenov. Sedam dana kasnije smenjen je i s položaja predsednika Državnog saveta Bugarske, na kojem ga je takođe nasledio Mladenov, a ubrzo je isključen i iz partije.

1990 - Vođa socijalista Čandra Šekar postao je predsednik vlade Indije.

1994 - Irak je formalno priznao Kuvajt kao suverenu državu.

1995 - Nigerijski vojni režim obesio je devetoricu aktivista za ljudska prava, uključujući Ken Saro Vivu, vođu plemena Ogoni. To je izazvalo ogorčenje, ali se Zapad zadovoljio verbalnim osudama, zbog interesa kompanija koje u Nigeriji eksploatišu naftu i gas.

1997 - Predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Đang Cemin potpisali su deklaraciju kojom je okončan dugogodišnji pogranični spor dveju zemalja.

2000 - SR Jugoslavija je postala punopravni član OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju).

2003 - Umro je zimbabveanski državnik Kenan Banana, prvi predsednik nezavisnog Zimbabvea. Bio je predsednik od 1980. do 1987, kad je funkciju prepustio premijeru Robertu Mugabeu, koji je i do tada faktički vladao tom bivšom britanskom kolonijom.

2007 - Umro je Norman Majler američki književnik, dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade, autor bestselera "Goli i mrtvi". Iako je po obrazovanju bio avioinženjer, Majler se posvetio pisanju i međunarodnu slavu stekao je u 25. godini romanom "Goli i mrtvi". Prvog Pulicera dobio je 1967. za roman "Armije noći" o maršu na Pentagon u vreme Vijetnamskog rata. Otuda su ga smatrali za glasnogovornika Vudstok generacije.

2011 - Preminuo je Petar Kralj, srpski glumac. Školovao se u Novom Sadu i Beogradu, gde je diplomirao glumu. Od 1968. do 1979. bio je član Ateljea 212, kada odlazi u slobodne umetnike. Uživao je izuzetnu popularnost i dobitnik je brojnih priznanja, među kojima su i četiri nagrade za životno delo: Dobričin prsten, "Pavle Vuisić", "Zlatni ćuran", nagrada Sterijinog pozorja.

2015 - Preminuo je Helmut Šmit, dugogodišnji predsednik vlade Nemačke. Omiljeni nemački kancelar socijaldemokrata Šmit, važio je za svojevrsnog intelektulnog pa i moralnog arbitra moderne Nemačke. Na čelu vlade te zemlje nalazio se od 1974. do 1982. godine. Prethodno je u više navrata bio ministar, finansija, privrede i odbrane.

2019 - Evo Morales povukao se sa mesta predsednika Bolivije pod pritiskom načelnika generalštaba oružanih snaga te zemlje Viljemsa Kalimana. Protesti u Boliviji počeli su nakon održavanja izbora krajem oktobra, na kojima je Morales pobedio. Organizacija američkih država (OAS) saopštila je potom da je bilo nepravilnosti na izborima. Morales je bio predsednik Bolivije od januara 2006.

2020 - Predsednik Rusije Vladimir Putin i lideri Jermenije i Azerbejdžana potpisali su zajedničku izjavu o prekidu rata u Nagorno-Karabahu, čime je okončan oružani sukob započet septembra. Sporazum sadrži 11 odrednica koje preciziraju uslove mira. Duž kontakt-linije kao i koridora koji povezuju Jermeniju i Karabah, raspoređene su ruske mirovne trupe.

2023 - Naučnici Univerziteta Oksford snimili su, u Indoneziji, Atenborovu ehidnu, nazvanu po Dejvidu Atenborou, čime je dokazano da ta vrsta nije izumrla kako se pretpostavljalo. Ehidne, sisari koji nose jaja, smatraju se "živim fosilima".

Dogodilo se na današnji dan, 11.11.

Na današnji dan 1821. godine rođen je ruski pisac Fjodor Mihajlovič Dostojevski. Jedan od najbitnijih stvaralaca u istoriji književnosti. Hapšen je kao učesnik utopijsko-socijalističkog kružooka Mihaila Petraševskog-Butaševiča zbog revolucionarnih planova i osuđen na smrt 1849. ali je kazna zamenjena progonstvom u Sibir, gde je proveo 10 godina, 4 zatočen. Njegova rana dela ("Bedni ljudi", "Poniženi i uvređeni") inspirisana su socijalnim tragedijama malih ljudi. Psihološke analize, traganje za korenima ljudske tragike, fenomen religioznosti, glavna su preokupacija njegovih dela. Veoma je uticao na svetsku literaturu. Ostala dela: "Zločin i kazna", "Braća Karamazovi", "Zli dusi", "Mladić", "Kockar", "Idiot", "Dvojnik", "Bele noći", "Netočka Nezvanova", "Zapisi iz mrtvog doma", "Selo Stepančikovo i njegovi žitelji", "Ujkin san", publicistika "Piščev dnevnik", "Politički zapisi".



Danas je ponedeljak, 11. novembar, 316. dan 2024.

1405 - Umrla je srpska kneginja Milica, udovica kneza Lazara Hrebeljanovića. Posle Kosovske bitke 1389. upravljala je Srbijom u ime maloletnog sina Stefana, budućeg despota. Kad je on postao punoletan zamonašila se, ali je i dalje znatno uticala na opšte prilike, smirujući razmirice između Stevana i drugog sina Vuka. Podigla je manastir Ljubostinja, gde je i umrla kao monahinja Evgenija. Bavila se pisanjem. Dela: "Molitva matere", "Udovstvu mojemu ženik".

1855 - Umro je danski filozof Seren Kjerkegor, rodonačelnik filozofije egzistencijalizma, nazvan "Kopenhaški Sokrat". Nasuprot filozofskoj tradiciji, posebno prema sistemu filozofije Fridriha Hegela, razvio je specifičan filozofski stav. Prema njegovom učenju, za egzistenciju nema sistema, jer je ona nemir, strepnja, očajanje, doživljaj greha, uvek odnos, a ne kategorijalno postojanje. Dela: "O pojmu ironije sa stalnim osvrtom na Sokrata", "Ili-ili", "Pojam strepnje", "Bolest na smrt", "Dnevnik", "Stadijumi na životnom putu", "Filozofske mrvice".

1869 - Rođen je italijanski kralj Vitorio Emanuele III, poslednji italijanski monarh, na prestolu od 1900. do 1946. kada je oborena kuća Savoja. Podržao je fašistički režim Benita Musolinija. Proglasio se 1936. posle agresije Italije na Etiopiju, "carem Etiopije", a 1939. i "kraljem Albanije". Abdicirao je posle pobede republikanaca na izborima 1946. a na referendumu je ubrzo i oborena monarhija u Italiji.

1874 - Rođen je srpski etnolog i antropogeograf Jovan Erdeljanović, član Sprske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta. Objavio je veliki broj radova na srpskom i stranim jezicima, među kojima su posebno značajna proučavanja prisustva Srba u današnjoj Vojvodini kao i plemenskog života u Crnoj Gori. Dela: "Postanak plemena Piperi", "Etničko srodstvo Bokelja i Crnogoraca", "Etnička prošlost i formiranje crnogorskih plemena", "Kuči", "Bratonožići", "Stara Crna Gora", "Tragovi najstarijeg slovenskog sloja u Banatu", "O poreklu Bunjevaca", "Makedonski Srbi", "O počecima vere i drugim etnološkim problemima".

1878 - Umro je srpski pisac i političar Stjepan Mitrov Ljubiša. Mnogo je učinio na polju buđenja nacionalne svesti Srba u Boki i Dalmaciji, kao javni radnik i poslanik u dalmatinskom saboru i austrijskom rajhsratu (skupština). Bio je samouk a pripovedanje mu je lucidno, izvorno, protkano finim humorom, s poetskim osećanjem za legendu i realističnim nervom za život njegovog zavičaja. Dela: "Kanjoš Macedonović", "Pričanja Vuka Dojčevića", "Pripovijesti crnogorske i primorske".

1884 - Umro je nemački prirodnjak i zoolog Alfred Edmund Brem, direktor zoološkog vrta u Hamburgu i akvarijuma u Berlinu. Iako arhitekta po obrazovanju, postao je prirodnjak i postupno je sakupio ogroman naučni materijal prilikom brojnih putovanja po Evropi, Africi i Aziji. Istraživao je i na teritoriji Srbije - na Fruškoj gori, kao i u Baranji, gde je proučavao do tada nepoznatu vrstu - orlove belorepane. Dela: "Životinjsko carstvo", "Život životinja", "Život ptica", "Šumske životinje".

1885 - Rođen je američki general Džordž Smit Paton, koji se u Drugom svetskom ratu u severnoj Africi i Evropi istakao kao energičan i vešt komandant oklopnih jedinica. Napisao je memoare "Rat kako sam ga ja video".

1898 - Rođen je francuski filmski režiser Rene Kler, član Francuske akademije. Autor kome je uspevalo da i vodvilj uzdigne na nivo filmske umetnosti. Filmovi: "Pariz koji spava", "Međučin", "Italijanski slamni šešir", "Pod krovovima Pariza", "Milion", "Dajte nam slobodu", "Četrnaesti jul", "Duh ide na Zapad", "Oženih se vešticom", "Ćutanje je zlato", "Lepota đavola", "Veliki manevri", "Ulica snova".

1918 - Potpisivanjem kapitulacije Nemačke u železničkom vagonu u francuskom mestu Kompijenj okončan je Prvi svetski rat, u kojem je poginulo najmanje 10 miliona vojnika, a još toliko ljudi umrlo je od posledica bolesti i gladi. Srazmerno najveće žrtve podnela je Srbija, izgubivši 28 odsto stanovništva, procentualni odnos muških žrtava je još neuporedivo nepovoljniji.

1922 - Rođen je Kurt Vonegat, američki pisac. Proslavio se romanima "Klanica Pet" i "Kolevka za macu", ali se bavio i pisanjem pozorišnih komada, eseja i novela. Njegovi romani su 60-ih i 70-ih godina 20. veka bili neka vrsta putokaza američke kontrakulture.

1927 - U Parizu je potpisan pakt između Francuske i Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, kao reakcija na italijansko-albanski pakt iz novembra 1926. kojim je Italija postala neka vrsta protektora Albanije, što je bila prva etapa za njen prodor na Balkan. Italijanski fašistički diktator Benito Musolini sklopio je 1927. pakt i s Mađarskom uperen protiv Beograda. Podržavao je i hrvatske teroriste (ustaše), kao i druge slične grupe.

1941 - Sa teritorije Sovjetskog Saveza, iz grada Ufa na Uralu, počelo je emitovanje programa radio stanice "Slobodna Jugoslavija" u Drugom svetskom ratu.

1942 - Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu zaposele i neokupirani deo Francuske, pod kontrolom okupacione Petenove vlade u Višiju. Istog dana nemačke i italijanske trupe okupirale su i francusko ostrvo Korzika.

1944 - Forsiranjem Dunava na sektoru Batina - Apatin, u Drugom svetskom ratu počela je Batinska bitka. Jedinice Trećeg ukrajinskog fronta Sovjetske armije i NOV Jugoslavije slomile su nemačke snage posle teških višednevnih borbi.

1945 - Izabrana je Ustavotvorna skupština Demokratske Federativne Jugoslavije. Na prvim posleratnim izborima pravo glasa su imali građani s navršenih 18 godina života, izuzimajući optužene za saradnju sa okupatorom tokom Drugog svetskog rata.

1948 - Rođen je američki glumac Vinćente Skjaveli, koji je snimio 98 filmova, među kojima "Let iznad kukavičjeg gnezda", "Duh", "Amadeus", "Blejd Raner","Valmon", "Narod protiv Larija Flinta". Igrao je i u TV serijama, kao što su "Poroci Majamija" i "Starski i Hač".

1952 - Pronalazači video-rikordera Džon Mulin i Vejn Džonson u Los Anđelesu su prvi put demonstrirali tu spravu za snimanje TV emisija.

1961 - Staljingrad je preimenovan u Volgograd. U carskoj Rusiji taj grad se zvao Caricin.

1965 - Vođa rasističkog režima Rodezije Jan Smit jednostrano je proglasio nezavisnost te britanske kolonije, a Velika Britanija je režim bele manjine proglasila ilegalnim.

1971 - Senat SAD ratifikovao je ugovor kojim je Japanu vraćeno ostrvo Okinava, oduzeto krajem Drugog svetskog rata.

1973 - Sporazumom o prekidu vatre između Izraela i Egipta zvanično je okončan "Oktobarski rat".

1975 - Proglašena je nezavisnost Angole, posle pet vekova portugalske kolonijalne vlasti, a sutradan je prvi predsednik te afričke zemlje postao lider pokreta otpora, pesnik, Agostino Neto.

1976 - Umro je američki vajar Aleksander Sterling Kalder. Njegove rane skulpture imaju karakter duhovitih igračaka, a u prve apstraktne konstrukcije ugrađivao je male motore koji su ih pokretali. Docnije tvorevine - "mobile" - pokretala su vazdušna strujanja. Njegov "mobil" ogromnih razmera postavljen je 1958. ispred palate UNESKO u Parizu. Bavio se i ilustracijama, scenografijom, primenjenom umetnošću.

1987 - Boris Jeljcin je smenjen s položaja šefa moskovskih komunista.

1992 - Engleska anglikanska crkva napustila je vekovnu tradiciju i dopustila ženama da postanu sveštena lica.

1996 - Predsednik Gvatemale Alvaro Arsu saopštio je da je s gerilskim pokretom postignut sporazum o okočanju 36-godišnjeg građanskog rata u toj centralnoameričkoj zemlji.

2000 - U zapaljenoj žičari u jednom tunelu ispod glečera Kicštajnhorn u austrijskim Alpima poginulo je 159 osoba.

2004 - Umro je dugogodišnji palestinski lider Jaser Arafat. Godine 1994. dobio je Nobelovu nagradu za mir, zajedno s izraelskim predsednikom vlade Jicakom Rabinom i Šimonom Peresom, šefom izraelske diplomatije.

2004 - Skupština Litvanije ratifikovala je ustav Evropske unije, čime je ta zemlja prva u 25-očlanom bloku zvanično prihvatila taj dokumenat.

2005 - Posle 15 godina građanskog rata, u Liberiji su održani prvi slobodni izbori na kojima je pobedila Elen Džonson-Selif, prva žena predsednik u Africi, dobitnik Nobelove nagrade 2011.

2022 - Ukrajinske jedinice zauzele su Herson, pošto su se ruske trupe povukle. Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu naložio je dva dana ranije zapovedniku ruske vojske u Ukrajini generalu Sergeju Surovikinu da sprovede povlačenje preko Dnjepra. Srušen je pritom i Antonijevski most preko Dnjepra, najbliži prelaz koji povezuje grad Herson i istočnu obalu reke. Ruske snage osvojile su grad sedam meseci ranije, 2. marta.

2023 - Na Islandu je proglašena vanredna situacija zbog očekivane erupcije vulkana Fagradalsfjal, nakon serije zemljotresa u toj regiji. Stanovništvo obližnjeg grada Grindavik pozvano je na evakuaciju. Erupcija je usledila mesec dana docnije. Na Islandu inače postoje 32 aktivna vulkana. Aprila 2010. godine, erupcija vulkana Ejafjalajokul izazvala je najveće zatvaranje evropskog vazdušnog prostora od Drugog svetskog rata zbog ogromnog oblaka pepela, uz ogromne gubitke avio industrije.

Dogodilo se na današnji dan, 12.11.

Na današnji dan 1812. godine, na zaleđenoj reci Berezini, od ruske topovske paljbe i u jurišima kozaka poginulo je oko 25.000 vojnika razbijene armije francuskog cara Napoleona I koja se povlačila iz Moskve. Posle debakla na Berezini, Napoleon je pobegao s malom pratnjom u Pariz, uz obećanje da će podići novu armiju od 300.000 ljudi, ali je poraz u Rusiji bio početak kraja njegove imperije.

1833 - Rođen je ruski kompozitor Aleksandar Porfirijevič Borodin, pripadnik neformalne muzičke grupe "Velika petorica" i utemeljivač ruske simfonijske i kamerne muzike. Po obrazovanju bio je lekar i hemičar i radio je kao univerzitetski profesor. Kao dečak svirao je flautu i klavir, kasnije i violončelo. Inspirisao se ruskom narodnom muzikom, narodnim pričama, legendama i istočnjačkim folklorom. Dela: opera "Knez Igor", simfonija br. 2 ("Bagatirska simfonija"), simfonijska slika "U srednjoj Aziji".

1839 - Donet je Vojni zakon kojim je, između ostalog, određen sistem bezbednosti vojske tadašnje Kneževine Srbije. Datum donošenja ovog zakona prihvaćen je kao Dan Vojno-bezbednosne agencije Vojske Srbije.

1840 - Rođen je francuski vajar Ogist Roden, jedan od najvećih umetnika kraja 19. i početka 20. veka, čije je delo objedinilo romantičarski duh i moderne težnje i presudno je uticalo na evropsko vajarstvo. Skulpture: "Mislilac", "Poljubac", "Balzak", "Građani Kalea", "Vrata pakla", "Večni idol", "Proleće", "Čovek slomljenog nosa", biste, aktovi.

1866 - Rođen je kineski revolucionar i državnik Sun Jat Sen, prvi predsednik Kine nakon rušenja monarhije. Borbu za stvaranje republike je počeo 1894. a 1905. je osnovao Saveznu ligu (Tun-men-hoj) iz koje je 1912. nastala stranka Kuomintang. Savezna liga je 1911. povela revoluciju u kojoj je zbačena dinastija Mandžu i proglašena republika čiji je predsednik postao Sun. Prvi kongres Kuomintanga prihvatio je 1924. njegova programska načela: Za nacionalno oslobođenje Kine potrebna je podrška Sovjetskog Saveza, demokratija nije moguća bez saradnje s komunistima, a blagostanje naroda bez poboljšanja uslova života najširih slojeva. Posle njegove smrti 1925. prokomunistička linija je napušstena i vođstvo stranke je preuzelo desno krilo Čang Kaj Šeka.

1912 - Španskog predsednika vlade Hosea Kanalehasa ubio je anarhista Manuel Pardinas, koji je potom izvršio samoubistvo.

1912 - Spasilačka ekipa pronašla je na Antarktiku posmrtne ostatke engleskog polarnog istraživača kapetana Roberta Skota i njegovih pratilaca. Pretpostavlja se da su on i članovi njegove ekspedicije umrli u martu 1912. pri povratku s Južnog pola.

1918 - Proglašena je prva austrijska republika, dan posle kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu i abdikacije cara Karla I, poslednjeg vladara iz kuće Habzburg.

1919 - Engleski piloti Ros i Kejt Smit poleteli su iz Haunsloua kod Londona na prvi let od Velike Britanije do Australije. U australijski grad Darvin sleteli su 13. decembra 1919.

1920 - Pod pritiskom Britanije i Francuske, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca potpisala je Rapalski sporazum kojim je određeno da Istra, Julijska krajina, Zadar i ostrva Cres, Lošinj, Lastovo i Palagruža jesu italijanska teritorija. Godine 1924. Italija je anektirala i Fiume (Rijeka) do tada slobodni grad.

1927 - Lav Trocki je, pod optužbom da se borio za vlast posle smrti Lenjina, isključen iz vladajuće boljševičke partije, a Staljin je postao neprikosnoveni lider Sovjetske države. Iz zemlje je proteran 1929. a 1940. je ubijen u Meksiku.

1929 - Rođena je američka filmska glumica Grejs Keli, koja je posle udaje 1956. za kneza od Monaka Renijea III iz kuće Grimaldi, postala vladarka Monaka. Filmovi: "Tačno u podne", "Provincijalka" (Oskar), "Pozovi M radi ubistva", "Visoko društvo", "Dvorišni prozor".

1933 - Nacional-socijalistička radnička partija Nemačke Adolfa Hitlera dobila je izbore i preuzela vlast u Nemačkoj.

1937 - Japanci su okupirali kineski grad Šangaj.

1941 - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu zaustavila nadiranje nemačkih snaga prema Moskvi.

1942 - Britanska Osma armija generala Bernarda Montgomerija ponovo je u Drugom svetskom ratu zauzela Tobruk u Libiji, zarobivši najmanje 30.000 nemačkih i italijanskih vojnika, i nastavila da preko Sahare goni razbijeni Afrički korpus nemačkog generala Ervina Romela.

1942 - U bici na pacifičkom ostrvu Gvadalkanal Amerikanci su u Drugom svetskom ratu porazili Japance i zaustavili njihovo nadiranje ka Australiji.

1944 - U fjordu Tromzo na severu Norveške saveznici su u Drugom svetskom ratu potopili "Tirpic", poslednji veliki ratni brod Nemačke.

1948 - Na smrt su zbog ratnih zločina osuđeni bivši predsednik vlade general Hideki Tođo i još šest japanskih zvaničnika u Drugom svetskom ratu.

1955 - Umro je hrvatski pesnik Tin Ujević koji je svojom lirikom, ali i boemskim životom obeležio razdoblje izmedju dva svetska rata u jugoslovenskoj književnosti ("Lelek sebra", "Kolajna", "Žedan kamen na studencu").

1956 - U adaptiranom delu zgrade "Borbe" (izvorno zgrada lista "Vreme") beogradsko pozorište "Atelje 212" počelo je s radom, izvođenjem Geteovog "Fausta" u režiji Mire Trailović.

1956 - Novi mađarski lider Janoš Kadar odbio je ulazak posmatrača Ujedinjenih nacija u Mađarsku.

1961 - Rođena je rumunska gimnastičarka Nađa Komaneči, koja je za izvođenje jedne vežbe na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. prva u istoriji gimnastike, dobila najvišu moguću ocenu 10.

1969 - Ruski pisac Aleksandar Solženjicin izbačen je iz Saveza sovjetskih pisaca, s obrazloženjem da je njegovo ponašanje "antidruštveno".

1970 - Snažan ciklon i visoki talasi usmrtili su najmanje 200.000 osoba u Istočnom Pakistanu, sadašnjem Bangladešu.

1974 - Zbog politike aparthejda, Južna Afrika je suspendovana iz Generalne skupštine UN.

1977 - U zatvorskoj ćeliji je izvršila samoubistvo Ingrid Šubert, jedan od osnivača zapadnonemačke komunističke terorističke grupe "Bader-Majnhof".

1981 - Američki spejs-šatl "Kolumbija" je drugi put poleteo u orbitu oko Zemlje, postavši prvo svemirsko vozilo koje je upotrebljeno više od jednom.

1982 - Jurij Andropov izabran je za generalnog sekretara Centralnog Komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza, dan posle smrti Leonida Brežnjeva.

1989 - Umrla je španska revolucionarka Dolores Ibaruri, nazvana La Pasionarija, predsednica Komunističke partije Španije, jedno od najslavnijih imena Španskog građanskog rata. Pripisana joj je parola "No pasaran" (neće proći) - parola koja je nastala prilikom napada frankista na Madrid. Posle pada Republike provela je 38 godina u inostranstvu, najviše u Sovjetskom Savezu. Vratila se u svoju zemlju 1977. i postala član kortesa (španska skupština).

1990 - Princ Akihito krunisan je za cara (mikado) Japana.

1991 - U Istočnom Timoru je došlo do sukoba indonežanske vojske i pobunjenika - separatista, pri čemu je bilo desetine žrtava. Do 1951. Istočni Timor bio je portugalska kolonija, potom prekomorska provincija kojoj je bivša metropola 1973. dala autonomiju, a 1974. pravo na samoopredeljenje, što je potvrdila i Generalna skupština UN. Indonezija je Istočni Timor pripojila u decembru 1975. a nezavisnost mu je priznata 2002.

1995 - U Erdutu i Zagrebu potpisan je sporazum o Sremsko-baranjskoj oblasti, kojim je predviđen jednogodišnji prelazni period pod međunarodnom upravom.

1996 - U sudaru, iznad Indije, dva putnička aviona iz Saudi Arabije i Kazahstana poginulo je 349 osoba.

1999 - U zemljotresu u Turskoj, s epicentrom kod grada Dušče 170 kilometara istočno od Istanbula, poginulo je najmanje 550 lica.

1999 - Na području planine Bajgora, 12 kilometara severoistočno od Kosovske Mitrovice, srušio se avion Svetskog programa UN za hranu tipa "ATR-42", pri čemu su stradale 24 osobe.

2001 - Avion kompanije "Ameriken erlajnz" tipa "Erbas A 300" sa 260 putnika i članova posade srušio se neposredno posle poletanja na njujoršku četvrt Kvins, što nije preživeo niko u letelici, a poginulo je i pet ljudi u razorenim kućama.

2003 - U samoubilačkom napadu islamskih terorista u Nasiriji na jugu Iraka, u eksploziji kamiona ispred baze italijanske vojne policije poginulo je 19 Italijana i devet Iračana.

2006 - Bombaš samoubica ubio je 35, a ranio 58 ljudi u regrutnom centru iračke policije u Bagdadu. Napadač je opasan eksplozivom uspeo da uđe u regrutni centar iračke policije a zatim je aktivirao eksploziv.

2007 - Umro je američki pisac Ajra Levin, autor čuvenog romana "Rozmarina beba". Levin je bio pisac trilera i horor priča a pisao je i za televiziju i Brodvej. Na osnovu njegovih knjiga snimljeno je više filmova kao što su "Rozmarina beba" sa Miom Farou, "Momci iz Brazila" sa Gregorijem Pekom i Lorensom Olivijeom i "Sliver" sa Šeron Stoun i Tomom Berindžerom u glavnim ulogama.

2013 - Evropski sud za ljudska prava osudio je Tursku zbog bombardovanja dva kurdska sela 1994. godine i ubistva 33 osobe, i naložio plaćanje odštete.

2014 - Na kometu 67P/Čurjumov-Gerasimenko, uspešno se spustio robot laboratorija "File". Visokorizično spuštanje na kometu plod je 10-godišnjih priprema i istorijski je presedan u svemirskom istraživanju.

2015 - Babatunde Osotimehin, izvršni direktor Fonda Ujedinjenih nacija za stanovništvo, zvanično je saopštio da je smrtnost žena zbog problema vezanih za trućnoću opala za gotovo 50 procenata tokom prethodnih 25 godina, u skladu s tzv. Milenijumskim ciljevima UN. Ipak, naglašeno je da, iako ogroman, napredak nije ujednačen, odnosno da se 99 odsto tragičnih ishoda dešava u zemljama u razvoju.

2017 - U razornom zemljotresu magnitude 7,3° sa epicentrom tridesetak kilometara jugozapadno od Halabdže, u pograničnom području Iraka i Irana, poginulo je 630 osoba, a 8.100 je povređeno, dok je približno 70.000 ostalo bez krova nad glavom.

2022 - Danska kraljica Margreta Druga (Princess Marzaretha II), jedina kraljica koja vlada u Evropi, proslavila je 50 godina vladavine.

Dogodilo se na današnji dan, 13.11.

Na današnji dan 1883. godine ugušena je Timočka buna, koju su vođe Narodne radikalne stranke podigle protiv režima kralja Milana Obrenovića, što je bilo motivisano protivljenjem da se reorganizuje vojska. Kralj Milan tada je odlučio da uvede modernu stajaću vojsku namesto dotadašnje takozvane narodne vojske koja je bila neefikasna. Seljaci su sa jedne strane izbegavali vojnu obavezu, a pri tom su odbijali da predaju oružje koje je po ustrojstvu tzv. narodne vojske držano u kućama. Prikupljanje oružja bilo je povod za pobunu. Preki sud je tada osudio na smrt 21 vođu ustanka, a mnoge na dugogodišnju robiju. Smrtna kazna je izrečena i radikalskim prvacima Nikoli Pašiću i Aci Stanojeviću, ali su oni pobegli u inostranstvo. Većinu je Kralj Milan docnije pomilovao.

354 - Rođen je Aurelije Avgustin, episkop u rimskoj severnoj Africi, najznamenitiji predstavnik rane hrišćanske misli. U ključnom delu "O državi Božjoj" pravio je razliku između idealne, večne, "države Božje" i privremenih, prolaznih oblika zemaljske vlasti. To delo je dugo bilo doktrinarni osnov crkvene kritike svetovnih ustanova. Ostala dela: "Ispovesti".

1093- Umro je škotski kralj Malkolm III , tokom petog bezuspešnog pokušaja da pokori Englesku. Na vlast je došao 1057. pošto je u bici potukao i ubio kralja Makbeta, osvetivši mu se tako za ubistvo svog oca kralja Dankana I 1040.

1312- Rođen je engleski kralj Edvard III , koji je tokom vladavine od 1327. do 1377. osvojio Škotsku. Izazvao je Stogodišnji rat s Francuskom kad se 1340. proglasio i kraljem te zemlje.

1782- Rođen je švedski pisac Esajas Tegner, jedan od najistaknutijih pesnika romantičara. Dela: ciklus pesama "Saga o Fritjofu", pesme "Večitost", "Švedska", "Ptice selice", "Skidbladner".

1831- Rođen je škotski fizičar Džejms Klerk Maksvel, najveći teorijski fizičar 19. veka. U oblasti elektromagnetizma formulisao je Maksvelove jednačine, stvorio elektromagnetsku teoriju svetlosti, dao teorijski osnov radio-talasa i radio-tehnike, matematički formulisao mnoge pronalaske Majkla Faradeja, razvio talasnu teoriju svetlosti i elektromagnetsku teoriju etera.

1850- Rođen je škotski pisac Robert Luis Balfur Stivenson, izvrstan stilista, literata čije delo odiše retkom toplinom. Stivenson je veličao odvažnost, optimizam i romantičan odnos prema životu. Dela: romani "Ostrvo s blagom", "Oteti", "Čudni slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda", "Gospodar Balantrea", pripovetke "Nove priče iz 1001 noći", putopis "Putovanje s magarcem", eseji " Virginibus puerisque ".

1868- Umro je italijanski kompozitor Đoakino Antonio Rosini, autor 39 opera. Komponovao je u romantičarskom stilu, duhovito, spontano i originalno. Dela: opere "Seviljski berberin", "Viljem Tel", "Tankredi", "Otelo", "Semiramida" "Bračna menica", crkvena muzika "Stabat Mater".

1871- Rođen je novinar i izdavač Vladislav Ribnikar, osnivač lista "Politika", njen prvi direktor i glavni urednik. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu, u Parizu i Berlinu radio je kao dopisnik jednog francuskog lista, a po povratku u Srbiju pokrenuo je "Politiku", čiji se prvi broj pojavio 25. januara 1904. Hroničari su zabeležili da je list "mirnim, ozbiljnim i odmerenim tonom" odudarao od tadašnje štampe.

1899- Umro je fotograf, grafičar i litograf Anastas Jovanović, prvi srpski fotograf. Godine 1846. postao je vlasnik treće Fojgtlenderove foto kamere u svetu. Kao darovitog crtača knez Miloš Obrenović ga je poslao da studira drvorez i bakrorez u Beču, gde se upoznao i s fotografijom. Zahvaljujući njemu, sačuvani su likovi brojnih istaknutih ličnosti srpske kulture i javnog života njegovog vremena, ali i običnih građana i njihovih porodica.

1903- Umro je francuski slikar i grafičar Kamij Pisaro, jedan od glavnih predstavnika impresionizma. Slikao je jednostavne pejzaže, mrtve prirode i figure, oprobao se i u grafičkim tehnikama, posebno u bakrorezu. Znatno je uticao na evropsko slikarstvo.

1913- Grčka i Turska su potpisale sporazum o miru.

1918- Srpska vojska oslobodila je Suboticu. Grad je i formalno postao sastavni deo Srbije nakon što je Velika narodna skupština u Novom Sadu 25.11.1918. proglasila prisajedinjenje Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji.

1941- Prvi britanski nosač aviona "Ark Rojal" pogođen je u Drugom svetskom ratu nemačkim torpedom u blizini Gibraltara i potonuo je sledećeg dana.

1942- Kod Gvadalkanala u Tihom okeanu u Drugom svetskom ratu počela je trodnevna bitka japanske i američke flote i avijacije, koja je označila preokret u ratu na Pacifiku. Japanci su pretrpeli manje gubitke u brodovima, ali je strateški uspeh pripao Amerikancima, koji su pored brodova uništili gotovo kompletnu japansku diviziju.

1944- Partizanske jedinice oslobodile su Skoplje u Drugom svetskom ratu.

1945- Francuski general Šarl de Gol izabran je glasovima svih 555 poslanika za predsednika privremene vlade, posle čega je formirao koalicioni kabinet u koji je ušlo i pet komunista.

1945- Ahmed Sukarno je postao predsednik Indonezije.

1956- Umro je srpski arheolog Vladimir Petković, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije i upravnik Narodnog muzeja u Beogradu, stručnjak za srpsku srednjevekovnu umetnost. Bio je urednik specijalizovanog časopisa "Starinar" i prvi direktor Arheološkog instituta SANU. Rukovodio je otkopavanjima Stobija i Caričinog Grada. Dela: "Pregled crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskog naroda", " La peinture serbe en Moyen age " (Srpsko slikarstvo u srednjem veku), monografije o manastirima Žiča, Ravanica, Studenica, Kalenić i Dečani.

1956- Vrhovni sud SAD presudio je da je neustavna rasna segregacija u javnim autobusima.

1970- Hafez el Asad je vojnim udarom bez prolivanja krvi preuzeo vlast u Siriji.

1974- Umro je italijanski filmski režiser i glumac Vitorio de Sika, jedan od tvoraca neorealizma. Filmovi: "Čistači obuće", "Kradljivci bicikala", "Stanica Termini", "Ćoćara", "Umberto D.", "Vrt Finci Kontinijevih".

1975- Svetska zdravstvena organizacija objavila je da su velike boginje prvi put u istoriji iskorenjene u Aziji.

1977- U znak protesta zbog podrške Moskve Etiopiji tokom sukoba dve zemlje, Somalija je naredila sovjetskim savetnicima da napuste zemlju i zabranila Sovjetskom Savezu korišćenje pomorskih baza.

1980- Američki svemirski brod "Vojadžer I " poslao je prve snimke Saturna napravljene iz blizine.

1985- U erupciji vulkana Nevado del Ruis u centralnoj Kolumbiji razoren je grad Armero i poginulo je oko 25.000 osoba.

1989- Istočnonemačka skupština izabrala je za predsednika vlade komunističkog reformistu Egona Krenca.

1991- Fudbalska reprezentacija Jugoslavije pobedila je u Beču Austriju rezultatom 2:0 i postala finalista Evropskog prvenstva u Švedskoj, ali joj je zbog sankcija protiv SRJ kasnije uskraćeno pravo da se bori za tutulu evropskog prvaka.

1994- Referendumom je 52,2 odsto Šveđana izglasalo pristupanje njihove zemlje Evropskoj uniji.

1995- U bombaškom napadu islamskih terorista na američki vojni centar u Rijadu u Saudijskoj Arabiji poginulo je sedam lica, uključujući pet Amerikanaca.

1995- Izraelske trupe su posle 28 godina okupacije napustile Dženin, prvi grad na Zapadnoj obali predat Palestincima u skladu s mirovnim sporazumom Izraela i PLO.

1999- Britanski bokser Lenoks Luis postao je pobedom nad američkim bokserom Ivanderom Holifildom prvi bokser u 20. veku rođen u Velikog Britaniji koji je osvojio titulu prvaka sveta u teškoj kategoriji.

2000- Filipinski predsednik Džozef Estrada smenjen je pod optužbom za korupciju.

2002- Kongres vladajuće Komunističke partije Kine okončao je višemesečna nagađanja, potvrdivši da će Đang Cemin napustiti funkciju generalnog sekretara, čime je raščišćen put za novu generaciju predvodnika najmnogoljudnije zemlje sveta.

2003- Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović uputio je izvinjenje, prilikom posete Sarajevu, građanima Bosne i Hercegovine, zbog svih nedaća koje su doživeli tokom rata, i pozvao je narode dve zemlje na pomirenje.

2006- Na referendumu u Južnoj Osetiji 90 procenata glasalih izjasnilo se za nezavisnost od Gruzije. Zapadni zvaničnici ocenili su da je referendum nelegalan, dok je zvanična Moskva zaključila da se referendumski rezultati moraju uvažavati.

2014- Preminuo je Aleksander Grotendik, jedan od najvećih matematičkih umova novijeg perioda. Iako je rano dosegao sam vrh profesije, brzo se i povukao u anonimnost. Poslednjih decenija živeo je potpuno izdvojeno, posvećen antiratnom aktivizmu. Rođen u Berlinu 1928. u porodici ruskih Jevreja, veći deo života proveo je u Francuskoj. Grotendikov rad revolucionisao je svetsku matematiku, u oblasti algebre i geometrije. Osim stručnih radova napisao je i knjigu "Žetva i setva" o nemoralu i nepotizmu u matematičkim institucijama.

2015- U seriji koordinisanih terorističkih napada u Parizu, na šest lokacija, koje su izveli islamski ekstremisti, poginulo je 137 osoba, od čega sedam napadača, 368 je povređeno, gotovo stotinu teško. Najmasovniji je bio zločin u teatru Bataklan, gde je održavan koncert, a francuska policija je talačku krizu u Bataklanu okončala nepun sat posle ponoći.

2017 - U Briselu je potpisan PESCO sporazum o vojnoj saradnji zemalja EU, kao svojevrsna dopuna bezbednosnog sistema NATO. Od 28 članica, 23 su se priključile PESCO , dok su to odbile Danska, Irska, Portugalija i Malta, kao i Britanija koja napušta Uniju. Sporazum koje se opisuje kao dogovor o formiranu zajedničke vojske predviđa obezbeđivanje "značajne podrške" u ljudstvu, opremi, obuci i infrastrukturi za vojne misije EU. Potpisnice su obavezane na povećanje budžeta za odbranu i izdvajanje 20 odsto odbrambenih troškova za nabavku opreme i dva odsto za istraživanje i tehnologiju.

2017 - U Beogradu je održan susret Volker-Surov, o krizi u Ukrajini, treći po redu a drugi u Beogradu. Tema sastanka bilo je raspoređivanje mirovnih snaga UN u istočnom delu Ukrajine, s ciljem da se ostvari mirovni proces dogovoren u Minsku.

2018. Ministarstvo unutrašnjih poslova Makedonije objavilo je međunarodnu poternicu za bivšim premijerom Nikolom Gruevskim, koji je pobegao u Mađarsku da bi izbegao izdržavanje zatvorske kazne.

Dogodilo se na današnji dan, 14.11.

Na danasšnji dan 1918. godine Srpska vojska je u Prvom svetskom ratu oslobodila Baranju, koja je tada smatrana sastavnim delom Vojvodine i zajedno sa ostatkom Vojvodine proglasila je prisajedinjenje Srbiji 25.11.1918. na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu. Tek nakon Drugog svetskog rata Baranja je izdvojena iz Vojvodine, odnosno Srbije, i pripojena Hrvatskoj u čijem sastavu nikada ranije nije bila.

565 - Umro je vizantijski car Justinijan I nazvan Veliki, koji se proslavio kodifikacijom rimskog prava, velikom graditeljskom aktivnošću i osvajanjima. Rođen je kod Niša (Naisus). Težeći obnovi negdašnjeg obima Rimskog carstva pokorio je 534. Vandale u severnoj Africi a 555. Ostrogote u Italiji. Ratovao je i protiv Persijanaca koji su ugrožavali azijske provincije, ali nije uspeo da spreči upade Slovena na Balkan. Prema njegovom nalogu, najbolji pravnici pripremili su " Corpus juris civilis ", sastavljen od prečišćenih rimskih zakonskih normi, raznih pravnih spisa ("Digesta") i izvoda za školovanje pravnika (" Institutiones "). Na taj način sačuvan je korpus normi rimskog prava, što je imalo izuzetan značaj za razvoj pravne teorije u Evropi. Sazidao je 537. crkvu Aja Sofija, najveću u Konstantinopolju, koju su posle osvajanja grada 1453. Turci pretvorili u džamiju, dogradivši 4 minareta. Kemal Ataturk ju je pretvorio u muzej.

1533- Španski osvajači pod komandom Franciska Pisara zauzeli su grad Kusko, prestonicu carstva Inka.

1770- Škotski istraživač Džejms Brus otkrio je da Plavi Nil izvire iz jezera Tana u severozapadnoj Etiopiji.

1814- Rođen je srpski istoričar Janko Šafarik, osnivač Beogradskog muzeja, profesor Liceja u Beogradu, potpredsednik Društva srpske slovesnosti i predsednik Srpskog učenog društva. Poreklom je bio iz poznate slovačke intelektualne porodice. Osnovno polje njegovog interesovanja bila je istoriografija. Bavio se i arheologijom i numizmatikom, posebno sakupljanjem starog srpskog novca. Dela: "Opisanije sviju dosad poznatih srbskih novaca", "O priloženim grbovima srbskih zemalja i vladatelja", "Srbski spomenici mletačkog arhiva", "Hrisovulja cara Stefana Dušana", "Žitije Stefana Uroša III ", "Život despota Stefana Lazarevića".

1831- Umro je nemački filozof Georg Vilhelm Fridrih Hegel, najistaknutiji predstavnik klasične nemačke idealističke filozofije, čiji je gigantski rad sinteza nemačke filozofske misli. Dela: "Fenomenologija duha", "Filozofija istorije", "Nauka logike","Estetika","Filozofija religije","Enciklopedija filozofskih nauka", "Filozofska propedeutika", "Osnovne crte filozofije prava ili prirodno pravo i nauka o državi u osnovnim konturama".

1840- Rođen je francuski slikar Klod Mone, jedan od osnivača impresionizma. Prema njegovoj slici "Impresija, izlazak sunca", izloženoj 1874. u Parizu, naziv je dobio ceo slikarski pravac, čiji je on najdosledniji i najuticajniji predstavnik. Mahom je slikao prizore iz Pariza i okoline, pri čemu su ga najviše interesovali efekti svetlosti na vodi. Izvršio je ogroman uticaj na evropsko slikarstvo.

1847- U Švajcarskoj je izbio građanski rat između snaga Švajcarske konfederacije i sedam rimokatoličkih kantona (Zonderbund), okončan krajem istog meseca porazom Zonderbunda.

1863- Rođen je belgijski hemičar Leo Bakeland, koji je postupkom kondenzacije formaldehida i fenola pronašao čvrstu plastičnu masu bakelit, savršen izolator, što je omogućilo razvoj industrije plastike.

1872- Rođena je srpska glumica Augusta Vela Nigrinova, prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu. Bila je idol pozorišne publike krajem 19. veka, koju je oduševljavala unutrašnjom snagom, dostojanstvenom pojavom i snažnim, sugestivnim glasom. Ostvarila je niz velikih kreacija, poput uloga Julije, Ofelije, Nore, Marije Stjuart, Mona Vane, Debore.

1889- Rođen je indijski državnik Džavaharlal Nehru, jedan od osnivača pokreta nesvrstanih. Po povratku sa studija u Engleskoj postao je advokat, ali se ubrzo posvetio politici i borbi za nezavisnost Indije, postavši sledbenik arhitekte indijske nezavisnosti Mahatme Gandija. Po sticanju nezavisnosti Indije 1947. postao je prvi predsednik vlade i šef diplomatije. U spoljnoj politici nastojao je da očuva neutralnost Indije.

1891- Rođen je kanadski fiziolog Frederik Grant Banting, koji je s Čarlsom Bestom 1921. izolovao insulin, što je omogućilo lečenje do tada smrtonosne šećerne bolesti. Za to epohalno otkriće 1923. je s Džonom Meklaudom, s kojim je takođe sarađivao, dobio Nobelovu nagradu za medicinu. Smatrajući da je Best neuporedivo zaslužniji od Meklauda, svoju nagradu je podelio s njim.

1918- Tomaš Masarik je izabran za prvog predsednika Čehoslovačke.

1922- Rođen je egipatski diplomata Butros Butros Gali, generalni sekretar UN od 1992. do 1996.

1935- Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt objavio je da će Filipini 1946. steći nezavisnost. Do 1898. oni su bili španska a zatim kolonija SAD.

1935- Rođen je jordanski kralj Husein, vladar s "najdužim stažom" u arapskom svetu. Na presto Jordana je stupio 1952. s nepunih 17 godina.

1940- U napadu nemačke avijacije u Drugom svetskom ratu na britanski grad Koventri poginulo je više od hiljadu ljudi i razorena je srednjovekovna katedrala (saborna crkva).

1941- U blizini Gibraltara u Drugom svetskom ratu potonuo je britanski nosač aviona "Ark Rojal" kojeg je prethodnog dana torpedovala nemačka podmornica.

1946- Umro je španski kompozitor i pijanista Manuel de Falja, čija su dela sinteza andalužanske narodne muzike i francuskog impresionizma. Nastojao je da oslobodi špansku muziku vekovnog italijanskog uticaja. U Francuskoj je komponovao popularna dela - "Noći u španskim vrtovima" i "Sedam španskih narodnih pesama", a po povratku u otadžbinu izvedeni su baleti "Ljubav čarobnica" i "Trorogi šešir". Razočaran diktaturom generala Franciska Franka uspostavljenom u Španiji posle građanskog rata, 1939. je otišao u Argentinu u kojoj je ostao do smrti.

1948- Rođen je engleski princ Čarls, naslednik britanskog prestola.

1955- Umro je američki pisac Robert Emet Šervud. U dramama pisanim posle Prvog svetskog rata prikazivao je, sa stanovišta uverenog pacifiste, poratno razočarenje i zalagao se za mir u svetu. Docnije je, suočen s nadiranjem nacizma, postao ubeđeni pristalica rata kao jedinog načina da se svet oslobodi nacizma. Dela: drame "Okamenjena šuma", "Idiotova radost", "Neće biti noći", scenariji za filmove "Duh putuje na zapad", "Najbolje godine našeg života".

1960- U sudaru dva putnička voza u Čehoslovačkoj poginulo je 110 osoba.

1979- U provinciji Korasan na istoku Irana u zemljotresu je poginulo najmanje 385 lica.

1984- U Los Anđelesu je uhapšen ustaški ratni zločinac Andrija Artuković, ministar unutrašnjih poslova takozvane Nezavisne Države Hrvatske tokom Drugog svetskog rata. Živeo je u SAD od 1948. gde je dospeo pod lažnim imenom. Američke vlasti su se uporno oglušivale o zahteve Jugoslavije za ekstradiciju, i tek 12. februara 1986. su ga izručile. Na suđenju u Zagrebu optužen je za pojedinačna zlodela, ali ne i za zločin genocida nad Srbima. Osuđen je na smrt, ali kazna nije izvršena i umro je u zatvoru nepune tri godine potom.

1988- Palestinska skupština u izbeglištvu prihvatila je rezoluciju 242 UN, čime je posredno priznala državu Izrael i odrekla se terorizma.

1989- Oslobodilački pokret SWAPO izvojevao je ubedljivu pobedu na prvim slobodnim izborima u Namibiji.

1991- Princ Norodom Sihanuk vratio se u Kambodžu posle 13 godina izbeglištva.

1991- Umro je engleski filmski i pozorišni režiser Toni Ričardson. Zaslužan je za nove tendencije u režiji u britanskom teatru. Kao filmski autor blizak je takozvanom "slobodnom filmu" početka šezdesetih 20. veka, čija su preokupacija bile socijalne teme. Uspešno je adaptirao za film književna dela. Filmovi: "Osvrni se u gnevu", "Zabavljač, "Svetilište", "Ukus meda", "Usamljenost trkača na duge staze", "Tom Džons" (Oskar), "Gospođica", "Mornar iz Gibraltara", "Juriš lake konjice, "Hamlet", "Ned Keli".

1994- Tropska oluja "Gordon" usmrtila je najmanje 829 ljudi na Haitiju.

2001- Pet zemalja naslednica SFRJ sporazumelo se o raspodeli 74,5 miliona monetarnog zlata, prvom delu preostale imovine bivše zajedničke države procenjene na oko dve milijarde dolara.

2002- Prvi put u istoriji papstva, poglavar rimokatoličke crkve obratio se italijanskoj skupštini.

2002- Potpredsednik Kine Hu Đintao postao je novi generalni sekretar Komunističke partije umesto Đanga Cemina koji se sa celom starom gardom povukao posle 16. kongresa vladajuće partije.

2006- Skupština Južne Afrike legalizovala je brakove homoseksualaca, prva na afričkom kontinentu.

2009- Preminuo je srpski istoričar, akademik Sima Ćirković. Dopisni član SANU postao je 1972. a redovni 1981. Istraživao je istoriju srednjeg veka Srbije i Bosne. Od 1968. na mestu je redovnog profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bio je član više inostranih akademija i stručnih udruženja, poput Evropske akademije za istoriju u Briselu, Međunarodnog instituta za ekonomsku istoriju Frančesko Datini, Međunarodnog komiteta za istorijsku metrologiju. Bio je zapažen i kao leksikograf i teoretičar metodologije istorije.

2012- Preminuo je Ivan Štajnberger srpski psiholog. Štajnberger je tokom karijere biran u sva akademska zvanja na katedri za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a usavršavao se i u Londonu i Kardifu. Dekan Filozofskog fakulteta bio je u dva mandata. Dela: "Život i ritam", "Čovek dobar ili loš", "Čovek u automatizovanom sistemu".

2017 - U Harareu, Zimbabve, vojska je demonstracijom sile podržala smenu vlasti. Nedelju dana potom, dugogodišnji lider te zemlje, od 1980. godine, i čelnik borbe protiv režima rasne segregacije u Rodeziji, Robert Mugabe podneo je ostavku.

2021 - Preminuo je Rašid Šemsedinović Rale, jugoslovenski i srpski hokejaš. Odigrao je 335 utakmica u domaćim prvenstvima i 53 za reprezentaciju Jugoslavije. Igrao je od 1957 do 1988 za klubove: Avala, Beograd, Partizan, Zvezda, Vojvodina. Bio je član reprezentacije Jugoslavije na Olimpijskim igrama u Insbruku 1964, na svetskim prvenstvima u Tampereu 1965, Zagrebu 1966, Ljubljani 1974. Trenirao je: Partizan, Vojvodinu, Spartak, Taš, kao i reprezentacije Jugoslavije i Srbije.

Dogodilo se na današnji dan, 15.11.

na današnji dan: 1914 - Počela je Kolubarska bitka, najveća koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu, na frontu širokom oko 200 kilometara od Beograda do Guče, u kojoj je srpska vojska posle mesec dana teških borbi do nogu potukla Petu i Šestu austrougarsku armiju pod komandom generala Oskara Poćoreka. Pošto su austrougarske trupe okupirale Beograd, Šabac, Valjevo, Užice i celu severozapadnu Srbiju, počinivši masovne zločine nad civilima, na Kolubari se, za vojne eksperte, dogodilo čudo. Tri srpske armije, koje su se našle u naizgled bezizlaznom položaju, u silovitom kontraudaru tokom višednevnih žestokih okršaja potpuno su razbile neprijatelja. Do 15. decembra 1914. isteran je iz Srbije poslednji austrougarski vojnik, izuzev 42.538 zarobljenika. Tokom bitke poginulo je više od 57.000 austrougarskih vojnika i oficira, a Srbi su zaplenili veliku količinu ratnog materijala i oružja, uključujući dva aviona, više od 140 topova, 3.500 vozila s municijom i 60.000 pušaka. Izuzetne zasluge za pobedu imao je general Živojin Mišić, unapređen posle bitke u čin vojvode. Njegova Prva armija je između 29. novembra i 2. decembra 1914. izvršila odlučujući proboj na Suvoboru.

42. p.n.e. - Rođen je rimski car Tiberije, posinak Oktavijana Avgusta, koji je tokom vladavine od 14. do 37. Nove ere osigurao granice Rimskog carstva bez novih osvajanja, popravio finansije i administraciju, posebno u provincijama. Prethodno se proslavio u vojnim pohodima u Germaniji, Panoniji i Dalmaciji. U poznim godinama doneo je Zakon o uvredi veličanstva i vladao je sve okrutnije, 26. se povukao na ostrvo Kapri, dok je u Rimu njegov miljenik, prefekt pretorijanaca Sejan, zaveo krvav režim. Nakon što je nastojeći da se dočepa vlasti Sejan ubio carevog sina Julija Cezara Druza, Tiberije naređuje njegovo smaknuće.

1272 - Umro je engleski kralj Henri III, koji je stupio na presto već u devetoj godini kad je 1216. tokom Prvog baronskog rata poginuo njegov otac Džon Bez Zemlje, ali je stvarno počeo da vlada 1234.

1532 - Španski osvajač Francisko Pizaro zauzeo je na prevaru, sa samo 200 vojnika, grad Kahemarku i zarobio cara Inka Atahualpu.

1797 - Umro je pruski kralj Fridrih Vilhelm II, koji je tokom 13-godišnje vladavine sprovodio politiku teritorijalnog širenja zemlje, posebno se okoristivši prilikom druge i treće podele Poljske 1793. i 1795. Od 1792. do 1795. pridružio se Austriji u savezu protiv revolucionarne Francuske. Religioznim ediktom iz 1788. proklamovao je versku toleranciju, ali taj akt je u praksi imao ograničen domet, kao i skromne liberalne reforme ozakonjene 1794.

1828 - Francuska, Britanija i Rusija priznale su nezavisnost Grčke, što je Turska odbila da prihvati, ali je 1829. posle poraza u ratu s Rusijom, mirom u Jedrenu prinuđena da prizna nezavisnost te zemlje. 1831 - Umro je pruski general Karl fon Klauzevic, jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara 19. veka, koji je glavne ideje o ratnoj strategiji i taktici izložio u delu "O ratu". Zbog neslaganja s politikom odećih krugova Pruske prema francuskom caru Napoleonu I, protiv kojeg se borio u više bitaka, od 1812. do 1814. bio je u službi Rusije.

1848 - U Rimu, kojim je tada vladao papa Pije IX, izbila je pobuna i uspostavljena je Rimska republika ustrojena po ugledu na republikansku Francusku.

1895 - Rođen je nemački kompozitor Paul Hindemit, koji je stvarao na osnovu disonantnog kontrapunkta i slobodnog shvatanja tonaliteta. Kad su nacisti 1933. proskribovali njegova dela kao dekadentna, otišao je u Ankaru, a od 1939. bio je profesor na univerzitetima u SAD i Švajcarskoj. Dela: opere "Novosti dana", "Kardijak", "Slikar Matis", "Harmonija sveta", šest gudačkih kvarteta, "Kamerna muzika op. 36", koncerti i sonate za razne instrumente, teorijska dela "Tradicionalna harmonija", "Kompozitorov svet".

1912 - Počela je Bitoljska bitka u Prvom balkanskom ratu u kojoj je dobro utvrđenu tursku Vardarsku armiju Zeki paše, koja se povukla posle poraza u Kumanovskoj bici, srpska Prva armija regenta Aleksandra Karađorđevića potukla posle trodnevnih borbi, čime su Južna Srbija (danas Makedonija) i Stara Srbija (Kosovo i Metohija) konačno oslobođene od Turske i vraćene matici zemlji - Srbiji.

1918 - Posle propasti austrougarske monarhije u Prvom svetskom ratu, Mađarska je proglašena nezavisnom republikom. Od marta do avgusta 1919. u Mađarskoj je postojala sovjetska republika pod vođstvom Bele Kuna, da bi zatim admiral Mikloš Horti srušio Kunov režim. Mađarska je od 1919. bila jedinstvena kraljevina bez dinastije a dužnost regenta vršio je grof Mikloš Horti.

1922 - Rođen je Žoze Saramago, portugalski pisac, nobelovac. Rođen je u seljačkoj porodici i promenio je niz zanimanja, da bi se tek 1976. posvetio književnosti. Smatra se jednim od najvećih portugalskih pisaca. Prevođen je na preko trideset jezika. Dela: "Embargo i druge priče", "Godina smrti Rikarda Reiša", "Slepilo", "Sedam sunaca i sedam mesečina", "Jevanđelje po Isusu Hristu".

1933 - Sovjetski Savez i SAD uspostavili su diplomatske odnose.

1941 - U Drugom svetskom ratu počela je druga nemačka ofanziva na Moskvu, koja je kao i prva, započeta u septembru 1941. kad su Nemci došli 30 kilometara od Moskve, završena neuspehom. Ovog puta Nemci su prišli na 25 kilometara, ali je sovjetska armija slomila neprijateljsku ofanzivu 5. decembra 1941. i u protivudaru ih je do 10. januara 1942. odbacila 200 kilometara zapadno od Moskve. Tim prvim velikim uspehom nad Silama osovine je krahirala nemačka doktrina munjevitog rata i nagovešten je preokret u ratu u korist antihitlerovske koalicije.

1948 - Rođen je Mate Parlov, najbolji bokser bivše Jugoslavije. U bokserski klub "Pula" je stupio sa 16 godina, i nakon svega 3 godine osvojio je titulu prvaka Jugoslavije u poluteškoj kategoriji. Prvi veći međunarodni uspeh ostvario je 1969. kada je u Bukureštu postao vicešampion Evrope. Dve godine docnije u Madridu je osvojio zlatnu medalju, a 1973. u Beogradu odbranio je titulu prvaka Evrope u poluteškoj kategoriji. Na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. Parlov je osvojio zlato, a u Havani 1974. postao je amaterski prvak sveta u poluteškoj kategoriji. Godine 1976. u Beogradu je, savladavši Italijana Domenika Adinolfija, postao profesionalni prvak Evrope u poluteškoj kategoriji, a 2 godine potom, pobedom nad Argentincom Migelom Anhelom Kueljom i svetski šampion. Osam puta je bio prvak Jugoslavije.

1960 - Umro je američki filmski glumac Klerk Gebl. Igrao je u više od 70 filmova i decenijama je bio u vrhu popularnosti. Filmovi: "Istočni put", "Slobodna duša", "Dogodilo se jedne noći" (Oskar), "Pobuna na brodu 'Baunti'", "Kinesko more", "Prohujalo sa vihorom", "San Francisko", "Mogambo", "Probni pilot", "Učiteljevo mezimče", "Neprilagođeni", "Ljudi u belom".

1965 - Sovjetski Savez je lansirao "Veneru III", prvi svemirski brod koji je, stigavši na Veneru u martu 1966. Dospeo na drugu planetu.

1965 - Umro je irski državnik Vilijam Tomas Kosgrejv, prvi predsednik Irske od 1922. do 1932.

1970 - Pakistan je saopštio da je broj mrtvih u ciklonu i ogromnim talasima koji su se sručili na obale Istočnog Pakistana (sada Bangladeš) i ostrva u Bengalskom zalivu dostigao pola miliona.

1972 - Generalna skupština UN preporučila je da Portugal treba da napusti svoje kolonijalne posede u Africi i Aziji (Angola, Mozambik, Port. Gvineja, Sao Tome, Kap Verde, Istočni Timor, Makao). Vlada u Lisabonu je pravo na nezavisnost kolonijama priznala posle "Revolucije karanfila" aprila 1974. kada je oboren režim koji je svojevremeno ustrojio Antonio Salazar.

1981 - Umro je američki filmski glumac Vilijam Holden, koji je najčešće tumačio uloge "idealnog" tipa savremenog Amerikanca. Filmovi: "Bulevar sumraka", "Juče rođena", "Snaga oružja", "Mesec je plav", "Iznad 30. sprata", "Stalag 17" (Oskar), "Piknik", "Most na reci Kvaj", "Svet Suzi Vong", "TV mreža", "Divlja horda".

1991 - Ruski predsednik Boris Jeljcin potpisao je seriju dekreta kojima je preneo vlast nad privredom sa sovjetske centralne vlade na vladu Rusije.

1995 - Bivši predsednik Južne Koreje Ro Te Vu je uhapšen pod optužbom za korupciju.

1997 - Umro je francuski političar i publicista Žorž Marše, generalni sekretar Francuske Komunističke partije od 1972. do 1994. Osamdesetih godina 20. veka se, pod uticajem italijanskih komunističkih reformista, verbalno opredelio za politiku "evrokomunizma", ali je u suštini ostao veran interesima Moskve. Dela: "Šta je Francuska Komunistička partija?", "Demokratski izazov", "Politika Francuske Komunističke partije", "Govorimo otvoreno", "Odgovori", "Nada u sadašnjost".

2006 - Mađarski naučnici su uspešno klonirali miša. Miš zvani "Klonila" je proizvod trogodišnjeg rada 20 istraživača Poljoprivrednog biotehnološkog istraživačkog centra u Godolu u blizini Budimpešte. Prema njihovom uverenju, kloniranje bi trebalo da bude od velike pomoći naučnicima u lečenju raznih bolesti.

2006 - Umro je ekonomista Milton Fridman "otac monetarističke teorije", odnosno - neoliberalizma. Bio je savetnik Ričarda Niksona, Džeralda Forda i Ronalda Regana. Čelnik je "čikaške škole", od 1948. do 1979. bio je profesor Univerziteta u Čikagu. Protivnik kejnzijanske škole, zagovarao je ekonomsku politiku zasnovanu na maksimalnom smanjenju javne potrošnje, povlačenju države iz ekonomije pa i javnog sektora, monetarnu stabilnost i apsolutnu prevagu zakona tržišta. Glavna dela: "Kapitalizam i sloboda", "Teoretske osnove monetarne analize", "Sloboda izbora".

2012 - Haški tribunal izrekao je pravosnažnu presudu kojom je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača oslobodio optužbi za udruženi zločinački poduhvat i zločine počinjene nad Srbima u operaciji "Oluja" avgusta 1995. godine. U vojnoj operaciji "Oluja" hrvatskih oružanih snaga sa prostora Republike Srpske Krajine proterano je oko 220.000 Srba, poginule su 1.922 osobe, a nije rasvetljena sudbina 975 osoba, od toga 674 civila. "Oluja" je bila završna operacija u ratu 1991/95. tokom kojeg je u Hrvatskoj ubijeno i nestalo blizu 7.000, a proterano 404.887 Srba, od toga 141.887 iz gradova van ratnih dejstava.

2014 - Preminuo je Jovan Ćirilov, teatrolog, dugogodišnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, pozorišni esejist i kritičar.

2014 - U Beogradu je, u prisustvu tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, svečano otkriven spomenik caru Nikolaju II Romanovu, poslednjem monarhu Rusije. Čin osvećenja spomenika obavili su patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril i patrijarh srpski Irinej. Nikolaj II presudno je pomogao Srbiji u Prvom svetskom ratu, posebno u najtragičnijim danima povlačenja srpske vojske i naroda 1915/16. godine. Cara mučenika, ubijenog, s porodicom, jula 1918. u Jekaterinburgu, kanonizovala je prvo Ruska zagranična crkva, a potom i druge pravoslavne crkve.

2018 - Na Generalnoj konferenciji za tegove i mere u organizaciji Međunarodnog biroa za tegove i mere (BIPM), u Versaju kod Pariza, Francuska, u prisustvu metrologa iz više od 60 zemalja, doneta je odluka da se metalni prototip kilograma zameni definicijom zasnovanom na "Plankovoj konstanti". U revidiranom SI sistemu sve jedinice biće definisane fundamentalnim prirodnim konstantama. Srbija, tada kneževina, pristupila je među prvima Metarskoj konvenciji, još 21. septembra 1879. godine.

2018 - Osuđeni su čelnici Crvenih Kmera, maoističke političke organizacije koja je vladala Kambodžom (tada Kampučija) od 1975. do 1979. godine. Presuda kojom su Nuon Čea (92), zamenik Pola Pota, lidera te maoističke partije, i Kije Sampan (87), predsednik zemlje, proglašeni krivim, prvo je i formalno priznanje da se ono što je taj režim činio može definisati kao genocid. Navodno je do dva miliona ljudi stradalo tokom režima Crvenih kmera. Optužnica je obuhvatala još dvojicu čelnih ljudi tog režima, Ta Moka i Ieng Saria, ali su oni umrli tokom suđenja. Lider Crvenih Kmera Pol Pot, koji se dugo uspešno skrivao, umro je 1998. godine.

2020 - Umro je Ivan Bekjarev, glumac. Prvu ulogu na filmu igrao je 1967, u filmu "Bokseri idu u raj". Ostvario je više od 50 filmskih uloga, i približno 150 pozorišnih. Predavao je glumu na Akademiji umetnosti u Beogradu. Bio je zapažen i kao radijski voditelj, na "Studiu B" i na programu 202 Radio Beograda. - Danas je Dan Kopnene vojske Vojske Srbije. Obeležava se u znak sećanja na 16. novembar 1914. godine, kada je počela Kolubarska bitka, jedna od najznačajnijih u Prvom svetskom ratu. Herojskim držanjem u borbi srpska pešadija zadivila je tada svet.

Dogodilo se na današnji dan, 16.11.

Danas je subota, 16. novembar, 321. dan 2024

1095. Na crkvenom saboru u Klermonu u Francuskoj papa Urban II pozvao je crkvene velikodostojnike i svetovne vladare na verski rat protiv turskog plemena Seldžuka koje je zauzelo Svetu zemlju u Palestini. Time je počela epoha krstaških ratova.

1532. Španski osvajač Fransisko Pisaro (Francisco Pizarro) zauzeo je sa samo 200 vojnika grad Kahemarku u Peruu i pogubio cara Inka Atahualpu, iako je za njega bila isplaćena velika otkupnina.

1766. Rođen je francuski kompozitor i violinista Rudolf Krojcer (Rodolphe Kreutzer), dvorski violinista Napoleona Bonaparte i Luja XVIII. Opčinjen njegovom virtuoznošu, Betoven mu je posvetio sonatu za violinu i klavir br. 47, poznatu Krojcerovu sonatu.

1831. Umro je pruski general Karl Marija fon Klauzevic (Maria von Clausewitz), jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara 19. veka. U delu „O ratu“ teoretski je uobličio iskustva nove strategije primenjene u Napoleonovim ratovima. Prema Klauzevicu rat je sastavni deo opštih političkih odnosa i nastavak je politike uz primenu drugih sredstava.

1912. Počela je Bitoljska bitka u Prvom balkanskom ratu u kojoj je srpska vojska 18. novembra potukla tursku Vardarsku armiju Zeki paše.

1914. Počela je Kolubarska bitka, najveća koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu. Bitka je završena 15. decembra pobedom srpske vojske nad austrougarskim trupama pod komandom generala Poćoreka (Potiorek) koji je bio prisiljen da se povuče iz Srbije. Izuzetne zasluge za pobedu u bici, u kojoj je zarobljeno oko 43.000 austrougarskih vojnika, imao je general Živojin Mišić.

1918. Posle propasti austrougarske monarhije u Prvom svetskom ratu, Madjarska je proglašena nezavisnom republikom.

1933. SSSR i SAD su uspostavili diplomatske odnose.

1941. U Drugom svetskom ratu je počela druga nemačka ofanziva na Moskvu, koja je 5. decembra završena porazom nemačke vojske. Nastavljajući operacije, sovjetska Crvena armija do marta 1942. odbacila je nemačke trupe na 200 kilometara od Moskve. Ovaj nemački poraz označio je kraj „blickriga“ i nagovestio preokret rata u korist antihitlerovske koalicije.

1960. Umro je američki filmski glumac Klark Gejbl (Clark Geble). Igrao je u više od 70 filmova, a veliku popularnost je stekao kao Ret Batler (Rhett Butler) u filmu „Prohujalo s vihorom“. Dobitnik je Oskara za film „Dogodilo se jedne noći“.

1965. SSSR je lansirao svemirski brod „Veneru III“ koji je u martu 1966. stigao na Veneru, kao prvi svemirski brod koji se spustio na neku drugu planetu.

1970. Pakistan je zvanično saopštio da je broj mrtvih u ciklonu i ogromnim talasima koji su zapljusnuli obale Istočnog Pakistana (Bangladeš) i ostrva u Bengalskom zalivu dostigao pola miliona.

1972. Trojica američkih astronauta počeli su 84-dnevni let u svemirskoj letelici „Skajlab 4“.

1991. Ruski predsednik Boris Jeljcin potpisao je seriju dekreta kojima je preneo vlast nad privredom sa sovjetske centralne vlade na vladu Rusije.

1992. Na prvim višestranačkim izborima u Litvaniji nakon sticanja nezavisnosti od SSSR, ubedljivo je pobedila Demokratska radnička partija (bivši komunisti).

1992. Savet bezbednosti UN pooštrio je sankcije protiv SR Jugoslavije uvodjenjem rečne i pomorske blokade.

1995. Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i vojnog komandanata Ratka Mladića za genocid nad muslimanskim civilima počinjen tokom zauzimanja Srebrenice u julu 1995, kada je više hiljada bosanskih Muslimana ubijeno i raseljeno.

1997. Umro je francuski političar i publicista Žorž Marše (Georges Marchais), generalni sekretar francuske Komunističke partije (1972-94).

1998. Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu proglasio je krivim jednog bosanskog Hrvata i dvojicu Muslimana za ubijanje i zlostavljanje srpskih zatvorenika 1992. u logoru Čelebići. To je bilo prvo sudjenje za ratne zločine počinjene nad Srbima tokom rata u BiH.

2000. Predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) doputovao je u Vijetnam, u prvu posetu jednog američkog predsednika toj zemlji od završetka Vijetnamskog rata 1975.

2001. Pariski klub poverilaca otpisao je SR Jugoslaviji 66 odsto duga prema državama poveriocima.

2003. U Srbiji su, zbog malog odziva birača (39 odsto), po treći put propali predsednički izbori.

2003. U blizini Kabula ubijena je radnica UN, Francuskinja Betina Guazlar (Bettina Goislard) i ona je prva žrtva medju zaposlenima u UN od kada je dve godine ranije svrgnuta talibanska vlast u Avganistanu.

2007. Više od 3.500 ljudi je stradalo, preko 3.000 je povređeno, dok se oko 1.000 osoba vode kao nestale u snažnom ciklonu koji je pogodio Bangladeš.

2012. Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, poništivši prvostepenu presudu kojom je Gotovina bio osudjen na 24, a Markač na 18 godina zatvora.

2014. Umro je Jovan Ćirilov, dramaturg, književnik i pozorišni kritičar, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, umetnički direktor i selektor BITEF-a, predsednik Nacionalne komisije Jugoslavije i Srbije u UNESCO.

2017. Slika renesansnog umetnika Leonarda da Vinčija „Salvator Mundi“ (Spasitelj sveta) prodata je na aukciji za 450,3 miliona dolara i tako postala najskuplja slika na svetu.

2018. Preminuo je američki pisac i scenarista Vilijam (William) Goldman, dobitnik Oskara za scenarija filmova „Buč Kesidi i Sandens Kid“ (1969) i „Svi predsednikovi ljudi“ (1976).

2020. Više od 25.000 ljudi izbeglo je iz Etiopije u susedni Sudan zbog eskalacije sukoba između etiopske vlade i vojnih snaga u njenom severnom regionu Tigraj.

2023. Pedro Sančez (Sanchez) ponovo je izabran za premijera Španije pošto je uspeo da okupi podršku poslanika time što je prihvatio kritikovan sporazum o amnestiji za katalonske separatiste.

Dogodilo se na današnji dan, 17.11.

Danas je nedelja, 17. novembar, 322. dan 2024. Do kraja godine ima 44 dana.

1558 - Umrla je engleska kraljica Meri I Tjudor, kćerka Henrija VIII, i na presto je stupila njena sestra Elizabeta I. Tokom vladavine od 1553. kao supruga španskog kralja Felipea II podredila je Englesku španskom uticaju i pokušala je "čvrstom rukom" zbog čega je prozvana "Krvava Meri" da uklono protestantizam. Englesko građanstvo, udruženo s "novim plemstvom", posle njene smrti ponovo je uspostavilo protestantizam (anglikanska crkva koju je zbog sukoba s Rimom osnovao Henri VIII).

1587 - Rođen je holandski pisac Jost van den Vondel, najplodniji i najznačajniji književnik holandskog baroka. Pisao je tužbalice, patriotske, satirične i prigodne pesme, a dramama na biblijske, antičke i istorijske teme znatno je uticao na evropsku literaturu. Dela: drame "Pasha", "Palamed", "Hizbreht van Amatel", "Levendalci", "Lucifer", "Jefta", "Adam u izgnanstvu".

1755 - Rođen je francuski kralj Luj XVIII, koji je vladao u vreme restauracije posle pada cara Napoleona I. Titulu kralja nosio je od 1795. ali je stvarno vladao od 1814. do smrti 1824. kad ga je na prestolu nasledio brat Šarl X. Njihov treći, najstariji, brat kralj Luj XVI pogubljen je na giljotini 1793. u vreme Francuske revolucije.

1771 - Rođen je Jovan Pačić, srpski pesnik i slikar. Školovao se u rodnoj Baji, Kaloči i Budimu. Zbog siromaštva, stupio je 1792. ili 1793. u vojsku, i kao konjanik vojevao je u Napoleonovim ratovima. Objavljivao je u Letopisu i Srpskom narodnom listu do 1842. a još 1827. štampao je u Budimu tri sveske "Sočinenija pjesnoslovska". Pesme Jovana Pačića su ljubavne, vojničke, elegije, po uzoru na nemačke romantičare. Godine 1828. s Janom Kolarom objavio je "Imenoslov ili rečnik lični imena razni naroda slovenski". Bio je retko učen, govorio desetak jezika. Bio je protivnik Vukove jezičke reforme. Pačić je prvi srpski književnik koji je prevodio Getea. Mahom je slikao pejzaže tehnikom akvarela. Posebno su važni njegovi akvareli o stanovnicima rodne Bačke.

1788 - Rođen je ruski glumac Mihail Semjonovič Ščepkin, najznačajniji umetnik ruskog i svetskog pozorišta u prvoj polovini 19. veka. Smatra se pretečom pozorišnog režisera i glumca Konstantina Stanislavskog.

1796 - Umrla je ruska carica Katarina II Aleksejevna, nazvana Katarina Velika. Vladala je čvrstom rukom od 1762. do smrti. U duhu prosvećenog apsolutizma i pod uticajem francuskih filozofa i ideja prosvećenosti, otvarala je škole, pomagala nauku i umetnost, modernizovala administraciju i sudstvo, uredila finansije, ukinula torturu, smrtnu kaznu zamenila progonstvom u Sibir. Uspešno je ratovala protiv Poljske i Turske i Rusiji je pripojila Kazahstan, Gruziju, Jermeniju, Kamčatku, Krim, deo Besarabije (Moldavije) i velike delove Ukrajine, Belorusije i Poljske. Dodatno je pojačala podređenost seljaka plemstvu, a potezi te vrste izazvali su ustanak kozaka i seljaka 1773. pod vođstvom Jemeljana Pugačova koji je brutalno ugušen.

1800 - Kongres SAD sastao se prvi put u novoj prestonici Vašingtonu, a američki predsednik Džon Adams je postao prvi stanovnik zvanične rezidencije predsednika SAD kasnije nazvane Bela kuća.

1855 - Škotski istraživač Dejvid Livingston otkrio je vodopade širine 1.717 metara i visine oko 100 metara, na reci Zambezi, koji su potom nazvani - Viktorijini vodopadi, po kraljici Viktoriji.

1858 - Umro je velški filantrop Robert Oven, socijalista utopista i socijalni reformator, industrijalac koji je bogatstvo utrošio pokušavajući da ostvari projekte socijalnih reformi. Njega i njegove pristalice savremenici su nazivali "socijalistima", čime je taj izraz ušao u upotrebu. Prve uzorne zajednice stvorio je u Nju Lanarku u Škotskoj, kao kooperative proizvođača i potrošača. Ustanovio je bolesničke blagajne, ograničio radno vreme, osnovao čitaonice. Da bi dokazao ostvarljivost reformi, otišao je u SAD, gde je 1825. osnovao komunu "Nova harmonija". Kad je eksperiment propao vratio se u Englesku, gde je stvorio Veliki nacionalni strukovni savez (sindikat). Dela: "Novi pogled na društvo", "Skica racionalnog sistema društva", "Knjiga o novom svetskom moralu".

1864 - Rođen je osnivač srpskog zemljoradničkog zadrugarstva Mihailo Avramović. Prvu zadrugu osnovao je 1894. u Vranovu, nedaleko od rodnog Smedereva. Izradio je nacrt prvog srpskog zakona o zadrugama i pokrenuo list "Zemljoradnička zadruga" koji je uređivao 20 godina. Objavio je brojne radove o poljoprivredi, a njegovo najveće i poslednje delo je "Sociologija zadrugarstva". Učestvovao je u stvaranju Međunarodnog zadružnog saveza. Dela: "Agrarni pokret u Srbiji", "Sociologija zadrugarstva', "Naše seljačko gazdinstvo".

1869 - Posle više od 10 godina rada pod rukovodstvom Francuza Ferdinanda de Lesepsa, otvoren je Suecki kanal kojim su povezani Sredozemno more i Crveno more, odnosno Indijski okean. Ukupan trošak je bio 287 miliona zlatnih franaka, a izuzetno teški uslovi rada odneli su čak 20.000 života. Kanal je dugo bio nedaća za Egipat, pošto je Britanija zbog kanala držala pod okupacijom tu zemlju. Naser ga je nacionalizovao 1956. što je izazvalo vojnu intervenciju Britanije i Francuske, uz podršku još nekih zemalja. Ipak, od tada on je u vlasništvu egipatske države.

1876 - U Moskvi je prvi put izveden "Srpsko-ruski marš" Petra Iljiča Čajkovskog, danas poznat kao "Slovenski marš" Inspirisan Srpsko-turskim ratom, Čajkovski je komponovao ovo delo na motivima koje je pronašao u zbirci Kornelija Stankovića "Srpske narodne melodije", štampanoj 1862. u Beču (prvo izdanje 1859). Za tu zbirku Kornelije Stanković nagrađen je od ruskog carskog dvora Ordenom svetog Stanislava. Prvo izvođenje "Srpsko-ruskog marša" dogodilo se u Moskvi pod upravom N.G. Rubinštajna, na simfonijskom koncertu Ruskog muzičkog društva u korist Slovenskog dobrotvornog komiteta.

1887 - Rođen je britanski feldmaršal Bernard Lo Montgomeri, jedan od najpoznatijih savezničkih vojskovođa u Drugom svetskom ratu. Istoričari ga smatraju najvećim britanskim vojskovođom posle Artura Velzlija Velingtona. Pobeda njegove Osme armije nad Afričkim korpusom nemačkog generala Ervina Romela u bici kod El Alamejna krajem 1942. preokrenula je tok rata u Africi.

1908 - Umro je Milan Milićević, srpski književnik, predsednik Srpske kraljevske akademije, istoričar, etnograf, folklorista, pedagog, prevodilac. Bio je član Srpske kraljevske akademije od njenog osnivanja i njen predsednik od 1896. do 1899. Po osnovnom obrazovanju bogoslov, decenijama je bio visoki činovnik Ministarstva prosvete, bibliotekar Narodne biblioteke i državni savetnik. Napisao je niz etnografsko-geografsko-istorijskih radova. Glavna dela: "Kneževina Srbija", "Kraljevina Srbija", "Knez Miloš u pričama", "Karađorđe u govoru i tvoru", "Pomenik znamenitih ljudi srpskog naroda novijega doba", "Život Srba seljaka", "Uspomene". Literarna dela: "Zimnje večeri", "Letnje večeri", "Međudnevnica".

1913 - Prvi brodovi su prošli kroz Panamski kanal.

1917 - Umro je francuski vajar Ogist Roden, jedan od najvećih umetnika krajem 19. i početkom 20. veka, čije je delo objedinilo romantičarski duh i moderne težnje i presudno je uticalo na evropsko vajarstvo. Skulpture: "Mislilac", "Poljubac", "Balzak", "Građani Kalea", "Vrata pakla", "Večni idol", "Proleće", "Čovek slomljenog nosa", biste, aktovi.

1918 - Srpska vojska oslobodila je Zrenjanin, tada Bečkerek. Od 1935. do 1946. grad se zvao Petrovgrad po oslobodiocu kralju Petru I Karađorđeviću.

1939 - Nacisti su ubili više od 20 čehoslovačkih studenata koji su protestvovali protiv okupacije njihove zemlje, zatvorili u koncentracione logore preko 1200, a Univerzitet u Pragu i studentske domove pretvorili u kasarne. Karlov univerzitet u Pragu, osnovan 1348. jedan je od najstarijih u Evropi. Studenti više evropskih zemalja okupili su se potom u Londonu gde je Međunarodno veće studenata proglasilo 17. novembar za Međunarodni dan studenata.

1954 - Egipatski general Gamal Abdel Naser postao je šef države posle pada predsednika Mohameda Nagiba, s kojim je 1952. srušio kralja Faruka I, a time i monarhiju u Egiptu.

1958 - Sudanska vojska je srušila civilnu vladu, svega dve godine nakon sticanja nezavisnosti, a novi predsednik vlade je postao general Ibrahim Abud.

1969 - Sovjetski Savez i SAD otpočeli su u Helsinkiju razgovore o ograničenju strateškog naoružanja (SALT).

1971 - Feldmaršal Vemid Tanom Kitikačorn vojnim udarom je, bez prolivanja krvi, uklonio tajlandsku vladu, raspustio skupštinu i suspendovao ustav, ali suštinu tajlandskog monarhističkog režima nije dovodio u pitanje.

1972 - Bivši predsednik Argentine Huan Peron se vratio u zemlju posle 17 godina izgnanstva.

1974 - Prvi skupštinski izbori u Grčkoj posle više od 10 godina i sedmogodišnje vojne uprave okončani su uverljivom pobedom Nove demokratije Konstantina Karamanlisa.

1976 - Kina je izvela najveću nuklearnu eksploziju u atmosferi.

1977 - Predsednik Egipta Anvar el Sadat prihvatio je poziv da poseti Izrael, ignorišući nezadovoljstvo arapskih zemalja, kao i sopstvene vlade.

1989 - U nesreći u jami "Morava" Aleksinačkih rudnika uglja poginulo je 90 rudara.

1989 - Bugarska skupština smenila je Todora Živkova sa položaja šefa države.

1991 - Skupština (Sobranje) Makedonije je usvojila ustav koji je tu bivšu jugoslovensku republiku odredilo kao nezavisnu državu u postojećim administrativnim granicama. Od 120 poslanika za ustav su glasala 92.

1993 - Nigerijski general Sani Abača zbacio je civilnu vladu Ernesta Šonekana.

1996 - U drugom krugu lokalnih izbora u Srbiji, koalicija opozicionih partija "Zajedno" pobedila je u najvećem broju velikih gradova, uključujući Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac.

1997 - Najveća egipatska organizacija islamskih terorista "El Gama el Islamija" ubila je pored hramova u Luksoru 58 stranih turista i četvoricu Egipćana, što je bio do tada najkrvaviji teroristički napad u Egiptu.

1998 - Izraelska skupština (Kneset) je većinom glasova ratifikovala "Vaj sporazum", kojim je predviđeno ustupanje dela okupirane teritorije palestinskoj samoupravi.

2002 - Bivši italijanski predsednik vlade Đulio Andreoti osuđen je na 24 godine zatvora kao naručilac ubistva novinara Minoa Pekorelija 1979. godine. Godinu dana potom, vrhovni sud Italije doneo je oslobađajuću presudu u kojoj je navedeno da senator Andreoti nije ni na koji način umešan u to ubistvo.

2005 - Albert II svečano je ustoličen kao monarh Kneževine Monako. Vladajuća porodica Monaka, Grimaldi, kojoj pripada i Albert II, najstarija je vladarska kuća Evrope.

2006 - Umro je Ferenc Puškas najbolji fudbaler u istoriji mađarskog fudbala.

2006 - Holandska vlada donela je odluku o potpunoj zabrani nošenja u javnosti burki i drugih marama kojima muslimanke pokrivaju lice. Holandija je prva evropska zemlja koja je uvela potpunu zabranu prekrivanja lica, iz bezbednosnih razloga, dok su neke države donele zakone koji to zabranjuju na određenim mestima, u državnim institucijama, školama ili fakultetima.

2007 - Umro je ruski akademik Oleg Gazenko rodonačelnik kosmičke biologije i medicine. Gazenko, inače general, je 1950. bio jedan od idejnih tvoraca i realizatora naučnih programa na zemljinim bio-satelitima čije je istraživanje imalo veliki doprinos u pripremi čovekovih letova u kosmos. Metode i sistem održavanja zdravlja i radne sposobnosti posade prilikom dužih letova u kosmos i povratka u uslove gravitacije, koje je Gazenko razradio pre više decenija, još uvek su neprevaziđene.

2013 - Preminula je Doris Lesing, britanska književnica, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2007. godine. Autor je više od 50 dela s tematikom od politike do naučne fantastike. Njen roman "Zlatna beležnica" iz 1962. godine smatra se nekom vrstom feminističke "svete knjige".

2016 - Podsekretar za ekonomsko planiranje Filipina Rozmari Edilon zvanično je saopštila da je ta zemlja najbrže rastuća privreda u Aziji. Po rečima Edilon, tokom prva tri meseca mandata predsednika Rodriga Dutertea, bruto domaći proizvod (BDP) je porastao za 7,1 odsto na godišnjem nivou u periodu od jula do kraja septembra, nadmašivši prethodnu prognozu od 6,8. Rast Filipina je postao brži od kineskih 6,7 odsto, a pretekao je i druge velike ekonomije u usponu u posmatranom periodu.

2017 - Evropska odbojkaška federacija (Confédération Européenne de Volleyball) proglasila je Tijanu Bošković za najbolju odbojkašicu Evrope za 2017. godinu na tradicionalnoj "Gala večeri" CEV-a održanoj u Moskvi.

2017 - Preminuo je Mladomir Todorović, rektor Karlovačke bogoslovije, profesor, prevodilac, protojerej. Bio je profesor Svetog pisma Starog zaveta u bogoslovijama u Prizrenu, Beogradu i Sremskim Karlovcima, gde je obavljao dužnost rektora 1977-1993. Jedna je od najistaknutijih i najzaslužnijih ličnosti srpske crkvene prosvete. Dela: "Rečnik manje poznatih reči i izraza u Svetom pismu", "Prevod Svetog pisma Platona Atanackovića". Za "Srbljak" (staro crkveno pesništvo, službe i žitija kanonizovanih Srba), SKZ 1970, napisao je Rečnik pojmova, ličnosti i navoda iz Svetoga pisma, kao i za izdanje dela Teodosija Hilandarca. Priredio je Sveto Pismo za decu, kao i "Božićnu čitanku", u izdanju biblioteke Svečanik, Minhen. Prevod dela "Proroci" Alekseja Knjazeva.

2018 - U Parizu su se dogodili masovni nemiri u kojima su učestvovale stotine hiljada nezadovoljnih građana. Demonstranti, poznati pod nazivom "Žuti prsluci" inicijalno su započeli proteste zbog rasta poreza na gorivo, da bi se vremenom okupljanja, praćena ozbiljnim sukobima s policijom, pa i žrtvama, pretvorila u krupne socijalne nemire.

2020 - Umro je Kolja Mićević, prevodilac, muzikolog, esejista, pesnik. Živeo je i radio kao samostalni umetnik u Banja Luci, Beogradu i Parizu. Bio je retko plodan stvaralac, i kao prevodilac i kao esejista. Prevodio je poeziju, sa francuskog (i starofrancuskog), engleskog, španskog, italijanskog, slovenačkog, od srednjovekovnih trubadura do Stefana Malarmea, Pola Valerija, Dantea Aligijerija. Bavio se i muzikologijom.

Dogodilo se na današnji dan, 18.11.

Danas je ponedeljak, 18. novembar, 323. dan 2024.

9 - Rođen je rimski car Tit Flavije Vespazijan, osnivač dinastije Flavija. Tokom vladavine od 69. do smrti 79. ugušio je pobunu Jevreja u Palestini (Judeji) posle čega je započelo njihovo masovno raseljavanje širom carstva. U gradu Rimu izgradio je veličastvene građevine poput Koloseuma, Kapitola i Amfiteatra.

1095 - Počeo je crkveni sabor u Klermonu na kojem je papa Urban II pozvao crkvene velikodostojnike i svetovne vladare na ratni pohod protiv "nevernika" muslimana, Seldžuka, s ciljem da se oslobodi sveta zemlja (Palestina) i Jerusalim. Bio je to začetak krstaških ratova, koji će s prekidima, trajati vekovima.

1626 - Papa Urban VIII je osvetio crkvu Svetog Petra u Rimu.

1697 - Rođen je engleski slikar Vilijam Hogart, izuzetan portretista s posebnim darom za prikazivanje fizionomija. Slikao je scene satiričnog i moralizatorskog karaktera iz života aristokratije. Ostavio je relativno mali broj radova, ali ga je njihova vrednost uvrstila među najznačajnije engleske slikare.

1786 - Rođen je nemački kompozitor Karl Marija fon Veber, tvorac nemačke romantične opere. Komponovao je i kantate, orkestarsku, kamernu i horsku muziku. Predvodio je operske kuće u Pragu i Drezdenu, a radio je i u Londonu, gde je umro 1826. Dela: opere "Čarobni strelac", "Eurijante", "Ribecal" (nedovršena), "Silvana", "Abu Hasan", "Oberon", "Koncertni komad za klavir i orkestar", "Poziv na igru", "Končertino za klarinet i orkestar".

1787 - Rođen je francuski slikar Luj Žak Mande Dager, zahvaljujući čijem je izumu, nazvanom "dagerotipija", prvi put omogućena izrada fotografija.

1860 - Rođen je poljski državnik, pijanista i kompozitor, Ignac Jan Paderevski, profesor Konzervatorijuma u Varšavi, koji je od 1919. do 1921. bio predsednik vlade i šef diplomatije a 1940. predsednik Poljske. Dela: opera "Manra", "Poljska fantazija" za klavir i orkestar, jedna simfonija, klavirska dela, solo pesme.

1883 - U SAD je prihvaćeno standardno računanje vremena i zemlja je podeljena na četiri vremenske zone.

1903 - SAD su s Panamom potpisale ugovor kojim su dobile neograničeno pravo korišćenja Panamskog kanala. Tek 1979. je dogovoreno da se Kanal 31. decembra 1999. vrati Panami. Do 1903. Panama je bila sastavni deo Kolumbije, zatim se osamostalila uz "pomoć" SAD, pošto vlada Kolumbije nije bila zadovoljna ponudom SAD za izgradnju kanala.

1905 - Princ Čarls od Danske je izabran za prvog kralja Norveške posle obnavljanja nezavisnosti te zemlje, odvajanjem od Švedske. Na presto Norveške stupio je pod imenom Hakon VII.

1911 - Umro je srpski socijalista Andra Banković, jedan od pionira srpskog socijalističkog pokreta. Sa socijalističkim idejama se upoznao u inostranstvu, od učesnika Pariske komune i članova nacionalnih sekcija bivše Prve internacionale. Učestvovao je u revolucionarnim pokretima u Rusiji, vratio se u Srbiju 1887. i s Vasom Pelagićem od 1892. radio na organizovanju Socijalističke partije. Uređivao je listove "Srpski zanatlija" i "Socijaldemokrat" i inicijator je pokretanja "Radničkih novina". Učestvovao je na Prvoj balkanskoj socijalističkoj konferenciji i kongresu Druge internacionale u Londonu.

1915 - U Kačaničkom tesnacu na Kosovu i Metohiji srpska vojska je u Prvom svetskom ratu vodila žestoku borbu s bugarskim trupama koje su Srbiju napale s leđa, onemogućivši povlačenje Srba prema Skoplju u susret saveznicima. Premorene i brojno umanjene srpske trupe, pritisnute austro-nemačkim snagama sa severa i bugarskim s juga i istoka, morale su da obustave pokret prema Skoplju i srpska Vrhovna komanda naredila je povlačenje put obala Jadrana i Jonskog mora.

1918 - Belgijska armija je ušla u Brisel posle četiri godine nemačke okupacije u Prvom svetskom ratu.

1922 - Umro je francuski pisac Marsel Prust, autor dela beskrajno složene i tanane konstrukcije. Izvršio je ogroman uticaj na evropski roman 20. veka. Dela: ciklus romana "U traganju za izgubljenim vremenom" ("U Svanovom kraju", "U senci devojaka u cvetu", "Oko Germatovih", "Sodoma i Gomora", "Zatočenica", "Nestala Albertina", "Nađeno vreme"), roman "Žan Santej", polemički spis "Protiv Sent Beva".

1928 - "Parobrod Vili", prvi crtani film u kojem se pojavio Miki Maus, prikazan je u njujorškom bioskopu "Koloni teatar".

1935 -Grad Zrenjanin, tada Bečkerek, preimenovan je u Petrovgrad, po oslobodiocu kralju Petru I Karađorđeviću. To ime nosio je do 1946.

1936 - Nemačka i Italija su priznale vladu generala Franciska Franka, kao legitimnu vladu Španije.

1944 - Osnovano je Srpsko kulturno društvo Prosvjeta. Društvo je osnovano u Glini u hotelu "Kasina", kao sastavni deo priprema za osnivanje Srpskog kluba većnika ZAVNOH-a. Prvi predsednik bio je Dane Medaković, profesor iz Zagreba, a potpredsednici general Petar Drapšin i advokat Boško Desnica.

1945 - Na prvim izborima u Bugarskoj posle Drugog svetskog rata, koje je opozicija bojkotovala, pobedio je Otečestveni front predvođen komunistima.

1956 - Umro je srpski glumac Dobrica Milutinović, veliki pozorišni glumac izuzetnog glasa i retkog temperamenta. Kao prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka je s ogromnim uspehom igrao niz uloga iz klasičnog pozorišnog repertoara i najznačajnije likove iz nacionalnog repertoara. U Beograd je došao 1898. na poziv upravnika Narodnog pozorišta Branislava Nušića. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije su 1980. u saradnji sa Zlatarom Majdanpek ustanovili "prsten Dobrice Milutinovića", nagradu za glumačko životno delo.

1970 - Zapadna Nemačka i Poljska su se saglasile da uspostave diplomatske odnose i time okončaju neprijateljstvo dugo 31 godinu.

1970 - Narodna Republika Kina je imenovala ambasadora u Sovjetskom Savezu i time je, posle četiri godine pauze, obnovila diplomatske odnose na najvišem nivou.

1976 - Vojna vlada Etiopije (komunistička) je izvršila smrtnu kaznu nad 27 ljudi zbog navodnog kovanja zavere.

1978 - U Džonstaunu, Gvajana, ispijanjem otrova izvršilo je kolektivno samoubistvo 914 Amerikanaca, pripadnici sekte "Hram naroda", uključujući vođu sekte Džima Džonsa. Članovi sekte koji su odbili da ispiju otrov su ubijeni.

1987 - U požaru u stanici "Kings Kros" londonskog metroa život je izgubilo 30 osoba.

1991 - Umro je čehoslovački državnik, slovačkog porekla, Gustav Husak, bivši predsednik Čehoslovačke. Na čelo Komunističke partije te zemlje došao je posle vojne intervencije Varšavskog pakta 1968. zamenivši Aleksandra Dubčeka, a 1975. je postao šef države. Bio je jedan od vođa slovačkog ustanka u Drugom svetskom ratu protiv nacista 1944, a kao "slovački nacionalista" od 1951. do 1960. nalazio se u zatvoru. Pod pritiskom javnosti 1989. je podneo ostavku na funkciju predsednika Čehoslovačke.

1993 - Lideri Južne Afrike su odobrili ustav kojim je označen kraj politike aparthejda (specifičan sistem rasne segregacije) u toj zemlji.

1993 - Novi vojni upravljač Nigerije general Sani Abača je raspustio sve demokratske institucije.

1995 - Vatikan je saopštio da neće popustiti pred zahtevima da osobe ženskog pola mogu postati sveštenici, i da se takva mogućnost definitivno neće razmatrati.

2004 - U Engleskoj je posle 700 godina tradicije zabranjen lov na lisice.

2005 - U tri odvojena bombaška napada u Iraku, na bagdadski hotel "Hamra" i dve džamije u gradu Kanaginu, poginulo je oko 80 ljudi, a ranjeno preko stotinu.

2006 - Najmanje 120 osoba izgubilo je život a na desetine se vode kao nestale u poplavama koje su pogodile zapadni Avganistan, najviše provinciju Badgis.

2007 - U eksploziji metana u rudniku "Zasjadko", na dubini od oko 1000 metara, u Donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine, poginulo je 100 rudara. U trenutku nesreće u rudniku se nalazilo 457 osoba.

2008 - Međunarodni sud pravde u Hagu odbacio je prigovor Srbije i proglasio se nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije. Prigovor Srbije odnosio se na činjenicu da ona u periodu o kojem je reč nije bila članica UN. Odluku je podržalo deset, a protiv je bilo sedam sudija najviše sudske instance UN.

2008 - Umro je Đoko Vještica, novinar, jedan od osnivača kuće "Studio B". Karijeru je započeo u listu "Borba". Godinama je vodio emisiju "Beogradska razglednica" poznatu po rešavanju brojnih komunalnih problema. Na njegovu inicijativu 1988. održan je prvi "Beogradski maraton". Dobitnik je 2005. nagrade UNS-a za životno delo, kao i nagrade "Svetozar Marković".

2013 - Američki državni sekretar Džon Keri proglasio je tokom govora "SAD i Latinska Amerika: Snaga partnerstva" održanom u središtu Organizacije Američkih Država u Vašingtonu, kraj epohe "Monroove doktrine". Doktrina obznanjena 1823. započela je kao podrška američkim zemaljama protiv evropskih sila. Keri je tada naglasio da će SAD latinoameričke zemlje posmatrati kao ravnopravne partnere.

2015 - U Sarajevu je islamski ektremista, vahabit, Enes Omeragić ubio dva pripadnika vojske BiH, a jednog ranio, da bi docnije, opkoljen, izvršio samoubistvo.

2016 - Haljina Merlin Monro prodata je na aukciji u Los Anđelesu za 4,8 miliona dolara. Poznatu "rođendansku" haljinu boje kože, sa 2.500 ručno ušivenih kristala, Monro je nosila kada je u "Medison skver gardenu" 19. maja 1962. godine otpevala "Happy Birthday Mr. President" Džonu F. Kenediju koji je punio 45. godina. Tri meseca potom Merlin Monro je umrla, a Kenedi je ubijen novembra naredne godine.

2016 - Na fasadi Hrama Svetog Save u Beču svečano je otkrivena spomen ploča Savi Mrkalju, srpskom filologu i literati. Idejno rešenje i umetnički nacrt delo je slikarke Ljubice Mrkalj, a inicijativu su podržali Institut za slavistiku Univerziteta u Beču, Srpska akademija nauke i umetnosti, Ministarstvo kulture Srbije. Sava Mrkalj rođen je u selu Sjeničak, kod Karlovca, 1783. godine a umro je u Beču 1833. Pohađao je studije filozofije i matematike na univerzitetu u Pešti i poznavao je više jezika među kojima i klasične. Radio je kao učitelj, da bi potom postao monah. Godine 1810. objavio je raspravu "Salo debelog jera" čime je postao ključni prethodnik Vuka Karadžića.

2017 - Vojska je sprečila demonstrante da udju u predsedničku palatu u Harareu u kojoj se nalazio predsednik te zemlje Robert Mugabe. Vojska je preuzela kontrolu nad Zimbabveom i predsednika Mugabea koji je vladao od 1980, stavila u kućni pritvor.

Dogodilo se na današnji dan, 19.11.

Danas je utorak, 19. novembar, 324. dan 2024. godine.

1600 - Rođen je engleski kralj Čarls I Stjuart, čija je autoritarna vladavina izazvala revoluciju i ukidanje monarhije. Pod pritiskom parlamenta, 1628. izdao je "Peticiju o pravima" kojom je garantovao prava parlamenta i lične slobode građana. Obavezu je ubrzo pogazio i 11 godina je vladao samovoljno, ali je 1640. primoran da sazove parlament koji je ograničio njegovu vlast.

1711 - Rođen je ruski naučnik i pisac Mihail Vasiljevič Lomonosov, tvorac fizičke hemije, član Ruske akademije, enciklopedista svetskog glasa. Studirao je u Rusiji, Nemačkoj i Holandiji. Njegovo obrazovanje i naučna delatnost bili su raznoliki: od klasičnih jezika, do astronomije i tehnike. Formulisao je zakon održanja materije, objasnio pojave sagorevanja, stvorio naučnu teoriju o svetlosti, objasnio poreklo polarne svetlosti. Znatno je reformisao rusku nauku i udario temelje naučne terminologije ruskog književnog jezika. Napisao je prvu gramatiku ruskog jezika, dramska dela "Tamira i Selim" i "Demofont".

1805 - Rođen je francuski diplomata Ferdinand de Leseps, koji je od 1859. do 1869. rukovodio gradnjom Sueckog kanala. Započeo je i gradnju Panamskog kanala 1881. ali je posle bankrotstva Društva za izgradnju Kanala izbila velika afera. Istragom je utvrđeno da je Društvo podmitilo niz francuskih ministara i poslanika i sve velike francuske listove, što je primoralo čak i potonjeg francuskog predsednika vlade Žorža Klemansoa da se privremeno povuče iz političkog života. Panamski kanal dovršile su SAD tek 1914. uz ogromne troškove i neverovatne ljudske žrtve (tropska klima pogodovala je bolestima od kojih su radnici masovno umirali).

1809 - U bici kod Okane 30.000 francuskih vojnika porazilo je 50.000 Španaca, posle čega je Francuska osvojila celu Andaluziju izuzev lučkog grada Kadisa. Francuska vojska je u sklopu Napoleonovih osvajanja širom Evrope, zaposela i Španiju, ali je tamo izbio veliki ustanak.

1828 - Umro je austrijski kompozitor Franc Peter Šubert, jedan od najizrazitijih predstavnika romantizma. Muzički ga je obrazovao otac koji ga je podučavao sviranju violine. Kasnije je učio pevanje, harmoniku i orgulje. Živeo je svega 31 godinu a stvorio je čak 998 muzičkih dela. Dela: ciklusi solo pesama "Lepa mlinarica", "Zimsko putovanje", "Labudova pesma", scenska muzika za "Rozamundu", simfonije "Sedma u c-molu", "Osma u h-molu" (tzv. nedovršena), klavirske kompozicije "Muzički trenuci", "Impromptija", Opera "Alfonso i Estrela", operete, kamerna muzika, mise, kompozicije za muške horove.

1831 - Rođen je predsednik SAD Džejms Ejbram Garfild, koji je postao šef države u martu 1881. ali je teško ranjen u atentatu u julu 1881. i umro je dva meseca potom.

1888 - Rođen je kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka i Graupera, svetski prvak u šahu od 1921. do 1927. Izgubio je samo jednu partiju u razdoblju od 1914. do 1924, po čemu je jedinstven u istoriji šaha. Titulu je osvojio pobedivši u meču nemačkog velemajstora Emanuela Laskera sa 4:0, uz deset remija, a izgubio je od ruskog velemajstora Aleksandra Aljehina, koji ga je pobedio sa 6:3, uz 25 remija. Dela: "Osnovi šaha", "Moja šahovska karijera".

1917 - Rođena je Indira Gandi, predsednik vlade Indije od 1966. do 1975. i od 1980. do 1984. kad su je ubili Siki, teroristi. Politički uzori bili su joj otac Džavaharlal Nehru i tvorac indijske nezavisnosti Mahatma Gandi. Postala je 1955. član Izvršnog komiteta Kongresne stranke, a 1959. njen predsednik. U više navrata bila je ministar: spoljnih poslova, odbrane, finansija, unutrašnjih poslova, informisanja.

1918 - Uz podršku zapadnih zemalja i belih čehoslovačkih dobrovoljaca, u akciji protiv boljševičkih vlasti, carski admiral Aleksandar Kolčak izveo je prevrat u Omsku, i uspostavio je vojnu upravu u Sibiru, na Uralu i na Dalekom istoku i proglasio se "vrhovnim glavarom ruske države". Bio je to početak pohoda sila Antante protiv sovjetske vlasti uspostavljene Oktobarskom revolucijom. Kolčak je 1919. zarobljen i streljan u Irkutsku u Sibiru.

1922 - Rođen je Rajko Mitić, proslavljeni srpski fudbaler. Sportsku karijeru započeo je 1938. u BSK-u, nastavio je tokom rata, da bi kada je osnovana Crvena Zvezda 1945. postao njen prvi kapiten. Kao kapiten Mitić je sa Zvezdom osvojio pet titula prvaka Jugoslavije, a Kup Jugoslavije četiri puta. Za reprezentaciju je nastupio u 59 navrata. Od 1967. do 1970. bio je selektor reprezentacije tadašnje Jugoslavije.

1942 - Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu izvele snažan kontraudar u Staljingradu i okružile Šestu i Četvrtu oklopnu nemačku armiju, koje su kapitulirale početkom 1943. što je označilo prekretnicu u ratu.

1946 - U Parizu je otvorena prva konferencija UNESKO (specijalizovana agencija UN za obrazovanje, nauku i kulturu).

1969 - Pojavili su se prvi izveštaji o ratnom zločinu američke vojske u martu 1968. u selu Mi Laj nad vijetnamskim civilima.

1969 - Modul američkog vasionskog broda "Apolo 12" sa astronautima Čarlsom Konradom i Alenom Binom spustio se na Mesec, što je bila druga letelica sa ljudskom posadom na tlu Zemljinog satelita.

1977 - Predsednik Egipta Anvar el Sadat je kao prvi arapski lider doputovao u Jerusalim gde je s predsednikom vlade Izraela Menahemom Beginom pregovarao o okončanju ratnog stanja između dve zemlje. Prethodno su njih dvojica, uz posredovanje predsednika SAD Džimija Kartera, sklopila u Kemp Dejvidu sporazum o separatnom miru i etapnom povlačenju Izraelaca sa Sinaja.

1984 - U Meksiko Sitiju je u eksploziji gasa i požaru poginulo više od 550 osoba, a povređeno više od 4.200.

1990 - Potpisivanjem sporazuma o konvencionalnim snagama u Evropi i o uništavanju dela naoružanja, lideri NATO i Varšavskog pakta objavili su da je okončan hladni rat.

1995 - Islamski terorista-samoubica uleteo je kamionom sa eksplozivom u egipatsku ambasadu u Islamabadu, usmrtivši 16 lica.

1996 - Tokom istorijskog, prvog susreta u Vatikanu pape Jovana Pavla II i predsednika Kube Fidela Kastra, poglavar rimokatoličke crkve prihvatio je poziv da poseti to karipsko ostrvo.

1998 - Svedočenjem nezavisnog tužioca Keneta Stara, koji je optužio predsednika SAD Bila Klintona za krivokletstvo i ometanje pravde, formalno je započet postupak impičmenta protiv šefa države, treći u američkoj istoriji.

2000 - Predsednik SAD Bil Klinton okončao je trodnevnu posetu Vijetnamu, prvu jednog šefa američke države od okončanja Vijetnamskog rata četvrt veka ranije.

2002 - Tanker "Prestiž", koji je prevozio oko 77.000 tona nafte, prelomio se i potonuo 270 kilometara od severozapadne obale Španije, izazvavši ekološku katastrofu duž 200 kilometara obale.

2002 - U sukobima muslimana i hrišćana na severu Nigerije izazvanim negodovanjem muslimana zbog organizacije izbora za mis sveta u toj afričkoj zemlji, ubijeno je više od 200 osoba. Ekstremiste među muslimanima je dodatno razjarila poruka jednog lokalnog lista protivnicima spektakla da ni prorok Muhamed "ne bi imao ništa protiv izbora lepotica, te da bi se možda i oženio nekom od njih". Priredba je zatim premeštena u London.

2004 - Umro je britanski naučnik Džon Vejn, koji je 1982. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu za rad na otkrivanju načina delovanja aspirina.

2007 - Umrla je Elen Milen-Prajs, austrijski mačevalac trostruki prvak sveta. U Los Anđelesu 1932. osvojila je prvu zlatnu olimpijsku medalju u mačevanju. Rođena u Berlinu, Miler se 1930. preselila u Beč, gde je radila u prestižnom bečkom Burgteatru. Na Letnjim olimpijskim igrama 1936. u Berlinu osvojila je bronzani trofej a 1948. u Londonu ponovo je izborila treće mesto. Tri puta je bila prvakinja sveta - 1947, 1949, i 1950.

2007 - Preminula je Magda Sabo, mađarska književnica. Prevođena je na niz jezika, među kojima su nemački, engleski i francuski. Objavljivanje njenih dela bilo je onemogućeno od 1949. u vreme staljinizma, kada je ostala bez posla, do 1958. kada je publikovan njen roman "Freska". Dobitnica je brojnih priznanja, poput nagrade "Košut", najprestižnije u Mađarskoj, ili "Femina" za roman "Vrata" 2003. ugledne francuske književne nagrade.

2014 - Umro je Majk Nikols, američki režiser, dobitnik Oskara i devetostruki dobitnik nagrade Toni za rad na Brodveju. Nikols, koji je Oskara dobio za režiju filma "Diplomac" (1967), među retkima je koji su tokom karijere nagrađivani osim Oskarom i nagradama Toni, Emi, Gremi.

2020. Tokom protesta u Ugandi zbog hapšenja istaknutog opozicionog političara i muzičara Bobija Vajna poginulo je 16 osoba.

Dogodilo se na današnji dan, 20.11.

Na današnji dan 1945. godine u Nirnbergu je pred Međunarodnim sudom počelo suđenje nemačkim ratnim zločincima u Drugom svetskom ratu, na kojem je prvi put u istoriji jedan međunarodni forum osudio agresiju kao zločin protiv čovečanstva i kaznio krivce. Posle 10 meseci, 12 njih osuđeno je na smrt, trojica na doživotnu robiju, četvorica na zatvor od 10 do 20 godina, a petorica su oslobođena.

Danas je sreda, 20. novembar, 325. dan 2024. godine.

1531 - Završen je građanski rat u Švajcarskoj, poznat kao Drugi rat u Kapelu. Pobeda rimokatoličkih snaga dovela je do priznavanja njihovih oblasti kao dela Švajcarske Konfederacije.

1602 - Rođen je nemački fizičar i pronalazač Oto fon Gerike, koji je prvi demonstrirao vakuum i prikazao čuveni eksperiment o vazdušnom pritisku. Takođe je izumeo vazdušnu pumpu, vazdušnu vagu i barometar.

1616 - Francuski kardinal Arman Rišelje postao je šef diplomatije i ministar rata. Kao svemoćni ministar kralja Luja XIII postavio je cilj da Francusku učini prvom silom u Evropi i uveo je zemlju u Tridesetogodišnji rat da bi oslabio moć Nemačkog carstva (Svetog Rimskog). Nastavio je kolonijalno širenje Francuske, dodatno ojačao centralnu vlast i ugušio ustanak hugenota (protestanti kalvinisti).

1780 - Velika Britanija objavila je rat Holandiji zato što je američkim pobunjenicima brodovima doturala francusko i špansko oružje.

1818 - Latinoamerički revolucionar i državnik Simon Bolivar objavio je nezavisnost Venecuele od Španije.

1847 - Umro je srpski književnik Joakim Vujić, otac modernog srpskog pozorišta. Bavio se prevodilaštvom, glumom, pisao je putopise, bio je neka vrsta svetskog putnika. Školovao se u rodnoj Baji, Kaloči i Segedinu, licej i prava učio je u Požunu (Bratislava), poznavao je niz stranih jezika. Prva "teatralna predstavlenija" priredio je u Pešti, Baji i Segedinu između 1813. i 1815. a u Zemunu 1823. U tadašnjoj Kneževini Srbiji je s prekidima boravio od 1833. do smrti i u Kragujevcu i Beogradu je, kao "knjaževsko-serbskog teatra direktor", osnovao 1834. i 1836. prve pozorišne trupe. Bio je protivnik jezičke reforme Vuka Karadžića kao i gotovo svi učeni Srbi Vukovog vremena. Napisao je "Putešestvije po Serbiji", "Zemljeopisanije", "Početak opisanija srbski manastira" kao i 21 dramsko delo, uključujući "Kreštalicu", "Fernanda i Jariku" i "Ljubovnaju zavist čerez jedne cipele". Autor je i jedne Francuske gramatike.

1873 - Spajanjem gradova Budim - stara prestonica Ugarske, i Pešte koja se nalazi na suprotnoj strani Dunava, nastala je Budimpešta.

1894 - Umro je ruski kompozitor i pijanista Anton Grigorjevič Rubinštajn, osnivač Konzervatorijuma u Petrogradu, jedan od najvećih pijanista 19. veka. Komponovao je opere, klavirske kompozicije, solo pesme.

1910 - U Meksiku je izbila revolucija, na poziv Fransiska Madere, protiv vlade Porfirija Dijaza, u kojoj je tokom narednih deset godina život izgubilo čak milion ljudi.

1910 - Umro je ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj, jedan od najvećih književnika u istoriji. Prva dela je napisao na Kavkazu, gde se kao dobrovoljac borio protiv Turaka. Posle Krimskog rata, u kojem je bio oficir, povukao se na porodično imanje u Jasnu Poljanu. Opisivao je teško društveno stanje u Rusiji. Ruska crkva ga je ekskomunicirala. Umro je odbivši da se izmiri s Crkvom. Dela: romani "Rat i mir", "Vaskrsenje", "Ana Karenjina", pripovetke "Sevastopoljske priče", "Kozaci", "Otac Sergije", "Krojcerova sonata", "Hadži-Murat", "Narodne priče", drame "Živi leš", "Carstvo mraka", "Svetlost u tami svetli", studije "Šta je umetnost", "Moja ispovest", "U čemu je moja vera", "Ne mogu da ćutim!", "Pa šta da radimo?", memoarsko delo "Detinjstvo, Dečaštvo, Mladost".

1914 - Na Vrače brdu nedaleko do Lazarevca u Prvom svetskom ratu, u Kolubarskoj bici, poginuo je kao rezervni oficir Dimitrije Tucović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji. Iako je bio protivnik oslobodilačke politike Srbije u Staroj Srbiji (Kosovo i Metohija) i Južnoj Srbiji (danas Makedonija) ipak se borio u oslobodilačkim ratovima Srbije od 1912. do pogibije 1914. Predvodio je marta 1903. demonstracije u Beogradu protiv režima kralja Aleksandra Obrenovića i potom je pobegao u Austriju. Po povratku, posle majskog prevrata 1903, uređivao je "Narodne novine". Diplomirao je prava u Beogradu 1906, sekretar Srpske Socijaldemokratske partije postao je 1908, a teorijski časopis "Borba" pokrenuo je 1910. Objavio je oko 600 radova u domaćim i stranim listovima. Dela: "Zakonsko osiguranje radnika", "Srbija i Arbanija", "Zakon o radnjama i socijalna demokratija", "U izbornu borbu!", "Za socijalnu politiku", "Socijal-demokratski agitator", "Porezi: jedna žalosna glava u politici srpske buržoazije", "Jedinstvo pokreta".

1919 - U Berlinu je ilegalno počeo Prvi međunarodni kongres omladinskih organizacija 13 zemalja na kojem je osnovana Komunistička omladinska internacionala.

1925 - Rođen je američki političar Robert Frensis Kenedi, koji je postao ministar pravde kada je njegov stariji brat Džon izabran za predsednika SAD. Ubijen je u Los Anđelesu 1968. u toku predsedničke kampanje, nepunih pet godina pošto je, takođe u atentatu, ubijen njegov brat. Od 1951. radio je u kriminalističkom uredu Ministarstva pravde, a 1954. postao je član Stalnog senatskog istražnog potkomiteta. Od 1961. do 1964. bio je ministar pravde, posle čega je u državi Njujork izabran za senatora.

1925 - Rođena je ruska balerina Maja Mihajlovna Pliseckaja, koja je spojila tradicionalnu rusku koreografsku školu s modernim tokovima ruskog baleta. Kao dugogodišnja primabalerina Boljšoj teatra u Moskvi, kreirala je sa izuzetnim igračkim senzibilitetom partije klasičnog repertoara poput "Don Kihota", "Labudove smrti", "Labudovog jezera", "Romea i Julije", "Ivana Groznog", "Galeba", a sa suprugom, kompozitorom Rodionom Ščedrinom, postavila je baletsku verziju Tolstojeve "Ane Karenjine".

1945 - Saveznička Kontrolna komisija dozvolila je preseljenje šest miliona Nemaca iz Poljske, Čehoslovačke i Mađarske u Zapadnu Nemačku.

1947 - U Londonu su se venčali princ Filip Mauntbaten i princeza Elizabeta, koja je pet godina kasnije stupila na britanski presto kao kraljica Elizabeta II.

1959 - Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Deklaraciju o pravima deteta, kojom su proklamovana jednaka prava za svu decu, bez obzira na rasu, veru, poreklo i pol.

1959 - U Stokholmu su Velika Britanija, Norveška, Švedska, Danska, Austrija, Portugalija i Švajcarska potpisale konvenciju o formiranju EFTA (Evropsko udruženje slobodne trgovine).

1962 - Predsednik SAD Džon Kenedi ukinuo je američku vojno-pomorsku blokadu Kube, čime je formalno okončana Kubanska raketna kriza, tokom koje se svet našao na ivici atomskog sukoba između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza.

1974 - U prvom udesu putničkog aviona tipa "Boing 747", koji se srušio posle poletanja sa aerodroma u glavnom gradu Kenije Najrobiju, u letelici zapadnonemačke kompanije "Lufthanza" poginulo je 59 osoba.

1975 - Umro je Francisko Franko, dugogodišnji diktator Španije. Rođen je u oficirskoj porodici i nastavio je porodičnu tradiciju. Pokazao se kao retko vešt oficir tokom rata (gušenja pobune) u Španskom Maroku. Godine 1926. postao je general, najmlađi u istoriji Španije. Bio je izrazito monarhistički i rimokatolički orjentisan i kada je uvedena republikanska vlada koja je imala i prokomunističke sklonosti stavio se na čelo pobune s ciljem obnove monarhije. Posle trogodišnjeg građanskog rata 1939. slomio je otpor demokratski izabranog republikanskog poretka i uspostavio režim koji je trajao do njegove smrti 1975. Kralj Huan Karlos Burbonski, iako ga je Franko odabrao i pripremao, uveo je u Španiji demokratski sistem.

1979 - Oko 300 naoružanih šiitskih pobunjenika upalo je u veliku džamiju u Meki, odakle ih je uz veliko krvoproliće 4. decembra 1979. isterala saudijska armija.

1980 - U Kini je počelo suđenje "četvoročlanoj bandi" koju je predvodila Đang Ćing, udovica predsednika Mao Cedunga, pod optužbom za izdaju i zločine tokom Kulturne revolucije od 1966. do 1976.

1981 - Ruski velemajstor Anatolij Karpov zadržao je titulu prvaka sveta u šahu, pobedom u meču u Italiji nad bivšim zemljakom velemajstorom Viktorom Korčnojem.

1992 - U požaru je gotovo uništen Vindzorski zamak, kraljevski dvorac, po kom je vladajuća britanska dinastija uzela ime u vreme sukoba sa Nemačkom 1914. zbog tada nepopularnog nemačkog porekla. Palata u Vindzoru je jedna od najvećih znamenitosti Britanije.

1995 - Na predsedničkim izborima u Poljskoj kandidat levice Aleksandar Kvašnjevski pobedio je dotadašnjeg šefa države Leha Valensu.

1998 - U Sankt Peterburgu u atentatu je ubijena Galina Starovojtova, jedan od lidera liberalnih deputata u Dumi (donji dom ruske skupštine).

1999 - Kina je lansirala svoj prvi vasionski brod bez ljudske posade.

2003 - U dve eksplozije koje su islamski teroristi podmetnuli u centru Istanbula, ispred britanskog konzulata i predstavništva britanske banke "HSBC", poginulo je 27 lica, uključujući britanskog konzula. Odgovornost su zajednički preuzele Al kaida i turska militantna grupa "Islamski front boraca Velikog Istoka".

2006 - Umro je američki režiser Robert Altman, autor popularnih filmova kao što su "Meš", "Nešvil", "Igrač", "Kratki rezovi", "Gosford park", "Kanzas siti". Izgradio je karijeru protiveći se Holivudu i uopšte konvencijama američke filmske industrije. Bio je žestoki kritičar savremenog društva. Pet puta je nominovan za Oskara, ali ga je dobio tek 2006. kada mu je uručen za životno delo.

2007 - Preminuo je srpski glumac Slavko Simić. Debitovao je 1953. na sceni novosadskog SNP-a, kada ga je zapazio Velibor Gligorić, tadašnji upravnik JDP-a. Pored glume, bavio se i pisanjem o velikim glumcima Dobrici Milutinoviću i Zorici Šumadinac, objavio je i svoje razgovore sa Ivom Andrićem kao i portrete šest upravnika JDP-a. Bio je predsednik Saveza dramskih umetnika Srbije od 1968. do 1973. Dobitnik je Vukove nagrade. Filmovi: "Pod istim nebom", "Bekstva", "Višnja na Tašmajdanu", "Hitler iz našeg sokaka", "Hajdučka vremena", "Paviljon", "Tri letnja dana", serija "Više od igre". 2015 - Islamski teroristi zaposeli su hotel "Radison blu" u Bamaku, Mali, uzevši 170 lica kao taoce, 140 gostiju i 30 zaposlenih. Poginule su 22 osobe, među njima i dva napadača, a sedam lica je povređeno, uključujući dva pripadnika policije Malija.

2018 - U Dubaiju, na zasedanju Generalne skupštine Interpola, odbijen je prijem takozvanog Kosova u Interpol. Bila je to četvrta aplikacija Prištine za članstvo u toj međunarodnoj policijskoj organizaciji.

2020 - Preminuo je Irinej, patrijarh srpski. Na čelo SPC došao je 2010, kao 45 poglavar srpske crkve, sa tradicionalnim zvanjem Arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski. Rođen je 1930, u Vidovi kod Čačka. Po okončanju gimnazije pohađao je Bogosloviju u Prizrenu. Zamonašio se 1959 u Rakovici. Bio je upravnik monaške skole u Ostrogu, kao i profešor i rektor Bogoslovije Prizren. Postdiplomske studije završio je u Atini. Godine 1974, postao je episkop, a naredne godine vladika niški, gde se nalazio do 2010, kada je postao patrijarh.

Dogodilo se na današnji dan, 21.11.

Na današnji dan 1694. godine rođen je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Mari Arue Volter, jedan od najslobodoumnijih duhova 18. veka, saradnik znamenite "Enciklopedije". Bio je veliki protivnik klerikalizma, ali ne i ateista. Dugo je živeo u izgnanstvu, izvesno vreme i na dvoru pruskog kralja Fridriha II Velikog, a potom u Ferneju u Švajcarskoj, otuda su ga savremenici nazivali "fernejski patrijarh". Dela: filozofski romani "Kandid", "Zadig", "Mikromegas", epopeje "Anrijada", "Devica Orleanska", istorijska dela "Vek Luja XIV ", "Ogled o običajima i duhu nacija", "Istorija Karla XII ", tragedije "Edip", "Brut", "Zaira", "Cezar", "Meropa", "Tankred", komedije "Senjorsko pravo", "Nanina", filozofski spisi "Traktat o metafizici", "Rasprava o čoveku", "Filozofski rečnik", "Filozofska pisma".

Danas je četvrtak, 21. novembar, 326. dan 2024. godine.

1783 - Francuzi Fransoa Pilatr de Rozije i Fransoa Loran izveli su prvi uspešan let balonom napunjenim toplim vazduhom, preletevši iznad Pariza za 25 minuta razdaljinu od osam kilometara.

1806 - Francuski car Napoleon I objavio je Berlinski dekret o blokadi Velike Britanije, koji je uključivao i zabranu pristajanja britanskih brodova u sve evropske luke, s ciljem da se Britanija ekonomski slomi.

1832 - Rođen je srpski arhimandrit i istoričar Nićifor Dučić, predsednik Srpskog učenog društva. Bogosloviju je završio u Beogradu, a opštu istoriju, geografiju i filozofiju je studirao na Sorboni. Učestvovao je u Hercegovačkom ustanku Luke Vukalovića 1861. i 1862. a 1868. prešao je u Srbiju. Bio je vođa dobrovoljačke jedinice u Srpsko-turskom ratu od 1876. do 1878, predsednik Vrhovnog suda Srbije i poslanik. Svu imovinu ostavio je u dobrotvorne svrhe - Srpskoj kraljevskoj akademiji, iz čega je nastao fond za nagrađivanje istoriografskih dela. Kao sledbenik Vuka Karadžića u "Srpsko-dalmatinskom magazinu" štampao je radove Vukovom reformisanom azbukom.

1844 - Rođen je srpski lekar, pisac, političar i diplomata Vladan Đorđević, pravo ime bilo mu je Hipokrat. Bio je član Srpske kraljevske akademije, osnivač Srpskog lekarskog društva i Srpskog Crvenog krsta. Jedan je od pokretača Ujedinjene omladine srpske, osnivač je lista "Srpski arhiv za celokupno lekarstvo", kao i uglednog časopisa "Otadžbina" U vreme kralja Milana Obrenovića bio je ministar i predsednik vlade, kao i predsednik opštine Beograda. Povukao se iz javnog života posle veridbe kralja Aleksandra Obrenovića sa Dragom Mašin. Napisao je više istoriografskih, književnih dela i putopisa: "Istorija srpskog vojnog saniteta", "Kraj jedne dinastije", "Srpsko-turski rat","Car Dušan", "Uspomene".

1844 - Umro je ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov, koji je u basnama sledio grčkog pisca Ezopa, ali se inspirisao i ruskim folklorom. Pored basni, pisao je satirična "pisma" i komedije. Pisao je izvornim narodnim jezikom, a mnoga njegova "naravoučenija" su prerasla u poslovice. Znatno je uticao na evropsku literaturu. Dela: zbirke basni, komedije "Modna trgovina", "Lekcija kćerima", "Književnik u predsoblju", komične opere "Histerična porodica", "Kafana".

1855 - Švedska je s Velikom Britanijom, Francuskom i Turskom zaključila savez protiv Rusije u sklopu Krimskog rata.

1882 - Kraljevina Srbija otvorila je konzulat u Budimpešti. Taj datum se uzima kao začetak redovnih diplomatskih odnosa između Srbije i Mađarske (tada u sklopu Austro-Ugarske).

1894 - Osnovana je Beogradska berza. Prve transakcije obavljene su u januaru 1895.

1902 - Rođen je srpski slikar Marko Čelebonović, učesnik Pokreta otpora u Francuskoj u Drugom svetskom ratu, potom profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Bio je i diplomata, generalni sekretar Saveza likovnih umetnika Jugoslavije i doživotni predsednik Međunarodnog udruženja likovnih umetnika i član likovnih grupa "Oblik" i "Dvanaestorica". Snažno je uticao na generacije mlađih slikara.

1916 - Umro je Franc Jozef I Habzburg, car Austrije, kralj Ugarske, Češke, i niza drugih naslednih habzburških zemalja. Vladao je od 1848. do 1916. Ugušio je, uz pomoć Rusije, revoluciju u Mađarskoj 1849. kada je uspostavljen centralizovan sistem s ograničenim tradicionalnim pokrajinskim slobodama. Posle proglašenja Austro-Ugarske nagodbe 1867. odustao je od strogog centralizma. Tada je napuštena i dotadašnja nemačka orjentacija pošto je primat među nemačkim zemljama preuzela Pruska. Dvojna monarhija će u buduće biti okrenuta prema Jugoistoku Evrope. Posle Berlinskog kongresa 1878. okupirao je Bosnu i Hercegovinu, koja je anektirana 1908. Iskoristio je atentat na prestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. u Sarajevu, kao povod da napadne Srbiju, što će se završiti propašću njegove države 1918.

1933 - Posle odluke predsednika SAD Frenklina Ruzvelta o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Sovjetskim Savezom, prvi američki ambasador u Moskvi Vilijam Kristijan Bulit stupio je na dužnost.

1935 - Rođen je Kazuo Tanaka, istoričar književnosti, pisac i prevodilac, koji je svojim radom dao dragocen doprinos širenju srpske kulture u Japanu. Dobitnik je Ordena Vuka Karadžića, Nagrade Njegoševe zadužbine i Nagrade Srpskog PEN centra za životno delo. Predavao je na univerzitetima Cudađuku i Ćiba, a kao urednik i savetnik direktora izdavačke kuće Kobunša, preveo je i objavio dela srpskih književnika kao što su Ivo Andrić, Miodrag Bulatović, Desanka Maksimović ili akademik Georgije Ostrogorski. Objavio je i preveo (sa M. Suzukijem, 1995.) i fotomonografiju Hilandar. Tanaka je bio i koautor više priručnika za učenje srpskog jezika i priručnika za konverzaciju. Bio je član odbora za izradu srpsko-japanskog rečnika (30.000 reči). Objavio je zbirku eseja: "Balkanska duša".

1937 - Svečano je otvorena Muzička akademija u Beogradu, današnji Fakultet muzičke umetnosti. Muzička akademija osnovana je ukazom Ministarstva prosvete donetim marta iste 1937. godine, a svečano otvaranje označilo je pocetak redovnog rada novoosnovane Akademije. Utemeljenjem ove ustanove prvi put je u srpskim nacionalnim okvirima zaokružen sistem muzičkog školovanja.

1938 - Nemačka je okupirala Sudete u Čehoslovačkoj. Nemci su tako nazivali delove Češke i Moravske sa znatnom nemačkom manjinom. Do okupacije je došlo pošto su na Konferenciji u Minhenu zapadne države te oblasti prepustile nacističkom vođi Adolfu Hitleru.

1944 - Predsedništvo AVNOJ-a je svu imovinu neprijatelja proglasilo državnom svojinom.

1974 - U eksplozijama koje je u dva bara u engleskom gradu Birmingem podmetnula Irska republikanska armija ubijena je 21 osoba.

1977 - U jugoistočnoj Indiji ciklon je usmrtio oko 3.000 osoba, a ogromni morski talasi - cunami zbrisali su čitava sela.

1981 - Umro je Milan Kašanin, srpski književnik, muzeolog, esteta, istoričar umetnosti, prevodilac. Rodio se u Belom Manastiru, Baranja, a gimnaziju je završio u Novom Sadu. Studirao je na pariskoj Sorboni estetiku i istoriju umetnosti. Radio je u Ministarstvu prosvete, zatim kao upravnik Muzeja savremene umetnosti. Godine 1936. Muzej savremene umetnosti i Istorijsko-umetnički muzej su spojeni i oformljen je Muzej kneza Pavla i za direktora je postavljen Kašanin. Zbirku Muzeja savremene umetnosti oformio je knez namesnik Pavle, veliki zaljubljenik u umetnost, iz privatnih sredstava. Kao lični prijatelj Kneza Pavla, posle Drugog svetskog rata Kašanin je živeo potpuno skrajnuto, od retkih prevodilačkih poslova, nepotpisanih, da bi docnije bio postavljen za rukovodioca novoosnovane Galerije fresaka. Bio je pokretač i glavni urednik izuzetnog časopisa "Umetnički pregled" (1937-1941) koji je uživao svetski ugled. I kao književnik bio je izuzetan stilista. Dela: "Jutrenja i bdenja","Slučajna otkrića", "Zarobljenici", "Kamena otkrića", "Srpska književnost u srednjem veku", "Srpska umetnost u Vojvodini".

1995 - U američkom gradu Dejtonu parafiran je sporazum o okončanju građanskog rata u Bosni i Hercegovini.

2002 - Bivše članice Varšavskog ugovora Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka kao i Slovenija dobile su poziv tokom samita NATO u Pragu da u prvoj polovini 2004. godine postanu punopravne članice Alijanse.

2002 - U napadu islamskog teroriste-samoubice na autobus u zapadnom Jerusalimu poginulo je 11 Izraelaca, uključujući četvoro dece.

2006 - Britanija je zabranila reklamiranje nezdravih prehrambenih proizvoda namenjenih deci, tako da su iz televizijskih programa nestala propagiranja slanih, preslađenih i masnih jela. Zabrana se odnosi na sve programe i kanale, bez izuzetka.

2006 - U rudniku uglja Halemba, na jugu Poljske, u mestu Ruda Šljonska, jednom od najstarijih rudnika u Poljskoj, poginula su 23 rudara. Eksplozija metana dogodila se na nešto više od 1000 metara dubine. Tokom prethodne 3 godine više od 80 rudara je izgubilo život u rudnicima u Poljskoj.

2007 - Pakistanska vojska likvidirala je 65 protalibanskih pobunjenika. Do sukoba je došlo u planinskom regionu Svat u severozapadnom Pakistanu, s ciljem da se povrati policijska stanica koju su zaposeli islamski estremisti. Vojska Pakistana pokrenula je prethodno opsežnu operaciju kako bi odstranila pobunjene sledbenike protalibanskog verskog vođe Maulane Fazlulaha.

2008 - Poslednji primerak automobila "Jugo", numerisan brojem 794.428 izašao je sa proizvodne trake kragujevačke Zastave. Poput poslednjih poizvedenih primeraka modela "Zastava 101" i "Florida" i poslednji "Jugo" smešten je u Zastavin muzej.

2011 - Podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru pušteno je u rad. Novoizgrađeno skladište, važno energetsko čvorište u Jugoistočnoj Evropi, izgrađeno je kao deo strateškog partnerstva Srbije sa ruskom firmom Gazprom.

2013 - U Rigi, Letonija, poginule su 54 osobe, a 55 je povređeno, pošto se iznenada urušio deo krova jednog supermarketa. Prema nalazima istrage, do tragedije je došlo usled konstruktorske greške.

2013 - U Kijevu, prestonici Ukrajine, započeli su masovni protesti, koji će posle višemesečne nestabilnosti i sukoba, dovesti do političke promene u toj zemlji. Masovna okupljanja, na poziv opozicije, usledila su zbog nezadovoljstva odlukom vlade da odloži Sporazum o stabilizaciji i pridruživivanju sa EU.

2017 - Zapadnoafrička država Gvineja Bisao povukla je odluku iz 2011. o priznanju nezavisnosti Kosova.

2017 - Robert Mugabe je podneo ostavku na mesto predsednika Zimbabvea. Na čelu je te zemlje Mugabe se nalazio od 1980, kada je okončana borba protiv režima rasne segregacije koji je do tada vladao Rodezijom.

2018 - Vlada u Prištini uvela je novu carinsku tarifu od 100 procenata za proizvode iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine.

- Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Arhangela Mihaila. Sveti Arhistratig Mihailo jedna je od najčešćih slava u Srba. Kao porodičnog zaštitnika poštovala ga je i dinastija Nemanjić.

Dogodilo se na današnji dan, 22.11.

Na današnji dan 1963. godine ubijen je predsednik SAD Džon Ficdžerald Kenedi, koji je tri godine pre nego što se našao na meti atentatora u Dalasu postao najmlađi šef države u američkoj istoriji. U Drugom svetskom ratu služio je u mornarici, potom je nakratko bio novinar. U Kongres je izabran 1947. a senator je postao 1952. Za predsednika je izabran u 43. godini života kao kandidat Demokratske stranke. Posle, kako izgleda, traljavo vođene istrage nije pouzdano utvrđeno ko je ubica. Kao atentator je zvanično označen Li Osvald, koji je pod sumnjivim okolnostima i sam ubijen dva dana kasnije u policijskoj stanici u Dalasu.

Danas je petak, 22. novembar, 327. dan 2024. godine.

1699 - Danska, Rusija, Pruska i Poljska potpisale su posle pobede nad švedskom vojskom sporazum o podeli dotadašnjih švedskih poseda.

1819 - Rođena je engleska književnica Meri En Evans, poznata kao Džordž Eliot. Realistički je opisivala englesku provinciju, uz duboku osećajnost često pomešanu s humorom. Dela: "Vodenica na Flosi", "Adam Bid", "Sajlas Marner", "Romola".

1868 - održana je prva pozorišna predstava novoustanovljenog, jula te 1868. godine, nacionalnog teatra u Beogradu, komad "Đurađ Branković" Karla Obernjika. Pošto je zgrada pozorišta bila u izgradnji, predstava je održana u sali gostionice "Kod engleske kraljice".

1869 - Rođen je francuski pisac Andre Žid, izuzetan stilista i tvorac niza antikonformističkih dela, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1947. Dela: romani "Kovači lažnog novca", "Podrumi Vatikana", "Pastoralna simfonija", "Zemaljska hrana", putopisi "Povratak iz Sovjetskog Saveza", "Putovanje u Kongo" i izuzetno poetski "Dnevnik".

1877 -Rođen je mađarski pisac Endre Adi, čija je poezija označila prelom u modernoj mađarskoj lirici. Dela: "Nove pesme", "Krv i zlato", "Na kolima Ilije Gromovnika", "Voleo bih da me vole", "Ko je mene video?", "Na čelu mrtvih".

1890 - Rođen je francuski državnik Šarl de Gol, osnivač i prvi predsednik Pete republike, koji je kao vođa pokreta "Slobodna Francuska" u Drugom svetskom ratu predvodio francuski otpor nacistima.
Kad je maršal Filip Peten formirao marionetsku vladu otišao je u London, odakle je 18. juna 1940. pozvao Francuze na borbu protivokupatora. Posle rata rukovodio je privremenom vladom, a od 1947. do 1953. bio je predsednik Francuske. Posle "alžirskog puča" 1958. postao je predsednik vlade, a 1959. predsednik Pete republike. Ojačao je izvršnu vlast i prerogative šefa države. Okončao je rat u Alžiru napuštanjem te teritorije i uopšte raspuštanjem francuskog kolonijalnog carstva. Politički se često razilazio sa saveznicima u NATO, posebno sa SAD, u težnji da povrati uticaj Francuske u Evropi. Pošto nije dobio većinu na referendumu o regionalizaciji zemlje i ukidanju senata, 1969. se povukao s položaja. Dela: "Ratni memoari", "Memoari nade".

1906 - Međunarodna radio-telegrafska konferencija u Berlinu uvela je svetski signal za brodove u opasnosti - SOS.

1913 - Rođen je engleski kompozitor Edvard Bendžamin Britn. Briljantan tehničar, stvarao je pod uticajem različitih muzičkih tradicija. Dela: opere "Piter Grajms", "Otmica Lukrecije", "Albert Hering", kompozicije za orkestar "Ratni rekvijem", "Jednostavna simfonija", Prolećna simfonija", "Varijacije na temu Franka Bridža", ciklusi solo pesama.

1916 - Umro je američki književnik Džek London, jedan od najčitanijih autora prve polovine 20. veka. Njegova dela imaju istovremeno i avanturističku i socijalnu notu. Radio je kao raznosač novina, kopač zlata, ratni dopisnik za vreme Rusko-japanskog rata. Težak život, naporan rad, novčane nedaće, ali i sklonost alkoholu, proizveli su nervno rastrojstvo i samoubistvo u 40. godini. Bio je otvoreno politički opredeljen i angažovan kao ubeđeni komunist. Napisao je oko 50 pripovedaka i romana. Dela: "Zov divljine", "Beli očnjak", "Gvozdena peta", "Martin Idn", "Ljudi sa ponora", "Zlato", "Kralj alkohol", "Džeri ostrvljanin", "Morski vuk", "Mesečeva dolina", "Priče s južnih mora".

1943 - Liban je stekao nezavisnost posle ukidanja mandata koji je od 1920. nad njim imala Francuska. Do Prvog svetskog rata on je bio sastavni deo Turske.

1954 - Umro je sovjetski pravni stručnjak i diplomata Andrej Januarjevič Višinski, vrhovni tužilac u vreme velikih čistki u drugoj polovini tridesetih godina 20. veka. Bila je to serija sudskih procesa posle kojih su likvidirani brojni stari kadrovi sovjetske partije. Za vrhovnog državnog tužioca postavljen je 1935. Šef sovjetske diplomatije postao je 1949. a potom stalni predstavnik Sovjetskog Saveza u UN i na toj dužnosti je i umro.

1963 - Umro je engleski pisac Oldos Haksli, ironičan i duhovit posmatrač superiornog obrazovanja, skeptik i satirik, kojeg su najviše privlačili odnosi između obrazovanih ljudi u dekadentnom društvu. Dela: romani "Vrli novi svet", "Jalovo lišće", "Kontrapunkt života", "Posle mnogo leta", "Vreme mora da stane", zbirke pripovedaka "Mali Meksikanac", "Dve, ili tri gracije", eseji i studije "Zajedljivi Pilat", "Muzika u noći", "Večna filozofija", "Nauka, sloboda i mir".

1972 - Predsednik SAD Ričard Nikson ukinuo je 22 godine staru zabranu putovanja američkih brodova i aviona u Kinu.

1974 - Generalna skupština UN izglasala je status posmatrača za Palestinsku oslobodilačku organizaciju.

1975 - Na čelo Španije došao je kralj Huan Karlos I de Burbon-Parma, dva dana posle smrti Franciska Franka, postavši prvi španski monarh posle Alfonsa XIII , koji je 1931. otišao u izbeglištvo. Pod Frankom Španija je samo zvanično bila monarhija.

1980 - Umrla je američka filmska glumica Me Vest, koja se iskazala kao izuzetan komičar, ali su je mnogi kritičari prevashodno smatrali seks simbolom. Zbog uloge u predstavi "Seks" 1926. u jednom brodvejskom pozorištu, čak je osuđena na osam dana zatvora. Filmovi: "Seks", "Dijamantska Lili", "Nisam anđeo", "Klondajk Eni", "Svaki dan je praznik", "Idi na zapad, mladi čoveče", "Mura rekendridž", "Učinila mu je krivo".

1989 -Jugoslavija je priznala Republiku Koreju (Južna Koreja) i odlučila je da s njom uspostavi diplomatske odnose.

1989 - Predsednik Libana Rene Muavad ubijen je u bombaškom napadu, u kojem je poginulo još 16 osoba.

1990 - Prva žena premijer u istoriji Velike Britanije Margaret Tačer podnela je ostavku posle 11,5 godina vladavine.

1991 - Egipatski diplomata Butros Butros Gali izabran je za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

1992 - Ratni brodovi NATO i Zapadnoevropske unije počeli su u Jadranu pomorsku blokadu da bi SRJ onemogućili snabdevanje naftom i drugim strateškim materijalima.

1995 - Posle 1.253 dana blokade, Savet bezbednosti UN jednoglasno je suspendovao sankcije protiv SRJ.

1998 - Vodeći iranski opozicionar, nacionalista i veliki protivnik dinastije Pahlavi a potom protivnik islamističkih vlasti, Darijuš Foruhar i njegova supruga, pronađeni su ubijeni u svom stanu u Teheranu.

2000 - Umro je češki sportista Emil Zatopek, jedini atletičar koji je osvojio tri zlatne medalje u trkama na duge staze na jednim Olimpijskim igrama. Prvo olimpijsko zlato osvojio je u Londonu 1948. a tri zlatne medalje u Helsinkiju 1952. - u trkama na 5.000 i 10.000 metara i u maratonu.

2005 - Predsednik Demohrišćanske partije (CDU) Angela Merkel izabrana je za novog kancelara Nemačke i tako postala prva žena na čelu Savezne vlade u istoriji Nemačke.

2007 - Umro je Moris Bežar, znameniti francuski koreograf. Rođen je u Marselju, kao sin filozofa Gastona Beržea. Karijeru baletskog igrača počeo je s 14 godina, u pariskoj "Operi". Prvi balet je postavio 1951. godine u Stokholmu, a 1961. u Belgiji kreira koreografiju za "Bolero" Morisa Ravela, koja će postati jedna od najčuvenijih baletskih kreacija 20. veka. Autor je više od 250 baletskih predstava. Bežar je umnogome doprineo razvoju savremenog baleta i jedan je od simbola savremene koreografije. Među njegovim čuvenim koreografijama su i "Buđenje proleća", "Romeo i Julija", "Nižinski", "Petruška", "Zaratustra".

2010 - U Pnom Penu, Kambodža, tokom lokalnog "Festivala vode" na mostu koji spaja Pnom Pen sa obližnjim rečnim ostrvom, dogodio se stampedo, usled napada panike izazvane glasinama da je nekolicina prisutnih doživela strujni udar i da se most ruši. Usledio je stampedo u kojem je stradalo 347 osoba a povređeno je gotovo 800.

2017 - Prvostepenom presudom Haškog tribunala, Ratko Mladić, ratni načelnik Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, osuđen je na doživotni zatvor. Osuđen je po 10, od 11 tačaka optužnice, po jednoj tački za genocid, pet tačaka za zločin protiv čovečnosti i četiri tačke optužnice za kršenje zakona i običaja ratovanja, dok je po jednoj tački optužnice za genocid oslobođen.

2019 - U antivladinim protestima u Iraku, koji traju od 1. oktobra, poginulo je više od 340 ljudi. Demonstranti traže reforme i odlazak s vlasti političara za koje navode da su korumpirani i nekompetentni.

2020 - Preminuo je Mustafa Nadarević, poznati bosanskohercegovački i hrvatski pozorišni i filmski glumac ("Otac na službenom putu", "Već vidjeno", "Gluvi barut", "Savršeni krug", "Ničija zemlja", "Duga mračna noć").

2023 - Evropska unija je privremeno prestala da se reklamira na društvenoj mreži Iks (X) ranije Tviter (Twitter), usled "alarmantnog povećanja količine" govora mržnje i dezinformacija na toj platformi u vlasništvu Ilona Maska (Elon Musk).

Dogodilo se na današnji dan, 23.11.

Na današnji dan 1855. godine rođen je srpski pisac Stevan Sremac, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih realista u srpskoj književnosti. Gimnaziju i istorijsko-filološke studije završio je u Beogradu, gde ga je, iz rodne Sente, doveo ujak Jovan Đorđević, takođe poznati pisac. Bio je dobrovoljac u oslobodilački ratovima Srbije 1876-78 Veći deo života proveo je kao srednjoškolski profesor po provincijskim mestima Srbije. Pisao je duhovite pripovetke najčešće iz života provincije u kojima je opisivao naravi i specifične ljudske tipove, neretko utemeljene na realnim događajima. Pod naslovom "Iz knjiga starostavnih" objavio je poetizovane pripovetke iz prošlosti Srba. Ostala dela: drame "Ivkova slava", "Zona Zamfirova", romani "Pop Ćira i pop Spira", "Vukadin", politička satira "Limunacija na selu".

Danas je subota 23. novembar, 328. dan 2024. godine.

1221 - Rođen je kastiljanski kralj Alfonso X Učeni, utemeljivač zakonodavstva, pokrovitelj nauke i zanatstva. Tokom vladavine, Kastiljom i Leonom od 1252. do smrti 1284. dvor u Toledu je pretvorio u svojevrstan centar i utočište za brojne učene ljude, uključujući i Jevreje, Mavare (Arape). Njegovim zalaganjem prevedeni su Sveto pismo, Talmud i Kuran i napisan je niz značajnih dela: "Kraljevski zakon", "Astrološka znanja", "Mineralogija", a 1270. je započeto pisanje "Velike i opšte istorije". Zauzeo je 1262. luku Kadis na obali Atlantskog okeana, okončavši petovekovnu mavarsku okupaciju grada.

1831 - Štrajk lionskih tkača prerastao je u oružani ustanak. Posle dvodnevnih borbi, tkači i drugi radnici zauzeli su Lion i izabrali privremenu vladu, ali je početkom decembra u grad ušla vojska i ponovo uspostavila poredak. Njihovi zahtevi su odbačeni. Bila je to prva masovna pobuna te vrste u postrevolucionarnoj Francuskoj.

1853 - Umro je srpski lekar i kulturni radnik Jovan Stejić. Studirao je u Pešti i Beču i potom bio lekar u Šapcu, Kragujevcu i Valjevu. Bio je načelnik saniteta, sekretar Državnog saveta. U filozofskim spisima racionalist i protivnik verskog fanatizma. Autor je i jedne kritike Vukovog prevoda "Novog zaveta".

1876 - Rođen je španski kompozitor i pijanista Manuel de Falja, čija su dela sinteza andalužanske narodne muzike i francuskog impresionizma. Nastojao je da oslobodi špansku muziku vekovnog italijanskog uticaja. U Francuskoj je komponovao popularna dela "Noći u španskim vrtovima" i "Sedam španskih narodnih pesama", a po povratku u otadžbinu izvedeni su baleti "Ljubav čarobnica" i "Trorogi šešir". Razočaran diktaturom generala Franciska Franka, uspostavljenoj u Španiji posle građanskog rata, 1939. je otišao u Argentinu u kojoj je ostao do smrti 1946.

1881 - Rođena je srpska književnica Milica Janković. Slikarsku školu završila je u Beogradu a usavršavala se u Minhenu. Radila je kao nastavnik crtanja. Kao posledica teške bolesti, veći deo života provela je vezana za postelju. Dela: zbirke pripovedaka "Ispovesti", "Neznani junaci", romani "Pre sreće", "Plava gospođa".

1883 - Rođen je meksički slikar Hose Klemente Orosko. Smatran je najvećim slikarom murala u 20. veku i dekorisao je mnoge građevine širom Meksika i SAD. Inspirisao se indijanskim i staromeksičkim motivima.

1887 - Rođen je američki filmski glumac engleskog porekla Vilijam Henri Prat, poznat kao Boris Karlof. Glumio je u prvim horor filmovima i četiri decenije je bio neka vrsta zaštitnog znaka tog žanra. Filmovi: "Zakon podzemlja", "Ludi genije", "Frankeštajn", "Lice sa ožiljkom", "Izgubljena patrola", "Mumija", "Maska Fu Mančua", "Stara mračna kuća", "Čudotvorac", "Crna mačka", "Frankeštajnova nevesta", "Hodajuća smrt", "Frankeštajnov sin", "Teror", "Mete".

1890 - Veliko vojvodstvo Luksemburg osamostalilo se od Holandije.

1896 - Rođen je čehoslovački lider Klement Gotvald, predsednik Čehoslovačke od 1948. do smrti 1953. Generalni sekretar Komunističke partije Čehoslovačke postao je 1929. a 1935. izabran je za jednog od sekretara Kominterne. Po povratku u zemlju iz Moskve posle Drugog svetskog rata 1945. postao je zamenik predsednika vlade, ubrzo i šef vlade. Posle ostavke Eduarda Beneša postao je predsednik Čehoslovačke.

1933 - Rođen je poljski kompozitor Kžištof Penderecki, predstavnik avangardne muzike. Dela: orkestarska - "Emanacije", "Tužbalica za žrtve Hirošime", "Muka po Luki", opere - "Đavo iz Ludena", "Kralj Ibi".

1940 - Vlada rumunskog diktatora Jona Antoneskua pristupila je Trojnom paktu.

1945 - Umro je srpski slikar Ljubomir Ivanović, pionir srpske grafike. Posle studija na Državnoj akademiji u Minhenu, bio je profesor Umetničke škole u Beogradu. U srpskom slikarstvu razvio je crtež od pomoćne slikarske discipline do samostalnog umetničkog dela. Njegovi izvanredni realistički crteži, s motivima iz raznih krajeva naše zemlje imaju, uz umetničku, i izuzetnu dokumentarnu vrednost. Izradio je dve mape linoreza: "Stari Pariz" i "Iz naših krajeva" i tri albuma crteža olovkom: "Iz Južne Srbije", "Predeli Šumadije i Južne Srbije" i "Jugoslovenski predeli".

1961 - Dominikanska Republika promenila je naziv glavnog grada Siudad Truhiljo u Santo Domingo.

1971 - Kina je postala stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

1976 - Umro je francuski pisac i političar Andre Malro, učesnik Kineske revolucije, Španskog građanskog rata i pripadnik Pokreta otpora u okupiranoj Francuskoj. U vladi generala Šarla De Gola postao je 1959. ministar informacija i kulture, ali je podneo ostavku posle studentskih demonstracija 1968. U duhu umetnosti analizirao je problematiku savremenog sveta. Dela: "Kraljevski put", "Nada", "Altenburški orasi", "Antimemoari", "Iskušenje Zapada", "Osvajač", "Ljudska sudbina", "Imaginarni muzej", "Ogled o Goji", "Metamorfoza bogova".

1978 - Ciklon je usmrtio najmanje 1.000 osoba na istočnoj obali Šri Lanke.

1980 - U južnom italijanskom gradu Eboli u zemljotresu je poginulo 2.735 lica.

1983 - Sovjetski Savez je napustio razgovore o ograničenju naoružanja u Ženevi u znak protesta zbog razmeštanja američkih krstarećih raketa u Evropi.

1994 - Velika količina uranijuma pogodnog za izradu atomskog oružja, iz Kazahstana je, s ciljem obezbeđenja, prebačena u SAD.

1995 - Umro je francuski filmski režiser Luj Mal. Njegova filmska ostvarenja odisala su naglašenim intelektualizmom. Filmovi: "Lift za gubilište", "Ljubavnici", "Zaza u Metrou", "Privatan život", "Viva Marija", "Kalkuta", "Lakom Lisjen", "Crni mesec", "Atlantik siti".

1996 - Oteti etiopski avion "Boing 767", sa 163 putnika i 12 članova posade, pao je u more blizu Komorskih ostrva pošto je ostao bez goriva. U nesreći je poginulo 125 osoba.

1997 - Umro je Ivan Đurić, srpski istoričar/vizantolog i političar. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bio je profesor na katedri za Istoriju Vizantije i saradnik Vizantološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i gostujući profesor u Francuskoj, da bi se ranih devedesetih posvetio politici. Dela: "Sumrak Vizantije" (proširen doktorat pod nazivom "Vreme Jovana VIII Paleologa"), saradnik zajedničkom delu "Oksfordski rečnik Vizantije".

2003 - Predsednik Gruzije Eduard Ševarnadze podneo je ostavku, kao posledica masovnih demonstracija njegovih političkih protivnika.

2006 - U Bagdadu su najmanje 202 osobe ubijene, a 250 je ranjeno u seriji napada, prilikom eksplozija 3 automobila bombe, napada bombaša samoubica, kao i u minobacačke vatre.

2006 - Umro je francuski glumac Filip Noare. U svojoj 55-godišnjoj karijeri snimio je 125 filmova i osvojio je dva puta francusku filmsku nagradu - Cezar, za najboljeg glumca, 1976. i 1990. za uloge u filmovima "Stara puška" u kome je igrao sa Romi Šnajder i "Život i ništa drugo".

2007 - Umro je Vladimir Krjučkov, poslednji čelnik KGB-a (Komitet državne bezbednosti Sovjetskog Saveza). Krjučkov, general Sovjetskog Saveza, pedesetih i šezdesetih radio je u diplomatiji, a od 1967. nalazio se u KGB-u. U avgustu 1991. kao pripadnik Državnog komiteta za vanredno stanje, učestvovao je u pokušaju državnog udara, s ciljem očuvanja sovjetske države. Svi pripadnici Komiteta su uhapšeni a Jeljcin ih je amnestirao 1994. Do poslednjeg dana Krjučkov je tvrdio da će SAD nastojati da teritorijalno razbiju i Rusiju.

2009 - Umro je Jang Hsiani (Yang Hsieni) renomirani književni prevodilac kineske literature. Zajedno sa suprugom, Britankom Gledis Tejlor, preveo je kineske klasike, medju kojima jedan od najčuvenijih roman iz 18. veka "San u crvenom paviljonu". Njih dvoje su preveli i veliki broj stranih klasika na kineski jezik.

2011 - Predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh potpisao je ukaz o povlačenju s dužnosti i prenošenju vlasti na potpredsednika Abeda Rabu Monsura Hadia, u zamenu za imunitet od svih optužbi. Time su okončani devetomesečni nemiri u Jemenu u kojima je poginulo 2.000 ljudi.

2011 - Turski premijer Redžep Tajip Erdogan izvinio se za ubistva 14.000 Kurda tokom bombardovanja oblasti Kurdistan u Turskoj 1930-ih godina. To prvo izvinjenje jednog turskog premijera Kurdima upućeno je u vreme posebno zaoštrenih odnosa.

2014 - U Tunisu su održani prvi slobodni i otvoreni izbori za predsednika, od kada je 2011. svrgnut višedecenijski predsednik Zin el Abidin Ben Ali u protestima koji su bili početak "Arapskog proleća". Većinu glasova dobio je Beži Kaid Esebsi i svoju pobedu potvrdio u drugom krugu predsedničkih izbora 23. decembra.

2018 - Lider Levice Srbije Borko Stefanović i još dvojica stranačkih kolega fizički su napadnuti u Kruševcu, što je bio povod za početak serije gradjanskih protesta u Beogradu i drugim gradovima Srbije.

2021 - U teškoj saobraćajnoj nesreći makedonskog autobusa u Bugarskoj poginulo je 45 osoba, medju kojima 12-oro dece.

2023 - Umro je Radoslav Ratko Božović, univerzitetski profesor, sociolog kulture i književnik.

Dogodilo se na današnji dan, 24.11.

Na današnji dan 1941. godine u Drugom svetskom ratu, počela je nemačka ofanziva na slobodnu teritoriju u Zapadnoj Srbiji poznatu kao - Užička republika. Odstupnicu glavnine partizanskih snaga branio je Radnički bataljon, koji je pet dana kasnije, u borbi na brdu Kadinjača, 14 kilometara zapadno od Užica, uništen, pri čemu je poginulo 180 pripadnika bataljona.

Danas je nedelja, 24. novembar, 329. dan 2024. godine.

1331- Umro je srpski kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina, pod čijom je vladavinom Srbija osigurala premoć na Balkanskom poluostrvu. Posle očeve smrti u borbi za presto nadvladao je brata Konstantina i rođaka Vladislava, sina kralja Dragutina, i krunisan je 1322. u manastiru Žiča. Prethodno je, posle pokušaja da zbaci oca, delimično oslepljen i proteran u Carigrad. Pobedio je 1329. vojsku bosanskih feudalaca, a kad su Bugarska i Vizantija sklopile vojni savez protiv Srbije, ne čekajući napad potukao je Bugare kod Velbužda (danas Ćustendil) 1330. i osigurao prevlast nad Makedonijom, što je učvrstilo Srbiju kao najmoćniju zemlju u ovom delu Evrope. Kao uspomenu na tu bitku podigao je u Metohiji manastir Dečani po kojem je i nazvan Dečanski.

1632- Rođen je holandski filozof jevrejskog porekla Baruh de Spinoza, tvorac monističkog determinizma. Izdržavao se brušenjem optičkih sočiva i odbio je katedru u Hajdelbergu, želeći da očuva nezavisnost. U mladosti je odstranjen iz jevrejske zajednice zbog, za tadašnje prilike, nedopustivih tumačenja svetog pisma. Po Spinozinom tumačenju, postoji jedna supstancija - Bog ili priroda, sama sebi uzrok, s beskonačnim mnoštvom atributa. Znatno je uticao na francuske prosvetitelje. Za života je objavio "Teološko-politički traktat" i "Principe filozofije Renea Dekarta", a posthumno je objavljeno njegovo kapitalno delo "Etika", sastavljeno od pet celina - o Bogu, o prirodi i poreklu duha, o poreklu i prirodi afekata, o ljudskom ropstvu, ili o snazi afekata, o moći razuma, ili ljudskoj slobodi.

1642- Holandski moreplovac Abel Janson Tasman otkrio je južno od Australije ostrvo i nazvao ga Van Dimenova Zemlja. To ostrvo kasnije je u njegovu čast nazvano Tasmanija.

1729- Rođen je ruski generalisimus Aleksandar Vasiljevič Suvorov, jedan od najistaknutijih vojskovođa 18. veka, pod čijom su komandom ruske trupe izvojevale čak 57 pobeda. U Rusko-turskom ratu od 1787. do 1791. odneo je više blistavih pobeda nad Turcima. Predvodio je ruske trupe protiv Francuza u vreme pohoda generala Bonaparte u severnoj Italiji. Na povratku u Rusiju njegova vojska prešla je preko Alpa i vrha Sveti Gothard, što je zaprepastilo vojne krugove u Evropi. Posebno je držao do dobrog školovanja i obuke vojske, a uz vojne nauke proučavao je matematiku, geografiju i istoriju. U Sovjetskom savezu je 1942. uveden "Orden Suvorova" za visoke vojničke vrline.

1859- Objavljena je knjiga "Poreklo vrsta" engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina, u kojoj su razrađena i obrazložena njegova uverenja i istraživačka dostignuća do kojih je većim delom došao tokom putovanja oko Latinske Amerike na brodu Bigl. "Poreklo vrsta" je delo koje objašnjava ideju evolutivnog razvoja živih bića.

1859- Rođen je srpski arhitekta Andra Stevanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Velike škole i Beogradskog univerziteta. Projektovao je više monumentalnih građevina, uključujući zgrade Uprave fondova (danas Narodni muzej), Beogradske zadruge u Karađorđevoj, Srpske kraljevske akademije (danas SANU). Proučavao je staru srpsku crkvenu arhitekturu i sakupio je značajnu građu za monografije o manastirima Gračanica, Kalenić, Dečani.

1861- Rođen je nemački lekar August Karl Gustav Bir, pionir moderne hirurgije. Primenjivao je nove metode prilikom operacija na krvnim sudovima i usavršio je tehniku amputacije udova. Njegovo otkriće ubrizgavanja sintetičkih anestetičkih sredstava olakšalo je tegobe pacijenata prilikom operacija kičmene moždine. Taj postupak nazvan "lumbalna anestezija" ispitao je prvo na sebi.

1864- Rođen je francuski slikar i grafičar Anri Tuluz Lotrek, majstor litografije, jedan od velikana francuskog impresionizma. U krugu boema na Monmartru bio je stalni posetilac kabarea, plesnih lokala, cirkusa i javnih kuća, što su najčešći motivi njegovih dela. Crteži koje je radio su izrazito jakog kolorita, često sa erotskim detaljima.

1916- Umro je britanski konstruktor oružja američkog porekla Hajrem Stivens Maksim, čiji je mitraljez konstruisan 1884. nazvan "maksim".

1918 - Skupština Srema u Rumi donela je odluku da se Srem prisajedinjuje Kraljevini Srbiji. Narednog dana Velika narodna skupština u Novom Sadu odlučila je da se Srbiji prisajedini cela Vojvodina.

1929- Umro je francuski državnik Žorž Benžamen Klemanso, istaknuti francuski političar, predsednik vlade od 1906. do 1909. i od 1917. do 1920. Bio je ministar rata u kritičnim danima Prvog svetskog rata. Po obrazovanju lekar, u politici je bio levo i naglašeno antiklerikalno opredeljen. Imao je važnu ulogu na Vesajskoj konferenciji posle Prvog svetskog rata.

1941- U Drugom svetskom ratu počela je nemačka ofanziva na slobodnu teritoriju u Zapadnoj Srbiji poznatu kao - Užička republika. Odstupnicu glavnine partizanskih snaga branio je Radnički bataljon, koji je pet dana kasnije, u borbi na brdu Kadinjača, 14 kilometara zapadno od Užica, uništen, pri čemu je poginulo 180 pripadnika bataljona.

1961- Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija pozvao je zemlje članice da Afriku pretvore u bezatomsku zonu.

1963- Dva dana nakon atentata na predsednika SAD Džona Kenedija, u teksaškom gradu Dalas, Džek Rubi, osoba poznata u krugovima kriminala, usmrtio je osumnjičenog atentatora Lija Harvija Osvalda, i to u stanici policije. Pozadina atentata ostala je nejasna i neretko je predmet spekulacija.

1974- Predsednik SAD Džerald Ford i sovjetski vođa Leonid Brežnjev postigli su u Vladivostoku privremeni sporazum o ograničenju ofanzivnog strateškog nuklearnog oružja.

1976- U zemljotresu koji je razorio grad Muradije na istoku Turske poginulo je oko 5.300 osoba.

1980- Probijena je leva cev tunela "Vračar" novog železničkog čvora u Beogradu. Tunel dug 3.504 metara građen je četiri godine i dva dana.

1989- Posle masovnih demonstracija u Pragu, celo rukovodstvo Komunističke partije Čehoslovačke podnelo je ostavke, uključujući generalnog sekretara Miloša Jakeša, čime su sa vlasti sišli svi političari koji su sarađivali u vojnoj intervenciji Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj 1968.

1992- U najgoroj zabeleženoj nesreći u istoriji kineskog civilnog vazduhoplovstva - padu aviona tipa "Boing 737" na jugu Kine, nije preživeo niko od putnika i članova posade, ukupno 141 osoba.

1995- U Irskoj su glasači tesnom većinom, uprkos žestokoj propagandi rimokatoličke crkve, na referendumu izglasali - ukidanje zabrane razvoda.

1998 -General Emil Lahud, prvi predsednik Libana posle okončanja 15-godišnjeg građanskog rata (uz "pomoć" suseda) u toj bliskoistočnoj zemlji, preuzeo je dužnost šefa države.

2000 -SRJ je postala punopravni član Jadransko-jonske inicijative osnovane u maju 2000. u Ankoni, čije su članice Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Grčka, Italija i Slovenija.

2001- Grad Kunduz, poslednje talibansko uporište na severu Avganistana, pao je posle 12 dana opsade u ruke snaga Severne alijanse. Grad je branilo oko 5.000 talibana i oko 1.000 stranih plaćenika.

2003- U požaru u studentskom domu "Patris Lumumba" "Univerziteta prijateljstva naroda" u Moskvi, na kojem studiraju uglavnom stranci, poginule su 42 osobe, mahom studenti iz Kine, Bangladeša, Vijetnama i afričkih zemalja.

2004- Umro je britanski književnik Artur Hejli, poznati autor bestselera. Njegova dela prevođena su na čak 38 jezika i objavljena su u 40 zemalja. Dela: "Aerodrom", "Točkovi", "Preopterećenost", "Detektiv".

2013 -U Ženevi je postignut dogovor između Irana i šest zemalja, pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN: SAD, Rusije, Kine, Britanije, Francuske, i šeste Nemačke, o privremenom obustavljanju nuklearnog programa u zamenu za delimično ukidanje sankcija.

2013- Zavarivanjem prvog spoja cevi na gasovodu u Šajkašu nedaleko od Novog Sada, započeli su radovi na deonici Južnog toka kroz Srbiju. Istog dana u Beogradu su Srbija i Ruska Federacija potpisale tri ugovora o transportu gasa kroz Srbiju.

2015 -Turska vojska oborila je ruski avion Su-24 iznad Sirije, uz samo granicu Turske. Zvanična Ankara tvrdila je "da je oborila neidentifikovan avion koji je narušio turski vazdušni prostor", dok je Ministarstvo odbrane Rusije objavilo snimak koji je potvrdio da ruski avion, koji se nalazio u patroli nad Sirijom, ni u jednom trenutku nije napustio sirijski vazdušni prostor.

2017 - U napadu ekstremista na džamiju u severnoj provinciji na egipatskom Sinajskom poluostrvu poginulo je 305 osoba.

2018 - Na protestima pokreta "Žuti prsluci" u Parizu koji su u aveniji Jelisejskih polja postavili barikade i sukobili se sa policijom, zbog nasilja je privedeno 130 osoba. Pripadnici ovog pokreta protestuju zbog najavljenog povećanja poreza na gorivo.

2022 - Evropski parlament je usvojio rezoluciju o stanju ljudskih prava u Kataru, koji je izbran za domaćina svetskog prvenstva u fudbalu i pozvao na korenitu reformu krovnog tela svetskog fudbala - Fife, jer nije vodio računa o uverljivim optužbama za korupciju i mito u toj zemlji.

2023 - U sedmonedeljnom ratu Izraela i Palestine počelo je prvo primirje koje je trajalo do kraja novembra. U tom period Hamas je oslobodio 105 talaca zarobljenih u napadu na Izrael 7. oktobra 2023. , dok je Izrael oslobodio 240 palestinskih zatvorenika.

Dogodilo se na današnji dan, 25.11.

1562 - Rođen je španski pisac Feliks Lope de Vega Karpio, najznačajniji španski dramski pisac, koji je prema predanju napisao više od 1.800 dramskih dela. Sačuvano je oko 500 njegovih dramskih tekstova, više romana, hronika i istorijskih zapisa. Dela: komedije i drame "Peribanjes", "Kazna bez osvete", "Seviljska zvezda", "Madridski čelik", "Cveće Don Huana", "Nagrada za dobro govorništvo", "Preko mosta", "Doroteja", "Dovitljiva devojka", "Baštovanov pas", "Budalasta vlastelinka", "Fuente Ovehuana", roman "Doroteja".

1758 - Britanci su okupirali Senegal.

1763 - Umro je francuski pisac, opat Prevo, poznat po romanu "Manon Lesko", prema kojem su Žil Masne i Đakomo Pučini napisali opere.

1783 - Poslednji britanski vojnici napustili su Njujork, na samom završetku rata za nezavisnost SAD od britanske krune.

1835 - Rođen je američki industrijalac škotskog porekla Endrju Karnegi, koji je ogromno bogatstvo uložio u dobrotvorne svrhe, uglavnom u osnivanje javnih biblioteka u SAD i drugim zemljama, pod uslovom da lokalne vlasti ustupe zemljište za zgradu kao i obezbede održavanje. Iz poslovnog života povukao se 1901. 18 godina pre smrti, a 1900. je objavio "Jevanđelje bogatstva", s tezom da "bogat čovek umire sramno". Karnegijeva zadužbina je 1926. sa 100.000 dolara pomogla izgradnju Univerzitetske biblioteke u Beogradu (danas "Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković").

1844 - Rođen je nemački inženjer Karl Fridrih Benc, koji je 1885. konstruisao jedan od prvih automobila. Osnovao je kompaniju "Benc" za izradu benzinskih motora i automobila, od koje je udruživanjem nastao "Dajmler-Benc".

1877 - Izbila je Topolska buna. Lepenički i Jasenički bataljon odbili su da polože zakletvu i upute se na granicu uoči drugog Srpsko-turskog rata. Pobunjenici su s vodnikom Milovanom Žižićem na čelu krenuli put Topole s ciljem svrgavanja dinastije Obrenović i dovođenja na vlast kneza Petra Karađorđevića. Kralj Milan Obrenović (tada knez) je vojskom ubrzo ugušio pobunu. Za veleizdaju je optuženo 70 učesnika bune, od čega je 23 osuđeno na smrt.

1881 - Rođen je italijanski sveštenik Anđelo Đuzepe Ronkali, pod imenom Jovan XXIII papa od 1958. do smrti 1963. vođa reformatorske struje u rimokatoličkoj crkvi. Sazvao je 1962. Drugi (vatikanski) ekumenski sabor na kojem je nagovestio krupne reforme unutar Crkve.

1914 - Umro je srpski kompozitor slovenačkog porekla Davorin Jenko, autor muzike za srpsku himnu "Bože pravde", jedan od utemeljivača srpske muzičke kulture, član Srpske kraljevske akademije, horovođa i kapelnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Komponovao je muziku za oko 90 "komada s pevanjem". Dela: opereta "Vračara", uvertire "Kosovo", "Srpkinja", "Aleksandar", "Đido", "Milan", fantazija "Prvo Doba Srbije", muzika za komade "Blago cara Radovana", "Dobrila i Milenko", "Dušan Silni", "Miloš Obrenović", "Seoba Srbalja", "Pribisav i Božana", "Za veru i slobodu", "Mladost Dositejeva", "Markova sablja", "Proslavljanje kneza Mihajla", "Knez Dobroslav", "Izbiračica", "Krvni mir", "Merima", "Divlji lovac", "Ljubavno pismo", "Četiri miliona rubalja", "Čestitam", "Potera", "Saćurica i šubara", "Vuk Branković", oko 110 horskih kompozicija, 15 crkvenih kompozicija, solo pesme.

1915 - Vrhovna komanda srpske vojske izdala je u Prvom svetskom ratu zapovest o odstupanju preko današnje Crne Gore i Albanije, u kojem je, između ostalog, stajalo: "Kapitulacija bi bila najgore rešenje, jer se njome gubi država, a naši saveznici bi nas sasvim napustili". Prilikom povlačenja srpske vojske i naroda, jedinstvenom u istoriji ratovanja, život je izgubilo više od 240.000 osoba. Na ostrvo Krf stiglo je 135.000 vojnika, a u Bizertu oko 12.000. Od njih je ponovo oformljena srpska vojska koja će 1918. probiti Solunski front, osloboditi Srbiju i druge teritorije od kojih je potom formirana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

1915 - Rođen je čileanski diktator general Augusto Pinoče Ugarto, koji je uz pomoć SAD 1973. vojnim udarom zbacio predsednika Čilea Salvadora Aljendea. S vlasti je sišao posle izbornog poraza 1990. ali je kao doživotni senator zadržao znatan politički uticaj do 1998. kad je uhapšen u Londonu na zahtev Španije koja je zatražila njegovo izručenje.

1918 - Velika Narodna skupština u Novom Sadu proglasila je prisajedinjenje Vojvodine Srbiji. Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i drugih Slovena Banata, Bačke i Baranje donela je tada odluku da se neizostavno Vojvodina prisajedinjuje Kraljevini Srbiji. Prethodnog dana istu odluku je donela Skupština Srema u Rumi.

1923 - Rođen je finski državnik Mauno Koivisto, šef države od 1982. do 1994. prvi socijalista na tom položaju. Bio je predsednik vlade od 1968. do 1970. i od 1979. do 1982.

1936 - Nemačka i Japan su potpisale Antikominterna pakt - osmišljen kao savez uperen protiv komunizma. Formalno pakt je bio uperen protiv Kominterne (Treće internacionale). Posebnim tajnim protokolom potpisnici su se obavezali na međusobnu podršku u slučaju rata protiv Sovjetskog Saveza. Antikominterna paktu će kasnije pristupiti Italija, Mađarska, Španija.

1941 - Prilikom potapanja britanskog ratnog broda "Baram", od strane nemačke podmornice, poginulo je 848 britanskih mornara.

1950 - Osnovan je Savez dramskih umetnika Srbije (SDUS). Savez se oslanja na tradicije Udruženja glumaca Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca koje je osnovano 1919.

1956 - Umro je srpski istoričar Jovan Radonić, član Srpske kraljevske akademije. Gimnaziju je završio u Novom Sadu, studirao je u Beču kod Jagića i Jirečeka. Nakon doktorata 1896. radio je kao nastavnik srpske gimnazije u Carigradu i u carigradskom Ruskom arheološkom institutu. Bio je bibliotekar Matice srpske a od 1905. profesor je univerziteta u Beogradu. Od 1937. do 1944. je generalni sekretar Srpske kraljevske akademije. U međuratnom periodu izvesno vreme je i narodni poslanik. Dela: "Grof Đorđe Branković i njegovo vreme", preveo je i dopunio Jirečekovu Istoriju Srba, kojoj je pripojio i Jirečekovo delo "Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji". Priredio je zbirku građe: "Dubrovačka akta i povelje".

1959 - Umro je francuski filmski i pozorišni glumac Žerar Filip. U teatru je s ogromnim uspehom igrao glavne role u dramama Vilijama Šekspira, Albera Kamija, Pjera Korneja, Hajnriha fon Klajsta, Alfreda de Misea. Filmovi: "Đavo u telu", "Parmski kartuzijanski manastir", "Fanfan Lala", "Lepotice noći", "Crveno i crno", "Veliki manevri", "Idiot", "Oholi", "Opasne veze", "Gospodin Ripoa".

1965 - U današnjoj Demokratskoj Republici Kongo (bivši Belgijski Kongo) je vojnim udarom general Žozef Mobutu svrgao predsednika Žozefa Kasavubua, da bi trećom po veličini zemljom u Africi vladao naredne tri decenije kao jedan od najozloglašenijih diktatora.

1968 - Umro je američki pisac Apton Bil Sinkler, autor više romana sa socijalnim temama, političkih i socijalnih spisa u kojima je opisivao prilike u SAD. Dela: "Džungla", "Metropola", "Kralj ugalj", "Džimi Higins", "Kraj sveta", "Između dva sveta", "Aždajini zubi", "Široka je kapija", "Predsednikov agent", "Svet koji treba osvojiti", "Predsednička misija".

1970 - Japanski pisac Jukio Mišima počinio je javno ritualno samoubistvo (sepuko), u znak protesta protiv uništavanja tradicionalnih vrednosti Japana. Kao književnik opisivao je mladu generaciju Japana posle Drugog svetskog rata i njihovu sve slabiju vezanost za nasleđe. Bio je izrazito angažovan umetnik, literarni motivi su mu širi nego kod drugih japanskih romanopisaca, pri čemu se služio nekom vrstom psihoanalitičkog metoda. Njegova pripovetka "Patriotizam" objavljena 1966. praktično je potpuno predvidela Mišiminu dalju sudbinu. Ostala dela: romani "Ispovest maske", "Šum valova", "Zlatni paviljon", "Posle banketa", "Mornar koji je izneverio more", drama "Pet modernih 'no' igara".

1971 - Danska i Norveška su kao prve članice NATO uspostavile diplomatske odnose sa Severnim Vijetnamom.

1973 - U Grčkoj je zbačen vojni diktator pukovnik Georg Papadopulos i vlast je preuzela nova vojna uprava generala Fedona Gizikisa. Nova vojna garnitura, suočena sa izolacijom, jula 1974. prinuđena da je preda vlast i Konstantin Karamanlis formirao je vladu "Narodnog spasa".

1974 - Umro je burmanski diplomata U Tant, generalni sekretar UN od 1962. do 1971. Kongoanska, berlinska i kubanska kriza, rat u Vijetnamu, sukobi na Bliskom istoku i rat Indije i Pakistana rat bili su najdramatičniji događaji s kojima se suočavao tokom mandata.

1974 - Velika Britanija stavila je van zakona Irsku republikansku armiju, zbog terorizma, četiri dana posle podmetanja eksploziva u dva paba u Birmingemu. Tom prilikom poginula je 21 osoba.

1975 - Južnoamerička država Surinam stekla je nezavisnost. Surinam je bio kolonija Holandije od 1667. pod imenom Holandska Gvajana, a od 1954. imao je autonomiju.

1977 - Generalna skupština UN osudila je izraelsku okupaciju arapskih teritorija. Prilikom glasanja predstavnici četiri zemlje su glasali protiv - Izrael, SAD, Kanada i Salvador.

1992 - Skupština Češke glasala je za podelu Čehoslovačke na posebne države Češku i Slovačku od 1. januara 1993.

1996 - U Beogradu je demonstriralo više od 100.000 ljudi zbog sudskog poništenja pobede opozicione koalicije "Zajedno" na lokalnim izborima u Srbiji.

1998 - Kancelar Gerhard Šreder predsedavao je prvoj sednici vlade Nemačke održanoj u Berlinu posle Drugog svetskog rata.

2001 - Strani borci na strani talibana koje je zarobila Severna alijansa pobunili su se u nekadašnjoj tvrđavi u blizini grada Mazari-i-Šarif. Pobuna je ugušena u krvi dva dana kasnije uz pomoć američkih bombardera i pobijeni su svi pobunjenici, njih oko 700.

2001 - Američka privatna kompanija ATC (Advanced Cell Technology) iz grada Vuster u Masačusetsu saopštila je da je klonirala ljudski embrion. Bila je to prva kompanija kojoj je to pošlo za rukom. Motiv je, kako je navedeno, bio medicinske prirode.

2003 - Ujedinjene nacije zvanično su ukinule program "Nafta za hranu" u okviru koga je Irak sedam godina prodavao naftu pod kontrolom UN za nabavku hrane i lekova.

2004 - Muškarac naoružan nožem upao je u spavaonicu jedne srednje škole u rudarskom mestu Rudžou, u provinciji Henan u centralnoj Kini, i ubio osam učenika.

2005 - Umro je britanski fudbaler Džordž Best, bivši fudbaler Mančester Junajteda i reprezentativac Severne Irske i jedan od najboljih fudbalera sveta šezdesetih godina dvadesetog veka. Best se smatra najzaslužnijim što je Mančester 1968. postao prvi engleski klub koji je osvojio Kup evropskih šampiona.

2005 - Palestinski predsednik Mahmud Abas otvorio je granični prelaz Rafa, iz pojasa Gaze u Egipat, i time omogućio Palestincima da, prvi put od 1967. ulaze u tu susednu zemlju kao i preko nje dalje u svet, bez kontrole izraelskih snaga.

2011 - Preminuo je Mihailo Đurić, filozof i sociolog, član SANU. Studirao je pravo, filozofiju i klasičnu filologiju a doktorirao je 1954. tezom "Ideja prirodnog prava kod grčkih sofista". Godine 1972. odstranjen je sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i osuđen, zbog kritike ustavnih rešenja koja su bila uvod u ustav iz 1974. Na fakultet je vraćen 1990. gde je naredne '91. penzionisan. Bavio se istorijom političkih teorija, sociologijom, teorijom države i prava, i posebno antičkom filozofijom, Ničeom i Hajdegerom. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i Evropske akademije nauka u Salcburgu. Dobitnik je nagrade grada Beograda (Oktobarske) i nagrade "Prof. Luiđi Tartufari" Nacionalne akademije nauka Italije.

2016 - Umro je Fidel Kastro, dugogodišnji lider Kube. Kastro, otac kubanske revolucije, na čelo te zemlje došao je na samom početku 1959. a sa mesta prvog sekretara Komunističke partije Kube povukao se aprila 2011. Tokom pola veka prkosio je SAD, preživeo raspad istočnog bloka, i izbegao brojne pokušaje ubistva. "El Komandante", svojevrsni "majstor preživljavanja", sa mesta predsednika Kube povukao se i formalno februara 2008, a stvarno 2006. Ne samo da se sam uspešno opirao stranim vojnim intervencijama, poput poraza intervencionista iz SAD u Zalivu svinja 1961, nego je presudno pomogao pojedine antikolonijalne pokrete i vlade u Latinskoj Americi i Africi, poput Angole.

2018 - Evropski savet je odobrio povlačenje Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske iz Evropske unije i Evropske zajednice za atomsku energiju. Usvojena je i "Politička deklaracija" o osnovima budućih odnosa. London i Brisel su postigli dogovor o razlazu posle 17 meseci pregovora.

Dogodilo se na današnji dan, 26.11.

8. p.n.e. - Umro je rimski literata Horacije, najveći rimski lirski pesnik, koji se više od ijednog grčkog ili rimskog pesnika odlikovao raznovrsnošću pesničkog izraza. Tokom boravka u Atini podrobno je upoznao grčku kulturu, filozofiju i umetnost. Njegov trezveni izraz, hladne ironične opservacije, strogi moralni zahtevi, usklađeni sa estetskom savršenošću pesme, izvršili su ogroman uticaj na rimsko, ranohrišćansko i evropsko pesništvo. Dela: "Epode", "Satire", "Pesme" ili "Ode", "Pisma".

1701 - Rođen je švedski fizičar i astronom Anders Celzijus, tvorac skale za merenje toplote koja je po njemu dobila ime. Osmatrao je severnu svetlost i efekte njenih magnetnih smetnji, obavljao svetlosna merenja i ispitivao meteorološke pojave i Jupiterove satelite, ali je pažnju naučne javnosti pobudio tek izumom skale za merenje toplote. Na njoj je tačka ključanja vode označena sa 100, a tačka otapanja leda s nula stepeni. Sopstvenim sredstvima podigao je opservatoriju u rodnoj Upsali. Osim Celzijusove postoji i Farenhajtova skala za merenje toplote podeljena na 180 i Reomirova podeljena na 80 stepeni.

1846. rođen je srpski pisac Jovan Grčić Milenko, sledbenik Branka Radičevića, romantičarski pesnik poznat kao "fruškogorski slavuj". Sebi je dodao ime Milenko, po devojci Mileni u koju je bio zaljubljen. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Segedinu i Požunu (sada Bratislava). Kao stipendista Matice srpske studirao je medicinu u Beču, ali se razboleo od tuberkuloze, vratio u rodni Čerević u Sremu, i u 29. godini umro u manastiru Beočin. U lirskim pesmama, lakih melodičnih stihova, izrazio je neposredan doživljaj prirode. U osećanjima je romantičarski čedan i sentimentalan, ali je napisao i više tzv. "prostih pesama", po kojima se smatra pretečom realizma u srpskoj poeziji. U Beču je 1869. objavio "Pesme". Pisao je i pripovetke i prevodio je Šilera, Getea, Hajnea.

1895 - Umro je francuski pisac Aleksandar Dima Sin, koji je udario temelje pozorišne društvene drame. Napisao je 16 pozorišnih komada, uključujući dramatizaciju romana "Dama s kamelijama". Ostala dela: drame "Nezakoniti sin", "Deniza", "Gospodin Alfons", "Polusvet".

1895 - Švedski fabrikant i pronalazač dinamita Alfred Nobel napisao je u Parizu testament kojim je veliko bogatstvo zaveštao za razvoj nauke i literature kao i borcima za mir. Predvideo je pet jednakih delova za nagrade za fiziku, hemiju, medicinu, književnost i mir. Umro je 1896. a nagrade su prvi put dodeljene 1901. Od 1969. dodeljuje se i Nobelova nagrada za ekonomiju.

1900 - Rođen je srpski internista Radivoje Berović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je glavni urednik časopisa "Acta medica jugoslavica". Objavio je više naučnih radova na srpskom i stranim jezicima, uključujući delo "Klinička hematologija".

1919 - Posle Prvog svetskog rata, u kojem je učestvovala na strani Centralnih sila, Bugarska je u Neiju potpisala mirovni ugovor na osnovu kojeg je dotadašnja bugarska Trakija pripala Grčkoj, a gradovi Strumica, Bosilegrad i Caribrod (sadašnji Dimitrovgrad) Srbiji (Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca).

1921 - Rođen je čehoslovački državnik slovačkog porekla Aleksander Dubček, vođa pokreta reformi u Čehoslovačkoj krajem šezdesetih 20. veka, nazvanih "Praško proleće". Bio je najistaknutiji protagonista preobražaja društva i KP Čehoslovačke 1968. U Drugom svetskom ratu 1944. učestvovao je u slovačkom narodnom ustanku. Od 1963. bio je na čelu KP Slovačke, a u januaru 1968. izabran je za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPČ umesto Antonjina Novotnog. Svrgnut je posle vojne intervencije pet zemalja Varšavskog pakta u avgustu 1968. U decembru 1969. naimenovan je za ambasadora u Turskoj, ali je već 1970. opozvan i potom je dve decenije proveo u potpunoj političkoj izolaciji. Posle pada komunističkog režima 1989. izabran je za predsednika čehoslovačke skupštine.

1940 - Nacistička Nemačka anektirala je u Drugom svetskom ratu francuske pokrajine Lorenu (Lotaringija) i Alzas.

1941 - Zauzimanjem tvrđave Gondar u Etiopiji snage Velike Britanije i saveznika slomile su u Drugom svetskom ratu jedinice fašističke Italije u Istočnoj Africi, čime su Etiopija, Somalija i Eritreja oslobođene okupacije. Zarobljeno je više od 23.000 italijanskih vojnika i tako je srušeno italijansko kolonijalno carstvo u Istočnoj Africi, a Britanci su ostvarili punu kontrolu Crvenog mora i obezbedili se od prodora neprijatelja ka Sueckom kanalu s juga.

1942 - Rođen je američki rok pevač, gitarista i pisac pesama afroameričkog porekla Džimi Hendriks, jedan od najpopularnijih muzičara u svetu šezdesetih godina 20. veka. Umro je 1970. od prekomerne doze droge.

1942 - Francuska ratna flota stacionirana u luci Tulon, potopljena je kako ne bi bila upotrebljena od strane Nemaca.

1953 - Umro je američki pisac Judžin Gledston O'Nil, tvorac moderene američke drame, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1936. Njegove drame odlikuju realizam i žestina koja katkad prelazi u brutalnost. Drame i trilogija "Elektri priliči crnina", u kojoj je klasičnu grčku temu o Edipu primenio na savremeni svet, odnosno američko društvo u vreme građanskog rata, doneli su mu svetsku slavu. Ostala dela: drame "Iza horizonta", "Ana Kristi", "Sva božja deca imaju krila", "Veliki bog Braun", "Car Džons", "Dugo putovanje u Evropu", "Žudnja pod brestovima".

1955 - Umro je francuski kompozitor švajcarskog porekla Artur Honeger, jedan od najistaknutijih polifoničara francuske muzike. Stvorio je novi stil napustivši francusku muzičku tradiciju. Napisao je više od 200 dela,uključujući filmsku muziku. Dela: oratorijumi "Kralj David", "Jovanka Orleanka na lomači", simfonijska dela "Letnja pastorala", "Ragbi", "Pasifik 231", "Liturgijska simfonija", kompozicija za klavir i orkestar "Končertino", knjiga "Ja sam kompozitor".

1961 - Sovjetski Savez je predložio neodložnu zabranu nuklearnih proba bez međunarodne kontrole.

1975 - Postavljeni su poslednji metri pruge Beograd-Bar. Više od 100 godina, pre konačne realizacije, ona je bila u strateškom, ekonomskom i graditeljskom programu Srbije, ali je gradnja počela tek 1952. a radovi su intenzivirani tek 1968. Više od 27 odsto pruge prolazi kroz tunele i ide preko vijadukata i mostova. Pruga koja ima 254 tunela i 234 mosta dugačka je 476 kilometara od čega 301 na teritoriji današnje Srbije. Prugu je u potpunosti finansirala Srbija iako je ona imala mnogo širi značaj.

1983 - Prilikom pada kolumbijskog aviona "Boing 747" u blizini madridskog areodroma "Barahas" poginuo je 181 putnik i član posade.

1989 - U eksploziji u vazduhu kolumbijskog aviona "Boing 727", najverovatnije kao posledica podmetnute bombe, poginulo je svih 107 putnika i članova posade. Avion je leteo na relaciji Bogota-Kali.

1990 - Ministar finansija Džon Mejdžor izabran je za premijera i šefa Konzervativne stranke Velike Britanije, posle ostavke Margaret Tačer.

1991 - Razbesnela masa napala je u Pnom Penu nominalnog lidera "Crvenih Kmera" Kije Sampana, koji je evakuisan u Bangkok da ne bi bio linčovan. Komunistički (maoistički) pokret Crvenih Kmera, pod vođstvom Pola Pota, vladao je od aprila 1975. do decembra 1978. kada su zbačeni s vlasti vijetnamskom vojnom intervencijom.

1996 - U eksploziji gasa u rudniku uglja u kineskoj provinciji Šansi poginuo je najmanje 91 rudar.

2000 - Na zapadu Norveške otvoren je tunel Lerdal, koji je dužinom od 16,9 kilometara nadmašio Sveti Gothard, do tada najduži drumski tunel u svetu.

2005 - U eksploziji u rudniku uglja u pokrajini Helionđiang, na severoistoku Kine, poginula su 183 rudara.

2005 - u Francuskoj je prvi put u svetu uspešno izvedena delimična transplantacija lica.

2006 - Prilikom pada iranskog vojnog aviona poginulo je 36 ljudi. Dve osobe su preživele udes aviona tipa "Antonov 74", koji je trebalo da sleti u Širazu na jugu Irana.

2006 - Skupština Kanade odlučila je da pokrajinu Kvebek, prizna kao posebnu naciju unutar jedinstvene Kanade. Ovom odlukom je priznata jezička i kulturna posebnost Kvebeka. Separatizam u toj provinciji, nastanjenoj građanima francuskog porekla, jednoj od četiri koje su se 1867. ujedinile i osnovale Kanadu, dovodio je više puta do ozbiljnih kriza, pa i uspostavljanja vanrednog stanja.

2020 - Ubijen je Mohsen Fahrizad, iranski atomski stručnjak. Malo poznat javnosti, Fahrizad je, prema izraelskim izvorima, dvadesetak godina vodio iranski vojni nuklearni program "Amad" ("Nada"). Na Fahrizada je pokušan atentat i 2008. Poznato je da je prilikom jedne tajne operacije 2018. izraelski Mosad uspeo da se dočepa, kako je navođeno, više od 55.000 stranica dokumenata iranske tajne službe. Juna 2020, u iranskom nuklearnom postrojenju u Natancu dogodila se eksplozija, u postrojenju za proizvodnju centrifuga za obogaćivanje uranijuma. Fahrizad je ubijen u spektakularnom atentatu. Na njegov automobil u pokretu, kod Absarda, nedaleko od Teherana, je pucano, a zatim je pored vozila eksplodirao

Dogodilo se na današnji dan, 27.11.

8. p.n.e. - Umro je rimski literata Horacije, najveći rimski lirski pesnik, koji se više od ijednog grčkog ili

rimskog pesnika odlikovao raznovrsnošću pesničkog izraza. Tokom boravka u Atini podrobno je upoznao grčku kulturu, filozofiju i umetnost. Njegov trezveni izraz, hladne ironične opservacije, strogi moralni zahtevi, usklađeni sa estetskom savršenošću pesme, izvršili su ogroman uticaj na rimsko, ranohrišćansko i evropsko pesništvo. Dela: "Epode", "Satire", "Pesme" ili "Ode", "Pisma".

1570 - Umro je italijanski arhitekta i vajar Jakopo Sansovino, majstor proporcija i savršene harmoničnosti

konstrukcije i dekora. Najpre je radio u Firenci i Rimu, a 1527. je prešao u Veneciju, gde je podigao svoje najlepše građevine Biblioteku i Lođetu. Zgrade koje je projektovao ukrašavao je sopstvenim statuama. Izradio je i statue "Neptun" i "Mars" za stepenište Duždeve palate i reljefe u mermeru u lođi crkve Svetog Marka.

1701 - Rođen je švedski fizičar i astronom Anders Celzijus, tvorac skale za merenje toplote koja je po njemu dobila ime. Osmatrao je severnu svetlost i efekte njenih magnetnih smetnji, obavljao svetlosna merenja i ispitivao meteorološke pojave i Jupiterove satelite, ali je pažnju naučne javnosti pobudio tek izumom skale za merenje toplote. Na njoj je tačka ključanja vode označena sa 100, a tačka otapanja leda s nula stepeni. Sopstvenim sredstvima podigao je opservatoriju u rodnoj Upsali. Osim Celzijusove postoji i Farenhajtova skala za merenje toplote podeljena na 180 i Reomirova podeljena na 80 stepeni.

1874 - Rođen je izraelski državnik i hemičar Haim Azrijel Vajcman, pronalazač sintetičkog acetona, prvi predsednik Izraela od 1948. do smrti 1952. Bio je direktor hemijske laboratorije Britanskog admiraliteta od 1916. do 1919, predsednik Svetske cionističke organizacije od 1920. do 1931. i Jevrejske agencije od 1929. do 1931. i od 1935. do 1946.

1879 - Francuska skupština premeštena je iz Versaja u Pariz.

1895 - Umro je francuski pisac Aleksandar Dima Sin, koji je udario temelje pozorišne društvene drame. Napisao je 16 pozorišnih komada, uključujući dramatizaciju romana "Dama s kamelijama". Ostala dela: drame "Nezakoniti sin", "Deniza", "Gospodin Alfons", "Polusvet".

1895 - Švedski fabrikant i pronalazač dinamita Alfred Nobel napisao je u Parizu testament kojim je veliko bogatstvo zaveštao za razvoj nauke i literature kao i borcima za mir. Predvideo je pet jednakih delova za nagrade za fiziku, hemiju, medicinu, književnost i mir. Umro je 1896. a nagrade su prvi put dodeljene 1901. Od 1969. dodeljuje se i Nobelova nagrada za ekonomiju.

1900 - Rođen je srpski internista Radivoje Berović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je glavni urednik časopisa "Acta medica jugoslavica". Objavio je više naučnih radova na srpskom i stranim jezicima, uključujući delo "Klinička hematologija".

1919 - Posle Prvog svetskog rata, u kojem je učestvovala na strani Centralnih sila, Bugarska je u Neiju potpisala mirovni ugovor na osnovu kojeg je dotadašnja bugarska Trakija pripala Grčkoj, a gradovi Strumica, Bosilegrad i Caribrod (sadašnji Dimitrovgrad) Srbiji (Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca).

1921 - Rođen je čehoslovački državnik slovačkog porekla Aleksander Dubček, vođa pokreta reformi u Čehoslovačkoj krajem šezdesetih 20. veka, nazvanih "Praško proleće". Bio je najistaknutiji protagonista preobražaja društva i KP Čehoslovačke

1968. U Drugom svetskom ratu 1944. učestvovao je u slovačkom narodnom ustanku. Od 1963. bio je na čelu KP Slovačke, a u januaru 1968. izabran je za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPČ umesto Antonjina Novotnog. Svrgnut je posle vojne intervencije pet zemalja Varšavskog pakta u avgustu 1968. U decembru 1969. naimenovan je za ambasadora u Turskoj, ali je već 1970. opozvan i potom je dve decenije proveo u potpunoj političkoj izolaciji. Posle pada komunističkog režima 1989. izabran je za predsednika čehoslovačke skupštine.

1926 - Ahmed Ben Zogu je u Tirani potpisao pakt s liderom fašističke Italije Benitom Musolinijem kako bi obezbedio svoj režim, što je pokazalo se, bila zabluda.

1940 - Nacistička Nemačka anektirala je u Drugom svetskom ratu francuske pokrajine Lorenu (Lotaringija) i Alzas.

1940 - U Rumuniji je profašistička "Gvozdena garda" ubila više od 60 saradnika izbeglog kralja Karola II, uključujući

bivšeg predsednika vlade čuvenog naučnika Nikolu Jorgu.

1941 - Zauzimanjem tvrđave Gondar u Etiopiji snage Velike Britanije i saveznika slomile su u Drugom svetskom ratu jedinice fašističke Italije u Istočnoj Africi, čime su Etiopija, Somalija i Eritreja oslobođene okupacije. Zarobljeno je više od 23.000 italijanskih vojnika i tako je srušeno italijansko kolonijalno carstvo u Istočnoj Africi, a Britanci su ostvarili punu kontrolu Crvenog mora i obezbedili se od prodora neprijatelja ka Sueckom kanalu s juga.

1942 - Rođen je američki rok pevač, gitarista i pisac pesama afroameričkog porekla Džimi Hendriks, jedan od

najpopularnijih muzičara u svetu šezdesetih godina 20. veka. Umro je 1970. od prekomerne doze droge.

1942 - Francuska ratna flota stacionirana u luci Tulon, potopljena je kako ne bi bila upotrebljena od strane Nemaca.

1953 - Umro je američki pisac Judžin Gledston O'Nil, tvorac moderene američke drame, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1936. Njegove drame odlikuju realizam i žestina koja katkad prelazi u brutalnost. Drame i trilogija "Elektri priliči crnina", u kojoj je klasičnu grčku temu o Edipu primenio na savremeni svet, odnosno američko društvo u vreme građanskog rata, doneli su mu svetsku slavu. Ostala dela: drame "Iza horizonta", "Ana Kristi", "Sva božja deca imaju krila", "Veliki bog Braun", "Car Džons", "Dugo putovanje u Evropu", "Žudnja pod brestovima".

1955 - Umro je francuski kompozitor švajcarskog porekla Artur Honeger, jedan od najistaknutijih polifoničara francuske muzike. Stvorio je novi stil napustivši francusku muzičku tradiciju. Napisao je više od 200 dela,uključujući filmsku muziku. Dela: oratorijumi "Kralj David", "Jovanka Orleanka na lomači", simfonijska dela "Letnja pastorala", "Ragbi", "Pasifik 231", "Liturgijska simfonija", kompozicija za klavir i orkestar "Končertino", knjiga "Ja sam kompozitor".

1961 - Sovjetski Savez je predložio neodložnu zabranu nuklearnih proba bez međunarodne kontrole.

1975 - Postavljeni su poslednji metri pruge Beograd-Bar. Više od 100 godina, pre konačne realizacije, ona je bila u strateškom, ekonomskom i graditeljskom programu Srbije, ali je gradnja počela tek 1952. a radovi su intenzivirani tek 1968. Više od 27 odsto pruge prolazi kroz tunele i ide preko vijadukata i mostova. Pruga koja ima 254 tunela i 234 mosta dugačka je 476 kilometara od čega 301 na teritoriji današnje Srbije. Prugu je u potpunosti finansirala Srbija iako je ona imala mnogo širi značaj.

1983 - Prilikom pada kolumbijskog aviona "Boing 747" u blizini madridskog areodroma "Barahas" poginuo je 181 putnik i član posade.

1989 - U eksploziji u vazduhu kolumbijskog aviona "Boing 727", najverovatnije kao posledica podmetnute bombe, poginulo je svih 107 putnika i članova posade. Avion je leteo na relaciji Bogota-Kali.

1990 - Ministar finansija Džon Mejdžor izabran je za premijera i šefa Konzervativne stranke Velike Britanije, posle ostavke Margaret Tačer.

1991 - Razbesnela masa napala je u Pnom Penu nominalnog lidera "Crvenih Kmera" Kije Sampana, koji je evakuisan u Bangkok da ne bi bio linčovan. Komunistički (maoistički) pokret Crvenih Kmera, pod vođstvom Pola Pota, vladao je od aprila 1975. do decembra 1978. kada su zbačeni s vlasti vijetnamskom vojnom intervencijom.

1996 - U eksploziji gasa u rudniku uglja u kineskoj provinciji Šansi poginuo je najmanje 91 rudar.

2000 - Na zapadu Norveške otvoren je tunel Lerdal, koji je dužinom od 16,9 kilometara nadmašio Sveti Gothard, do tada najduži drumski tunel u svetu.

2005 - U eksploziji u rudniku uglja u pokrajini Helionđiang, na severoistoku Kine, poginula su 183 rudara.

2005 - u Francuskoj je prvi put u svetu uspešno izvedena delimična transplantacija lica.

2006 - Prilikom pada iranskog vojnog aviona poginulo je 36 ljudi. Dve osobe su preživele udes aviona tipa "Antonov 74", koji je trebalo da sleti u Širazu na jugu Irana.

2006 - Skupština Kanade odlučila je da pokrajinu Kvebek, prizna kao posebnu naciju unutar jedinstvene Kanade. Ovom odlukom je priznata jezička i kulturna posebnost Kvebeka. Separatizam u toj provinciji, nastanjenoj građanima francuskog porekla, jednoj od četiri koje su se 1867. ujedinile i osnovale Kanadu, dovodio je više puta do ozbiljnih kriza, pa i uspostavljanja vanrednog stanja.

2014 - Porodična slava uvršćena je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, na osnovu odluke odgovarajućeg Međuvladinog komiteta. To je prvi upis kulturnih dobara iz Srbije na ovu listu.

2020 - Ubijen je Mohsen Fahrizad, iranski atomski stručnjak. Malo poznat javnosti, Fahrizad je, prema izraelskim izvorima, dvadesetak godina vodio iranski vojni nuklearni program "Amad" ("Nada"). Na Fahrizada je pokušan atentat i 2008. Poznato je da je prilikom jedne tajne operacije 2018. izraelski Mosad uspeo da se dočepa, kako je navođeno, više od 55.000 stranica dokumenata iranske tajne službe. Juna 2020, u iranskom nuklearnom postrojenju u Natancu dogodila se eksplozija, u postrojenju za proizvodnju centrifuga za obogaćivanje uranijuma. Fahrizad je ubijen u spektakularnom atentatu. Na njegov automobil u pokretu, kod Absarda, nedaleko od Teherana, je pucano, a zatim je pored vozila eksplodirao

Dogodilo se na današnji dan, 28.11.

Umro je srpski pisac i slikar Đura Jakšić, najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj književnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pisao je lirsku, rodoljubivu, satiričnu, socijalnu i epsku poeziju. Slikarstvo je učio u Segedinu, Temišvaru, Pešti, Velikom Bečkereku (sada Zrenjanin), Beču i Minhenu. Potom je bio učitelj u više mesta tadašnje Srbije i predavao crtanje u Kragujevcu, Požarevcu i Jagodini. Strastan, plahovite mašte i veoma emotivan, buntovan i slobodoljubiv, pisao je s romantičarskim patosom pesme o slobodi i stihovane lirske ispovesti. Pesme "Na Liparu", "Ponoć", "Mila", "Padajte braćo", "Otadžbina", "Ja sam stena", "Noć u Gornjaku", spadaju u vrh srpske romantičarske poezije. Napisao je i drame u stihovima "Seoba Srbalja", "Jelisaveta, knjeginja crnogorska" i "Stanoje Glavaš", kao i oko 40 pripovedaka.


Danas je četvrtak, 28. novembar, 332. dan 2024.

1520 - Portugalski moreplovac Fernando Magelan uplovio je u Tihi okean, prošavši iz Atlantskog okeana kroz moreuz koji sada nosi njegovo ime.

1632 - Rođen je francuski kompozitor, violinista, dirigent, pevač, glumac, scenograf i plesač italijanskog porekla Đovani Batista Lili, poznat kao Žan Batist Lili, tvorac klasične francuske opere, s baletima, horovima, arijama i scenskim efektima. U saradnji s francuskim komediografom Žanom Molijerom stvorio je novu dramskomuzičku vrstu - comedie ballet - komediju s pevanjem i plesom. Pripisuje mu se prva upotreba palice za dirigovanje. Dok je početkom 1687. dirigovao "Te Deum" za oporavak od bolesti kralja Luja XIV, ozledio se dugim dirigentskim štapom i rana se pretvorila u smrtonosnu gangrenu. Dela: opere "Tezej", "Persej", "Kadmis i Hermiona", "Alsesta", "Psiha", "Amadis od Galije", "Armida", Asis i Galateja", "Prozefina", "Feton", komedije-baleti "Ženidba na silu", Žorž Dandin", "Gospodin od Pursonjaka", "Građanin-plemić", crkvene kompozicije "Te Deum", "De profundis", "Mizerere".

1757 - Rođen je engleski slikar, bakrorezac i pisac Vilijam Blejk. Kao ilustrator često je radio na starozavetne teme, poput "Knjige o Jovu", ali je ilustrovao i dela Džona Miltona ili "Božanstvenu komediju" Dantea Aligijerija. Kao pisac bio je sklon misticizmu, ali je literarnu slavu stekao lirskim pesmama kao što su "Pesme iskustva" i "Pesme nevinosti".

1820 - Rođen je nemački filozof Fridrih Engels, jedan od osnivača takozvanog naučnog socijalizma i najbliži saradnik Karla Marksa. Otac, industrijalac tekstila poslao ga je u Mančester, tada globalni centar tekstilne industrije, gde se pod utiskom teškog položaja radnika, zainteresovao za socijalne teme. U saradnji s Marksom napisao je "Nemačku ideologiju" i "Manifest komunističke partije" i organizovao Prvu internacionalu, osnovanu 1864. Posle Marksove smrti 1883. nastavio je rad u Drugoj internacionali osnovanoj 1889. i napisao "Poreklo porodice, privatne svojine i države" i "Ludvig Fojerbah i kraj nemačke klasične filozofije". Poslednje godine života posvetio je redigovanju drugog i trećeg toma Marksovog "Kapitala". Ostala dela: "Anti-Diring", "Skica za kritiku nacionalne ekonomije", "Položaj radničke klase u Engleskoj", "Sveta porodica".

1821 - Skupština Paname pod vođstvom pukovnika Hozea Fabrege proglasila je nezavisnost te zemlje od Španije kao i prisajedinjenje Novoj Granadi (Kolumbiji).

1829 - Rođen je ruski klavirski virtuoz i kompozitor Anton Grigorjevič Rubinštajn, osnivač Konzervatorijuma u Petrogradu (Sankt Peterburgu). Pripadao je tzv. kosmopolitskom pravcu, nasuprot "Velikoj petorici". Komponovao je opere, klavirske kompozicije, solo pesme.

1881 - Rođen je austrijski pisac Štefan Cvajg. U ranim delima je pod uticajem bečkog impresionizma i psihoanalize Sigmunda Frojda. Docnije je znatnu popularnost stekao romansiranim biografijama i esejističkim studijama o značajnim ličnostima istorije i literature. Pred nacistima je 1938. emigrirao u SAD, a 1942. izvršio je u Brazilu samoubistvo, zahvaćen unutrašnjom krizom i slomljen nacističkim varvarstvom. Dela: pripovetke "Pometenost osećanja", "Amok", "Prvi doživljaj", romansirane biografije "Žozef Fuše", "Marija Antoaneta", "Trijumf i tragika Erazma Roterdamskog", "Marija Stjuart", studije "Tri majstora" (Balzak, Dikens, Dostojevski), "Borba s demonom" (Helderlin, Klajst, Niče), "Tri pesnika svoga života" (Kazanova, Stendal, Tolstoj), autobiografsko delo "Jučerašnji svet".

1905 - Irski nacionalista Artur Grifit osnovao je u Dablinu partiju "Šin fejn", čiji je glavni zadatak bila borba za osamostaljenje Irske od Velike Britanije.

1907 - Rođen je italijanski pisac Alberto Pinkerle, poznat kao Alberto Moravija, koji je svetsku slavu stekao delima o moralnom raslojavanju italijanske buržoazije. Pisao je romane, pozorišne komade, kratke priče, eseje, putopise, kritiku - filmsku i pozorišnu. Dela: romani "Ravnodušni ljudi", "Prezir", "Rimljanka", "Dosada", "Konformist", "Ćoćara", "Ja i on", "Pažnja", "Unutrašnji život", "Godina 1934", "Rimske priče", "Automat", "Drugi život".

1908 - Rođen je Klod Levi-Štros, francuski akademik, antropolog, etnosociolog. Na osnovu plemenskih običaja i mitova pokazao je da je ljudsko ponašanje zasnovano na logičkim sistemima koji mogu da se razlikuju od društva do društva, ali poseduju zajedničku podstrukturu. Široj publici postao je poznat delom "Tužni tropi" (1955.) u kojem je opisivao ponašanje brazilskih urođenika, na osnovu ličnog iskustva. Boravak među njima konačno je odredio njegovo opredeljenje ka antropologiji. Verovao je da lingvistika i matematička logika u antropološkim istraživanjima imaju poseban značaj. Druga dela: "Elementarne strukture srodstva", "Strukturna antropologija", "Divlja misao", "Mitologike".

1909 - Rođen je Aleksandar Ranković, potpredsednik SFRJ i član najužeg rukovodstva vladajućeg Saveza komunista Jugoslavije do smenjivanja sa svih funkcija 1966. Posle zavođenja diktature 1929. osuđen je na šest godina robije zbog ilegalne komunističke aktivnosti, a 1940. postaje član Politbiroa Komunističke partije Jugoslavije. U Drugom svetskom ratu rukovodio je pripremama za ustanak protiv okupatora, ali je uhapšen u Beogradu krajem jula 1941. Oslobođen je smelom akcijom beogradskih skojevaca. Kao organizacioni sekretar KPJ i član Vrhovnog štaba partizanskih jedinica, osnovao je 1944. službu bezbednosti pod nazivom Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA). Posle rata bio je ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik savezne vlade a potom i potpredsednik države. U političkom obračunu s njim na Četvrtom plenumu CK SKJ 1966. na Brionima, optužen je za zloupotrebe Službe državne bezbednosti i lišen je svih funkcija i potpuno isključen iz javnog života.

1919 - Nensi Estor je kao prva žena izabrana u britanski parlament.

1941 - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu izbacila nemačke trupe iz Rostova na Donu.

1942 - U požaru koji je uništio jedan noćni klub u u, SAD, poginulo je oko 500 osoba.

1943 - U Teheranu su u Drugom svetskom ratu, na prvom zajedničkom sastanku, sovjetski lider Staljin, predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil razmatrali otvaranje drugog fronta u Evropi, operacije na Istočnom frontu, posleratno uređenje Evrope i pitanje Jugoslavije. Dogovoreno je da se Jugoslavija obnovi "u potpunom teritorijalnom integritetu i nezavisnosti, s tim što će pitanje njenih zapadnih granica biti rešeno posle rata". Konferencija je okončana 1. decembra.

1945 - Umro je američki teniser i političar Dvajt Dejvis, koji je 1900. osnovao tenisko takmičenje nacija "Dejvis kup". Bio je i američki ministar rata od 1925. do 1929. i generalni guverner SAD na Filipinima od 1929. do 1932.

1954 - Umro je italijanski nuklearni fizičar Enriko Fermi, koji je prvi bombardovao uran neutronima, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1938. Zasnovao je teoriju kretanja neutrona, a u Drugom svetskom ratu je u SAD, gde je 1938. emigrirao iz Italije, na Čikaškom univerzitetu rukovodio gradnjom prvog nuklearnog reaktora. Njegovim imenom nazvano je više pojmova u nuklearnoj fizici: "Fermijevo pravilo selekcije", "Fermijev model gasa", "Fermijeva 'starost' neutrona", fermi kao jedinica za dužinu.

1960 - Mauritanija, zemlja na zapadu Afrike, postala je nezavisna islamska republika. Prethodno, bila je sastavni deo Francuske Zapadne Afrike.

1971 - Jordanskog predsednika vlade Vasfi Tela ubili su pripadnici palestinske terorističke organizacije "Crni septembar" u Kairu, gde je doputovao radi učešća na Arapskoj konferenciji.

1975 - Fretilin (Revolucionarni front za nezavisnost Istočnog Timora) je jednostrano proglasio nezavisnost te bivše portugalske kolonije pod imenom "Demokratska republika Istočni Timor".

1979 - Novozelandski avion "DC-10" udario je u planinu Erebus na Antarktiku, što nije preživeo niko od 257 putnika i članova posade.

1987 - Prilikom pada južnoafričkog aviona tipa "Boing 747" u Indijski okean, blizu Mauricijusa, poginulo je svih 160 putnika i članova posade.

1989 - Indijski predsednik vlade Radživ Gandi dao je ostavku posle poraza na izborima.

1990 - Singapurski predsednik vlade i tvorac svojevrsnog privrednog čuda te nevelike zemlje, Li Kuan Ju sišao je sa vlasti posle 31 godine. Ali i nadalje je njegov uticaj ostao presudan u Singapuru.

1991 - Libijski lider Moamer Gadafi objavio je da neće predati dvojicu Libijaca koji su optuženi za podmetanje bombe u američki putnički avion koji se srušio iznad mesta Lokerbi u Škotskoj.

1994 - Norvežani su na referendumu odbili da se priključe Evropskoj uniji.

1996 - Alžirci su velikom većinom odobrili ustavne promene koje omogućavaju zabranu islamističkih političkih partija.

2000 - SRJ je postala punopravni član Svetske zdravstvene organizacije.

2002 - U eksploziji automobila-bombe, trojica islamskih terorista samoubica ubili su u jednom hotelu punom izraelskih turista u kenijskom gradu Mombasi 13 ljudi, 10 Kenijaca i trojicu Izraelaca.

2004 - U eksploziji gasa u rudniku uglja Čenđijašan na severu Kine život je izgubilo 166 rudara.

2009 - Umro je Milan Bulajić, stručnjak za međunarodno pravo, diplomata, predsednik Fonda za istraživanje genocida i dugogodišnji direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu. Kao "Amicus Curiae" (prijatelj suda) učestvovao je na suđenju Ajhmanu 1961. u Jerusalimu. Učestvovao je na brojnim domaćim i međunarodnim skupovima i autor je nekoliko desetina knjiga.

2011 - Umro je Ante Marković poslednji predsednik vlade SFRJ. Elektrotehniku je završio u Zagrebu i decenijama je bio uspešan privrednik. Od marta 1989. do decembra 1991. nalazio se na čelu poslednje vlade (Savezno izvršno veće) SFR Jugoslavije. Nastojao je da sprovede reforme, na tragu tendencija koje su usledile u istočnoj Evropi posle pada Berlinskog zida, ali nije i pored izvesnog uspeha, imao podršku ni republičkih rukovodstava ni inostranstva, osim deklarativnu. Decembra 1991. podneo je ostavku. Izvesno vreme u Austriji se uspešno bavio biznisom.

2014 - U napadu bombaša samoubica na veliku džamiju u nigerijskom gradu Kano poginulo je 64 ljudi, a ranjeno 126. Odgovornost za napad preuzeo je Boko Haram u čijim je nasilnim akcijama od početka godine ubijeno više od 2.000 ljudi.

2015 - Istaknuti turski advokat i borac za ljudska prava Tahir Elči koji je optužen za podržavanje kurdskih pobunjenika, ubijen je na jugoistoku Turske dok je davao izjavu medijima.

2018 - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko potpisao je ukaz na osnovu zakona o ratnom stanju koje je u Ukrajini uvedeno pošto je Rusija par dana ranije zaplenila tri ukrajinska vojna broda.

Dogodilo se na današnji dan, 29.11.

Na današnji dan 1949. počeo je s radom Radio Novi Sad. Program je u to vreme emitovan iz zdanja tadašnjeg hotela "Lojd" u ulici Žarka Zrenjanina, u prvo vreme u trajanju od osam časova dnevno, radnim danima, a 15 nedeljom. Taj datum prihvaćen je docnije kao Dan Radio-televizije Vojvodine.

Danas je petak, 29. novembar, 333. dan 2024.

1314 - Umro je francuski kralj Filip IV Lepi, koji je 1306. proterao iz Francuske Jevreje i konfiskovao im imovinu. U sukobu za prevlast nadjačao je papu Bonifacija VIII i preneo je papsku stolicu u Avinjon. Radi učvršćenja pozicije u borbi protiv vatikanske kurije 1302. je, prvi put u istoriji Francuske, sazvao Skupštinu tri staleža, čime je građanski stalež počeo da učestvuje u političkom životu zemlje.

1543 - Umro je nemački slikar Hans Holbajn Mlađi. Psihološka pronicljivost i virtuoznost crteža uvrstile su ga među najveće svetske portretiste. Posebno mesto zauzimaju njegovi portreti engleske aristokratije, rađeni kredom, u vreme njegovog boravka u kraljevskom dvorcu u Vindzoru, gde se nalazio u svojstvu dvorskog slikara kralja Henrija VIII.

1694 - Umro je italijanski lekar i botaničar Marčelo Malpigi, tvorac mikroskopske anatomije. Pronašao je jako konveksna sočiva, jednostavan mikroskop koji uveličava do 180 puta.

1780 - Umrla je austrijska carica, češka i mađarska kraljica Marija Terezija, koja je tokom vladavine od 1740. do smrti 1780. sprovodila reforme u duhu prosvećenog apsolutizma, ali i germanizaciju i pokatoličavanje. Ukinula je Potisko pomorišku granicu, čime je izazvala seobe Srba u Rusiju od 1751. do 1753. (koje je literarno opisao Crnjanski u Seobama). Da bi osigurala osporavani presto (zbog problema nasleđivanja prestola po ženskoj liniji), vodila je Rat za austrijsko nasleđe od 1740. do 1748. u kojem joj je 1745. pruski kralj Fridrih II Veliki preoteo Šleziju (osim jednog malog dela) i učestvovala je u Sedmogodišnjem ratu od 1756. do 1763.

1854 - Umro je srpski državnik i pisac prota Mateja Nenadović, vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, tvorac i prvi predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta, neke vrste ondašnje vlade. Sa stricem Jakovom pokrenuo je u valjevskoj i šabačkoj nahiji Prvi srpski ustanak. Komandovao je delom ustaničkih snaga 1806. u boju na Mišaru kod Šapca u kojem su Turci potučeni do nogu. Kao prvi diplomata obnovljene Srbije putovao je u Petrograd kako bi uspostavio diplomatske odnose s Rusijom i zainteresovao rusku vladu za podršku i pomoć. Posle propasti ustanka 1813, u emigraciji je svim silama nastojao da zainteresuje velike sile za stvar Srbije i prisustvovao je Bečkom kongresu 1815. s punomoćjem srpskih vođa. Posle Drugog srpskog ustanka postao je valjevski knez, ali je uklonjen zbog nesuglasica s knjazom Milošem Obrenovićem, a zbog sukoba s knezom Mihailom 1840. prognan je iz Srbije. Vratio se 1842. kad su Obrenovići oboreni s vlasti i postao je državni savetnik. Napisao je "Memoare", jedno od najboljih memoarskih dela srpske književnosti, pune dragocenih podataka o događajima i ljudima u vreme Prvog srpskog ustanka.

1864 - U Send Kriku u američkoj državi Kolorado jedinica pukovnika Džona Čivingtona je masakrirala najmanje 400 Čejena i Apača, koji su se predali i bila im je obećana zaštita na mestu gde su se ulogorili.

1890 - Otvoreno je zasedanje prve japanske skupštine.

1895 - Rođen je američki filmski režiser i koreograf Vilijam Berkli Inos, poznat kao Bazbi Berkli, koji je utemeljio principe mjuzikla kao filmskog žanra. Koristio je filmsku kameru na nov način i služio se montažom na specifičan način. Filmovi: "Kopači zlata 1933", "Holivudski hotel", "Vrt na mesečini", "Kometa nad Brodvejom", "Bebe u vojsci", "Osnujmo orkestar", "Bebe na Brodveju", "42. ulica", "Rimski skandali".

1902 - Rođen je italijanski pisac Karlo Levi, autor romana "Hristos se zaustavio u Eboliju", u kojem je opisao težak život italijanskih seljaka pod fašistima. U vreme fašističke vladavine bio je interniran na jugu Italije.

1918 - Okončano je zasedanje Podgoričke skupstine, na kojem je tri dana ranije, proglašeno bezuslovno prisajedinjenje Kraljevini Srbiji.

1922 - Rođen je srpski književnik Dušan Radović, dečji pisac i novinar. Radio je u listovima "Zmaj", "Pionir", "Kekec" i "Poletarac" i bio urednik dečjih redakcija Radija i Televizije Beograd. U široj javnosti je posebno upamćen po radio emisiji Studija B "Beograde, dobro jutro", kojom je od 1976. osam godina budio Beograđane obiljem satiričnih dosetki i duhovitih komentara, obeleženih svojevrsnom mudrošću. Dela: zbirke pesama "Poštovana deco", "Smešne reči", "Vukova azbuka", "Pričam ti priču", "Ponedeljak", "Utorak", "Sreda, "Četvrtak", dramska dela "Kapetan Džon Piplfoks", "Tužibaba", "Če" (s Matijom Bećkovićem), aforizmi "Beograde, dobro jutro", TV serija "Na slovo, na slovo".

1924 - Umro je italijanski kompozitor Đakomo Pučini, čije se opere odlikuju jakim emocijama, patetičnošću i sentimentalnošću. Dela: opere "Boemi", "Toska", "Madam Baterflaj", "Turandot", "Manon Lesko", "Devojka sa Zapada", "Đani Skiki".

1925 - Rođen je Mladen Srbinović, akademik, jedan od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka. Učio je od velikana srpske i svetske umetnosti kao što su Nedeljko Gvozdenović, Ivan Tabaković, Kosta Hakman, Ljubica Cuca Sokić. Uporedo sa slikarstvom i grafikom, radio je i mozaike i predloške za tapiserije. Izradio je mozaike za zid u svečanoj sali SIV-a (sada Palata Srbija) kao i za zdanja niza drugih institucija, poput zgrade Radio televizije Beograd u Košutnjaku, crkve Svetog Nikole u Rumi, Invest banke u Beogradu ili oltarske pregrade u manastiru Žiča. Nosilac je brojnih međunarodnih i domaćih priznanja.

1932 - Rođen je francuski državnik Žak Rene Širak, predsednik vlade od 1974. do 1976. i ponovo od 1986. predsednik Francuske od 1995. do 2007.

1941 - Na brdu Kadinjača, 14 kilometara zapadno od Užica, izginuo je Radnički bataljon koji je štitio odstupnicu glavnine partizanskih snaga, pri čemu je poginulo 180 pripadnika bataljona. Bio je to kraj Užičke sovjetske Republike, osnovane krajem septembra 1941.

1943 - U Jajcu je u Drugom svetskom ratu Drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije konstituisalo AVNOJ kao vrhovno zakonodavno i izvršno predstavničko telo naroda Jugoslavije i ustanovilo Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije. Objavljeno je da je odlučeno "da se Jugoslavija izgradi na demokratskom, federativnom principu kao zajednica ravnopravnih naroda", a kraljevskoj vladi koja se nalazila u izbeglištvu (kao i većina vlada okupiranih zemalja Evrope) je zabranjen povratak u zemlju.

1945 - U Jugoslaviji je ukinuta monarhija i sva prava kralja Petra II Karađorđevića. Ustavotvorna skupština je usvojila deklaraciju o proglašenju republike prema kojoj je Jugoslavija "savezna država republikanskog oblika, zajednica ravnopravnih naroda koji su slobodno izrazili svoju volju da ostanu u Jugoslaviji".

1947 - Generalna skupština UN izglasala je podelu Palestine na jevrejski i palestinski deo, s Jerusalimom pod kontrolom svetske organizacije, što je 1948. omogućilo stvaranje države Izrael.

1973 - U požaru u robnoj kući u japanskom gradu Kumamoto poginulo je više od 100 osoba.

1981 - Umrla je američka filmska glumica Natali Vud, koja je postala filmska zvezda kao dete ("Čudo na 34. ulici"). Ostali filmovi: "Buntovnik bez razloga", "Sjaj u travi", "Tragači", "Priča sa zapadne strane".

1987 - Južnokorejski avion sa 115 putnika i članova posade srušio se iznad Burme. U Bahreinu je potom uhapšena jedna žena koja je priznala da je severnokorejski agent i da je postavila eksploziv u avion prema nalogu njene vlade kako bi bile onemogućene Olimpijske igre u Seulu 1988.

1990 - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o upotrebi svih neophodnih mera kako bi Irak bio izbacen iz Kuvajta, koji je prethodno okupirao, ukoliko se iračke trupe ne povuku do 15. januara 1991.

1993 - Na inicijativu Evropske unije, u Ženevi su ponovo otpočeli mirovni pregovori. Četvorodnevnoj konferenciji su, uz 12 šefova diplomatije zemalja EU, prisustvovali predsednici Srbije, Crne Gore i Hrvatske i predstavnici zaraćenih strana u Bosni i Hercegovini.

1995 - Hiljade Srba u Sarajevu protestovalo je protiv predavanja muslimansko-hrvatskoj federaciji srpskih delova glavnog grada BiH, u skladu sa odredbama Dejtonskog sporazuma.

2001 - Umro je engleski muzičar Džordž Harison, bivši član "Bitlsa", legendarne četvorke iz Liverpula. Iako u senci tandema Džon Lenon - Pol Makartni, bitno je doprineo radu "Bitlsa" i stvorio je više nezaboravnih pesama.

2003 - U Velikoj Britaniji odobren je politički azil vođi čečenskih islamskih terorista Ahmedu Zakajevu.

2006 - Srbija je primljena u Partnerstvo za mir. NATO je, na samitu šefova država Alijanse u Rigi, postigao dogovor o prijemu Srbije u Partnerstvo za mir.

2008 - Nigerijski Crveni krst saopštio je da je u verski motivisanim sukobima, u Džosu, glavnom gradu centralne nigerijske države Plato, na razmeđu muslimanskog severa i hrišćanskog juga, tokom prethodna dva dana poginulo najmanje 367 osoba. Sukobi su primorali oko 10.000 lica da napuste svoje domove.

2012 - Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala je dvotrećinskom većinom unapređenje statusa Palestine u UN od entiteta posmatrača u državu posmatrača nečlanicu. Od 193 članice UN, 138 je glasalo za, devet protiv, dok je 41 zemlja bila uzdržana.

2017 - Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju potvrdilo je prvostepenu presudu, u predmetu protiv Jadranka Prlića i drugih, šestorici lidera Herceg Bosne. Tokom izricanja presude, jedan od osuđenih, Slobodan Praljak, izvršio je samoubistvo.

2020 - Umro je Miša Aleksić, muzičar. Aleksić je bio dugogodisnji bas gitarista rok grupe "Riblja Čorba", ali je i autor brojnih kompozicija i muzički producent. Rođen je 1953. godine u Beogradu. Izvesno vreme živeo je u SAD, gde je diplomirao na Pikesville High School, Merilend. Po povratku u Jugoslaviju, oformio je muzički sastav "SOS", a od 1978, gitarista je rok grupe "Riblja čorba". Pisao je pesme i za brojne druge muzičare, poput Zdravka Čolića ili Biljanu Petrović. Autor je knjige: "Uživo!: Autobiografija".

Dogodilo se na današnji dan, 30.11.

Na današnji dan 1977. godine umro je srpski pisac Miloš Crnjanski, izuzetan stilista, jedna od najbitnijih pojava srpske književnosti uopšte. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Školovao se i u Beču i Parizu. Bio je profesor, novinar, publicista, a od 1928. zaposlen je u Pres birou vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (odnosno Jugoslavije) pri diplomatskim predstavništvima na strani. Drugi svetski rat ga je zatekao u Rimu, odakle je preko Lisabona otišao u London. Iz emigracije se vratio u otadžbinu 1965. U romanu "Seobe", čiji je prvi deo napisao 1929. a drugi 1962. opisivao je tragično rasejanje Srba na širokim prostorima Srednje Evrope i Južne Rusije. Delo je nastalo na realnim istorijskim osnovama. Njegova poetska ostvarenja smatraju se neprevaziđenim. Ostala dela: romani "Dnevnik o Čarnojeviću", "Kap španske krvi", "Kod Hiperborejca", "Roman o Londonu", pesme "Lirika Itake", "Lament nad Beogradom", novela "Priča o muškom", drame "Maska", "Konak", "Nikola Tesla", putopisi "Ljubav u Toskani", "Knjiga o Nemačkoj", "Naša nebesa", "Naše plaže na Jadranu", "Boka Kotorska". Po povratku u Beograd objavio je "Embahade".

Danas je subota, 30. novembar, 334. dan 2024.

1508 - Rođen je italijanski arhitekta Andrea Paladio. Razvio je arhitektonski stil zasnovan na klasičnim principima rimskog graditeljstva. Jedan je od najznačajnijih predstavnika kasne renesanse. Odlikovao se izvanrednim smislom za monumentalnost i funkcionalnost građevine. Gradio je crkve, palate, vile, vojne objekte, parkove i šire urbanističke celine, najviše u Vićenci i Veneciji, uključujući čuvenu vilu Rotonda kod Vićence i crkvu Rotendore u Veneciji. Teorijske stavove objavio je u znamenitom delu "Četiri knjige o arhitekturi".

1667 - Rođen je engleski pisac irskog porekla Džonatan Svift, jedan od najoštroumnijih kritičara ljudskih naravi i poroka. To je posebno izraženo u njegovom glavnom delu "Guliverova putovanja", u kojem je, u izmišljenom svetu Liliputanaca, divova i smešnih naučnika, prikazao društvene prilike Engleske. Imao je tegoban lični život koji je za posledicu imao gorčinu, pesimizam i prezir prema svetu koji ga je okruživao. Ostala dela: politički spisi "Suknareva pisma", satire "Bitka knjiga", "Priča o buretu".

1718 - Poginuo je švedski kralj Karl XII, koji se tokom vladavine od 1697. do pogibije 1718. prilikom invazije na Norvešku, posvetio gotovo isključivo ratovanju. Započeo je 1700. veliki severni rat protiv Rusije, Poljske, Danske i Pruske, koji je okončan tek tri godine posle njegove smrti. Potukao je Dance 1700. i iste godine naneo težak poraz armiji ruskog cara Petra Velikog u bici kod Narve, potom je uspeo da s poljskog prestola zbaci Fridriha II Avgusta Jakog, ali mu je Petar Veliki potpuno uništio armiju 1709. u bici kod Poltave, posle čega je morao da se privremeno skloni u Tursku. Ruska pobeda i poraz Šveđana bili su veliko iznenađenje posto je Švedska do tada važila za veliku silu, a Baltik je praktično bio švedsko unutrašnje more.

1835 - Rođen je američki pisac Mark Tven. Pravo ime bilo mu je Semjuel Lenghorn Klemens. Tven je jedan od najvećih humorista svetske književnosti. U romanima "Pustolovine Toma Sojera", "Život na Misisipiju", "Pustolovine Haklberi Fina", "Život na dvoru kralja Artura", kojima je stekao svetsku slavu, prikazao je jedinstvene životne situacije i autentičan američki stil i govor.

1838 - Meksiko je objavio rat Francuskoj koja je tri dana ranije okupirala grad Vera Kruz.

1853 - Rusija je u Krimskom ratu uništila tursku flotu ispred crnomorske luke Sinope.

1872 - Odigrana je prva međunarodna fudbalska utakmica - reprezentacije Engleske i Škotske igrale su 0:0 u Glazgovu.

1874 - Rođen je Vinston Čerčil, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1953. premijer Velike Britanije od 1940. do 1945.i od 1951. do 1955. Član parlamenta postao je 1900. a od 1905. do 1921. bio je državni podsekretar za kolonije, ministar trgovine, unutrašnjih poslova, prvi lord Admiraliteta, ministar rata i vazduhoplovstva, ministar kolonija, a od 1924. do 1929. ministar finansija. Po dolasku nacista na vlast u Nemačkoj 1933. upozoravao je Britance na opasnost. Posle sloma saveznika u Norveškoj i pada Francuske maja 1940. postao je premijer i vođa Konzervativne stranke. U maju 1943. uspostavio je vezu s Vrhovnim štabom NOVJ i potom je priznao Partizanski pokret kao, po njegovom uverenju, jedinu snagu koja se u Jugoslaviji bori protiv okupatora. Poražen je na izborima 1945. ali je posle pobede konzervativaca 1951. ponovo postao premijer. Dela: "Lord Rendolf Čerčil", "Moje afričko putovanje", "Liberalizam i socijalni problem", "Istorija svetskog rata", "Marlboro, njegov život i doba", "Korak po korak", "U borbu", "Neumoljiva borba", "Početak kraja", "Memoari iz Drugog svetskog rata" (za njih je dobio Nobelovu nagradu iako je poznato da ih nije on pisao nego tim stručnjaka).

1900 - Umro je engleski pisac irskog porekla Fingal O'Flaerti Vils, poznat kao Oskar Vajld. Bio je opšte poznat po nepoštovanju društvenih konvencija. Smatrao je da je umetnost autonomna i amoralna. U zatvoru u Redingu, u kojem je dve godine izdržavao kaznu zbog homoseksualizma, napisao je "Baladu o redinškoj tamnici" i duboko iskren životni obračun "De Profundis". Posle izlaska iz zatvora 1897. živeo je u Parizu u kojem je umro 1900. Ostala dela: roman "Slika Dorijana Greja", komedije "Važno je zvati se Ernest", "Lepeza ledi Vindermir", "Idealan muž", zbirka priča "Zločin lorda Artura Sejvila i druge priče", drame "Saloma" (na francuskom), "Vera", "Vojvotkinja od Padove".

1928 - Rođen je srpski dečji pisac Dragan Lukić. Diplomirao je književnost u Beogradu, veći deo radnog veka proveo je kao urednik Programa za decu Radio Beograda. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio tv i radio programe za decu, uređivao je list "Zmaj". Dobitnik je niza priznanja za stvaralaštvo u oblasti literature za decu. Ukupno je objavio čak stotinak knjiga poezije i proze za najmlađe. Dela: "Kako se kome čini", "Moj praded i ja", "Ovde stanuju pesme", "Vagon prve klase", "Fifi", "Kako rastu nogavice", "Šta tata kaže", "Od kuće do škole", "Lovac Joca", "Vožnja po gradu", "Neboder C17", "Tri gusketara", "Bomba u kafi", "Nebom grada".

1939 - Streljan je mađarski revolucionar Bela Kun, vođa Mađarske revolucije 1919. Prethodno je uhapšen tokom staljinističkih čistki i na montiranom procesu u Sovjetskom Savezu osuđen je na smrt. Zarobljen je u Prvom svetskom ratu na Istočnom frontu 1916. a posle Februarske revolucije u Rusiji 1917. postao je član Gubernijskog komiteta Ruske socijaldemokratske radničke partije u Tomsku i potom jedan od rukovodilaca inostranih odreda Crvene armije. Po povratku u Mađarsku krajem 1918. osnovao je Komunističku partiju Mađarske. Kad je u avgustu 1919. poražena Mađarska Sovjetska Republika, proglašena u martu 1919. pobegao je u Austriju gde je uhapšen, ali je pušten na intervenciju Moskve. Po povratku u Sovjetski Savez borio se u građanskom ratu protiv snaga belog generala barona Vrangela, potom je bio član Prezidijuma Kominterne i rukovodio je Centralnim komitetom Komunističke partije Mađarske.

1939 - Više od 20 sovjetskih divizija započelo je napadom na Finsku - Zimski rat, okončan mirovnim ugovorom u martu 1940. Finska je tada prinuđena da se odrekne velikog dela Karelije kao i grada Viborg.

1955 - Umro je srpski kompozitor Josip Slavenski, profesor Muzičke akademije u Beogradu, koji je, težeći oblikovanju nacionalnog izraza, spajao muzički folklor pojedinih balkanskih naroda s modernom evropskom muzičkom tehnikom. Dela: "Balkanofonija" za orkestar, "Simfonija Orijenta", za hor i orkestar, "Pesme moje majke" za glas i gudački kvartet, četiri gudačka kvarteta, violinski koncert, horovi, sonata za violinu i klavir.

1957 - Umro je srpski slikar Paja Jovanović, predstavnik akademskog realizma. Najveći deo života proveo je u Beču u kojem je i umro. Izuzetno je vladao slikarskim zanatom i inspirisao se srpskom istorijom. Naslikao je velike ikonostase u Sabornoj crkvi u Novom Sadu i u crkvi u Dolovu i portretisao više vladara i crkvenih dostojanstvenika. Radio je i istorijske i folklorne kompozicije, među kojima se posebno ističu "Seoba Srba", "Proglašenje Dušanovog zakonika", "Takovski ustanak", "Mačevanje", "Kićenje neveste".

1957 - Umro je italijanski operski pevač Benjamino Đilji, jedan od najvećih tenora 20. veka. Blistao je u operama italijanskih i francuskih kompozitora i igrao u nizu filmova.

1975 - Afrička država Dahomej promenila je naziv u Benin. Dahomej je bio kolonija u sastavu Francuske Zapadne Afrike a 1960. stekao je nezavisnost.

1986 - Umro je američki filmski glumac engleskog porekla Keri Grant, koji se iskazao kao sjajan komičar u komedijama Hauarda Hoksa, ali i kao tumač karakternih rola u filmovima Alfreda Hičkoka. Filmovi: "Plava Venera", "Strašna istina", "Samo anđeli imaju krila", "Filadelfijska priča", "Arsenik i stare čipke", "Osumnjičen", "Ozloglašena", "Dan i noć", "Majmunska posla", "Drž'te lopova!", "Sever-severozapad", "Šarada".

1989 - Teroristi su ubili zapadnonemačkog bankara Alfreda Herhauzena.

1996 - U Beogradu je demonstriralo oko 150.000 ljudi, protestujući zbog poništenja izborne pobede opozicione koalicije "Zajedno" na lokalnim izborima.

1996 - Vlada i pobunjenici u afričkoj državi Sijera Leone potpisali su sporazum o okončanju šestogodišnjeg građanskog rata.

1999 - U moru pored istočne obale Kine potonuo je putnički brod. Nesreću su preživele samo 22 osobe od 302 koliko se nalazilo na brodu u trenutku nesreće.

2002 - Turska je nakon 15 godina privremenih mera ukinula vanredno stanje na jugoistoku zemlje u zoni u kojoj deluju kurdski pobunjenici. Procenjuje se da je od početka pobune ukupan broj žrtava premašio 30.000.

2007 - Prilikom pada putničkog aviona privatne turske kompanije "Atlas Džeter" poginulo je 56 lica, od čega sedam članova posade. Avion se srušio u planinama, u blizini grada Isparta, oko 150 kilometara severno od poznatog turističkog centra Antalije, na jugu Turske. Uzleteo je u Istanbulu a nestao je sa radarskih ekrana neposredno pred sletanje na aerodrom "Sulejman Demirel" u Isparti.

2009 - Evropska unija ukinula je vize za građane Srbije.

2009 - Preminuo je Milorad Pavić, srpski književnik i naučnik, akademik i član niza međunarodnih naučnih i literarnih asocijacija. Njegov "Hazarski rečnik" doneo mu je globalnu popularnost. Bio je profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Beogradu, sa osnovnim interesovanjima vezanim za istoriju kulture Srba, posebno za srpsku književnost baroka, klasicizma i predromantizma. I pored velikog značaja njegovih naučnih radova postao je poznat zahvaljujući poznim književnim radovima. Prevođen je širom sveta, na više od 30 jezika.

2018 - U Podgorici je Skupština Crne Gore, nakon žustre polemike, usvojila predlog rezolucije vladajuće većine kojom se odluke Podgoričke skupštine iz 1918. godine o prisajedinjenju Crne Gore Kraljevini Srbiji proglašavaju ništavnim. Odluku je podržalo 46 poslanika, dok je 15 bilo protiv.

2021 - Barbados je postao republika. Pod vlašću Londona karipsko ostrvo Barbados nalazilo se od 1627, a suverenost je steklo 1966, ali je ostalo pod britanskom krunom. Proglašenjem republike Barbados nije istupio iz Komonvelta.

Dogodilo se na današnji dan, 01.12.

Na današnji dan 1918. godine u Beogradu, u palati Krsmanović (zgrada "Protokola") na Terazijama, proglašena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (prvobitno Kraljevstvo) od strane regenta Aleksandra Karađorđevića. Zemlja je 1929. preimenovana u Kraljevina Jugoslavija. Ujedinjenje jugoslovenskih zemalja omogućila je pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu.



Danas je nedelja, 1. decembar, 335. dan 2024.

1135 - Umro je engleski kralj Henri I, mlađi sin Vilijama I Osvajača. Tokom vladavine, od 1100. učvrstio je kraljevsku vlast, a 1106. osvojio je i Engleskoj pripojio Normandiju.

1455 - Umro je italijanski vajar, zlatar i slikar Lorenco Giberti, najpoznatiji po izradi vrata na krstionici katedrale u Firenci. Izradio je i više kipova u Firenci i Sijeni, uključujući reljef za katedralu u Sijeni, rađen od 1417. do 1427. Njegovo delo "Commentarii" je dokument velike vrednosti za izučavanje italijanskog slikarstva i arhitekture.

1640 - Portugalija je posle ustanka kojim je zbačena španska vlast ponovo stekao nezavisnost, a dve sedmice potom vojvoda od Bragance krunisan je kao portugalski kralj pod imenom Žoao IV. Španska kruna je nezavisnost Portugala priznala tek 1668.

1813 - Posle neodređenog odgovora francuskog cara Napoleona I na mirovne uslove saveznika, Rusija, Pruska i Austrija su se odlučile za invaziju Francuske.

1821 - Nezavisnost od Španije proglasila je Dominikanska republika, država koja se nalazi na istočnom delu karipskog ostrva Haiti, tada poznatog kao Hispaniola.

1822 - Osnivač brazilskog carstva Dom Pedro krunisan je za cara Brazila pod imenom Pedro I. Osnivač brazilske monarhije rođen je kao princ portugalske kraljevske porodice Braganca.

1825 - Umro je ruski car Aleksandar I Pavlovič Romanov. Savezništvo koje je 1807. zaključio sa francuskim carem Napoleonom I, protiv kojeg je prethodno ratovao u savezu sa Austrijom, Pruskom i Engleskom, iskoristio je da u ratu protiv Švedske otrgne Finsku, koja je 1809. priključena Rusiji kao velika kneževina pod krunom Romanova. Pripojio je Poljsku (osim Galicije i dela koji je pripadao Pruskoj), a posle pobede u ratu s Turskom i Besarabiju. Savezništvo je raskinuto Napoleonovim pohodom na Rusiju 1812. tokom kojeg je Francuska pretrpela strahovit poraz.

1873 - Donet je zakon o metarskim merama, čime su prestale da važe mere poput aršina, lakta, pedlja. Merna jedinica za dužinu je postao metar, podeljen na decimetre, santimetre i milimetre. Reformu mernog sistema i standardizaciju sproveo je srpski matematičar, potonji akademik Dimitrije Nešić. Kada je kralj Milan Obrenović ustanovio Srpsku kraljevsku akademiju u prvoj grupi od 16 akademika koje je on imenovao nalazio se i Dimitrije Nešić.

1904 - Počela je s radom službe hitne pomoći u Beogradu. Srpsko lekarsko društvo je posle jedne saobraćajne nesreće odlučilo da u Beogradu organizuje "stalno dežurstvo lekara koji će u svako doba dana i noći ići kolima da ukazuje prvu i najpotrebniju pomoć". Beogradska opština zavela je tada noćno dežurstvo u opštinskoj zgradi u "Varoškoj ambulatoriji". Broj hitne pomoći bio je 488. Korišćena su posebna zaprežna kola tipa Mundu, stacionirana na prostoru tadašnjeg beogradskog trkališta, nedaleko od današnjeg hotela Metropol.

1906 - U Parizu je otvoren bioskop "Omnija Pate", prva dvorana u svetu namenski izgrađena za prikazivanje filmova.

1913 - Grčko sredozemno ostrvo Krit je posle balkanskih ratova zvanično postalo deo Grčke.

1918 - Provincija Transilvanija (Erdelj) ranije u sastavu Mađarske, odnosno Austrougarske, nakon poraza Centralnih sila u Prvom svetskom ratu, postala je deo Rumunije.

1918 - Odlukom danske skupštine Island je stekao nezavisnost, ali je ostao u personalnoj uniji s Danskom, kao kraljevina pod istom krunom.

1922 - Rođen je Branko Pešić, gradonačelnik Beograda. Bio je pripadnik Partizanskog pokreta tokom Drugog svetskog rata, od 1941. prvobitno u rodnom Zemunu, a kasnije je sa vojvođanskim partizanima prešao u Bosnu. Gradonačelnik Beograda bio je od 1964. do 1974. Bio je verovatno najpopularniji gradonačelnik srpske prestonice. Tokom njegovog mandata izgrađen je niz važnih zdanja, poput Mostarske petlje, mosta "Gazela", Terazijskog tunela.

1925 - U Londonu je potpisan "Lokarnski sporazum". Na osnovu pregovora održanih od 5. do 16. oktobra u Lokarnu u Švajcarskoj, između Nemačke s jedne strane i Britanije, Francuske, Belgije, Poljske i Čehoslovačke s druge, čime su garantovane odredbe Versajskog mira i nepovredivost novih granica U Evropi. Sporazum je odbacio Hitler zauzimanjem Rajnske oblasti 1936. do tada demilitarizovane.

1926 - U Zrenjaninu, tada Bečkerek, je otkriven reprezentativan spomenik kralju Petru I Karađorđeviću, po kom je grad dobio ime 1935. kada je preimenovan u Petrovgrad. To ime grad je nosio do 1946.

1934 - U Lenjingradu je ubijen član Politbiroa i sekretar CK sovjetske KP Sergej Mironovič Kirov. Kao profesionalni revolucionar Kirov je učestvovao u revolucijama 1905. i u Februarskoj i Oktobarskoj revoluciji 1917. Šef Komunističke partije Azerbejdžana postao je 1921. a 1926. sekretar Lenjingradske oblasne partijske organizacije. Posle ubistva Kirova, Staljin je započeo talas čistki i do 1938. fizički je likvidirao većinu starih revolucionara vođa Oktobarske revolucije.

1935 - Rođen je Vudi Alen, američki filmski glumac i režiser (pravo ime Alen Stjuart Kenigsberg) obnovitelj holivudske filmske komedije sedamdesetih godina 20. veka. Kasnije je pod uticajem švedskog režisera Ingmara Bergmana režirao niz izrazito intelektualnih filmova s psihoanalitičkom pozadinom. Filmovi: "Uzmi pare i beži", "Sve što ste oduvek želeli da znate o seksu ali se niste usudili da pitate", "Ljubav i rat", "Eni Hol", "Menheten", "Enterijeri", "San letnje noći", "Zelig", "Razarujući Hari", "Završni udarac". Dramska dela: "Nemoj piti vodu', "Sviraj opet Sem", "Bog: komedija u jednom činu", "Potrošena memorija".

1936 - Umro je italijanski pisac Luiđi Pirandelo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1934. jedan od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka. Napisao je 44 drame, sabrane pod naslovom "Gole maske". Isprva je izazvao revolt i zabunu publike, ali je ubrzo stekao opšte priznanje i otvorio nove puteve moderne dramaturgije. Dela: pripovetke "Priče za jednu godinu", "Smrt na leđima", romani "Pokojni Matija Paskal", "Njen muž", drame "Đakomino", "Henri IV", "Šest lica traže pisca".

1971 - U Karađorđevu je na sednici Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije smenjen deo rukovodstva SK Hrvatske - nosilaca politike tzv. masovnog pokreta. Ocenjeno je da i u drugim republikama ima pojava suprotnih politici rukovodstva SKJ, pa su usledile čistke u Srbiji, Sloveniji i Makedoniji. Tada je u Srbiji, između ostalih, uklonjeno i više desetina uspešnih privrednih rukovodilaca pod optužbom za tehnokratizam, što se ispostavilo kao pogubno.

1973 - Umro je izraelski državnik David Ben Gurion, vođa borbe za stvaranje Izraela i prvi predsednik vlade te države od 1948. do 1953. i ponovo od 1955. do 1963. Iz rodne Poljske otišao je 1906. u Palestinu i bio je među pionirima seljačkog kolektivizma i radničkog pokreta. Osnovao je 1920. Histadrut (Savez sindikata), a 1930. Izraelsku radničku partiju (MAPAI), stranku laburističkog tipa. Kao predsednik vlade, od različitih gerilskih grupa stvorio je izraelsku armiju.

1974 - U američkom avionu tipa "Boing 727", koji se srušio u blizini Vašingtona, poginule su 92 osobe.

1981 - U najvećoj nesreći u istoriji jugoslovenskog vazduhoplovstva, u avionu "DC-9 super 80" ljubljanskog "Inex-Adria Avioprometa", koji je udario u planinu u blizini Ajačija na Korzici, poginulo je svih 178 putnika i članova posade.

1988 - Benazir Buto je postala predsednik vlade Pakistana, kao prva žena na čelu jedne islamske zemlje.

1989 - Mihail Gorbačov je kao prvi sovjetski lider posetio Vatikan i dogovorio se s papom Jovanom Pavlom II o uspostavljanju diplomatskih odnosa Sovjetskog Saveza i Vatikana.

1991 - Na referendumu u sovjetskoj republici Ukrajini nadmoćna većina birača izjasnila se za nezavisnost.

1998 - Naftna korporacija "Ekson" saglasila se da za rekordnu sumu od 76,6 milijardi dolara kupi korporaciju "Mobil", čime je stvorena najveća svetska naftna kompanija.

2000 - Meksički predsednik Vinsente Foks preuzeo je dužnost šefa države okončavši tako višedecenijsku vladavinu jedne partije u svojoj zemlji.

2002 - Približno 50 osoba poginulo je prilikom požara koji je zahvatio jednu diskoteku u Venecueli u centru Karakasa.

2005 - Jedan od petorice glavnih komandanata međunarodne terorističke mreže Al Kaida, Egipćanin Abu Hamza Rabija, ubijen je u Severnom Vaziristanu, oblasti Pakistana u blizini granice s Avganistanom.

2005 - U Severnoj Karolini pogubljen je dvostruki ubica Kenet Li Bojd, postavši tako hiljadita osoba u SAD nad kojom je izvršena smrtna kazna od kako je ponovo uspostavljena 1976.

2006 - Više od 1.000 osoba je poginulo a oko 500 je povređeno, pri čemu se još oko 600 vode kao nestali, u naletu tajfuna koji je pogodio istočne delove Filipina.

2012 Preminula je Ksenija Jovanović, srpska glumica, prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu. Završila je Visoku filmsku školu Vjekoslava Afrića. Pocela je kao članica pozorišta pri "Avala filmu" a prvu filmsku ulogu ostvarila je 1949. u filmu "Barba Žvane". Stupila je u Narodno pozoriše 1961. gde je ostala do kraja radnog veka. Ostvarila je veliki broj uloga: Erzilija (Odenuti nage, L. Pirandela), Kraljica Natalija (Konak M. Crnjanskog), Barunica Kasteli (Gospoda Glembajevi M. Krleže), Jokasta (Edip Sofokle), Bernarda (Dom Bernarde Albe F. G. Lorke), Žena A (Tri visoke žene Edvarda Olbija), Hekuba (Trojanke Euripida). Dobila je nagradu za životno delo Dobričin prsten 2007. a bila je nosilac i Ordena Svetog Save drugog reda.

2018 - U Parizu su izbili žestoki sukobi demonstranata i policije u sklopu protesta "žutih prsluka". Bio je to treći vikend protesta koji su započeli nakon povećanja taksi na gorivo. Tokom masovnih demonstracija širom Francuske povređene su 133 osobe, uhapšeno je 412, a 4 lica su poginula.

2019 - U napadu, tokom bogosluženja u crkvi, u mestu Hantakora na krajnjem istoku Burkine Faso, nedaleko od granice s Nigerom, ubijeno je 14 osoba, a desetine su ranjene ili povređene. Napad su izveli islamski ekstremisti koji se identifikuju s takozvanom Islamskom državom. Približno trećina stanovnika Burkine Faso su hrišćani.

2020 - Sonda "Chang'e 5" sletela je na Mesec i postavila, pedeset godina nakon SAD, zastavu Kine. Nacionalna svemirska agencija Kine objavila je fotografije na kojima se vidi zastava te zemlje koju je snimila sonda "Chang'e 5". Kina je treća zemlja koja je prikupila uzorke na Mesecu, nakon Sjedinjenih Država i bivšeg Sovjetskog Saveza.

Dogodilo se na današnji dan, 02.12.

1254. Kralj Sicilije Mafred pobedio je u bici kod Fodje papsku vojsku i zadržao svoje kraljevstvo.

1547. Umro je španski osvajač Ernan Kortes (Hernan Cortez) koji je zahvaljujući vatrenom oružju, nepoznatom domorocima, izmedju 1519. i 1521. sa samo 700 vojnika osvojio Meksiko. Guverner „Nove Španije“ je postao 1522.

1804. Papa Pije VII krunisao je u Parizu Napoleona Bonapartu (Bonaparte) za cara Francuske.

1805. Napoleon je u bici kod Austerlica, poznatoj kao „bitka triju careva“, sa 75.000 vojnika pobedio rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 ljudi.

1823. Predsednik SAD Džejms Monro (James Monroe) objavio je u američkom kongresu dokument (Monroova doktrina), kojim je proklamovana američka izolacionistička politika. U tom trenutku usmerena protiv intervencionističkih namera Svete Alijanse evropskih sila prema bivšim španskim i portugalskim kolonijama u Južnoj Americi, ta politika je kasnije pod geslom „Amerika Amerikancima“, dobila jako nacionalno obeležje.

1848. Austrijski car Ferdinand I je abdicirao u korist Franca Jozefa I (Franz Josef).

1852. U Francuskoj je proglašeno Drugo carstvo s carem Šarlom Lujem Napoleonom III Bonapartom (Charles Louis, Bonaparte).

1859. Rođen je francuski slikar Žorž Sera (Georges Seurat) osnivač škole neoimpresionista i novog slikarskog metoda poentilizma.

1859. Izvršena je smrtna kazna vešanjem nad američkim borcem za ukidanje crnačkog ropstva Džonom Braunom (John Brown) što je dovelo do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika uoči Američkog gradjanskog rata (1861-65).

1901. Američki pronalazač King Kemp Džilet (Camp Gillette) patentirao je prvi nožić za brijanje s dvostrukom oštricom.

1942. Na univerzitetu u Čikagu, gde su nuklearni fizičari predvodjeni Enrikom Fermijem (Enrico) radili na tajnom projektu izrade atomske bombe, prvi put je demonstrirana nuklearna lančana fisija.

1950. Odlukom UN bivša italijanska kolonija Eritreja ušla je u sastav Etiopije kao autonomna oblast.

1954. Američki Senat izrekao je javni prekor senatoru Džozefu Makartiju (Joseph McCarthy) zbog njegovog svirepog ponašanja tokom istražnog postupka protiv hiljada ljudi koji su bili osumnjičeni da su komunisti.

1971. Osnovana je federacija Ujedinjenih Arapskih Emirata od šest emirata u Persijskom zalivu: Abu Dabi, Dubai, Šardža, Adžman, Um al Kajvajn i Fudžajra. U februaru 1972. federaciji se pridružio i Ras al Kajma.

1971. Sovjetski vasionski brod bez ljudske posade Mars 3 spustio se na Mars.

1972. U požaru koji je izbio tokom muzičkog pop festivala u južnokorejskom glavnom gradu Seulu, poginulo je najmanje 50 ljudi.

1982. Hirurg Vilijam de Vris (William, Vries) implementirao je na klinici Univerziteta Juta u američkom gradu Solt Lejk Siti prvo veštačko srce od poliuretana. Pacijent, penzionisani zubar Barni Klark (Barney Clark), živeo je s tim srcem 112 dana.

1990. Posle ujedinjenja Nemačke, koalicija desnog centra kancelara Helmuta Kola (Kohl) odnela je ubedljivu pobedu na prvim svenemačkima izborima od 1932.

1993. U pucnjavi prilikom pokušaja hapšenja, kolumbijska policija je ubila šefa medeljinskog kartela kokaina Pabla Eskobara (Escobar).

1994. Filipinski feribot sa više od 600 putnika potonuo je u Manilskom zalivu posle sudara s teretnim brodom. Poginulo je oko 140 ljudi.

1998. Sfor je u Bijeljini uhapsio Radoslava Krstića, aktivnog generala Vojske Republike Srpske i predao ga Medjunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Osudjen je 2. avgusta 2001. na 46 godina zatvora za genocid nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995. Žalbeno veće Haškog tribunala pravosnažno je osudilo Krstića na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida.

2001. Najveća energetska kompanija u SAD, korporacija Enron podnela je molbu njujorškom sudu za zaštitu od bankrota. To je bio najveći bankrot u istoriji SAD, a izazvao je veliki udar na finansijskim tržištima širom sveta.

2004. U vojnoj bazi u Butmiru kod Sarajeva, snage Evropske unije (EUFOR) preuzele su mandat od Snaga za stabilizaciju mira (SFOR) u Bosni i Hercegovini, čime je zvanično završena misija NATO u BiH. Za komandanta Eufora, u čijem sastavu je sedam hiljada vojnika iz 33 države, imenovan je britanski general-major Dejvid Liki (David Leakey).

2004. Umrla je Dejm Ališja (Dame Alicia) Markova, jedna od najslavnijih balerina 20. veka, koja je osnovala i vodila Engleski nacionalni balet.

2009. Umro je kompozitor i producent Aron Šreder (Aaron Schroeder) autor hita Elvisa Prislija (Presley) „It’s Now or Never“. Komponovao je više od 2.000 pesama među kojima je još nekoliko „kralja rokenrola“ kao što su „Stuck on You“ i „A Big Hunk O’Love“.

2012. Na izborima u Sloveniji Borut Pahor izabran za novog šefa države.

2014. Egipatski krivični sud osudio je 188 ljudi na smrt zbog umešanosti u ubistvo 11 policajaca, u avgustu u gradu Kerdasa, zapadno od Kaira.

2015. Teško naoružani muškarac i žena upali su na proslavu u centru za socijalnu zaštitu ometenih u razvoju u San Bernandinu, Kalifornija, i nasumice pucajuci ubili 14 ljudi.

2023. Izraelska vojska napala je preko 400 ciljeva u pojasu Gaze nakon isteka sedmodnevnog primirja 1. decembra. Ministarstvo zdravlja u Gazi kojom upravlja Hamas navodi da je od početka rata 7. oktobra 2023. poginulo preko 15.200 i ranjeno više od 40.000 ljudi.

Dogodilo se na današnji dan, 03.12.

Na današnji dan 1915. godine srpska vojska praćena izbeglicama počela je u Prvom svetskom ratu povlačenje preko vrleti današnje Albanije. Vrhovna komanda odlučila se na ovaj potez izbegavši kapitulaciju po svaku cenu. Na ostrvo Krf stiglo je 135.000 srpskih vojnika, u Bizertu oko 12.000, a od gladi, bolesti i albanskih razbojnika stradalo je više od 240.000 ljudi. Obnovljena Srpska vojska je ipak 1918. probila Solunski front, oslobodila Srbiju i stvorila Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.


1368 - Rođen je francuski kralj Šarl VI. Vladao je pune 42 godine. U prvo vreme prozvan je "Šarl Voljeni", ali pošto je od 1392. pokazivao znake psihičkog rastrojstva ostao je poznat kao "Šarl Ludi". Izazvao je građanski rat između francuskih zemalja Armanjak i Burgundija, a tokom njegove vladavine Englezi su u Stogodišnjem ratu, predvođeni kraljem Henrijem V , 1415. naneli težak poraz francuskim trupama u bici kod Azenkura.

1808 - Madrid se predao vojnim snagama francuskog cara Napoleona I.

1810 - Velika Britanija je preotela od Francuske ostrva Reunion i Mauricijus. Reunion je kasnije vraćen Francuskoj - on i danas ima status francuske prekomorske teritorije.

1857 - Rođen je engleski pisac poljskog porekla Džozef Konrad. Po rođenju bio je sitni poljski aristokrata (Jozef Konrad Korženovski). Dospeo je, u ranoj mladosti, u Englesku, s namerom da postane pomorac. Njegova dela odlikuju se ironijom i pesimizmom ali iznad svega avanturističkim duhom. Kao pripadnik britanske trgovačke mornarice, kasnije i pomorski oficir, 20 godina je plovio širom sveta. Njegova literarna dela najvećim delom opisuju živote pomoraca. Dela: romani "Lord Džim", "Tajfun", "Nostromo", "Tajni agent", "Pod zapadnim očima", "Pobeda", "Srce tame" (ova knjiga poslužila je Džonu Miliusu kao predložak za scenario za Kopolin film "Apokalipsa sada"), autobiografsko delo "Ogledalo mora".

1869 - Rođen je srpski pravni stručnjak Slobodan Jovanović, profesor univerziteta, predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije, predsednik Srpske kraljevske akademije. Jovanović je bio istaknuti pravni pisac i teoretičar države. Njegovi istoriografski radovi takođe su izuzetni. Posle Drugog svetskog rata osuđen je u odsustvu na 20 godina robije, kao "ratni zločinac" na procesu Draži Mihailoviću i do kraja života ostao je u emigraciji u Britaniji. Smatran je jednim od vodećih autoriteta uopšte u oblasti teorije ustavnog prava. Bio je veoma plodan autor. Glavna dela: "Vođi Francuske revolucije", "O suverenosti", "O državi" (Osnovi jedne pravne teorije), "Ustavobranitelji i njihova vlada", "Svetozar Marković", "Makijaveli", "Druga vlada Miloša i Mihaila", "Vlada Milana Obrenovića", "Ustavno pravo Kraljevine Srbije", "Ustavno pravo Kraljevine SHS".

1883 - Rođen je austrijski kompozitor Anton Fridrih Ernst fon Vebern, jedan od najistaknutijih ekspresionista. Izvođenje njegove muzike nacisti su zabranjivali. Stvorio je specifičan muzički jezik prefinjenih nijansi. Dela: kamerna za gudački kvartet "Pet stavova", "Šest bagatela", orkestarska "Šest komada", "Pet komada", "Simfonija za kamerni orkestar", "Varijacije", solo pesme.

1894 - Rođen je indijski državnik Radžendra Prasad, prvi predsednik nezavisne Indije od 1950. do 1963.

1894 - Umro je škotski pisac Robert Luis Balfur Stivenson, izvrstan stilista, neobično prisan i topao, koji je u delima hrabrost i optimizam suprotstavljao sumnjama i kolebanju. Pokušao je da obnovi duh romantike. Dela: romani "Ostrvo s blagom", "Oteti", "Čudni slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda", "Gospodar Balantrea", pripovetke "Nove priče iz 1001. noći", putopis "Putovanje s magarcem", eseji "Virginibus puerisque".

1912 - Posle pobeda u Prvom balkanskom ratu, balkanski saveznici Srbija, Grčka i Bugarska potpisali su primirje s Turskom.

1914 - U jeku Kolubarske bitke u Prvom svetskom ratu, u skladu s naredbom komandanta Prve srpske armije generala Živojina Mišića, srpska vojska prešla je u kontraofanzivu. Prva armija brzo je probila neprijateljsku odbranu i izbila na planinski masiv Suvobor-Maljen, a Druga armija i odbrana Beograda slomile su otpor austrougarske Pete armije i proterale je preko Save. Posle velike pobede srpske vojske, koja je imala ogroman vojni i politički značaj za Srbiju i njene saveznike u Prvom svetskom ratu, Mišić je unapređen u čin vojvode.

1917 - Predsednik SAD Vudro Vilson zatražio je u Prvom svetskom ratu od Kongresa da objavi rat Austro-Ugarskoj.

1918 - Zamenik načelnika italijanske Vrhovne komande general Pjetro Badoljo podneo je vladi memorandum o razbijanju tek proglašene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u kojem je naglasio da su uslovi za unutrašnje sukobe izvanredni i da ih samo treba aktivirati "svim mogućim sredstvima". Memorandum je prihvaćen i bio je godinama osnov politike Rima prema Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca i kasnije Jugoslaviji, s ciljem zauzimanja Dalmacije i drugih teritorija.

1919 - Umro je francuski slikar Pjer Ogist Renoar, jedan od najistaknutijih impresionista i najvećih evropskih slikara 19. veka. Radio je portrete, aktove, kompozicije iz savremenog života, mrtvu prirodu, pejsaže, s neuporedivim osećanjem za ljupka lica, životnu radost i prefinjen kolorit i razvio je izraz karakterističan po svetloružičastim i modrim tonovima. U starosti je radio i skulpture, pretežno aktove.

1930 - Rođen je francuski režiser Žan Lik Godar, vodeća ličnost "novog talasa" francuskog filma. Filmovi: "Do poslednjeg daha", "Žena je žena", "Ludi Pjero", "Broj dva", "Živeti svoj život", "Karabinjeri", "Prezir", "Udata žena", "Muško i žensko", "Vikend", "Jedan plus jedan", "Simpatija za đavola", "Istočni vetar", "Spasavaj se ko može", "Pasija", "Ime: Karmen".

1952 - Umro je Milan Grol, srpski političar, diplomata, pozorišni i književni kritičar, dugogodišnji dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, od 1940. šef Demokratske stranke. Kao blizak saradnik najuglednijeg srpskog književnog kritičara Jovana Skerlića objavio je mnoštvo književnih i pozorišnih kritika u "Srpskom književnom glasniku". U Drugom svetskom ratu bio je ministar u emigrantskoj vladi u Londonu. U zemlju se vratio 1945. i nakratko je bio potpredsednik vlade, dok nije postalo sasvim jasno da režim samo simulira neke demokratske norme. Dela: članci i eseji "Pozorišne kritike", "Iz pozorišta predratne Srbije", "Londonski dnevnik", "Dnevni zapisi", "Kroz dve decenije Jugoslavije", "Iskušenja demokratije".

1952 - Generalna skupština Ujedinjenih nacija prihvatila je predlog Indije o uspostavljanju primirja u Koreji.

1962 - Edit Sparlok Sampson stupila je na dužnost sudije u opštinskom sudu u Čikagu, postavši prva Afroamerikanka na mestu sudije u SAD.

1967 - Južnoafrički hirug dr Kristijan Barnard prvi put je u istoriji medicine u bolnici "Grote Šur" u Kejptaunu presadio srce. Teški srčani bolesnik Luis Vaškanski potom je, sa srcem jedne 25-godišnje devojke poginule u saobraćajnoj nesreći, živeo 18 dana.

1971 - Počeo je Indijsko-pakistanski rat zbog Kašmira, završen 17. decembra pobedom Indije i odvajanjem tadašnjeg Istočnog Pakistana od matice i nastankom države Bangladeš.

1975 - U Laosu su vlast preuzeli komunisti i prestala je da postoji 600 godina stara monarhija.

1978 - Umrla je srpska glumica Ljubinka Bobić, članica beogradskog Narodnog pozorišta. Započela je karijeru 1921. u Beogradu kao tumač uloga naivnih, nestašnih, vragolastih devojaka, osvojivši ubrzo gledalište vedrinom i neposrednošću. Tumačeći karakterne uloge iskazivala je izuzetno scensko umeće. Njenu karijeru je najviše obeležila nenadmašna interpretacija Živke u "Gospođi ministarki" Branislava Nušića.

1984 - U gradu Bopal u Indiji umrlo je oko 4.500 osoba, 500 je oslepelo, a oko 50.000 je zatrovano prilikom izlivanja gasa iz fabrike "Junion karbajd" koja se bavila proizvodnjom sredstava za zaštitu bilja.

1989 - U Istočnoj Nemačkoj ostavke su podneli lider Jedinstvene radničke partije Nemačke (komunisti) Egon Krenc i svi članovi partijskog Politbiroa i Centralnog komiteta vladajuće partije.

1991 - Rusija je priznala nezavisnost Ukrajine, a ruski predsednik Boris Jeljcin založio se za što brže normalizovanje međudržavnih odnosa Rusije i Ukrajine.

1992 - Finski inženjer Mati Makonen prosledio je prvu sms poruku u istoriji "Srećan Božić" koristeći "Vodafonovu" britansku mrežu. Makonen, nazvan "ocem sms-a", na ideju ove vrste došao je još 1984. ali nikada nije patentirao svoju ideju, zbog čega je i pored sveopšte primene njegovog izuma ostao uskraćen za odgovarajaću zaradu.

1995 - Bivši predsednik Južne Koreje Čun Do Hvan uhapšen je zbog odgovornosti za masakr u gradu Kvangdžu u maju 1979. kada je vojska ubila više od 200 demonstranata.

1999 - Hrvatski sud odlučio je da teško oboleli Franjo Tuđman više nije u stanju da obavlja funkciju šefa države.

2006 - Umro je Eliot Velis, jedan od najpoznatijih lovaca na naciste. Velis, koji je preživeo strahote koncentracionih logora u Poljskoj, postao je poznat krajem 70-ih 20. veka, pošto je pronašao i prijavio vlastima nemačkog oficira, koji je ubio njegovu majku. Upamćen je po upornosti oko rasvetljavanja slučaja letonskog naciste Bolesava Mijakovskisa.

2007 - Izrael je oslobodio 429 palestinskih zatvorenika iz izraelskih zatvora, u nastojanju da podrži ponašanje palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, nakon konferencije u Anapolisu, na kojoj je odlučeno da se mirovni sporazum postigne do kraja 2008. godine.

2008 - Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) ponudio je predstavnicima više od sto zemalja okupljenih na međunarodnoj konferenciji u Oslu, da potpišu Međunarodnu konvenciju o zabrani kasetne minicije. Predložena Konvencija predviđa zabranu upotrebe, proizvodnje, skladištenja i prometa kasetne municije, a dokument obavezuje države da tokom narednih osam godina unište sve zalihe i očiste kontaminirana područja. Konvenciju je na kraju potpisalo više od 90 zemalja.

2009 - Preminuo je Đorđe Vid Tomašević, antropolog, istoričar umetnosti, literata. Bio je profesor na univerzitetima Kalifornija, Bafalo, Vašington, Berkli, u SAD. Posvećeno se bavio nacionalnim aktivnostima i kulturom Srba. Izvesno vreme bio je član Krunskog saveta.

2012 - Preminula je srpska glumica Zlata Petković. Široku popularnost stekla ulogom u seriji "Povratak otpisanih". Bila je mis Jugoslavije. Osim glumom radila je i kao voditelj.

2021 - Umro je Momčilo Moca Vukotić, fudbaler. Odigrao je 791 utakmicu u crno-belom dresu, uz 339 golova, i prema mnogim mišljenjima među najboljim je fudbalerima u istoriji crno-belih. Sa Partizanom je osvojio tri šampionske titule (1976, 1978, 1983). Jednu sezonu proveo je u francuskom Bordou. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 14 utakmica i postigao četiri gola. U Partizanu je radio i kao trener i direktor omladinske škole, a poslednjih godina radio je u Fudbalskom savezu Srbije.

2022 - Generalni tužilac Irana Mohamed Džafar Montazeri saopštio je da je "policija za moral" prestala da postoji. Gašt-e-Eršad, u značenju Patrole za usmeravanje, kako je glasio zvaničan naziv, bila je posebna policijska jedinica zadužena za poštovanja islamskog i tradicionalnog morala u Iranu. Smrt dvadesetdvogodišnje Mahse Amini pošto su je uhapsili pripadnici te službe bila je povod za masovne višemesečne proteste.

Dogodilo se na današnji dan, 04.12.

Danas je sreda, 4. decembar, 339. dan 2024. godine.

1154 - Nikolas Brekspir, prvi i jedini Englez izabran za papu, ustoličen je za poglavara rimokatoličke crkve kao Hadrijan IV.

1642 - Umro je francuski državnik, kardinal Rišelje, koji je kao svemoćni ministar inostranih poslova i rata (vojske) kralja Luja XIII Francusku učinio prvom silom Evrope. Ugušio je ustanak hugenota (francuski protestanti-kalvinisti) i lišio ih političkih prava, ali im je ostavio versku slobodu. Zemlju je uveo u Tridesetogodišnji rat, u kojem je Francuska iako rimokatolička zemlja ratovala na strani protestanata, kako bi oslabila Nemačko carstvo, odnosno Habzburge. Nastavio je kolonijalno širenje Francuske i započeo kolonizaciju u severnoj Americi (Kvebek). Pomagao je razvoj poljoprivrede, trgovine i prosvete. Osnovao je 1635. Francusku akademiju.

1732 - Umro je engleski pisac Džon Gej, autor nadahnutih satiričnih poema. Posebno je upamćen po muzičkoj komediji "Prosjačka opera", sastavljenoj od više popularnih balada.

1791 - Izašao je prvi broj britanskog "Obzervera", najstarijeg nedeljnika u svetu.

1795 - Rođen je škotski istoričar i filozof Tomas Karlajl, čija se dela, izrazito faktografski potkrepljena, odlikuju živim i dramatičnim izlaganjem. Ostavio je veliki utisak na brojne evropske mislioce 19. pa i 20. veka. Dela: "Francuska revolucija", "O herojima", "Život Fridriha Velikog", "Sartor Resartus", "Čartizam", "Prošlost i sadašnjost", "Pisma i govori Olivera Kromvela", "Kritički eseji".

1798 - Umro je italijanski lekar i prirodnjak Luiđi Galvani, koji je 1789. pronašao galvanski elektricitet i nazvao ga "životinjskim magnetizmom". Njegovo ime nose mnogi instrumenti i oznake u elektromagnetizmu i elektrotehnici uopšte.

1829 - Britanci su u Indiji zabranili običaj spaljivanja udovica prilikom spaljivanja njihovih preminulih muževa na posmrtnoj ceremoniji.

1841 - U Beogradu je u "Pozorištu na Đumruku" održana prva predstava - drama Jovana Sterije Popovića "Smrt Stefana Dečanskog". Pozorište je organizovao srpski režiser, scenograf, glumac, pisac i prosvetni radnik Atanasije Nikolić. Tada je štampan prvi pozorišni plakat kod nas i raspisan prvi književno-dramski konkurs za dela "po narodnom karakteru i običajima ustrojenim". Pozorište na Đumruku se održalo samo godinu dana.

1890 - Rođen je srpski kompozitor i etnomuzikolog Kosta Manojlović, profesor i prvi rektor Muzičke akademije u Beogradu. U beogradskoj Bogosloviji predavač mu je bio Mokranjac, školovanje je nastavio u Moskvi i Minhenu, a okončao u Oksfordu. Zabeležio je mnoštvo narodnih pesama. Napisao je "Spomenicu Stevanu Mokranjcu" i etnomuzikološke studije "Muzičke karakteristike našeg juga", "Muzičko delo našeg sela", "Narodne melodije u istočnoj Srbiji". Dela: ciklusi horova "Žalne pesme", "Pesme zemlje Raške", "Pesme zemlje Skenderbegove", solo pesme, obrade narodnih pesama.

1892 - Rođen je Francisko Franko, dugogodišnji diktator Španije. Rođen je u oficirskoj porodici i nastavio je porodičnu tradiciju. Pokazao se kao retko vešt oficir tokom rata (gušenja pobune) u Španskom Maroku. Godine 1926. postao je general, najmlađi u istoriji Španije. Bio je izrazito monarhistički i katolički orjentisan i kada je uvedena republikanska vlada koja je imala i prokomunističke sklonosti on je podigao oružanu pobunu s ciljem obnove monarhije. Posle trogodišnjeg građanskog rata 1939. slomio je otpor demokratski izabranog republikanskog poretka i uspostavio režim koji je trajao do njegove smrti 1975. Iako je kralj Huan Karlos ubrzo uveo demokratski sistem, osnovna tekovina Frankovog sistema pokazala se kao veoma vitalna i popularna - španska monarhija.

1922 - Rođen je francuski filmski i pozorišni glumac Žerar Filip. U pozorištu je sa ogromnim uspehom igrao glavne role u dramama Vilijama Šekspira, Albera Kamija, Pjera Korneja, Hajnriha fon Klajsta, Alfreda de Misea. Filmovi: "Đavo u telu", "Parmski kartuzijanski manastir", "Fanfan Lala", "Lepotice noći", "Crveno i crno", "Veliki manevri", "Idiot", "Oholi", "Opasne veze", "Gospodin Ripoa".

1924 - Umro je srpski lekar dr Vojislav Subotić, u svoje vreme vodeći hirurg u Srbiji, šef hirurškog odeljenja Opštedržavne bolnice u Beogradu, jedan od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu. Objavio je niz radova iz abdominalne hirurgije, urologije, ortopedije.

1942 - Američka avijacija je u Drugom svetskom ratu prvi put bombardovala teritoriju Italije.

1943 - Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt, britanski premijer Vinston Čerčil i turski predsednik Ismet Ineni razmatrali su u Kairu zajedničke akcije u okviru antihitlerovske koalicije, ali je Turska odbila da objavi rat Nemačkoj.

1945 - Umro je američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan, osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava. Izradio je prve mape položaja gena u hromozomima i smatra se glavnim predstavnikom hromozomne teorije nasleđa.

1972 - Čileanski predsednik Salvador Aljende izjavio je u Ujedinjenim nacijama da američka telefonska i telegrafska kompanija ITT čini sve da izazove građanski rat u Čileu. General Augusto Pinoče je uz američku pomoć organizovao vojni udar, u kojem je Aljende ubijen 11. septembra 1973.

1974 - Pad holandskog aviona "DC-8" u blizini glavnog grada Šri Lanke (bivši Cejlon) Kolomba, nije preživeo niko od putnika i članova posade, njih 191.

1976 - Umro je engleski kompozitor Edvard Bendžamin Britn, kojem je svetsku slavu doneo "Fantastični kvartet", delo za obou i gudačke instrumente i "Jednostavna simfonija" za gudački kvartet, u kojoj je prvi put ispoljio sklonost ka baroknim formama. Ostala dela: opere "Piter Grajms", "Otmica Lukrecije", "Albert Hering", kompozicije za orkestar "Ratni rekvijem", "Prolećna simfonija", "Varijacije na temu Franka Bridža".

1977 - Na jugu Malezije poginulo je 100 osoba prilikom pada aviona kojeg je otela japanska teroristička grupa Crvena armija.

1977 - Diktator Žan Bedel Bokasa je, na ceremoniji koja je koštala četvrtinu nacionalnog proizvoda njegove zemlje, sam sebe krunisao za cara Centralnoafričkog carstva.

1980 - U avionskoj nesreći u blizini Lisabona, za koju se sumnja da je posledica sabotaže, poginuo je portugalski predsednik vlade Fransisko Karneiro.

1989 - Članice Varšavskog pakta Bugarska, Mađarska, Nemačka DR, Poljska i Sovjetski Savez, koje su okupirale Čehoslovačku 1968. godine, na sastanku u Moskvi osudile su vojnu intervenciju i saopštile da je to bilo "mešanje u unutrašnje poslove suverene Čehoslovačke".

1993 - Vlada Angole i pobunjenički pokret UNITA postigli su saglasnost o uslovima primirja radi okončanja 18-godišnjeg građanskog rata u toj afričkoj zemlji.

1995 - U nesreći kamerunskog aviona tipa "Boing 737" poginula su 72 od 77 putnika i članova posade.

1995 - Ministri inostranih poslova Evropske unije suspendovali su na sastanku u Briselu sankcije SR Jugoslaviji.

1997 - U kanadskom gradu Otava predstavnici 121 države potpisali su istorijski sporazum o zabrani protivpešadijskih mina, ali je više zemalja, uključujući SAD, odbilo to da učini.

1998 - Poslednji borci "Crvenih Kmera" predali su se armiji Kambodže, čime je posle dve decenije okončana borba tog maoističkog pokreta protiv vladinih snaga.

2003 - Tužilaštvo pri Okružnom sudu u Beogradu za ratne zločine podiglo je prve optužnice, optuživši osam ljudi za masakr oko 200 zarobljenika 1991. na farmi "Ovčara" kod Vukovara.

2005 - U Kazahstanu su održani predsednički izbori, na kojima je po treći put uzastopno pobedio aktuelni predsednik Nursultan Nazarbajev.

2005 - U ruskom gradu Čusovoju, na Uralu, srušio se krov bazena, usmrtivši 14 osoba, među kojima desetoro dece.

2006 - Najmanje 45 lica poginulo je kada se autobus srušio u provaliju pored puta u peruanskim Andima. Nesreću, koja se dogodila u peruanskom okrugu Puno, na granici s Bolivijom, 860 kilometara jugoistočno od glavnog grada Lime, preživeli su jedino vozač autobusa i jedan petogodišnji dečak.

2007 - Umro je Aleksa Brajović, novinar, publicista, dugogodišnji dopisnik Tanjuga iz inostranstva. U Beogradu je, uz rad, studirao svetsku književnost. Dela: "Jugoslavija juče i danas", "Naš sused Rumunija", "U ogledalu tiranije", literarna dela "Hrid i glog", "Tri hrizanteme", "Od svitanja do sutona", "Teuta i Demetrij".

2009 - Prvi solarni avion na svetu, "Solar-impul" delo švajcarskog inženjera Bertrana Pikara, uspešno je obavio probni let. Prvi let ovog aviona, s baterijama čije se ćelije pune energijom Sunca, obavljen je na visini od samo 100 santimetara iznad zemljine površine, dok je dužina leta bila svega 350 metara. Solarna letelica koja bi, prema zamisli njenog konstruktora, već tokom 2012. trebalo da obavi planetarni let, teška je svega 1,6 tona.

2012 - Tajfun Bofa koji je pogodio južni deo filipinskog ostrva Mindanao, odneo je 1.020 života a stotine su nestale, dok je oko 400.000 ljudi ostalo bez domova.

2017 - Ubijen je bivši predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh. Stradao je tokom pokušaja bega iz prestonice Sane u Marib, s ciljem da pređe na teritoriju pod kontrolom saudijskih snaga. Saleh je bio predsednik Severnog Jemena od 1978, a od 1990. do 2012. bio je predsednik ujedinjenog Jemena. Čelnici pobunjenih Huta ubistvo Saleha predstavili su kao uklanjanje navodnog izdajnika.

2021 - U Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Šapcu i više mesta Srbije održani su protesti protiv Zakona o eksproprijaciji, uglavnom na poziv ekoloških udruženja ali i opozicionih grupa. Blokirano je više saobraćajnica.

2021 - Papa Franja je u Atini pred arhiepiskopom Atine i cele Grčke Jeronimom II ponovio izvinjenje zbog onog što su rimokatolici kroz istoriju činili pravoslavnima. Zvanična poseta Grčkoj je prva poseta jednog pape od 2001, kada je u Atini boravio Jovan Pavle II, koji se takođe tada izvinjavao zbog ogrešenja koje su rimokatolici "činjenjem ili propuštanjem" skrivili prema pravoslavnima. Papa Francisko doputovao je u Atinu u sklopu obilaska više mediteranskih zemalja.

2022. Iran je ukinuo policiju za moral koja je uhapsila Mahsu Amini, Iranku Kurdskog porekla, zbog navodnog kršenja islamskog zakona o obaveznom nošenju marame, i čija je smrt u pritvoru izazvala gotovo tri meseca brojnih masovnih protesta na kojima su žene skidale i palite hidžabe.

- Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Vavedenje Presvete Bogorodice, dan kada je ona kao devojčica, prvi put uvedena u hram u Jerusalimu. U skladu s tradicijom pošto je napunila tri godine, njeni roditelji Joakim i Ana doveli su je iz Nazareta u Jerusalim u hram.