Vremeplov-Na današnji dan

First topic message reminder :

Dogodilo se na današnji dan, 01.01.

Na današnji dan 1915. godine rođen je srpski pisac Branko Ćopić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, nadahnut pripovedač, tvorac zanimljivih i upečatljivih likova i događaja, koje je opisao svežim, sočnim i slikovitim jezikom. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U partizanskom pokretu je učestvovao od 1941. Počeo je da piše kao đak učiteljske škole i pre Drugog svetskog rata je objavio zbirke pripovedaka "Pod Grmečom", "Borci i bjegunci" i "Planinci". Njegova prozna dela su prožeta lirikom, živopisnim realističkim slikanjem života na selu, poznavanjem mentaliteta i psihologije ljudi Grmeča i Podgrmečja, njegovog zavičaja, vedrinom i vitalnošću duha. Napisao je veći broj knjiga za decu: "Bojna lira pionira", "Put u vedrinu", priče "U svetu leptirova i medveda", "Bosonogo đetinjstvo", "Orlovi rano lete", zbirke pesama "Ognjeno rađanje domovine", "Ratnikovo proljeće". Zbirka pripovedaka "Bašta sljezove boje", za koju je dobio Njegoševu nagradu. Ostala dela: romani "Prolom", "Gluvi barut", "Ne tuguj, bronzana stražo", "Osma ofanziva", zbirke pripovedaka "Rosa na bajonetima", "Surova škola", "Doživljaji Nikoletine Bursaća".



Danas je ponedeljak, 1. januar, prvi dan 2024. Do kraja godine ima 365 dana.

45 p.n.e. - Stupio je na snagu novi kalendar, nazvan Julijanski, kojim je rimski državnik Gaj Julije Cezar, prema savetima grčkog astronoma iz Aleksandrije Sosigena, reformisao računanje vremena tako što je za početak godine odredio januarske kalende, odnosno 1. januar. Do tad su na januarske kalende konzuli stupali na dužnost, a godina je započinjala na martovske kalende - 1. marta. Julijanski kalendar je zasnovan na Sunčevoj godini od 365 dana i šest sati, ali je u njemu godina duža od Sunčeve 11 minuta i 14 sekundi, pa je svaka četvrta prestupna, ali se svakih 128 godina pojavljivao dan "viška". Da bi to bilo eliminisano, papa Grgur XIII je, prema savetima astronoma, reformisao kalendar 1582. i Gregorijanski kalendar je sada praktično međunarodni. Julijanski kalendar zadržale su pojedine pravoslavne crkve - Srpska crkva, Ruska, Jerusalimska patrijaršija...

1502 - Portugalski moreplovci uplovili su u zaliv Guanabara i iskrcavši se nazvali su to mesto Sao Sebastijan da Rio de Žaneiro (Sveti Sebastijan sa januarske reke) - pošto je bio dan kad se obeležava uspomena na tog svetitelja. Na tom mestu nastao je grad koji je 1763. postao glavni grad portugalske kolonije (vicekraljevstvo) Brazil, potom prestonica nezavisnog carstva od 1822. do 1889. i republike od 1899. do 1960, kada je za glavni grad određena novoizgrađena Brazilija. Pre Ria prestonica kolonije bio je grad Baija.

1515 - Vojvoda od Angulema Fransoa postao je posle smrti kralja Luja XII francuski kralj Fransoa I.

1704 - Britanske snage pod komandom admirala Džordža Ruka preotele su Gibraltar od Španaca.

1776 - Vođa američke borbe za nezavisnost Džordž Vašington razvio je zastavu Velike Unije, prvu nacionalnu zastavu SAD, posle poziva engleskog kralja Džordža III pobunjenim kolonistima da se predaju.

1782 - Umro je nemački kompozitor, pijanista i dirigent Johan Kristijan Bah, najmlađi sin Johana Sebastijana. Živeo je u Milanu i Londonu, pa je nazivan "italijanski Bah" i "engleski Bah". U Engleskoj se proslavio kao pijanista i organizator muzičkog života i postao je muzički učitelj kraljice Šarlot. Značajan je kao kompozitor sonata i koncerata za klavir u rokoko stilu, po čemu je preteča Volfganga Amadeusa Mocarta. Dela: 15 opera, više od 60 simfonija, 37 klavirskih koncerata, 13 uvertira, klavirske sonate, kamerna muzika.

1801 - Stupanjem na snagu Akta o ujedinjenju, stvoreno je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske. Do tada to su bila tri kraljevstva pod jednom krunom - Engleska, Škotska i Irska.

1803 - Danska je zabranila uvoz robova u Dansku Zapadnu Indiju (današnja Devičanska ostrva) i prva je zemlja koja je zabranila ropstvo.

1804 - Vođa pobune protiv Francuza Žan Žak Desalin, koji je potom postao car Žak I, proglasio je nezavisnost karipske ostrvske države Haiti (zapadni deo ostrva Haiti - Hispaniola).

1823 - Rođen je mađarski pesnik Šandor Petefi, najistaknutiji poeta mađarske književnosti. Iako je po ocu bio Srbin, a po majci Slovak, osećao se u potpunosti kao Mađar. S 15 godina postao je vojnik, a tokom Mađarske revolucije 1848. glavni je ideolog omladinskog pokreta. Simbol je mađarskog romantizma. Poginuo je 1849. u bici kod Segešvara u 26. godini, tačnije gubi mu se svaki trag (imao je čin majora). Prve pesme je napisao kao gimnazijalac i ubrzo je postao najomiljeniji i najčitaniji mađarski pesnik. Dela: roman "Krvnikovo uže", epska poezija "Vitez Janoš", "Apostol", lirska poezija "Izabrane pesme", "Petefijeve pesme".

1833 - Velika Britanija je proglasila suverenitet nad Folklandskim ostrvima u Atlantiku, oko 500 kilometara istočno od obale Argentine. Taj arhipelag je ranije bio španski posed.

1842 - U Kelnu je pokrenut dnevnik "Rajnske novine", organ građanstva i poslovnih krugova koji su tražili liberalne reforme. U aprilu 1842. u listu je počeo da sarađuje Karl Marks, koji je oko sebe okupio širok krug saradnika, čime je radikalizovana uređivačka politika lista - pa je zabranjen u martu 1843.

1863 - Tokom Američkog građanskog rata predsednik SAD Abraham Linkoln potpisao je Emancipatorsku proklamaciju kojom je ukinuto ropstvo, što je dodatno izazvalo bes 11 južnih robovlasničkih država koje su se borile za otcepljenje.

1864 - Rođen je srpski pisac, estetičar i teoretičar književnosti Bogdan Popović, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača "Srpskog književnog glasnika" i tvorac "beogradskog književnog stila". U vreme njegovog uređivanja SKZ je bio najuglednije glasilo srpskih kulturnih poslenika. Uživao je izuzetan ugled kao kritičar, prvih decenija 20. veka. Objavio je "Antologiju novije srpske lirike" i veći broj studija iz književnosti i teorije umetnosti.

1872 - Stupio je na snagu prvi Zakon o poroti u Srbiji, donet oktobra 1871. na osnovu ustava iz 1869.

1877 - Britanska kraljica Viktorija I proglašena je caricom Indije.

1879 - Rođen je engleski pisac Edvard Morgan Forster, oštrouman posmatrač i analitičar, duhovit i ironičan. Živeo je u Italiji i Grčkoj i pojedina njegova dela su tematski vezana za te zemlje. Dela: romani "Gde se anđeli plaše da kroče", "Soba sa izgledom", "Jedno putovanje u Indiju", "Najduže putovanje", priče "Nebeski omnibus", "Večni trenutak", "Faros i Farilon", studija "Vidovi romana".

1881 - Umro je francuski revolucionar Luj Ogist Blanki, osnivač i član tajnih revolucionarnih udruženja. Dva puta je osuđivan na smrt. Nazivali su ga "Okovani Prometej" jer je u tamnicama proveo 36 godina i pet meseci. Konspirativan rad, zavereničke grupe i oružani ustanak smatrao je jedinom taktikom proletarijata. Diktaturu proletarijata zamišljao je kao diktaturu male grupe profesionalnih revolucionara.

1895 - Rođen je američki političar i pravnik Edgar Džon Huver, šef Federalnog istražnog biroa (FBI) od 1924. do smrti 1972. Predvodio je borbu protiv organizovanog kriminala, posebno tridesetih godina 20. veka u vreme prohobicije. Reformisao je FBI i znatno unapredio metode policijske borbe protiv kriminala uspostavljanjem prve kartoteke otisaka prstiju i kriminološke laboratorije. Mnogi ga smatraju mračnom figurom američke političke scene zbog navodnog progona pojedinih istaknutih ličnosti, poput crnačkog borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga ili filmskog glumca Čarlija Čaplina (koji je bio opredeljeni komunista).

1901 - Države Novi Južni Vels, Viktorija, Kvinslend, Južna Australija, Zapadna Australija i Tasmanija osnovale su australijsku zajednicu s Edmundom Bartonom kao prvim predsednikom vlade. Australija je imala status dominiona u sastavu Britanske imperije i potom komonvelta.

1912 - Rođen je engleski dupli agent Harold Adrijan Rasel Filbi, poznat kao "Kim" Filbi. Bio je jedan od najuspešnijih agenata sovjetske obaveštajne službe u njenoj istoriji. U službu Sovjetskog Saveza stupio je kao student u Kembridžu 1934. Posle rata bio je oficir za vezu između britanske i američke obaveštajne službe, što mu je omogućilo da u periodu "hladnog rata" Moskvi dostavlja informacije od najvećeg značaja. Kad je gotovo otkriven, nestao je u Bejrutu i obreo se 1963. u Moskvi, gde je i umro 1988. Za izvanrednih zasluge za Sovjetski Savez, koji je smatrao otadžbinom, nagrađen je najvišim sovjetskim odlikovanjima.

1915 - Nemci su u Prvom svetskom ratu u kanalu Lamanš torpedovali britanski ratni brod "Formidabl", usmrtivši 547 ljudi.

1924 - Treća zemaljska konferencija KPJ usvojila je u Beogradu Rezoluciju o nacionalnom pitanju kojom je traženo "samoopredeljenje jugoslovenskih naroda". Usvojena je i Rezolucija o neodrživosti poretka uspostavljenog na osnovu Versajskog mira posle Prvog svetskog rata. Ti dokumenti su počivali na doktrini Kominterne o "imperijalizmu srpske buržoazije". Pod vidom "nacionalne ravnopravnosti" na taj način, vođena je politika destrukcije jugoslovenske države.

1925 - Naziv glavnog grada Norveške promenjen je u Oslo - do tada grad se zvao Kristijanija.

1927 - Rođen je Moris Bežar, znameniti francuski koreograf. Rođen je u Marselju, kao sin filozofa Gastona Beržea. Karijeru baletskog igrača počeo je sa 14 godina, u pariskoj "Operi". Svoj prvi balet je postavio 1951. godine u Stokholmu, a 1961. u Belgiji je kreirao koreografiju za "Bolero" Morisa Ravela, koja će postati jedna od najčuvenijih baletskih kreacija 20. veka. Autor je više od 250 baletskih predstava. Moris Bežar je umnogome doprineo razvoju savremenog baleta i jedan je od simbola savremene koreografije. Među njegovim čuvenim koreografijama su i "Buđenje proleća", "Romeo i Julija", "Nižinski", "Petruška", "Zaratustra".

1942 - Na konferenciji predstavnika vlada SAD, Sovjetskog Saveza, Velike Britanije, Kine i niza drugih zemalja u Vašingtonu je, u jeku Drugog svetskog rata, potpisana Deklaracija UN. Strane potpisnice su se obavezale na podršku i sprovođenje Atlantske povelje, i preuzele su obavezu da rat protiv sila Osovine nastave do konačne pobede i da s njima ne zaključuju separatni mir ili primirje. Jedna od potpisnica Deklaracije bila je i Kraljevina Jugoslavija.

1942 - Rođen je Kornelije Kovač, muzičar, kompozitor, pijanista, aranžer. Poreklom sa severa Bačke, rođen je u Nišu. Roditelji su bili muzičari, otac violinista, majka pevačica u horu opere. Prvu kompoziciju "Pusti trotoari" komponovao je kao petnaestogodišnjak 1956. Završio je Muzičku akademiju u Sarajevu. Karijeru je započeo kao džez muzičar, sastavom BKB, 1961. Bio je član sarajevskog sastava Indeksi. Septembra 1968. godine preselio se u Beograd, gde je osnovao Korni grupu. Predstavljao je Jugoslaviju 1974. na Pesmi Evrovizije. Pisao je muziku za teatar, film, TV. Sarađivao je sa brojnim velikanima muzike u zemlji (Zdravko Čolić, Dragan Stojnić, Bisera Valetanlic) i svetu, i autor je mnogih kompozicija koje su postale široko popularne: "April u Beogradu", "Jedna zima sa Kristinom", "Pevam danju, pevam noću", "Ti si mi u krvi", "Milo moje", "Etida", "Ivo Lola", "Moja generacija", "Maestro i violina", "Poljubi me na kiši".

1956 - Odlukom Ustavotvorne skupštine proglašena je nezavisnost Sudana, bivše britanske kolonije.

1958 - Stupio je na snagu Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ), koji su 25. marta 1957. u Rimu potpisale Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija. Zajednici nazvanoj potom Evropska zajednica, sada Evropska unija, 1973. su pristupile Velika Britanija, Irska i Danska, 1981. Grčka, 1986. Španija i Portugal, 1995. Švedska, Finska i Austrija, 2004. Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija i Češka, a 2007. Rumunija i Bugarska.

1959 - Revolucionarni pokret "26. jul" pod vođstvom Fidela Kastra odneo je pobedu na Kubi, a general Fulhensio Batista je posle potpunog rasula njemu lojalnih trupa pobegao u Dominikansku republiku.

1960 - Proglašena je nezavisnost Kameruna. Do Prvog svetskog rata ta zemlja bila je nemačka kolonija, a zatim je postao francuska teritorija, osim manjeg dela koji je pripao Britaniji. Od 1959. Kamerun je imao autonomni status.

1962 - Zapadna Samoa postala je prva nezavisna država u Polineziji.

1965 - Pod vođstvom lidera pokreta "Al fatah" Jasera Arafata formirana je Palestinska oslobodilačka organizacija, ali su izvan nje ostale pojedine palestinske grupe, uključujući Narodni front za oslobođenje Palestine Žorža Habaša. PLO je u početku bio teororistička organizacija i odgovoran je za ubistvo 11 izraelskih sportista na Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu.

1966 - Predsednika Centralnoafričke republike Davida Daka vojnim udarom oborio je blizak rođak, pukovnik Žan Bedel Bokasa. Bokasa je 1976. proglasio svoju zemlju monarhijom i uzeo titulu cara Centralnoafričkog carstva. S vlasti je svrgnut 1979. Upamćen je po neverovatnoj ekstravaganciji, rasipnom ponašanju i navodnom kanibalizmu.

1972 - Umro je francuski pevač i glumac Moris Ševalije, zaštitni znak francuske muzičke komedije. Najzapaženije uloge ostvario je u filmskim muzičkim komedijama. Napisao je autobiografiju "Moj put i moje pesme". Filmovi: "Ljubavna parada", "Nasmejani poručnik", "Vesela udovica", "Ćutanje je zlato", "Imao sam sedam kćeri", "Život za karijeru", "Žiži", "Fani", "Ljubav popodne".

1973 - Velika Britanija, Danska i Irska priključile su se EEZ.

1977 - Umro je je srpski istoričar Viktor Novak, profesor Zagrebačkog, potom Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Istorijskog instituta SANU. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a latinski i pomoćne istorijske nauke specijalizovao je u Vatikanskoj školi u Rimu. Na Beogradskom univerzitetu od 1924. do 1959. predavao je latinsku paleografiju, diplomatiku i metodiku. Objavio je brojne rasprave i studije iz istorije jugoslovenskih naroda i istorije književnosti. U kapitalnom delu "Magnum crimen", objavljenom ubrzo posle Drugog svetskog rata, dokumentovao je zločin genocida hrvatskog ustaškog režima nad Srbima u "Nezavisnoj Državi Hrvatskoj". Bio je veoma aktivan i u muzičkom životu kao predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu i Sveslovenskog pevačkog saveza u Pragu. Ostala dela: "Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva", "Latinska paleografija", "Vatikan i Jugoslavija", "Scriptura Beneventana", "Evangeliarium Spalatense", "Masarik i Jugosloveni", "Iz rimske književnosti", "Sveslovenska misao", "Dva antipoda", "Franjo Rački", "Valtazar Bogišić i Franjo Rački", "Nikola Vulić, naučnik i čovek".

1978 - U vazduhu u blizini Mumbaja (u vreme britanske vlasti Bombaj) eksplodirao je indijski putnički avion tipa "Boing 747" i nesreću nije preživeo niko od 213 osoba u njemu.

1979 - Sjedinjene Američke Države i Narodna Republika Kina uspostavili su pune diplomatske odnose. U prethodnom periodu Vašington je kao legitimne predstavnike Kine tretirao Tajvan (Nacionalistička Kina).

1980 - Umro je italijanski političar Pjetro Sandro Neni, vođa italijanskih socijalista. Učestvovao je u Španskom građanskom ratu i bio član Komiteta za odbranu Madrida kao i polit. kom. njegove divizije. Tokom Drugog svetskog rata u Francuskoj ga je uhapsio Gestapo. Odmah po oslobođenju zemlje postao je generalni sekretar Socijalističke partije Italije, a 1945. predsednik. Bio je potpredsednik u prvoj posleratnoj vladi, nekoliko meseci i šef diplomatije, takođe potpredsednik u vladi levog centra 1963. Dela: "Istorija četiri godine 1919-1922", "Šest godina građanskog rata u Italiji", "Istorija klasne borbe u Italiji", "Zločin fašizma u Africi 1936".

1981 - Grčka je postala deseta članica EEZ - današnje Evropske unije.

1984 - Sultanat Brunej, država na severozapadu ostrva Borneo izuzetno bogata naftom i prirodnim gasom, britanski protektorat od 1888. postao je nezavisna država.

1992 - Egipatski diplomata Butros Butros Gali nasledio je na mestu generalnog sekretara UN peruanskog kolegu Havijera Peresa de Kueljara.

1993 - Češka i Slovačka postale su samostalne države, čime je prestala da postoji Čehoslovačka, osnovana 1918.

1995 - U Bosni i Hercegovini je, posle posredničke misije nekadašnjeg predsednika SAD Džimija Kartera, stupio na snagu četvoromesečni prekid neprijateljstava, koji su muslimanske snage 40 dana pre isteka roka narušile ofanzivama na srpske položaje na Vlašiću i Majevici.

1995 - Švedska, Finska i Austrija priključile su se Evropskoj zajednici, čime je broj članica te organizacije povećan na 15.

1997 - Turske trupe su ponovo upale u severni Irak i turski zvaničnici su saopštili da su tom prilikom ubijena 72 kurdska gerilca.

1998 - Islamski teroristi su na zapadu Alžira masakrirali više od 400 osoba, uključujući žene i decu. Bio je to najteži teroristički akt tokom šestogodišnje oružane borbe islamističkih grupa u toj zemlji.

1999 - Zvanično je puštena u promet jedinstvena evropska valuta - evro. Banke su novu valutu počele da koriste nakon tri dana.

2002 - Evro je postao zvanična valuta Evropske unije. Pojedine članice EU ipak su sačuvale nacionalne valute - Velika Britanija, Danska i Švedska.

2003 - EU je preuzela od UN nadzor nad policijskim operacijama u BiH, što je prva bezbednosna operacija u istoriji EU.

2003 - Luiz Inasio "Lula" da Silva, bivši sindikalni vođa, postao je šef države u Brazilu, prvi u istoriji te zemlje koji je potekao sa "društvenog dna".

2006 - U Španiji je stupio na snagu zakon kojim se zabranjuje pušenje na javnim mestima, kancelarijama, tržnim centrima i drugim zatvorenim prostorima. Tim propisom se zabranjuje i reklamiranje duvana, njegova promocija, kao i sponzorisanje duvanske industrije.

2006 - Preminuo je srpski dečji pisac Dragan Lukić. Diplomirao je književnost u Beogradu, veći deo radnog veka proveo je kao urednik Programa za decu Radio Beograda. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove. Vodio je tv i radio programe za decu, uređivao je list "Zmaj". Objavio je čak stotinak knjiga poezije i proze za najmlađe. Dela: "Kako se kome čini", "Moj praded i ja", "Ovde stanuju pesme", "Vagon prve klase", "Fifi", "Kako rastu nogavice", "Šta tata kaže", "Od kuće do škole", "Lovac Joca", "Vožnja po gradu", "Neboder C17", "Tri gusketara", "Bomba u kafi", "Nebom grada".

2009 - Umrla je Helen Suzman jedan od najpoznatilih južnoafričkih boraca protiv aparthejda. Suzmanova, kćerka jevrejskih imigranata, bila je jedini član južnoafričkog parlamenta (1953-1989) koja je otvoreno kritikovala aparthejd, promovišući stavove koji su tada bili retki među belim južnoafrikancima. Dobitnik je počasnih doktorata vodećih svetskih univerziteta, među kojima su Oksford, Kembridž, Harvard, Kolumbija univerzitet, a dva puta je bila nominovana za Nobelovu nagradu za mir.

2010 - U eksploziji automobila-bombe u mestu Laki Marvat, na severozapadu Pakistana, poginulo je 88 ljudi, a 37 je povređeno. Bombaš samoubica dovezao je sportski automobil do mesta gde je u toku bila odbojkaška utakmica i aktivirao eksploziv.

2012 - Umro je Kiro Gligorov, član Predsedništva SFR Jugoslavije i predsednik BJR Makedonije. Gligorov je bio jedan od vodećih makedonskih političara u vreme socijalističke Jugoslavije.

2013 - Preminuo je srpski pesnik Slobodan Rakitić, predsednik Srpske književne zadruge (SKZ) i Udruženja književnika Srbije (UKS). U Beogradu je diplomirao na Filološkom fakultetu. Uređivao je časopise Savremenik, Raška i Književna reč. Od 1973. do 2007. radio je u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Predsednik UKS bio je od 1994. do 2004. a od 2005. predsednik je Srpske književne zadruge. Bio je narodni poslanik. SPC ga je odlikovala Ordenom Svetog Save II stepena. Za knjigu pesama "Tapije u plamenu" nagrađen je Oktobarskom nagradom Beograda za 1990. i nagradom "Rade Drainac" za 1991. godinu.

2017 - U terorističkom napadu u noćnom klubu "Reina", u Istanbulu, u 01.15 posle ponoći, poginulo je 39 osoba a 70 je povređeno. Terorista, islamski ekstremista, pucao je na prisutne iz automatske puške.

2018 - Iranski mediji obelodanili su da je tokom nemira u toj zemlji poginulo najmanje 12 osoba. Prema zvaničnim saopštenjima naoružani demonstranti pokušali da zauzmu policijske stanice kao i vojne baze. Bili su to najmasovniji protesti u Iranu od 2009.

2019 - Stupio je na snagu zakon kojim je uzgoj životinja zbog krzna u Srbiji zabranjen. Zakonom o dobrobiti životinja koji je usvojen još 2009. godine zabranjeno je držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz, i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože.

2021 - U Gospođincima, nedaleko od Žablja, Bačka, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pustio je u rad novi gasovod u Srbiji, Balkanski tok. Svečanosti su prisustvovaii ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko kao i direktor Srbijagasa Dušan Bajatović. Balkanski tok u delu kroz Srbiju proteže se od Zaječara do Horgoša ukupnom dužinom 403 km.

2022 - Stupio je na snagu sporazum Sveobuhvatno regionalno privredno partnerstvo (RCEP) kojim je stvorena zona slobodne trgovine između 15 zemalja azijsko pacifičkog regiona. Najveći trgovinski blok u istoriji obuhvata oko 30% svetske populacije i približno 30% globalnog BDP-a. Članice novoobrazovane trgovinske slobodne zone su Australija, Brunej, Kambodža, Kina, Indonezija, Japan, Južna Koreja, Laos, Malezija, Mjanmar, Novi Zeland, Filipini, Singapur, Tajland i Vijetnam.

2023 - Ukrajinske trupe izvršile su, u ranim jutarnjim satima, žestok napad na Makijevku i Golovku u oblasti Donjecka. Pogođeno je i zdanje Tehničke škole 19, u kojoj su bile smeštene ruske snage, uglavnom iz Saratovske oblasti. Ukrajinci su koristili artiljeriju tipa HIMARS, poreklom iz SAD. Bila je to jedna od najrazornijih akcija tokom rata u Ukrajini, po broju žrtava. Rusi su priznali 89 poginulih. Prema drugim navodima bilo ih je 139. Po ukrajinskim izvorima bilo je 400 poginulih i oko 300 ranjenih.

2023 - Dogodio se spektakularan napad na zatvor u Siudad Huarezu, država Čihuahua, na krajnjem severu Meksika. Napadači su u zatvor Cereso 3 stigli u zoru, u oklopnim vozilima, otvorivši odmah vatru na stražare. Paralelno, događala se pobuna unutar zatvora. Poginulo je deset stražara, sedam zatvorenika, i dva napadača. Ranjeno je ukupno 13 lica. Pobeglo je najmanje 30 zatvorenika. Među njima i narko bos Ernesto Alfred Pinjon de la Kruz, što je verovatno i bio motiv akcije.

Dogodilo se na današnji dan, 08.09.

Na današnji dan 1331. Stefana Nemanjića, poznatog kao Dušan, sina kralja Stefana Dečanskog, arhiepiskop Danilo II je na državnom saboru u gradu Svrčin (u južnom delu Kosova) u 23. godini života krunisao za kralja Srbije. Ni jedan srpski kralj pre njega nije tako mlad došao na presto. Za cara je krunisan je 1346. u srpskoj prestonici Skoplju.

Danas je nedelja, 8. septembar, 252. dan 2024

1157 - Rođen je engleski kralj Ričard I Plantagenet "Lavlje srce", heroj srednjovekovnih legendi, jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu. Vladao je od 1189. do smrti 1199.

1380 - Veliki moskovski knez Dimitrije Donski potukao je u bici kod Kulikova tatarsku vojsku, što je bila prva pobeda Rusa nad Tatarima, koji su u 13. veku zavladali Rusijom.

1474 - Rođen je italijanski pisac Lodoviko Ariosto, čiji je viteški ep "Besni Orlando", s motivom ljubavnog ludila junaka Orlanda iz doba Karla Velikog, najblistaviji poetski izraz moralnih i umetničkih tendencija italijanske renesanse. Ostala dela: komedije "Negromant", "Kasarija", lirske pesme, satire.

1645 - Umro je španski pisac Fransisko Gomes de Kevedo i Viljegas, satiričar koji je zbog zajedljivog jezika i otrovnog pera čas bio povlašćen na dvoru, čas proganjan i zatvaran. Izvanredno je slikao život ulice. Ali njegova lirika je izraz izuzetne barokne istančanosti. Dela: "Život lupeža", "San lobanja", "Plutonov svinjac", "Dom poludelih od ljubavi", "Knjiga o svim stvarima i još o mnogim drugim", zbirke poezije "Španski Parnas", "Tri poslednje kastiljanske Muze".

1664 - Predvođeni pukovnikom Ričardom Nikolsom, Englezi su bez ispaljenog metka zauzeli holandsko naselje Novi Amsterdam, nazvano potom Njujork u čast Džejmsa, vojvode od Jorka, budućeg engleskog kralja Džejmsa II. 1731 - Bački episkop Visarion Pavlović otvorio je u Novom Sadu Latinsko-slovensku školu, koja je imala odlike niže realne gimnazije. Oblikovala je više naraštaja srpske građanske inteligencije.

1760 - Britanske trupe pod komandom Džefrija Amhersta porazile su Francuze kod Montreala, u ključnoj bici sedmogodišnjeg rata za Kanadu, posle koje je ta severnoamerička teritorija postala britanski posed.

1830 - Rođen je francuski pisac i filolog Frederik Mistral, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1904, koji je najviše pisao lirske pesme, epove i drame. Posebno je zaslužan što je očuvan od zaborava provansalski jezik i obnovljeno pesništvo na provansalskom, a posle dve decenije rada sastavio je francusko-provansalski rečnik. Dela: epopeje "Mirejo", "Kalendo".

1831 - Ruske trupe pod komandom generala Ivana Paskeviča zauzele su Varšavu posle bitke u kojoj su potukle poljske ustanike kojima je komandovao general Henrik Dembinjski. U trodnevnoj bici poginulo je više od 9.000 Poljaka.

1841 - Rođen je češki kompozitor Antonjin Dvoržak, jedan od tvoraca češke nacionalne škole. Koristio se i folklorom drugih slovenskih naroda. Njegova dela puna su melodike i orkestarskih boja i prožeta su slovenskom osećajnošću. Bio je sledbenik romantičarskog novoklasicizma Johanesa Bramsa. Dela: opere "Rusalka", "Jakobin", "Đavo i Kaća", devet simfonija, među kojima "Simfonija iz Novog sveta", orkestarska kompozicija "Slovenske igre", "Koncert za violončelo i orkestar br. 2 u h-molu", "Koncert za violinu i orkestar u a-molu", koncerti za klavir i orkestar, kamerna muzika.

1900 - Uragan je u teksaškom gradu Galveston usmrtio najmanje 8.000 osoba.

1925 - Rođen je engleski filmski glumac Piter Selers, nenadmašan komičar. Filmovi: "Dr Strendžlav", "Pucanj u tami", "Šta je novo mačkice", "Zatvorenik Zende", "Dobrodošli gospodine Čens", serija filmova o Pinku Panteru. 1926 - Društvo naroda jednoglasno je primilo Nemačku u članstvo.

1941 - Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu potpuno okružile Lenjingrad, odsekavši ga od ostatka Sovjetskog Saveza, čime je otpočela opsada koja je okončana tek u januaru 1944. pobedom sovjetske vojske. Tokom opsade umrlo je, većinom od gladi, oko 620.000 stanovnika grada.

1943 - Objavljena je bezuslovna kapitulacija Italije u Drugom svetskom ratu, čime su saveznici dobili odskočnu dasku za operacije u srednjoj Evropi. Italija je potpisala kapitulaciju još 3. septembra, ali je ona obelodanjena tek 8. septembra. Kapitulacija je bila posledica uspešne vojne kampanje saveznika u Italiji koja je započela iskrcavanjem na Siciliju Osme britanske armije pod komandom feldmaršala Bernarda Montgomerija jula 1943.

1944 - Prva nemačka raketa "Fau 2" u Drugom svetskom ratu, ispaljena iz Haga, pala je na London. 1944 - Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu prešle granicu nacističke Bugarske. 1949 - Umro je nemački kompozitor i dirigent Rihard Štraus, direktor Bečke opere. Počeo je da stvara u maniru kasnog romantizma i dospeo do ekspresionizma, ali je uvek ispoljavao visoko majstorstvo orkestracije. Simfonijsku poemu ispunio je novim sadržajem i jedan je od najboljih operskih kompozitora 20. veka koji su stvarali na tragu muzičke drame Riharda Vagnera. Komponovao je i operete, balete, solo pesme, kamernu muziku. Dela: simfonijske poeme "Don Huan", "Til Ojlenšpigel", "Simfonija Alpa", "Sinfonia domestica", "Život junaka", opere "Saloma", "Elektra", "Kavaljer s ružom", "Egipatska Helena", "Arabela", "Danajina ljubav".

1951 - Japan je u San Francisku potpisao mirovni ugovor sa 49 zemalja. 1954 - U Manili su SAD, Filipini, Australija, Novi Zeland, Tajland, Pakistan, Velika Britanija i Francuska, na inicijativu Vašingtona, osnovali SEATO pakt, zamišljen kao karika u američkoj globalnoj strategiji okruživanja Sovjetskog Saveza. Njegovo stvaranje objašnjeno je kao "zaštita Azije od komunističke opasnosti".

1967 - Stupanjem na snagu novog ustava, afrička država Uganda postala je republika. 1991 - Jugoslovenska republika Makedonija objavila je da će se izdvojiti iz Jugoslavije.

1994 - Prilikom pada, kod aerodroma u Pitsburgu, američkog "Boinga 737", koji je leteo iz Čikaga, poginule su 132 osobe, putnici i posada. 1995 - Ministri inostranih poslova SRJ, Hrvatske i sarajevske muslimanske vlade postigli su u Ženevi usmeni dogovor o podeli Bosne i Hercegovine na dva entiteta, Republiku Srpsku i Muslimansko-hrvatsku federaciju, i o bazičnim ustavnim principima.

1997 - Najmanje 150 osoba poginulo je u blizini zapadne obale ostrva Haiti, kada je potonuo pretrpani feribot "La Fierte Gonavienne" (Ponos Gonave) koji je plovio ka ostrvu Gonava. 2000 - U središtu UN u Njujorku okončan je skup na kojem se okupilo najviše svetskih lidera u istoriji, više od 150 predsednika, vladara i šefova vlada.

2002 - Košarkaška reprezentacija SRJ, pobedom u finalu svetskog prvenstva u Indijanapolisu nad Argentinom, peti put je postala prvak sveta.

2003 - Umrla je nemačka rediteljka i fotograf Leni Rifenštal, poslednja značajna figura nacističke ere. Kao propagandista nacističkog režima, snimila je filmove "Trijumf volje" 1934. o kongresu Nacional-socijalističke partije u Nirnbergu, a 1936. o Olimpijskim igrama. Posle rata, posvetila se fotografiji i podvodnom filmu u čemu je takođe ostvarila zavidne rezultate. Ostavila je obimne memoare.

2006 - Najmanje 25 osoba je poginulo dok je blizu 100 ranjeno, u seriji eksplozija u zapadnoj indijskoj državi Maharaštra. Eksplozija se dogodila u trenutku dok su se vernici razilazili posle molitve ispred Norani džamije u gradu Malegaon, oko 260 kilometara severozapadno od Mumbaja. Druge eksplozije su se dogodile u drugim delovima grada s muslimanskom većinom, u vreme islamskog praznika Šab-i-Rat. Napade su najverovatnije izveli maoisti koji se bore protiv parlamentarne demokratije. Aktivni su u 13 od 28 indijskih država.

2007 - Najmanje 28 osoba poginulo je a nekoliko desetina je povređeno u eksploziji automobila bombe ispred baraka obalske straže na severoistoku Alžira. Do eksplozije je došlo u gradu Delis, oko 50 kilometara istočno od alžirske prestonice, u trenutku dok su pripadnici obalske straže prisustvovali jutarnjem podizanju zastave. Sve žrtve bile su pripadnici obalske straže, koja je deo alžirskih oružanih snaga.

2015 - Preminuo je Miroslav Josić Višnjić, srpski književnik. Rođen 1946. u Staparu, Bačka, Učiteljsku školu završio je u Somboru, a na Filološkom fakultetu u Beogradu apsolvirao je književnost. Radio je kao lektor i urednik u izdavaštvu, pored drugog u Srpskoj književnoj zadruzi. Bio je sekretar lista "Student" i urednik časopisa "Relations". Pokretač je biblioteke "Novi Albatros". Dobitnik je NIN-ove i Andrićeve nagrade, kao i nacionalnog priznanja za vrhunski doprinos kulturi. Dela: romani "Češka škola", "Pristup u svetlost", "Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba", "Pristup u kap i seme", "Svetovno trojstvo", "Pristup u počinak", "Roman bez romana", "Dok nas smrt ne rastavi", "Stablo Marijino", "Baron iz šaraga".

2017 - Umro je Ljubiša Samardžić proslavljeni srpski i jugoslovenski glumac. Studirao je pravo, a potom je prešao na Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Debitovao je na filmu 1961, u ostvarenju "Igre na skelama". Od šezdesetih prošlog veka, bio je jedno od zaštitnih lica domaće kinematografije. Tokom karijere ukupno je ostvario 130 filmskih uloga. Bavio se i filmskom režijom.

2021 - U požaru u bolnici, kovid centru, u Tetovu, Severna Makedonija, poginulo je 14 osoba.

2021 - Preminuo je Kosta Bunuševac, slikar, multimedijalni umetnik. Diplomirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1971. Predavao je na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, od 1999-2007. Bio je svestrana ličnost i bavio se teatrom, dizajnom, marketingom, muzikom, medijima.

2022 - Umrla je Elizabeta II, britanska kraljica čija je vladavina trajala rekordnih 70 godina. Imala je 96 godina. Rođena 1926, na presto je stupila 1952. Period njene vladavine poklopio sa sa epohom dekolonizacije pa otuda i sa demontažom imperije. Ostala je i nadalje monarh niza članica Komonvelta, poput Australije, Kanade, Novog Zelanda. Njen prvorođeni sin, princ od Velsa, stupio je na tron Ujedinjenog Kraljevstva pod imenom Čarls III.

2023 - U Maroku se, kasno noću, nešto posle 23 sata, dogodio razoran zemljotres. Epicentar je bio na 73,4 kilometra jugozapadno od Marakeša, nedaleko od varošice Ighil, na planinama Atlasa. Zemljotres je bio jačine do 6,9 stepeni, na relativno maloj dubini od 18,5 kilometara. Osetio se i u Španiji, Portugaliji, susednom Alžiru. Poginulo je 2.960 osoba a 5.674 je povređeno, brojni teško. Najviše štete i poginulih bilo je u teže dostupnim planinskim oblastima.

Dogodilo se na današnji dan, 09.09.

Na današnji dan 1828. godine rođen je ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj, jedan od najvećih književnika u istoriji. Prva dela je napisao na Kavkazu, gde se kao dobrovoljac borio protiv Turaka. Posle Krimskog rata, u kojem je bio oficir, povukao se na porodično imanje u Jasnu Poljanu. Opisivao je društvene prilike u Rusiji, pisao protiv braka iz interesa, nepravednih sudova, rata, licemerja. Slikao je bedu seljaštva. Ruska crkva ga je ekskomunicirala. Umro je 1910. bez izmirenja s Crkvom. Dela: romani "Rat i mir", "Vaskrsenje", "Ana Karenjina", pripovetke "Sevastopoljske priče", "Kozaci", "Otac Sergije", "Krojcerova sonata", "Hadži-Murat", "Narodne priče", drame "Živi leš", "Carstvo mraka", "Svetlost u tami svetli", studije "Šta je umetnost", "Moja ispovest", "U čemu je moja vera", "Ne mogu da ćutim!", "Pa šta da radimo?", memoarsko delo "Detinjstvo, Dečaštvo, Mladost".



Danas je ponedeljak, 9. septembar, 253. dan 2024.

1087 - Umro je engleski kralj Vilijam I, nazvan Vilijam Osvajač, pre dolaska na presto 1066. normanski vojvoda, prvi normanski vladar Engleske, tvorac engleskog feudalizma, pošto je vezao seljake za zemlju. S normanskim i francuskim riterima je, uz blagoslov pape, upao u Englesku i 1066. u bici kod Hestingsa u južnoj Engleskoj pobedio vojsku kralja Harolda. Potom je kao engleski monarh konfiskovao posede anglosaksonskog plemstva. Njegovo osvajanje označiće početak nove epohe u istoriji Engleske.

1513 - Škotski kralj Džejms IV poginuo je u bici protiv Engleza kod Fludena, posle upada u pokrajinu Nortamberlend, a njegove snage doživele su težak poraz. Na presto je stupio 1488, nasledivši oca Džejmsa III kojeg su ubili pobunjenici. Ubrzo je skršio pobunu, obezbedio unutrašnju stabilnost zemlje i učvrstio monarhiju, ali je za njega kobna bila obnova neprijateljstava s Englezima koja je kulminirala invazijom na Nortamberlend. Upamćen je i kao mecena škotskih pesnika Vilijama Danbara i Gevina Daglasa.

1585 - Rođen je francuski državnik, kardinal Rišelje, koji je kao svemoćni ministar inostranih poslova i rata (vojske) kralja Luja XIII postavio cilj da Francusku učini prvom silom Evrope. Gradeći apsolutističku monarhiju ograničio je uticaj crkve, pape i plemstva. Ugušio je ustanak hugenota (francuskih protestanata) i lišio ih političkih prava, ali im je ostavio versku slobodu. Zemlju je uveo u Tridesetogodišnji rat da bi oslabio moć Nemačkog carstva (Habzburga). U tom verskom ratu Francuska je iako katolička zemlja ratovala na strani protestanata. Nastavio je kolonijalno širenje Francuske i počeo kolonizaciju u severnoj Americi (Kvebek). Pomagao je razvoj poljoprivrede, trgovine i prosvete. Osnovao je 1635. Francusku akademiju.

1737 - Rođen je italijanski lekar i prirodnjak Luiđi Galvani, koji je 1789. pronašao galvanski elektricitet i nazvao ga "životinjskim magnetizmom". Njegovo ime nose mnogi instrumenti i oznake u elektromagnetizmu i elektrotehnici.

1835 - U Francuskoj su izglasani tzv. "septembarski zakoni" radi suzbijanja radikalnih levičarskih pokreta i zavođenja cenzure štampe.

1898 - Umro je francuski pisac Stefan Malarme, preteča simbolista. Znatno je uticao na naredne generacije francuskih literata. Dela: "Popodne jednog fauna", "Pesme i proza".

1901 - Umro je francuski slikar i grafičar Anri Tuluz Lotrek, majstor litografije, jedan od velikana francuskog impresionizma. U krugu boema na Monmartru bio je stalni posetilac kabarea, plesnih lokala, cirkusa i javnih kuća, što su najčešći motivi njegovih dela. Crteži koje je on radio izrazito su jakog kolorita, često sa odmerenim erotskim detaljima.

1914 - Uspešnom kontraofanzivom francuskih trupa, koje su bile potpomognute britanskim ekspedicionim korpusom, u Prvom svetskom ratu je posle četiri dana teških borbi okončana prva velika bitka na reci Marni u Francuskoj, tokom koje su ukupni nemački gubici procenjeni na 800.000 ljudi.

1944 - Dan posle prodora sovjetskih trupa u Drugom svetskom ratu, kapitulirala je nacistička Bugarska i umesto carističkog režima formirana je prokomunistička vlada Otečestvenog fronta. Umesto zbačenog Konstantina Muravjeva predsednik vlade je postao Kimon Georgiev.

1945 - Trupe SAD su se na kraju Drugog svetskog rata iskrcale u Južnoj Koreji, sovjetska vojska je od Japana preuzela Severnu Koreju, a 38. paralela postala je linija podele dveju korejskih država.

1948 - Posle povlačenja sovjetske vojske, na severu korejskog poluostrva proglašena je Narodna Demokratska Republika Koreja.

1952 - Prilikom potonuća broda "Niš", na ušću Save u Dunav poginulo je, preko stotinu putnika. Rečni brod koji je plovio na liniji Beograd Zemun, iako predviđen za svega 60 osoba, isplovio je po svemu sudeći sa, oko 160 putnika. Iznenadno olujno nevreme, praćeno jakom kišom i krupnim gradom izazvalo je, uz pretovarenost i, najverovatnije, tehničku nesolidnost plovila, nezapamćenu tragediju.

1976 - Umro je kineski revolucionar i državnik Mao Cedung, jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu. Prve jedinice kineske Crvene armije stvorio je s Ču Deom 1931, a rukovođenje partijom je preuzeo 1935. U oktobru 1934. s Čuom je poveo "Dugi marš" svojih jedinica, što se pokazalo odlučujućim u građanskom ratu protiv pristalica Čang Kaj Šeka (kineski nacionalisti) i u borbama protiv japanske okupacione armije. I pošto je staljinizam odbačen u Sovjetskom Savezu ostao je dosledan njegovoj viziji komunističkog društva.

1991 - Sovjetska republika Tadžikistan proglasila je nezavisnost.

1995 - Avioni NATO počeli su drugu seriju masovnih bombardovanja srpskih ciljeva u Bosni i Hercegovini, ponovo koristeći radioaktivnu municiju, a zvaničnici zapadnog vojnog saveza su priznali da je u prethodnim napadima verovatno bilo i civilnih žrtava.

1996 - U tajfunu koji je pogodio priobalna područja ekonomski najrazvijenije kineske provincije Guangdong poginulo je više od 130 osoba.

1999 - U najžešćim okršajima u Kosovskoj Mitrovici od dolaska Kfora na Kosovo i Metohiju, ranjene su najmanje 33 osobe, lokalni Srbi, zatim devet francuskih žandarma i šest vojnika, prilikom tri pokušaja da se probije blokada mosta na Ibru koji deli severni i južni deo grada.

1999 - Načelnik združenog štaba oružanih snaga SAD general Henri Šelton izjavio je u senatu SAD da je komandant Kfora britanski general Majkl Džekson odbio naredbu komandanta NATO u Evropi, američkog generala Veslija Klarka da u junu 1999. silom spreči dolazak ruskih trupa na prištinski aerodrom "Slatina". Prema rečima Šeltona, Džekson je tada rekao da neće da izvrši naređenje kako ne bi "izazvao Treći svetski rat".

1999 - U eksploziji bombe koju su u Moskvi u stambenu zgradu podmetnuli čečenski islamski teroristi poginule su najmanje 94 osobe.

2001 - Smrtno je ranjen Ahmad Šah Masud, dugogodišnji vodeći gerilski komandant u Avganistanu u borbi protiv vladajućih talibana. Terorista-samoubica upao je u njegovu kancelariju i aktivirao eksploziv. Masud je umro pet dana docnije.

2002 - Prilikom pada putničkog voza sa mosta u reku, na liniji Kalkuta - Nju Delhi, poginulo je 126 lica.

2003 - Umro je američki nuklearni fizičar Edvard Teler, nazvan "ocem hidrogenske bombe", jedan od najistaknutijih fizičara 20. veka. Doktorirao je 1930. u Lajpcigu, gde je s Vernerom Hajzenbergom uspostavio temelje nuklearne fizike. Zaintrigiran hidrogenskom fuzijom, u radu na tom oružju učestvovao je do 1952. godine kada je u Pacifiku testirana prva "H-bomba".

2003 - Bostonska arhiepiskopija rimokatoličke crkve pristala je da plati 85 miliona dolara stotinama ljudi koji su podneli tužbu zbog skandaloznih seksualnih prestupa rimokatoličkih sveštenika u tom delu SAD.

2004 - Od eksplozije automobila-bombe ispred australijske ambasade u Džakarti, poginulo je devet, a ranjeno više od 170 osoba.

2010 - Generalna skupština UN usvojila je Rezoluciju Srbije o Kosovu i Metohiji. Nacrt Rezolucije prethodno je usaglašen sa Evropskom unijom.

2011 - Preminuo je Dušan Trbojević, srpski pijanista, kompozitor, univerzitetski profesor. Na FMU u Beogradu diplomirao je klavir 1951. a dve godine potom i kompoziciju. Docnije se usavršavao u Londonu na Kraljevskom koledžu.

2016 - Severna Koreja izvela je najjači do tada nuklearni test, koji je izazvao seizmatički potres na poluostrvu jačine 5,3 stepeni Rihterove skale. Prema snazi potresa, pretpostavlja se da je reč o eksploziji 20 do 30 kilotona. Prethodni testovi Pjongjanga nisu bili jači od šest kilotona. Zvaničnici i mediji te zemlje ovim povodom naglasili su da je Severna Koreja u stanju da postavlja nuklearne bojeve glave na balističke rakete.

2023 - U razornom zemljotresu amplitude 6,8 koji je pogodio Maroko poginulo je preko 2.900 ljudi.

Dogodilo se na današnji dan, 10.09.

Na današnji dan 1995. godine Amerikanci su sa broda "Normandija" u Jadranskom moru počeli da gađaju srpske vojne i civilne ciljeve u okolini Banja Luke krstarećim raketama "tomahavk", što je uz masovna bombardovanja iz aviona radioaktivnom municijom i artiljerijske udare NATO Snaga za brzo reagovanje, odlučujuće doprinelo preokretu u građanskom ratu u Bosni i Hercegovini u korist muslimana i Hrvata.

Danas je utorak, 10. septembar, 254. dan 2024. godine.

1526 - Turska vojska pod sultanom Sulejmanom II zauzela je posle pobede nad Mađarima u Mohačkoj bici, Budim koji je postao središte Budimskog pašaluka, turske provincije tokom narednih 150 godina, sve do pobeda Eugena Savojskog nad Turcima, krajem 17. veka.

1721 - Švedska i Rusija su mirom u Ništadu u Finskoj okončale Veliki severni rat, započet 1700, u kojem je ruski car Petar Veliki potukao Šveđane i dobio izlaz na Baltičko more. Mirom je Rusiji pripala prostrana teritorija od Finskog do Riškog zaliva i gradovi Riga, Revel i Narva.

1839 - Rođen je američki filozof i logičar Čarls Sanders Pirs, osnivač pragmatizma, filozofskog pravca koji je kasnije razvio Vilijam Džejms. Verovao je da ideje najbolje mogu biti ispitane istraživanjem posledica koje izazivaju. Nije imao univerzitetsku karijeru, uglavnom je radio u vladinim službama, a njegovi uticajni "Sabrani spisi" objavljeni su posthumno.

1855 - Rođen je nemački arheolog Robert Koldevej, koji je od 1899. do 1917. istraživao Vavilon i dokazao da je ta biblijska metropola na reci Eufrat, južno od Bagdada, stvarno postojala.

1875 - Poginuo je srpski hajdučki harambaša Petar Pecija Petrović, vođa ustanka iz 1853, poznatog kao Pecijina buna, prilikom pokušaja da kod mesta Gaštica, preko Save prebaci tovar oružja borcima Bosansko-hecegovačkog ustanka protiv Turaka. Posle propasti bune povukao se u planine i odatle napadao turske jedinice. Kad je 1875. izbio trogodišnji Bosansko-hercegovački ustanak, sakupljao je čete ustanika u severnoj Bosni.

1890 - Rođen je austrijski pisac Franc Verfel. Veliki uspeh postigao je novelom "Nije kriv ubica, kriv je ubijeni", s tipično ekspresionističkim motivom, sukobom oca i sina. Ostala dela: pesme "Prijatelj sveta", "Mi jesmo", "Jedan drugom", drame "Čovek ogledalo", "Huares i Maksimilijan", "Pavle među Jevrejima", romani "Pesma o Bernadeti", "Proslava mature", "Verdi", "Barbara ili pobožnost", "Četrdeset dana Muse Daga", "Pronevereno nebo", "Zvezda nerođenih".

1906 - Pojavio se prvi broj "Šabačke čivije", jednog od najboljih humorističko-satiričnih listova u Srbiji. List je izlazio do decembra 1909.

1914 - Rođen je američki filmski režiser Robert Vajz, dvostruki dobitnik Oskara, koji je karijeru počeo kao montažer u filmovima "Građanin Kejn" i "Veličanstveni Ambersonovi" Orsona Velsa. Filmovi: "Krv na Mesecu", "Tri tajne", "Jelena od Troje", "Želim da živim", "Moje pesme, moji snovi", "Priča sa zapadne strane".

1919 - U Sen Žermenu kod Pariza zaključen je mirovni ugovor između Austrije i pobedničkih sila u Prvom svetskom ratu, koji je formalno potvrdio propast austrougarske monarhije i zabranio Austriji da se udruži sa takođe poraženom Nemačkom. Iz okvira Austrije izdvojene su teritorije sa većinskim nenemačkim stanovništvom. Ugovorom je takođe priznata Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

1928 - Umro je ruski vizantolog i slavista Fjodor Ivanovič Uspenski, profešor univerziteta u Odesi i Petrogradu, dopisni član Srpske kraljevske akademije, član ruske carske Akademije, kao i docnije sovjetske. Od 1894. do 1914. rukovodio je Ruskim arheološkim institutom u Carigradu. Bio je plodan naučnik i autor je najobimnije i najsadržajnije Istorije Vizantijskog carstva.

1939 - Kanada je objavila rat nacističkoj Nemačkoj, čime je sukob u Evropi prerastao u svetski rat. Jedinice Kanade su se u Drugom svetskom ratu borile u sastavu trupa Britanske imperije, poput trupa drugih britanskih dominiona.

1942 - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu napalo Dizeldorf sa 476 aviona, koji su izbacili 100.000 bombi na taj nemački grad.

1943 - Posle kapitulacije Italije u Drugom svetskom ratu, nemačka vojska je okupirala Rim.

1945 - U Norveškoj je pod optužbom za izdaju osuđen na smrt vođa norveških nacista Vidkun Kvisling. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik vlade okupirane Norveške od 1942. do 1945, a 1940. je pomogao nacističkoj Nemačkoj da okupira njegovu zemlju.

1964 - Ministri inostranih poslova zemalja Organizacije afričkog jedinstva su na zasedanju u Adis Abebi prihvatili plan za okončanje građanskog rata u Kongu.

1967 - Građani Gibraltara odbacili su na referendumu mogućnost pripajanja Gibraltara Španiji, opredelivši se da ostanu pod britanskom upravom.

1974 - Na osnovu sporazuma postignutog u Alžiru, Portugalija je priznala nezavisnost Portugalske Gvineje koja je vekovima bila portugalska kolonija. Gvineja Bisao postala je suverena država pod vođstvom predsednika Luisa Kabrala.

1976 - U sudaru putničkih aviona "Trajdent" britanske kompanije "Britiš ervejz" i "DC-9" jugoslovenske kompanije JAT severno od Zagreba, poginulo je svih 176 osoba u letelicama.

1979 - Umro je angolski državnik i pisac Agostino Neto, prvi predsednik Angole, lekar po profesiji, predvodnik borbe za oslobođenje te afričke zemlje od portugalske kolonijalne vlasti, uspešno okončane 1975. Zbog borbe za nezavisnost Angole, od 1951. više puta je hapšen, a od 1962. bio je na čelu Narodnog pokreta za oslobođenje Angole.

1981 - Slika "Gernika" španskog slikara Pabla Pikasa vraćena je u Španiju. Naslikana je 1937. posle nacističkog bombardovanja gradića Gernika, mestašca koje ima poseban značaj za Baske, tokom Građanskog rata u Španiji. Od 1939. slika se nalazila u Njujorku. Pikaso je ostavio amanet da "Gernika" ne bude vraćena dok njegova otadžbina ne postane demokratska država. Kralj Huan Karlos uveo je demokratski poredak u Španiji 1976. godine.

1989 - Mađarska je otvorila granicu prema Zapadu i dopustila odlazak hiljadama građana Istočne Nemačke, čiji je masovni egzodus izazvao pad Berlinskog zida i kasnije ujedinjenje Nemačke.

1991 - Hrvatske secesionističke vlasti zatvorile su zajednički jugoslovenski naftovod (Rijeka - Pančevo) i zaplenile naftu namenjenu rafinerijama u Pančevu i Novom Sadu, koje su ubrzo morale da prekinu rad.

1998 - Vođe monarhističkih protestanata, lojalnih Londonu, i irskih rimokatoličkih republikanaca u Severnoj Irskoj, susrele su se prvi put licem u lice od 1922, ali nije postignut odlučujući proboj ka sklapanju mirovnog sporazuma u tom delu Ujedinjenog kraljevstva.

1999 - Albanci su drugi dan zaredom pribegli nasilju u Kosovskoj Mitrovici u pokušaju da uđu u srpski deo etnički podeljenog grada. U nemirima je povređeno 28 napadača i po četvorica Srba i francuskih vojnika.

2002 - Švajcarska je postala 190. članica Ujedinjenih nacija. Švajcarci su dugo smatrali da učlanjenje u UN nije u skladu sa tradicionalnom neutralnošću.

2003 - Šefa švedske diplomatije Anu Lind nožem je u robnoj kući u Stokholmu smrtno ranio jedan prolaznik srpskog porekla. Lind je sutradan umrla.

2006 - Prestolonaslednik Tonge, Siaosi Tupou V proglašen je za kralja te pacifičke države, nakon smrti oca. Kralj Taufa Ahau Tupou IV, jedan od poslednjih neustavnih vladara na svetu, umro je u 88 godini. Pokojni kralj je ušao u Ginisovu knjigu rekorda 1976. godine, kao najteži monarh na svetu, sa 209,5 kilograma.

2007 - Najmanje 37 osoba je poginulo, a 150 je povređeno u eksploziji kada je kamion natovaren eksplozivom udario u vozilo na severu Meksika. U nesreći su stradali pripadnici vojske, policije, spasilačkih službi i novinari koji su se našli na mestu udesa kada je usledila eksplozija kamiona, natovarenog eksplozivom za potrebe jednog rudnika u severnoj državi Koahuila. Eksplozija koja se dogodila u blizini grada Sakramento, ostavila je krater prečnika 20 metara.

2010 - Umro je Rade Marković, srpski glumac. U svetu glume bio je aktivan čitavih šest decenija i ostavio je neizbrisiv trag u istoriji srpske kulture. Studirao je Tehnički a potom Filozofski fakultet u rodnom Beogradu, ali se posvetio glumi, igrajući najpre u amaterskim grupama. Na pozorišnim scenama ostvario je oko 100 uloga, na filmu osamdesetak, u televizijskim dramama, serijama i drugim emisijama više od 60, učestvovao je u gotovo 200 radio drama. Režirao dva dokumentarna filma. Bio je profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

2011 - Gotovo 200 ljudi udavilo se pošto je potonuo trajekt, koji je plovio na liniji Zanzibar-Pemba, u vodama Tanzanije nedaleko od Zanzibara. Na pretovarenom plovilu nalazilo se oko 800 putnika.

2012 - Međunarodna upravljačka grupa (ISG) održala je šesnaesti i ujedno poslednji sastanak u Prištini na kojem je donela odluku o ukidanju nadgledane nezavisnosti Kosova. Srpski zvaničnici tim povodom naglasili su da za Srbe i nadgledana i nenadgledana nezavisnost Kosova i Metohije znači samo nastavak nasilja i bezakonja.

2013 - Stručnjaci muzeja Van Gog u Amsterdamu saopštili su da je otkrivena nova slika holandskog majstora, pronađena na tavanu norveškog industrijalca koji je sliku sklonio pre šest decenija, uveren da je kupio lažno delo. Autentičnost slike, "Zalazak sunca u Monmažuru", nastale 1888. utvrđena je tumačenjem umetnikovog potpisa, hemijskim i rendgenskim analizama. Bio je to prvi slučaj posle 1928. otkrivanja nekog Van Gogovog platna.

2021 - Okončana je izgradnja gasovoda Severni tok 2. Nova trasa gasovoda nazvana Severni tok 2, sastoji se od dva kraka ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara godišnje i proteže se od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke.

Dogodilo se na današnji dan, 11.09.

Danas je sreda, 11. septembar, 255. dan 2024. godine

1524 - Rođen je francuski pisac Pjer de Ronsar, vođa renesansne pesničke grupe "Plejada". Francusku poeziju obogatio je raznolikošću pesničkih oblika. U vreme religioznih ratova u Francuskoj digao je glas u odbranu otadžbine u "Besedi o bedi ovog vremena". Dela: zbirke pesama "Ode", "Ljubavi", "Himne", "Elegije", ep "Fransijada" (nedovršen).

1830 - Proglašena je republika Ekvador kao deo konfederacije Kolumbije.

1855 - Opsada Sevastopolja, najveća operacija u Krimskom ratu, okončana je pošto su trupe Britanije, Francuske, i Pijemonta (Kraljevina Sardinija) zauzele ključnu rusku crnomorsku pomorsku bazu.

1862 - Rođen je američki pisac Vilijam Sidni Porter, poznat kao O. Henri, tvorac specifičnog žanra kratke humoristične i blago ironične priče s neočekivanim završetkom. Objavio je oko 600 priča u 11 knjiga, mahom o životu stanovnika Njujorka.

1880 - Rođen je Dobrica Milutinović, veliki srpski romantičarski pozorišni glumac izuzetnog glasa i retkog temperamenta. Bio je prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka i sa ogromnim uspehom igrao je niz uloga iz klasičnog pozorišnog repertoara kao i likove iz nacionalnog repertora. U Beograd je došao 1898. na poziv upravnika Narodnog pozorišta Branislava Nušića. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije su 1980. u saradnji sa Zlatarom Majdanpek ustanovili "prsten Dobrice Milutinovića", nagradu za glumačko životno delo.

1883 - Rođen je ruski revolucionar Grigorij Jevsejevič Zinovjev, jedan od boljševičkih prvaka i organizatora Oktobarske revolucije 1917. Predvodio je uticajni Petrogradski sovjet, Komitet za odbranu republike u građanskom ratu i od 1919. do 1926. bio predsednik Izvršnog komiteta Kominterne. Streljan je 1936. u vreme čistki koje je Staljin organizovao posle ubistva Sergeja Kirova krajem 1934.

1885 - Rođen je engleski pisac Dejvid Herbert Lorens, koji je opisivanjem ljudske seksualnosti skandalizovao puritansko britansko društvo. Bio je preokupiran problemom seksualnih odnosa, zainteresovan za primitivne religije i misticizam i neprijateljski raspoložen prema industrijskom 20. veku, puritanizmu i anglosaksonskim društvenim konvencijama. Dela: romani "Beli paun", "Sinovi i ljubavnici", "Ljubavnik ledi Četerli", "Zaljubljene žene", "Duga", priče "Pruski oficir", "Engleska, moja Engleska", "Žena koja je ođahala", eseji "Psihoanaliza i nesvesno", "Pokreti u evropskoj istoriji", "Studije o klasičnoj američkoj književnosti", "Pornografija i opscenost", "Apokalipsa", pesme "Ljubavne i druge pesme", "Amores", "Kornjače", "Ptice, zveri i cveće".

1887 - Rođena je Nadežda Spasojević, prva Srpkinja pedijatar, autor više knjiga iz pedijatrije, profesor Babičke škole u Beogradu. Medicinu je studirala u Petrogradu, a u Parizu je specijalizovala pedijatriju. U Beogradu je osnovala savetovalište za majke i dispanzer za odojčad.

1917 - Rođen je filipinski diktator Ferdinand Edralin Markos, koji je 22 godine vladao Filipinima. U Drugom svetskom ratu bio je gerilac antijapanskog pokreta otpora, 1959. postao je predsednik Senata, a 1965. nadmoćnom većinom izabran je za šefa države. Bio je u početku veoma popularan, jer je podstakao razvoj privrede, pa je ponovo izabran za predsednika 1969, ali je tokom njegovog drugog mandata ekonomija počela da posrće, zemlju su uzdrmali prokomunistički i muslimanski gerilski pokreti. Na kraju drugog mandata trebalo je da se povuče s vlasti, ali je u septembru 1972, pre isteka mandata, uveo vanredno stanje i uz američku podršku ostao na vlasti. Zbačen je 1986. na talasu narodnog revolta, posle čega je pobegao iz zemlje i 1989. je umro u izbeglištvu na Havajima.

1922 - Proglašen je britanski mandat nad Palestinom, a kao reakciju na ovaj čin Arapi su objavili dan žalosti.

1940 - Umro je Milan Jovanović Batut, srpski lekar i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima a medicinu u Beču. Bavio se zdravstvenim prosvećivanjem i veliki deo života je posvetio modernizovanju srpskog saniteta. Uporno se borio i za osnivanje Medicinskog fakulteta, što mu je uspelo 1919, posle više decenija polemika i priprema. Objavio je veliki broj radova, posebno iz oblasti zdravstvenog prosvećivanja. Izdavao je i uređivao časopise: "Zdravlje" (Sombor i docnije Beograd) i "Narodno zdravlje" (dodatak lista "Srpski arhiv").

1941 - Posle napada nemačkih podmornica na američke brodove, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Frenklin Ruzvelt naredio je otvaranje vatre na sve brodove zemalja "Sila osovine", čime je prekinuo politiku izolacionizma u Drugom svetskom ratu. SAD su ušle u rat nakon što je Japan 7. decembra 1941. napao Perl Harbur.

1948 - Umro je pakistanski državnik Mohamed Ali Džina, osnivač i prvi predsednik Pakistana. S Mahatmom Gandijem i Džavaharlalom Nehruom borio se za nezavisnost Indije od Britanije, ali se potom s njima sukobio, tražeći posebnu državu za indijske muslimane. Britanija je 1947. priznala nezavisnost Indije (i Pakistana). Od Pakistana se docnije 1971. izdvojio istočni deo, današnji Bangladeš.

1971 - Umro je ruski državnik Nikita Sergejevič Hruščov, šef sovjetske Komunističke partije od 1953. do 1964, upamćen po raskidu sa staljinističkom verzijom socijalizma. Posle smrti Staljina 1953. postao je prvi sekretar partijskog Centralnog komiteta, a sovjetski predsednik vlade 1958. Potpisao je 1955. Beogradsku i 1956. Moskovsku deklaraciju. Tada su normalizovani odnosi Jugoslavije i Sovjetskog Saveza posle perioda Informbiroa. Na 20. partijskom kongresu podneo je referat "O kultu ličnosti i njegovim posledicama" i započeo proces destaljinizacije i odbacivanja Staljinovih metoda u unutrašnjoj politici i u međunarodnom radničkom pokretu. Plenum Centralnog komiteta Komunističke partije smenio ga je u oktobru 1964. sa svih funkcija.

1973 - Predsednik Čilea Salvador Aljende ubijen je u vojnom udaru, koji je uz pomoć SAD organizovao general Augusto Pinoče. Prema zvaničnoj verziji reč je o samoubistvu. Aljende, lekar psihijatar po profesiji, osnovao je Socijalističku partiju Čilea i 1970. postao prvi marksista u zapadnoj hemisferi koji je dobio predsedničke izbore, izazvavši veliko uznemirenje Vašingtona. Direktor CIA Vilijam Kolbi docnije je priznao da je "u tu svrhu (obaranje Aljendea) utrošeno osam miliona dolara".

1991 - Predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov najavio je odlazak sovjetskih vojnika sa Kube.

1995 - Hiljade demonstranata protestovalo je u Parizu zbog obnavljanja francuskih nuklearnih proba u južnom Pacifiku u Francuskoj Polineziji (na atolu Mururoa).

1997 - Škoti su na referendumu većinom glasova odobrili plan vlade Velike Britanije za uspostavljanje parlamenta Škotske, prvi put posle 300 godina.

2001 - Islamski teroristi oteli su u SAD četiri putnička aviona i izveli najveće terorističke napade u istoriji. Obe kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku potpuno su se srušile nakon što su dva aviona udarila u njih. Treći avion zario se u jedno krilo zgrade Pentagona u Vašingtonu, dok se četvrti, posle borbe putnika sa otmičarima, srušio u Pensilvaniji. U napadima su poginule najmanje 2.973 osobe. SAD su za napade optužile terorističku mrežu Al Kaida saudijskog islamskog teroriste Osame bin Ladena.

2004 - Patrijarh aleksandrijski i cele Afrike Petros VII i dvanaest sveštenika koji su ga pratili na hodočašće na Svetu goru poginuli su kada se helikopter koji ih je prevozio srušio u Egejsko more.

2005 - Izraelska vlada je zvanično proglasila okončanje 38 godina dugog vojnog prisustva u pojasu Gaze, okupiranom nakon šestodnevnog rata protiv Egipta 1967. Gaza je do tada bila sastavni deo Egipta a od 2005. ona je palestinska teritorija.

2007 - Umro je Džo Zavinul, austrijski džez-pijanista. Rođeni Bečlija (Jozef Erih Zavinul) ušao je u istoriju džeza svetskim hitovima "Mercy, Mercy, Mercy" i "Birdland". Osnovao je 1970. bend "Weather Report", koji je postao jedan od najznačajnijih bendova u istoriji džeza. U njemu su svirali brojni veliki muzičari poput saksofoniste Vejna Šortera, bubnjara Pitera Erskajna i basiste Žaka Pastoriusa. Zavinul je docnije 1987. osnovao "Zavinul sindikat", bend u kojem su se takođe smenjivali vrhunski muzičari. Džez magazin "Daun bit" je čak 28 puta proglašavao Zavinula najboljim džez pijanistom.

2007 - Preminuo je akademik Stevan Koički potpredsednik SANU. Na Prirodno matematičkom fakultetu u Beogradu doktorirao 1958. i bio je naučni savetnik Instituta u Vinči. Njegova oblast istraživanja bila je nuklearna spektrometrija, radioaktivni izotopi i zračenje. Za dopisnog člana SANU izabran je 1974. a za redovnog 1988. Na funkciji Generalnog sekretara SANU nalazio se od 1998. do 2003. kada je izabran za potpredsednika.

2008 - Srbija je zatražila, pismom upućenom svim zemljama članicama UN podršku Rezoluciji kojom se traži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

- Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, u znak sećanja na mučeničko pogubljenje Svetog Jovana. Na sam dan 11. septembra (po novom kalendaru) Crkva se seća osvećenja hrama nad njegovim moštima u Sevastiji, koji su podigli car Konstantin i carica Jelena.

Dogodilo se na današnji dan, 12.09.

Na današnji dan 1852. rođen je srpski pisac Simo Matavulj, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma. Pisao je bogatim i sočnim jezikom pripovetke iz života rodne Dalmacije kao i Beograda u kojem je docnije živeo. Imao je veliki dar posmatranja kao i sposobnost živopisnog slikanja i ljudii njihovog okruženja. Prevodio je francuske pisce Mopasana, Zolu, Molijera. Dela: romani "Bakonja fra Brne", "Uskok", zbirke pripovedaka "Iz primorskog života", "S mora i planine","Beogradske priče".

Danas je četvrtak, 12. septembar, 256. dan 2024. godine.

1494 - Rođen je francuski kralj Fransoa I, koji je Bolonjskim konkordatom 1516. osigurao prevlast krune nad crkvenom organizacijom u Francuskoj (katoličke crkve). Tokom vladavine od 1515. do smrti 1547. pokušavao je da postane rimsko-nemački car, što je 1519. uspeo njegov ljuti rival Karlo V (Habzburg) protiv kojeg je potom vodio četiri rata. U bici kod Pavije zarobljen je 1525. ali je uspeo da se izbavi i 1536. uspostavio je savez sa Turskom uperen protiv Habzburga. Fransoa I bitno je uticao na uzlet francuske umetnosti i nauke.

1583 - Rođen je italijanski orguljaš i kompozitor Đirolamo Freskobaldi, najveći majstor svog vremena na orguljama. Bio je preteča Johana Sebastijana Baha u kompozicijama za orgulje, koje je obogatio novim izražajnim sredstvima. Komponovao je tokate,kancone, fantazije za orgulje, madrigale, motete.

1683 - Vojska poljskog kralja Jana III Sobjeskog potukla je Turke i razbila drugu opsadu Beča. U ratu nastavljenom do 1699. austrijska vojska je, koristeći pobune na Balkanu, prodrla do Skoplja, Prizrena i Peći i spalila Sarajevo. Mirom u Sremskim Karlovcima Beč je zauzeo Ugarsku (osim Banata i jugoistočnog dela Srema), Erdelj, Slavoniju. Povlačenje austrijskih trupa pokrenuće i Veliku seobu Srba sa prostora Stare Srbije (danas Kosovo i Metohija).

1733 - Umro je francuski kompozitor i orguljaš Fransoa Kupren, centralna ličnost muzičkog života Pariza početkom 18.veka. Bio je dvorski klavsenista i muzički učitelj dece kralja Luja XIV . Napisao je metodiku "Umetnost sviranja na klavsenu" i značajan je kao kompozitor programskih klavsenskih svita u rokoko stilu.

1801 - Ruski car Aleksandar I ukinuo je gruzijsko kraljevstvo i priključio ga Rusiji. Istočna gruzijska kraljevina, stvorena četiri decenije ranije, posle oslobođenja od Persijanaca,prihvatila je ruski protektorat 1783. Rusija je 1810. anektirala i zapadnu Gruziju, do tada pod vlašću Turske.

1848 - Švajcarska je usvojila novi ustav kojim je postala federalna unija s jakom centralnom vlašću, iako i dalje zvanično konfederacija.

1874 - Umro je francuski političar i istoričar Fransoa Pjer Gijom Gizo, šef diplomatije od 1840. do 1847. i predsednik vlade od 1847. do 1848. Počeo je kao liberal, ali je kasnije zastupao konzervativna načela. Oboren je sa vlasti u Februarskoj revoluciji 1848. zajedno s kraljem Lujem Filipom. Dela: "Istorija engleske revolucije", "Istorija civilizacije u Francuskoj".

1876 - Rođen je srpski političar, pozorišni i književni kritičar Milan Grol, dugogodišnji dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, od 1940. šef Demokratske stranke (posle smrti Ljube Davidovića). Kao blizak saradnik najuglednijeg srpskog književnog kritičara Jovana Skerlića objavio je mnoštvo književnih i pozorišnih kritika u "Srpskom književnom glasniku". U Drugom svetskom ratu bio je ministar u emigrantskoj vladi u Londonu. U zemlju se vratio 1945. i nakratko je bio potpredsednik vlade. Dela: članci i eseji "Pozorišne kritike", "Iz pozorišta predratne Srbije", "Londonski dnevnik", "Dnevni zapisi", "Kroz dve decenije Jugoslavije", "Iskušenja demokratije".

1878 - Egipatski obelisk poznat kao "Kleopatrina igla", napravljen od mermera iz Asuana oko 1475. pre nove ere, postavljen je u Londonu. U prestonicama negdašnjih kolonijalnih metropola, Londonu, Parizu, Berlinu ili Rimu nalaze se brojni spomenici kulture vanevropskih zemalja, negdašnjih kolonija.

1888 - Rođen je francuski pevač i glumac Moris Ševalije, zaštitni znak francuske muzičke komedije, koji je plenio šarmom i neusiljenošću pevačkog i glumačkog manira. Najzapaženije uloge je ostvario u filmskim muzičkim komedijama. Napisao je autobiografiju "Moj put i moje pesme". Filmovi: "Ljubavna parada", "Nasmejani poručnik", "Vesela udovica", "Ćutanje je zlato", "Imao sam sedam kćeri", "Život za karijeru", "Žiži", "Fani", "Ljubav popodne".

1897 - Rođena je francuski nuklearni fizičar i hemičar Irena Kiri, kćerka nobelovaca Pjera i Marije Kiri, koja je sa suprugom Žanom Frederikom Žolio 1935. podelila Nobelovu nagradu za hemiju. Prvi su stvorili veštačke radioaktivne supstance: nuklide fosfora, azota, silicijuma. Eksperimentalno su dokazali da se svetlost može preobratiti u čestice. Sa srpskim fizičarem Pavlom Savićem 1937. i 1938. otkrila je izotope poznatih elemenata bombardovanjem urana neutronima.

1910 - Za prvu ženu policijskog oficira u svetu, u Los Anđelesu je postavljena Alisa Stebins Vels.

1913 - Rođen je američki atletičar afroameričkog porekla Džesi Ovens, jedan od najvećih sportista 20. veka, koji je osvojio četiri zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936.

1916 - Na Kajmakčalanu je u Prvom svetskom ratu otpočela ofanziva srpske vojske protiv Bugara i Nemaca. U ogorčenim borbama vrh planine Nidže više puta je prelazio iz ruke u ruku, da bi Drinska divizija, ojačana pukovima Dunavske divizije, u strahovitom naletu konačno ovladala Kajmakčalanom 3. oktobra 1916. što je bila prva pobeda srpske vojske posle tragičnog povlačenja do obala Jonskog i Jadranskog mora. Na žalost broj srpskih žrtava bio je ogroman. Spomenik koji je kralj Aleksandar Karađorđević podigao na tom mestu, razorili su delimično bugarski okupatori 1941. U okviru kompleksa pohranjeno je i srce velikog prijatelja srpskog naroda Arčibalda Rajsa, u skladu s njegovom testamentarnom željom.

1919 - Italijanska armija sastavljena od dobrovoljaca pod komandom pisca Gabrijela D'Anuncija zauzela je grad Fiume (danas Rijeka).

1921 - Rođen je poljski pisac Stanislav Lem, najpoznatiji poljski autor naučne fantastike. Lem je bio poznat po knjigama "Solaris", "Nepobediv", "Summa tećnologiae" koje su prevedene i na srpski. Rođen je 1921. godine u Lavovu (tada Poljska, danas Ukrajina) a već njegov prvi rad "Čovek sa Marsa" iz 1946. ga je proslavio širom sveta. Lem je 1939. započeo studije medicine, ali ga je prekinuo Drugi svetski rat tokom kojeg je radio kao automehaničar. Od 1950. ima status slobodnog književnika. Njegova dela prevedena su na brojne jezike, a u svetu je prodato preko osam miliona njegovih knjiga. Sem naučne fantastike, pisao je i bajke, pesme, pripovetke, eseje i filozofske rasprave.

1943 - Nemački komandosi (Oto Skorceni) su u Drugom svetskom ratu, na osnovu naredbe Adolfa Hitlera, oteli svrgnutog italijanskog fašističkog lidera Benita Musolinija, zatvorenika nove vlade Italije. Nemci su ubrzo postavili Musolinija na čelo takozvane Italijanske socijalne republike (Republika di Salo).

1944 - Prve američke jedinice su stupile na tlo Nemačke u Drugom svetskom ratu.

1953 - Nikita Hruščov je postao prvi sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza, preuzevši najmoćniji položaj upražnjen smrću Staljina.

1968 - Albanija je saopštila da napušta Varšavski pakt. Što je bila posledica činjenice da se Sovjetski Savez ogradio od tradicija staljinizma.

1970 - Palestinski otmičari digli su u Jordanu u vazduh tri aviona oteta šest dana ranije posle poletanja iz Njujorka ka Evropi. Prethodno su oslobodili putnike u zamenu za palestinske zatvorenike, uključujući otmičara četvrtog aviona Lejlu Kaled, uhapšenu 6. septembra 1970. po sletanju u London.

1974 - U Etiopiji je komunistička vojna hunta zbacila sa vlasti cara (negus) Haila I Selasija, koji je vladao od 1928, kad je posle smrti Menelika II imenovan za regenta i kralja. Za cara je krunisan 1930. iz zemlje je izbegao 1936, godinu dana posle agresije Italije, a vlast je povratio 1941. Godinu dana posle zbacivanja zadavljen je u zatočeništvu, a vojna hunta je izdala lažno saopštenje o prirodnoj smrti bivšeg monarha. Što je bila posledica činjenice da je ubijeni vladar bio popularan kao simbol uspešne borbe za slobodu. Iza državnog udara stajala je istočnonemačka tajna policija ŠTAZI.

1977 - Južnoafrička policija ubila je u zatvoru crnačkog lidera Stiva Bikoa.

1980 - U udaru bez prolivanja krvi, u Turskoj je načelnik Generalštaba general Kenan Evren oborio vladu Sulejmana Demirela i raspustio skupštinu.

1992 - U Limi je uhvaćen osnivač peruanskog maoističkoggerilskog pokreta "Svetli put" Abimael Gusman, odgovoran za niz brutalnih akcija s brojnim žrtvama.

1994 - Snage NATO i njihovi bivši rivali iz Varšavskog pakta održali su u Poljskoj prve zajedničke vojne vežbe.

1998 - U atentatu u Tirani ispred središta opozicione Demokratske partije ubijen je jedan od njenih vođa Azem Hajdari.

1999 - Umro je Predrag Milojević, srpski novinar, književnik, pevodilac, jedna od najvažnijih ličnosti srpskog novinarsta uopšte. Rođen je u Beogradu u porodici državnog činovnika. Apsolvirao je Filozofski fakultet u Beogradu 1923. Počeo je da objavljuje 1921. a u međuratnom periodu je novinar lista "Politika" i dopisnik iz Berlina i kasnije Londona. Izvesno vreme nakon Drugog svetskog rata objavljivao je pod pseudonimom pošto je tokom okupacije bio urednik lista Nedićeve vlade "Novo vreme". Vremenom ponovo postaje saradnik "Politike" a potom i spoljnopolitički komentator. Objavio je veliki broj reportaža, intervjua, komentara, analiza, pa i intervjue s Čerčilom, Hitlerom, Musolinijem.

2003 - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ukinuo je sankcije protiv Libije pošto su vlasti u Tripoliju preuzeleodgovornost za eksploziju podmetnute bombe u avion "Pan Amerikena" iznad škotskog mesta Lokerbi 1988. Libija je pristala da plati ukupno 2,7 milijarde dolara odštete porodicama 270 žrtava.

2006 - Najmanje 51 osoba je poginula, a više od 230 je povređeno u stampedu koji je nastao na stadionu u jemenskom gradu Ibu, gde je predsednik Ali Abdulah Saleh držao predizborni miting.

2009 - Umro je francuski fotograf Vili Ronis, poznat po svojim crno belim fotografijama svakodnevnog života Parižana. Ronis, jedan od velikana fotografije XX veka, započeo je karijeru 30-ih. Smatran je "socijalnim" fotografom, zbog tematike koja mu je bila najdraža. Francuska javnost prozvala ga je "pesnikom koji je slavio jednostavnu radost življenja".

2009 - Umro je Norman Borlaug, američki stručnjak za patologiju biljaka i nobelovac. Borlaug je bio pokretač takozvane "zelene revolucije" razvojem novih vrsta žitarica otpornih na bolesti čime je drastično povećan prinos, pa je umnogome smanjena glad u siromašnim zemljama. Godine 1970. dobio je Nobelovu nagradu za mir a 2007. zlatnu medalju američkog Kongresa, što je najviše civilno odlikovanje u SAD.

2010 - Preminuo je Klod Šabrol, francuski režiser i jedan od utemeljivača "novog pokreta". Šabrol je najpoznatiji po trilerima, 1960-ih i 1970-ih, poput "Neverne žene" i "Mesara". Pojavio se 1958. filmom "Lepi Serž" i od tada je prosečno snimao jedan film godišnje. Tokom 60 godina duge karijere snimio je više od 70 filmova, među kojima je poslednji "Belami" iz 2009. godine.

2013 - Sonda "Vojadžer 1" prešla je novu granicu i postala je prva svemirska letelica koja je napustila naš solarni sistem, saopštila je američka Agencija za svemirska istraživanja (NASA). Brojni naučnici ukazivali su da kriterijumi za određivanje granice solarnog sistema nisu jasni. Vojadžer je lansiran 5. septembra 1977. godine, i na njemu se nalazi zlatna ploča s pozdravom na 55 jezika, među kojima je i srpski.

2013 - Island je i formalno prekinuo pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji, na šta je EU odgovorila obustavom, i inače simbolične, isplate pomoći iz predpristupnih fondova. Odluka Islanda o povlačenju kandidature za članstvo u EU najavljena je odmah po dolasku, maja 2013. na vlast "Partije progresa" umereno desnih evroskeptika.

2014 - Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je u Zapadnoj Africi od virusa ebole, do tada, umrlo više od 2.400 osoba, od ukupno registrovana 4.784 slučaja, uz napomenu da je taj broj verovatno bitno veći.

2018 - NASA je lansirala, odnosno testirala, novi toplotni štit, za koji se veruje da otvara mogućnost odlaska ljudi na Mars. Novom tehnologijom nazvanom ADEPT, omogućuje se zaštita većih tereta prilikom ulaska u Zemljinu atmosferu

2020 - Nakon gotovo dve decenije rata u Dohi su započeti mirovni pregovori vlade Avganistana i pobunjenika talibana.

Dogodilo se na današnji dan, 13.09.

Danas je petak, 13. septembar, 257. dan 2024. godine.

1506 - Umro je italijanski slikar i graver Andrea Mantenja, tvorac veličanstvenih fresaka u crkvi eremita u Padovi, srušenoj u Drugom svetskom ratu, ka i u dvorcu u Mantovi. Slike: "Parnas", "Raspeće", "Sveti Sebastijan", "Obrezanje", "Poklonstvo kraljeva".

1598 - Umro je španski kralj Filip II, koji je predvodio zemlju u ratovima protiv Turske od 1571. do 1578. i protiv Engleske od 1588, okončanom šest godina posle njegove smrti. Posle sloma njegove "Nepobedive armade" 1588. u bici s engleskom mornaricom u kanalu Lamanš, Španija nikad više nije postala svetska sila prvog reda, kao što je to bila do tada.

1788 - Njujork je proglašen prvom federalnom prestonicom SAD.

1804 - Vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe uputio je prvu ustaničku delegaciju u Rusiju, da bi je zainteresovao za ustanak i tražio pomoć u oružju za borbu protiv Turaka. Prota Mateja Nenadović, Petar Čardaklija i Jovan Protić primljeni su hladno na ruskom dvoru i rečeno im je da ne očekuju oružanu pomoć. Bilo je to vreme opšte evropske krize zbog Napoleonovih ratova pa je i Rusija bila vrlo oprezna.

1808 - U Beogradu je besedom Dositeja Obradovića "O dužnom počitaniju k naukama" počela s radom Velika škola. Među dvadesetak učenika-studenata bili su i Aleksa, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa kao i Vuk Karadžić. Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. njen rad je obustavljen. Taj datum danas se uzima kao Dan Univerziteta u Beogradu.

1819 - Rođena je nemačka pijanistkinja Klara Šuman, jedan od najvećih klavirskih majstora 19. veka, koja je koncertnu karijeru počela u devetoj godini. Širom Evrope popularisala je dela Roberta Šumana, za kojeg se udala 1840, kao i Ludviga van Betovena, Frederika Šopena, Johanesa Bramsa, Feliksa Mendelsona.

1874 - Rođen je austrijsko američki kompozitor Arnold Šenberg, osnivač i teoretičar modernog muzičkog ekspresionizma, profesor muzičkih akademija u Beču, Berlinu, Bostonu i Los Anđelesu. U ranim kompozicijama bio je sledbenik romantizma, da bi vremenom došao do atonalnosti. Uveo je dvanaestotonski način komponovanja, nevezan za usvojena harmonska pravila. Napisao je "Nauku o harmoniji" i nedovršeni "Priručnik za kontrapunkt" i "Teoriju kompozicije". Muzička dela: opera "Mojsije i Aron", simfonijska poema "Peleas i Melisandra", kantate "Gurelider", "Preživeli iz Varšave", melodrama "Pierrot lunaire", monodrama "Očekivanja".

1882 - Posle ustanka koji je ugrozio planove Londona o korišćenju Sueckog kanala, Britanci su porazili egipatsku vojsku kod Tel el Kebira u donjem Egiptu i nastavili osvajanje te zemlje i susednog Sudana. Egipat je od tada samo pro forme bio deo Turske.

1894 - Rođen je engleski pisac Džon Bojnton Pristli, autor dela koja se odlikuju vedrinom i humorom, ali i društvenom kritikom. Dela: romani "Dobri drugovi", "Englesko putovanje", "Ponoć u pustinji", "Anđeosko sokače", drame "Opasna okuka", "Dođoše do grada", "Inspektor je došao", "Čaša piva", eseji "Engleski komični likovi", "Engleski roman", "Engleski humor", "Dikens i njegov svet", "Književnost i zapadnjak".

1922 - Rođena je peruanska pevačica indijansko-španskog porekla Ima Sumak, jedinstvenog raspona glasa od četiri oktave, od visokog soprana do dubokog alta. U njenom repertoaru preovlađivale su obrade indijanskih narodnih melodija.

1922 - U El Aziziji u Libiji izmerena je najviša temperatura u hladu - 58 stepeni Celzijusa.

1923 - U Španiji je vlast prigrabio general Miguel Primo de Rivera. Uz podršku kralja Alfonsa XIII zaveo je izrazito desnu diktaturu kojom su privremeno ugušene revolucionarne tendencije.

1924 - Rođen je francuski kompozitor Moris Žar, dobitnik čak tri Oskara za filmsku muziku: za "Lorensa od Arabije (1962), "Doktora Živaga (1965) i "Put za Indiju" (1982). Sarađivao je sa mnogim velikim režiserima kao što su Alfred Hičkok, Džon Hjuston, Lukino Viskonti i Piter Vir. Autor je muzike za 150 filmova među kojima su i hitovi "Godina opasnog življenja", "Gorile u Magli" i "Društvo mrtvih pesnika".

1955 - Sovjetski Savez i Zapadna Nemačka uspostavili su diplomatske odnose.

1971 - U napadu američke policije i Nacionalne garde, kojim je okončana petodnevna pobuna u njujorškom zatvoru Atika, poginuo je 31 zatvorenik i 11 zatvorskih čuvara.

1989 - Najveće ikad održane demonstracije protiv aparthejda u Južnoj Africi, u Kejptaunu, predvodio je nadbiskup Dezmond Tutu.

1991 - Sovjetski Savez i SAD su se sporazumeli da obustave doturanje naoružanja zaraćenim stranama u Avganistanu.

1992 - Umro je američki filmski glumac Entoni Perkins, koji se specijalizovao za uloge senzitivnih, smetenih i nervoznih ličnosti. Filmovi: "Psiho", "Prijateljsko ubeđivanje" (Oskar), "Proces", "Fedra", "Volite li Bramsa?", "Kvaka 22", "Sudija za vešanje", "Ubistvo u Orijent ekspresu", "Crna rupa".

1993 - Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija potpisali su u Vašingtonu mirovni sporazum.

1995 - Grčka i Bivša jugoslovenska Republika Makedonija potpisale su u Njujorku sporazum o normalizaciji odnosa, uz međusobno priznanje, pri čemu se vlada u Skoplju obavezala da promeni izgled državne zastave i zapiše u ustav da nema teritorijalne pretenzije prema južnom susedu.

2001 - Državni sekretar SAD Kolin Pauel potvrdio je, prvi put, da je saudijski islamski terorista Osama bin Laden osumnjičen kao organizator terorističkih napada Al Kaide, koji su izvedeni dva dana ranije i u kojima su u Njujorku i Vašingtonu poginule najmanje 2.973 osobe.

2011 - Umro je britanski slikar i dizajner Ričard Hamilton, jedan od utemeljivača pop arta. Hamilton, često nazivan ocem tog pokreta, proslavio se tokom 50-ih kolažom "Šta je ono što današnji dom čini tako drugačijim, tako privlačnijim?". Neretko, navode ga kao najvećeg britanskog umetnika 20. veka.

2019 - Preminuo je Đerđ Konrad, mađarski pisac, poznati disident, jedan od prvaka demokratske opozicije u Mađarskoj u vreme socijalizma. Od 1990. do 1993. bio je predsednik Međunarodnog PEN-a, a od 1997. do 2003. predsednik je Akademije umetnosti Berlin-Brandenburg. Dela: "Odlazak od kuće i povratak kući", "Pomračenje sunca, na brdu", "Posetilac", "Osnivač grada", "Ostavština", "Tuga petlova", "Klatno", "Antipolitika", "Jugoslovenski rat".

2021 - Umro je Borisav Jović, političar, prvi čovek Predsedništva SFRJ 1990 - 1991, u vreme raspada Jugoslavije. Bio je visoki funkcioner SPS-a i jedan od najbližh saradnika Slobodana Miloševića do 1995. Knjige: "Poslednji dani SFRJ" (1995), "Knjiga o Miloševiću" (2001).

2021 - Preminuo je Entoni Hjuiš, britanski naučnik, fizičar, radio astronom, dobitnik Nobelove nagrade. Diplomirao je na Kembridžu. Nobelovu nagradu dobio je 1974, za odlučujuću ulogu u otkriću pulsara. Bio je član Kraljevskog društva (akademije nauka) od 1968, dobitnik niza priznanja, uključujući šest počasnih univerzitetskih diploma. Zanimljivo je da je držao da nauka i religioznost ne samo da se ne isključuju nego su komplementarne.

Dogodilo se na današnji dan, 14.09.

Danas je subota, 14. septembar, 258. dan 2024. godine.

1262 - Snage kastiljanskog kralja Alfonsa X Učenog zauzele su luku Kadis na obali Atlantskog okeana, okončavši petovekovnu mavarsku okupaciju grada.

1321 - Umro je italijanski pisac i mislilac Dante Aligijeri (pravo ime Aligijeri Durante) najveći italijanski pesnik. Izučavao je jezike, pravo i filozofiju, a bavio se i politikom, zbog čega je 1302. doživotno proteran iz rodne Firence. Odbio je da se vrati u Firencu i kada je 1316. pomilovan, pa je i umro u izgnanstvu, u Raveni. U delu "Božanstvena komedija" pominje i srpskog (raškog) kralja Milutina. Ostala dela: "Novi život" (sa autobiografskim crtama), "O pisanju na vulgarnom jeziku", "Rime", filozofski spis "Gozba", "O monarhiji", "Ekloge", "Poslanice".

1523 - Umro je papa Adrijan VI , jedini Holanđanin poglavar rimokatoličke crkve u njenoj istoriji. Papa je postao u januaru 1522. i njegov pontifikat trajao je nepune dve godine. Nije uspeo da ostvari zamisao o zajedništvu evropskih zemalja u ratu protiv Turske.

1547 - Rođen je holandski državnik Johan van Oldenbarnevelt, otac moderne holandske države. Zajedno s Viljemom Oranskim, koji se nalazio na čelu novostvorene protestanske republike Ujedinjenih Provincija Nizozemske, predvodio je krajem 16. veka pobunu protiv Španaca. Pobuna je bila i verski motivisana, zbog strogog rimokatolicizma Španije. Odlučujuće je doprineo ekonomskom poletu Holandije, trgovinskoj ekspanziji i osnivanju Holandske istočnoindijske kompanije, ali je njegov umereni protestantizam toliko zasmetao Viljemovom sinu princu Morisu od Nasaua da ga je uhapsio pod optužbom za religioznu subverziju i 1619. pogubio, što istoričari smatraju najtamnijom mrljom rane holandske istorije.

1580 - Rođen je španski pisac Fransisko Gomes de Kevedo i Viljegas, satiričar koji je zbog zajedljivog jezika i otrovnog pera bio i povlašćen na dvoru i zatvaran. Izvanredno je slikao život ulice. Ali njegova lirika je izraz izuzetne barokne istančanosti. Dela: "Život lupeža", "San lobanja", "Plutonov svinjac", "Dom poludelih od ljubavi", "Knjiga o svim stvarima i još o mnogim drugim", zbirke poezije "Španski Parnas", "Tri poslednje kastiljanske Muze".

1752 - Velika Britanija i njene kolonije prihvatile su Gregorijanski kalendar, pa je umesto 3. septembra prema Julijanskom kalendaru računanje vremena nastavljeno 14. septembrom. Protestantske zemlje teško su prihvatale reformu kalendara iz okrilja rimokatoličke crkve.

1812 - Francuski car Napoleon I ušao je u Moskvu, koju su Rusi u povlačenju zapalili, sprečivši zimovanje i snabdevanje njegovih trupa. Francuske trupe će ubrzo početi povlačenje pošto im je bilo onemogućeno svako snabdevanje. Iz Rusije se na kraju povuklo svega nekoliko desetina hiljada vojnika iako je Napoleon u pohod na Rusiju krenuo s vojskom od oko 600.000 vojnika.

1829 - Posle poraza u ratu koji je 1828. započela protiv Rusije, Turska je u Jedrenu potpisala mirovni ugovor kojim je Rusiji prepustila deltu Dunava i kavkasku crnomorsku obalu. Na osnovu Jedrenskog mira, 1830. Srbija je dobila hatišerif (sultanov ukaz) o samoupravi, a Grčka nezavisnost.

1842 - Aleksandra Karađorđevića, sina vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, Narodna skupština održana na Vračaru, proglasila je za kneza Srbije, pošto su ustavobranitelji proterali Mihaila Obrenovića. U vreme njegove vladavine donet je Građanski zakonik (1844.) i reformisano sudstvo, a Srbiji su 1856. na Pariskom kongresu date garancije velikih sila. Knez Aleksandar doveo je u tadašnju Srbiju mnoštvo školovanih Srba iz Austrije, većinom iz Vojvodine. Zbog suprotstavljanja Savetu i delimičnog vezivanja za Austriju, jedna struja ustavobranitelja zbaciće ga 1858. na Svetoandrejskoj skupštini, kada će na presto biti vraćen knjaz Miloš Obrenović.

1851 - Umro je američki pisac Džejms Fenimor Kuper, začetnik istorijskog romana u američkoj literaturi. Izgradio je literarni tip pionira na granici, časnog, usamljenog, odanog heroja, prauzora mnogih junaka u američkoj književnosti i u filmovima o Divljem zapadu. Uticao je i na brojne evropske pisce pustolovnih romana. Dela: romani "Špijun", "Pilot", "The Bravo", "Indijanci", ciklus romana "Priče o Kožnoj Čarapi" ("Lovac na jelene", "Poslednji Mohikanac", "Izvidnik", "Pioniri", "Prerija").

1852 - Umro je britanski vojskovođa i državnik feldmaršal Velington Artur Velzli, koji se proslavio ratovima protiv francuskog cara NapoleonaI. Kada se Napoleon 1815. vratio na vlast, nakon bega sa Elbe, Velington je postao vrhovni saveznički komandant i porazio ga je 18. juna 1815. kod Vaterloa (danas Belgija). Kao predsednik vlade od 1828. do 1830. opirao se izbornoj reformi.

1886 - Rođen je češki diplomata Jan Masarik, šef čehoslovačke diplomatije od 1940, potom od 1945. do 1948, sin prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Masarika. U martu 1948. izvršio je samoubistvo, kako je zvanično saopšteno.

1911 - Ruski predsednik vlade Petar Stolipin smrtno je ranjen u atentatu u pozorištu u Kijevu i umro je četiri dana docnije. Kao šef vlade od 1906. sprovodio je krupne liberalne reforme, čiji se učinak različito tumači.

1914 - General Erih fon Falkenhajn zamenio je u Prvom svetskom ratu generala Helmuta fon Moltkea na mestu načelnika štaba nemačke Vrhovne komande.

1918 - Na Solunskom frontu počela je masivna artiljerijska priprema za ofanzivu, odnosno proboj fronta. Priprema je trajala do početka proboja 15. septembra u 5:30 časova kada je oko 2.000 artiljerijskih cevi oglasilo početak napada savezničkih armija, pri čemu su udarni deo proboja izneli Srbi. Ovaj datum prihvaćen je danas kao Dan artiljerije i Dan Mešovite artiljerijske brigade Vojske Srbije.

1920 - Rođen je Mario Benedeti, urugvajski književnik i jedan od najvećih latinoameričkih pisaca. Autor preko 80 zbirki pesama, novela, eseja i pozorišnih komada, Benedeti je postao poznat romanom "Odmor" (1960.) koji je preveden na čak 19 jezika. Bio je društveno angažovan, godine 1971. osnovao je "Pokret 26. mart" levičarsku koaliciju koja je decenijama docnije preuzela vlast u Urugvaju.

1927 - U automobilskoj nesreći poginula je američka igračica Isidora Dankan, jedna od najznačajnijih balerina 20. veka, začetnik modernog baletskog pravca u kojem slobodno oblikovan igrački pokret izražava emocije. Napisala je više članaka i rasprava o baletu i autobiografiju "Moj život".

1937 - Umro je čehoslovački državnik Tomaš Masarik, profesor Praškog univerziteta, filozof. Bio je prvi predsednik Čehoslovačke od 1918. do 1935. Osnovao je 1900. Narodnu stranku, koja je 1905. preimenovana u Progresivnu partiju. Od 1907. bio je poslanik u skupštini (rajhsratu) Austrije u kojem se borio protiv režima Austro-Ugarske monarhije, odnosno za veća prava Čeha. Protivio se agresivnoj austrougarskoj politici na Balkanu i aneksiji Bosne i Hercegovine i veoma je uticao na srpsku (i jugoslovensku uopšte) nacionalističku omladinu uoči Prvog svetskog rata. Rat je proveo u emigraciji, nastojeći da dobije saglasnost saveznika za nezavisnost Čehoslovačke. Dela: "Socijalno pitanje", "Principi morala Dejvida Hjuma", "Osnove konkretne logike", "Ideali humaniteta", "Najnovija filozofija religije".

1939 - Helikopter "VS-300" ruskog konstruktora Igora Sikorskog, koji je emigrirao u SAD, izveo je prvi uspešan helikopterski let u istoriji vazduhoplovstva.

1959 - Sovjetska "Luna 2" postala je prvi vasionski brod koji se spustio na Mesec.

1960 - U Bagdadu je okončan sastanak predstavnika zemalja proizvođača nafte na kojem je donesena odluka o osnivanju OPEK (Organizacija zemalja izvoznica nafte).

1982 - Dan posle automobilske nesreće, umrla je princeza Grejs od Monaka, bivša američka filmska glumica Grejs Keli. Filmovi: "Tačno u podne", "Provincijalka" (Oskar), "Pozovi M radi ubistva", "Visoko društvo", "Prozor u dvorište".

1982 - U eksploziji bombe koju su u središte libanske Hrišćanske partije Falange podmetnuli islamski teroristi, poginuo je predsednik Libana Bešir Džemail i još 20 osoba.

1995 - Ruski predsednik Boris Jeljcin odbio je da potpiše zakone Državne dume kojima bi se Rusija odrekla primene sankcija protiv SR Jugoslavije i uvela ih protiv Hrvatske.

1996 - Kambodžanski kralj Norodom Sihanuk objavio je formalni oprost jednom od vođa maoističke organizacije "Crveni Kmeri" Jengu Sariju, optuženom zbog uloge koju je imao u periodu njihove vlade. Crveni Kmeri, odnosno njihov vođa Pol Pot vladali su Kambodžom od aprila 1975. do januara 1979.

1997 - U požaru u rafineriji nafte u Visakapatamu na jugu Indije poginulo je najmanje 56 osoba, a istog dana u centralnom delu te zemlje poginuo je 81 putnik kada se pet vagona ekspresnog voza survalo s mosta u reku.

1997 - U sudaru američkog i nemačkog vojnog aviona iznad Atlantskog okeana blizu obale Namibije poginule su 33 osobe.

1999 - U Jajce su, iz Splita, vraćeni posmrtni ostaci poslednjeg vladara srednjovekovne Srpske despotovine i Bosne Stjepana Tomaševića, gde su položeni u renovirani rimokatolički manastir Svetog Luke. Tomašević, koji je bio oženjen Jelenom Branković najstarijom kćerkom srpskog despota Lazara Brankovića, bio je despot Srbije od marta do juna 1459. a od 1461. do 1463. je vladao Bosnom s titulom "kralj Srba, Bosne, Primorja, Humske zemlje, Donjih Kraja, Usore, Soli, Podrinja i Zapadnih strana". Pogubio ga je turski sultan Mehmed II 1463.

2000 - Visoki funkcioner kineske skupštine Čeng Kedži pogubljen je pod optužbom da je primio mito od pet miliona dolara. Čeng Kedži je najviši kineski zvaničnik osuđen na smrt, zbog korupcije, od 1949.

2001 - Umro je Ahmad Šah Masud, godinama vodeći gerilski komandant u Avganistanu protiv vladajućih talibana, podlegavši povredama koje mu je pet dana ranije naneo terorista, samoubica koji je aktivirao eksploziv u Masudovoj kancelariji.

2003 - Građani Švedske su se na referendumu ubedljivom većinom izjasnili protiv uvođenja evra kao zvanične valute u toj zemlji. Uvođenje evra su takođe odbili Britanci i Danci.

2003 - Vojska je pučem preuzela vlast u maloj zapadnoafričkoj zemlji Gvineja Bisao (negdašnja Portugalska Gvineja).

2004 - U eksploziji automobila bombe na prepunoj pijaci u zapadnom delu Bagdada, u neposrednoj blizini policijske stanice, poginulo je 47, a ranjeno preko stotinu osoba. Odgovornost za napad preuzela je pobunjenička grupa koju predvodi saradnik Al Kaide Abu Musab al Zarkavi.

2005 - Umro je američki filmski producent i režiser Robert Vajs, koji je osvojio četiri Oskara za mjuzikle "Priča sa zapadne strane" i "Moje pesme, moji snovi".

2005 - U jedanaest samoubilačkih bombaških napada u Bagdadu poginulo je više od 150 osoba, a ranjeno oko 540.

2007 - Međunarodni Crveni krst saopštio je da je najmanje 150 osoba poginulo, a više stotina hiljada evakuisano, zbog poplava i olujnog nevremena koje je pogodilo Afriku. Nevremenom su najviše pogođene Etiopija, Ruanda i Uganda. Ujedinjene nacije saopštile su da su poplave ugrozile 500.000 stanovnika 12 afričkih zemalja i uništile obradivo zemljište i stambene objekte a u nekim zemljama poplavljeni su celi gradovi.

2009 - Umro je američki glumac Patrik Svejzi. Najpoznatije uloge ostvario je u filmovima "Prljavi ples", koji je bio veliki hit, i "Duh". Bio je poznat i kao odličan profesionalni plesač.

2012. Desetine hiljada muslimana demonstrirale su širom Bliskog Istoka i Azije protiv filma proizvedenog u SAD koji se smatra antiislamskim. Film „Innocence of Muslims“ snimio je nepoznat autor pod pseudonimom Sam Basil, a protesti su izbili kada su delovi filma postavljeni na internetu.

2020. U 20 najvećih industrijalizovanih zemalja sveta privreda je u drugom kvartalu imala pad brzinom bez presedana usled pandemije kovida-19. OECD navodi da je bruto domaći proizvod opao za rekordnih 6,9 odsto, znatno više nego u prvom kvartalu 2009. godine u jeku finansijske krize, kada je pad bio 1,6 odsto.

2020. Veliki deo ledenog pokrivača Grenlanda procenjen na oko 110 kvadratnih kilometra odlomio se na severoistoku Arktika, naučnici upozoravaju da je to dokaz brzih klimatskih promena.

2023. U Libiji je, usled razornih poplava izazavnih jakim kišama i pucanjem dve brane, poginulo više od 11.300 ljudi dok se više hiljada vodi kao nestalo. Najviše je stradao mediteranski grad Derna.

Dogodilo se na današnji dan, 15.09.

Danas je nedelja, 15. septembar, 259. dan 2024. godine.

1776 - Tokom Američkog rata za nezavisnost, britanske trupe pod komandom generala Vilijama Hjua zauzele su Njujork.

1789 - Rođen je američki pisac Džejms Fenimor Kuper, začetnik istorijskog romana u američkoj literaturi. Izgradio je literarni tip pionira na granici, časnog, usamljenog, odanog heroja, prauzora mnogih junaka u američkoj književnosti i u filmovima o Divljem zapadu. Uticao je i na brojne evropske pisce pustolovnih romana. Dela: romani "Špijun", "Pilot", "The Bravo", "Indijanci", ciklus romana "Priče o Kožnoj Čarapi" ("Lovac na jelene", "Poslednji Mohikanac", "Izvidnik", "Pioniri", "Prerija").

1821 - Bivše španske kolonije, sadašnje države Gvatemala, San Salvador i Kostarika proglasile su nezavisnost.

1830 - Rođen je meksički general i državnik Porfirio Dijas, predsednik Meksika od 1877. do 1880. i od 1884. do 1911. Iskoristio je popularnost stečenu u borbi protiv francuskih intervencionističkih trupa da 1876. vojnim prevratom osvoji vlast, zavede diktaturu sa osloncem na SAD i omogući prodor američkog i britanskog kapitala. Nagomilano nezadovoljstvo seljaka, ali i građanstva i poslovnih krugova, izazvalo je revoluciju u kojoj je oboren 1911. posle čega je emigrirao i 1915. umro je u Parizu.

1857 - Rođen je američki državnik Vilijam Hauard Taft, predsednik SAD od 1909. do 1913. Tokom predsedničkog mandata vojno je intervenisao u Nikaragvi, koja je potom bila pod američkom okupacijom od 1912. do 1925. i od 1926. do 1933.

1864 - Tokom lova na jarebice, nesrećnim slučajem ubio se engleski istraživač Džon Haning Spik, prvi Evropljanin koji je u avgustu 1858. video afričko jezero Viktorija, tvrdeći da je ono izvorište Nila. Prethodno je u januaru iste godine s Ričardom Bartonom, koji je predvodio ekspediciju, otkrio jezero Tanganjika. Njegovu teoriju o izvorištu najveće afričke reke osporavao je Barton, koji je smatrao da je Tanganjika izvorište Nila, pa je Spik kao predvodnik nove ekspedicije u julu 1862. uspeo da stigne do mesta na kojem Nil ističe iz jezera Viktorija. Spik je poginuo uoči rasprave dvojice istraživača zakazane u Kraljevskom geografskom društvu u Londonu. U stvari Nil nastaje spajanjem kod Kartuma u Sudanu, Belog Nila koji izvire iz Viktorijinog jezera i Plavog Nila koji izvire iz jezera Tana u Etiopiji.

1884 - Otpočeo je redovni železnički saobraćaj na relaciji Beograd - Niš. Početak gradnje pruge u julu 1881. simbolično je srebrnim budakom obeležio kralj Milan Obrenović. Prva svečana kompozicija tom prugom prošla je 4. septembra 1884. Bila je to prva redovna železnička linija na teritoriji tadašnje Kraljevine Srbije. Datum početka redovnog saobraćaja na ovoj relaciji prihvaćen je kasnije kao - Dan železničara. Najstarija pruga na teritoriji današnje Srbije puštena je u rad avgusta 1854. i povezivala je Belu Crkvu sa delom Banata koji se danas nalazi u Rumuniji.

1890 - Rođena je engleska književnica Agata Kristi, autor niza detektivskih romana. Dela: "Ubistvo Rodžera Ajkrofta", "Leš u sarkofagu", "Ubistvo u Orijent ekspresu", "Deset malih crnaca", "Vašar zločina", "Karibijska zagonetka", "Nikotin", "Tajna zamka Čimniz", "Tajna sedam brojčanika", "Otvorenih karata", "Ubistvo u Mesopotamiji", "Mišolovka". Napisala je i autobiografiju.

1894 - Rođen je francuski filmski režiser Žan Renoar, sin slikara Ogista Renoara, tvorac takozvanog poetskog filmskog realizma. U njegovim filmovima izmešani su san i realnost, radost i tuga svakidašnjeg života. Pred Drugi svetski rat snimio je nekoliko antiratnih filmova koji su snažno uticali na duhovno stanje nacije. Napisao je knjige "Renoar, moj otac" i "Moj život i moji filmovi". Filmovi: "Nana", "Kučka", "Madam Bovari", "Toni", "Zločin gospodina Lanža", "Izlet", "Velika iluzija", "Marseljeza", "Čovek-zver", "Pravilo igre", "Močvara", "Ova zemlja je moja", "Žena na obali", "Reka", "Helena i muškarci", "Frenč kankan", "Testament doktora Kordelijera", "Doručak na travi".

1904 - Rođen je italijanski kralj Umberto II, poslednji monarh Italije, koji je na prestolu proveo samo mesec dana. Postao je kralj u maju 1946, posle abdikacije oca Vitorija Emanuela III, ali je i sam abdicirao u junu 1946, pošto su Italijani referendumom oborili monarhiju. Savojska dinastija je tada otišla u emigraciju.

1911 - Umrla je Engleskinja Adelina Paulina Irbi, veliki dobrotvor Srba u Bosni, u koju je došla u vreme ustanka Srba protiv Turaka od 1875. do 1878. Potresena stradanjima dece izbeglica otišla je u Britaniju da upozna svetsku javnost s njihovim patnjama i formirala je odbor za sakupljanje priloga. Prikupila je oko 240.000 kruna i tim novcem i o svom trošku kupovala je hranu i odeću i otvorila 19 škola u Slavoniji za izbegličku decu. Ceo imetak zaveštala je srpskom kulturno-prosvetnom društvu "Prosvjeta", osnovanom 1902. radi širenja prosvete i srpske nacionalne misli u Bosni i Hercegovini, i internatu za vaspitanje ženske siročadi koji je osnovala u Sarajevu, u kojem je ostala do smrti. Objavila je knjigu "Putovanje po slovenskim zemljama Turske u Evropi".

1916 - U bici na Somi u Prvom svetskom ratu Britanci su prvi put upotrebili tenkove, napravljene prema nacrtu Ernesta Svintona.

1918 - Probijen je Solunski front. Prva i Druga srpska armija bile su nosioci proboja, što se ispostavilo kao odlučujuće za slom Centralnih sila u Prvom svetskom ratu - mesec i po dana potom kapitulirala je Austro-Ugarska, a ubrzo i Nemačka. Srpske snage presekle su bugarsku vojsku i prisilile Bugarsku da 30. septembra 1918. položi oružje. Srbi su prilikom oslobađanja otadžbine nastupali tako brzo da je francuska komanda molila srpsku Vrhovnu komandu da uspori napredovanje.

1935 - U nacističkoj Nemačkoj Jevreji su stavljeni van zakona (u sklopu nacističkog rasnog koncepta), a svastika (kukasti krst) ranije partijska oznaka, postala je zvanični simbol i stavljena je na heraldička znamenja nemačke države.

1945 - Umro je austrijski kompozitor Anton Fridrih Ernst fon Vebern, jedan od najistaknutijih ekspresionista, čiju su muziku zabranili nacisti. Dela: kamerna - za gudački kvartet "Pet stavova", "Šest bagatela", orkestarska - "Šest komada", "Pet komada", "Simfonija za kamerni orkestar", "Varijacije", solo pesme.

1946 - U Bugarskoj je referendumom odbačena monarhija i proglašena je Narodna Republika Bugarska.

1949 - Konrad Adenauer izabran je za prvog kancelara Zapadne Nemačke (Savezna Republika Nemačka) a Teodor Hojs za prvog predsednika.

1961 - Rođena je Sonja Savić, srpska glumica koja je obeležila srpsku i kinematografiju bivše Jugoslavije izuzetnom i beskompromisnim pojavom i životnim stilom. Debitovala je u "Leptirovom oblaku" 1977, igrala je u nizu filmova i televizijskih serija, a širu popularnost stekla je 1983. ulogom Dečke u "Šećernoj vodici" Bate Prelića. Uloge u filmovima "Davitelj protiv davitelja" (Šijan), "Una" (Miša Radivojević), "Život je lep" (Bora Drašković) učinile su je popularnom širom negdašnje Jugoslavije. Druge uloge: "Mi nismo anđeli", "Uvod u drugi život", "Ni na nebu ni na zemlji", "Urnebesna tragedija", "Tango je tužna misao koja se pleše","Hleb i mleko" ("Zlatni lav" u Veneciji 2001.), "Od groba do groba", "Jug jugoistok", "Vratiće se rode".

1967 - Komandant egipatskih snaga u katastrofalnom šestodnevnom ratu Arapa sa Izraelom u junu 1967. feldmaršal Abdel Hakim Amer izvršio je samoubistvo.

1973 - Umro je švedski kralj Gustav VI Adolf, kojeg je nasledio unuk Karl XVI Gustav.

1983 - Predsednik vlade Izraela Menahem Begin podneo je ostavku.

1989 - Umro je američki pisac Robert Pen Voren, u čijem je najboljem romanu "Svi kraljevi ljudi" naslikan uspon i pad političara kod kojeg su neodvojivo sjedinjeni porok i vrlina. Poznat je i kao suptilan pesnik i pouzdan tumač moderne književnosti. Ostala dela: romani "Noćni jahač", "Na vratima neba", "Bujica", "Pećina", "Mesto gde valja doći", "Brat zmajevima", zbirke pesama "Jedanaest pesama na istu temu", "Obećanja", "Inkarnacije", "Odabrane pesme", eseji "Razumevanje proze", "Razumevanje poezije", "Ko govori za crnca?", "Demokratija i poezija".

1995 - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija produžio je za još šest meseci delimičnu suspenziju sankcija protiv SRJ.

1996 - Vođa italijanske secesionističke partije "Severna liga" Umberto Bosi proglasio je sever Italije Federalnom Republikom Padanijom, što su oštro osudile druge političke snage u zemlji.

2000 - U francuskom delu Baskije uhapšen je najtraženiji španski begunac Injasio Grasija Aregui, prema zvaničnom Madridu vođa baskijske terorističke grupe ETA.

2001 - Predsednik Džordž Buš prvi put je izjavio da su SAD "u ratu", označivši vođu islamističke terorističke mreže Al Kaida, Saudijca Osamu bin Ladena, kao organizatora terorističkih napada četiri dana ranije na Njujork i Vašington.

2002 - Južna i Severna Koreja sporazumele su se da otpočnu uklanjanje mina duž granice dveju zemalja.

2006 - Preminula je Orijana Falači čuvena italijanska novinarka i ratni izveštač. Falači je postala poznata po beskompromisnim nastupima prilikom intervjua koje je vodila sa ličnostima poput bivšeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera ili palestinskog lidera Jasera Arafata. U njenoj najprodavanijoj knjizi "Bes i ponos", koju je napisala kao odgovor na terorističke napade 11. septembra u SAD, Falačijeva je istupila s veoma oštrim antimuslimanskim stavovima.

2008 - Obelodanjeno je da je bankrotirala "Liman braders" četvrta po veličini američka banka. Formalno "Liman braders" je tada zatražila zaštitu od bankrotstva pred poveriocima njujorškom sudu za bankrotstva. Ispostavilo se da je "Liman braders", koja je postojala 158 godina i u trenutku propasti zapošljavala gotovo 26.000 ljudi bila dužna 613 milijardi dolara, iako su prethodno godinama plasirani lažni bilansi. Bio je to uvod u finansijsku krizu sveta kakva se nije dogodila od kraha berze oktobra 1929. Vrednost akcija pala je 40 odsto, i pored činjenice da je Uprava federalnih rezervi SAD intervenisala ogromnim sredstvima. Usledilo je opšte nepoverenju u svetu finansija i globalna svetska kriza.

2017 - Nakon dve decenije okončana je NASA-ina Misija Kasini-Hajgens, jedna od najvažnijih i najproduktivnijih operacija u Svemiru u istoriji istraživanja, kojom je podrobno izručen Saturn i njegovi sateliti. Misija, vredna 3.26 milijardi dolara, lansirana je 1997. i proputovala je 7.9 milijardi kilometara, napravila 453.000 fotografija i prikupila 635 gigabajta naučnih podataka a naučnicima je dala uvid u fizičku i hemijsku strukturu Saturnovih satelita Evrope, Encelada i Titana.

2018 - NASA je lansirala satelit tehnički opremljen za precizno merenje promena u ledenom pokrivaču, glečerima i vegetaciji na Zemlji. Raketa Delta 2 lansirana je iz vazdušne baze Vandenberg, Kalifornija, preko Pacifika put polarne orbite.

2018 - Preminuo je Žarko Petrović, kompozitor, pisac, pesnik. Godine 1955, kada je imao 23 godine komponovao je hit koji ga je proslavio "Sve moje jeseni su tužne". Bio je to evergrin standard, prepevan na čak 30 jezika. Sarađivao je s nizom muzičara i pevača bivše Jugoslavije, komponovao muziku za pozorišne komade, dokumentarne filmove, balet, za decu. Autor je preko 600 aranžmana. Široku popularnost uživale su i njegove kompozicije: "Dve crvene ruže", "Serenada Beogradu". Pored drugog, predano je sakupljao pesme i druge materijale na temu Solunskog fronta i uopšte učešća Srbije u Prvom svetskom ratu.

2021 - Potpisan je trilateralni bezbednosni sporazum između Australije, SAD i Velike Britanije, nazvan AUKUS. Objavljeno je da će AUKUS obezbediti da tri zemlje razmenjuju informacije iz oblasti bezbednosti, s prioritetima na dalekometnom oružju, podvodnim sistemima, veštačkj inteligenciji, sajber prostoru. Prva posledica bila je odustajanje Kanbere od posla vrednog 40 milijardi evra, dogovorenog 2016, sa francuskom Naval Grupom, koji je predviđao izgradnju nove podmorničke flote Australije.

2022 - Umro je Radko Polič, slovenački glumac, velika zvezda negdašnje Jugoslavije. Rođen je 1942. godine u Črnomelju, Bela Krajina, na krajnjem jugu Slovenije. Otac je bio pisac i političar. Profesionalnu karijeru započeo je 1965. godine u Studentskom pozorištu. Odigrao je više od 50 uloga u filmovima, dramama i serijama. Sve vreme je bio aktivan u teatru, gostujući na brojnim scenama bivše Jugoslavije. Iz ličnih razloga, iako odavno profesionalno ostvaren, 1992. je završio ljubljansku Akademiju za gledališče, radio, film i TV. U jednoj fazi tvrdio je da je srpskog porekla. Do kraja života je otvoreno žalio za Jugoslavijom.

Dogodilo se na današnji dan, 16.09.

Na današnji dan 1823. godine rođen je srpski knez Mihailo Obrenović. Vladao je od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku. Zbog bune Tome Vučića Perišića pobegao je 1842. u Austriju, kada su zbačeni Obrenovići. Nakon što se njegov otac knez Miloš vratio na vlast 1858, preuzeo je komandu nad vojskom, a 1861. ustanovio je narodnu vojsku od oko 50.000 ljudi i snabdeo je modernim oružjem. Iskoristio je tursko bombardovanje Beograda 1862. i posle dugih pregovora naterao je 1867. Turke da povuku garnizone iz srpskih utvrđenih gradova. Sklapao je saveze s balkanskim hrišćanima s ciljem zajedničke borbe protiv Turske. Pomagao je razne kulturno nacionalne radnike poput Vuka Karadžića, Đure Daničića, Branka Radičevića i druge.

Danas je ponedeljak, 16. septembar, 260. dan 2024.

1380 - Umro je francuski kralj Šarl V Mudri, koji je kao regent, u vreme dok je njegov otac Žan II bio zarobljenik Engleza 1358. ugušio veliki seljački ustanak poznat kao Žakerija. Bilo je to vreme u Stogodišnjeg rata. Tokom vladavine počev od 1364. uspeo je da od Engleza povrati veći deo teritorija izgubljenih za Francusku katastrofalnim Bretanjskim ugovorom iz 1360.

1387 - Rođen je engleski kralj Henri V, koji je tokom vladavine od 1413. do smrti 1422. nastavio Stogodišnji rat s Francuskom. Pobedio je Francuze 1415. kod Azenkura i osvojio Pariz.

1498 - Umro je španski dominikanac Tomas de Torkvemada, prvi "veliki inkvizitor" Španije od 1483. do 1494. Kao predvodnik inkvizicije rimokatoličke crkve ubedio je kralja Ferdinanda V da 1492. izda dekret o proterivanju Jevreja, posle čega je 300.000 Jevreja moralo da napusti Španiju. Njegovo ime postalo je simbol isključivosti s takozvanom verskom motivacijom.

1736 - Umro je nemački fizičar Gabrijel Danijel Farenhajt, koji je 1726. izradio prvi termometar sa živom. Stvorio je skalu za merenje temperature od 180 stepeni, nazvanu njegovim imenom, na kojoj je tačka smrzavanja na 32. stepenu. Farenhajtova skala u upotrebi je u SAD, ranije i u Britaniji.

1745 - Rođen je ruski vojskovođa Mihail Ilarionovič Kutuzov, jedan od najvećih vojnih stratega 19. veka. Uprkos protivljenju cara Aleksandra I kao i većine generala, u vreme napada francuskog cara Napoleona I na Rusiju 1812. posle bitke kod Borodina, pustio je Francuze da uđu u Moskvu. Bio je to taktički potez, pošto je Francuzima bilo onemogućeno svako snabdevanje, a zatim im je tokom povlačenja naneo niz presudnih poraza, progoneći ih sve do Pariza. U ratu protiv Turske 1811. uspešno je komandovao ruskom moldavskom armijom.

1810 - Masovnim ustankom seljaka koje su predvodili Migel Idalgo i Kastilja i Hose Morales, u Meksiku je počela borba za nezavisnost od španskih kolonizatora, završena sticanjem nezavisnosti 1821. Datum izbijanja ustanka slavi se u Meksiku kao Dan nezavisnosti.

1824 - Umro je francuski kralj Luj XVIII, koji je vladao u vreme restauracije posle pada cara Napoleona. Titulu kralja nosio je od 1795. ali je stvarno vladao od 1814. do smrti, kad ga je na prestolu nasledio brat. Šarl X vladao je do 1830. i njegovom smrću 1836. ugašena je osnovna grana dinastije Burbona.

1859 - Škotski istraživač Dejvid Livingston otkrio je u istočnoj Africi veliko jezero Njasa (Malavi). Jezero je podeljeno između savremenih država Malavi, Tanzanija i Mozambik.

1861 - Zastupništvo grada Zagreba dodelilo je Vuku Karadžiću Povelju počasnog građanina, kojom su mu data "sva prava, sloboštine i koristi kao što svakom građaninu Zagreba po zakonu i starom narodnom običaju pripadaju".

1869 - Rođen je srpski arheolog Miloje Vasić, jedan od osnivača arheologije u Srbiji, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Njegovo životno delo je otkopavanje preistorijskog naselja Vinča. Na osnovu toga postavio je tezu da podunavska kultura potiče iz Sredozemlja (egejska kultura) i prednje Azije, a ne iz nordijskih zemalja, što je nauka docnije pobila. Objavio je više od 100 naučnih radova. Dela: "Preistorijska Vinča I-IV", "Arhitektura i skulptura u Dalmaciji", "Žiča i Lazarica", "Jonska kolonija Vinča".

1894 - Rođen je Aleksandar Deroko, srpski arhitekta, istoričar umetnosti i pisac, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od prvih istoriografa srpske srednjovekovne i narodne arhitekture, profesor Arhitektonskog i Filozofskog fakulteta u Beogradu. Studirao je arhitekturu u Rimu, Pragu, Brnu i Beogradu, gde je diplomirao 1926. posle čega je u Parizu kod profesora Gabrijela Mijea specijalizovao srpsku srednjovekovnu arhitekturu. Autor je niza projekata, uključujući zgradu Bogoslovskog fakulteta i Svetosavskog hrama u Beogradu i crkve u Novom Sarajevu. Dela: "Narodno neimarstvo I", "Narodno neimarstvo II", "Srednjovekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji", "Monumentalna i dekorativna arhitektura u srednjovekovnoj Srbiji", "Rimski spomenici u Đerdapu", "Arhitektura staroga veka", "Spomenici arhitekture IX - XVIII veka u Jugoslaviji", "Folklorna arhitektura u Jugoslaviji", "Srednjovekovni gradovi na Dunavu", "Sveta Gora", "Sa starim neimarima", "Stara seoska kuća", "Stara varoška kuća", sećanja "A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom" i "Mangupluci oko Kalimegdana".

1908 - Beč i Petrograd sporazumeli su se da se Austrougarska ne protivi otvaranju Bosfora za ruske brodove, a Rusija austrougarskoj aneksiji Bosne i Hercegovine, čime je okončana Aneksiona kriza koja je pretila ratom.

1923 - Rođen je singapurski državnik Li Kuan Ju, otac nezavisnosti Singapura i tvorac zadivljujućeg privrednog "buma" te države u jugoistočnoj Aziji, predsednik vlade od 1959. do 1990. Pod njegovim autoritarnim vođstvom Singapur je preobražen od majušne siromašne britanske kolonije na krajnjem jugu Malajskog poluostrva u prosperitetnu zemlju.

1924 - Rođena je američka filmska glumica Beti Perske, poznata kao Lorin Bekol, supruga Hemfrija Bogarta, uz kojeg je igrala uloge samouverenih, agresivnih žena. Filmovi: "Duboki san", "Mračni prolaz", "Rt Largo", "Mladić s trubom", "Zapisano u vetru".

1931 - Italijanske kolonijalne snage su zarobile i pogubile libijskog nacionalnog vođu Omara Muktara.

1941 - Nemački nacistički vođa Adolf Hitler naredio je gušenje ustanka u Srbiji po svaku cenu i svim sredstvima. Između ostalog u Srbiji je primenjena drakonska mera - za svakog ubijenog nemačkog vojnika streljano je 100 a za ranjenog 50 Srba.

1941 - Posle ulaska sovjetskih i britanskih trupa u Iran u Drugom svetskom ratu, pronemački monarh Reza šah je abdicirao u korist Mohamada Reze Pahlavija.

1945 - Ostaci japanske armije predali su se u Hongkongu (britanski naziv bio je Viktorija) britanskim snagama na kraju Drugog svetskog rata.

1963 - Malaja (više različitih sultanata), Severni Borneo, Saravak i Singapur osnovali su federaciju Malezija. Singapur je ubrzo istupio iz te zajednice.

1967 - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija U Tant pozvao je SAD da obustave bombardovanje Severnog Vijetnama, što je Vašington ignorisao.

1975 - Država Papua Nova Gvineja stekla je punu nezavisnost od Australije. Do Prvog svetskog rata ta teritorija bila je podeljena između Britanije (južni deo-Nova Gvineja) i Nemačke (severni deo-Papua, uključujući i Bizmarkov arhipelag). Od tada ona je britanska kolonija i pod upravom Australije.

1977 - Umrla je grčka operska pevačica Marija Kalas, jedan od najvećih soprana u istoriji opere. Pravo ime bilo joj je Marija Sesilija Sofija Ana Kalogeropulos. Karijeru je započela 1947. i pevala je s ogromnim uspehom na najvećim svetskim operskim scenama. Sugestivna gluma i glas velikog raspona neobične boje i izuzetne topline, kojim je s lakoćom savladavala i najteže deonice, doneli su joj svetsku slavu.

1978 - U zemljotresu u iranskom gradu Tabas i okolnim selima poginulo je najmanje 25.000 osoba.

1990 - Specijalne jedinice secesionističkog režima u Zagrebu sprečile su odavanje pošte žrtvama ustaškog genocida u Jasenovcu. Svi prilazi Jasenovcu bili su blokirani i prilaz onemogućen.

1995 - Na prvenstvu Evrope u odbojci SRJ je pobedila Bugarsku s 3:0 u setovima i osvojila bronzanu medalju, dok je Italija pobedom nad Holandijom postala evropski prvak.

1996 - Rumunija i Mađarska potpisale su sporazum o okončanju spora dve susedne zemalje, što je Bukureštu i Budimpešti olakšalo priključenje EU i NATO.

1998 - Baskijska teroristička organizacija ETA saopštila je da 18. septembra stupa na snagu potpuno primirje, čime je nakon tri decenije borbe za otcepljenje Baskije, obustavljena svaka daljnja aktivnost, oružanog karaktera, protiv španskih vlasti.

2001 - Iran je saopštio da je gradonačelnik Teherana Morteza Alviri izrazio saučešće njujorškom kolegi Rudolfu Đulijaniju povodom terorističklih napada islamista 11. septembra, što je prva zvanična javna komunikacija između Irana i SAD od Islamske revolucije u Iranu 1979.

2007 - U nesreći tajlandskog putničkog aviona na ostrvu Puket poginulo je 90 osoba, od 130 koliko se nalazilo u avionu. Letelica se iz Bangkoka kretala ka Puketu sa 125 putnika i pet članova posade, ali je Zbog lošeg vremena bila onemogućena da sleti, pa je nakon višesatnog kruženja, pri pokušaju spuštanja, došlo do nesreće.

2008 - Zvaničnici lokalnih asocijacija za zaštitu ljudskih prava u Somaliji objavili su da su u sukobima u toj zemlji od početka pobune poginule 9.474 osobe. Islamski ekstremisti su početkom 2007. započeli oružanu pobunu protiv vlade Somalije, kao i protiv prisustva savezničkih snaga Etiopije i mirovnih snaga Afričke unije.

2011 - Preminuo je akademik Miroslav Pantić, međunarodno priznati ekspert za dubrovačku književnošt i srpsku usmenu književnost. Doktorirao je 1956. tezom "Sebastijan Slade-Dolči, dubrovački biograf XVIII veka" i zaslužan je za niz otkrića na polju kulture starog Dubrovnika. Bio je plodan autor, oslonjen u istraživanjima na arhivski građu. Njegovu bibliografiju sačinjava više od 200 jedinica.

2013 - U zgradi komande mornarice, u Vašingtonu, Aron Aleksis, bivši vojnik, ubio je 12 osoba, dok je osam povređeno. Poslednja, trinaesta žrtva, bio je sam napadač, čiji su motivi ostali nejasni. Bio je to drugi najsmrtonosniji napad u vojnim objektima u SAD, posle Fort Huda, novembra 2009.

2018 - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doputovao je u Kinu, u posetu prilikom koje je potpisan ili dogovoren niz bilateralnih sporazuma i važnih ekonomskih aranžmana. Osim susreta s predsednikom Kine Si Đinpingom, poseta je podrazumevala učešće na Svetskom ekonomskom forumu.

2021 - Preminuo je Dušan Duda Ivković, košarkaški trener. Igrao je u Radničkom na Crvenom krstu od 1958. do 1968, kao i u Prvoj ligi Jugoslavije, u to vreme najboljoj u Evropi. Trenersku karijeru započeo je u juniorima Radničkog, odatle prelazi u Partizan, gde osvaja Kup. Potom je radio u Arisu, Šibenki, Vojvodini, PAOK-u, Panionisu, Olimpijakosu, AEK-u, moskovskom CSKA, Dinamu, Efesu. U reprezentaciji je debitovao 1987. godine na EP u Grčkoj kao asistent selektora Krešimira Ćosića i to bronzanom medaljom, a potom je predvodio državni tim do zlata na Univerzijadi 1987. u Zagrebu. Kao selektor, osvaja srebro na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. Usledile su tri zlatne medalje - Evropsko prvenstvo u Zagrebu, Svetsko prvenstvo u Argentini i šampionat Evrope u Italiji. Kao selektor SRJ predvodio je ekipu do zlata na prvenstvu Evrope u Atini 1995. godine. Kao selektor Srbije osvojio je medalju na prvenstvu Evrope 2009. godine u Poljskoj.

2021 - Umro je Klajv Sinkler, britanski pronalazač, preduzetnik. Od mladih dana bio je opčinjen elektronikom i posvetio se minijaturizaciji različitih elektronskih uređaja. Godine 1961. osnovao je Sinkler Radioniks. Pronalazač je džepnog kalkulatora (Sinclair Executive) i računara ZX80, ZX81 i ZX Spectrum, krajem 1970-ih. Računar ZX80 bio je prvi kućni računar za mase u Britaniji, koji se prodavao po ceni nižoj od stotinu funti.

2022 - Umrla je Mahsa Amini, dvadesetdvogodišnja devojka koju je pretukla iranska "policija za moral". Gašt-e-Eršad, u značenju "Patrole za usmeravanje" zvanični je naziv posebnih policijskih jedinica zaduženih za poštovanje islamskog i tradicionalnog morala u toj zemlji. Sankcionisani su oni za koje je procenjeno da se ponašaju ili odevaju neprimereno. Smrt Mahse Amini usledila je dva dana nakon što je prilikom hapšenja pretučena. Navodno nije strogo poštovala pravila nošenja hidžaba. Njena smrt bila je povod za masovne višemesečne proteste, prvo u njenom rodnom Sekezu, Kurdistan, odmah potom u Teheranu, zatim širom Irana.

2023 - Tri afričke zemlje, Mali, Burkina Faso i Niger osnovale su vojni Savez država Sahela. Tri zemlje u kojima vlast drže vojne uprave odbacile su francusko tutorstvo, i vojno i ekonomsko. Novi bezbednosni pakt podrazumeva da će one jedna drugoj pružati pomoć u slučaju pobune ili spoljne agresije. "Svaki napad na suverenitet i teritorijalni integritet jedne ili više ugovornih strana smatraće se agresijom i na ostale strane", navedeno je u povelji Pakta, zvaničnog naziva Savez država Sahela.

Dogodilo se na današnji dan, 17.09.

Na današnji dan 1905. godine rođen je srpski pisac Vladan Desnica. Pravo i filozofiju je studirao u Zagrebu i Parizu, i do Drugog svetskog rata bio je advokat. Direktni je potomak legendarne ličnosti srpske epike Stojana Jankovića. Njegova dela su duboko intelektualna i najčešće prikazuju psihološke tipove njegove rodne Dalmacije. Dela: romani "Zimsko ljetovanje", "Proljeća Ivana Galeba", zbirke novela "Olupine na suncu", "Proljeće u Badrovcu", "Tu odmah pokraj nas", zbirka stihova "Slijepac na žalu".

Danas je utorak, 17. septembar, 261. dan 2024.

1665 - U Londonu je izbila epidemija kuge u kojoj je umrlo oko 70.000 ljudi.

1787 - Delegati 12 od tadašnjih 13 država SAD stavili su svoje potpise na tekst Ustava. Tada potpisani ustav SAD, uz dodatne amandmane, najstariji je važeći ustav u svetu.

1796 - Prvi predsednik SAD Džorž Vašington, šef države od 1789. uputio je američkom narodu "Oproštajnu besedu", odbivši da se treći put kandiduje za predsednika.

1809 - Mirom u Fredrikshamu završen je Švedsko-ruski rat u kojem je Rusija osvojila Finsku. Ona je prethodno bila integralni deo Švedske, da bi posle Bečkog kongresa (1815.) postala veliko vojvodstvo, sa znatnom samostalnošću, u sastavu carske Rusije.

1826 - Rođen je nemački matematičar Georg Fridrih Bernhard Riman, koji je otvorio nove pravce razvitka matematike i njene primene u fizici i mehanici. Značajno je unapredio matematičku analizu, posebno teoriju kompleksnih funkcija, teoriju parcijalnih jednačina, geometriju, teoriju brojeva. Njegovo ime nosi niz matematičkih pojmova: Rimanov integral, Rimanova diferencijalna jednačina, Rimanova površ, Rimanova sfera, Rimanova dzeta-funkcija, Rimanova geometrija.

1857 - Rođen je ruski fizičar Konstantin Eduardovič Ciolkovski, otac astronautike. Još 1883. izložio je ideje o korišćenju reaktivnog pogona kod letelica, a 1903. objavio je prvo klasično delo iz teorije astronautike "Ispitivanje vasionskog prostora reaktivnim aparatima". Postavio je osnovne jednačine kretanja rakete promenljive mase u bezvazdušnom prostoru. Sovjetska Akademija nauka ustanovila je "Zlatnu medalju Ciolkovskog" za izuzetan doprinos astronautici i istraživanju kosmosa.

1882 - Rođen je srpski književni istoričar Petar Kolendić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je veliki broj naučnih studija, rasprava i članaka iz starije, naročito dubrovačke i dalmatinske književnosti.

1889 - Povodom 500. godišnjice Kosovske bitke ustanovljen je "Orden kneza Lazara", koji su mogli da nose samo vladar i punoletni prestolonaslednik. Likovno rešenje, neobično raskošno, izradio je poznati srpski umetnik Mihajlo Valtrović.

1900 - Britanska kraljica Viktorija I potpisala je dokument kojim je Australija ušla u Komonvelt kao dominion, federacija šest bivših britanskih kolonija.

1908 - Rođen je ruski violinista i dirigent David Fjodorovič Ojstrah, jedan od najvećih majstora violine u 20. veku. U rodnoj Odesi završio je konzervatorijum, a proslavio se 1935. nagradom na međunarodnom violinskom takmičenju u Varšavi i 1937. nagradom "Isaj" u Briselu. Bio je profesor Moskovskog konzervatorijuma i s velikim uspehom nastupao je širom sveta.

1918 - Rođen je izraelski državnik Haim Hercog, predsednik Izraela od 1983. do 1993. Završio je prava u Kembridžu i vojnu akademiju u Sendherstu, a u Drugom svetskom ratu borio se u britanskoj armiji. U Palestini se potom uključio u ilegalni pokret Hagana, a kad je 1948. osnovan Izrael postao je prvi šef vojne obaveštajne službe. Bio je komandant južne armijske oblasti i prvi vojni guverner Zapadne obale okupirane u ratu 1967. a od 1975. do 1978. izraelski ambasador u Ujedinjenim nacijama.

1944 - Počeo je najveći vazdušni desant u Drugom svetskom ratu, koji je trebalo da uspostavi mostobran na reci Rajni i omogući saveznicima prodor severno od Rura, ali su se Nemci dokopali planova, razbili Britance kod holandskog grada Arnhem i potom pripremili protivofanzivu u Ardenima. Saveznici su prešli Rajnu tek posle pet meseci.

1948 - Blizu Jerusalima ubijen je švedski diplomata Folke Bernadot grof od Vizborga, blizak rođak švedske kraljevske porodice, posrednik UN u konfliktu Izraela i Arapa.

1949 - U požaru na "Noroniku", najvećem parobrodu na Velikim Jezerima, kod Toronta je poginulo više od 130 ljudi.

1961 - Obešen je bivši turski premijer Adnan Menderes, kojeg je u maju 1960. oborila vojna hunta generala Džemala Gursela. Vojna hunta je tvrdila da je Menderesova Demokratska partija, na vlasti od prvih slobodnih izbora u Turskoj 1950, "izdala principe" prvog turskog predsednika Mustafe Kemala Ataturka.

1970 - U Jordanu su otpočeli oružani sukobi armije kralja Huseina i palestinskih gerilaca.

1978 - Potpisivanjem okvirnih mirovnih planova za Bliski istok i između Izraela i Egipta, u Kemp Dejvidu su završeni razgovori predsednika Egipta Anvara el Sadata, predsednika vlade Izraela Menahema Begina i predsednika SAD Džimija Kartera.

1980 - Bivši diktator Nikaragve general Anastasio Somosa Debajle ubijen je u atentatu u Paragvaju, gde je živeo u izbeglištvu posle zbacivanja s vlasti u julu 1979.

1994 - Umro je britanski filozof austrijskog porekla Karl Rejmond Poper, jedan od najuticajnijih mislilaca 20. veka. U filozofiju je uveo "princip opovrgljivosti", prema kojem se tvrdnja može smatrati naučnom samo ako se u principu može dokazati njena pogrešnost, dok tvrdnje koje ne ispunjavaju taj uslov spadaju u metafiziku. Dela: "Logika istraživanja", "Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji", "Beda istoricizma".

1995 - Atentator je ubio kandidata na alžirskim predsedničkim izborima Abdelhafida Benhadida ispred njegove u kuće u blizini glavnog grada Alžira.

2001 - Njujorška berza počela je da radi posle četiri dana pauze izazvanih terorističkim napadom islamista 11. septembra, što je najduži prekid od velike depresije krajem dvadesetih godina 20. veka. Na Volstritu je zabeležen najveći pad vrednosti akcija tokom jednog dana u istoriji.

2002 - Prilikom istorijskog susreta u Pjongjangu severnokorejskog vođe Kim Džong Ila i japanskog premijera Jonićirija Koizumija, Kim je izrazio žaljenje zbog ranijih otmica japanskih građana i najavio je obustavu raketnih proba.

2006 - U Kirkuku u Iraku, poginulo je 28, a povređeno 97 ljudi. Najsmrtonosniji napad izazvao je vozač-samoubica koji je izazvao detonaciju u kamionu prepunom eksploziva ispred središta Kurdistanske patriotske unije (PUK), političke partije iračkog predsednika Džalala Talabanija.

2006 - Na referendumu o budućem statusu Pridnjestrovlja, 97,1 odsto birača glasalo je za nezavisnost te nepriznate republike, otcepljene od Moldavije, i za naknadno stupanje u Rusku Federaciju.

2011 - U Njujorku su započeli protesti ubrzo prozvani "Okupirajmo Volstrit". Organizatori i učesnici masovnih protesta koji su se ubrzo proširili i u druge velike finansijske centre, ustali su protiv vodećih američkih banaka i multinacionalnih kompanija, koje smatraju odgovornim za siromašenje i druge štetne efekte globalne finansijske krize.

2017 - Košarkaška reprezentacija Srbije osvojila je srebrnu medalju na prvenstvu Evrope u Turskoj, pošto je u finalu poražena od Slovenije 93:85. Bronzanu medalju osvojila je Španija, koja je u meču za treće mesto savladala Rusiju 93:85.

2021 - Umro je Abdelaziz Buteflika, bivši predsednik Alžira. Na čelu te zemlje nalazio se od aprila 1999, do aprila 2019. Bio je jedan od najbližih saradnika Huari Bumedijana u vreme Rata za nezavisnost od Francuske. Nakon sticanja nezavisnosti Alžira, postao je ministar spoljnih poslova 1963. Na toj poziciji nalazio se 15 godina. Bio je predsednik Generalne skupštine UN 1974.

Dogodilo se na današnji dan, 18.09.

Danas je sreda, 18. septembar, 262. dan 2024.

1502 - Španski moreplovac Kristifor Kolumbo dospeo je na obalu današnje Kostarike na četvrtom i poslednjem putovanju u Novi svet.

1709 - Rođen je engleski pisac i leksikograf Semjuel Džonson, čiji je "Rečnik engleskog jezika" iz 1755. više od veka važio za najrelevantniji rečnik tog jezika. Ostala dela: poema "Taština ljudskih želja", tragedija "Irena", "Životi pesnika".

1759 - Francuska je nakon vojnog poraza prepustila Britancima koloniju Kvebek (danas savezna država Kanade). O žestini sukoba govori i podatak da su u poslednjoj bici poginula oba komandanta, Britanac Džejms Volf i Francuz Luj Monkalm.

1810 - U Čileu je počeo ustanak protiv španske kolonijalne vlasti pod vođstvom Bernarda O'Iginsa, potonjeg čileanskog diktatora od 1817. do 1823.

1819 - Rođen je francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko, koji je s Armanom Ipolitom Lujem Fizoom izmerio brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom (Fukoov eksperiment) je dokazao obrtanje Zemlje, pronašao je žiroskop, usavršio teleskop, otkrio vrtložno-vihorne struje u metalnim masama (Fukoove struje).

1851 - Izašao je prvi broj "Njujork tajmsa". Osnivač dnevnog lista koji je brzo stekao veliki ugled bio je Henri Džervis Rejmond.

1905 - Rođena je švedsko američka filmska glumica Greta Luiza Gustafson, poznata kao Greta Garbo. Bila je aktivna od 1921. do 1941. kad je odlučila da se povuče. Filmovi: "Poljubac", "Mata Hari", "Ana Kristi", "Kraljica Kristina", "Ana Karenjina", "Dama s kamelijama", "Marija Valevska".

1911 - Umro je ruski predsednik vlade Petar Stolipin, smrtno ranjen u atenatu u pozorištu u Kijevu četiri dana ranije.

1931 - Japan je započeo rat sa Kinom napadom na Mandžuriju, danas severoistočna Kina. Mandžurija je okupirana, a 18. februara 1932. proglašena je "nezavisnost" Carevine Mandžukuo. Na njeno čelo Japanci su doveli poslednjeg kineskog cara Pu Jia, čiji je položaj u stvarnosti bio simboličan.

1934 - Sovjetski Savez je ušao u Društvo naroda.

1961 - U avionskoj nesreći iznad Severne Rodezije, danas Zambija, poginuo je švedski diplomata, generalni sekretar UN od 1953. Hjalmar Agne Dag Hamaršeld, doktor filozofije i akademik. Smrt, pod okolnostima koje nisu rasvetljene, prekinula je Hamaršeldovu misiju rešavanja krize u Kongu. Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.

1964 - Umro je irski pisac Šon O'Kejzi, samouk čije se drame odlikuju sočnim dijalogom, mešavinom tragičnog i komičnog. Bio je u mladosti fizički radnik i komunista, organizator irske Građanske armije i borac za slobodu Irske. Dela: "Junona i paun", "Senka tobdžija", "Katlina sluša", "Plug i zvezde", "Prokletstva i blagoslovi", "Crvene ruže za mene", "Doboši oca Neda", "Biskupove logorske vatre".

1973 - U UN su primljene Istočna i Zapadna Nemačka i Bahami.

1978 - Zbog egipatsko-izraelskog sporazuma u Kemp Dejvidu, ostavke su u znak protesta podneli šef diplomatije Egipta Ibrahim Kamel i ambasador u SAD Ašraf Gorbal.

1981 - U Francuskoj je ukinuta smrtna kazna.

1982 - Libanska hrišćanska milicija okončala je masakr u palestinskim izbegličkim logorima Sabra i Šatila u Bejrutu, tokom kojeg su ubijene stotine ljudi, revanširajući se tako islamskim teroristima koji su četiri dana ranije ubili lidera hrišćana i novoizabranog predsednika Libana Bešira Džemaila.

1988 - Vojna hunta je oborila vladu predsednika Burme, danas Mjanmar, Maunga Maunga, dan pošto je vojska u centru Ranguna pucala na prodemokratske demonstrante i ubila hiljade ljudi.

1993 - Oko 2.000 dobrovoljaca krenulo je u opkoljeni grad Suhumi, odgovarajući na apel predsednika Gruzije Eduarda Ševardnadzea da se oružjem suprotstave separatistima u gruzijskoj autonomnoj republici Abhaziji.

1997 - Islamski teroristi napali su u centru Kaira turistički autobus i ubili devet nemačkih turista i egipatskog vozača.

2001 - Predsednik SAD Džordž Buš potpisao je dokument kojim je odobrio vojnu akciju protiv odgovornih za terorističke napade na Njujork i Vašington sedam dana ranije.

2002 - Umrla je Margita Stefanović Magi, muzičar. Klavijaturista i kompozitor Ekatarine Velike (prvobitno Katarina II) kultne muzičke grupe beogradskog "Novog talasa" 80-ih 20. veka. Rođena je u porodici intelektualaca, otac Slavoljub Stefanović Ravasi bio je poznati srpski režiser i dramaturg. Bila je školovani muzičar, a diplomirala je arhitekturu.

2005 - U Avganistanu su održani parlamentarni i lokalni izbori, prvi put posle 1969. godine.

2005 - Umro je ruski novinar i pisac Jegor Jakovljev, jedan od simbola glasnosti i perestrojke. Kao glavni urednik lista "Moskovskije novosti", od 1986. do 1991. od tog lista je napravio centar oko kojeg su se okupljali intelektualci koji su zahtevali liberalizaciju.

2006 - Prilikom velikih demonstracija u Budimpešti povređeno je više od 120 demonstranata i više od 100 policajaca. Demonstracije je izazvao snimak izjave premijera Ferenca Đurčanja na kojem se čuju njegove reči da su "članovi koalicije u proteklih godinu i po dana, neprekidno lagali građane". Među militantnim demonstrantima posebno se isticao Laslo Torockai, lider pronacističkog pokreta "64 županije".

2008 - Zamenik predsednika Vlade Srbije, ministar policije Ivica Dačić i direktor "Europola" Maks Peter Rasel potpisali su, u Palati "Srbija" u Novom Beogradu, Sporazum o strateškoj saradnji Vlade Srbije i evropske policijske kancelarije - "Europol".

2008 - Okružni sud UNMIK-a u Peći osudio je Jetona Muljaja, koji je 30. marta 2007. na manastir Visoki Dečani ispalio projektil iz ručnog raketnog bacača, na tri i po godine zatvora. Manastir Dečani napadnut je četiri puta tokom prethodnih osam godina, jednom 2000. dva puta 2004. i četvrti put marta 2007. Tokom tih napada 24 granate pale su u neposrednoj blizini hrama, a napad iz marta 2007. je prvi u kojem je izvršilac pronađen i osuđen. Manastir Dečani, verovatno najveličanstveniji hram srednjovekovne Srbije zadužbina je srpskog kralja Stefana III Dečanskog i cara Dušana. Gradnja hrama okončana je 1335. a oslikavanje freskama završeno je 1350. Od 2004. Dečani se nalaze na listi zaštićenih objekata kulture UNESKO-a.

2009 - Umrla je Jelena Ječmenica solista Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, mecosopran i profesor solo pevanja u Muzičkoj školi "Isidor Bajić". Na sceni SNP-a ostvarila je brojne uloge poput Dome u "Eri s onog svijeta", Končakovne u "Knezu Igoru", Karmen u istoimenoj predstavi, Fenene u "Nabuku", Olge u "Evgeniju Onjeginu", Madlene u "Rigoletu". Nosilac je između ostalog i Zlatne medalje "Jovan Đorđević", najvišeg priznanja SNP-a.

2013 - Državni dug SAD dostigao je nivo od 73 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), što je maksimum u istoriji te zemlje, ako se izuzme vreme Drugog svetskog rata, navedeno je u izveštaju Budžetskog komiteta Kongresa. Krajem 2007. nivo državnog zaduženja bio je 50 odsto niži.

2014 - Građani Škotske izjasnili su se na referendumu za ostanak u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva. Za postojeći status u okviru Velike Britanije izjasnilo se 55,3 odsto, dok je 44,7 izabralo samostalnost Škotske.

2018. Ruski vojni avion sa 15 članova posade oboren je u Siriji.

Dogodilo se na današnji dan, 19.09.

Na današnji dan 1992. godine Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je rezoluciju o isključenju SR Jugoslavije iz rada Generalne skupštine i osporio je njeno pravo da u UN nasledi SFRJ. Klupa Jugoslavije ostala je prazna, a misiji SRJ dozvoljeno je da ostane u Njujorku i kontaktira sa Savetom bezbednosti i drugim organima UN.

Danas je četvrtak, 19. septembar, 263. dan 2024

1356 - Engleska armija predvođena "Crnim Princem" sinom kralja Edvarda III, porazila je u bici kod Poatjea vojsku francuskog kralja Žana II, čime je okončana prva faza Stogodišnjeg rata Engleske i Francuske. Istog dana 1370. Crni Princ je zauzeo i opustošio Limonž.

1551 - Rođen je francuski kralj Anri III, poslednji monarh iz dinastije Valoa. Tokom njegove vladavine od 1574. zemlja je bila zahvaćena sukobima rimokatolika i hugenota (francuski protestanti, kalvinisti). Posle pobune 1588. bio je prinuđen da napusti Pariz i udruži se s vođom navarskih hugenota Anrijem od Navare, potonjim kraljem Anrijem IV, prvim iz dinastije Burbon, a ubijen je 1589. dok je opsedao Pariz.

1799 - Rođen je srpski pisac i političar Jovan Hadžić, poznat i kao Miloš Svetić, prvi predsednik Matice srpske. Gimnaziju je učio u Karlovcima i Pešti, prava u Pešti i Beču, a doktorat prava stekao je u Pešti 1826. U više navata bio je poslanik na srpskim crkveno-narodnim saborima, ali i u Ugarskom saboru. Bio je dosledan protivnik reforme Vuka Karadžića, i držao je da treba očuvati slavjanoserbsko nasleđe. Bio je advokat, direktor gimnazije u Novom Sadu, izradio je Građanski zakonik Srbije (objavljen 1844). Uređivao je "Serbski letopis" (iz okrilja tog časopisa izrasla je Matica srpska) i Davidovićevu "Golubicu" i pokrenuo časopis "Ogledalo serbsko". Pisao je poeziju u pseudoklasičarskom stilu i prevodio klasične autore: Homera, Horacija i Vergilija, kao i nemačke pisce, uključujući Getea. Nepravedno je nipodaštavan iz kruga Vukovih sledbenika iako je bio veliki nacionalni i kulturni radnik, visokih intelektualnih dometa.

1802 - Rođen je mađarski revolucionar Lajoš Košut, vođa Mađarske revolucije 1848. nepomirljiv protivnik Habzburške monarhije. Posle upada snaga austrijskog generala Jelačića u Mađarsku u septembru 1848. organizovao je Komitet za odbranu otadžbine, potukao je austrijske trupe i krenuo na Beč kako bi se obračunao s Habzburzima. Narodna skupština je u aprilu 1849. proglasila nezavisnost Mađarske kao i svrgavanje monarhije, a 2. maja ga je izabrala za prvog predsednika vlade slobodne Mađarske. Protiv Košuta su bili i mađarski konzervativni krugovi zbog njegovog naglašenog liberalizma, dok je najkrupnija aristokratija (magnati) dosledno bila opredeljena za Habzburge. Zbog izrazitog nacionalizma protiv njega su bili i nemađarski narodi Ugarske, uključujući i većinu Srba. Ipak među njegovim bliskim saradnicima bilo je i ljudi srpskog porekla, poput Šandora Petefija (kršten kao Aleksandar Petrović) ili generala Janoša (Jovana) Damjanića.

1837 - Kod Požarevca su započeli prvi vojni manevri regularne srpske vojske, koji su trajali 20 dana uz učešće 1.700 vojnika.

1881 - Predsednik SAD Džejms Ejbram Garfild umro je od rana zadobijenih u atentatu u Vašingtonu 2. jula 1881. Garfild, protivnik ropstva, postao je šef države 4. marta 1881.

1888 - Prvo svetsko takmičenje za izbor lepotice održano je u belgijskoj banji Spa, a prva zvanično najlepša žena na planeti postala je 18-godišnja Kreolka iz Gvadelupe Berta Sukare.

1893 - Britanski dominion Novi Zeland je postao prva zemlja u kojoj su sve žene dobile pravo glasa.

1911 - Rođen je engleski pisac Vilijam Golding, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1983. Privukao je čitaoce romanima prožetim atmosferom jezivog, iako nije uvek lako protumačiti simboliku u njegovim delima, pisanim u rasponu od najgrubljeg realizma do alegorije. Dela: romani "Gospodar muva", "Naslednici", "Hridine dvojice mrtvih", "Beg škorpija", "Slobodan pad", "Toranj katedrale", "Piramida", "Vidljiva tmina", "Obredi plovidbe", eseji "Vrele kapije", "Pokretni cilj".

1914 - Nepun mesec dana posle srpske pobede u Cerskoj bici, delovi Prve srpske armije i Šesta austrougarska armija započeli su boj na Mačkovom kamenu, na planini Jagodnji u severozapadnoj Srbiji. Posle četvorodnevnih danonoćnih borbi, poginulo je oko 1.200 neprijateljskih vojnika, i 800 Srba, dok je onesposobljeno oko 5.700 srpskih vojnika. Brojnošću i artiljerijom nadmoćne austrougarske trupe prinudile su na povlačenje srpske snage, koje su trpele veliku oskudicu u municiji.

1922 - Rođen je češki atletičar Emil Zatopek, koji je na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. osvojio zlatnu medalju u trci na 10.000 metara, a na Igrama 1952. u Helsinkiju na 5.000, 10.000 i u maratonu. Oborio je 18 svetskih rekorda i pobedio zaredom u 69 trka između 1949. i 1951.

1935 - Umro je ruski fizičar Konstantin Eduardovič Ciolkovski, otac astronautike. Još 1883. izložio je ideje o korišćenju reaktivnog pogona kod letelica, a 1903. objavio je prvo klasično delo iz teorije astronautike "Ispitivanje vasionskog prostora reaktivnim aparatima". Postavio je osnovne jednačine kretanja rakete promenljive mase u bezvazdušnom prostoru. Sovjetska Akademija nauka ustanovila je "Zlatnu medalju Ciolkovskog" za izuzetan doprinos astronautici i istraživanju kosmosa.

1936 - Rođen je Al Erter, četvorostruki olimpijski šampion u bacanju diska. Erter koji je zlatne olimpijske medalje osvojio u Melburnu 1956, Rimu 1960, Tokiju 1964. i u Meksiko Sitiju 1968. godine, bio je jedini koji je uz Karla Luisa uspeo da pobedi na četiri uzastopne Olimpijade, a bio je i jedini olimpijac koji je prilikom svakog osvajanja zlata obarao olimpijske rekorde. Po završetku atletske karijere posvetio se apstraktnom slikarstvu.

1938 - Rođen je Gordan Mihić, dramski pisac, scenarista. Bio je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, gde je predavao filmski scenario. Dela: "Kad budem mrtav i beo", "Buđenje pacova", "Bubašinter", "Kamiondžije", "Čuvar plaže u zimskom periodu", "Povratak otpisanih", "Balkan ekspres", "Varljivo leto '68", "Sivi dom", "Tango argentino", "Crna mačka beli mačor".

1941 - Nemačke trupe okupirale su Kijev u Drugom svetskom ratu, posle bitke koja je trajala 45 dana.

1941 - U selu Struganik nedaleko od Valjeva, u jeku Drugog svetskog rata, održan je sastanak Josipa Broza Tita i Dragoljuba Draže Mihailovića, na kojem nije postignut dogovor o zajedničkoj borbi partizana i četnika protiv okupatora.

1955 - U Argentini je vojska oborila predsednika Huana Perona, koji je prethodno izazvao bes rimokatoličke crkve odvajanjem crkve od države. Do 1973. Peron je živeo u izbeglištvu, a po povratku je opet izabran za predsednika, ostavši na čelu države do smrti 1974.

1957 - Amerikanci su u Nevadi otpočeli prve podzemne nuklearne probe.

1961 - Građani Jamajke su na referendumu izglasali izdvajanje te ostrvske zemlje u Karipskom moru iz Zapadnoindijske federacije. Kratkotrajna Federacija trajala je od 1958. do 1962. Bio je to pokušaj da se britanski posedi u Karibima okupe u federalnu zajednicu ali se ona raspala pre pune nezavisnosti tih teritorija.

1975 - Umro je srpski lekar Kosta Todorović, stručnjak za zarazne bolesti, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Nacionalne akademije za medicinu u Parizu. Napisao je više od 150 radova na srpskom i stranim jezicima. Značajan je i njegov rad na bibliografiji jugoslovenskih publikacija iz mikrobiologije, imunologije, epidemiologije i higijene. Dela: "Udžbenik akutnih i infektivnih bolesti", "Priručnik za lečenje tuberkuloznog meningitisa".

1985 - U glavnom gradu Meksika Siudad Meksiku, i okolini, u zemljotresu je poginulo oko 12.000 lica.

1989 - Eksploziju iznad Nigera avion tipa DC-10 francuske kompanije UTA, na liniji Brazavil-Pariz, za koju je docnije optužena Libija, poginula je 171 osoba, koliko se nalazilo u avionu.

1994 - Hiljade američkih vojnika se iskrcalo na Haiti u operaciji koju je Vašington označio kao "ponovno uspostavljanje demokratije" u toj karipskoj ostrvskoj zemlji.

1999 - Međunarodne mirovne snage počele su da se iskrcavaju na Istočni Timor, koji je četvrt veka ranije pripojila Indonezija. Do 1975. Istočni Timor bio je posed Portugalije, otuda je matično rimokatoličko stanovništvo imalo otpor prema prisajedinjenju muslimanskoj Indoneziji.

2002 - U centru Tel Aviva poginulo je petoro ljudi kada je bombaš-samoubica aktivirao eksploziv u autobusu, posle čega je izraelska vlada odlučila da izoluje Jasera Arafata i tenkovima je opkolila njegovo središte u Ramali na Zapadnoj obali.

2003 - Predsednici Rusije, Belorusije, Ukrajine i Kazahstana potpisali su na Jalti dogovor o formiranju zajedničkog ekonomskog prostora.

2006 - Izvršen je državni udar u Tajlandu. Vojska je izvela puč i srušila vladu Taksina Šinavatre i uspostavila privremenu vladu, uz strogu lojalnost kruni. Portparol zaverenika objasnio je da je vojni udar bio neophodan, pošto je vlada milijardera Taksina Šinavatre dovela zemlju u veoma ozbiljnu krizu.

2007 - Umro je srpski ekonomista Kosta Mihajlović. Rođen je u Šapcu a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i doktorirao 1957. na Ekonomskom fakultetu, gde je bio redovni profesor od 1965. a docnije je postavljen za direktora Ekonomskog instituta. Kao član Odeljenja društvenih nauka SANU obavljao je funkcije sekretara Odeljenja a zatim je bio član Predsedništva SANU, od 1998. do 2001. godine.

2009 - Umro je Dušan Kanazir, predsednik SANU od 1981. do 1994. Doktorirao je fiziološke nauke na Univerzitetu Libr u Briselu i bio je redovni profesor Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i načelnik laboratorije instituta u Vinči. Najviše se bavio istraživanjima u oblasti molekularne biologije.

2010. Vladajuća koalicija desnog centra pobedila je na parlamentarnim izborima u Švedskoj osvojivši 172 mesta od ukupno 349 mesta parlamenta, odnosno za tri mesta izgubila apsolutnu većinu u parlamentu u koji je prvi put ušla i ekstremna desnica.

2017. Jak zemljotres magnitude 7,1 Rihterove skale koji je pogodio centralno područje Meksika usmrtio je preko 430 ljudi.

Dogodilo se na današnji dan, 20.09.

Danas je petak, 20. septembar, 263. dan 2024.

480. p. n. e. - U pomorskoj bici kod ostrva Salamina u Egejskom moru, Grci su pod komandom atinskog vojskovođe Temistokla porazili Persijance koje je predvodio kralj Kserks I, čime je osigurana prevlast Atine na moru.

1519 - Portugalski moreplovac Fernando Magelan isplovio je iz Sevilje s pet brodova i 270 mornara, predvodeći špansku ekspediciju na putu oko sveta. Dve godine kasnije ubijen je u okršaju s filipinskim urođenicima, a 1522. u Španiju se vratio samo brod "Viktorija" i 18 preživelih i tako je prvi put dokazano da je Zemlja okrugla.

1772 - Rođen je srpski književnik Joakim Vujić, otac modernog srpskog pozorišta. Bavio se prevodilaštvom, glumom, pisao je putopise, bio je neka vrsta svetskog putnika, poznavao niz stranih jezika. Školovao se u Baji, Kaloči, Segedinu.L icej i prava učio je u Požunu (Bratislava). Prva "teatralna predstavlenija" priredio je u Pešti, Baji i Segedinu između 1813. i 1815, a u Zemunu 1823. U tadašnjoj Kneževini Srbiji je s prekidima boravio od 1833. do smrti, i u Kragujevcu i Beogradu je, kao "Knjaževsko-serbskog teatra direktor", osnovao 1834. i 1836. prve pozorišne trupe. Bio je protivnik jezičke reforme Vuka Karadžića kao i brojni učeni Srbi Vukovog vremena. Napisao je "Putešestvije po Serbiji", "Zemljeopisanije", kao i 21 dramsko delo, uključujući "Kreštalicu", "Fernanda i Jariku" i "Ljubovnaju zavist čerez jedne cipele". Autor je i jedne Francuske gramatike.

1833 - Rođen je italijanski novinar i pacifista Ernesto Teodoro Moneta, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1907. Bio je direktor milanskog lista "Il Secolo " i predsednik Internacionalnog kongresa za mir u Milanu 1906. a u mladosti generalštabni oficir italijanskog revolucionara i borca za ujedinjenje Italije Đuzepea Garibaldija.

1842 - Rođen je škotski hemičar i fizičar Džejms Đuer. Prvi je dobio tečan, a zatim i čvrst vodonik. Između ostalog, Đuer je pronašao i termos-bocu.

1863 - Umro je nemački filolog i književnik Jakob Grim, osnivač savremene germanistike. Skrenuo je pažnju intelektualne javnosti na narodne umotvorine i jezik. Izučavao je istoriju jezika i starije književnosti. Bavio se narodnim predanjem, mitovima i bajkama, folklorom i običajima. Zasnovao je 1852. veliki "Nemački rečnik" i napisao je "Istoriju nemačkog jezika". Prevodio je srpske narodne pesme, a iz prijateljstva s Vukom Karadžićem nastao je prevod Vukove Srpske gramatike. Zajedno s mlađim bratom Vilhelmom sakupio je i obradio brojne bajke poznate deci širom sveta.

1870 - Snage italijanskog kralja Vitorija Emanuela II preotele su Rim od Francuza, koji su se tu nalazili kako bi štitili papsku državu-Vatikan. U stvari Napoleon III je nastojao da onemogući ujedinjenje Italije. Vitorio Emanuele je tada saopštio nameru da Rim proglasi prestonicom Italije.

1878 - Rođen je američki pisac Apton Bil Sinkler,autor više romana sa socijalnim temama, političkih i socijalnih spisa.Dela: "Džungla", "Metropola", "Kralj ugalj", "Džimi Higins", "Kraj sveta", "Između dva sveta", "Aždajini zubi", "Široka je kapija", "Predsednikov agent", "Svet koji treba osvojiti", "Predsednička misija".

1904 - U Etnografskom muzeju u Beogradu otvorena je prva stalna postavka. Etnografski muzej osnovan je februara 1901, ali sakupljanje etnografskih predmeta otpočelo je organizovano u Srbiji još 1844. U okviru Narodnog muzeja Srbije (Serbskonarodni muzeum). Prvo pravo sistematsko sakupljanje obavljeno je radi učešća na Sveslovenskoj izložbi 1867. u Moskvi. U okrilju Srpskog učenog društva 1872. pojavio se predlog za osnivanje muzeja koji bi čuvao etnografske predmete, Stojan Novaković je tada izložio Predlog i nacrt za osnivanje Srpskog istorijsko-etnografskog muzeja. Kada je februara 1901. iz Narodnog muzeja u posebnu zgradu, poklon Stevče Mihailovića, trgovca iz Jagodine, preseljena etnografska zbirka, počeo je s radom poseban Etnografski muzej. Prvi upravnik bio je Sima Trojanović, i već 1904. fond muzeja čuvao je oko 8.500 eksponata. Od 1926. redovno izlazi Glasnik Etnografskog muzeja. Godine 1951. Muzej je smešten u reprezentativno zdanje negdašnje Beogradske berze, na Studentskom trgu, izgrađeno 1934. po projektu Milutina Borisavljevića.

1916 - Na predlog ministra vojnog regent prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević odobrio je Uredbu o vojnom telegrafu, na osnovu koje su male jedinice veze, iz sastava roda inžinjerije, prerasle u veće jedinice ranga bataljon-puk i veza je postala samostalan rod Srpske vojske. Taj datum se obeležava kao Dan Brigade veze i Dan službe telekomunikacije Vojske Srbije.

1934 - Rođena je italijanska filmska glumica Sofija Loren, koja se proslavila u neorealističkim italijanskim filmovima posle Drugog svetskog rata, a kao plod udaje za producenta Karla Pontija postala je svetska zvezda. Filmovi: "Napuljsko zlato", "Žene sa reke", "Hleb, ljubav i...", "Čočara", "Crna orhideja", "Čežnja pod brestovima", "Sid", "Dve žene", "Ključ", "Brak na italijanski način", "Grofica iz Hongkonga", "Suncokret", "Izuzetan dan".

1945 - Vrh rimokatoličke crkve u Hrvatskoj objavio je "Pastirsko pismo", čiji je duhovni tvorac bio zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac, u kojem je žestoko napadnuta nova vlast u Jugoslaviji zbog presuda "katoličkim vjernicima i svećenicima" (koji su osuđeni kao ustaše i njihovi saradnici), zbog odvajanja crkve od države i zbog agrarne reforme.

1957 - Umro je finski kompozitor Jan Sibelijus, čiji je originalni stil inspirisan finskim muzičkim folklorom i narodnim epom "Kalevala". Dela: simfonijska pesma za orkestar "Finlandija", orkestarske legende "Labud iz Tuonela", "Povratak Lemikainena", uvertira "Karelija", violinski kocert.

1970 - Sovjetski kosmički brod "Luna 16" spustio se na Mesec radi uzimanja delova tla Zemljinog satelita.

1976 - Švedska Socijaldemokratska partija poražena je na izborima za skupštinu, posle više od 40 godina na vlasti.

1977 - Vijetnam i Džibuti, do tada francuska kolonija, primljeni su u UN.

1979 - Vladara Centralnoafričkog carstva Žana Bedela Bokasu oborio je njegov rođak, bivši predsednik David Dako, čime je ta zemlja ponovo postala republika. Bokasa je 1965. vojnim udarom srušio Daka a 1976. proglasio je sebe za cara. Upamćen je po neverovatnoj ekstravaganciji, rasipanju državne imovine, a pripisani su mu i zločini.

1984 - U dvorište ambasade SAD u Bejrutu kamionom punim eksploziva uleteo je islamski terorista-samoubica i usmrtio 40 osoba.

1989 - Frederik Vilhelm de Klerk preuzeo je dužnost predsednika Južne Afrike.

1990 - Preminuo je srpski konstruktor aviona Slobodan Zrnić, dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, jedan od konstruktora letelica IK-3 i S-49. Avion IK-3 je 6. aprila 1941. u aprilskom ratu učestvovao u odbrani Beograda od napada nemačke ratne avijacije, kada se pokazao kao neobično efikasan. Završio je Mašinski fakultet u Beogradu i usavršavao vazduhoplovnu tehniku u Francuskoj, a kao ekspert UN nekoliko godina je proveo u Africi.

1990 - Skupštine Istočne (Demokratska republika Nemačka) i Zapadne Nemačke (Savezna republika Nemačka) potvrdile su ugovor o ujedinjenju dveju država.

2000 - Umro je ruski kosmonaut German Titov, drugi čovek koji je leteo u svemir. Titov je avgusta 1961, u brodu "Vostok 2", proveo 25 sati u svemiru, obišavši Zemlju 17 puta. Za zasluge u osvajanju vasione, dobio je najviše državne nagrade i zvanje heroja Sovjetskog Saveza.

2004 - Sjedinjene Američke Države zvanično su ukinule trgovinski embargo protiv Libije uveden 1986. godine, pošto je ova zemlja prethodno odustala od proizvodnje oružja za masovno uništavanje.

2005 - Umro je lovac na naciste Simon Vizental. Sam je preživeo holokaust i proveo je gotovo šest decenija prikupljajući informacije o onima koji su smatrani najodgovornijim za ubistvo 6 miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu. Pomogao je da se pred licem pravde nađe više od 1.100 nacističkih ratnih zločinaca, između ostalih i Adolf Ajhman, firerova desna ruka u kampanji za istrebljenje Jevreja, i Franc Stangl, bivši komandant konclogora Treblinka.

2006 - Najmanje 43 rudara poginula su, dok su dva povređena u eksploziji u rudniku "Lenjin" u gradu Šahtinsk, južno od glavnog grada Kazahstana, Astane.

2006 - Umro je švedski filmski snimatelj Sven Nikvist, bliski saradnik Ingmara Bergmana. Nikvist je dobitnik dva Oskara za filmove "Krici i šaputanja" (1973) i "Fani i Aleksandar" (1982), oba u režiji Bergmana.

2018 - Prilikom prevrtanja trajekta na jezeru Viktorija, Tanzanija, poginule su 224 osobe. Preopterećeni trajekt "Njerere" prevrnuo se nedaleko od ostrva Ukereve, najvećeg na jezeru Viktorija.

2019. Nekoliko stotina hiljada ljudi izašlo je na ulice gradova širom sveta, u okviru globalnog štrajka na kojem je upućen zahtev svetskim liderima koji se okupljaju na samitu UN o klimi, da usvoje hitne mere sprečavanja klimatske katastrofe.

2021. Na parlamentarnim izborima u Rusiji ubedljivo je pobedila vladajuća Jedinstvena Rusija i uspela da zadrži dvotrećinsku većinu u donjem domu parlamenta.

2023. Severna Makedonija i Srbija su na vrhu liste zemalja Evrope najteže pogođenih zagađenjem vazduha, sa više od polovine stanovništva u oblastima sa zagađenjem četiri puta većim od granice koju propisuje Svetska zdravsteva organizacija, pokazuje istraživanje britanskog lista Gardijan.

Dogodilo se na današnji dan, 21.09.

Na današnji dan 1842. godine umro je grof Sava Tekelija, jedan od prvaka Srba tadašnje Austrije, osnivač i predsednik Matice srpske, narodni dobrotvor. Po obrazovanju bio je doktor pravnih nauka. Velikim zaveštanjem od 150.000 forinti, nekoliko kuća i zemljišnih poseda, osnovao je 1838. u Pešti zadužbinu "Tekelijanum" pod upravom Matice srpske (za čiji je rad on takođe obezbedio velika sredstva), kako bi srpskim đacima iz Vojvodine i drugih krajeva omogućio univerzitetsko školovanje u glavnom gradu Ugarske. Kao veleposednik iz Arada, danas Rumunija, aktivno je učestvovao u političkom životu ugarskih Srba i materijalno je pomagao gotovo sve srpske nacionalne akcije. Matica srpska ga je 1838. izabrala za doživotnog predsednika.



Danas je subota, 21. septembar, 264. dan 2024.

19. p.n.e. - Umro je rimski pisac Publije Vergilije Maron, tvorac dela u kojima je veličao rimsku prošlost i vekovima bio uzor evropskim pesnicima. U junačkom epu "Eneida", pisanom 11 godina po ugledu na Homera, opisao je trojanskog junaka Eneju koji je posle dugih lutanja i borbi dospeo u Lacijum (oblast južno od Tibra) i postao rodonačelnik Rimljana. Ostala dela: "Pastirske pesme" (ekloge), "Pesme o poljoprivredi" (georgike).

1327 - Engleskog kralja Edvarda II u zamku Berkli ubili su supruga Izabela od Francuske i njen ljubavnik Rodžer Mortimer. Kraljičin ljubavnik je potom vladao u ime prestolonaslednika Edvarda III, koji ga je 1330. zatvorio i pogubio.

1452 - Rođen je italijanski verski reformator Đirolamo Savonarola, dominikanski kaluđer, koji je kritikovao moralnu iskvarenost rimske kurije, posebno pape Aleksandra VI. Podstakao je i vodio ustanak u Firenci 1494. kada je zbačen s vlasti Pjetro de Mediči i proterana porodica Mediči. Proglasio je republiku i stvorio teokratski poredak, ali je doneo i duh verske isključivosti. Papa ga je ekskomunicirao iz rimokatoličke crkve, a 1498. je uhvaćen u borbi i potom spaljen na lomači u Firenci. Dela: "Propovedi", "Ispitivanje savesti".

1726 - Rođen je srpski istoričar, teolog, književnik Jovan Rajić. Školovao se u Sremskim Karlovcima, gde je i rođen, u jezuitskoj gimnaziji u Komoranu, i u Šopronu (protestantska gimnazija). Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu. Radio je kao profesor u Karlovcima i Novom Sadu (geografija sa istorijom). Pošto se zamonašio 1772. postaje arhimandrit manastira Kovilj u Bačkoj. Uz Dositeja Obradovića Rajić je verovatno najučeniji Srbin tog vremena. Njegov "Katihizis", koji je izradio na traženje carice Marije Terezije, najprevođenija je srpska knjiga 18. veka. Prevedena je na rumunski (2 prevoda) nemački, mađarski i grčki. Prevodio je sa ruskog i nemačkog, književno, bogoslovsko i istoriografsko štivo. Njegova "Istorija", obimno delo objavljeno u 4 toma (1794/95) ostavila je ogroman trag u srpskoj kulturi. To je prva publikacija u srpskoj književnoj istoriji za koju su bili upisivani prenumeranti (pretplatnici). I na literarnom polju imao je sjajne rezultate, njegova poema "Boj zmaja sa orlovi" smatra se najboljim pesničkim ostvarenjem srpske literature 18. veka. Dela: "Katihizis mali", "Boj zmaja sa orlovi", "Stihi o vospominaniji smrti", "Istorija raznih slovenskih narodov", "Traedokomedija" (prerada dela Emanuila Kozačinskog), "Molitvenik", "Istorija katihizma", "Bezpristrastnaja istoričeskaja povest", "Pravila monašeskaja".

1792 - U Francuskoj je na prvoj sednici Konventa (skupština), na predlog Koloa D'Erbua, zbačena monarhija.

1832 - Umro je škotski pisac Valter Skot, tvorac modernog istorijskog romana. Sakupljao je narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. Preveo je na engleski srpsku narodnu pesmu "Hasanaginica". Dela: romani "Veverli", "Gaj Manering", "Starinar", "Rob Roj", "Ajvanho", "Talisman", "Kenilvort", "Kventin Dervard", "Grof Robert".

1844 - Rođen je srpski pisac i političar Svetomir Nikolajević, profesor Velike škole, član Srpske kraljevske akademije, predsednik vlade Srbije, ministar unutrašnjih dela i jedan od osnivača Radikalne stranke. Studirao je istoriju na Velikoj školi u Beogradu i na više evropskih univerziteta. Znatno je uticao na srpsku književnost u drugoj polovini 19. veka. Napisao je niza studija, kritika, članaka, eseja, čije je deo objavljen pod naslovom "Listići iz književnosti", u dve sveske.

1846 - Rođen je srpski politički mislilac i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Po povratku sa studija u Švajcarskoj i Rusiji, gde je upoznao Karla Marksa, Nikolaja Černiševskog, Dmitrija Pisareva, pokrenuo je 1871. prvi socijalistički list na Balkanu "Radenik". Bio je pod uticajem ruskog "narodnjaštva". Ubrzo je proteran iz Srbije i godinu dana je živeo u Novom Sadu. Po povratku je 1873. i 1874. pokrenuo listove "Javnost" i "Glas Javnosti", a 1875. "Oslobođenje". Zbog navodne štamparske krivice odležao je devet meseci u požarevačkom zatvoru, odakle je izašao teško bolestan. Člancima "Realni pravac u nauci i životu", "Pevanje i mišljenje" i "Realnost" snažno je uticao na srpsku književnost krajem 19. veka. Političke ideje razradio je u delu "Srbija na istoku", najznačajnijem i najoriginalnijem spisu.

1860 - Umro je nemački filozof Artur Šopenhauer, dubok pesimist. Individualnu egzistenciju je smatrao beskrajnom patnjom, ovaj svet najgorim od svih svetova (na tradicijama antičke misli), a osnovno moralno osećanje sažaljenjem. Dela: "O četvorostrukom korenu principa dovoljnog razloga", "Svet kao volja i predstava", "Parerga i paralipomena".

1866 - Rođen je engleski pisac Herbert Džordž Vels, rodonačelnik naučno-fantastične literature, autor brojnih popularno-naučnih, istorijskih, socijalnih i fantastičnih romana i pripovedaka. Dela: "Rat svetova", "Vremenska mašina", "Istorija sveta", "Ostrvo doktora Moroa", "Hrana bogova", "Nevidljivi čovek", "Novi Makijaveli", "Tono Bangi", "Čovečanstvo", "Novi svet", Nauka o životu", "Kips".

1867 - Rođen je američki političar Henri Luis Stimson, ministar rata SAD od 1911. do 1913. i od 1940. do 1945. Na njegovu preporuku predsednik SAD Hari Truman odlučio je da u avgustu 1945. baci atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki.

1899 - Osnovana je muzička škola "Mokranjac", najstarija muzičko-pedagoška institucija u Srbiji koja postoji u kontinuitetu do danas. Prvobitni naziv bio je Srpska muzička škola, a preimenovana je 1946. Osnivač škole bilo je Beogradsko pevačko društvo. Prilikom osnivanja za članove Saveta Škole izabrani su Stevan Mokranjac, Stanislav Binički i Cvetko Manojlović. Osim njih nastavnik je tada bio i Jovan Ružička. Prvi direktor bio je Mokranjac.

1909 - Rođen je Kvame Nkrumah, prvi predsednik Gane, borac protiv kolonijalizma, politički teoretičar i prvak Pokreta nesvrstanih. Dela: "Autobiografija Kvame Nkrumaha", "Govorim o slobodi", "Afrika se mora ujediniti", "Neokolonijalizam, poslednji stadijum imperijalizma", "Kongoanski izazov", "Glas iz Gane", "Velika laž", "Tamni dani Gane", "Priručnik revolucionarne borbe", "Spektar crne moći".

1938 - Vlada Čehoslovačke pristala je na britansko-francuski plan o prepuštanju takozvane Sudetske oblasti Nemačkoj. Tim terminom su Nemci nazivali češke oblasti sa znatnim procentom nemačkog stanovništva.

1939 - Rumunski fašisti ubili su predsednika vlade Rumunije Armanda Kalineskua, protivnika nacističke Nemačke.

1952 - U Šidu je počela s radom Galerija slika Sava Šumanović.

1958 - Rođen je Milan Mladenović, srpski muzičar. Bio je frontmen muzičke grupe Ekaterina Velika, autor tekstova, kompozitor, pevač, gitarista. Jedan je od nosilaca beogradskog "Novog talasa" 80-ih godina 20.veka. Osnivač je kultnih sastava "Šarlo akrobata" i kasnije "Katarina II" ("Ekaterina velika"). Dela: albumi "S vetrom u lice", "Ljubav", "Samo par godina za nas", "Dum dum", "Neko nas posmatra", zbirka poezije: "Dečak iz vode" (posthumno).

1964 - Malta je postala nezavisna posle 164 godine britanske vladavine.

1973 - Jugoslavija je prekinula diplomatske odnose s Čileom, 10 dana posle puča generala Augusta Pinočea, izvedenog uz pomoć SAD, u kojem je ubijen socijalistički predsednik Salvador Aljende.

1974 - Umro je američki filmski glumac Volter Brenan, prvi glumac dobitnik tri Oskara. Filmovi: "Frankeštajnova nevesta", "Furija", "Dođi i uzmi", "Zapadnjak", "Kentaki", "Imati i nemati", "Moja draga Klementina", "Crvena reka", "Rio Bravo".

1976 - Bivši čileanski ministar Orlando Letelije ubijen je u Vašingtonu u eksploziji bombe podmetnute pod njegov automobil.

1981 - Centralnoamerička država Belize na obali Karipskog mora, bivši Britanski Honduras, stekla je nezavisnost od Velike Britanije.

1991 - Na Koranskom mostu kod Karlovca, pripadnici hrvatskih oružanih snaga su, nakon predaje, ubili 13 i teško ranili dvojicu srpskih vojnika. Zločin su počinili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Zbora narodne garde, tada samoproglašne, Republike Hrvatske. Pobijeni pripadnici JNA su nakon predaje prvo bili izloženi strahovitom iživljavanju a potom su pobijeni.

1992 - Meksiko i Vatikan uspostavili su pune diplomatske odnose posle prekida od 130 godina.

1993 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio je Dumu (skupštinu) koja je ugrožavala njegovu vlast izborom potpredsednika Aleksandra Ruckoja za vršioca dužnosti šefa države.

1996 - U avionu predsednika Kolumbije Ernesta Sampera, koji je trebalo da putuje u SAD, na aerodromu u Bogoti je posle anonimne prijave pronađeno četiri kilograma heroina, što je izazvalo brojne optužbe i sumnjičenja šefa države za veze s narko-mafijom.

1999 - Na Tajvanu je u zemljotresu poginulo najmanje 2.300 osoba.

2000 - Okružni sud u Beogradu osudio je u odsustvu na po 20 godina zatvora 14 zapadnih lidera zbog ratnih zločina počinjenih tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ) 1999. godine.

2002 - Lavina blata i kamenja koja se obrušila sa jednog glečera na selo Njižnji u ruskoj republici Severna Osetija usmrtila je više od 100 osoba.

2007 - Umro je Petar Stambolić dugogodišnji funkcioner socijalističke Jugoslavije. Komunističkom pokretu pristupio je 1935. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Bio je većnik i član Predsedništva Drugog zasedanja AVNOJ-a. član Predsedništva SFRJ i CK Saveza komunista kao i predsednik Predsedništva SFRJ.

2008 - Zdravstveni zvaničnici Kine saopštili su da je Više od 50.000 osoba, većinom deca, obolelo u Kini kao posledica konzumiranja mleka i mlečnih proizvoda zatrovanih melaminom. Najveći broj obolelih registrovan je u provinciji Habei. Melamin je organska baza, koju koriste pojedine prehrambene kompanije kako bi povećale nivo proteina u namirnicama.

2013 - Započeo je oružani napad u tržnom centru Vestgejt, u Najrobiju, Kenija. U napadu je, zaključno sa 24. septembrom, poginulo 67 osoba, uključujući 4 napadača, a 175 je povređeno. Iza napada je stajala Islamistička grupa Al-Šabab, u znak odmazde za raspoređivanje kenijske vojske u Somaliji.

2017 - U Beogradu je započela s radom dvodnevna konferencija Asocijacije evropskih novinskih agencija (EANA). Konferenciju i Generalnu skupštinu EANA-e organizovala je agencija Tanjug. EANA-u osnovanu 1956. u Bernu, Švajcarska, sačinjavaju ključne novinske agencije Evrope, njih 32, među kojima i Tanjug.

2020 - Umro je Majkl Londsdejl, francuski glumac. Pojavio se u više od 180 filmskih ostvarenja. Filmovi: "Operacija svemir", "Ime ruže", "Dan šakala", "Gospodin Klajn", "Ronin", "Holkroftova pogodba", "Ostaci dana", "Džeferson u Parizu", "Minhen", "Gojine utvare".

2022 - U Rusiji je ukazom predsednika te zemlje proglašena delimična mobilizacija. Paralelno, odobrene su izmene i dopune Krivičnog zakona koje predviđaju pooštravanje kaznenih mera u toj oblasti.

Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Rođenja Presvete Bogorodice.

Dogodilo se na današnji dan, 22.09.

Danas je nedelja, 22. septembar, 266. dan 2024. godine.

1241 - Islandski pisac i istoričar Sturulson Snori, autor najobimnije sage o norveškim kraljevima, ubijen je u zaveri u kojoj je učestvovao i njegov zet Gisur Torvaldson. Ubistvo je naručio norveški kralj Hakon VI Hakonson, jer je Snori kao vođa moćnog roda Sturlunga bio prepreka njegovim planovima, uključujući pripajanje Islanda Norveškoj, što mu je uspelo 1262.

1499 - Mirom u Bazelu okončan je Švapski rat između Švajcarske lige i nemačkog vladara Maksimilijana I, kojim je Švajcarska stekla nezavisnost.

1499 - Posle pobede nad mletačkom flotom Turci su opustošili Veneciju.

1735 - Robert Volpol postao je prvi britanski premijer koji se uselio u rezidenciju u Dauning stritu broj 10 u Londonu.

1789 - Rusko-austrijske snage pod komandom ruskog vojskovođe Aleksandra Suvorova nanele su težak poraz Turcima u bici kod Rimnika.

1791 - Rođen je engleski fizičar i hemičar Majkl Faradej, koji je 1831. otkrio zakon elektromagnetske indukcije, što je naučni osnov elektrotehnike, a 1833. dva osnovna zakona elektrolize - osnov elektrohemije i učenja o elektricitetu sa gledišta korpuskularne strukture. Otkrio je i vezu magnetnog polja i svetlosti, utemeljio učenje o fizičkom polju, unapredio hemiju i optiku. Njegovim imenom nazvana je merna jedinica za električnu kapacitivnost - farad (oznaka F) - i više efekata i uređaja: "Faradejev tamni prostor", "Faradejev efekat", "Faradejev cilindar", "Faradejev broj". Nije bio matematičar pa je njegove ideje i pronalaske matematički formulisao i razradio engleski teorijski fizičar Džejms Klerk Maksvel. Dela: "Eksperimentalna istraživanja u elektricitetu", "Eksperimentalna istraživanja u hemiji i fizici", "O raznim silama u prirodi", "Predavanja o hemijskoj istoriji jedne sveće".

1862 - Oto fon Bizmark je postao pruski kancelar (predsednik vlade). Vodio je izrazito aktivnu politiku s ciljem da ujedini Nemačku pod pruskim vodstvom. Pri tom je uspešno započeo i vodio nekoliko ratova, protiv Danske, Austrije i Francuske.

1862 - Predsednik SAD Abraham Linkoln objavio je da su svi crni robovi u pobunjenim južnim državama slobodni od 1. januara 1863.

1882 - Umrla je srpska slikarka Katarina Ivanović, prva žena član Srpskog učenog društva. Slikarstvo je učila u Pešti i Beču, živela je u Parizu i Beogradu, potom do smrti u rodnom Stonom Beogradu (Sekešfehervar) u Mađarskoj. Slikala je portrete, istorijske žanr-kompozicije i s posebnim uspehom mrtve prirode. Neke njene slike su među najboljim primerima srpskog klasicizma, poput "Portreta knjeginje Perside Karađorđević", "Autoportreta", "Korpe s grožđem".

1885 - Rođen je američki filmski režiser i glumac austrijskog porekla Erih fon Štrohajm, protagonista snažnog naturalističko-senzualnog stila u kinematografiji, jedan od najvećih režisera doba nemog filma. U Francuskoj je na samrti 1957. odlikovan Legijom časti. Filmovi: režija - "Slepi muževi", "Lude žene", "Pohlepa", "Svadbeni marš", "Kraljica Keli", gluma - "Velika iluzija", "Nestali iz Sent-Ažila", "Bulevar sumraka".

1895 - Rođen je američki filmski i pozorišni glumac Pol Muni, poznat po ulogama u kriminalističkim filmovima, potom je često glumio u filmskim biografijama znamenitih ljudi. Filmovi: "Lice sa ožiljkom", "Dobra zemlja", "Priča o Luju Pasteru" (Oskar), "Život Emila Zole".

1915 - Umro je srpski arheolog i istoričar umetnosti Mihailo Valtrović, prvi profesor arheologije na Velikoj školi u Beogradu, upravnik Narodnog muzeja, osnivač Srpskog arheološkog društva, član Srpske kraljevske akademije. Pokrenuo je časopis "Starinar" i među prvima istraživao srpsku srednjovekovnu arhitekturu i umetničko-zanatske predmete iz srednjeg veka. Tvorac je idejnog i likovnog rešenja ordena Kneza Lazara, najraskošnijeg ordena Kraljevine Srbije i Jugoslavije. Dela: "Građa za istoriju umetnosti u Srbiji", "Pogled na staru srpsku crkvenu arhitekturu".

1918 - Rođen je meksički violinista poljskog porekla Henrik Šering, jedan od najvećih majstora violine uopšte. Oplemenio je klasičan i savremeni repertoar izvanrednom tehnikom i stilskom kulturom. Emigrirao je kad je nacistička Nemačka 1939. napala Poljsku i do 1945. u Londonu je bio oficir za vezu poljske izbegličke vlade i prevodilac šefa vlade, generala Vladislava Sikorskog. Profesor Muzičkog fakulteta u Meksiku postao je 1945, a od 1953. je kao ambasador dobre volje meksičke vlade priređivao koncerte koji su oduševljavali publiku širom sveta.

1932 - Rođen je Ingemar Johanson, švedski bokser, šampion sveta 1959. u teškoj kategoriji. Svetsku titulu osvojio 1959. pobedivši Amerikanca Flojda Patersona nokautom u trećoj rundi, u spektakularnom meču koji je održan na "Jenki" stadionu u Njujorku. Profesionalni prvak Evrope postao je 1956. nokautiravši Italijana Franka Kavićija. Na Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. osvojio je srebrnu medalju, ali mu je ona oduzeta, pošto je diskvalifikovan tokom finalnog meča sa američkim bokserom Edom Sandersom. Medalja mu je zvanično vraćena 30 godina docnije.

1934 - U eksploziji u rudniku Gresford u Velsu poginulo je više od 260 rudara.

1939 - Rođena je Džunko Tabei, prva žena koja je osvojila Mont Everest, ali i sedam najviših vrhova sveta. Kao članica japanske ženske ekspedicije na Everest 1975, osvojila je taj vrh. Drugi rekord je ostvarila 1992. godine, kada je postala prva žena koja je osvojila najviše vrhove svih sedam kontinenata. Bila je poznati ekološki aktivista.

1960 - Proglašena je nezavisnost afričke države Mali s predsednikom Modibom Keitom. Mali je do tada bio sastavni deo Francuske Zapadne Afrike pod imenom Francuski Sudan.

1969 - Kina je saopštila da je izvela prvu podzemnu nuklearnu probu.

1974 - Saopšteno je da je u uraganu u centralnoameričkoj državi Honduras poginulo oko 5.000 osoba.

1980 - U Beogradu je u prisustvu 2.000 delegata iz 150 zemalja otvoreno 21. zasedanje generalne konferencije UNESKO.

1980 - Neprijateljstva između Bagdada i Teherana eskalirala su u Iračko-iranski rat kada su iračke snage prodrle u jugozapadni deo Irana, rešene da uspostave kontrolu nad strateški značajnom deltom Šat-el-Arab na ulazu u Persijski zaliv.

1985 - Francuski predsednik vlade Loran Fabijus priznao je da su francuski tajni agenti, na osnovu naređenja vlade, u Novom Zelandu potopili brod "Dugin ratnik" organizacije "Grinpis", koja se ogorčeno protivila francuskim nuklearnim eksperimentima u južnom Pacifiku, u Francuskoj Polineziji.

1990 - U Sremskim Karlovcima je uz učešće oko 100.000 osoba održana centralna svečanost 300. godišnjice velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem.

1990 - Saudijska Arabija proterala je jemenske i jordanske diplomate i prekinula snabdevanje Jordana naftom, optužujući te dve države da podržavaju Irak.

1992 - Na plenarnoj sednici Generalne skupštine UN iz rada tog tela isključena je Jugoslavija. Misiji SRJ pri UN dozvoljeno je samo da kontaktira sa Savetom bezbednosti i drugim nadležnim telima UN.

1995 - U udesu američkog vojnog aviona na Aljasci, koji je nosio radarski uređaj AVAKS, poginule su 24 osobe.

1996 - Australijanac Bob Dent, neizlečivi bolesnik od raka, postao je prvi čovek u svetu kojem je na osnovu novog zakona o eutanaziji medicinsko osoblje legalno pomoglo da pomoću smrtonosne injekcije izvrši samoubistvo.

1999 - U Beogradu se više od 20.000 osoba okupilo na prvom u seriji protestnih skupova u organizaciji opozicionog "Saveza za promene", na kojem je zatražena ostavka predsednika SRJ Slobodana Miloševića, formiranje prelazne vlade s Dragoslavom Avramovićem na čelu i održavanje izbora.

1999 - Teroristi takozvane OVK su u njegovoj kući u Prištini ubili fotoreportera Momira Stokuću, istaknutog umetničkog fotografa sa Kosmeta.

1999 - Predstavnici Srba u Prelaznom savetu Kosmeta vladika Artemije i Momčilo Trajković podneli su ostavke pošto je, tri meseca od dolaska Kfora, konstatovano da je takozvani multietnički koncept doživeo poraz. Sa Kosova i Metohije je u tom periodu prognano više od 200.000 Srba, pri čemu je teroristička takozvana Oslobodilačka vojska Kosova preobražena je u Kosovski zaštitni korpus. Ovim je narušena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN kojom je, osim Kfora, zabranjeno postojanje bilo kakve oružane sile na Kosovu i Metohiji.

2004 - Umro je srpski dramski pisac Đorđe Lebović, osnivač i prvi predsednik Udruženja dramskih pisaca Srbije. Po svojim radio-dramama postao je poznat i u svetu, a u našoj zemlji osvojio je tri puta Sterijinu nagradu. Autor je "Logorske trilogije", koju čine pozorišne drame "Nebeski odred" iz 1957. godine, "Haleluja" iz 1965 (prvi put izvedena u Varšavi) i "Viktorija" iz 1968. godine.

2006 - U železničkoj nesreći u Latenu u Donjoj Saksoniji poginulo je 25 osoba. Nesreća se dogodila prilikom eksperimentalne vožnje od oko 200 kilometara na sat super-brzog, takozvanog lebdećeg voza.

2007 - Umro je francuski glumac i pantomimicar Marsel Marso. Rođen je 1923. u Strazburu i bio je pripadnik francuskog Pokreta otpora tokom Drugog svetskog rata. Pantomimičar koji je proslavio ovu umetnost u drugoj polovini 20. veka, godine 1947. stvorio je lik Bipa, melanholičnog klovna u belom, koji je postao njegov alter ego. Bipo je bio inspirisan Čarlijem Čaplinom i umetnošću nemih filmova. Nosilac Legije časti, dobitnik Ordena za zasluge, Marso je 2002. imenovan za ambasadora dobre volje Ujedinjenih nacija.

2010 - Preminuo je Predrag Tasovac, srpski glumac. Studirao je ekonomiju a potom književnost, tada na Filozofskom fakultetu. Glumom je počeo da se bavi sredinom četrdesetih godina prošlog veka u Narodnom pozorištu. Član Beogradskog dramskog je postao 1947. da bi se 1953. vratio u Narodno pozorište, kojem ostaje veran do poslednjeg dana. Ostavio je neizbrisiv trag u istoriji srpskog teatra i glume uopšte.

2018 - Tokom vojne parade u gradu Ahvaz, na jugozapadu Irana, u terorističkom napadu, ubijeno je 30 osoba, uključujući pet napadača, a 70 je povređeno. Takozvana Islamska država objavila je da stoji iza napada.

Dogodilo se na današnji dan, 23.09.

Danas je ponedeljak, 23. septembar, 267. dan 2024. godine.

63. p.n.e. - Rođen je rimski državnik i vojskovođa Oktavijan Avgust, prvi rimski car, adoptirani sin Gaja Julija Cezara. Godinu dana posle ubistva Cezara 44. pre nove ere, kao komandant senatske vojske kod Mutine potukao je Marka Antonija, ali je ubrzo s njim i Markom Emilijem Lepidom sklopio trijumvirat. Posle druge pobede nad Antonijem kod Akcijuma 31. pre nove ere, koja mu je omogućila osvajanje Egipta, pod imenom Avgust preuzeo je svu vlast i ukinuo republiku. Zaveo je novi oblik vladavine poznat u istoriografiji kao principat. Ulepšao je Rim nizom građevina, pomagao stvaralaštvo i umetnost. "Avgustov" ili "Zlatni vek" smatra se najsjajnijim periodom rimske istorije.

1592 - Umro je francuski pisac i filozof Mišel Ejkvem de Montenj, obnovitelj intelektualnog skepticizma i vesnik slobodnije društvene misli u 17. i 18. veku. Smatrao je da je ljudski razum nemoćan u traženju istine i pravde, ali da je svaki čovek dužan da nađe izvesne norme u privatnom i javnom životu kako bi živeo razumno, svestan svojih opšteljudskih odgovornosti. Dela: "Eseji", "Dnevnik putovanja".

1687 - Vojvoda Stojan Janković, vođa uskoka u Ravnim Kotarima u severnoj Dalmaciji, poginuo je u napadu na Turke u Duvnu. U borbi s Turcima 1666. zarobljen je i odveden u Carigrad, odakle je posle 14 meseci pobegao, što je opevano u srpskoj narodnoj pesmi "Ropstvo Janković Stojana", a 1686. oteo je Sinj od Turaka. Za podvige u borbama protiv Turaka, mletačke vlasti su ga odlikovale titulom "kavalijera" i dale mu veliko imanje u Kotarima.

1719 - Lihtenštajn je postao suverena kneževina u okviru Svetog rimskog carstva (Nemačka).

1817 - Španija i Velika Britanija potpisale su sporazum o zabrani trgovine robljem.

1819 - Rođen je francuski fizičar Arman Ipolit Luj Fizo, koji je s Leonom Fukoom izračunao brzinu svetlosti. Dokazao je da se svetlost sporije kreće u vodi, pronašao metod za merenje širenja čvrstih tela na toploti i optičkim eksperimentima prikazao uvlačenje etra u tela pri kretanju.

1846 - Nemački astronom Johan Gotfrid Gale otkrio je planetu Neptun.

1858 - Osnovana je Zemunska gimnazija. Najstarija gimnazija koja radi u kontinuitetu u današnjoj Srbiji osnovana je u Sremskim Karlovcima (1792) a druga u Novom Sadu (1810). Treća po starosti je Zemunska. Prve godine rada imala je samo 21 učenika. Od 1872. Zemunska gimnazija ima sva četiri razreda. Od 1925. otvorena je i za žensku decu. Današnja zgrada gimnazije sagrađena je 1879. u neorenesansnom stilu, a izgradio ju je Nikola Kolar, kasnije dorade su u stilu pozne secesije.

1866 - Srpski knez Mihailo Obrenović i knez Nikola I Petrović zaključili su ugovor o prisajedinjenju Crne Gore Srbiji, kao i savez protiv Turske.

1870 - Umro je francuski pisac Prosper Merime, koji se odlikovao uglađenim i sažetim stilom. Njegove novele "Karmen" i "Kolomba" inspirisale su francuskog kompozitora Žorža Bizea da napiše opere. Pisao je s oduševljenjem o ruskim piscima Aleksandru Puškinu, Nikolaju Gogolju i Ivanu Turgenjevu. Ostala dela: istorijski roman "Hronika vremana Šarla IX", novele "Mateo Falkone", "Zauzimanje utvrđenja", "Tamango", "Etrurska vaza", "Lokis", pozorišne scene "Seljačka buna".

1916 - Rođen je italijanski političar i univerzitetski profesor Aldo Moro, predsednik vlade Italije od 1963. do 1968. i od 1974. do 1976. Bio je i ministar pravosuđa, ministar prosvete, politički sekretar Hrišćansko-demokratske stranke i više puta šef diplomatije. U martu 1978. otela ga je i u maju ubila teroristička grupa "Crvene brigade".

1930 - Rođen je američki muzičar afroameričkog porekla Rej Čarls, "otac soula", koji je uspeo da savlada i siromaštvo i nedostatak vida i zavisnost od heroina i postane jedan od najpopularnijih i najplodnijih muzičara 20. veka. Tokom 58 godina izdao je 250 albuma i održao oko 10.000 koncerata. Međunarodnu slavu stekao je 1954. pesmom "Našao sam ženu", a nezaboravna pesma "Džordžija u mojim mislima" svrstala ga je 1960. godine među svetske zvezde, što je sledeće godine potvrdio hitovima "Zbriši drumom Džek" i "Ne mogu da prestanem da te volim".

1932 - Nedžd, Hedžas i Asir koje je pod svojom vlašću ujedinila dinastija Saudita, postale su (uz još neke manje teritorije) sastavni deo novoformirane države Saudijska Arabija. Porodica Saud vladala je Rijadom u Nedžadu od polovine 18. veka, s pekidima. Posle Prvog svetskog rata pripojili su Hedžas u kom se nalaze najveće svetinje islama - Meka i Medina, da bi početkom tridesetih oformili novu državu najveću na Arabijskom poluostrvu.

1939 - Umro je austrijski lekar jevrejskog porekla Sigmund Frojd, osnivač psihoanalize, lekar za nervne bolesti i profesor nervne patologije na Univerzitetu u Beču. Pred nacistima je 1938. emigrirao u London, gde je umro 1939. Posebno je isticao značaj nesvesnog (podsvesnog) kao i seksualnosti na psihički život ljudi. Njegove psihoanalitičke studije bitno su uticale na najrazličitije sfere humanističkih nauka i umetničkog stvaralaštva. Zanimljivo je da je kao austrijski patriota 1914. bio oduševljen pohodom Austro-Ugarske protiv, kako se izrazio, "drskih Srba". Veoma plodan autor. Dela: "Psihopatologija svakodnevnog života", "Tumačenje snova", "Tri raspave o seksualnoj teoriji", "Dosetka i njen odnos prema nesvesnom", "Prilog istoriji psihoanalitičkog pokreta", "Uvod u psihoanalizu","Totem i tabu", "O snu", "Psihologija masa i analiza ega", "Ja i ono", "Mikelanđelov Mojsije", "Dostojevski i oceubistvo", "Nelagodnost u kulturi", "Nova predavanja za uvođenje u psihoanalizu", "Studije o histeriji", "Autobiografija".

1957 - Grčka je odbacila zahtev Bukurešta da se Rumunija priključi Balkanskom savezu, koji su ugovorima 1953. u Ankari i 1954. na Bledu zaključile Jugoslavija, Grčka i Turska.

1973 - Umro je čileanski pisac i diplomata Pablo Neruda, najveći liričar Latinske Amerike, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1971. Dela: pesničke zbirke "Praznična pesma", "Suton", "Dvadeset ljubavnih i jedna očajna pesma", "Pokušaj beskonačnog čoveka", "Boravak na Zemlji", "Španija u srcu", "Treći boravak 1935-1945", "Opšta pesma", "Grožđe i vetar", "Elementarne ode".

1973 - Na vanrednim izborima treći put je za predsednika Argentine izabran Huan Peron, a za potpredsednika njegova supruga Izabela.

1982 - Novi lider libanskih hrišćana Amin Džemajel izabran je za predsednika Libana, devet dana pošto su islamski teroristi ubili šefa države, njegovog brata Bešira.

1988 - Umro je Tibor Sekelj, geograf, istraživač i putopisac, literata. Učestvovao je u istraživačkim ekspedicijama širom sveta, napisavši pritom mnoštvo putopisa, ali i jedan udžbenik za esperanto. Dela: putopisi "Oluja nad Akonkagvom", "Osvojenje vrhova", "Kroz zemlju Indijanaca", "Putovanje izvan vremena", "Nepal otvara vrata", "Gde civilizacija prestaje", "Karavana prijateljstva", roman "Nađena sreća", knjiga za decu "Kumenana" (prevedena na 16 jezika).

1991 - Jermenija je proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza.

1996 - Grčki socijalistički predsednik vlade Kostas Simitis, koji je na položaj došao u januaru 1996. umesto teško obolelog Andreasa Papandreua, pobedio je na izborima konzervativnog suparnika i dobio četvorogodišnji mandat.

1997 - Na mirovnim pregovorima u Severnoj Irskoj, protestantski unionisti su prvi put posle 75 godina razgovarali licem u lice s vođama "Šin Fejna", političkog krila irske rimokatoličke terorističke organizacije Irska republikanska armija.

1999 - Vlada SRJ zatražila je od Saveta bezbednosti UN da poništi preobražaj terorističke "Oslobodilačke vojske Kosova" u Kosovski zaštitni korpus, pošto su teroristi time praktično legalizovani.

1999 - Ruski vojni avioni bombardovali su aerodrom u Groznom, na početku kampanje iskorenjivanja islamskih terorista u Čečeniji.

2001 - U Poljskoj su izbore dobili reformisani komunisti.

2006 - Umro je britanski kompozitor Malkolm Arnold, tvorac muzike za film "Most na reci Kvaj". Komponovao je muziku za 132 filma, uključujući i pesme "Whistle Down the Wind" i "Hobson's Choice" za čuvenu ratnu sagu u kojoj glavne uloge igraju Vilijam Holden i Alek Ginis. Za muziku u ovom filmu dobio je Oskara 1958. Komponovao je i sedam baleta, devet simfonija i dve opere. Za zasluge na polju muzičke umetnosti britanska kruna ga je 1993. nagradila titulom plemića.

2008 - Umrla je Sonja Savić, srpska glumica koja je obeležila srpsku i kinematografiju bivše Jugoslavije beskompromisnim pojavom i životnim stilom. Debitovala je u "Leptirovom oblaku" 1977, igrala je u nizu filmova i tv serija, a širu popularnost stekla je 1983. ulogom Dečke u "Šećernoj vodici" Bate Prelića. Uloge u filmovima "Davitelj protiv davitelja" (Šijan), "Una" (Miša Radivojević), "Život je lep" (Bora Drašković) učinile su je popularnom širom nekadašnje SFRJ. Druge uloge: "Mi nismo anđeli", "Uvod u drugi život", "Ni na nebu, ni na zemlji", "Urnebesna tragedija", "Tango je tužna misao koja se pleše","Hleb i mleko" ("Zlatni lav" u Veneciji 2001.), "Od groba do groba", "Jug jugoistok", "Vratiće se rode".

2013 - Pristajanjem, nakon 150 dana na moru, na Aleutska ostrva, Aljaska, britanka Sara Auten postala je prva žena koja je sama preveslala od Japana do Aljaske, trasu dužine 6.034 kilometra, u sklopu njenog obilaska sveta biciklom i kajakom. Auten je prva žena koja je sama preveslala Indijski okean 2009. kada je iz Australije stigla na Mauricijus.

2014 - Kancelarija za ljudska prava UN saopštila je da su u sukobima u Ukrajini, do tada, poginule najmanje 3.543 osobe, u šta je uračunato i 298 žrtava pada malezijskog aviona.

2020 - Umro je Zlatko Portner, srpski rukometaš, reprezentativac Jugoslavije. Bio je član zlatne generacije jugoslovenskog rukometa osamdesetih godina prošlog veka. Karijeru je započeo u klubovima rodnog Srema, da bi vrhunac doživeo u šabačkoj Metaloplastici, s kojom je u dva navrata bio osvajač Kupa šampiona, 1985. i 1986. godine. Kup šampiona osvojio je i 1991, kao igrač Barselone. Kao član reprezentacije Jugoslavije, osvojio je zlato na Svetskom prvenstvu 1986. godine u Švajcarskoj i bronzu na Olimpijskim igrama u Seulu 1988.

Dogodilo se na današnji dan, 24.09.

Danas je utorak, 24. septembar, 268. dan 2024. godine.

768 - Umro je franački kralj Pipin III Mali, prvi monarh iz dinastije Karolinga. Vladao je od 747. a potpunu vlast prigrabio je 751. kada je uz saglasnost rimskog pape zbacio Hilderika III, poslednjeg vladara iz dinastije Merovinga. Osnovao je Papsku državu 756. poklonivši papi zemlje u srednjoj Italiji.

1849 - Umro je austrijski kompozitor Johan Štraus Stariji, otac popularnih bečkih kompozitora Johana Mlađeg, Jozefa i Eduarda, najzaslužniji za veliku rasprostranjenost bečkog lakog valcera početkom 19. veka. Najpre je bio kapelnik više zabavnih orkestara, zatim dvorskog plesnog orkestra u Beču. Komponovao je veliki broj valcera, kadrila, marševa, polki.

1706 - Švedska i Saksonija sklopile su u Altrantštatu mir kojim se Švedska odrekla poljske krune i priznala poljskog kralja Stanislava Lešćinjskog, štićenika švedskog kralja Karla XII.

1852 - Francuski inženjer Anri Žifar izveo je prvi let dirižablom na parni pogon, preletevši 27 kilometara od Pariza do Trapa.

1863 - Donet je zakon o osnivanju Velike škole u Beogradu, koja je nastavila i reformisala rad dotadasnjeg Liceja. Škola je imala Filosofski, Pravni i Tehnički fakultet. Nalazila se u Kapetan-Mišinom zdanju u kom se i danas nalazi rektorat. Preimenovana je u Univerzitet 1905. kada je zakonom propisano i otvaranje Medicinskog, Bogoslovskog i Poljoprivrednog fakulteta.

1868 - U Subotici je osnovana gradska muzička škola, prva takva na teritoriji današnje Srbije.

1884 - Rođen je turski državnik i vojskovođa Mustafa Ismet Ineni, predsednik Turske od 1938. do 1950. Učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, a posebno se istakao u Tursko-grčkom ratu 1921. kad je posle uspeha u bici kod Inenija dobio čin paše i uzeo prezime Ineni. Iste godine je kao komandant Zapadnog fronta predvodio turske trupe u pobedonosnoj bici nad grčkom vojskom na reci Sakarija. Od 1922. do 1924. bio je šef turske diplomatije, a potom do 1937. kao blizak saradnik Kemala Ataturka, predsednik vlade.

1899 - Rođen je srpski kompozitor i dirigent Jovan Bandur, profesor Muzičke akademije i dirigent Beogradske opere. Posle studija u Beču i Pragu komponovao je inspirišući se motivima narodne muzike. Dela: kantate "Poema 1941.", "Raspeva se zemlja", ciklus madrigala za mešoviti hor, "Jugoslovenska partizanska rapsodija", koncert za violinu i orkestar, solo pesme.

1911 - Rođen je sovjetski državnik Konstantin Černjenko, koji je na najmoćniji položaj u državi, mesto generalnog sekretara Komunističke partije, dospeo posle smrti Jurija Andropova u februaru 1984. Na tom polozaju ostao je samo 13 meseci, do smrti marta 1985.

1915 - Francuska i Velika Britanija su u Prvom svetskom ratu odlučile da otvore Solunski front, na koji su upućene snage s fronta u Galipolju. Početkom 1916. te trupe su ojačane s pet britanskih i četiri francuske divizije, a do polovine maja 1916. sa ostrva Krf prebačena je srpska vojska, svrstana u tri armije, koja je 1918. imala odlučujuću ulogu u proboju Solunskog fronta i ubrzanju ratnog sloma Centralnih sila.

1941 - Užički partizanski odred ušao je u Užice, koje je potom više od dva meseca bilo središte slobodne teritorije - Užičke republike, kao i Vrhovnog štaba NOP Jugoslavije - do 30. novembra 1941. kada su ga zauzele nemačke trupe.

1941 - Na konferenciji u Londonu vlade Sovjetskog Saveza, Australije, Kanade, Velike Britanije, Novog Zelanda, Južnoafričke unije i izbegličke vlade Čehoslovačke, Grčke, Belgije, Luksemburga, Holandije, Norveške, Poljske, Francuske i Kraljevine Jugoslavije potpisale su Atlantsku povelju. O sadržaju Povelje u osam tačaka - političkom programu o borbi protiv Sila osovine u Drugom svetskom ratu - prethodno su se dogovorili predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil i taj dokument je kasnije poslužio kao osnova Povelje UN. Na osnovama Atlantske povelje i idejnog koncepta na kom je ona ustrojena utemeljen je kasnije NATO.

1943 - Rođen je Antonio Tabuki, italijanski pisac i naučnik. Tabuki, verovatno najpoznatiji po delima "Indijski nokturno","Tristan umire" i "Pereira tvrdi" uživao je izuzetan ugled i kao naučnik i kao literata i prevođen je na čak 40 jezika. Bio je stručnjak za portugalsku kulturu i Portugal je smatrao drugom otadžbinom.

1960 - U Njuportu je porinut "Enterprajz", prvi američki nosač aviona na atomski pogon.

1968 - Švajcarska je postala članica UN. Zbog tradicionalne neutralnosti ona je dugo bilo uzdržana prema svakom vidu međunarodnih organizacija.

1971 - Velika Britanija je proterala 90 sovjetskih građana zbog navodne špijunske delatnosti.

1980 - Pogranični sukobi Iraka i Irana prerasli su u sveopšti rat dveju zemalja kad su iračke trupe prešle granicu i opkolile grad Abadan, zapalivši najveću svetsku rafineriju nafte.

1988 - Na Olimpijskim igrama u Seulu kanadski sprinter afroameričkog porekla Ben Džonson postavio je svetski rekord u finalnoj trci na 100 metara od 9,79 sekundi, ali je rezultat poništen i šest dana kasnije mu je oduzeta zlatna medalja jer je trčao dopingovan.

1990 - Predsednik Zapadne Nemačke Rihard fon Vajceker potpisao je sporazum kojim će 3. oktobra 1990. dve nemačke države ponovo biti ujedinjene, a istog dana je Istočna Nemačka formalno napustila Varšavski pakt.

1993 - Kralj Norodom Sihanuk ponovo je preuzeo kambodžanski presto, sa kojeg je sišao 1955. istog dana on je potpisao ustav prema kojem je Kambodža postala ustavna monarhija.

1996 - SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska odbacile su prigovore Indije i potpisale dokument o zabrani nuklearnih proba.

1998 - Iran i Velika Britanija postigli su sporazum o podizanju diplomatskih odnosa na ambasadorski nivo pošto je Teheran odustao od "fatve" koja je podrazumevala smrtnu kaznu autoru romana "Satanski stihovi", britanskom piscu indijskog porekla Salmanu Ruždiju.

2000 - Predsednički kandidat Demokratske opozicije Srbije Vojislav Koštunica pobedio je na izborima za predsednika SRJ. Pokušaj ignorisanja izbornog rezultata dovešće do masovnih protesta građana 5. oktobra.

2002 - Britanska vlada objavila je dosije o iračkom programu naoružanja, tvrdeći da irački predsednik Sadam Husein može da lansira oružje za masovno uništenje za samo 45 minuta, što je poslužilo kao opravdanje za agresiju na Irak, ali se kasnije pokazalo da je tvrdnja bila lažna.

2002 - Trojica muslimanskih terorista ubili su 29 vernika u hinduističkom hramu u indijskom gradu Gandinagar.

2004 - Umrla je francuska književnica Fransoaz Sagan, koja je postala svetski poznata u 18. godini kada je objavila svoj prvi roman "Dobar dan tugo" 1954. Usledili su romani "Izvestan osmeh" 1957. godine, "Volite li Bramsa" 1959. i drugi. Kao pisac pozorišnih komada i scenarija, ostavila je za sobom portrete amoralnih i učmalih sredovečnih ljudi.

2014 - Indijska svemirska letelica dospela je do Marsa i ušla u orbitu "Crvene planete" nakon desetomesečnog putovanja. Sonda "Mangalajan", izgrađena i projektovana za rekordno kratko vreme, poletela je novembra 2013. godine. Indija je tako postala prva azijska zemlja koja je dosegla Mars, prethodno je to uspelo samo letelicama koje su lansirale SAD, Rusija i EU.

2017 - Na parlamentarnim izborima u Nemačkoj pobedila je koalicija Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije Bavarske Angele Merkel sa 32,9 osvojenih glasova, a 20,5 dobila je Socijaldemokratska partija. Pravi uspeh, međutim, postigla je antiimigraciona Alternativa za Nemačku sa 12,6 čime je postala parlamentarna stranka.

2022. Umro je Faroa Sanders (Pharoah), džez saksofonista koji je svirao sa velikanom džeza Džonom Koltrejnom, poznat po spajanju afričke i indijske muzike sa džezom.

2023. U selu Banjska, u blizini Zvečana na severu Kosova, ubijen je kosovski policajac, a potom u nastavku razmene vatre kosovske policije i naoružane grupe, ubijena su trojica muškaraca srpske nacionalnosti. Potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, preuzeo je odgovornost za napad na kosovsku policiju.

Dogodilo se na današnji dan, 25.09.

Danas je sreda, 25. septembar, 269. dan 2024. godine.

1493 - Kristifor Kolumbo isplovio je iz luke Kadis na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492.

1513 - Španski istraživač Vasko Nunjes de Balboa prešao je Panamski zemljouz i postao prvi Evropljanin koji je video Tihi okean.

1555 - Mirom u Augzburgu nemačke protestantske zemlje (luterani) izjednačene su pravno sa rimokatoličkim državama.

1744 - Rođen je pruski kralj Fridrih Vilhelm II, koji je tokom vladavine od 1786. do smrti 1797. sprovodio politiku teritorijalnog širenja zemlje, posebno se okoristivši prilikom druge i treće podele Poljske 1793. i 1795. Od 1792. do 1795. pridružio se Austriji u savezu protiv revolucionarne Francuske.

1823 - Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.

1866 - Rođen je američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan, osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava. Izradio je prve mape položaja gena u hromozomima.

1896 - Rođen je italijanski državnik Alesandro Pertini, predsednik Italije od 1978. do 1985, najpopularniji italijanski političar posle Drugog svetskog rata. Član italijanske Socijalističke partije postao je 1918, niz godina proveo je u fašističkim zatvorima. u Drugom svetskom ratu učestvovao je u pokretu otpora, a potom je bio poslanik i senator. Za šefa države izabran je 1978. i tu dužnost obavljao je do 1985. kada se povukao iz javnog života.

1897 - Rođen je srpski pisac Aleksandar Vučo, rodonačelnik moderne poezije za decu u srpskoj literaturi. Između dva svetska rata pripadao je pokretu nadrealista. Dela: romani "Gluho doba" (s Dušanom Matićem), "Koren vida", "Raspust", "Mrtve javke", "Zasluge", "Poziv na maštanje", "Omame", "I tako dalje omame", "Omame - kraj", poeme "Humor zaspalo", "Nemenikuće - Ćirilo i Metodije", "Mastodonti", zbirke pesama "Krov nad prozorom", "Ako se još jednom setim", "Pesme", "Alge", "Momak i po hoću da budem".

1906 - Rođen je ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čije kompozicije su čvrsto povezane sa ruskom muzičkom tradicijom. Napisao je monumentalnu "Petu simfoniju", a u najtežim danima nemačke blokade Lenjingrada (danas Sankt Peterburg) u Drugom svetskom ratu "Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju". Ostala dela: opere "Nos", "Ledi Makbet Mscenskog okruga (Katarina Izmajlovna)", oratorijum "Šume pevaju", simfonije, koncerti, kamerna muzika.

1932 - Španskoj pokrajini Kataloniji data je autonomija, koja će biti ukinuta odmah posle pada republike.

1940 - U okupiranoj Norveškoj Nemci su u Drugom svetskom ratu ustoličili vladu vođe norveških nacista Vidkuna Kvislinga, čije je ime postalo sinonim izdajstva. Kvisling je 1945. osuđen na smrt i streljan.

1942 - U Bosanskom Petrovcu u Drugom svetskom ratu je održan prvi kongres lekara partizana i sanitetskih radnika Jugoslavije, sa kojeg je upućen poziv lekarima i studentima medicine da se priključe borbi protiv okupatora.

1943 - Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Smolensk, jedno od poslednjih značajnih uporišta nemačkih nacističkih snaga na teritoriji Sovjetskog Saveza.

1956 - U upotrebu je pušten prvi transatlantski telefonski kablovski sistem, postavljen između Obena u Škotskoj i Njufaundlenda u Kanadi.

1959 - Na predsednika vlade Šri Lanke Solomona Bandaranaikea u Kolombu je izvršio atentat jedan budistički kaluđer. Bandaranaike je dan kasnije podlegao povredama.

1963 - Vojska je u Dominikanskoj Republici oborila liberalnu vladu Huana Boša, formiranu sedam meseci ranije.

1970 - Umro je nemački pisac Erih Marija Remark (pravo ime bilo mu je Erih Paul Kramner). Romanom "Na zapadu ništa novo", pisanom u naturalističkom maniru, predočio je besmisao ljudske klanice Prvog svetskog rata. I ostala njegova dela, zahvaljujući spretnom komponovanju radnje, jednostavnom stilu, ograničenom broju likova i temama poput rata i okupacije, naišla su na izuzetan prijem širom sveta. Knjige tog antimilitariste, koji je opisivao besmisao rata i totalitarizma spaljivane su u Trećem rajhu na lomačama. Emigrirao je 1932. u Švajcarsku, zatim u Sjedinjene države, čiji je državljanin postao 1947. Ostala dela: "Povratak", "Tri ratna druga", "Nebo ne zna za miljenike", "Iskra života", "Crni obelisk", "Trijumfalna kapija", "Ljubi bližnjeg svoga", "Vreme života i vreme smrti".

1972 - Predsednik vlade Kakuei Tanaka doputovao je u Peking kao prvi šef vlade Japana koji je stupio na tlo Kine posle Drugog svetskog rata.

1973 - Američki vasionski brod "Skajlab 2" spustio se u Pacifik s tri člana posade, koji su proveli 59 dana u orbiti oko Zemlje.

1978 - Američki putnički avion "Boing 727" sudario se iznad San Dijega sa drugim avionom (manjeg tipa) i u nesreći je poginuo 137 putnika i članova posade kao i 14 ljudi na zemlji.

1991 - Savet bezbednosti UN jednoglasno je naložio embargo na oružje svim stranama u ratu u Jugoslaviji. Brojne zemlje su ipak kršile embargo.

1992 - Moskva i Vašington odbacili su jedan od poslednjih ostataka Hladnog rata, dozvolivši slobodu putovanja ruskim i američkim novinarima i poslovnim ljudima koji rade u Rusiji, odnosno u SAD.

1994 - Švajcarci su na referendumu odobrili plan vlade o donošenju zakona protiv rasizma.

1997 - Britanski supersonični automobil postavio je u Nevadi novi svetski brzinski rekord na tlu od 1.142 kilometra na čas.

2000 - Savezna izborna komisija je objavljivanjem prvih privremenih rezultata izbora, održanih dan ranije 24. septembra, najavila mogućnost održavanja drugog kruga glasanja za predsednika SRJ, što su predstavnici DOS-a odbacili, naglašavajući da je Vojislav Koštunica pobedio u prvom krugu.

2001 - Haškom tribunalu predao se bivši komandant armije bosanskih muslimana u Bosni i Hercegovini Sefer Halilović, optužen za masakr više od 60 bosanskih Hrvata civila u septembru 1993.

2017 - U iračkom delu Kurdistana održan je referendum na kojem se 92,7 odsto izašlih glasača opredelilo za suverenost Kurdistana, koji inace u Iraku ima status autonomne regije. Vlada u Bagdadu odbacila je referendum kao nelegalan. Sličan stav zauzele su i Turska i Iran a Savet bezbednosti UN naglasio je zabrinutost zbog moguće destabilizacije regije.

2019 - U Pekingu je otvoren novi, drugi, međunarodni aerodrom nazvan Dasing, predstavljen kao najveći na svetu. Aerodrom Dasing lociran 46 kilometara južno od pekinškog trga Tjenanmen, osmišljen je tako da nijedan putnik ne mora da hoda više od osam minuta, a zahvaljujući vezi brzom železnicom putnici za svega 20 minuta stižu do centra grada. Nova vazdušna luka koju je dizajnirala Zaha Hadid, arhitekta iračkog porekla, ima četiri piste, 268 mesta za parkiranje aviona, terminal od 700.000 kvadratnih metara i kapacitet do 72 miliona putnika godišnje do 2025. godine, uz perspektivu rasta prometa putnika na 100 miliona.

2020 - Umro je Goran Paskaljević, srpski reditelj i scenarista. Filmsku režiju diplomirao je u Pragu. Autor je tridesetak dokumentarnih i 13 igranih filmova. Prvi dugometražni igrani film "Čuvar plaže u zimskom periodu" snimio je 1976. godine. Filmovi: "Pas koji je voleo vozove", "Poseban tretman", "Zemaljski dani teku", "Varljivo leto 68.", "Suton", "Bure baruta", "Tango Argentino".

2020 - Prilikom pada aviona MIG-21 u Brasini kod Malog Zvornika, poginuli su piloti major Dejan Krsnik i kapetan prve klase Zvonko Vasiljević iz 101. lovačko-avijacijske eskadrile 204. vazduhoplovne brigade RV i PVO Vojske Srbije. Prilikom pada letelice povređen je i jedan meštanin.

2022. Umrla je Srbijanka Turajlić, srpska univerzitetska profesorka i antiratna aktivistkinja. Krajem devedesetih bila je aktivan član Narodnog pokreta Otpor, dobitnica je nagrade Osvajanje slobode za 2009. godinu.

Dogodilo se na današnji dan, 26.09.

Na današnji dan 1860 - Umro je srpski knjaz Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, knjaz Srbije od 1815. do 1839. i od 1858. do smrti, rodonačelnik dinastije Obrenović. Borio se u Prvom srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima posle propasti ustanka i pomogao im da umire bunu Hadži-Prodana Gligorijevića 1814. da bi 1815. u Takovu digao ustanak u kojem je potukao Turke. Sporazumom sa Marašli Ali pašom dobio je za Srbiju ograničenu autonomiju. Potom je, vešto koristeći sukobljenost Rusije i Osmanskog carstva, izdejstvovao sultanovo i međunarodno priznanje, što je krunisano hatišerifom iz 1830. kojim je Srbiji priznata unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost knjaževskog dostojanstva.

Danas je četvrtak, 26. septembar, 270. dan 2024. godine.

1371 - Dogodila se Marička bitka. U bici na desnoj obali reke Marice kod Černomena Turci su porazili srpsku vojsku braće Mrnjavčević, Kralja Vukašina i Despota Uglješe. Obojica braće su poginula što je značilo da prodoru Turaka više nije imao ko da se suprotstavi, pošto su Mrnjavčevići bili najmoćniji srpski velikaši tog vremena. Turci su pod komandom rumelijskog (evropski deo carstva) beglerbega Lale Šahina u zoru iznenadili ulogorenu srpsku vojsku, prema procenama između 10.000 i 15.000 ljudi, i potpuno je razbili. Posledice su bile pogubne, već 1372. Turci su prodrli duboko u Grčku i Makedoniju i potom su postepeno pokoravali razne hrišćanske zemlje na Jugoistoku Evrope.

1580 - Engleski moreplovac Frensis Drejk uplovio je u luku Plimut, okončavši posle 33 meseca plovidbu oko sveta kao prvi Englez kojem je to uspelo.

1815 - Rusija, Austrija i Pruska stvorile su "Svetu alijansu" s ciljem sputavanja revolucionarnih tendencija u Evropi i očuvanja tekovina Bečkog kongresa.

1826 - Rođen je srpski pisac Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, jedan od prvih srpskih književnika u 19. veku sa širokim evropskim obrazovanjem. Njegovi putopisi znatno prevazilaze uobičajen literarni nivo tog vremena. Na tradicijama Dositeja Obradovića od klasičnog romantičara postao je racionalist s verom u moć nauke. Dela: putopisi "Pisma iz Italije", "Pisma iz Nemačke", "Pisma iz Švajcarske", "O Crnogorcima".

1849 - Rođen je ruski lekar Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907. Završio je bogosloviju, zatim medicinu. Tvorac je biheviorizma. Njegova teorija o uslovnim (kondicioniranim) refleksima snažno je uticala na mnoge naučne discipline, posebno na psihologiju, psihijatriju kao i medicinu uopšte. Bio je otvoreni oštri kritičar sovjetskog režima, ali vlasti nisu sputavale ni njega ni njegov rad.

1888 - Rođen je engleski pisac američkog porekla Tomas Sterns Eliot, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1948. Njegova poezija odiše buntom protiv industrijske, materijalističke civilizacije. Bio je nosilac čak trinaest počasnih doktorata, uključujući Sorbonu, Kembridž, Oksford, Harvard. Dela: "Sabrane pesme", "Sabrani eseji", "Ubistvo u katedrali", "Porodični sastanak", "Koktel-partija".

1889 - Rođen je nemački filozof Martin Hajdeger, jedan od najznačajnijih mislilaca 20. veka, profesor univerziteta u Frajburgu. Bio je zaokupljen smislom bivstvovanja i istraživanjima koja je imenovao izrazom "fundamentalna ontologija". Dela: "Bivstvovanje i vreme", "Kant i problem metafizike", "Šta je metafizika", "Uvod u metafiziku", "Šta znači mišljenje", "Šta je to filozofija", "Niče", "O suštini istine", "Šumske staze", "Kantova teza o bivstvovanju", "Oznake na putu".

1892 - Rođena je ruska književnica Marina Ivanovna Cvetajeva, čije je delo veoma značajno za razvoj tonskog stiha i pesničke sintakse. Pet godina posle Oktobarske revolucije je emigrirala i do 1938. živela je u Parizu, Berlinu i Pragu. Posle povratka u otadžbinu 1941. izvršila je samoubistvo. Dela: zbirke pesama i poeme "Večernji album", "Volšebni fenjer", "Vrste 1", "Stihovi Bloku", "Rastanak", "Zanat", "Psiha", "Posle Rusije", "Poema Kraja", "Poema Planine", drame "Pub herc", "Mećava", "Kameni anđeo", "Feniks", tragedije "Tezej", "Fedra", proza i eseji "Dom kraj starog Pimena", "Nečastivi", "Moj Puškin", "Povest o Sonječki", "Natalija Gončarova", "Pesnik i vreme".

1898 - Rođen je američki kompozitor Džordž Geršvin. U klasičnu muziku uneo je elemente folklora, popularne muzike, crnačkih duhovnih pesama i bluza. Dela: opera "Porgi i Bes", simfonijska fantazija "Amerikanac u Parizu", "Klavirski kloncert u F-duru", kompozicije za klavir i orkestar, "Melanholična rapsodija" (kod nas prevedena kao "Rapsodija u plavom") muzika za filmove.

1902 - Rođen je srpski slikar, ilustrator, grafičar, likovni kritičar, Mihailo Petrov, jedan od vodećih umetnika u Kraljevini Jugoslaviji između dva svetska rata. Bio je profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Upamćene su njegove brojne ilustracije knjiga.

1941 - U Užicu je u Drugom svetskom ratu - dva dana posle ulaska partizanskih jedinica u grad proradila fabrika municije.

1945 - Umro je mađarski kompozitor i pijanista Bela Bartok, profesor Muzičke akademije u Budimpešti. Razvio je originalni stil, prožet elementima mađarske narodne muzike. Dela: simfonijska poema "Košut", klavirske kompozicije "Allegro barbaro", "Mikrokozmos", opera "Dvorac Modrobradog", baleti "Drveni princ", "Čudesni mandarin", gudački kvarteti, koncerti za orkestar, klavir, violinu, violu, "Muzika za gudače, udaraljke i čelestu", "Sonata za dva klavira i udaraljke".

1959 - Umro je Solomon Bandaranaike, državnik Šri Lanke predsednik vlade od 1956. i vođa Partije slobode, na kojeg je prethodnog dana u Kolombu pucao jedan budistički kaluđer. Školovao se u Oksfordu, a kao predsednik vlade iskazao se kao liberalan političar, zahtevao je ukidanje stranih vojnih baza, nacionalizaciju preduzeća u stranom vlasništvu i vanblokovsku spoljnu politiku.

1969 - U Boliviji je armija je pod vođstvom generala Alfreda Ovanda Kandije oborila predsednika Silesa Salinasa.

1984 - London i Peking sporazumeli su se o vraćanju Hongkonga (Viktorija) 1997. pod suverenitet Kine.

1989 - Vijetnam je povukao trupe iz Kambodže, koje su se u toj zemlji nalazile od kraja 1978. ostavivši snage vlade Hun Sena da se same bore protiv maoističke gerilske organizacije "Crvenih Kmera".

1994 - Alžirske snage bezbednosti ubile su šefa islamske terorističke organizacije GIA Šerifa Guzmija, poznatog kao Abu Abdala.

1995 - Počelo je suđenje bivšem sedmostrukom predsedniku vlade Italije Đuliju Andreotiju optuženom za bliske veze s mafijom.

1997 - Zemljotres u centralnoj Italiji usmrtio je 11 ljudi i teško oštetio srednjovekovnu baziliku Svetog Franje Asiškog u Asiziju.

2000 - Grčki feribot "Ekspres Samina" naleteo je na podvodni greben kod ostrva Paros. Potonuo je za samo 20 minuta, pri čemu je poginulo 72 od oko 500 osoba koliko se nalazilo na brodu.

2002 - Umro je Branislav Petrović, srpski pisac i novinar. Objavio je 12 knjiga poezije i prevođen je na vise jezika. Radio je u Borbi, Vidicima, Srpskoj književnoj zadruzi, Prosveti, a godinama je bio kolumnista u nedeljniku NIN. Dela: zbirke pesama "Moć govora", "O prokleta da si ulico Rige od Fere", "Predosećanje budućnosti", "Da vidiš čuda".

2002 - Senegalski feribot "La Žola" potonuo je tokom oluje u blizini obala Gambije, što nije preživelo 1.863 ljudi na njemu a samo 64 uspelo je da se spase.

2005 - Nezavisna međunarodna komisija za razoružanje saopštila je da je pod njenim nadzorom dovršeno potpuno razoružanje Irske republikanske armije (IRA), čime je okončana 30-godišnja oružana kampanja te katoličke organizacije protiv britanske vlasti u Severnoj Irskoj.

2006 - Potpisan je Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Srbije i Republike Srpske. Sporazum su u Banja Luci potpisali predsednici i šefovi vlada, Boris Tadić, Dragan Čavić, Vojislav Koštunica i Milorad Dodik.

2007 - Najmanje 160 radnika je poginulo, nakon što se u severnom Vijetnamu kod grada Čan To, 170 kilometara južno od Ho Ši Mina, srušila konstrukcija mosta u izgradnji, nad rekom Hau. Uzrok pada mosta, dugog 2,75 kilometara, nije poznat, lokalni mediji su tumačili da je moguće da je kiša raskvasila temelje mosta.

2008 - Umro je američki glumac i režiser Pol Njumen. Snimio je 60-ak filmova, među kojima su i čuvena ostvarenja: "Mačka na usijanom limenom krovu", "Buč Kasidi i Sandens Kid", "Žaoka". Devet puta je bio nominovan za Oskara, a dobio ga je 1986. za glavnu mušku ulogu u filmu "Boja novca". Druge uloge: "Dugo toplo leto", "Slatka ptica mladosti", "Nasilje", "Sudija za vešanje", "Pakleni toranj", "Bafalo Bil i Indijanci", režija - "Rejčel, Rejčel", "Uticaj gama zraka na sablasne nevene".

2013 - Preminuo je Jaša Almuli, srpski novinar i publicista. Almuli je decenijama radio kao novinar Tanjuga u kojem je bio urednik i dopisnik iz inostranstva (Brazil, SAD). Rođen 1918. studirao je na Tehničkom fakultetu u Beogradu, a 1943. priključio se partizanskom pokretu (NOB). Bio je predsednik Jevrejske opštine Beograd. Objavio je niz istoriografsko-publicističkih dela visokog kvaliteta: "Vojnici na sceni Latinske Amerike", "Brazil putevi emancipacije", "Živi i mrtvi", "Jevrejke govore", "Jevreji i Srbi u Jasenovcu", "Ostali su živi".

2013 - Bivši američki državni sekretar Medlin Olbrajt u izjavi za američki Nacionalni javni radio (NPR), insistirala je da su postupci SAD na Kosovu, uključujući kampanju bombardovanja Srbije 1999. bez mandata UN, iako protivni međunarodnom pravu bili ispravni.

2017 - Dekretom Salmana el Sauda, suverena Saudi Arabije, u toj zemlji je legalizovana mogućnost da osobe ženskog pola poseduju vozačke dozvole. Predviđena je postepena primena ovog zakonskog akta. Strogo islamska, vahabitska, Saudi Arabija bila je jedina zemlja sveta u kojoj je postojala ovakva zabrana.

2019 - Umro je Žak Širak, dugogodišnji predsednik Francuske. Na čelu te zemlje nalazio se u dva mandata, od 1995. do 2007. godine. Prethodno, bio je predsednik vlade Francuske, od 1974 do 1976, kao i od 1986. do 1988, a godinama je obavljao i više drugih javnih funkcija. Gradonačelnik Pariza bio je od 1977. do 1995. Upamćen je po skraćenju mandata predsednika sa sedam na pet godina. Poslednje godine njegove vladavine bile su obeležene i finansijskim skandalima.

Dogodilo se na današnji dan, 27.09.

Na današnji dan 1814. godine, na Krstovdan, godišnjicu gušenja Prvog srpskog ustanka, planula je buna Hadži Prodana Gligorijevića kod manastira Trnave, na obroncima Jelice, u tadašnjoj požeškoj nahiji. Na tom sastanku bili su prisutni, pored Hadži Prodana, Iguman Pajsije, Arsenije Loma i drugi ugledni srpski prvaci, a za vođu ustanka izabran je Knez Miloš Obrenović, koji nije prisustvovao skupu, dok je Hadži Prodan izabran za njegovog zamenika. Osim požeške, buna se brzo proširila na jagodinsku i kragujevačku nahiju. Na njeno čelo stao je Gligorijević, pošto je Knez Miloš odbio vođstvo, smatrajući je preuranjenom. Miloš je, posle obećanja vezira Sulejman paše da će ustanicima biti oprošteno, pomogao gušenje bune, ali Turci su, prekršili reč i pogubili oko 300 viđenijih Srba. Nabijanjem na kolac pogubljen je i iguman Pajsije, a Gligorijević je prebegao u Austriju. Docnije je učestvovao u grčkom ustanku protiv Turaka 1821.

Danas je petak, 27. septembar, 271. dan 2024.

1601 - Rođen je francuski kralj Luj XIII, koji je vladao od 1610. do 1643. uz pomoć i često presudan uticaj kardinala Armana Rišeljea. Ugušio je ustanak hugenota (francuski protestanti - kalvinisti), nastavio kolonijalno širenje Francuske i započeo Tridesetogodišnji rat kako bi oslabio moć Nemačkog carstva - Habzburga. Iako katolička zemlja, Francuska je u taj rat ušla na strani protestantskih zemalja. U vreme njegove vladavine 1635. osnovana je Francuska akademija.

1783 - Rođen je španski general i meksički car Agustin Iturbide, koji je 1820. prešao na stranu meksičkih ustanika, a Kongres Meksika ga je 1822. proglasio carem Agustinom I. Nekoliko meseci posle krunisanja prinuđen je da abdicira i ode u izbeglištvo, a kad se vratio i pokušao da povrati vlast 1824. uhapšen je i streljan.

1825 - Engleski pronalazač Džorž Stivenson pokrenuo je u Darlingtonu putnički voz na prvoj železničkoj pruzi u svetu Darlington-Stokton u severoistočnoj Engleskoj, koji je vukla njegova parna lokomotiva "Aktiv". Uspeh je bio ogroman i železnica je ubrzo prihvaćena širom tadašnje Evrope.

1854 - U Atlantskom okeanu se dogodila prva velika nesreća, potonuo je parobrod "Arktik" sa oko 300 ljudi.

1862 - Rođen je južnoafrički general i državnik Luis Bota, jedan od vođa Bura u ratu protiv Engleza od 1899. do 1902. i prvi predsednik vlade Južnoafričke unije od 1910. do 1919. Bio je predsednik vlade Transvala od 1907. do 1910. Nakon britanske pobede u Burskim ratovima, burske republike Transval i Oranje i britanske kolonije Kepland i Natal zajedno su obrazovale britanski dominion Južnoafričku Uniju 1910. godine.

1888 - Ministarstvo prosvete i crkvenih poslova Kraljevine Srbije osnovalo je jedinstvenu mrežu meteoroloških stanica u Kraljevini Srbiji. Na osnovu obrazloženja prof. Milana Nedeljkovića, ministar prosvete i crkvenih dela Dr Vladan Đorđević doneo je tada Uredbu o osnivanju, koja je označila zasnivanje državne meteorološke služba u Srbiji. Taj datum obeležava se kao Dan Hidrometeorološkog zavoda Srbije. Profesor Liceja Vladimir Jakšić je još januara 1848. godine u Beogradu, na svom imanju na Senjaku, započeo redovna merenja temperature, vlažnosti, padavina, vetra i vazdušnog pritiska. Godine 1856. u 20 varoši tadašnje Srbije radila je mreža meteoroloških stanica, a 1857. bilo ih je 27, što je u to doba bila najgušća meteorološka mreža u Evropi.

1891 - Umro je ruski pisac Ivan Aleksandrovič Gončarov, koji je opisivao društvene prilike svoje zemlje sredinom 19. veka. Atmosferi apatije kod ruskog plemstva, suprotstavio je sve snažniji prodor vitalnih duhova mladog građanstva. Ime Oblomov glavnog junaka njegovog istoimenog romana i pojam "oblomovština" postali su sinonimi za apatiju i bezvoljnost. Ostala dela: romani "Obična priča", "Ponor", eseji "Milion grčeva", "Bolje ikad nego nikad", "Uspomene o Belinskom", putopis "Fregata Palada".

1895 - Rođen je srpski lekar Vojislav Arnovljević, osnivač kardiološke škole u Srbiji, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Školovao se u Beogradu i u Francuskoj u koju je upućen posle prelaska Albanije u Prvom svetskom ratu sa srpskom vojskom. Organizovao je prve kurseve iz kardiologije za lekare iz cele zemlje i objavio oko 90 studija iz kardiologije i drugih oblasti interne medicine. Od 1932. do 1934. izdavao je "Medicinski godišnjak", a od 1948. do 1963. uređivao je "Lekarski priručnik".

1901 - Rođen je Ivan Milutinović, jedan od najistaknutijih vođa Partizanskog pokreta (NOP), narodni heroj, član Vrhovnog štaba i Politbiroa CK KP Jugoslavije. Bio je jedan od glavnih organizatora ustanka protiv okupatora u Drugom svetskom ratu, većnik AVNOJ-a i član vlade, odnosno Nacionalnog komiteta. Prebacujući se preko Dunava u tek oslobođeni Beograd, poginuo je oktobra 1944. pod nerasvetljenim okolnostima.

1902 - Rođen je Milan Dedinac, srpski pisac, pozorišni kritičar, novinar i diplomata. Bio je nadrealista, sledbenik francuske avangardne lirike i doprineo je oslobađanju srpske poezije od tradicionalne forme. Filozofski fakultet završio je u Beogradu. Do Drugog svetskog rata bio je novinar "Politike", od 1941. do 1943. u nemačkom zarobljeništvu. Posle oslobođenja zemlje urednik je "Politike", potom "Književnih novina", koje je osnovao zajedno s jednom grupom pisaca, ataše za kulturu u Parizu, dramaturg i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Dela: "Javna ptica", "Jedan čovek na prozoru", "Pesme iz dnevnika zarobljenika broj 60211", "Od nemila do nedraga", "Poziv na putovanje", "Studija o Branku Radičeviću", "Pozorišne hronike".

1903 - U Kragujevcu je osnovan fudbalski klub "Šumadija", prvi u tadašnjoj Kraljevini Srbiji. Najstariji fudbalski klub u Srbiji osnovan je maja 1901. u Subotici pod imenom "Bačka".

1917 - Umro je francuski slikar, grafičar i vajar Iler Žermen Edgar Dega, virtuozan crtač, slikar kojeg je najviše zanimala živost i raznovrsnost pokreta. U početku realista, kasnije se približio impresionizmu. U uljanoj tehnici izradio je više sjajnih portreta, naročito u mladosti - kasnije se više služio pastelom. U zrelom dobu radio je gotovo isključivo figure (ciklusi "Balerina", "Kupačica", "Pralja"). Potkraj života radio je i sitne figure u vosku i glini.

1921 - Umro je nemački kompozitor Engelbert Hamperdink, profesor Kozervatorijuma u Barseloni, Kelnu, Frankfurtu na Majni i Berlinu, koji se romantičnom operskom pričom "Ivica i Marica", prožetom duhom narodne muzike, odupro vagnerijanstvu i dao putokaz razvoja nemačke opere tog tipa. Ostala dela: opere "Kraljevska deca", "Trnoružica", horske balade, solo pesme.

1922 - Grčki kralj Konstantin I je zbog vojnog poraza u ratu s Turskom primoran, posle dvogodišnje vladavine, da drugi put abdicira, čime je definitivno sišao s prestola. Kralj je postao 1913. ali je 1917. prvi put abdicirao jer je njegova odluka o neutralnosti Grčke u Prvom svetskom ratu izazvala veliko nezadovoljstvo i u Grčkoj i među zapadnim saveznicima.

1938 - Društvo naroda označilo je Japan kao agresora u Kini.

1940 - Nemačka, Italija i Japan potpisali su u Berlinu desetogodišnji vojni i ekonomski pakt poznat pod nazivom Osovina Berlin-Rim-Tokio. Trojnom paktu pristupile su ubrzo Mađarska, Rumunija, Bugarska, Slovačka i Finska i neke druge zemlje.

1959 - Tajfun je usmrtio oko 5.000 ljudi na japanskom ostrvu Honšu.

1962 - U Jemenu je u vojnom udaru pukovnik Abdula al Salal oborio monarhiju i proglasio Jemensku Arapsku Republiku. Sa prestola je zbačen imam Mohamed, samo sedmicu pošto je nasledio umrlog oca imama Ahmada.

1968 - Portugalski lider Antonio de Oliveira Salazar, koji je vladao 36 godina, morao je zbog moždanog udara da napusti mesto predsednika vlade.

1970 - Na inicijativu predsednika Egipta Gamala Abdela Nasera, kralj Jordana Husein i vođa palestinske gerilske grupe "Al fatah" Jaser Arafat sastali su se u Kairu sa liderima 10 arapskih zemalja i potpisali sporazum o okončanju građanskog rata u Jordanu.

1990 - Iran i Velika Britanija obnovili su diplomatske odnose, koje je Teheran prekinuo 1989. zbog knjige "Satanski stihovi" britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija, ali su oni podignuti na ambasadorski nivo tek 1998. kad su iranske vlasti odustale od "fatve" koja je tražila smrtnu kaznu za Ruždija i njegove pomagače.

1995 - Izraelska vlada saglasila se da Palestincima preda na samoupravu veliki deo Zapadne obale okupirane 28 godina ranije.

1996 - Snage fundamentalističkog islamskog pokreta talibana zauzele su glavni grad Avganistana Kabul i ubile bivšeg šefa države Nadžibulaha.

1998 - Na nemačkim parlamentarnim izborima pobedila je Socijaldemokratska partija, čiji je vođa Gerhard Šreder postao šef vlade, okončavši posle 16 godina vladavinu kancelara Helmuta Kola, lidera Hrišćansko-demokratske unije.

2000 - U eksploziji gasa u rudniku uglja na jugu Kine poginulo je 118 rudara.

2000 - Avion "Erbas 320" jordanske vazduhoplovne kompanije spustio se na aerodrom u Bagdadu s humanitarnom pomoću i lekarima, kao prvi putnički avion neke arapske države koji je posle jedne decenije sleteo u Irak.

2001 - Čovek obučen u policijsku uniformu ubio je 14 lica kada je upao na sednicu skupštine švajcarskog kantona Cug i otvorio vatru iz automatskog oružja.

2002 - Istočni Timor, nekadašnja portugalska kolonija, zatim teritorija Indonezije, prva država stvorena u 21. veku, postao je 191. član Ujedinjenih nacija.

2006 - Uspešno je izvršena prva operacija u bestežinskom stanju. Ekipa hirurga sa univerziteta u Bordou obavila je operaciju uklanjanja ciste nad jednim volonterom u specijalnom Erbasovom avionu A 300. Cilj je bio da se ustanovi da li je moguće izvršiti operaciju u bestežinskim uslovima. Na sličnim eksperimentima radila je i NASA, u podvodnoj laboratoriji na Floridi, u kojoj su stvoreni uslovi kao na svemirskoj stanici.

2007 - Vlasti u Sudanu su zvanično saopštile da je ta zemlja suočena s najvećim poplavama u istoriji, pri čemu je najmanje 150 ljudi poginulo, a nekoliko stotina hiljada je ostalo bez krova nad glavom. Oko 73.000 kuća je u potpunosti, a 29.000 delimično uništeno. Većina Sudanaca živi na obalama reka, pošto je Sudan, osim priobalja reka, pustinjska zemlja. Približno 1.750 zgrada javnih institucija je takođe uništeno u poplavama.

2007 - Najmanje devet lica je poginulo, uključujući jednog japanskog fotografa, a 11 je povređeno u bivšoj prestonici Mjanmara (ranije Burma) Jangunu, kada su snage bezbednosti otvorile vatru na učesnike demonstracija protiv vojnog režima.

2007 - Umro je Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda, dugogodišnji funkcioner Demokratske stranke. Pod njegovom upravom Beograd je proglašen najperspektivnijim gradom regiona. Rođen je 1954. diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu, gde je i magistrirao. Bavio se telekomunikacijama, kao uspešan privrednik.

2008 - Kineski astronaut Džai Džigang bezbedno se vratio u kosmičku letilicu "Šengdžou-7" nakon "šetnje u svemiru" koja je trajala oko 15 minuta. Tim činom Kina je postala treća država koja je "prošetala svemirom" posle SAD i Rusije.

2008 - U Podgorici je održana Osnivačka skupština Srpskog nacionalnog saveta, s ciljem poboljašanja statusa Srba u Crnoj Gori kao i očuvanja identiteta. Prema Zakonu o manjinama, Srpski nacionalni savet je zvanični predstavnik srpskog naroda u Crnoj Gori.

2017 - Umro je Hju Hefner, američki biznismen, izdavač, producent, osnivač magazina "Plejboj". Osnivanjem tog časopisa, decembra 1953, odnosno uređivačkom koncepcijom koju je osmislio, Hefner je izgradivši nov brend, umnogome postavio osnove opšteg oslobađanja seksualnosti, šezdesetih i sedamdesetih 20. veka. Već krajem pedesetih "Plejboj", koji je odlikovala vrhunska štampa, mnoštvo erotskog sadržaja ali i kvalitetan informativni materijal, dostigao je tiraž od 4,5 miliona. Taj nivo održavan sve do devedesetih a tiraž je rastao, sedamdesetih je iznosio oko 7 miliona. Časopis koji je vodio, Hefner je opisivao kao magazin koji se bavi stilom života.

2020 - Izbili su sukobi između jermenskih i azerbejdžanskih snaga oko Nagorno-Karabaha, regiona s većinskim jermenskim stanovništvom, koji je proglasio otcepljenje od Azerbejdžana 90-tih. Vlada Jermenije proglasila je ratno stanje i opštu mobilizaciju, a isto je učinio i Azerbejdžan. Prethodno je pretsednik Nagorno-Karabaha Araik Hartjunjan proglasio ratno stanje i mobilizaciju svih građana starijih od 18 godina.

- Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Vozdviženja Časnog Krsta u narodu poznat kao Krstovdan. Ovaj praznik je posvećen pronalaženju Časnog Krsta na mestu Hristovog raspeća. Vozdviženje Časnog Krsta dogodilo se 326. godine.

Dogodilo se na današnji dan, 28.09.

Na današnji dan 1914. godine umro je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac. Bio je horovođa Beogradskog pevačkog društva i član Srpske kraljevske akademije. Muziku je studirao na Velikoj školi u Beogradu i na konzervatorijumima u Minhenu, Rimu i Lajpcigu, a po povratku u otadžbinu osnovao je Srpsku muzičku školu i Beogradski gudački kvartet. Njegove kompozicije odlikuje izvanredan, umnogome neprevaziđen, smisao za umetničku obradu narodnih pesama, pri čemu su rukoveti vrhunski domet naše muzike, a crkvena pojanja nesumnjivo među najistaknutijim delima celokupnog pravoslavnog bogosluženja. Napisao je i više muzikoloških studija. Dela: 15 "Rukoveti", "Primorski napevi", "Kozar", solo pesma "Lem-Edim", scenska muzika za "Ivkovu slavu", crkvena muzika "Opelo", "Akatist Bogorodici", "Liturgija".




Danas je subota, 28. septembar, 272. dan 2024. 

480. p. n. e. - U pomorskoj bici kod ostrva Salamina u Egejskom moru, Grci su pod komandom atinskog vojskovođe Temistokla porazili Persijance koje je predvodio kralj Kserks I, čime je osigurana prevlast Atine na moru.

48. p.n.e. - Rimski vojskovođa i državnik Gnej Pompej ubijen je u Egiptu, gde se sklonio pošto ga je u bici kod Farsale porazio Gaj Julije Cezar. Učestvovao je u gušenju ustanka rimskih robova koji je od 71. do 69. pre nove ere predvodio Spartak, a glas velikog vojskovođe stekao je 66. p.n.e. pobedom nad pontskim kraljem Mitridatom VI Eupatrom, čime je učvrstio rimsku vlast u Maloj Aziji. Osvojio je Jerusalim 61. p.n.e, a godinu dana kasnije sa Cezarom i Krasom stvorio je Prvi trijumvirat, na šta je bio prinuđen jer ga je Senat sprečio da uspostavi ličnu diktaturu. U borbi za primat kasnije se udružio sa Senatom, ali je i vlast i glavu izgubio porazom kod Farsale.

1066 - Normanski vojvoda Vilijam, budući engleski kralj Vilijam I Osvajač, iskrcao se sa svojom vojskom kod Pevensija u južnoj engleskoj pokrajini Saseks i započeo osvajanje Engleske.

1803 - Rođen je francuski pisac Prosper Merime. Odlikovao ga je uglađen i sažet stil. Njegove novele "Karmen" i "Kolomba" inspirisale su njegovog sunarodnika Žorža Bizea da komponuje opere. Ostala dela: istorijski roman "Hronika vremana Šarla IX", novele "Mateo Falkone", "Zauzimanje utvrđenja", "Tamango", "Etrurska vaza", "Lokis", "Seljačka buna".

1821 - Potpisan je sporazum u Kordobi kojim je Meksiko postao nezavisna država.

1841 - Rođen je francuski državnik Žorž Benžamen Klemanso, istaknuti francuski političar, predsednik vlade od 1906. do 1909. i od 1917. do 1920. Bio je ministar rata u kritičnim danima Prvog svetskog rata. Po obrazovanju lekar, bio je levo orijentisan, izraziti antiklerikalac. Imao je važnu ulogu na Vesajskoj konferenciji posle Prvog svetskog rata.

1864 - U Londonu je osnovana Prva internacionala, prva međunarodna revolucionarna organizacija radnika, za koju je Statut i Osnivački manifest izradio Karl Marks.

1891 - Umro je američki pisac Herman Melvil, autor romana "Mobi Dik", oštrouman kritičar američkog društva, pri čemu je majstorski koristio simbole i alegoriju. Ostala dela: "Tajpi", "Omu", "Bili Bad".

1895 - Umro je francuski hemičar i biolog Luj Paster, pronalazač vakcine protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Otkrio je i da se hrana može konzervisati sprečavanjem razmnožavanja bakterija, zahvaljujući čemu je razvijen postupak nazvan "pasterizacija". Osnivač je mikrobiologije i stereohemije i organizovao je 1888. čuveni institut u Parizu, nazvan njegovim imenom.

1900 - Rođen je Boris Jefimov, karikaturista. Bio je satiričar, ilustrator, propagandista. Rodonačelnik je čitavog novog pravca sovjetske karikature. Omiljeni Staljinov karikaturista godine 1945. u svojstvu specijalnog dopisnika sovjetske državne agencije, prisustvovao je Nirnberškom procesu.

1916 - Rođena je Olga Lepešinskaja, balerina. Po okončanju moskovske Koreografske škole dospela je u Boljšoj teatar u kojem je radila od 1933. do 1963. Proslavila se ulogama u baletima "Don Kihot", "Krcko Oraščić", "Uspavana lepotica". Podučavala je klasični balet, osim u negdašnjem Sovjetskom Savezu, u Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Švedskoj i Kini. Bila je četvorostruki laureat nekada najviše umetničke, Staljinove nagrade.

1924 - Rođen je italijanski filmski glumac Marčelo Mastrojani, jednako uspešan kao komičar, romantični heroj, dramski glumac, ljubavnik i tumač uloga u filmovima hermetičnog intelektualizma. Filmovi: "Devojke sa Španskog trga", "Hronika o siromašnim ljubavnicima", "Bele noći", "Sladak život", "Razvod na italijanski način", "Noć", "Porodična hronika", "Osam i po", "Privatan život", "Leo poslednji", "Miris žene".

1928 - Rođena je američka pevačica Koko Tejlor, poznata kao "kraljica bluza". Crnoputa pevačica karakterističnog glasa, čije je pravo ime Kora Volton, rođena je u Memfisu. Njen prvi veliki hit "Wang Dang Doodle" iz 1967. prodao se u više od milion primeraka. Dobitnica je brojnih priznanja, među kojima je i jedan Gremi (1984). Njen karakterističan reski glas inspirisao je mnoge, poput Dženis Džoplin i Boni Rajat.

1934 - Rođena je francuska filmska glumica Brižit Bardo, najveći filmski erotski simbol. Stekla je nezapamćenu popularnost u vreme kada se pojavila kao mlada glumica. Njeni filmovi izvesno vreme bili su najunosniji izvozni artikal Francuske. Rano je prestala da se bavi glumom i posvetila se zaštiti životinja. Filmovi : "I Bog stvori ženu", "Žena i njena igračka", "U slučaju nesreće", "Istina", "Babet ide u rat", "Privatan život", "Prezir", "Odmor ratnika", "Parižanka", "Viva Marija".

1939 - Posle 19 dana otpora i neprestanog trodnevnog bombardovanja, Varšava se predala Nemcima u Drugom svetskom ratu.

1944 - Jedinice Sovjetske armije prešle su u Srbiju, odnosno Jugoslaviju, iz Rumunije, na osnovu prethodnog dogovora Tito-Staljin, što je imalo dalekosežne posledice pošto je prisustvo sovjetskih jedinica definitivno označilo promenu sistema u Jugoslaviji po okončanju Drugog svetskog rata.

1949 - Moskva je jednostrano otkazala ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći između Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, što su sledile ostale zemlje "socijalističkog lagera" - Mađarska 30. septembra, Bugarska i Rumunija 1. oktobra, Čehoslovačka 4. oktobra 1949.

1966 - Umro je francuski pisac Andre Breton. U psihoanalizi je video sredstvo za otkrivanje umetničke istine. Pokušao je da u prvom i drugom Nadrealističkom manifestu 1924. i 1930. primeni takav stav na teoriju umetnosti, stvorivši teorijsku osnovu nadrealizma. Sa francuskim piscima Lujom Aragonom i Filipom Supoom osnovao je 1919. časopis "Literatura", organ dadaističkog pokreta. Vlada u Višiju zabranila je 1941. njegovu "Antologiju crnog humora", posle čega je izbegao u SAD. Vratio se 1946. i u Parizu je 1947. organizovao Međunarodnu nadrealističku izložbu. Dela: "Nadrealistička revolucija", "Nađa", "Sjaj zemlje", "Izgubljeni koraci", "Praskozorje", "Fatamorgana", "Nadrealizam i slikarstvo".

1970 - Umro je egipatski državnik Gamal Abdel Naser, predsednik od 1956. do smrti 1970, tvorac modernog Egipta i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih. Bio je jedan od vođa zavereničke vojne organizacije "slobodni oficiri" i državnog udara jula 1952. kojim je svrgnut kralj Faruk I. Nacionalizovao je 1956. Suec, a 1958. postaje predsednik Ujedinjene Arapske Republike, unije Egipta i Sirije, koja se raspala 1961. Posle vojne katastrofe Arapa u ratu s Izraelom 1967. dao je ostavku, ali su ga Egipćani referendumom vratili na položaj šefa države.

1978 - Umro je papa Jovan Pavle I, poglavar rimokatoličke crkve samo 33 dana. Od 1969. bio je arhiepiskop Venecije, a za papu je izabran 26. avgusta 1978. Njegove ideje koje je izložio na samom početku pontifikata dočekane su s uznemirenjem, a prebrzi odlazak bio je predmet različitih tumačenja.

1989 - U izbeglištvu na Havajima umro je bivši filipinski diktator Ferdinand Edralin Markos, koji je 22 godine vladao Filipinima. U Drugom svetskom ratu bio je gerilac antijapanskog pokreta otpora. Godine 1959. postao je predsednik Senata, a 1965. nadmoćnom većinom izabran je za šefa države. Bio je u početku veoma popularan, pa je ponovo izabran za predsednika 1969. Na kraju drugog mandata trebalo je da se povuče sa vlasti, ali je u septembru 1972. zaveo vanredno stanje, uz podršku SAD. Zbačen je 1986. na talasu narodnog revolta, posle čega je pobegao na Havaje.

1990 - Skupština Srbije usvojila je Ustav kojim je ukinuto ustavno rešenje iz 1974. Ustavom iz 1990. uveden je višepartijski sistem. Pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija zadržale su autonomiju, ali bez atributa državnosti.

1994 - U najvećoj mirnodopskoj pomorskoj nesreći u Evropi, u nevremenu u Baltičkom moru naspram finske obale, potonuo je feribot "Estonija". Poginule su 852 osobe.

1995 - Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija potpisali su u Vašingtonu sporazum o vraćanju većeg dela Zapadne obale pod palestinsku samoupravu.

2000 - Umro je kanadski državnik Pjer Eliot Trudo, koji je s prekidima vodio zemlju 16 godina. Prvi put izabran je za predsednika vlade 1968. i na vlasti je ostao do 1979. a potom je ponovo predvodio vladu Kanade od 1980. do 1984. Na čelu Liberalne partije nalazio se od 1968. do 1984.

2003 - Umro je američki filmski režiser grčkog porekla Elija Kazan, dobitnik nagrade Američke filmske akademije za životno delo. Njegovih sedam filmova dobilo je čak 20 Oskara u raznim kategorijama, uključujući dva za režiju. Filmovi: "Džentlmenski sporazum" (Oskar), "Na dokovima Njujorka" (Oskar), "Istočno od raja", "Sjaj u travi", "Viva Zapata", "Bumerang", "Panika na ulicama", "Bejbi Dol", "Divlja reka", "Amerika, Amerika", "Posetioci", "Tramvaj nazvan želja".

2005 - Američki vojni sud osudio je Lindi Ingland, pripadnicu vojske SAD, koja se na fotografiji snimljenoj u bagdadskom zatvoru Abu Graib vidi kako drži jednog nagog iračkog zatvorenika kaišem oko vrata. Osuđena je na tri godine zatvora zbog zlostavljanja zatvorenika.

2018 - Umro je Predrag Ejdus, srpski glumac. Diplomirao je 1972. na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Odigrao je oko 150 dramskih uloga i snimio više od 50 filmova. U njegove posebno zapažene pozorišne uloge ubrajaju se likovi Osipa Mandeljštama, Joakima Vujića, kneza Miškina, Franca Kafke, Borisa Godunova, Isaka Babelja, Porfirija Petroviča, Kir Janje. Predavao je glumu na Akademiji umetnosti.

2018 - Na ostrvu Sulavezi, u rejonu Palu, Indonezija, dogodio se razoran zemljotres. Stradalo je 4.340 osoba a 10.679 je povređeno. Evakuisano je više od 70.000 osoba.

2019. Održani su predsednički izbori u Avganistanu, čiji su konačni rezultati saopšteni 22. decembra i prema kojima je aktuelni predsednik te zemlje Ašraf Gani pobedio Abdulaha Abdulaha, aktuelnog premijera.

Dogodilo se na današnji dan, 29.09.

Danas je nedelja, 29. septembar, 273. dan 2024. 

106. p.n.e. - Rođen je rimski vojskovođa i državnik Gnej Pompej Veliki, osvajač Jerusalima 61. pre n.e. Učestvovao je u gušenju ustanka rimskih robova koji je od 71. do 69. p.n.e. predvodio Spartak, a glas velikog vojskovođe je stekao 66. p.n.e. pobedom nad pontskim kraljem Mitridatom VI Eupatorom, čime je učvrstio rimsku vlast u Maloj Aziji. S Julijem Cezarom i Licinijem Krasom 60. p.n.e. je stvorio Prvi trijumvirat, na šta je bio prinuđen jer ga je Senat sprečio da uspostavi ličnu vlast. U borbi za primat kasnije se udružio sa Senatom, koji ga je 52. p.n.e. izabrao za jedinog konzula, ali je vlast izgubio kada ga je Cezar porazio 48. p.n.e. u bici kod Farsale, posle koje se sklonio u Egipat gde je ubijen.

1399 - Kralj Ričard II je kao prvi engleski monarh prinuđen da abdicira, jer mu je presto preoteo brat od strica Henri Bolingbrok koji je postao kralj Henri IV.

1511 - Rođen je španski lekar i teolog Migel Serveto, koji je otkrio da krv cirkuliše u pluća iz desne srčane komore. Radio je uglavnom u Francuskoj, gde je objavio spise "Ćristianismi restitutio" u kojima je odbacio kao apsurdnu hrišćansku doktrinu o Svetom trojstvu, što je izazvalo gnev i rimokatolika i protestanata. Na zahtev vođe švajcarskih protestanata Žana Kalvina uhapšen je u Ženevi, u kojoj se skrivao od rimokatoličke inkvizicije, i potom je osuđen na smrt spaljivanjem.

1518 - Rođen je italijanski slikar Jakopo Robusti Tintoreto, jedan od najvećih majstora 16. veka. Radio je ogromne kompozicije, ne gubeći pri tom smisao ni za najsitnije pojedinosti. Snažno je uticao na evropske slikare, posebno na impresioniste. Stvarao je u rodnoj Veneciji u kojoj su sačuvana njegova glavna dela "Raj" u Duždevoj palati, "Tajna večera" u crkvi San Đorđo Mađore, "Raspeće" u Skuoli di San Roko.

1547 - Rođen je španski pisac Migel de Servantes Saavedra, autor "Don Kihota". Bio je komornik i sekretar rimskog kardinala Đulija Akvavivija, zatim vojnik i učestvovao je u pomorskoj bici kod Lepanta 1571. Pri povratku u Španiju 1575. uhvatili su ga pirati i odveli u Alžir, gde je pet godina proveo u ropstvu dok njegovi rođaci nisu sakupili novac za otkup. Živeći u bedi morao je da prihvati posao koji donosi malo novca a dosta omraze: postao je agent za nabavku žita i ulja za Špansku armadu. Poslodavci nisu bili zadovoljni pa je zatvoren i čak isključen iz crkve, a siromaštvo ga je pratilo do smrti. Pisao je romane, drame, komedije, pripovetke i pesme. U "Don Kihotu" u formi kritike preživelih srednjovekovnih vrednosti Španije prikazao je svevremene i opšte ljudske probleme na neprevaziđen način. Ostala dela: romani "Galateja", "Persiles i Sigismunda" (preteča modernog avanturističkog romana), zbirka 12 pripovedaka "Uzorne pripovetke", istorijska drama "Numansija", psihološka komedija "Blaženi raspusnik", komedija karaktera "Pedro de Urdemalas", poema "Putovanje na Parnas".

1758 - Rođen je engleski admiral Horacio Nelson. Uneo je radikalne novine u pomorsko ratovanje i jedan je od najvećih pomorskih stratega u istoriji. Učestvovao je u 140 bitaka i 40 puta je ranjavan. Izgubio je oko u bici kod Kalvija 1794. a desnu ruku u bici kod Tenerife 1797. Kod Trafalgara je 1805. uništio francusku flotu, ali je tada i smrtno ranjen.

1839 - Rođen je srpski arheolog i istoričar umetnosti Mihailo Valtrović, prvi profesor arheologije na Velikoj školi u Beogradu, upravnik Narodnog muzeja, osnivač Srpskog arheološkog društva, član Srpske kraljevske akademije. Pokrenuo je časopis "Starinar" i među prvima istraživao srpsku srednjovekovnu arhitekturu i umetničko-zanatske predmete iz srednjeg veka. Tvorac je idejnog i likovnog rešenja ordena Kneza Lazara, najraskošnijeg ordena Kraljevine Srbije i Jugoslavije. Dela: "Građa za istoriju umetnosti u Srbiji", "Pogled na staru srpsku crkvenu arhitekturu".

1851 - Rođen je srpski novinar i publicista Mita Cenić, najistaknutija ličnost radničkog pokreta u Srbiji od 1875. do smrti 1888. Studirao je medicinu u Francuskoj, odakle je proteran pod optužbom da priprema atentat na kneza Milana Obrenovića koji je tada boravio u Parizu. U Srbiji je potom optužen da sprema prevrat i osuđen na osam godina robije. Po izlasku iz zatvora pokrenuo je list "Radnik", zatim "Borbu", "Istinu" i političko-književnu reviju "Čas".

1867 - Otvarajući Miholjsku skupštinu u Kragujevcu, knez Srbije Mihailo Obrenović je rekao: "Jedina moja i narodna velika želja ispunjena je, jer su garnizoni turske vojske iseljeni iz Srbije, gradovi na rekama Savi i Dunavu su u našim rukama, sloboda i unutrašnja nezavisnost Srbije postale su prava istina".

1902 - Umro je francuski pisac Emil Zola, tvorac i najizrazitiji predstavnik naturalističkog romana. Pisao je pripovetke, drame, književnu i umetničku kritiku, polemičke članke, borio se strasno za pravdu i napredak. Otvorenim pismom 1898. predsedniku Francuske pod naslovom "Optužujem" u listu "L'oror", odlučujuće je doprineo rehabilitaciji kapetana Alfreda Drajfusa, lažno optuženog za izdavanje Nemačkoj vojnih tajni i osuđenog na doživotnu robiju. Snagom talenta i strasnim ubeđenjima snažno je uticao na savremenike, ne samo u Francuskoj. Dela: romani "Nana", "Žerminal", "Slom", "Trovačica", "Zver čovek", "Novac", "Zemlja", "Plodnost", "Rad", "Istina", "Tri grada: Lurd, Rim, Pariz", rasprava "Eksperimentalni roman".

1901 - Rođen je italijanski nuklearni fizičar Enriko Fermi, koji je prvi bombardovao uran neutronima, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1938. Zasnovao je teoriju kretanja neutrona, a u Drugom svetskom ratu je u SAD, gde je 1938. emigrirao iz fašističke Italije, na Čikaškom univerzitetu rukovodio gradnjom prvog nuklearnog reaktora. Njegovim imenom nazvano je više pojmova u nuklearnoj fizici: "Fermijevo pravilo selekcije", "Fermijev model gasa", "Fermijeva 'starost' neutrona", fermi kao jedinica za dužinu.

1903 – Rođena je američka filmska glumica irskog porekla Grir Garson, najpoznatija po ulogama inteligentnih žena visokih moralnih principa. Dobila je Oskar za film "Gospođa Miniver" snimljen 1942. Ostvarila je zapaženu karijeru i u ranoj epohi televizije. Ostali filmovi: "Zbogom, mister Čips", "Gordost i predrasuda", "Madam Kiri", "Julije Cezar", "Izlazak sunca u Kampobelu".

1904 - Rođen je ruski pisac Nikolaj Aleksejevič Ostrovski, predstavnik sovjetskog socrealizma u književnosti i kultni pisac Sovjetskog Saveza. Dela: romani "Kako se kalio čelik", "Rođanje bure" (nedovršen).

1911 - Italija je izvršila invaziju na Tripolitaniju. Pobedom u ratu Italija je preotela do tada turske provincije Tripolitaniju i Kirenaiku, od kojih će kasnije biti oformljena Libija, kao i ostrvo Rodos sa okolnim arhipelagom (Dodekanez). Posle Drugog svetskog rata Italija je izgubila kolonijalnu imperiju, jedino je Italijanska Somalija ostala pod privremenom upravom Rima do 1960. 1913 - Sa broda kojim je putovao iz Antverpena u London nestao je nemački inženjer Rudolf Dizel, koji je 1893. konstruisao prvi motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

1923 - Na osnovu mandata Društva naroda, Velika Britanija je počela da upravlja Palestinom, do prvog svetskog rata sastavnim delom Turske.

1930 - Umro je ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin. Njegov realizam prožet je izrazitim oslanjanjanjem na ruski folklor. Pored drugog bio je bio je i sjajan portretista. Radio je i žanr slike iz života sela, a posebno je značajan po kompozicijama: "Burlaci na Volgi", "Litija", "Ivan Grozni i njegov sin Ivan", "Zaporošci", "Povratak iz progonstva", "Carevna Sofija".

1940 - Rumunija je istupila iz Balkanskog pakta koji je 9. februara 1934. u Atini zaključila sa Kraljevinom Jugoslavijom, Turskom i Grčkom.

1941 - U Moskvi je počela konferencija Sovjetskog Saveza, SAD i Velike Britanije, na kojoj su Vašington i London uslovili zahtevano slanje britanskih trupa na istočni front, stvaranjem vazduhoplovne baze SAD u Sibiru, što je Moskva odbila. Ipak je sklopljen Poverljivi protokol, kojim su se SAD i Velika Britanija obavezale da šalju oružje i opremu Crvenoj armiji.

1941 - U Babi Jaru kod Kijeva nemački nacisti su izvršili masakr nad Jevrejima, tokom kojeg su tokom dva dana pobili 33.771 civila, uključujući žene i decu.

1957 - U Pakistanu je poginulo 300 osoba kada je ekspresni voz u punoj brzini udario u kompoziciju cisterni s naftom.

1970 - Potpredsednik Egipta Anvar el Sadat je preuzeo dužnost šefa države dan posle smrti Gamala Abdela Nasera.

1972 - Japan i Kina su formalno okončali ratno stanje i normalizovali odnose.

1973 - Umro je engleski pisac Visten Hju Odn, predvodnik grupe levičarskih pisaca koji su tridesetih revitalizovali englesku poeziju i pisali pod uticajem Tomasa Eliota. Podržavao je republikance u Španiji, a otadžbinu je napustio 1939. u znak protesta zbog potpisivanja Minhenskog sporazuma sa Hitlerom i do 1972. živeo je u SAD. Dela: zbirke pesama "Pesme", "Govornici", "Ples smrti", "Gle, stranče", "Drugo vreme", "Novogodišnje pismo", "Ahilov štit", "Oko kuće", "Grad bez zidova", "Za sada", drame, pisane s Kristoferom Išervudom: "Pas ispod kože", "Uspon F6", "Na granici", eseji "Sporedni svetovi".

1979 - Predsednik Ekvatorijalne Gvineje Fransisko Masijas Nguema, zbačen s vlasti u avgustu 1979. streljan je pod optužbom da je kriv za "genocid, izdaju, proneveru i sistematsko kršenje ljudskih prava".

1988 - Mirovne snage UN su dobile Nobelovu nagradu za mir.

1990 - U susretu na najvišem nivou od Vijetnamskog rata, sastali su se državni sekretar SAD Džejms Bejker i šef vijetnamske diplomatije Ngujen Ko Tak, što je ubrzalo normalizaciju odnosa bivših neprijatelja.

1991 - Podigavši u vazduh veliko skladište municije, u mestu Bedenik kod Bjelovara, pošto je odbio da se preda hrvatskim paravojnim snagama, žrtvujući svoj život, poginuo je major JNA Milan Tepić. Tepić je aktivirao eksploziv pošto je braneći objekat poginuo vojnik Stojadin Mirković, koji je odbio da se povuče. Milan Tepić poslednji je narodni heroj Jugoslavije.

1999 - Razbijene su demonstracije nekoliko desetina hiljada pristalica opozicionog "Saveza za promene" koji su se zaputili na Dedinje. Povređeno je najmanje 30 ljudi, od kojih šestoro teže, među kojima i 5 policajaca.

2005 - U tri eksplozije automobila-bombi, koje su se dogodile gotovo istovremeno u iračkom gradu Baladu, severno od Bagdada, najmanje 60 osoba je poginulo, a 70 je ranjeno. 2006 - Poginulo je 155 osoba kada se putnički avion brazilske kompanije "Gol", tipa "Boing 737-800", srušio u džungli Amazonije. Avion je leteo iz Manausa u Braziliju kada se sudario sa malim privatnim avionom tipa "Embraer".

2006 - Formirana je Specijalna brigada Vojske Srbije. Ta elitna jedinica nastala je objedinjavanjem 72. specijalne brigade, 63. padobranske brigade i delova 82. pomorskog centra i odreda za protivteroristička dejstva "Kobre".

2007 - U napadu talibanskog bombaša samoubice, preobučenog u avganistansku vojnu uniformu u Kabulu je poginulo 27 vojnika a ranjen je 21, dok su ulazili u vojni autobus. Bombaš u uniformi, pri pokušaju da se ukrca, aktivirao je eksploziv dok su proveravana lična dokumenta.

2008 - Predstavnici Vlade Srbije i italijanske FIAT grupe potpisali su u Beogradu Ugovor o zajedničkom ulaganju u kragujevačku fabriku "Zastava" u ukupnoj vrednosti od oko 950 miliona evra. U Palati "Srbija" ugovor su potpisali potpredsednik vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić i predsednik FIAT grupe Serđo Markione. Ugovorom je precizirano da u novoj zajedničkoj kompaniji FIAT ima 67 odsto vlasništva, a vlada Srbije 33 odsto. Tom prilikom potpisan je i Memorandum o razumevanju "Iveka", "Manjeti Marelija" i vlade Srbije u oblasti proizvodnje autobusa, specijalnih vozila i automobilskih komponenti.

2010 - Preminuo je Vojislav Voki Kostić, srpski kompozitor i pisac. Komponovao je 93 dela ozbiljne muzike, kao i muziku za 67 filmova, 310 pozorišnih predstava, 20 TV serija, 40 filmova, niz radio drama. Objavio je 33 ploče, tri knjige i više desetina naučnih radova, eseja i studija. 2015 - Na aukciji kuće Profiles in History, scenariji Orsona Velsa za film "Građanin Kejn" prodati su za više od 102.000 dolara.

2018 - Više desetina pripadnika Rosu, specijalnih jedinica Kosova, upalo je u u Zubin Potok i zauzelo veštačko jezero i hidrocentralu Gazivode. Akcija je trajala nekoliko sati, nakon čega su se jedinice Rosu povukle.

2019 - Odbojkaška reprezentacija Srbije postala je šampion Evrope, pošto je u finalu Evropskog prvenstva u Parizu pobedila Sloveniju. Najefikasniji u srpskom timu bio je Aleksandar Atanasijević sa 22 poena, Uroš Kovačević zabeležio je 20 poena, a Srećko Lisinac meč je završio sa 11 poena.

2020 - Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da je broj umrlih od kovida-19 u svetu, prevazišao milion. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš ocenio je da je to "zastrašujuća brojka".

2020 - Preminula je Isidora Žebeljan, kompozitor, članica SANU. Bila je profesor kompozicije na beogradskom FMU. Pažnju međunarodne javnosti privukla je operom Zora D, koju je poručila Genesis Foundation iz Londona. Komponovala je i za film, kao i više od trideset pozorišnih predstava. Tri puta joj je dodeljena Sterijina nagrada a u četiri navrata je osvajala nagradu Yustat Bijenala pozorišnog dizajna za najbolju pozorišnu muziku. Autor je i muzike za film Miloša Radivojevića "Kako su me ukrali Nemci" za koju je takođe nagrađena.

2023 - U eksploziji bombe u Mastungu, Beludžistan, na severu Pakistana, poginulo je 60 osoba a ranjeno do 70. Eksplozija se dogodila kod vozila zamenika načelnika lokalne policije, prilikom verskog skupa povodom obeležavanja rođendana proroka Muhameda. Pakistanski zvaničnici tvrdili su, kako uobičajeno čine, da Indija sponzoriše nasilne grupe u Pakistanu, što je zvanični Delhi odbacio.

Dogodilo se na današnji dan, 30.09.

Na današnji dan 1876. rođen je srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata Milan Rakić, član Srpske kraljevske akademije, predsednik Srpskog PEN kluba.
Posle završenih studija prava u Parizu radio je u Beogradu kao činovnik, a od 1904. nalazio se u diplomatskoj službi. Pojavio se 1903. zbirkom "Pesme" kao potpuno izgrađen pisac, pesnik unutašnjih nemira i sukoba. Objavio je 1912. zbirku "Nove pesme" i 1936. "Pesme". Pedesetak pesama, koliko je ukupno objavio, odlikuju se elegancijom i savršenstvom forme i spadaju u vrh srpske lirike 20. veka, poput "Na Gazimestanu", "Jefimija", "Dolap", "Simonida", "Napuštena Crkva", "Orhideja", "Ljubavna pesma". Pozorišne kritike koje je pisao, po opštoj oceni, veoma su pouzdane i odraz su izuzetne lične kulture.

Danas je ponedeljak, 30. septembar, 274. dan 2024.

1399 - Osnivač dinastije Lankaster Henri Bolingbrok, kao pobednik u borbi za vlast, postao je engleski kralj Henri IV, dan pošto je abdicirao njegov brat od strica Ričard II.

1846 - Američki zubar Vilijam Morton prvi je upotrebio anesteziju (etar) prilikom vađenja zuba.

1874 - Rođen je srpski arheolog Vladimir Petković, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije i upravnik Narodnog muzeja u Beogradu, stručnjak za srpsku srednjevekovnu umetnost. Bio je urednik časopisa "Starinar" i prvi direktor Arheološkog instituta SANU. Rukovodio je otkopavanjima Stobija i Caričinog Grada. Dela: "Pregled crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskog naroda", "Srpsko slikarstvo u srednjem veku", monografije o manastirima Žiča, Ravanica, Studenica, Kalenić i Dečani.

1882 - Rođen je nemački fizičar Hans Vilhelm Gajger. Bavio se izučavanjem radioaktivnosti i 1928. izumeo je napravu za registrovanje i brojanje naelektrisanih čestica i gama-zraka, odnosno za merenje radioaktivnosti, poznatu kao "Gajgerov brojač".

1891 - Samoubistvo je izvršio francuski general Žorž Ernest Bulanže, ministar vojske od 1886. do 1887, vođa uticajnog političkog pokreta koji umalo nije srušio Treću republiku. Stvorio je reakcionarni i antiparlamentarni pokret poznat kao bulanžizam. Okupio je oko sebe sve neprijatelje Republike s namerom obnove monarhije u Francuskoj. Kada su ga republikanci optužili za pokušaj prevrata prebegao je u Belgiju, gde je sebi oduzeo život.

1908 - Rođen je ruski violinista i dirigent David Fjodorovič Ojstrah, jedan od najvećih majstora violine u 20. veku. U rodnoj Odesi završio je konzervatorijum, a proslavio se 1935. nagradom na međunarodnom violinskom takmičenju u Varšavi i 1937. nagradom "Isaj" u Briselu. Bio je profesor Moskovskog konzervatorijuma i s velikim uspehom nastupao je širom sveta.

1912 - Srbija i Bugarska objavile su mobilizaciju za rat protiv Turske. Prvi balkanski rat vođen od oktobra 1912. do maja 1913. u kojem su se protiv Turske borile i Grčka i Crna Gora, završen je porazom Turske. Srbija je tada oslobodila Staru Srbiju (danas Kosovo i Metohija) i Južnu Srbiju (danas Makedonija).

1915 - Vatrom iz topa oboren je prvi neprijateljski - nemački avion iznad Kragujevca. Na Metinom brdu u Kragujevcu nalazi se spomen-obeležje Radoju Raki Ljutovcu, artiljercu-tobdžiji koji je 1915. godine, u Prvom svetskom ratu, oborio prvi neprijateljski avion u Srbiji. Taj dan obeležava se kao Dan roda Protivvazdušne odbrane Vojske Srbije.

1918 - Bugarska armija kapitulirala je u Prvom svetskom ratu, pošto je na granice Bugarske izbila srpska vojska koja je posle proboja Solunskog fronta presekla bugarske trupe na dva dela i slomila ih.

1921 - Rođena je britanska glumica Debora Ker, upamćena po jednom od najpoznatijih filmskih poljubaca, sa Bertom Lankesterom u filmu "Odavde do večnosti". Karijeru je počela u lokalnom pozorištu, u rodnoj Škotskoj, da bi prvu glavnu ulogu odigrala u filmu "Major Barbara" 1941. godine. Nominovana je za Oskara za glavnu ulogu čak šest puta, da bi konačno 1994. dobila Oskara za životno delo. Filmovi: "Kvo vadis", "Julije Cezar", "Odavde do večnosti", "Dobar dan tugo", "Kazino rojal".

1938 - U Minhenu su Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka potpisale sporazum kojim su su zapadni saveznici prepustili Nemačkoj oblast takozvanih Sudeta (češke teritorije sa znatnom nemačkom populacijom). Sporazum je označio kraj Čehoslovačke. Marta 1939. Čehoslovačka je i formalno prestala da postoji. Britanski premijer Nevil Čemebrlen izjavio je tada da je spasen mir.

1941 - Počela je prva nemačka ofanziva na Moskvu. Nemačka vojska je posle velikih gubitaka sovjetske armije zaustavljena, ali je polovinom novembra 1941. krenula u drugu ofanzivu, takođe neuspešno, što je početkom decembra omogućilo protivnapad i odbacivanje Nemačkih trupa 200 kilometara od Moskve. Na taj način pokopan je plan "Barbarosa" o munjevitom ratu protiv Sovjetske Rusije.

1941 - Završen je "Krvavi marš" u kojem su Nemci više hiljada stanovnika Šapca doterali na savski most, gde su neke ubili i bacili u reku a druge gonili do sremskog sela Jarak pri čemu su malaksali putem ubijani. Preživele su vratili u Šabac u novoformirani logor. Bila je to odmazda zbog ustanka koji je bio u toku u Srbiji, s posebnim zamahom u tom kraju i zbog nemačkih žrtava tokom ustanka. U čitavoj akciji su sa nemačkim trupama zajedno učestvovale i hrvatske ustaše. Prema nemačkim dokumentima ukupno je tom prilikom uhapšeno 4.410 Srba.

1947 - U Beogradu je osnovana organizacija partizanskih ratnih veterana u Drugom svetskom ratu - Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata SUBNOR.

1949 - Okončan je berlinski "vazdušni most", uspostavljen posle sovjetske blokade Zapadnog Berlina krajem juna 1948, tokom kojeg su američki i britanski avioni obavili 277.264 leta.

1955 - U automobilskoj nesreći u 24. godini poginuo je Džejms Din, američki glumac koji je postao simbol pobunjene mladosti u godinama sveopšteg oslobađanja nakon okončanja Drugog svetskog rata. Tragičan kraj doprineo da njegov lik preraste u svojevrstan mit. Filmovi: "Istočno od raja", "Buntovnik bez razloga", "Div".

1962 - Beli rasisti izazvali su nerede u Oksfordu u američkoj državi Misisipi pošto je na osnovu odluke federalnog suda crnac Džejms Meredit upisan na Univerzitet Misisipija.

1965 - Otmicom i ubistvom šest generala u Indoneziji je otpočeo neuspešni državni udar, okončan masakrom članova i pristalica Komunističke partije Indonezije, koji su počinile snage predvođene štićenikom SAD generalom Suhartom.

1966 - Bivši britanski protektorat u Africi Bečuanalend stekao je nezavisnost pod nazivom Republika Bocvana. Prvi predsednik nove države postao je Serece Kama.

1966 - Nemački ratni zločinci Albert Šper i Baldur fon Širah izašli su iz zatvora Špandau nakon što su izdržali kazne od 20 godina robije.

1970 - Ričard Nikson je doputovao u Beograd, u prvu posetu Jugoslaviji jednog predsednika SAD.

1980 - Izrael je uveo valutu po imenu šekel, koja je zamenila dotadašnju izraelsku funtu. Naziv novčane jedinice odabran je prema imenu koje je poznato u drevnim tekstovima kao sredstvo plaćanja u antičkoj jevrejskoj državi.

1985 - Umro je američki seizmolog Čarls Rihter, čijim je prezimenom nazvana skala za merenje jačine zemljotresa.

1988 - Penzionisano je pet visokih sovjetskih funkcionera, uključujući predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Andreja Gromika.

1989 - Prestala je da postoji Senegambija. Konfederacija Senegambija nastala je udruživanjem zapadnoafričkih država Senegal i Gambija 1. februara 1982.

1989 - Umro je srpski pisac Oskar Davičo, koji je između dva svetska rata pripadao grupi pisaca nadrealista izrazito leve orjentacije. Tokom Drugog svetskog rata interniran je u Italiju, odakle je 1943. pobegao i priključio se partizanima. Dela: zbirke pesama "Višnja za zidom", "Nastanjene oči", Flora", "Tropi", "Kairos", "Trema smrti", romani "Pesma", "Beton i svici", "Radni naslov beskraja", "Ćutanje", "Gladi", "Tajne", "Bekstva", "Zavičaji", "Gospodar zaborava".

1990 - Sovjetski Savez i Izrael sporazumeli su se da uspostave konzularne odnose. Moskva je prekinula diplomatske odnose zbog šestodnevnog Izraelsko-arapskog rata 1967. Istog dana 1990. su uspostavljeni i puni diplomatski odnosi između Sovjetskog Saveza i Južne Koreje.

1993 - U seriji jakih zemljotresa u jugozapadnoj Indiji poginulo je najmanje 22.000 ljudi.

1998 - U napadima terorista takozvane OVK na graničare Vojske Jugoslavije u području karaule "Košare" kod Đakovice poginuli su vojnici Miroslav Jocić, Miloš Pavlović, Vladimir Radoičić, Miladin Gobeljić i Ilija Pavlović, a u području karaule "Morina" zastavnik Milan Bundalo.

1999 - Policija je u Beogradu, drugo veče zaredom, silom suzbila demonstracije nekoliko desetina hiljada pristalica opozicione koalicije "Savez za promene".

2004 - U samoubilačkom napadu na američki vojni konvoj u Bagdadu, koji su izveli pripadnici terorističke grupe jordanskog ekstremiste Abu Musaba el Zarkavija, poginula je 41 osoba, od toga 34 dece koja su pohrlila da uzmu slatkiše od američkih vojnika.

2006 - Skupština Srbije usvojila je Predlog novog Ustava, kojim je Srbija definisana kao država srpskog naroda i svih građana. U preambuli je naglašena neodvojivost Kosova i Metohije od Srbije.

2007 - Umro je Milan Jelić, predsednik Republike Srpske. Ekonomski fakultet završio je u Subotici, gde je i doktorirao. Radio je u privredi, bio ministar privrede, energetike i razvoja. Za menadžera godine u RS proglašen je 2002. godine, a za menadzera godine u BiH 2003. godine. Dobitnik je Ordena Svetog Save.

2009 - Umro je Pavel Popovič, legendarni ruski (sovjetski) kosmonaut iz prvog, "gagarinovskog" kruga. Od 1954. nalazio se kao pilot u sastavu Ratnog vazduhoplovstva Sovjetskog Saveza. Prvi put u kosmos, u trajanju dva dana, 22 sata i 57 minuta, leteo je kao komandir broda "Vostok-4" avgusta 1962. posle čega je pripreman za let na Mesec. Od 1980. do 1989. bio je zamenik načelnika Centra za pripremu kosmonauta "Gagarin". Dvostruki je heroj Sovjetskog Saveza.

2022 - Ukrajina je zvanično podnela zahtev za ubrzani prijem u NATO. Prethodno, istog dana, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dokumente o pripajanju Donjecke i Luganske republike, kao i Zaporoške i Hersonske oblasti, Ruskoj Federaciji.

2022 - U Burkini Faso se dogodio državni udar. Ibrahim Traore, po činu kapetan, oborio je pučem dotadašnjeg predsednika potpukovnika Pola Anrija Damibu i raspustio vladu u drugom državnom udaru za osam meseci. Slični državni udari dogodili su se prethodno u Maliju i Gvineji.

Dogodilo se na današnji dan, 01.10.

Na današnji dan 1949. godine u Pekingu je proglašena Narodna Republika Kina pod vođstvom Mao Cedunga, što je bila posledica konačne pobede u građanskom ratu komunističkog pokreta, nad nacionalistima Čang Kaj Šeka, koji je tada izbegao na Tajvan.

Danas je utorak, 1. oktobar, 275. dan 2024.

1207 - Rođen je engleski kralj Henri III, koji je stupio na presto u devetoj godini, pošto je poginuo njegov otac Džon, nazvan Džon Bez Zemlje, ali je stvarno počeo da vlada tek 1234.

1684 - Umro je francuski pisac Pjer Kornej, tvorac klasične francuske tragedije. Pisao je i komedije, religiozne poeme, prigodne pesme i pozorišne književno-teorijske spise. Dela: tragedije "Sid", "Horacije", "Sina", "Poliekt", "Rodogin", "Nikomed", komedija "Lažljivac".

1754 - Rođen je ruski car Pavle I Petrovič Romanov, naslednik Katarine Velike. Po dolasku na vlast 1796, s ciljem zaustavljanja ideja Francuske revolucije, uveo je Rusiju u "Drugu koaliciju" s Engleskom i Austrijom protiv Francuske. Poslao je rusku vojsku pod komandom generalisimusa Suvorova u Italiju i Švajcarsku i ona je 1798. i 1799. izvojevala više pobeda nad francuskim trupama. Razočaran pasivnošću Engleske, izmirio se 1800. s "Prvim konzulom" Francuske Napoleonom Bonapartom i prekinuo diplomatske odnose s Londonom. Čestim smenama činovništva i sputavanjem dvorske klike, okrenuo je protiv sebe oficire koji su 1801. organizovali zaveru i ubili ga.

1795 - Belgija, do tada pod vlašću Habzburga, pripojena je Francuskoj.

1800 - Španija je tajnim sporazumom Francuskoj vratila Luizijanu. Francuska kolonija Luizijana koju su SAD kupile 1803. obuhvatala je teritorije više sadašnjih američkih saveznih država.

1865 - Rođen je francuski kompozitor i muzički kritičar Pol Dika, profesor Pariskog konzervatorijuma, čije su kompozicije inspirisane klasičnom tradicijom i obogaćene uticajem kasnoromantičara i impresionista. Dela: orkestarski skerco "Čarobnjakov učenik", opera "Arijadna i Plavobradi", koreografska poema "Peri".

1870 - U bici kod Sedana u Francusko-pruskom ratu zarobljen je francuski car Napoleon III, a Francuska je tri dana potom ponovo postala republika. Napoleon III je ostatak života proveo u izgnanstvu u Engleskoj.

1878 - U Nišu je počela da radi gimnazija. Vlada Kneževine Srbije na osnovu Ukaza Kralja Milana Obrenovića (tada kneza) donela je 27.09.1878. odluku o osnivanju Gimnazije u Nišu. Bila je to prva škola tog ranga u novooslobođenim krajevima tadašnje Srbije. Sprovodeći odluku vladara, Ministarstvo prosvete i crkvenih dela u Niš je, kao prve nastavnike novoosnovane gimnazije, poslalo Svetozara Atanackovića, Dimitrija Aleksijevića i Milana Jevtića. Nastavu je tada pohađalo ukupno 48 učenika, u 2 odeljenja. Od septembra 1879. u toj školi radio je i Stevan Sremac, koji je tadašnji Niš ovekovečio u svojim delima, pa je 1951. Gimnazija nazvana po njemu.

1904 - Rođen je američki pijanista ruskog porekla Vladimir Horovic, jedan od najvećih majstora klavira u istoriji muzike. Sovjetski Savez je napustio 1925, a kad se prvi put vratio 1986. održao je trijumfalne koncerte u Moskvi i Lenjingradu (Sankt-Peterburg).

1914 - Turska je kao saveznica Centralnih sila u Prvom svetskom ratu zatvorila Dardanele za brodove zemalja Antante.

1918 - Predvođeni engleskim pukovnikom Tomasom Lorensom, poznatim kao Lorens od Arabije, Arapi su uz pomoć Britanaca, u Prvom svetskom ratu preoteli Damask od Turaka.

1924 - Rođen je američki državnik Džejms Erl "Džimi" Karter, predsednik SAD od 1977. do 1981.

1924 - Prvi put se oglasio Radio Beograd, tada kao deveta radio-stanica u Evropi. U prvo vreme program je emitovan utorkom, četvrtkom i subotom, a docnije svakodnevno.

1928 - U Sovjetskom Savezu je proglašena prva petoletka (početak realizacije petogodišnjeg plana) sa ciljem povećanja industrijske i poljoprivredne proizvodnje.

1936 - General Francisko Franko proglašen je u Burgosu za šefa države i vrhovnog komandanta španske vojske (monarhističke) s činom generalisimusa.

1938 - Nemačka armija je ušla u Čehoslovačku i okupirala Sudete posle Minhenskog sporazuma Nemačke s Velikom Britanijom i Francuskom.

1943 - Saveznici su posle jednomesečne bitke u Drugom svetskom ratu zauzeli Napulj.

1946 - Međunarodni vojni sud u Nirnbergu je posle desetomesečnog procesa osudio na smrt vešanjem 12 nemačkih nacističkih glavešina zbog ratnih zločina u Drugom svetskom ratu, trojicu na doživotnu robiju, a četvoricu na zatvorske kazne od 10 do 20 godina.

1949 - U Pekingu je proglašena Narodna Republika Kina pod vođstvom Mao Cedunga, što je bila posledica konačne pobede u građanskom ratu komunističkog pokreta, nad nacionalistima Čang Kaj Šeka, koji je tada izbegao na Tajvan.

1957 - Umro je srpski biolog i fiziolog Ivan Đaja, profesor Univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Bio je počasni doktor Sorbone i dopisni član Francuske akademije. Istraživanjima fiziologije duboko ohlađenog organizma stekao je svetski renome. Jedan je od osnivača hipotermije. Osnovao je 1910. prvu katedru za fiziologiju kod nas. Objavio je sam ili sa saradnicima više od 200 naučnih radova. Dela: "Osnovi fiziologije" (prvi srpski udžbenik fiziologije), "Od života do civilizacije", "Pogled u život", "Eksperimentalno traženje energetičke osnove u živih bića", "Osnovna biološka energija i energetika kvasa", "Biološki listići", "Putopisi".

1960 - Proglašena je nezavisnost najmnogoljudnije afričke zemlje Nigerije, koja je do tada bila britanska kolonija.

1965 - Indonežanska armija pod vođstvom generala Suharta skršila je pokušaj državnog udara, posle čega je usledio nemilosrdan obračun s Komunističkom partijom Indonezije, optuženom za pokušaj udara.

1979 - Zona Panamskog kanala je posle 70 godina pod kontrolom SAD formalno predata na upravu Panami.

1982 - Vođa desničarske Hrišćansko-demokratske unije Helmut Kol postao je šesti kancelar Zapadne Nemačke, nasledivši socijaldemokratu Helmuta Šmita.

1988 - Mihail Gorbačov je postao predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza umesto Andreja Gromika, penzionisanog dan ranije.

1988 - Umro je srpski glumac Pavle Vuisić. Orson Vels ga je opisao kao: "vulkan glume, života i snage". Već u prvom filmu "Čudotvorni mač" Vojislava Nanovića 1950. nametnuo se neobično snažnom glumačkom ličnošću, koja je potom obeležila više od 100 filmova i mnoštvo TV serija i drama, poput kultne "Šešir gospodina Vujića". Filmovi: "Ko to tamo peva", "Sećaš li se Doli Bel?", "Maratonci trče počasni krug", "Hajka", "Kampo Mamula", "Dim", "Mačak pod šlemom", "Parče plavog neba", "Žeđ", "Horoskop", "Inspektor", "Sam", "Pogon B", "Kad čuješ zvona", "Događaj", "Konjuh planinom".

1989 - Danska je dozvolila brakove homoseksualaca. Time je ona postala prva zemlja u kojoj je takva mogućnost legalizovana.

1995 - Velika Britanija je napustila tradicionalne mere za dužinu i težinu uspostavljene 1812. Kilometar, metar, santimetar, litar, kilogram i gram zamenili su milju, jard, fit, inč, galon, pintu, libru, funtu i uncu.

1997 - Izrael je oslobodio vođu palestinskih islamskih terorista i osnivača terorističke organizacije "Hamas" šeika Ahmeda Jasina i na osnovu sporazuma s Jordanom deportovao ga je u jordansku prestonicu Aman.

1999 - U Indoneziji je sazvana prva demokratski izabrana skupština od 1955.

2005 - U terorističkim napadima trojice bombaša samoubica na indonežanskom ostrvu Bali poginulo je 20 osoba, a ranjeno više od sto.

2006 - Izrael je povukao poslednje vojnike iz Libana, ispunivši time ključni zahtev u dogovoru o prekidu vatre kojim je okončan jednomesečni rat u Libanu uperen protiv gerilaca Hezbolaha. U južnom Libanu je raspoređeno više od 5.000 pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija (UNIFIL) i 10.000 libanskih vojnika.

2007 - Umro je Al Erter, četvorostruki olimpijski šampion u bacanju diska. Erter koji je zlatne olimpijske medalje osvojio u Melburnu 1956, Rimu 1960, Tokiju 1964. i u Meksiko Sitiju 1968. godine, bio je jedini koji je, uz Karla Luisa, uspeo da pobedi na četiri uzastopne Olimpijade, i jedini je olimpijac koji je prilikom svakog osvajanja zlata obarao olimpijske rekorde. Po završetku atletske karijere posvetio se apstraktnom slikarstvu.

2008 - Umro je Boris Jefimov, karikaturista. Bio je satiričar, ilustrator, propagandista, rodonačelnik jednog pravca sovjetske karikature. Omiljeni Staljinov karikaturista godine 1945. u svojstvu specijalnog dopisnika sovjetske državne agencije, prisustvovao je Nirnberškom procesu.

2012 - Preminuo je Erik Hobsbaum, istoričar i istaknuti mislilac. Rođen u Aleksandriji kao sin Britanca i Bečlijke, školovao se u Beču. Živeo je u Nemačkoj a zatim je emigrirao u Britaniju. Predavao je u londonskom Birkbek koledžu, a kao gostujući profesor širom sveta. Najpoznatiji je po višestruko nagrađivanoj knjizi "Vreme ekstrema" prevedenoj na čak 40 jezika, čija je tema istorija 20. veka. Svetsku slavu stekao je trotomnom istorijom 19. veka: "The Age of Revolution: Europe 1789-1848", "The Age of Capital: 1848-1875" i "The Age of Empire: 1875-1914". Kao zaljubljenik u džez, pored svega drugog, redovno je pisao džez kritike za časopis "Nju Stejtsmen", pod pseudonimom.

2013 - Njujorška operska kuća (New York City Opera) objavila je da prestaje s radom, nakon 70 godine postojanja. Njujork siti operu osnovao je gradonačelnik Fjorelo la Gvardija 1943. s ciljem da operu učini dostupnom što široj publici po razumnim cenama. Poslednja predstava kuće koja je objavila stečaj bila je opera "An Nikol" engleskog kompozitora Marka Antonija Tarnidža.

2014 - Preminuo je Aleksandar Popović, orijentalista, pionir izučavanja posleosmanskog islama na Balkanu, akademik. Diplomirao je orijentalnu filologiju u rodnom Beogradu a školovanje nastavlja na Visokoj školi za žive orijentalne jezike u Parizu. Doktorirao je 1965. istoriju islama na Pariskoj Sorboni a 1985. brani drugi (državni) doktorat iz islamistike na Univerzitetu Provanse u Marselju. Bio je direktor za studije Istočne Evrope i tursko područje u Nacionalnom centru za naučna istraživanja, profesor na katedri za islam na Balkanu u postotomanskom periodu i u Školi za visoke studije društvenih nauka Sorbona III i jedan od urednika Velike enciklopedije islama. Dela: "Ali b. Muhammad et la revolte des esclaves a Basra", "La revolte des esclaves en Irak au III-IX siecle", "L'Islam balkanique, Les muslimans du sud-est Europeen dans la periode post-ottomane", "Les muslimans yougoslaves (1945-1989)".

2017 - U napadu vatrenom oružjem na festivalu kantri muzike "Rut 91 harvest", u Las Vegasu, ubijeno je 59 osoba, uključujući napadača koji je izvršio samoubistvo, a 851 je ranjena ili povređena. Napadač Stiven Pedok pucao je sa 32. sprata obližnjeg hotela. Policija je u sobi iz koje ja Pedok pucao pronašla čak 23 komada oružja. Motiv nikada nije rasvetljen.

2017 - U Kataloniji je održan referendum o nezavisnosti, na kojem se velika većina izašlih izjasnila za osamostaljenje te regije. Referendum koji je zvanični Madrid prethodno proglasio nelegalnim ignorisala je međutim većina građana Katalonije koji imaju pravo glasa.

2017 - Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije osvojila je prvo mesto pobedom nad selekcijom Holandije u finalu Evropskog prvenstva u Bakuu, Azerbejdžan.

2018 - Preminuo je Šarl Aznavur, francuski šansonjer. Dete jermenskih imigranata, u mladosti se bavio glumom. Započeo je pisanjem poezije. Postupno se probijao kao autor tekstova i pevač, tokom četrdesetih i pedestih. I njemu, poput nekolicine drugih šansonjera, pomogla je Edit Pjaf, iako je na samom početku njegove karijere bila uzdržana. Šire je zapažen 1953. tokom turneje po Maroku, da bi dve godine docnije postao međunarodna zvezda. Godine 1966. prodao je više od milijun ploča.

Dogodilo se na današnji dan, 02.10.

1187. Arapski vojskovođa i egipatski sultan Saladin preoteo je Jerusalim od hrišćana, što je 1189. izazvalo Treći krstaški rat.

1608. Holandski optičar Hans Liperšej prikazao je u Hagu prvi teleskop.

1803. Umro je američki političar Semjuel Adams, organizator i ideolog borbe severnoameričkih kolonija za nezavisnost, jedan od potpisnika Deklaracije o nezavisnosti 1776.

1810. Srpski ustanici su u Prvom srpskom ustanku pod vodjstvom Karađorđa potukli kod Loznice tursku vojsku poslatu iz Bosne da uguši ustanak.

1836. Engleski prirodnjak Čarls Darvin uplovio je na brodu „Bigl“ u englesku luku Falmut posle petogodišnjih istraživanja živog sveta u Južnoj Americi i na ostrvima u južnom Pacifiku, koja su značajno doprinela razvoju njegove teorije o evoluciji.

1847. Rođen je nemački državnik i feldmaršal Paul fon Hindenburg, načelnik štaba nemačke Vrhovne komande u Prvom svetskom ratu, a od 1925. do smrti 1934. predsednik Nemačke. Posle njegove smrti, lider nacista, kancelar Adolf Hitler, preuzeo je apsolutnu vlast.

1851. Rođen je francuski maršal Ferdinan Foš, komandant savezničkih armija u završnim operacijama u Prvom svetskom ratu, koje su dovele do kapitulacije Nemačke. Po završetku rata postao je član Francuske akademije, i kao prvi stranac, feldmaršal Velike Britanije.

1869. Rođen je indijski nacionalni vođa Mohandas Karamčand Gandi, nazvan Mahatma (Velika duša), predvodnik borbe za oslobodjenje Indije od britanske kolonijalne vlasti, otac moderne Indije. Najpoznatiji pobornik nenasilja u postizanju političkih ciljeva, poginuo je u atentatu koji je na njega izvršio jedan hinduistički fanatik u januaru 1948.

1870. Papske države su plebiscitom odlučile da se ujedine sa Italijom, a prestonica Italije premeštena je iz Firence u Rim.

1895. U Splitu je rođen jugoslovenski dirigent i kompozitor Jakov Gotovac. Autor popularne komične opere „Ero s onog sveta“ (1935) inspiraciju za svoja dela nalazio je prevashodno u folkloru („Simfonijsko kolo“, „Koleda“, „Orači“, „Guslar“).

1924. Liga naroda je izglasala Ženevski protokol za mirno rešavanje međunarodnih sporova.

1935. Italija je napala Abisiniju (Etiopija) i slomivši otpor njenih vojnika okupirala tu zemlju. Liga naroda je osudila agresiju i 19. oktobra uvela sankcije protiv Italije.

1944. Posle 63 dana teških borbi, nemački nacisti su ugušili ustanak stanovnika Varšave okupirane u Drugom svetskom ratu. Poginulo je 250.000 Varšavljana, veliki broj je završio u nacističkim koncentracionim logorima, a grad je gotovo potpuno uništen.

1946. Zrenjanin je dobio današnje ime. Na svečanoj sednici Gradskog narodnog odbora tadašnjeg Petrovgrada odlučeno je da, povodom dvogodišnjice oslobođenja grada od nacističke nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, taj banatski grad dobije ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu (1902 — 1942), članu CK KPJ, političkom sekretaru Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i organizatoru ustanka u Vojvodini.

1973. Umro je finski trkač na duge staze Pavo Nurmi, koji je osvojio devet zlatnih medalja na Olimpijskim igrama 1920, 1924. i 1928. Svetske rekorde obarao je 29 puta.

1975. Car Hirohito je stigao u Vašington, u prvu posetu nekog japanskog suverena SAD.

1985. Umro je američki filmski glumac Rok Hadson. U dugoj i veoma uspešnoj karijeri snimio je 63 filma u kojima je uglavnom igrao uloge romantičnih junaka. U poslednjoj godini života veliku pažnju skrenuo je javnim priznanjem da boluje od side.

1990. Na aerodromu u kineskom gradu Guangdžou poginulo je 127 ljudi kad je oteti kineski avion udario u dva aviona na pisti.

1990. Nezadovoljni politikom nove hrvatske vlasti, Srbi iz Kninske krajine blokirali su železnički i drumski saobraćaj i time prekinuli sve veze iz Zagreba ka jadranskoj obali.

1991. Počeli su sukobi hrvatskih snaga i Jugoslovenske narodne armije kod Dubrovnika. Narednih dana je opustošena okolina tog grada, a stari dubrovački grad je granatiran i ostao je bez struje i vode.

1996. Bivši bugarski premijer Andrej Lukanov ubijen je iz vatrenog oružja ispred svoje kuće u Sofiji.

1998. Žan Pol Akajesu, bivši major armije Ruande, optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti, osudjen je u Hagu na tri doživotna zatvora.

1999. Kina i Rusija proslavile su prvom zajedničkom vojnom vežbom 50. godišnjicu svojih diplomatskih odnosa.

2000. Tokom postizborne krize u Srbiji Slobodan Milošević je putem državne televizije poručio da mu je „savest potpuno mirna“, iako se talas nezadovoljstva njegovom višegodišnjom vladavinom širio zemljom. Generalni štrajk i blokade puteva paralisali su Srbiju, a štrajkovi i protesti počeli su i u državnim medijima koji su do tada bili pod Miloševićevom kontrolom.

2003. Južnoafrikanac Džon Maksvel Kuci dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

2009. Irska je na „popravnom referendumu“ ratifikovala Lisabonski sporazum sa 67,13 odsto glasova „Za“. Strahujući za suverenitet svoje države, Irci su ranije, juna 2008, odbacili ovaj sporazum.

2010. Letonska koaliciona vlada desnog centra osvojila je većinu glasova na parlamentarnim izborima, a premijer Valdis Dombrovskis je ostao na toj dužnosti.

2012. U oružanom napadu na studentski dom u Mubi, u severoistočnoj Nigeriji, u vreme studentskih izbora, ubijeno je 20 ljudi.

2013. Italijanski glumac Đulijano Đema, poznat po ulozi „Ringa“ u „špageti-vesternima“, poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Igrao je u više od 100 filmova i na televiziji – od komedije do avanture i istorijskih filmova.

2014. Lider socijaldemokrata Stefan Lofven izabran je za novog premijera Švedske.

2017. Američki penzioner je ubio 58 ljudi i ranio 524, pucajći iz automatskog oružja sa 32. sprata jednog hotela na publiku koncerta kantri muzike u Las Vegasu i potom izvršio samoubistvo.

2020. Pandemija kovida-19 produbila je krizu demokratije širom sveta, dajući vlastima pokriće da ometaju izbore, ućutkuju kritičare i medije, slabe važne institucije i potkopavaju odgovornost potrebnu za zaštitu ljudskih prava i javnog zdravlja, ocenio je Fridom haus u izveštaju „Demokratija tokom zatvaranja“.

Dogodilo se na današnji dan, 03.10.

1226. Umro je italijanski fratar Đovani Bernardone, poznat kao Franjo Asiški, osnivač rimokatoličkog Franjevačkog reda.

1796. Predvođeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem, Crnogorci su na Krusima porazili višestruko brojnije snage skadarskog paše Mahmuta Bušatlije koji je poginuo u toj bici.

1824. Skupština Meksika je donela Ustav, prema kojem je država postala nezavisna federativna republika pod nazivom Sjedinjene Države Meksika.

1866. Mirovnim ugovorom u Beču, kojim je okončan sedmonedeljni rat Italije i Austrije, Italiji su pripali oblast Veneto i grad Venecija.

1888. Rođen je nemački novinar Karl fon Osjecki, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. Zbog pacifističkog delovanja nacisti su ga 1933. zatvorili u koncentracioni logor, a 1938. je umro od posledica mučenja.

1895. Rođen je Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najpopularnijih ruskih pesnika 20. veka. Njegovo delo, kao i njegov život, koji je okončao samoubistvom u 30. godini, imali su značajan uticaj na evropsko pesništvo („Kafanska Moskva“, „Povratak u zavičaj“, „Ispovest mangupa“, „Sovjetska Rusija“).

1897. Rođen je francuski pisac Luj Aragon, jedan od osnivača dadaističkog i nadrealističkog pokreta. Od 1930, posle učešća na kongresu revolucionarnih pisaca u Harkovu, opredelio se za socijalistički realizam, a tokom Drugog svetskog rata je, uz Elijara, bio najznačajniji pesnik Pokreta otpora u Francuskoj („Vatra radosti“, „Elzine oči“, „Ura Ural“, „Blanša ili zaborav“).

1906. Na Radio konferenciji u Berlinu SOS je ustanovljen kao međunarodni signal za pomoć. Najčešće se tumači kao skraćenica engleskih reči „Save Our Souls“. Konvencija je stupila na snagu u julu 1908.

1929. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je promenila naziv u Kraljevina Jugoslavija, a državna teritorija je podeljena na devet oblasti – banovina.

1932. Irak je, po isteku britanskog mandata, stekao nezavisnost i postao član Lige naroda.

1952. Velika Britanija je na ostrvima Monte Belo, pored severozapadne obale Australije, isprobala svoju prvu atomsku bombu.

1968. Predsednik Perua Fernando Belaunde Teri oboren je s vlasti vojnim udarom Nacionalne revolucionarne hunte koju je predvodio general Huan Velasko Alvarado. Po dolasku na vlast, vojna hunta je nacionalizovala izvore nafte i počela agrarnu reformu.

1977. Umro je književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971, profesor Beogradskog univerziteta.

1981. Irski nacionalisti posle sedam meseci u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili su štrajk glađu protiv britanskih vlasti, tokom kojeg je umrlo deset štrajkača.

1989. U okružnom sudu u Prištini počelo je suđenje Azemu Vlasiju i još trinaestorici kosovskih Albanaca optuženih za „kontrarevolucionarno delovanje“ i organizovanje štrajka albanskih rudara u rudniku Stari Trg.

1990. Istočna i Zapadna Nemačka su se, posle 45 godina, ponovo zvanično ujedinile, dok je taj proces neformalno počeo 9. novembra 1989, kada je pao Berlinski zid.

1991. Predsedništvo SFR Jugoslavije u nepotpunom sastavu odlučilo je da pređe na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je građanski rat na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predviđeni Ustavom. Od tada sednicama Predsedništva prisustvovali su samo članovi iz Srbije, Vojvodine, s Kosova i iz Crne Gore, te je nazvano „krnje Predsedništvo“.

1995. Predsednik Makedonije Kiro Gligorov ranjen je u atentatu eksplozijom automobila-bombe u centru Skoplja, a njegov vozač i jedan prolaznik su poginuli.

1997. Japanski voz na magnetnim jastucima je brzinom od 451 kilometar na čas oborio svetski rekord na eksperimentalnoj železničkoj pruzi kod Tokija.

1999. U saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca poginula su četiri člana Srpskog pokreta obnove, jedne od najjačih opozicionih političkih stranaka u Srbiji. Predsednik SPO Vuk Drašković koji je tom prilikom lakše povređen, optužio je srpske vlasti za ubistvo i atentat na njega.

1999. Prvi put posle Drugog svetskog rata na parlamentarnim izborima u Austriji nacionalistička Slobodarska partija Jorga Hajdera osvojila je drugo mesto i dobila mogućnost da učestvuje u formiranju vlade.

2001. Senat Kongresa SAD odobrio je sporazum o trgovinskoj saradnji s Vijetnamom, koji je toj zemlji obezbedio normalan trgovinski status i odnose sa SAD.

2003. Pakistan je uspešno izveo testiranje nuklearnog projektila Hatf-III, dometa 290 kilometara.

2010. Ustoličen je 45. patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Irinej.

2013. Brod sa oko 400 imigranata iz Somalije zapalio se i potonuo kod Lampeduze, italijanske vlasti su spasle 155 osoba.

2016. Referendumu o izbegličkim kvotama EU održan u Mađarskoj proglašen je nevažećim zbog nedovoljnog odziva birača (43,9 odsto građana). Referendum je održan pošto se Mađarska usprotivila planu Evropske komisije o raspodeli više od 160.000 izbeglica među članicama EU.

Dogodilo se na današnji dan, 04.10.

1209. Nemački kralj Oto IV krunisan je za rimsko-nemačkog cara. Tokom tri naredne godine napao je Toskanu, Siciliju i južnu Italiju, zbog čega ga je papa Inokentije III ekskomunicirao.

1582. Četvrti oktobar označen je kao poslednji dan Julijanskog kalendara u Papskoj državi, Španiji i Portugalu. Gregorijanski kalendar stupio je na snagu narednog dana sa datumom 15. oktobar, a ubrzo su ga prihvatile gotovo sve katoličke države. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca prihvatila je taj kalendar za područje Srbije, Crne Gore i Makedonije 19. odnosno 31. januara.

1669. Umro je holandski slikar Harmens fan Rajn Rembrant, jedan od najvećih majstora u istoriji slikarstva. Uradio je oko 650 uljanih slika, oko 300 gravira i oko 2.500 crteža, uključujući remek dela svetske baštine kao što su „Noćna straža“, „Izgubljeni sin“, „Čas anatomije doktora Tulpa“.

1830. Belgija je postala nezavisna država, izdvojivši se iz Ujedinjenog Kraljevstva Holandije koje je osnovano na Bečkom kongresu 1815.

1853. Turska je, uz podršku Velike Britanije i Francuske, objavila rat Rusiji, nakon što je Rusija odbila da se povuče iz podunavskih kneževina Vlaške i Moldavije koje je okupirala da bi, kako je obrazložila, zaštitila pravoslavne podanike na teritoriji Otomanskog carstva.

1865. Pruski kancelar Oto fon Bizmark i francuski car Napoleon III postigli su u Bijaricu sporazum da Pruska preuzme vrhovno vođstvo u Nemačkoj. Pet godina kasnije izbio je francusko-pruski rat u kojem je Napoleon III zarobljen, a u Francuskoj je 4. oktobra 1870. ponovo uspostavljena republika.

1878. Prvi ambasador Kine u SAD Čen Lan Pin predao je akreditive američkom predsedniku Raterfordu Hejsu.

1892. Rođen je austrijski državnik Engelbert Dolfus, kancelar od 1932 do 1934, koji se protivio pripajanju Austrije nacističkoj Nemačkoj. Zbog upornog odupiranja Hitlerovoj nameri, austrijski nacisti su ga ubili u Beču u julu 1934.

1918. Boris III postao je car Bugarske, nakon što je njegov otac Ferdinand I abdicirao. Godine 1923. zaveo je diktaturu u zemlji, a u Drugom svetskom ratu bio je saveznik nacističke Nemačke.

1944. Raspušten je koncentracioni logor na Banjici u Beogradu, koji su nemačke okupacione vlasti osnovale u junu 1941. Prema nepotpunim podacima, kroz taj logor prošlo je oko 100.000 zatvorenika, od kojih je oko 80.000 ubijeno.

1957. SSSR je lansirao u orbitu oko Zemlje prvi veštački satelit, „Sputnjik 1“, nakon čega je počelo sovjetsko-američko nadmetanje u osvajanju svemira.

1965. Papa Pavle VI postao je prvi papa koji je posetio SAD i koji se obratio narodima sveta sa govornice UN u Njujorku, pozivajući ih na uspostavljanje trajnog i pravednog mira u svetu.

1966. Britanska afrička kolonija Basutolend stekla je nezavisnost pod nazivom Lesoto.

1970. Od prekomerne doze droge umrla je američka pevačica Dženis Džoplin, najpoznatija bela pevačica bluza.

1974. Amerikanac Dejvid Kunst postao je prvi čovek koji je obišao svet pešice. Na putovanje dugo 23.250 kilometara on je krenuo 20. juna 1970.

1977. UN su proklamovale Opštu deklaraciju o zaštiti životinja, a 4. oktobar proglašen je Svetskim danom zaštite životinja.

1992. Vlada Mozambika i pobunjenici potpisali su mirovni sporazum, čime je okončan 16-godišnji gradjanski rat u toj afričkoj zemlji.

1993. Predsednik Rusije Boris Jeljcin upotrebio je tenkove da bi zauzeo zgradu parlamenta u koju su se zabarikadirali poslanici, nakon što je 21. septembra raspušten parlament. Potpredsednik Rusije Aleksandar Ruckoj i lideri parlamenta predali su se vojnicima lojalnim Jeljcinu posle desetočasovnog tenkovskog napada i pogibije najmanje 300 ljudi.

1999. Komandant ustaškog logora u Jasenovcu u Drugom svetskom ratu Dinko Šakić osuđen je u Zagrebu na 20 godina zatvora. U tom, najvećem koncentracionom logoru u Jugoslaviji, ubijeno je nekoliko stotina hiljada ljudi, uglavnom Srba, Jevreja i Roma, kao i hrvatskih antifašista.

2000. Ustavni sud SR Jugoslavije poništio je predsedničke izbore održane 24. septembra na kojima je kandidat opozicije Vojislav Koštunica pobedio kandidata levice i dotadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Na poziv Demokratske opozicije Srbije (DOS) da se 5. oktobra okupe u protestu isped Savezne skupštine, gradjani iz cele Srbije krenuli su prema Beogradu probijajući policijske blokade na putevima.

2001. Ruski avion Tupoljev-154 koji je iz Izraela leteo za Moskvu pao je u Crno more pogođen raketom koju je greškom ispalila ukrajinska vojska na vojnoj vežbi. Poginulo je 78 putnika i članova posade.

2004. Umrla je američka glumica Dženet Li, poznata po ulozi u Hičkokovom filmu „Psiho“.

2005. Turska je započela pregovore sa Evropskom unijom, 42 godine nakon što je podnela zahtev za članstvo u toj organizaciji.

2010. Britanac dr Robert Edvards dobio je Nobelovu nagradu za medicinu za doprinos u lečenju neplodnosti veštačkom oplodnjom.

2011. Ministri finansija EU usvojili su uredbu na osnovu koje mogu uvesti sankcije zemljama koje su finansijski neodgovorne.

2013. Umro je general Vo Ngujen Djap, heroj vijetnamskog rata protiv Francuske i SAD, jedan od najvećih vojnih stratega u istoriji, zaslužan za poraz francuskih kolonijalnih snaga u bici kod Dijen Bijen Fua 1954, a osvajanje Sajgona pod njegovom komandom 1975. bilo je presudno za kraj vijetnamskog rata.

2014. Pobedom na izborima u Letoniji Koalicija desnog centra osvojila je još jedan mandat na vlasti.

2020. Umro je modni kreator Kenzo, poznat po grafičkim i cvetnim dezenima. Bio je prvi japanski modni kreator koji se „ustoličio“ u Parizu, sedištu visoke mode, gde je i proslavio svoj brend.

Dogodilo se na današnji dan, 05.10.

Na današnji dan 1940. godine rođena je Milena Dravić, srpska glumica, jedna od najvećih "filmskih zvezda" negdašnje Jugoslavije. Glumila je u preko stotinu filmskih ostvarenja. Rad na filmu započela je slučajno 1959. godine, ulogom u filmu "Vrata ostaju otvorena" Františeka Čapa. Upamćena je po ulogama u filmovima "Prekobrojna", "Bitka na Neretvi", "Misterije organizma", "Poseban tretman", "Ljubavni život Budimira Trajkovića", "Rad na određeno vreme", "Zona Zamfirova". Od 1972. do 1974. vodila je šou program "Obraz uz obraz". Radila je i s velikim holivudskim "filmskim zvezdama" poput Ričarda Bartona ili Breda Pita.

Danas je subota, 5. oktobar, 279. dan 2024

1713 - Rođen je francuski filozof i pisac Deni Didro. Bio je veoma kritičan prema svakoj vrsti religioznosti. Nosilac je prosvetiteljske ideje u predrevolucionarnoj Francuskoj, inspirator i glavni urednik velike francuske "Enciklopedije", objavljene između 1751. i 1772. u 28 tomova. Dela: "Pismo o slepima na pouku onima koji vide", "Razgovor Dalambera i Didroa", "Misli o tumačenju prirode", "Dalamberov san", "Žak fatalista", "Ramoov sinovac", "Saloni".

1796 - Pod pritiskom Francuske, Španija je objavila rat Velikoj Britaniji, završen katastrofalnim porazom francusko-španske flote 1805. u bici kod Trafalgara, u kojoj je španska ratna mornarica gotovo uništena.

1857 - Srpski slikar Stevan Todorović, pionir fizičke kulture u Srbiji, otvorio je u Beogradu besplatnu školu za slikanje, pevanje i gimnastiku. Školu je šef beogradske policije ubrzo zabranio s obrazloženjem: "Na tužbu roditelja da izvodite takvu igru u kojoj deca mogu slomiti noge i ruke, zabranjuje vam se rad", ali je ministar prosvete, čiji je sin pohađao tu školu, stavio zabranu van snage.

1864 - Rođen je franucuski hemičar i industrijalac Luj Limijer, pionir svetske kinematografije, koji je s bratom Ogistom napravio prvu filmsku kameru i osnovao u Lionu fabriku za izradu fotografskog materijala. Braća su izumela postupak snimanja u prirodnim bojama i u pariskoj kafani "Gran kafe" priredila 28. decembra 1895. prvu filmsku predstavu u svetu ("Ulazak voza u stanicu", "Radnici izlaze iz fabrike").

1880 - Umro je francuski kompozitor Žak Ofenbah, tvorac francuske operete. Kroz njegovu muziku zabavnog karaktera provejavala je satira društvenih odnosa u francuskom Drugom carstvu (vreme Napoleona III) . Napisao je stotinak opereta. Dela: operete "Lepa Jelena", "Orfej u paklu", "Plavobradi", "Pariski život", "Velika vojvotkinja od Žerostajna", opera "Hofmanove priče", putopis "Ofenbah u Americi", autobiografska studija.

1897 - Održano je prvo biciklističko prvenstvo Srbije (tada se govorilo velosipedsko) na inicijativu brojnih klubova i društava iz cele Srbije. Organizator je bilo "Prvo srpsko velosipedsko društvo" iz Beograda. Trka je održana na stazi Beograd - Smederevo - Beograd, i imala je međunarodni karakter pošto su učestvovali i velosipedisti iz Zadra u Austrougarskoj. Pobednik je bio Đorđe Popara (prvi srpski biciklista koji je imao trkački bicikl sa istim točkovima, pribavljen u Trstu). Stazu je prešao za 5:13,25 časova. Drugoplasirani je bio Svetislav Savić, po mnogima najbolji vozač Srbije u prvoj deceniji od osnivanja "Prvog srpskog velosipedskog društva" 1884. Trećeplasirani je bio Vladislav Ribnikar, potonji osnivač lista "Politika".

1908 - Bugarski knez, nemački princ Ferdinand Koburg proglasio je nezavisnost Bugarske od Osmanskog carstva, a sebe carem Ferdinandom I.

1910 - Portugalija je posle obaranja kralja Manuela II (iz dinastije Braganca) proglašena republikom pod predsednikom Žoakimom Teofilom Fernandešom Bragom.

1917 - Rođena je Magda Sabo, mađarska književnica. Prevođena je na mnoštvo jezika, među kojima su nemački, engleski i francuski. Objavljivanje njenih dela bilo je onemogućeno od 1949. u vreme staljinizma, do 1958. kada je publikovan roman "Freska". Dobitnica je niza priznanja, poput nagrade "Košut", najprestižnije u Mađarskoj, ili "Femina" za roman "Vrata" 2003. ugledne francuske književne nagrade.

1938 - Predsednik Čehoslovačke Edvard Beneš podneo je ostavku zbog Minhenskog sporazuma, kojim su zapadni saveznici Velika Britanija i Francuska prepustile njegovu zemlju nacističkoj Nemačkoj, i otišao u izbeglištvo.

1947 - U Varšavi je, na osnovu odluke koju su rukovodstva komunističkih partija Sovjetskog Saveza, Jugoslavije, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Čehoslovačke, Poljske, Francuske i Italije, donela sedam dana ranije, osnovan Informacioni biro tih partija (Informbiro ili Kominform) sa središtem u Beogradu. Zaključeno je da je zadatak Informbiroa "organizacija razmene iskustava i, u slučaju potrebe, koordinacija delatnosti komunističkih partija na osnovu uzajamne saglasnosti". Informbiro je raspušten 1956.

1954 - Velika Britanija, SAD, Jugoslavija i Italija potpisale su Londonski memorandum o tršćanskoj krizi, zaoštrenoj odlukom zapadnih sila da civilnu upravu u zoni "A" slobodne teritorije Trsta predaju Italiji. Jugoslaviji je pripala zona "B" i manji deo zone "A", a Italiji veći deo zone "A". Dve susedne zemlje su garantovale puna prava nacionalim manjinama, a vlada u Rimu preuzela je i obavezu da održava slobodnu luku u Trstu.

1964 - U Zapadni Berlin je kroz tajno iskopan tunel ispod Berlinskog zida pobeglo 57 državljana Istočne Nemačke, što je bilo najveće masovno bekstvo od 1961. kada je zid izgrađen.

1970 - Vršilac dužnosti predsednika Egipta Anvar el Sadat je sedmog dana posle smrti Gamala Abdela Nasera zvanično postao šef države.

1988 - Na plebiscitu koji je organizovao diktator Augusto Pinoče, 53 odsto Čileanaca je glasalo protiv predloga da mu mandat bude produžen do 1997. Pinoče je prigrabio vlast vojnim udarom 1973, organizovanim uz pomoć SAD, kada je uklonjen predsednik Salvador Aljende.

1994 - U Švajcarskoj su u zgarištima pronađena tela 48 pripadnika sekte "Hram Sunca", koji su očito umrli u obredima masovnog samoubistva.

1998 - Pravni komitet Predstavničkog doma Kongresa SAD odobrio je otpočinjanje postupka impičmenta protiv američkog predsednika Bila Klintona. To je bila treća istraga u postupku impičmenta u istoriji protiv predsednika SAD.

2000 - U Beogradu su se dogodile masovne demonstracije stotina hiljada demonstranata, od kojih su mnogi iz unutrašnjosti Srbije doputovali konvojima kamiona, autobusa i automobila, što je dovelo do promene režima.

2003 - Favorit Moskve Ahmad Kadirov, bivši muslimanski sveštenik, dobio je predsedničke izbore u Čečeniji. Kadirova su islamski teroristi ubili u maju 2004.

2005 - U eksploziji automobila bombe ispred šiitske džamije u centru Hile, južno od Bagdada poginulo je najmanje 25 osoba, a više od 80 je ranjeno.

2011 - Umro je Stiv Džobs, kompjuterski mag, osnivač kompanije Epl (Apple). Džobs je bio jedan od simbola informatičke revolucije. Još kao srednjoškolac počeo je da se bavi računarskim tehnologijama a studije je napustio potpuno razočaran. U prvi posao ušao je sa svega 1.000 dolara kapitala i već tokom prve godine rada njegova kompanija inkasirala je oko 140 miliona dolara.

2013 - U Tripoliju, Libija, američke specijalne jedinice uhapsile se Abu Anas al-Libija, vođu Al Kaide u toj zemlji, za kojim je godinama trajala potraga.

2016 - Antonio Gutereš izabran je za novog generalnog sekretara UN. Prethodno, Gutereš je bio visoki komesar UN za izbeglice, počev od juna 2005. do decembra 2015. Predsednik vlade Portugalije bio je od 1995. do 2002, a početkom 2000-ih obavljao je funkciju predsednika Evropskog saveta. Mandat generalnog sekretara UN započeo je januara 2017.

2020 - Nobelovu nagradu za medicinu dobili su Harvi J. Alter, Čarls M.Rajs i Majkl Hoton, za otkriće virusa koji uzrokuje Hepatitis C.

2021. - Umro poznati srpski patolog Zoran Stanković koji je izvršio obdukciju oko 1.000 ljudi, većinom Srba, nad kojim su u Podrinju muslimanske snage iz Srebrenice pod komandom Nasera Orića počinile monstruozne zločine, među kojima je i ubistvo jedanaestogodišnjeg Slobodana Stojanovića.

Dogodilo se na današnji dan, 06.10.

1014. Umro je car Samuilo koji je 976. digao ustanak protiv Romeje (Vizantija) i osnovao Makedonsko carstvo. Njegovo carstvo propalo je 1014, nakon teškog poraza od vizantijskog cara Vasilija II u bici kod Belasice. Prema predanju, umro je od srčanog udara kada je video svojih 14.000 vojnika koji su bili zarobljeni, a potom po naređenju vizantijskog cara Vasilija II oslepljeni i pušteni.

1536. Engleski verski reformator i prevodilac Biblije Vilijam Tindejl (William Tyndale) spaljen je na lomači kao jeretik, prema naređenju kralja Henrija VIII (Henry).

1552. Rođen je Mateo Riči (Matteo Ricci), italijanski jezuita, prvi katolički misionar u Kini (1581), gde je tokom 30 godina uspešno upoznavao Kineze sa dostignućima zapadne civilizacije, a na Zapadu proširio oskudno poznavanje Kine.

1767. Rođen je haićanski državnik Henri Kristof (Christophe), doveden sa ostrva Grenade kao rob na Haiti, gde se krajem 18. veka priključio pobuni protiv Francuza. Godine 1807. postao je predsednik Haitija, a 1811. proglasio se kraljem.

1846. Rođen je američki inženjer Džordž Vestinghaus (George Westinghouse), pronalazač vazdušne kočnice za lokomotive i tramvaje, osnivač „Vestinghaus ilektrik korporejšn“ (1886).

1878. Umro je srpski trgovac Ilija Milosavljević Kolarac, koji je svoju imovinu zaveštao za prosvećivanje naroda. Iz njegove zadužbine izdat je veliki broj knjiga i podignut Kolarčev narodni univerzitet u Beogradu.

1887. Rođen je francuski arhitekta i teoretičar švajcarskog porekla Šarl Eduar Žanre (Charles Edouard Jeanneret), poznat kao Le Korbizje (Corbusier), jedan od najvećih arhitekata 20. veka, koji je korišćenjem armiranog betona, stakla i gvožđa radikalno promenio tradicionalni način gradnje.

1903. Rođen je irski fizičar Ernest Tomas Sinton Volton (Thomas, Walton), jedan od pionira nuklearne fizike, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1951. Sa Džonom Daglasom Kokroftom (John Douglas Cockcroft), sa kojim je podelio Nobelovu nagradu, razvio je 1929. prvi atomski akcelerator.

1908. Austrougarska je anektirala Bosnu i Hercegovinu što je izazvalo duboku krizu u odnosima evropskih sila. Da bi izbegle rat, vodeće evropske zemlje priznale su aneksiju u martu 1909. Pod pritiskom evropskih sila aneksiju je priznala i kraljevina Srbija.

1914. Rođen je norveški etnolog i istraživač Tor Hejerdal (Thor Heyedahl). Godine 1947. predvodio je šestočlanu ekspediciju koja je splavom „Kon-Tiki“ preplovila oko 9.000 kilometara između Perua i pacifičkog ostrva Tuamotu blizu Tahitija, da bi dokazao da su drevni narodi mogli da plove iz Južne Amerike do polinežanskih ostrva.

1915. Napadom na Srbiju, Bugarska, koja je na početku rata proglasila neutralnost, uključila se u Prvi svetski rat na strani Centralnih sila. Suočena istovremeno sa nemačko-austrougarskom ofanzivom na severu, srpska vojska je bila prisiljena da se povuče na Kosovo, a potom preko Albanije do Jadranskog mora odakle su je savezničke snage prebacile na ostrvo Krf.

1927. Premijerom filma „Pevač džeza“ u Njujorku, sa tada vrlo popularnim pevačem Alom Džonsonom (Jolson) u glavnoj ulozi, počela je era zvučnog filma.

1930. Rođen je sirijski državnik i general Hafez al Asad (Ashad), koji je na vlast došao u novembru 1970. udarom vojnog krila Arapske socijalističke partije BAAS. Predsednik Sirije bio je od 1971. do juna 2000. kada je umro u svom kabinetu.

1958. Američka nuklearna podmornica „Sivulf“ izronila je na površinu kod obale Nove Engleske nakon dva meseca provedena u morskim dubinama, što je bio svetski rekord u ostajanju pod morem.

1972. Više od 200 ljudi je poginulo i više od hiljadu povređeno u železničkoj nesreći kod meksičkog grada Saltiljo.

1973. Napadom Egipta i Sirije na izraelske položaje na istočnoj obali Sueca i na Golanskoj visoravni počeo je četvrti vojni sukob Izraela i Arapa, okončan 22. oktobra rezolucijom Saveta bezbednosti UN o prekidu vatre.

1976. Vojna hunta je u Tajlandu srušila vladu Senija Pramođa (Pramoj), a vojska je na univerzitetu u Bangkoku masakrirala veliki broj studenata levičara.

1981. Na vojnoj paradi u Kairu islamski ekstremisti ubili su Anvara el Sadata (Anwar), predsednika Egipta od oktobra 1970. Bilans spektakularnog atentata bio je 12 mrtvih i više od 25 ranjenih.

1988. Pod pritiskom demonstracija, tokom kojih je Slobodan Milošević učvršćivao svoju vlast u Srbiji, rukovodstvo Vojvodine podnelo je ostavke. Tokom protesta, demonstranti su na funkcionere koji su pokušali da im se obrate, bacali jogurt, zbog čega je ovaj događaj kasnije popularno nazvan „jogurt revolucija“.

1989. Umrla je američka filmska glumica Bet Dejvis (Bette Davis), dobitnica dva Oskara za filmove „Opasna“ i „Džezabel“, a proslavila se i filmovima „Sve o Evi“, „Male lisice“ , „Šta se dogodilo sa Bebi Džejn“.

1990. Umrla je prva žena-ratni pilot u Jugoslaviji Marija Draženović Djordjević koja je u sastavu 113. lovačkog puka učestvovala u Drugom svetskom ratu u borbama na Sremskom frontu 1945. Letački ispit je položila 1939. kada je imala 15 godina.

1991. Indonežanski vojni avion udario je u Džakarti u zgradu vlade, poginule su 102 osobe, a ranjeno više od 5.000.

1998. Pod pritiskom međunarodne zajednice i pretnjama vazduhoplovnim napadom NATO-a, počelo je povlačenje srpskih snaga bezbednosti sa Kosova prema centralnoj Srbiji.

2002. Premijer Belgije Gaj Verhoštat (Guy Verhofstadt) uputio je prvo zvanično izvinjenje za deportovanje desetine hiljada Jevreja u koncentracione logore u nacističkoj Nemačkoj, koje su činili lokalni zvaničnici.

2007. Preminuo je muzičar i kompozitor, klavijaturista Laza Ristovski. Svirao je u rok grupama „Smak“ i „Bijelo dugme“ i pripadao muzičarima koji su obeležili jugoslovensku rok scenu.

2012. Umro je bivši alžirski predsednik Šadli Bendžedid, koji je svrgnut sa vlasti 1992, nakon čega je izbio desetogodišnji građanski rat u kome je stradalo više od 200.000 ljudi. Na čelo Alžira došao je 1979. posle čega je sprovedeno više političkih reformi koje su dovele do višestranačkog političkog sistema.

2018. Preminula je španska operska pevačica Monserat Kabalje (Montserrat Caballe) poznata po interpretacijama Rosinijevih, Belinijevih i Donicetijevih opera. Tokom karijere izvela je više od 90 različitih uloga i snimila oko 80 albuma. Sa pevačem Fredijem Merkjurijem iz grupe „Kvin“ snimila je pesmu „Barselona“ koja je postala himna letnjih olimpijskih igara 1992. godine u Barseloni.