Vremeplov-Na današnji dan

First topic message reminder :

Dogodilo se na današnji dan, 01.01.

Na današnji dan 1915. godine rođen je srpski pisac Branko Ćopić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, nadahnut pripovedač, tvorac zanimljivih i upečatljivih likova i događaja, koje je opisao svežim, sočnim i slikovitim jezikom. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U partizanskom pokretu je učestvovao od 1941. Počeo je da piše kao đak učiteljske škole i pre Drugog svetskog rata je objavio zbirke pripovedaka "Pod Grmečom", "Borci i bjegunci" i "Planinci". Njegova prozna dela su prožeta lirikom, živopisnim realističkim slikanjem života na selu, poznavanjem mentaliteta i psihologije ljudi Grmeča i Podgrmečja, njegovog zavičaja, vedrinom i vitalnošću duha. Napisao je veći broj knjiga za decu: "Bojna lira pionira", "Put u vedrinu", priče "U svetu leptirova i medveda", "Bosonogo đetinjstvo", "Orlovi rano lete", zbirke pesama "Ognjeno rađanje domovine", "Ratnikovo proljeće". Zbirka pripovedaka "Bašta sljezove boje", za koju je dobio Njegoševu nagradu. Ostala dela: romani "Prolom", "Gluvi barut", "Ne tuguj, bronzana stražo", "Osma ofanziva", zbirke pripovedaka "Rosa na bajonetima", "Surova škola", "Doživljaji Nikoletine Bursaća".



Danas je ponedeljak, 1. januar, prvi dan 2024. Do kraja godine ima 365 dana.

45 p.n.e. - Stupio je na snagu novi kalendar, nazvan Julijanski, kojim je rimski državnik Gaj Julije Cezar, prema savetima grčkog astronoma iz Aleksandrije Sosigena, reformisao računanje vremena tako što je za početak godine odredio januarske kalende, odnosno 1. januar. Do tad su na januarske kalende konzuli stupali na dužnost, a godina je započinjala na martovske kalende - 1. marta. Julijanski kalendar je zasnovan na Sunčevoj godini od 365 dana i šest sati, ali je u njemu godina duža od Sunčeve 11 minuta i 14 sekundi, pa je svaka četvrta prestupna, ali se svakih 128 godina pojavljivao dan "viška". Da bi to bilo eliminisano, papa Grgur XIII je, prema savetima astronoma, reformisao kalendar 1582. i Gregorijanski kalendar je sada praktično međunarodni. Julijanski kalendar zadržale su pojedine pravoslavne crkve - Srpska crkva, Ruska, Jerusalimska patrijaršija...

1502 - Portugalski moreplovci uplovili su u zaliv Guanabara i iskrcavši se nazvali su to mesto Sao Sebastijan da Rio de Žaneiro (Sveti Sebastijan sa januarske reke) - pošto je bio dan kad se obeležava uspomena na tog svetitelja. Na tom mestu nastao je grad koji je 1763. postao glavni grad portugalske kolonije (vicekraljevstvo) Brazil, potom prestonica nezavisnog carstva od 1822. do 1889. i republike od 1899. do 1960, kada je za glavni grad određena novoizgrađena Brazilija. Pre Ria prestonica kolonije bio je grad Baija.

1515 - Vojvoda od Angulema Fransoa postao je posle smrti kralja Luja XII francuski kralj Fransoa I.

1704 - Britanske snage pod komandom admirala Džordža Ruka preotele su Gibraltar od Španaca.

1776 - Vođa američke borbe za nezavisnost Džordž Vašington razvio je zastavu Velike Unije, prvu nacionalnu zastavu SAD, posle poziva engleskog kralja Džordža III pobunjenim kolonistima da se predaju.

1782 - Umro je nemački kompozitor, pijanista i dirigent Johan Kristijan Bah, najmlađi sin Johana Sebastijana. Živeo je u Milanu i Londonu, pa je nazivan "italijanski Bah" i "engleski Bah". U Engleskoj se proslavio kao pijanista i organizator muzičkog života i postao je muzički učitelj kraljice Šarlot. Značajan je kao kompozitor sonata i koncerata za klavir u rokoko stilu, po čemu je preteča Volfganga Amadeusa Mocarta. Dela: 15 opera, više od 60 simfonija, 37 klavirskih koncerata, 13 uvertira, klavirske sonate, kamerna muzika.

1801 - Stupanjem na snagu Akta o ujedinjenju, stvoreno je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske. Do tada to su bila tri kraljevstva pod jednom krunom - Engleska, Škotska i Irska.

1803 - Danska je zabranila uvoz robova u Dansku Zapadnu Indiju (današnja Devičanska ostrva) i prva je zemlja koja je zabranila ropstvo.

1804 - Vođa pobune protiv Francuza Žan Žak Desalin, koji je potom postao car Žak I, proglasio je nezavisnost karipske ostrvske države Haiti (zapadni deo ostrva Haiti - Hispaniola).

1823 - Rođen je mađarski pesnik Šandor Petefi, najistaknutiji poeta mađarske književnosti. Iako je po ocu bio Srbin, a po majci Slovak, osećao se u potpunosti kao Mađar. S 15 godina postao je vojnik, a tokom Mađarske revolucije 1848. glavni je ideolog omladinskog pokreta. Simbol je mađarskog romantizma. Poginuo je 1849. u bici kod Segešvara u 26. godini, tačnije gubi mu se svaki trag (imao je čin majora). Prve pesme je napisao kao gimnazijalac i ubrzo je postao najomiljeniji i najčitaniji mađarski pesnik. Dela: roman "Krvnikovo uže", epska poezija "Vitez Janoš", "Apostol", lirska poezija "Izabrane pesme", "Petefijeve pesme".

1833 - Velika Britanija je proglasila suverenitet nad Folklandskim ostrvima u Atlantiku, oko 500 kilometara istočno od obale Argentine. Taj arhipelag je ranije bio španski posed.

1842 - U Kelnu je pokrenut dnevnik "Rajnske novine", organ građanstva i poslovnih krugova koji su tražili liberalne reforme. U aprilu 1842. u listu je počeo da sarađuje Karl Marks, koji je oko sebe okupio širok krug saradnika, čime je radikalizovana uređivačka politika lista - pa je zabranjen u martu 1843.

1863 - Tokom Američkog građanskog rata predsednik SAD Abraham Linkoln potpisao je Emancipatorsku proklamaciju kojom je ukinuto ropstvo, što je dodatno izazvalo bes 11 južnih robovlasničkih država koje su se borile za otcepljenje.

1864 - Rođen je srpski pisac, estetičar i teoretičar književnosti Bogdan Popović, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača "Srpskog književnog glasnika" i tvorac "beogradskog književnog stila". U vreme njegovog uređivanja SKZ je bio najuglednije glasilo srpskih kulturnih poslenika. Uživao je izuzetan ugled kao kritičar, prvih decenija 20. veka. Objavio je "Antologiju novije srpske lirike" i veći broj studija iz književnosti i teorije umetnosti.

1872 - Stupio je na snagu prvi Zakon o poroti u Srbiji, donet oktobra 1871. na osnovu ustava iz 1869.

1877 - Britanska kraljica Viktorija I proglašena je caricom Indije.

1879 - Rođen je engleski pisac Edvard Morgan Forster, oštrouman posmatrač i analitičar, duhovit i ironičan. Živeo je u Italiji i Grčkoj i pojedina njegova dela su tematski vezana za te zemlje. Dela: romani "Gde se anđeli plaše da kroče", "Soba sa izgledom", "Jedno putovanje u Indiju", "Najduže putovanje", priče "Nebeski omnibus", "Večni trenutak", "Faros i Farilon", studija "Vidovi romana".

1881 - Umro je francuski revolucionar Luj Ogist Blanki, osnivač i član tajnih revolucionarnih udruženja. Dva puta je osuđivan na smrt. Nazivali su ga "Okovani Prometej" jer je u tamnicama proveo 36 godina i pet meseci. Konspirativan rad, zavereničke grupe i oružani ustanak smatrao je jedinom taktikom proletarijata. Diktaturu proletarijata zamišljao je kao diktaturu male grupe profesionalnih revolucionara.

1895 - Rođen je američki političar i pravnik Edgar Džon Huver, šef Federalnog istražnog biroa (FBI) od 1924. do smrti 1972. Predvodio je borbu protiv organizovanog kriminala, posebno tridesetih godina 20. veka u vreme prohobicije. Reformisao je FBI i znatno unapredio metode policijske borbe protiv kriminala uspostavljanjem prve kartoteke otisaka prstiju i kriminološke laboratorije. Mnogi ga smatraju mračnom figurom američke političke scene zbog navodnog progona pojedinih istaknutih ličnosti, poput crnačkog borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga ili filmskog glumca Čarlija Čaplina (koji je bio opredeljeni komunista).

1901 - Države Novi Južni Vels, Viktorija, Kvinslend, Južna Australija, Zapadna Australija i Tasmanija osnovale su australijsku zajednicu s Edmundom Bartonom kao prvim predsednikom vlade. Australija je imala status dominiona u sastavu Britanske imperije i potom komonvelta.

1912 - Rođen je engleski dupli agent Harold Adrijan Rasel Filbi, poznat kao "Kim" Filbi. Bio je jedan od najuspešnijih agenata sovjetske obaveštajne službe u njenoj istoriji. U službu Sovjetskog Saveza stupio je kao student u Kembridžu 1934. Posle rata bio je oficir za vezu između britanske i američke obaveštajne službe, što mu je omogućilo da u periodu "hladnog rata" Moskvi dostavlja informacije od najvećeg značaja. Kad je gotovo otkriven, nestao je u Bejrutu i obreo se 1963. u Moskvi, gde je i umro 1988. Za izvanrednih zasluge za Sovjetski Savez, koji je smatrao otadžbinom, nagrađen je najvišim sovjetskim odlikovanjima.

1915 - Nemci su u Prvom svetskom ratu u kanalu Lamanš torpedovali britanski ratni brod "Formidabl", usmrtivši 547 ljudi.

1924 - Treća zemaljska konferencija KPJ usvojila je u Beogradu Rezoluciju o nacionalnom pitanju kojom je traženo "samoopredeljenje jugoslovenskih naroda". Usvojena je i Rezolucija o neodrživosti poretka uspostavljenog na osnovu Versajskog mira posle Prvog svetskog rata. Ti dokumenti su počivali na doktrini Kominterne o "imperijalizmu srpske buržoazije". Pod vidom "nacionalne ravnopravnosti" na taj način, vođena je politika destrukcije jugoslovenske države.

1925 - Naziv glavnog grada Norveške promenjen je u Oslo - do tada grad se zvao Kristijanija.

1927 - Rođen je Moris Bežar, znameniti francuski koreograf. Rođen je u Marselju, kao sin filozofa Gastona Beržea. Karijeru baletskog igrača počeo je sa 14 godina, u pariskoj "Operi". Svoj prvi balet je postavio 1951. godine u Stokholmu, a 1961. u Belgiji je kreirao koreografiju za "Bolero" Morisa Ravela, koja će postati jedna od najčuvenijih baletskih kreacija 20. veka. Autor je više od 250 baletskih predstava. Moris Bežar je umnogome doprineo razvoju savremenog baleta i jedan je od simbola savremene koreografije. Među njegovim čuvenim koreografijama su i "Buđenje proleća", "Romeo i Julija", "Nižinski", "Petruška", "Zaratustra".

1942 - Na konferenciji predstavnika vlada SAD, Sovjetskog Saveza, Velike Britanije, Kine i niza drugih zemalja u Vašingtonu je, u jeku Drugog svetskog rata, potpisana Deklaracija UN. Strane potpisnice su se obavezale na podršku i sprovođenje Atlantske povelje, i preuzele su obavezu da rat protiv sila Osovine nastave do konačne pobede i da s njima ne zaključuju separatni mir ili primirje. Jedna od potpisnica Deklaracije bila je i Kraljevina Jugoslavija.

1942 - Rođen je Kornelije Kovač, muzičar, kompozitor, pijanista, aranžer. Poreklom sa severa Bačke, rođen je u Nišu. Roditelji su bili muzičari, otac violinista, majka pevačica u horu opere. Prvu kompoziciju "Pusti trotoari" komponovao je kao petnaestogodišnjak 1956. Završio je Muzičku akademiju u Sarajevu. Karijeru je započeo kao džez muzičar, sastavom BKB, 1961. Bio je član sarajevskog sastava Indeksi. Septembra 1968. godine preselio se u Beograd, gde je osnovao Korni grupu. Predstavljao je Jugoslaviju 1974. na Pesmi Evrovizije. Pisao je muziku za teatar, film, TV. Sarađivao je sa brojnim velikanima muzike u zemlji (Zdravko Čolić, Dragan Stojnić, Bisera Valetanlic) i svetu, i autor je mnogih kompozicija koje su postale široko popularne: "April u Beogradu", "Jedna zima sa Kristinom", "Pevam danju, pevam noću", "Ti si mi u krvi", "Milo moje", "Etida", "Ivo Lola", "Moja generacija", "Maestro i violina", "Poljubi me na kiši".

1956 - Odlukom Ustavotvorne skupštine proglašena je nezavisnost Sudana, bivše britanske kolonije.

1958 - Stupio je na snagu Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ), koji su 25. marta 1957. u Rimu potpisale Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija. Zajednici nazvanoj potom Evropska zajednica, sada Evropska unija, 1973. su pristupile Velika Britanija, Irska i Danska, 1981. Grčka, 1986. Španija i Portugal, 1995. Švedska, Finska i Austrija, 2004. Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija i Češka, a 2007. Rumunija i Bugarska.

1959 - Revolucionarni pokret "26. jul" pod vođstvom Fidela Kastra odneo je pobedu na Kubi, a general Fulhensio Batista je posle potpunog rasula njemu lojalnih trupa pobegao u Dominikansku republiku.

1960 - Proglašena je nezavisnost Kameruna. Do Prvog svetskog rata ta zemlja bila je nemačka kolonija, a zatim je postao francuska teritorija, osim manjeg dela koji je pripao Britaniji. Od 1959. Kamerun je imao autonomni status.

1962 - Zapadna Samoa postala je prva nezavisna država u Polineziji.

1965 - Pod vođstvom lidera pokreta "Al fatah" Jasera Arafata formirana je Palestinska oslobodilačka organizacija, ali su izvan nje ostale pojedine palestinske grupe, uključujući Narodni front za oslobođenje Palestine Žorža Habaša. PLO je u početku bio teororistička organizacija i odgovoran je za ubistvo 11 izraelskih sportista na Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu.

1966 - Predsednika Centralnoafričke republike Davida Daka vojnim udarom oborio je blizak rođak, pukovnik Žan Bedel Bokasa. Bokasa je 1976. proglasio svoju zemlju monarhijom i uzeo titulu cara Centralnoafričkog carstva. S vlasti je svrgnut 1979. Upamćen je po neverovatnoj ekstravaganciji, rasipnom ponašanju i navodnom kanibalizmu.

1972 - Umro je francuski pevač i glumac Moris Ševalije, zaštitni znak francuske muzičke komedije. Najzapaženije uloge ostvario je u filmskim muzičkim komedijama. Napisao je autobiografiju "Moj put i moje pesme". Filmovi: "Ljubavna parada", "Nasmejani poručnik", "Vesela udovica", "Ćutanje je zlato", "Imao sam sedam kćeri", "Život za karijeru", "Žiži", "Fani", "Ljubav popodne".

1973 - Velika Britanija, Danska i Irska priključile su se EEZ.

1977 - Umro je je srpski istoričar Viktor Novak, profesor Zagrebačkog, potom Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Istorijskog instituta SANU. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a latinski i pomoćne istorijske nauke specijalizovao je u Vatikanskoj školi u Rimu. Na Beogradskom univerzitetu od 1924. do 1959. predavao je latinsku paleografiju, diplomatiku i metodiku. Objavio je brojne rasprave i studije iz istorije jugoslovenskih naroda i istorije književnosti. U kapitalnom delu "Magnum crimen", objavljenom ubrzo posle Drugog svetskog rata, dokumentovao je zločin genocida hrvatskog ustaškog režima nad Srbima u "Nezavisnoj Državi Hrvatskoj". Bio je veoma aktivan i u muzičkom životu kao predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu i Sveslovenskog pevačkog saveza u Pragu. Ostala dela: "Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva", "Latinska paleografija", "Vatikan i Jugoslavija", "Scriptura Beneventana", "Evangeliarium Spalatense", "Masarik i Jugosloveni", "Iz rimske književnosti", "Sveslovenska misao", "Dva antipoda", "Franjo Rački", "Valtazar Bogišić i Franjo Rački", "Nikola Vulić, naučnik i čovek".

1978 - U vazduhu u blizini Mumbaja (u vreme britanske vlasti Bombaj) eksplodirao je indijski putnički avion tipa "Boing 747" i nesreću nije preživeo niko od 213 osoba u njemu.

1979 - Sjedinjene Američke Države i Narodna Republika Kina uspostavili su pune diplomatske odnose. U prethodnom periodu Vašington je kao legitimne predstavnike Kine tretirao Tajvan (Nacionalistička Kina).

1980 - Umro je italijanski političar Pjetro Sandro Neni, vođa italijanskih socijalista. Učestvovao je u Španskom građanskom ratu i bio član Komiteta za odbranu Madrida kao i polit. kom. njegove divizije. Tokom Drugog svetskog rata u Francuskoj ga je uhapsio Gestapo. Odmah po oslobođenju zemlje postao je generalni sekretar Socijalističke partije Italije, a 1945. predsednik. Bio je potpredsednik u prvoj posleratnoj vladi, nekoliko meseci i šef diplomatije, takođe potpredsednik u vladi levog centra 1963. Dela: "Istorija četiri godine 1919-1922", "Šest godina građanskog rata u Italiji", "Istorija klasne borbe u Italiji", "Zločin fašizma u Africi 1936".

1981 - Grčka je postala deseta članica EEZ - današnje Evropske unije.

1984 - Sultanat Brunej, država na severozapadu ostrva Borneo izuzetno bogata naftom i prirodnim gasom, britanski protektorat od 1888. postao je nezavisna država.

1992 - Egipatski diplomata Butros Butros Gali nasledio je na mestu generalnog sekretara UN peruanskog kolegu Havijera Peresa de Kueljara.

1993 - Češka i Slovačka postale su samostalne države, čime je prestala da postoji Čehoslovačka, osnovana 1918.

1995 - U Bosni i Hercegovini je, posle posredničke misije nekadašnjeg predsednika SAD Džimija Kartera, stupio na snagu četvoromesečni prekid neprijateljstava, koji su muslimanske snage 40 dana pre isteka roka narušile ofanzivama na srpske položaje na Vlašiću i Majevici.

1995 - Švedska, Finska i Austrija priključile su se Evropskoj zajednici, čime je broj članica te organizacije povećan na 15.

1997 - Turske trupe su ponovo upale u severni Irak i turski zvaničnici su saopštili da su tom prilikom ubijena 72 kurdska gerilca.

1998 - Islamski teroristi su na zapadu Alžira masakrirali više od 400 osoba, uključujući žene i decu. Bio je to najteži teroristički akt tokom šestogodišnje oružane borbe islamističkih grupa u toj zemlji.

1999 - Zvanično je puštena u promet jedinstvena evropska valuta - evro. Banke su novu valutu počele da koriste nakon tri dana.

2002 - Evro je postao zvanična valuta Evropske unije. Pojedine članice EU ipak su sačuvale nacionalne valute - Velika Britanija, Danska i Švedska.

2003 - EU je preuzela od UN nadzor nad policijskim operacijama u BiH, što je prva bezbednosna operacija u istoriji EU.

2003 - Luiz Inasio "Lula" da Silva, bivši sindikalni vođa, postao je šef države u Brazilu, prvi u istoriji te zemlje koji je potekao sa "društvenog dna".

2006 - U Španiji je stupio na snagu zakon kojim se zabranjuje pušenje na javnim mestima, kancelarijama, tržnim centrima i drugim zatvorenim prostorima. Tim propisom se zabranjuje i reklamiranje duvana, njegova promocija, kao i sponzorisanje duvanske industrije.

2006 - Preminuo je srpski dečji pisac Dragan Lukić. Diplomirao je književnost u Beogradu, veći deo radnog veka proveo je kao urednik Programa za decu Radio Beograda. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove. Vodio je tv i radio programe za decu, uređivao je list "Zmaj". Objavio je čak stotinak knjiga poezije i proze za najmlađe. Dela: "Kako se kome čini", "Moj praded i ja", "Ovde stanuju pesme", "Vagon prve klase", "Fifi", "Kako rastu nogavice", "Šta tata kaže", "Od kuće do škole", "Lovac Joca", "Vožnja po gradu", "Neboder C17", "Tri gusketara", "Bomba u kafi", "Nebom grada".

2009 - Umrla je Helen Suzman jedan od najpoznatilih južnoafričkih boraca protiv aparthejda. Suzmanova, kćerka jevrejskih imigranata, bila je jedini član južnoafričkog parlamenta (1953-1989) koja je otvoreno kritikovala aparthejd, promovišući stavove koji su tada bili retki među belim južnoafrikancima. Dobitnik je počasnih doktorata vodećih svetskih univerziteta, među kojima su Oksford, Kembridž, Harvard, Kolumbija univerzitet, a dva puta je bila nominovana za Nobelovu nagradu za mir.

2010 - U eksploziji automobila-bombe u mestu Laki Marvat, na severozapadu Pakistana, poginulo je 88 ljudi, a 37 je povređeno. Bombaš samoubica dovezao je sportski automobil do mesta gde je u toku bila odbojkaška utakmica i aktivirao eksploziv.

2012 - Umro je Kiro Gligorov, član Predsedništva SFR Jugoslavije i predsednik BJR Makedonije. Gligorov je bio jedan od vodećih makedonskih političara u vreme socijalističke Jugoslavije.

2013 - Preminuo je srpski pesnik Slobodan Rakitić, predsednik Srpske književne zadruge (SKZ) i Udruženja književnika Srbije (UKS). U Beogradu je diplomirao na Filološkom fakultetu. Uređivao je časopise Savremenik, Raška i Književna reč. Od 1973. do 2007. radio je u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Predsednik UKS bio je od 1994. do 2004. a od 2005. predsednik je Srpske književne zadruge. Bio je narodni poslanik. SPC ga je odlikovala Ordenom Svetog Save II stepena. Za knjigu pesama "Tapije u plamenu" nagrađen je Oktobarskom nagradom Beograda za 1990. i nagradom "Rade Drainac" za 1991. godinu.

2017 - U terorističkom napadu u noćnom klubu "Reina", u Istanbulu, u 01.15 posle ponoći, poginulo je 39 osoba a 70 je povređeno. Terorista, islamski ekstremista, pucao je na prisutne iz automatske puške.

2018 - Iranski mediji obelodanili su da je tokom nemira u toj zemlji poginulo najmanje 12 osoba. Prema zvaničnim saopštenjima naoružani demonstranti pokušali da zauzmu policijske stanice kao i vojne baze. Bili su to najmasovniji protesti u Iranu od 2009.

2019 - Stupio je na snagu zakon kojim je uzgoj životinja zbog krzna u Srbiji zabranjen. Zakonom o dobrobiti životinja koji je usvojen još 2009. godine zabranjeno je držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz, i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože.

2021 - U Gospođincima, nedaleko od Žablja, Bačka, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pustio je u rad novi gasovod u Srbiji, Balkanski tok. Svečanosti su prisustvovaii ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko kao i direktor Srbijagasa Dušan Bajatović. Balkanski tok u delu kroz Srbiju proteže se od Zaječara do Horgoša ukupnom dužinom 403 km.

2022 - Stupio je na snagu sporazum Sveobuhvatno regionalno privredno partnerstvo (RCEP) kojim je stvorena zona slobodne trgovine između 15 zemalja azijsko pacifičkog regiona. Najveći trgovinski blok u istoriji obuhvata oko 30% svetske populacije i približno 30% globalnog BDP-a. Članice novoobrazovane trgovinske slobodne zone su Australija, Brunej, Kambodža, Kina, Indonezija, Japan, Južna Koreja, Laos, Malezija, Mjanmar, Novi Zeland, Filipini, Singapur, Tajland i Vijetnam.

2023 - Ukrajinske trupe izvršile su, u ranim jutarnjim satima, žestok napad na Makijevku i Golovku u oblasti Donjecka. Pogođeno je i zdanje Tehničke škole 19, u kojoj su bile smeštene ruske snage, uglavnom iz Saratovske oblasti. Ukrajinci su koristili artiljeriju tipa HIMARS, poreklom iz SAD. Bila je to jedna od najrazornijih akcija tokom rata u Ukrajini, po broju žrtava. Rusi su priznali 89 poginulih. Prema drugim navodima bilo ih je 139. Po ukrajinskim izvorima bilo je 400 poginulih i oko 300 ranjenih.

2023 - Dogodio se spektakularan napad na zatvor u Siudad Huarezu, država Čihuahua, na krajnjem severu Meksika. Napadači su u zatvor Cereso 3 stigli u zoru, u oklopnim vozilima, otvorivši odmah vatru na stražare. Paralelno, događala se pobuna unutar zatvora. Poginulo je deset stražara, sedam zatvorenika, i dva napadača. Ranjeno je ukupno 13 lica. Pobeglo je najmanje 30 zatvorenika. Među njima i narko bos Ernesto Alfred Pinjon de la Kruz, što je verovatno i bio motiv akcije.

Dogodilo se na današnji dan, 28.09.

Na današnji dan 1914. godine umro je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac. Bio je horovođa Beogradskog pevačkog društva i član Srpske kraljevske akademije. Muziku je studirao na Velikoj školi u Beogradu i na konzervatorijumima u Minhenu, Rimu i Lajpcigu, a po povratku u otadžbinu osnovao je Srpsku muzičku školu i Beogradski gudački kvartet. Njegove kompozicije odlikuje izvanredan, umnogome neprevaziđen, smisao za umetničku obradu narodnih pesama, pri čemu su rukoveti vrhunski domet naše muzike, a crkvena pojanja nesumnjivo među najistaknutijim delima celokupnog pravoslavnog bogosluženja. Napisao je i više muzikoloških studija. Dela: 15 "Rukoveti", "Primorski napevi", "Kozar", solo pesma "Lem-Edim", scenska muzika za "Ivkovu slavu", crkvena muzika "Opelo", "Akatist Bogorodici", "Liturgija".




Danas je subota, 28. septembar, 272. dan 2024. 

480. p. n. e. - U pomorskoj bici kod ostrva Salamina u Egejskom moru, Grci su pod komandom atinskog vojskovođe Temistokla porazili Persijance koje je predvodio kralj Kserks I, čime je osigurana prevlast Atine na moru.

48. p.n.e. - Rimski vojskovođa i državnik Gnej Pompej ubijen je u Egiptu, gde se sklonio pošto ga je u bici kod Farsale porazio Gaj Julije Cezar. Učestvovao je u gušenju ustanka rimskih robova koji je od 71. do 69. pre nove ere predvodio Spartak, a glas velikog vojskovođe stekao je 66. p.n.e. pobedom nad pontskim kraljem Mitridatom VI Eupatrom, čime je učvrstio rimsku vlast u Maloj Aziji. Osvojio je Jerusalim 61. p.n.e, a godinu dana kasnije sa Cezarom i Krasom stvorio je Prvi trijumvirat, na šta je bio prinuđen jer ga je Senat sprečio da uspostavi ličnu diktaturu. U borbi za primat kasnije se udružio sa Senatom, ali je i vlast i glavu izgubio porazom kod Farsale.

1066 - Normanski vojvoda Vilijam, budući engleski kralj Vilijam I Osvajač, iskrcao se sa svojom vojskom kod Pevensija u južnoj engleskoj pokrajini Saseks i započeo osvajanje Engleske.

1803 - Rođen je francuski pisac Prosper Merime. Odlikovao ga je uglađen i sažet stil. Njegove novele "Karmen" i "Kolomba" inspirisale su njegovog sunarodnika Žorža Bizea da komponuje opere. Ostala dela: istorijski roman "Hronika vremana Šarla IX", novele "Mateo Falkone", "Zauzimanje utvrđenja", "Tamango", "Etrurska vaza", "Lokis", "Seljačka buna".

1821 - Potpisan je sporazum u Kordobi kojim je Meksiko postao nezavisna država.

1841 - Rođen je francuski državnik Žorž Benžamen Klemanso, istaknuti francuski političar, predsednik vlade od 1906. do 1909. i od 1917. do 1920. Bio je ministar rata u kritičnim danima Prvog svetskog rata. Po obrazovanju lekar, bio je levo orijentisan, izraziti antiklerikalac. Imao je važnu ulogu na Vesajskoj konferenciji posle Prvog svetskog rata.

1864 - U Londonu je osnovana Prva internacionala, prva međunarodna revolucionarna organizacija radnika, za koju je Statut i Osnivački manifest izradio Karl Marks.

1891 - Umro je američki pisac Herman Melvil, autor romana "Mobi Dik", oštrouman kritičar američkog društva, pri čemu je majstorski koristio simbole i alegoriju. Ostala dela: "Tajpi", "Omu", "Bili Bad".

1895 - Umro je francuski hemičar i biolog Luj Paster, pronalazač vakcine protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Otkrio je i da se hrana može konzervisati sprečavanjem razmnožavanja bakterija, zahvaljujući čemu je razvijen postupak nazvan "pasterizacija". Osnivač je mikrobiologije i stereohemije i organizovao je 1888. čuveni institut u Parizu, nazvan njegovim imenom.

1900 - Rođen je Boris Jefimov, karikaturista. Bio je satiričar, ilustrator, propagandista. Rodonačelnik je čitavog novog pravca sovjetske karikature. Omiljeni Staljinov karikaturista godine 1945. u svojstvu specijalnog dopisnika sovjetske državne agencije, prisustvovao je Nirnberškom procesu.

1916 - Rođena je Olga Lepešinskaja, balerina. Po okončanju moskovske Koreografske škole dospela je u Boljšoj teatar u kojem je radila od 1933. do 1963. Proslavila se ulogama u baletima "Don Kihot", "Krcko Oraščić", "Uspavana lepotica". Podučavala je klasični balet, osim u negdašnjem Sovjetskom Savezu, u Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Švedskoj i Kini. Bila je četvorostruki laureat nekada najviše umetničke, Staljinove nagrade.

1924 - Rođen je italijanski filmski glumac Marčelo Mastrojani, jednako uspešan kao komičar, romantični heroj, dramski glumac, ljubavnik i tumač uloga u filmovima hermetičnog intelektualizma. Filmovi: "Devojke sa Španskog trga", "Hronika o siromašnim ljubavnicima", "Bele noći", "Sladak život", "Razvod na italijanski način", "Noć", "Porodična hronika", "Osam i po", "Privatan život", "Leo poslednji", "Miris žene".

1928 - Rođena je američka pevačica Koko Tejlor, poznata kao "kraljica bluza". Crnoputa pevačica karakterističnog glasa, čije je pravo ime Kora Volton, rođena je u Memfisu. Njen prvi veliki hit "Wang Dang Doodle" iz 1967. prodao se u više od milion primeraka. Dobitnica je brojnih priznanja, među kojima je i jedan Gremi (1984). Njen karakterističan reski glas inspirisao je mnoge, poput Dženis Džoplin i Boni Rajat.

1934 - Rođena je francuska filmska glumica Brižit Bardo, najveći filmski erotski simbol. Stekla je nezapamćenu popularnost u vreme kada se pojavila kao mlada glumica. Njeni filmovi izvesno vreme bili su najunosniji izvozni artikal Francuske. Rano je prestala da se bavi glumom i posvetila se zaštiti životinja. Filmovi : "I Bog stvori ženu", "Žena i njena igračka", "U slučaju nesreće", "Istina", "Babet ide u rat", "Privatan život", "Prezir", "Odmor ratnika", "Parižanka", "Viva Marija".

1939 - Posle 19 dana otpora i neprestanog trodnevnog bombardovanja, Varšava se predala Nemcima u Drugom svetskom ratu.

1944 - Jedinice Sovjetske armije prešle su u Srbiju, odnosno Jugoslaviju, iz Rumunije, na osnovu prethodnog dogovora Tito-Staljin, što je imalo dalekosežne posledice pošto je prisustvo sovjetskih jedinica definitivno označilo promenu sistema u Jugoslaviji po okončanju Drugog svetskog rata.

1949 - Moskva je jednostrano otkazala ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći između Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, što su sledile ostale zemlje "socijalističkog lagera" - Mađarska 30. septembra, Bugarska i Rumunija 1. oktobra, Čehoslovačka 4. oktobra 1949.

1966 - Umro je francuski pisac Andre Breton. U psihoanalizi je video sredstvo za otkrivanje umetničke istine. Pokušao je da u prvom i drugom Nadrealističkom manifestu 1924. i 1930. primeni takav stav na teoriju umetnosti, stvorivši teorijsku osnovu nadrealizma. Sa francuskim piscima Lujom Aragonom i Filipom Supoom osnovao je 1919. časopis "Literatura", organ dadaističkog pokreta. Vlada u Višiju zabranila je 1941. njegovu "Antologiju crnog humora", posle čega je izbegao u SAD. Vratio se 1946. i u Parizu je 1947. organizovao Međunarodnu nadrealističku izložbu. Dela: "Nadrealistička revolucija", "Nađa", "Sjaj zemlje", "Izgubljeni koraci", "Praskozorje", "Fatamorgana", "Nadrealizam i slikarstvo".

1970 - Umro je egipatski državnik Gamal Abdel Naser, predsednik od 1956. do smrti 1970, tvorac modernog Egipta i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih. Bio je jedan od vođa zavereničke vojne organizacije "slobodni oficiri" i državnog udara jula 1952. kojim je svrgnut kralj Faruk I. Nacionalizovao je 1956. Suec, a 1958. postaje predsednik Ujedinjene Arapske Republike, unije Egipta i Sirije, koja se raspala 1961. Posle vojne katastrofe Arapa u ratu s Izraelom 1967. dao je ostavku, ali su ga Egipćani referendumom vratili na položaj šefa države.

1978 - Umro je papa Jovan Pavle I, poglavar rimokatoličke crkve samo 33 dana. Od 1969. bio je arhiepiskop Venecije, a za papu je izabran 26. avgusta 1978. Njegove ideje koje je izložio na samom početku pontifikata dočekane su s uznemirenjem, a prebrzi odlazak bio je predmet različitih tumačenja.

1989 - U izbeglištvu na Havajima umro je bivši filipinski diktator Ferdinand Edralin Markos, koji je 22 godine vladao Filipinima. U Drugom svetskom ratu bio je gerilac antijapanskog pokreta otpora. Godine 1959. postao je predsednik Senata, a 1965. nadmoćnom većinom izabran je za šefa države. Bio je u početku veoma popularan, pa je ponovo izabran za predsednika 1969. Na kraju drugog mandata trebalo je da se povuče sa vlasti, ali je u septembru 1972. zaveo vanredno stanje, uz podršku SAD. Zbačen je 1986. na talasu narodnog revolta, posle čega je pobegao na Havaje.

1990 - Skupština Srbije usvojila je Ustav kojim je ukinuto ustavno rešenje iz 1974. Ustavom iz 1990. uveden je višepartijski sistem. Pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija zadržale su autonomiju, ali bez atributa državnosti.

1994 - U najvećoj mirnodopskoj pomorskoj nesreći u Evropi, u nevremenu u Baltičkom moru naspram finske obale, potonuo je feribot "Estonija". Poginule su 852 osobe.

1995 - Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija potpisali su u Vašingtonu sporazum o vraćanju većeg dela Zapadne obale pod palestinsku samoupravu.

2000 - Umro je kanadski državnik Pjer Eliot Trudo, koji je s prekidima vodio zemlju 16 godina. Prvi put izabran je za predsednika vlade 1968. i na vlasti je ostao do 1979. a potom je ponovo predvodio vladu Kanade od 1980. do 1984. Na čelu Liberalne partije nalazio se od 1968. do 1984.

2003 - Umro je američki filmski režiser grčkog porekla Elija Kazan, dobitnik nagrade Američke filmske akademije za životno delo. Njegovih sedam filmova dobilo je čak 20 Oskara u raznim kategorijama, uključujući dva za režiju. Filmovi: "Džentlmenski sporazum" (Oskar), "Na dokovima Njujorka" (Oskar), "Istočno od raja", "Sjaj u travi", "Viva Zapata", "Bumerang", "Panika na ulicama", "Bejbi Dol", "Divlja reka", "Amerika, Amerika", "Posetioci", "Tramvaj nazvan želja".

2005 - Američki vojni sud osudio je Lindi Ingland, pripadnicu vojske SAD, koja se na fotografiji snimljenoj u bagdadskom zatvoru Abu Graib vidi kako drži jednog nagog iračkog zatvorenika kaišem oko vrata. Osuđena je na tri godine zatvora zbog zlostavljanja zatvorenika.

2018 - Umro je Predrag Ejdus, srpski glumac. Diplomirao je 1972. na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Odigrao je oko 150 dramskih uloga i snimio više od 50 filmova. U njegove posebno zapažene pozorišne uloge ubrajaju se likovi Osipa Mandeljštama, Joakima Vujića, kneza Miškina, Franca Kafke, Borisa Godunova, Isaka Babelja, Porfirija Petroviča, Kir Janje. Predavao je glumu na Akademiji umetnosti.

2018 - Na ostrvu Sulavezi, u rejonu Palu, Indonezija, dogodio se razoran zemljotres. Stradalo je 4.340 osoba a 10.679 je povređeno. Evakuisano je više od 70.000 osoba.

2019. Održani su predsednički izbori u Avganistanu, čiji su konačni rezultati saopšteni 22. decembra i prema kojima je aktuelni predsednik te zemlje Ašraf Gani pobedio Abdulaha Abdulaha, aktuelnog premijera.

Dogodilo se na današnji dan, 29.09.

Danas je nedelja, 29. septembar, 273. dan 2024. 

106. p.n.e. - Rođen je rimski vojskovođa i državnik Gnej Pompej Veliki, osvajač Jerusalima 61. pre n.e. Učestvovao je u gušenju ustanka rimskih robova koji je od 71. do 69. p.n.e. predvodio Spartak, a glas velikog vojskovođe je stekao 66. p.n.e. pobedom nad pontskim kraljem Mitridatom VI Eupatorom, čime je učvrstio rimsku vlast u Maloj Aziji. S Julijem Cezarom i Licinijem Krasom 60. p.n.e. je stvorio Prvi trijumvirat, na šta je bio prinuđen jer ga je Senat sprečio da uspostavi ličnu vlast. U borbi za primat kasnije se udružio sa Senatom, koji ga je 52. p.n.e. izabrao za jedinog konzula, ali je vlast izgubio kada ga je Cezar porazio 48. p.n.e. u bici kod Farsale, posle koje se sklonio u Egipat gde je ubijen.

1399 - Kralj Ričard II je kao prvi engleski monarh prinuđen da abdicira, jer mu je presto preoteo brat od strica Henri Bolingbrok koji je postao kralj Henri IV.

1511 - Rođen je španski lekar i teolog Migel Serveto, koji je otkrio da krv cirkuliše u pluća iz desne srčane komore. Radio je uglavnom u Francuskoj, gde je objavio spise "Ćristianismi restitutio" u kojima je odbacio kao apsurdnu hrišćansku doktrinu o Svetom trojstvu, što je izazvalo gnev i rimokatolika i protestanata. Na zahtev vođe švajcarskih protestanata Žana Kalvina uhapšen je u Ženevi, u kojoj se skrivao od rimokatoličke inkvizicije, i potom je osuđen na smrt spaljivanjem.

1518 - Rođen je italijanski slikar Jakopo Robusti Tintoreto, jedan od najvećih majstora 16. veka. Radio je ogromne kompozicije, ne gubeći pri tom smisao ni za najsitnije pojedinosti. Snažno je uticao na evropske slikare, posebno na impresioniste. Stvarao je u rodnoj Veneciji u kojoj su sačuvana njegova glavna dela "Raj" u Duždevoj palati, "Tajna večera" u crkvi San Đorđo Mađore, "Raspeće" u Skuoli di San Roko.

1547 - Rođen je španski pisac Migel de Servantes Saavedra, autor "Don Kihota". Bio je komornik i sekretar rimskog kardinala Đulija Akvavivija, zatim vojnik i učestvovao je u pomorskoj bici kod Lepanta 1571. Pri povratku u Španiju 1575. uhvatili su ga pirati i odveli u Alžir, gde je pet godina proveo u ropstvu dok njegovi rođaci nisu sakupili novac za otkup. Živeći u bedi morao je da prihvati posao koji donosi malo novca a dosta omraze: postao je agent za nabavku žita i ulja za Špansku armadu. Poslodavci nisu bili zadovoljni pa je zatvoren i čak isključen iz crkve, a siromaštvo ga je pratilo do smrti. Pisao je romane, drame, komedije, pripovetke i pesme. U "Don Kihotu" u formi kritike preživelih srednjovekovnih vrednosti Španije prikazao je svevremene i opšte ljudske probleme na neprevaziđen način. Ostala dela: romani "Galateja", "Persiles i Sigismunda" (preteča modernog avanturističkog romana), zbirka 12 pripovedaka "Uzorne pripovetke", istorijska drama "Numansija", psihološka komedija "Blaženi raspusnik", komedija karaktera "Pedro de Urdemalas", poema "Putovanje na Parnas".

1758 - Rođen je engleski admiral Horacio Nelson. Uneo je radikalne novine u pomorsko ratovanje i jedan je od najvećih pomorskih stratega u istoriji. Učestvovao je u 140 bitaka i 40 puta je ranjavan. Izgubio je oko u bici kod Kalvija 1794. a desnu ruku u bici kod Tenerife 1797. Kod Trafalgara je 1805. uništio francusku flotu, ali je tada i smrtno ranjen.

1839 - Rođen je srpski arheolog i istoričar umetnosti Mihailo Valtrović, prvi profesor arheologije na Velikoj školi u Beogradu, upravnik Narodnog muzeja, osnivač Srpskog arheološkog društva, član Srpske kraljevske akademije. Pokrenuo je časopis "Starinar" i među prvima istraživao srpsku srednjovekovnu arhitekturu i umetničko-zanatske predmete iz srednjeg veka. Tvorac je idejnog i likovnog rešenja ordena Kneza Lazara, najraskošnijeg ordena Kraljevine Srbije i Jugoslavije. Dela: "Građa za istoriju umetnosti u Srbiji", "Pogled na staru srpsku crkvenu arhitekturu".

1851 - Rođen je srpski novinar i publicista Mita Cenić, najistaknutija ličnost radničkog pokreta u Srbiji od 1875. do smrti 1888. Studirao je medicinu u Francuskoj, odakle je proteran pod optužbom da priprema atentat na kneza Milana Obrenovića koji je tada boravio u Parizu. U Srbiji je potom optužen da sprema prevrat i osuđen na osam godina robije. Po izlasku iz zatvora pokrenuo je list "Radnik", zatim "Borbu", "Istinu" i političko-književnu reviju "Čas".

1867 - Otvarajući Miholjsku skupštinu u Kragujevcu, knez Srbije Mihailo Obrenović je rekao: "Jedina moja i narodna velika želja ispunjena je, jer su garnizoni turske vojske iseljeni iz Srbije, gradovi na rekama Savi i Dunavu su u našim rukama, sloboda i unutrašnja nezavisnost Srbije postale su prava istina".

1902 - Umro je francuski pisac Emil Zola, tvorac i najizrazitiji predstavnik naturalističkog romana. Pisao je pripovetke, drame, književnu i umetničku kritiku, polemičke članke, borio se strasno za pravdu i napredak. Otvorenim pismom 1898. predsedniku Francuske pod naslovom "Optužujem" u listu "L'oror", odlučujuće je doprineo rehabilitaciji kapetana Alfreda Drajfusa, lažno optuženog za izdavanje Nemačkoj vojnih tajni i osuđenog na doživotnu robiju. Snagom talenta i strasnim ubeđenjima snažno je uticao na savremenike, ne samo u Francuskoj. Dela: romani "Nana", "Žerminal", "Slom", "Trovačica", "Zver čovek", "Novac", "Zemlja", "Plodnost", "Rad", "Istina", "Tri grada: Lurd, Rim, Pariz", rasprava "Eksperimentalni roman".

1901 - Rođen je italijanski nuklearni fizičar Enriko Fermi, koji je prvi bombardovao uran neutronima, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1938. Zasnovao je teoriju kretanja neutrona, a u Drugom svetskom ratu je u SAD, gde je 1938. emigrirao iz fašističke Italije, na Čikaškom univerzitetu rukovodio gradnjom prvog nuklearnog reaktora. Njegovim imenom nazvano je više pojmova u nuklearnoj fizici: "Fermijevo pravilo selekcije", "Fermijev model gasa", "Fermijeva 'starost' neutrona", fermi kao jedinica za dužinu.

1903 – Rođena je američka filmska glumica irskog porekla Grir Garson, najpoznatija po ulogama inteligentnih žena visokih moralnih principa. Dobila je Oskar za film "Gospođa Miniver" snimljen 1942. Ostvarila je zapaženu karijeru i u ranoj epohi televizije. Ostali filmovi: "Zbogom, mister Čips", "Gordost i predrasuda", "Madam Kiri", "Julije Cezar", "Izlazak sunca u Kampobelu".

1904 - Rođen je ruski pisac Nikolaj Aleksejevič Ostrovski, predstavnik sovjetskog socrealizma u književnosti i kultni pisac Sovjetskog Saveza. Dela: romani "Kako se kalio čelik", "Rođanje bure" (nedovršen).

1911 - Italija je izvršila invaziju na Tripolitaniju. Pobedom u ratu Italija je preotela do tada turske provincije Tripolitaniju i Kirenaiku, od kojih će kasnije biti oformljena Libija, kao i ostrvo Rodos sa okolnim arhipelagom (Dodekanez). Posle Drugog svetskog rata Italija je izgubila kolonijalnu imperiju, jedino je Italijanska Somalija ostala pod privremenom upravom Rima do 1960. 1913 - Sa broda kojim je putovao iz Antverpena u London nestao je nemački inženjer Rudolf Dizel, koji je 1893. konstruisao prvi motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

1923 - Na osnovu mandata Društva naroda, Velika Britanija je počela da upravlja Palestinom, do prvog svetskog rata sastavnim delom Turske.

1930 - Umro je ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin. Njegov realizam prožet je izrazitim oslanjanjanjem na ruski folklor. Pored drugog bio je bio je i sjajan portretista. Radio je i žanr slike iz života sela, a posebno je značajan po kompozicijama: "Burlaci na Volgi", "Litija", "Ivan Grozni i njegov sin Ivan", "Zaporošci", "Povratak iz progonstva", "Carevna Sofija".

1940 - Rumunija je istupila iz Balkanskog pakta koji je 9. februara 1934. u Atini zaključila sa Kraljevinom Jugoslavijom, Turskom i Grčkom.

1941 - U Moskvi je počela konferencija Sovjetskog Saveza, SAD i Velike Britanije, na kojoj su Vašington i London uslovili zahtevano slanje britanskih trupa na istočni front, stvaranjem vazduhoplovne baze SAD u Sibiru, što je Moskva odbila. Ipak je sklopljen Poverljivi protokol, kojim su se SAD i Velika Britanija obavezale da šalju oružje i opremu Crvenoj armiji.

1941 - U Babi Jaru kod Kijeva nemački nacisti su izvršili masakr nad Jevrejima, tokom kojeg su tokom dva dana pobili 33.771 civila, uključujući žene i decu.

1957 - U Pakistanu je poginulo 300 osoba kada je ekspresni voz u punoj brzini udario u kompoziciju cisterni s naftom.

1970 - Potpredsednik Egipta Anvar el Sadat je preuzeo dužnost šefa države dan posle smrti Gamala Abdela Nasera.

1972 - Japan i Kina su formalno okončali ratno stanje i normalizovali odnose.

1973 - Umro je engleski pisac Visten Hju Odn, predvodnik grupe levičarskih pisaca koji su tridesetih revitalizovali englesku poeziju i pisali pod uticajem Tomasa Eliota. Podržavao je republikance u Španiji, a otadžbinu je napustio 1939. u znak protesta zbog potpisivanja Minhenskog sporazuma sa Hitlerom i do 1972. živeo je u SAD. Dela: zbirke pesama "Pesme", "Govornici", "Ples smrti", "Gle, stranče", "Drugo vreme", "Novogodišnje pismo", "Ahilov štit", "Oko kuće", "Grad bez zidova", "Za sada", drame, pisane s Kristoferom Išervudom: "Pas ispod kože", "Uspon F6", "Na granici", eseji "Sporedni svetovi".

1979 - Predsednik Ekvatorijalne Gvineje Fransisko Masijas Nguema, zbačen s vlasti u avgustu 1979. streljan je pod optužbom da je kriv za "genocid, izdaju, proneveru i sistematsko kršenje ljudskih prava".

1988 - Mirovne snage UN su dobile Nobelovu nagradu za mir.

1990 - U susretu na najvišem nivou od Vijetnamskog rata, sastali su se državni sekretar SAD Džejms Bejker i šef vijetnamske diplomatije Ngujen Ko Tak, što je ubrzalo normalizaciju odnosa bivših neprijatelja.

1991 - Podigavši u vazduh veliko skladište municije, u mestu Bedenik kod Bjelovara, pošto je odbio da se preda hrvatskim paravojnim snagama, žrtvujući svoj život, poginuo je major JNA Milan Tepić. Tepić je aktivirao eksploziv pošto je braneći objekat poginuo vojnik Stojadin Mirković, koji je odbio da se povuče. Milan Tepić poslednji je narodni heroj Jugoslavije.

1999 - Razbijene su demonstracije nekoliko desetina hiljada pristalica opozicionog "Saveza za promene" koji su se zaputili na Dedinje. Povređeno je najmanje 30 ljudi, od kojih šestoro teže, među kojima i 5 policajaca.

2005 - U tri eksplozije automobila-bombi, koje su se dogodile gotovo istovremeno u iračkom gradu Baladu, severno od Bagdada, najmanje 60 osoba je poginulo, a 70 je ranjeno. 2006 - Poginulo je 155 osoba kada se putnički avion brazilske kompanije "Gol", tipa "Boing 737-800", srušio u džungli Amazonije. Avion je leteo iz Manausa u Braziliju kada se sudario sa malim privatnim avionom tipa "Embraer".

2006 - Formirana je Specijalna brigada Vojske Srbije. Ta elitna jedinica nastala je objedinjavanjem 72. specijalne brigade, 63. padobranske brigade i delova 82. pomorskog centra i odreda za protivteroristička dejstva "Kobre".

2007 - U napadu talibanskog bombaša samoubice, preobučenog u avganistansku vojnu uniformu u Kabulu je poginulo 27 vojnika a ranjen je 21, dok su ulazili u vojni autobus. Bombaš u uniformi, pri pokušaju da se ukrca, aktivirao je eksploziv dok su proveravana lična dokumenta.

2008 - Predstavnici Vlade Srbije i italijanske FIAT grupe potpisali su u Beogradu Ugovor o zajedničkom ulaganju u kragujevačku fabriku "Zastava" u ukupnoj vrednosti od oko 950 miliona evra. U Palati "Srbija" ugovor su potpisali potpredsednik vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić i predsednik FIAT grupe Serđo Markione. Ugovorom je precizirano da u novoj zajedničkoj kompaniji FIAT ima 67 odsto vlasništva, a vlada Srbije 33 odsto. Tom prilikom potpisan je i Memorandum o razumevanju "Iveka", "Manjeti Marelija" i vlade Srbije u oblasti proizvodnje autobusa, specijalnih vozila i automobilskih komponenti.

2010 - Preminuo je Vojislav Voki Kostić, srpski kompozitor i pisac. Komponovao je 93 dela ozbiljne muzike, kao i muziku za 67 filmova, 310 pozorišnih predstava, 20 TV serija, 40 filmova, niz radio drama. Objavio je 33 ploče, tri knjige i više desetina naučnih radova, eseja i studija. 2015 - Na aukciji kuće Profiles in History, scenariji Orsona Velsa za film "Građanin Kejn" prodati su za više od 102.000 dolara.

2018 - Više desetina pripadnika Rosu, specijalnih jedinica Kosova, upalo je u u Zubin Potok i zauzelo veštačko jezero i hidrocentralu Gazivode. Akcija je trajala nekoliko sati, nakon čega su se jedinice Rosu povukle.

2019 - Odbojkaška reprezentacija Srbije postala je šampion Evrope, pošto je u finalu Evropskog prvenstva u Parizu pobedila Sloveniju. Najefikasniji u srpskom timu bio je Aleksandar Atanasijević sa 22 poena, Uroš Kovačević zabeležio je 20 poena, a Srećko Lisinac meč je završio sa 11 poena.

2020 - Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da je broj umrlih od kovida-19 u svetu, prevazišao milion. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš ocenio je da je to "zastrašujuća brojka".

2020 - Preminula je Isidora Žebeljan, kompozitor, članica SANU. Bila je profesor kompozicije na beogradskom FMU. Pažnju međunarodne javnosti privukla je operom Zora D, koju je poručila Genesis Foundation iz Londona. Komponovala je i za film, kao i više od trideset pozorišnih predstava. Tri puta joj je dodeljena Sterijina nagrada a u četiri navrata je osvajala nagradu Yustat Bijenala pozorišnog dizajna za najbolju pozorišnu muziku. Autor je i muzike za film Miloša Radivojevića "Kako su me ukrali Nemci" za koju je takođe nagrađena.

2023 - U eksploziji bombe u Mastungu, Beludžistan, na severu Pakistana, poginulo je 60 osoba a ranjeno do 70. Eksplozija se dogodila kod vozila zamenika načelnika lokalne policije, prilikom verskog skupa povodom obeležavanja rođendana proroka Muhameda. Pakistanski zvaničnici tvrdili su, kako uobičajeno čine, da Indija sponzoriše nasilne grupe u Pakistanu, što je zvanični Delhi odbacio.

Dogodilo se na današnji dan, 30.09.

Na današnji dan 1876. rođen je srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata Milan Rakić, član Srpske kraljevske akademije, predsednik Srpskog PEN kluba.
Posle završenih studija prava u Parizu radio je u Beogradu kao činovnik, a od 1904. nalazio se u diplomatskoj službi. Pojavio se 1903. zbirkom "Pesme" kao potpuno izgrađen pisac, pesnik unutašnjih nemira i sukoba. Objavio je 1912. zbirku "Nove pesme" i 1936. "Pesme". Pedesetak pesama, koliko je ukupno objavio, odlikuju se elegancijom i savršenstvom forme i spadaju u vrh srpske lirike 20. veka, poput "Na Gazimestanu", "Jefimija", "Dolap", "Simonida", "Napuštena Crkva", "Orhideja", "Ljubavna pesma". Pozorišne kritike koje je pisao, po opštoj oceni, veoma su pouzdane i odraz su izuzetne lične kulture.

Danas je ponedeljak, 30. septembar, 274. dan 2024.

1399 - Osnivač dinastije Lankaster Henri Bolingbrok, kao pobednik u borbi za vlast, postao je engleski kralj Henri IV, dan pošto je abdicirao njegov brat od strica Ričard II.

1846 - Američki zubar Vilijam Morton prvi je upotrebio anesteziju (etar) prilikom vađenja zuba.

1874 - Rođen je srpski arheolog Vladimir Petković, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije i upravnik Narodnog muzeja u Beogradu, stručnjak za srpsku srednjevekovnu umetnost. Bio je urednik časopisa "Starinar" i prvi direktor Arheološkog instituta SANU. Rukovodio je otkopavanjima Stobija i Caričinog Grada. Dela: "Pregled crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskog naroda", "Srpsko slikarstvo u srednjem veku", monografije o manastirima Žiča, Ravanica, Studenica, Kalenić i Dečani.

1882 - Rođen je nemački fizičar Hans Vilhelm Gajger. Bavio se izučavanjem radioaktivnosti i 1928. izumeo je napravu za registrovanje i brojanje naelektrisanih čestica i gama-zraka, odnosno za merenje radioaktivnosti, poznatu kao "Gajgerov brojač".

1891 - Samoubistvo je izvršio francuski general Žorž Ernest Bulanže, ministar vojske od 1886. do 1887, vođa uticajnog političkog pokreta koji umalo nije srušio Treću republiku. Stvorio je reakcionarni i antiparlamentarni pokret poznat kao bulanžizam. Okupio je oko sebe sve neprijatelje Republike s namerom obnove monarhije u Francuskoj. Kada su ga republikanci optužili za pokušaj prevrata prebegao je u Belgiju, gde je sebi oduzeo život.

1908 - Rođen je ruski violinista i dirigent David Fjodorovič Ojstrah, jedan od najvećih majstora violine u 20. veku. U rodnoj Odesi završio je konzervatorijum, a proslavio se 1935. nagradom na međunarodnom violinskom takmičenju u Varšavi i 1937. nagradom "Isaj" u Briselu. Bio je profesor Moskovskog konzervatorijuma i s velikim uspehom nastupao je širom sveta.

1912 - Srbija i Bugarska objavile su mobilizaciju za rat protiv Turske. Prvi balkanski rat vođen od oktobra 1912. do maja 1913. u kojem su se protiv Turske borile i Grčka i Crna Gora, završen je porazom Turske. Srbija je tada oslobodila Staru Srbiju (danas Kosovo i Metohija) i Južnu Srbiju (danas Makedonija).

1915 - Vatrom iz topa oboren je prvi neprijateljski - nemački avion iznad Kragujevca. Na Metinom brdu u Kragujevcu nalazi se spomen-obeležje Radoju Raki Ljutovcu, artiljercu-tobdžiji koji je 1915. godine, u Prvom svetskom ratu, oborio prvi neprijateljski avion u Srbiji. Taj dan obeležava se kao Dan roda Protivvazdušne odbrane Vojske Srbije.

1918 - Bugarska armija kapitulirala je u Prvom svetskom ratu, pošto je na granice Bugarske izbila srpska vojska koja je posle proboja Solunskog fronta presekla bugarske trupe na dva dela i slomila ih.

1921 - Rođena je britanska glumica Debora Ker, upamćena po jednom od najpoznatijih filmskih poljubaca, sa Bertom Lankesterom u filmu "Odavde do večnosti". Karijeru je počela u lokalnom pozorištu, u rodnoj Škotskoj, da bi prvu glavnu ulogu odigrala u filmu "Major Barbara" 1941. godine. Nominovana je za Oskara za glavnu ulogu čak šest puta, da bi konačno 1994. dobila Oskara za životno delo. Filmovi: "Kvo vadis", "Julije Cezar", "Odavde do večnosti", "Dobar dan tugo", "Kazino rojal".

1938 - U Minhenu su Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka potpisale sporazum kojim su su zapadni saveznici prepustili Nemačkoj oblast takozvanih Sudeta (češke teritorije sa znatnom nemačkom populacijom). Sporazum je označio kraj Čehoslovačke. Marta 1939. Čehoslovačka je i formalno prestala da postoji. Britanski premijer Nevil Čemebrlen izjavio je tada da je spasen mir.

1941 - Počela je prva nemačka ofanziva na Moskvu. Nemačka vojska je posle velikih gubitaka sovjetske armije zaustavljena, ali je polovinom novembra 1941. krenula u drugu ofanzivu, takođe neuspešno, što je početkom decembra omogućilo protivnapad i odbacivanje Nemačkih trupa 200 kilometara od Moskve. Na taj način pokopan je plan "Barbarosa" o munjevitom ratu protiv Sovjetske Rusije.

1941 - Završen je "Krvavi marš" u kojem su Nemci više hiljada stanovnika Šapca doterali na savski most, gde su neke ubili i bacili u reku a druge gonili do sremskog sela Jarak pri čemu su malaksali putem ubijani. Preživele su vratili u Šabac u novoformirani logor. Bila je to odmazda zbog ustanka koji je bio u toku u Srbiji, s posebnim zamahom u tom kraju i zbog nemačkih žrtava tokom ustanka. U čitavoj akciji su sa nemačkim trupama zajedno učestvovale i hrvatske ustaše. Prema nemačkim dokumentima ukupno je tom prilikom uhapšeno 4.410 Srba.

1947 - U Beogradu je osnovana organizacija partizanskih ratnih veterana u Drugom svetskom ratu - Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata SUBNOR.

1949 - Okončan je berlinski "vazdušni most", uspostavljen posle sovjetske blokade Zapadnog Berlina krajem juna 1948, tokom kojeg su američki i britanski avioni obavili 277.264 leta.

1955 - U automobilskoj nesreći u 24. godini poginuo je Džejms Din, američki glumac koji je postao simbol pobunjene mladosti u godinama sveopšteg oslobađanja nakon okončanja Drugog svetskog rata. Tragičan kraj doprineo da njegov lik preraste u svojevrstan mit. Filmovi: "Istočno od raja", "Buntovnik bez razloga", "Div".

1962 - Beli rasisti izazvali su nerede u Oksfordu u američkoj državi Misisipi pošto je na osnovu odluke federalnog suda crnac Džejms Meredit upisan na Univerzitet Misisipija.

1965 - Otmicom i ubistvom šest generala u Indoneziji je otpočeo neuspešni državni udar, okončan masakrom članova i pristalica Komunističke partije Indonezije, koji su počinile snage predvođene štićenikom SAD generalom Suhartom.

1966 - Bivši britanski protektorat u Africi Bečuanalend stekao je nezavisnost pod nazivom Republika Bocvana. Prvi predsednik nove države postao je Serece Kama.

1966 - Nemački ratni zločinci Albert Šper i Baldur fon Širah izašli su iz zatvora Špandau nakon što su izdržali kazne od 20 godina robije.

1970 - Ričard Nikson je doputovao u Beograd, u prvu posetu Jugoslaviji jednog predsednika SAD.

1980 - Izrael je uveo valutu po imenu šekel, koja je zamenila dotadašnju izraelsku funtu. Naziv novčane jedinice odabran je prema imenu koje je poznato u drevnim tekstovima kao sredstvo plaćanja u antičkoj jevrejskoj državi.

1985 - Umro je američki seizmolog Čarls Rihter, čijim je prezimenom nazvana skala za merenje jačine zemljotresa.

1988 - Penzionisano je pet visokih sovjetskih funkcionera, uključujući predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Andreja Gromika.

1989 - Prestala je da postoji Senegambija. Konfederacija Senegambija nastala je udruživanjem zapadnoafričkih država Senegal i Gambija 1. februara 1982.

1989 - Umro je srpski pisac Oskar Davičo, koji je između dva svetska rata pripadao grupi pisaca nadrealista izrazito leve orjentacije. Tokom Drugog svetskog rata interniran je u Italiju, odakle je 1943. pobegao i priključio se partizanima. Dela: zbirke pesama "Višnja za zidom", "Nastanjene oči", Flora", "Tropi", "Kairos", "Trema smrti", romani "Pesma", "Beton i svici", "Radni naslov beskraja", "Ćutanje", "Gladi", "Tajne", "Bekstva", "Zavičaji", "Gospodar zaborava".

1990 - Sovjetski Savez i Izrael sporazumeli su se da uspostave konzularne odnose. Moskva je prekinula diplomatske odnose zbog šestodnevnog Izraelsko-arapskog rata 1967. Istog dana 1990. su uspostavljeni i puni diplomatski odnosi između Sovjetskog Saveza i Južne Koreje.

1993 - U seriji jakih zemljotresa u jugozapadnoj Indiji poginulo je najmanje 22.000 ljudi.

1998 - U napadima terorista takozvane OVK na graničare Vojske Jugoslavije u području karaule "Košare" kod Đakovice poginuli su vojnici Miroslav Jocić, Miloš Pavlović, Vladimir Radoičić, Miladin Gobeljić i Ilija Pavlović, a u području karaule "Morina" zastavnik Milan Bundalo.

1999 - Policija je u Beogradu, drugo veče zaredom, silom suzbila demonstracije nekoliko desetina hiljada pristalica opozicione koalicije "Savez za promene".

2004 - U samoubilačkom napadu na američki vojni konvoj u Bagdadu, koji su izveli pripadnici terorističke grupe jordanskog ekstremiste Abu Musaba el Zarkavija, poginula je 41 osoba, od toga 34 dece koja su pohrlila da uzmu slatkiše od američkih vojnika.

2006 - Skupština Srbije usvojila je Predlog novog Ustava, kojim je Srbija definisana kao država srpskog naroda i svih građana. U preambuli je naglašena neodvojivost Kosova i Metohije od Srbije.

2007 - Umro je Milan Jelić, predsednik Republike Srpske. Ekonomski fakultet završio je u Subotici, gde je i doktorirao. Radio je u privredi, bio ministar privrede, energetike i razvoja. Za menadžera godine u RS proglašen je 2002. godine, a za menadzera godine u BiH 2003. godine. Dobitnik je Ordena Svetog Save.

2009 - Umro je Pavel Popovič, legendarni ruski (sovjetski) kosmonaut iz prvog, "gagarinovskog" kruga. Od 1954. nalazio se kao pilot u sastavu Ratnog vazduhoplovstva Sovjetskog Saveza. Prvi put u kosmos, u trajanju dva dana, 22 sata i 57 minuta, leteo je kao komandir broda "Vostok-4" avgusta 1962. posle čega je pripreman za let na Mesec. Od 1980. do 1989. bio je zamenik načelnika Centra za pripremu kosmonauta "Gagarin". Dvostruki je heroj Sovjetskog Saveza.

2022 - Ukrajina je zvanično podnela zahtev za ubrzani prijem u NATO. Prethodno, istog dana, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dokumente o pripajanju Donjecke i Luganske republike, kao i Zaporoške i Hersonske oblasti, Ruskoj Federaciji.

2022 - U Burkini Faso se dogodio državni udar. Ibrahim Traore, po činu kapetan, oborio je pučem dotadašnjeg predsednika potpukovnika Pola Anrija Damibu i raspustio vladu u drugom državnom udaru za osam meseci. Slični državni udari dogodili su se prethodno u Maliju i Gvineji.

Dogodilo se na današnji dan, 01.10.

Na današnji dan 1949. godine u Pekingu je proglašena Narodna Republika Kina pod vođstvom Mao Cedunga, što je bila posledica konačne pobede u građanskom ratu komunističkog pokreta, nad nacionalistima Čang Kaj Šeka, koji je tada izbegao na Tajvan.

Danas je utorak, 1. oktobar, 275. dan 2024.

1207 - Rođen je engleski kralj Henri III, koji je stupio na presto u devetoj godini, pošto je poginuo njegov otac Džon, nazvan Džon Bez Zemlje, ali je stvarno počeo da vlada tek 1234.

1684 - Umro je francuski pisac Pjer Kornej, tvorac klasične francuske tragedije. Pisao je i komedije, religiozne poeme, prigodne pesme i pozorišne književno-teorijske spise. Dela: tragedije "Sid", "Horacije", "Sina", "Poliekt", "Rodogin", "Nikomed", komedija "Lažljivac".

1754 - Rođen je ruski car Pavle I Petrovič Romanov, naslednik Katarine Velike. Po dolasku na vlast 1796, s ciljem zaustavljanja ideja Francuske revolucije, uveo je Rusiju u "Drugu koaliciju" s Engleskom i Austrijom protiv Francuske. Poslao je rusku vojsku pod komandom generalisimusa Suvorova u Italiju i Švajcarsku i ona je 1798. i 1799. izvojevala više pobeda nad francuskim trupama. Razočaran pasivnošću Engleske, izmirio se 1800. s "Prvim konzulom" Francuske Napoleonom Bonapartom i prekinuo diplomatske odnose s Londonom. Čestim smenama činovništva i sputavanjem dvorske klike, okrenuo je protiv sebe oficire koji su 1801. organizovali zaveru i ubili ga.

1795 - Belgija, do tada pod vlašću Habzburga, pripojena je Francuskoj.

1800 - Španija je tajnim sporazumom Francuskoj vratila Luizijanu. Francuska kolonija Luizijana koju su SAD kupile 1803. obuhvatala je teritorije više sadašnjih američkih saveznih država.

1865 - Rođen je francuski kompozitor i muzički kritičar Pol Dika, profesor Pariskog konzervatorijuma, čije su kompozicije inspirisane klasičnom tradicijom i obogaćene uticajem kasnoromantičara i impresionista. Dela: orkestarski skerco "Čarobnjakov učenik", opera "Arijadna i Plavobradi", koreografska poema "Peri".

1870 - U bici kod Sedana u Francusko-pruskom ratu zarobljen je francuski car Napoleon III, a Francuska je tri dana potom ponovo postala republika. Napoleon III je ostatak života proveo u izgnanstvu u Engleskoj.

1878 - U Nišu je počela da radi gimnazija. Vlada Kneževine Srbije na osnovu Ukaza Kralja Milana Obrenovića (tada kneza) donela je 27.09.1878. odluku o osnivanju Gimnazije u Nišu. Bila je to prva škola tog ranga u novooslobođenim krajevima tadašnje Srbije. Sprovodeći odluku vladara, Ministarstvo prosvete i crkvenih dela u Niš je, kao prve nastavnike novoosnovane gimnazije, poslalo Svetozara Atanackovića, Dimitrija Aleksijevića i Milana Jevtića. Nastavu je tada pohađalo ukupno 48 učenika, u 2 odeljenja. Od septembra 1879. u toj školi radio je i Stevan Sremac, koji je tadašnji Niš ovekovečio u svojim delima, pa je 1951. Gimnazija nazvana po njemu.

1904 - Rođen je američki pijanista ruskog porekla Vladimir Horovic, jedan od najvećih majstora klavira u istoriji muzike. Sovjetski Savez je napustio 1925, a kad se prvi put vratio 1986. održao je trijumfalne koncerte u Moskvi i Lenjingradu (Sankt-Peterburg).

1914 - Turska je kao saveznica Centralnih sila u Prvom svetskom ratu zatvorila Dardanele za brodove zemalja Antante.

1918 - Predvođeni engleskim pukovnikom Tomasom Lorensom, poznatim kao Lorens od Arabije, Arapi su uz pomoć Britanaca, u Prvom svetskom ratu preoteli Damask od Turaka.

1924 - Rođen je američki državnik Džejms Erl "Džimi" Karter, predsednik SAD od 1977. do 1981.

1924 - Prvi put se oglasio Radio Beograd, tada kao deveta radio-stanica u Evropi. U prvo vreme program je emitovan utorkom, četvrtkom i subotom, a docnije svakodnevno.

1928 - U Sovjetskom Savezu je proglašena prva petoletka (početak realizacije petogodišnjeg plana) sa ciljem povećanja industrijske i poljoprivredne proizvodnje.

1936 - General Francisko Franko proglašen je u Burgosu za šefa države i vrhovnog komandanta španske vojske (monarhističke) s činom generalisimusa.

1938 - Nemačka armija je ušla u Čehoslovačku i okupirala Sudete posle Minhenskog sporazuma Nemačke s Velikom Britanijom i Francuskom.

1943 - Saveznici su posle jednomesečne bitke u Drugom svetskom ratu zauzeli Napulj.

1946 - Međunarodni vojni sud u Nirnbergu je posle desetomesečnog procesa osudio na smrt vešanjem 12 nemačkih nacističkih glavešina zbog ratnih zločina u Drugom svetskom ratu, trojicu na doživotnu robiju, a četvoricu na zatvorske kazne od 10 do 20 godina.

1949 - U Pekingu je proglašena Narodna Republika Kina pod vođstvom Mao Cedunga, što je bila posledica konačne pobede u građanskom ratu komunističkog pokreta, nad nacionalistima Čang Kaj Šeka, koji je tada izbegao na Tajvan.

1957 - Umro je srpski biolog i fiziolog Ivan Đaja, profesor Univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Bio je počasni doktor Sorbone i dopisni član Francuske akademije. Istraživanjima fiziologije duboko ohlađenog organizma stekao je svetski renome. Jedan je od osnivača hipotermije. Osnovao je 1910. prvu katedru za fiziologiju kod nas. Objavio je sam ili sa saradnicima više od 200 naučnih radova. Dela: "Osnovi fiziologije" (prvi srpski udžbenik fiziologije), "Od života do civilizacije", "Pogled u život", "Eksperimentalno traženje energetičke osnove u živih bića", "Osnovna biološka energija i energetika kvasa", "Biološki listići", "Putopisi".

1960 - Proglašena je nezavisnost najmnogoljudnije afričke zemlje Nigerije, koja je do tada bila britanska kolonija.

1965 - Indonežanska armija pod vođstvom generala Suharta skršila je pokušaj državnog udara, posle čega je usledio nemilosrdan obračun s Komunističkom partijom Indonezije, optuženom za pokušaj udara.

1979 - Zona Panamskog kanala je posle 70 godina pod kontrolom SAD formalno predata na upravu Panami.

1982 - Vođa desničarske Hrišćansko-demokratske unije Helmut Kol postao je šesti kancelar Zapadne Nemačke, nasledivši socijaldemokratu Helmuta Šmita.

1988 - Mihail Gorbačov je postao predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza umesto Andreja Gromika, penzionisanog dan ranije.

1988 - Umro je srpski glumac Pavle Vuisić. Orson Vels ga je opisao kao: "vulkan glume, života i snage". Već u prvom filmu "Čudotvorni mač" Vojislava Nanovića 1950. nametnuo se neobično snažnom glumačkom ličnošću, koja je potom obeležila više od 100 filmova i mnoštvo TV serija i drama, poput kultne "Šešir gospodina Vujića". Filmovi: "Ko to tamo peva", "Sećaš li se Doli Bel?", "Maratonci trče počasni krug", "Hajka", "Kampo Mamula", "Dim", "Mačak pod šlemom", "Parče plavog neba", "Žeđ", "Horoskop", "Inspektor", "Sam", "Pogon B", "Kad čuješ zvona", "Događaj", "Konjuh planinom".

1989 - Danska je dozvolila brakove homoseksualaca. Time je ona postala prva zemlja u kojoj je takva mogućnost legalizovana.

1995 - Velika Britanija je napustila tradicionalne mere za dužinu i težinu uspostavljene 1812. Kilometar, metar, santimetar, litar, kilogram i gram zamenili su milju, jard, fit, inč, galon, pintu, libru, funtu i uncu.

1997 - Izrael je oslobodio vođu palestinskih islamskih terorista i osnivača terorističke organizacije "Hamas" šeika Ahmeda Jasina i na osnovu sporazuma s Jordanom deportovao ga je u jordansku prestonicu Aman.

1999 - U Indoneziji je sazvana prva demokratski izabrana skupština od 1955.

2005 - U terorističkim napadima trojice bombaša samoubica na indonežanskom ostrvu Bali poginulo je 20 osoba, a ranjeno više od sto.

2006 - Izrael je povukao poslednje vojnike iz Libana, ispunivši time ključni zahtev u dogovoru o prekidu vatre kojim je okončan jednomesečni rat u Libanu uperen protiv gerilaca Hezbolaha. U južnom Libanu je raspoređeno više od 5.000 pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija (UNIFIL) i 10.000 libanskih vojnika.

2007 - Umro je Al Erter, četvorostruki olimpijski šampion u bacanju diska. Erter koji je zlatne olimpijske medalje osvojio u Melburnu 1956, Rimu 1960, Tokiju 1964. i u Meksiko Sitiju 1968. godine, bio je jedini koji je, uz Karla Luisa, uspeo da pobedi na četiri uzastopne Olimpijade, i jedini je olimpijac koji je prilikom svakog osvajanja zlata obarao olimpijske rekorde. Po završetku atletske karijere posvetio se apstraktnom slikarstvu.

2008 - Umro je Boris Jefimov, karikaturista. Bio je satiričar, ilustrator, propagandista, rodonačelnik jednog pravca sovjetske karikature. Omiljeni Staljinov karikaturista godine 1945. u svojstvu specijalnog dopisnika sovjetske državne agencije, prisustvovao je Nirnberškom procesu.

2012 - Preminuo je Erik Hobsbaum, istoričar i istaknuti mislilac. Rođen u Aleksandriji kao sin Britanca i Bečlijke, školovao se u Beču. Živeo je u Nemačkoj a zatim je emigrirao u Britaniju. Predavao je u londonskom Birkbek koledžu, a kao gostujući profesor širom sveta. Najpoznatiji je po višestruko nagrađivanoj knjizi "Vreme ekstrema" prevedenoj na čak 40 jezika, čija je tema istorija 20. veka. Svetsku slavu stekao je trotomnom istorijom 19. veka: "The Age of Revolution: Europe 1789-1848", "The Age of Capital: 1848-1875" i "The Age of Empire: 1875-1914". Kao zaljubljenik u džez, pored svega drugog, redovno je pisao džez kritike za časopis "Nju Stejtsmen", pod pseudonimom.

2013 - Njujorška operska kuća (New York City Opera) objavila je da prestaje s radom, nakon 70 godine postojanja. Njujork siti operu osnovao je gradonačelnik Fjorelo la Gvardija 1943. s ciljem da operu učini dostupnom što široj publici po razumnim cenama. Poslednja predstava kuće koja je objavila stečaj bila je opera "An Nikol" engleskog kompozitora Marka Antonija Tarnidža.

2014 - Preminuo je Aleksandar Popović, orijentalista, pionir izučavanja posleosmanskog islama na Balkanu, akademik. Diplomirao je orijentalnu filologiju u rodnom Beogradu a školovanje nastavlja na Visokoj školi za žive orijentalne jezike u Parizu. Doktorirao je 1965. istoriju islama na Pariskoj Sorboni a 1985. brani drugi (državni) doktorat iz islamistike na Univerzitetu Provanse u Marselju. Bio je direktor za studije Istočne Evrope i tursko područje u Nacionalnom centru za naučna istraživanja, profesor na katedri za islam na Balkanu u postotomanskom periodu i u Školi za visoke studije društvenih nauka Sorbona III i jedan od urednika Velike enciklopedije islama. Dela: "Ali b. Muhammad et la revolte des esclaves a Basra", "La revolte des esclaves en Irak au III-IX siecle", "L'Islam balkanique, Les muslimans du sud-est Europeen dans la periode post-ottomane", "Les muslimans yougoslaves (1945-1989)".

2017 - U napadu vatrenom oružjem na festivalu kantri muzike "Rut 91 harvest", u Las Vegasu, ubijeno je 59 osoba, uključujući napadača koji je izvršio samoubistvo, a 851 je ranjena ili povređena. Napadač Stiven Pedok pucao je sa 32. sprata obližnjeg hotela. Policija je u sobi iz koje ja Pedok pucao pronašla čak 23 komada oružja. Motiv nikada nije rasvetljen.

2017 - U Kataloniji je održan referendum o nezavisnosti, na kojem se velika većina izašlih izjasnila za osamostaljenje te regije. Referendum koji je zvanični Madrid prethodno proglasio nelegalnim ignorisala je međutim većina građana Katalonije koji imaju pravo glasa.

2017 - Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije osvojila je prvo mesto pobedom nad selekcijom Holandije u finalu Evropskog prvenstva u Bakuu, Azerbejdžan.

2018 - Preminuo je Šarl Aznavur, francuski šansonjer. Dete jermenskih imigranata, u mladosti se bavio glumom. Započeo je pisanjem poezije. Postupno se probijao kao autor tekstova i pevač, tokom četrdesetih i pedestih. I njemu, poput nekolicine drugih šansonjera, pomogla je Edit Pjaf, iako je na samom početku njegove karijere bila uzdržana. Šire je zapažen 1953. tokom turneje po Maroku, da bi dve godine docnije postao međunarodna zvezda. Godine 1966. prodao je više od milijun ploča.

Dogodilo se na današnji dan, 02.10.

1187. Arapski vojskovođa i egipatski sultan Saladin preoteo je Jerusalim od hrišćana, što je 1189. izazvalo Treći krstaški rat.

1608. Holandski optičar Hans Liperšej prikazao je u Hagu prvi teleskop.

1803. Umro je američki političar Semjuel Adams, organizator i ideolog borbe severnoameričkih kolonija za nezavisnost, jedan od potpisnika Deklaracije o nezavisnosti 1776.

1810. Srpski ustanici su u Prvom srpskom ustanku pod vodjstvom Karađorđa potukli kod Loznice tursku vojsku poslatu iz Bosne da uguši ustanak.

1836. Engleski prirodnjak Čarls Darvin uplovio je na brodu „Bigl“ u englesku luku Falmut posle petogodišnjih istraživanja živog sveta u Južnoj Americi i na ostrvima u južnom Pacifiku, koja su značajno doprinela razvoju njegove teorije o evoluciji.

1847. Rođen je nemački državnik i feldmaršal Paul fon Hindenburg, načelnik štaba nemačke Vrhovne komande u Prvom svetskom ratu, a od 1925. do smrti 1934. predsednik Nemačke. Posle njegove smrti, lider nacista, kancelar Adolf Hitler, preuzeo je apsolutnu vlast.

1851. Rođen je francuski maršal Ferdinan Foš, komandant savezničkih armija u završnim operacijama u Prvom svetskom ratu, koje su dovele do kapitulacije Nemačke. Po završetku rata postao je član Francuske akademije, i kao prvi stranac, feldmaršal Velike Britanije.

1869. Rođen je indijski nacionalni vođa Mohandas Karamčand Gandi, nazvan Mahatma (Velika duša), predvodnik borbe za oslobodjenje Indije od britanske kolonijalne vlasti, otac moderne Indije. Najpoznatiji pobornik nenasilja u postizanju političkih ciljeva, poginuo je u atentatu koji je na njega izvršio jedan hinduistički fanatik u januaru 1948.

1870. Papske države su plebiscitom odlučile da se ujedine sa Italijom, a prestonica Italije premeštena je iz Firence u Rim.

1895. U Splitu je rođen jugoslovenski dirigent i kompozitor Jakov Gotovac. Autor popularne komične opere „Ero s onog sveta“ (1935) inspiraciju za svoja dela nalazio je prevashodno u folkloru („Simfonijsko kolo“, „Koleda“, „Orači“, „Guslar“).

1924. Liga naroda je izglasala Ženevski protokol za mirno rešavanje međunarodnih sporova.

1935. Italija je napala Abisiniju (Etiopija) i slomivši otpor njenih vojnika okupirala tu zemlju. Liga naroda je osudila agresiju i 19. oktobra uvela sankcije protiv Italije.

1944. Posle 63 dana teških borbi, nemački nacisti su ugušili ustanak stanovnika Varšave okupirane u Drugom svetskom ratu. Poginulo je 250.000 Varšavljana, veliki broj je završio u nacističkim koncentracionim logorima, a grad je gotovo potpuno uništen.

1946. Zrenjanin je dobio današnje ime. Na svečanoj sednici Gradskog narodnog odbora tadašnjeg Petrovgrada odlučeno je da, povodom dvogodišnjice oslobođenja grada od nacističke nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, taj banatski grad dobije ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu (1902 — 1942), članu CK KPJ, političkom sekretaru Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i organizatoru ustanka u Vojvodini.

1973. Umro je finski trkač na duge staze Pavo Nurmi, koji je osvojio devet zlatnih medalja na Olimpijskim igrama 1920, 1924. i 1928. Svetske rekorde obarao je 29 puta.

1975. Car Hirohito je stigao u Vašington, u prvu posetu nekog japanskog suverena SAD.

1985. Umro je američki filmski glumac Rok Hadson. U dugoj i veoma uspešnoj karijeri snimio je 63 filma u kojima je uglavnom igrao uloge romantičnih junaka. U poslednjoj godini života veliku pažnju skrenuo je javnim priznanjem da boluje od side.

1990. Na aerodromu u kineskom gradu Guangdžou poginulo je 127 ljudi kad je oteti kineski avion udario u dva aviona na pisti.

1990. Nezadovoljni politikom nove hrvatske vlasti, Srbi iz Kninske krajine blokirali su železnički i drumski saobraćaj i time prekinuli sve veze iz Zagreba ka jadranskoj obali.

1991. Počeli su sukobi hrvatskih snaga i Jugoslovenske narodne armije kod Dubrovnika. Narednih dana je opustošena okolina tog grada, a stari dubrovački grad je granatiran i ostao je bez struje i vode.

1996. Bivši bugarski premijer Andrej Lukanov ubijen je iz vatrenog oružja ispred svoje kuće u Sofiji.

1998. Žan Pol Akajesu, bivši major armije Ruande, optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti, osudjen je u Hagu na tri doživotna zatvora.

1999. Kina i Rusija proslavile su prvom zajedničkom vojnom vežbom 50. godišnjicu svojih diplomatskih odnosa.

2000. Tokom postizborne krize u Srbiji Slobodan Milošević je putem državne televizije poručio da mu je „savest potpuno mirna“, iako se talas nezadovoljstva njegovom višegodišnjom vladavinom širio zemljom. Generalni štrajk i blokade puteva paralisali su Srbiju, a štrajkovi i protesti počeli su i u državnim medijima koji su do tada bili pod Miloševićevom kontrolom.

2003. Južnoafrikanac Džon Maksvel Kuci dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

2009. Irska je na „popravnom referendumu“ ratifikovala Lisabonski sporazum sa 67,13 odsto glasova „Za“. Strahujući za suverenitet svoje države, Irci su ranije, juna 2008, odbacili ovaj sporazum.

2010. Letonska koaliciona vlada desnog centra osvojila je većinu glasova na parlamentarnim izborima, a premijer Valdis Dombrovskis je ostao na toj dužnosti.

2012. U oružanom napadu na studentski dom u Mubi, u severoistočnoj Nigeriji, u vreme studentskih izbora, ubijeno je 20 ljudi.

2013. Italijanski glumac Đulijano Đema, poznat po ulozi „Ringa“ u „špageti-vesternima“, poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Igrao je u više od 100 filmova i na televiziji – od komedije do avanture i istorijskih filmova.

2014. Lider socijaldemokrata Stefan Lofven izabran je za novog premijera Švedske.

2017. Američki penzioner je ubio 58 ljudi i ranio 524, pucajći iz automatskog oružja sa 32. sprata jednog hotela na publiku koncerta kantri muzike u Las Vegasu i potom izvršio samoubistvo.

2020. Pandemija kovida-19 produbila je krizu demokratije širom sveta, dajući vlastima pokriće da ometaju izbore, ućutkuju kritičare i medije, slabe važne institucije i potkopavaju odgovornost potrebnu za zaštitu ljudskih prava i javnog zdravlja, ocenio je Fridom haus u izveštaju „Demokratija tokom zatvaranja“.

Dogodilo se na današnji dan, 03.10.

1226. Umro je italijanski fratar Đovani Bernardone, poznat kao Franjo Asiški, osnivač rimokatoličkog Franjevačkog reda.

1796. Predvođeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem, Crnogorci su na Krusima porazili višestruko brojnije snage skadarskog paše Mahmuta Bušatlije koji je poginuo u toj bici.

1824. Skupština Meksika je donela Ustav, prema kojem je država postala nezavisna federativna republika pod nazivom Sjedinjene Države Meksika.

1866. Mirovnim ugovorom u Beču, kojim je okončan sedmonedeljni rat Italije i Austrije, Italiji su pripali oblast Veneto i grad Venecija.

1888. Rođen je nemački novinar Karl fon Osjecki, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. Zbog pacifističkog delovanja nacisti su ga 1933. zatvorili u koncentracioni logor, a 1938. je umro od posledica mučenja.

1895. Rođen je Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najpopularnijih ruskih pesnika 20. veka. Njegovo delo, kao i njegov život, koji je okončao samoubistvom u 30. godini, imali su značajan uticaj na evropsko pesništvo („Kafanska Moskva“, „Povratak u zavičaj“, „Ispovest mangupa“, „Sovjetska Rusija“).

1897. Rođen je francuski pisac Luj Aragon, jedan od osnivača dadaističkog i nadrealističkog pokreta. Od 1930, posle učešća na kongresu revolucionarnih pisaca u Harkovu, opredelio se za socijalistički realizam, a tokom Drugog svetskog rata je, uz Elijara, bio najznačajniji pesnik Pokreta otpora u Francuskoj („Vatra radosti“, „Elzine oči“, „Ura Ural“, „Blanša ili zaborav“).

1906. Na Radio konferenciji u Berlinu SOS je ustanovljen kao međunarodni signal za pomoć. Najčešće se tumači kao skraćenica engleskih reči „Save Our Souls“. Konvencija je stupila na snagu u julu 1908.

1929. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je promenila naziv u Kraljevina Jugoslavija, a državna teritorija je podeljena na devet oblasti – banovina.

1932. Irak je, po isteku britanskog mandata, stekao nezavisnost i postao član Lige naroda.

1952. Velika Britanija je na ostrvima Monte Belo, pored severozapadne obale Australije, isprobala svoju prvu atomsku bombu.

1968. Predsednik Perua Fernando Belaunde Teri oboren je s vlasti vojnim udarom Nacionalne revolucionarne hunte koju je predvodio general Huan Velasko Alvarado. Po dolasku na vlast, vojna hunta je nacionalizovala izvore nafte i počela agrarnu reformu.

1977. Umro je književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971, profesor Beogradskog univerziteta.

1981. Irski nacionalisti posle sedam meseci u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili su štrajk glađu protiv britanskih vlasti, tokom kojeg je umrlo deset štrajkača.

1989. U okružnom sudu u Prištini počelo je suđenje Azemu Vlasiju i još trinaestorici kosovskih Albanaca optuženih za „kontrarevolucionarno delovanje“ i organizovanje štrajka albanskih rudara u rudniku Stari Trg.

1990. Istočna i Zapadna Nemačka su se, posle 45 godina, ponovo zvanično ujedinile, dok je taj proces neformalno počeo 9. novembra 1989, kada je pao Berlinski zid.

1991. Predsedništvo SFR Jugoslavije u nepotpunom sastavu odlučilo je da pređe na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je građanski rat na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predviđeni Ustavom. Od tada sednicama Predsedništva prisustvovali su samo članovi iz Srbije, Vojvodine, s Kosova i iz Crne Gore, te je nazvano „krnje Predsedništvo“.

1995. Predsednik Makedonije Kiro Gligorov ranjen je u atentatu eksplozijom automobila-bombe u centru Skoplja, a njegov vozač i jedan prolaznik su poginuli.

1997. Japanski voz na magnetnim jastucima je brzinom od 451 kilometar na čas oborio svetski rekord na eksperimentalnoj železničkoj pruzi kod Tokija.

1999. U saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca poginula su četiri člana Srpskog pokreta obnove, jedne od najjačih opozicionih političkih stranaka u Srbiji. Predsednik SPO Vuk Drašković koji je tom prilikom lakše povređen, optužio je srpske vlasti za ubistvo i atentat na njega.

1999. Prvi put posle Drugog svetskog rata na parlamentarnim izborima u Austriji nacionalistička Slobodarska partija Jorga Hajdera osvojila je drugo mesto i dobila mogućnost da učestvuje u formiranju vlade.

2001. Senat Kongresa SAD odobrio je sporazum o trgovinskoj saradnji s Vijetnamom, koji je toj zemlji obezbedio normalan trgovinski status i odnose sa SAD.

2003. Pakistan je uspešno izveo testiranje nuklearnog projektila Hatf-III, dometa 290 kilometara.

2010. Ustoličen je 45. patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Irinej.

2013. Brod sa oko 400 imigranata iz Somalije zapalio se i potonuo kod Lampeduze, italijanske vlasti su spasle 155 osoba.

2016. Referendumu o izbegličkim kvotama EU održan u Mađarskoj proglašen je nevažećim zbog nedovoljnog odziva birača (43,9 odsto građana). Referendum je održan pošto se Mađarska usprotivila planu Evropske komisije o raspodeli više od 160.000 izbeglica među članicama EU.

Dogodilo se na današnji dan, 04.10.

1209. Nemački kralj Oto IV krunisan je za rimsko-nemačkog cara. Tokom tri naredne godine napao je Toskanu, Siciliju i južnu Italiju, zbog čega ga je papa Inokentije III ekskomunicirao.

1582. Četvrti oktobar označen je kao poslednji dan Julijanskog kalendara u Papskoj državi, Španiji i Portugalu. Gregorijanski kalendar stupio je na snagu narednog dana sa datumom 15. oktobar, a ubrzo su ga prihvatile gotovo sve katoličke države. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca prihvatila je taj kalendar za područje Srbije, Crne Gore i Makedonije 19. odnosno 31. januara.

1669. Umro je holandski slikar Harmens fan Rajn Rembrant, jedan od najvećih majstora u istoriji slikarstva. Uradio je oko 650 uljanih slika, oko 300 gravira i oko 2.500 crteža, uključujući remek dela svetske baštine kao što su „Noćna straža“, „Izgubljeni sin“, „Čas anatomije doktora Tulpa“.

1830. Belgija je postala nezavisna država, izdvojivši se iz Ujedinjenog Kraljevstva Holandije koje je osnovano na Bečkom kongresu 1815.

1853. Turska je, uz podršku Velike Britanije i Francuske, objavila rat Rusiji, nakon što je Rusija odbila da se povuče iz podunavskih kneževina Vlaške i Moldavije koje je okupirala da bi, kako je obrazložila, zaštitila pravoslavne podanike na teritoriji Otomanskog carstva.

1865. Pruski kancelar Oto fon Bizmark i francuski car Napoleon III postigli su u Bijaricu sporazum da Pruska preuzme vrhovno vođstvo u Nemačkoj. Pet godina kasnije izbio je francusko-pruski rat u kojem je Napoleon III zarobljen, a u Francuskoj je 4. oktobra 1870. ponovo uspostavljena republika.

1878. Prvi ambasador Kine u SAD Čen Lan Pin predao je akreditive američkom predsedniku Raterfordu Hejsu.

1892. Rođen je austrijski državnik Engelbert Dolfus, kancelar od 1932 do 1934, koji se protivio pripajanju Austrije nacističkoj Nemačkoj. Zbog upornog odupiranja Hitlerovoj nameri, austrijski nacisti su ga ubili u Beču u julu 1934.

1918. Boris III postao je car Bugarske, nakon što je njegov otac Ferdinand I abdicirao. Godine 1923. zaveo je diktaturu u zemlji, a u Drugom svetskom ratu bio je saveznik nacističke Nemačke.

1944. Raspušten je koncentracioni logor na Banjici u Beogradu, koji su nemačke okupacione vlasti osnovale u junu 1941. Prema nepotpunim podacima, kroz taj logor prošlo je oko 100.000 zatvorenika, od kojih je oko 80.000 ubijeno.

1957. SSSR je lansirao u orbitu oko Zemlje prvi veštački satelit, „Sputnjik 1“, nakon čega je počelo sovjetsko-američko nadmetanje u osvajanju svemira.

1965. Papa Pavle VI postao je prvi papa koji je posetio SAD i koji se obratio narodima sveta sa govornice UN u Njujorku, pozivajući ih na uspostavljanje trajnog i pravednog mira u svetu.

1966. Britanska afrička kolonija Basutolend stekla je nezavisnost pod nazivom Lesoto.

1970. Od prekomerne doze droge umrla je američka pevačica Dženis Džoplin, najpoznatija bela pevačica bluza.

1974. Amerikanac Dejvid Kunst postao je prvi čovek koji je obišao svet pešice. Na putovanje dugo 23.250 kilometara on je krenuo 20. juna 1970.

1977. UN su proklamovale Opštu deklaraciju o zaštiti životinja, a 4. oktobar proglašen je Svetskim danom zaštite životinja.

1992. Vlada Mozambika i pobunjenici potpisali su mirovni sporazum, čime je okončan 16-godišnji gradjanski rat u toj afričkoj zemlji.

1993. Predsednik Rusije Boris Jeljcin upotrebio je tenkove da bi zauzeo zgradu parlamenta u koju su se zabarikadirali poslanici, nakon što je 21. septembra raspušten parlament. Potpredsednik Rusije Aleksandar Ruckoj i lideri parlamenta predali su se vojnicima lojalnim Jeljcinu posle desetočasovnog tenkovskog napada i pogibije najmanje 300 ljudi.

1999. Komandant ustaškog logora u Jasenovcu u Drugom svetskom ratu Dinko Šakić osuđen je u Zagrebu na 20 godina zatvora. U tom, najvećem koncentracionom logoru u Jugoslaviji, ubijeno je nekoliko stotina hiljada ljudi, uglavnom Srba, Jevreja i Roma, kao i hrvatskih antifašista.

2000. Ustavni sud SR Jugoslavije poništio je predsedničke izbore održane 24. septembra na kojima je kandidat opozicije Vojislav Koštunica pobedio kandidata levice i dotadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Na poziv Demokratske opozicije Srbije (DOS) da se 5. oktobra okupe u protestu isped Savezne skupštine, gradjani iz cele Srbije krenuli su prema Beogradu probijajući policijske blokade na putevima.

2001. Ruski avion Tupoljev-154 koji je iz Izraela leteo za Moskvu pao je u Crno more pogođen raketom koju je greškom ispalila ukrajinska vojska na vojnoj vežbi. Poginulo je 78 putnika i članova posade.

2004. Umrla je američka glumica Dženet Li, poznata po ulozi u Hičkokovom filmu „Psiho“.

2005. Turska je započela pregovore sa Evropskom unijom, 42 godine nakon što je podnela zahtev za članstvo u toj organizaciji.

2010. Britanac dr Robert Edvards dobio je Nobelovu nagradu za medicinu za doprinos u lečenju neplodnosti veštačkom oplodnjom.

2011. Ministri finansija EU usvojili su uredbu na osnovu koje mogu uvesti sankcije zemljama koje su finansijski neodgovorne.

2013. Umro je general Vo Ngujen Djap, heroj vijetnamskog rata protiv Francuske i SAD, jedan od najvećih vojnih stratega u istoriji, zaslužan za poraz francuskih kolonijalnih snaga u bici kod Dijen Bijen Fua 1954, a osvajanje Sajgona pod njegovom komandom 1975. bilo je presudno za kraj vijetnamskog rata.

2014. Pobedom na izborima u Letoniji Koalicija desnog centra osvojila je još jedan mandat na vlasti.

2020. Umro je modni kreator Kenzo, poznat po grafičkim i cvetnim dezenima. Bio je prvi japanski modni kreator koji se „ustoličio“ u Parizu, sedištu visoke mode, gde je i proslavio svoj brend.

Dogodilo se na današnji dan, 05.10.

Na današnji dan 1940. godine rođena je Milena Dravić, srpska glumica, jedna od najvećih "filmskih zvezda" negdašnje Jugoslavije. Glumila je u preko stotinu filmskih ostvarenja. Rad na filmu započela je slučajno 1959. godine, ulogom u filmu "Vrata ostaju otvorena" Františeka Čapa. Upamćena je po ulogama u filmovima "Prekobrojna", "Bitka na Neretvi", "Misterije organizma", "Poseban tretman", "Ljubavni život Budimira Trajkovića", "Rad na određeno vreme", "Zona Zamfirova". Od 1972. do 1974. vodila je šou program "Obraz uz obraz". Radila je i s velikim holivudskim "filmskim zvezdama" poput Ričarda Bartona ili Breda Pita.

Danas je subota, 5. oktobar, 279. dan 2024

1713 - Rođen je francuski filozof i pisac Deni Didro. Bio je veoma kritičan prema svakoj vrsti religioznosti. Nosilac je prosvetiteljske ideje u predrevolucionarnoj Francuskoj, inspirator i glavni urednik velike francuske "Enciklopedije", objavljene između 1751. i 1772. u 28 tomova. Dela: "Pismo o slepima na pouku onima koji vide", "Razgovor Dalambera i Didroa", "Misli o tumačenju prirode", "Dalamberov san", "Žak fatalista", "Ramoov sinovac", "Saloni".

1796 - Pod pritiskom Francuske, Španija je objavila rat Velikoj Britaniji, završen katastrofalnim porazom francusko-španske flote 1805. u bici kod Trafalgara, u kojoj je španska ratna mornarica gotovo uništena.

1857 - Srpski slikar Stevan Todorović, pionir fizičke kulture u Srbiji, otvorio je u Beogradu besplatnu školu za slikanje, pevanje i gimnastiku. Školu je šef beogradske policije ubrzo zabranio s obrazloženjem: "Na tužbu roditelja da izvodite takvu igru u kojoj deca mogu slomiti noge i ruke, zabranjuje vam se rad", ali je ministar prosvete, čiji je sin pohađao tu školu, stavio zabranu van snage.

1864 - Rođen je franucuski hemičar i industrijalac Luj Limijer, pionir svetske kinematografije, koji je s bratom Ogistom napravio prvu filmsku kameru i osnovao u Lionu fabriku za izradu fotografskog materijala. Braća su izumela postupak snimanja u prirodnim bojama i u pariskoj kafani "Gran kafe" priredila 28. decembra 1895. prvu filmsku predstavu u svetu ("Ulazak voza u stanicu", "Radnici izlaze iz fabrike").

1880 - Umro je francuski kompozitor Žak Ofenbah, tvorac francuske operete. Kroz njegovu muziku zabavnog karaktera provejavala je satira društvenih odnosa u francuskom Drugom carstvu (vreme Napoleona III) . Napisao je stotinak opereta. Dela: operete "Lepa Jelena", "Orfej u paklu", "Plavobradi", "Pariski život", "Velika vojvotkinja od Žerostajna", opera "Hofmanove priče", putopis "Ofenbah u Americi", autobiografska studija.

1897 - Održano je prvo biciklističko prvenstvo Srbije (tada se govorilo velosipedsko) na inicijativu brojnih klubova i društava iz cele Srbije. Organizator je bilo "Prvo srpsko velosipedsko društvo" iz Beograda. Trka je održana na stazi Beograd - Smederevo - Beograd, i imala je međunarodni karakter pošto su učestvovali i velosipedisti iz Zadra u Austrougarskoj. Pobednik je bio Đorđe Popara (prvi srpski biciklista koji je imao trkački bicikl sa istim točkovima, pribavljen u Trstu). Stazu je prešao za 5:13,25 časova. Drugoplasirani je bio Svetislav Savić, po mnogima najbolji vozač Srbije u prvoj deceniji od osnivanja "Prvog srpskog velosipedskog društva" 1884. Trećeplasirani je bio Vladislav Ribnikar, potonji osnivač lista "Politika".

1908 - Bugarski knez, nemački princ Ferdinand Koburg proglasio je nezavisnost Bugarske od Osmanskog carstva, a sebe carem Ferdinandom I.

1910 - Portugalija je posle obaranja kralja Manuela II (iz dinastije Braganca) proglašena republikom pod predsednikom Žoakimom Teofilom Fernandešom Bragom.

1917 - Rođena je Magda Sabo, mađarska književnica. Prevođena je na mnoštvo jezika, među kojima su nemački, engleski i francuski. Objavljivanje njenih dela bilo je onemogućeno od 1949. u vreme staljinizma, do 1958. kada je publikovan roman "Freska". Dobitnica je niza priznanja, poput nagrade "Košut", najprestižnije u Mađarskoj, ili "Femina" za roman "Vrata" 2003. ugledne francuske književne nagrade.

1938 - Predsednik Čehoslovačke Edvard Beneš podneo je ostavku zbog Minhenskog sporazuma, kojim su zapadni saveznici Velika Britanija i Francuska prepustile njegovu zemlju nacističkoj Nemačkoj, i otišao u izbeglištvo.

1947 - U Varšavi je, na osnovu odluke koju su rukovodstva komunističkih partija Sovjetskog Saveza, Jugoslavije, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Čehoslovačke, Poljske, Francuske i Italije, donela sedam dana ranije, osnovan Informacioni biro tih partija (Informbiro ili Kominform) sa središtem u Beogradu. Zaključeno je da je zadatak Informbiroa "organizacija razmene iskustava i, u slučaju potrebe, koordinacija delatnosti komunističkih partija na osnovu uzajamne saglasnosti". Informbiro je raspušten 1956.

1954 - Velika Britanija, SAD, Jugoslavija i Italija potpisale su Londonski memorandum o tršćanskoj krizi, zaoštrenoj odlukom zapadnih sila da civilnu upravu u zoni "A" slobodne teritorije Trsta predaju Italiji. Jugoslaviji je pripala zona "B" i manji deo zone "A", a Italiji veći deo zone "A". Dve susedne zemlje su garantovale puna prava nacionalim manjinama, a vlada u Rimu preuzela je i obavezu da održava slobodnu luku u Trstu.

1964 - U Zapadni Berlin je kroz tajno iskopan tunel ispod Berlinskog zida pobeglo 57 državljana Istočne Nemačke, što je bilo najveće masovno bekstvo od 1961. kada je zid izgrađen.

1970 - Vršilac dužnosti predsednika Egipta Anvar el Sadat je sedmog dana posle smrti Gamala Abdela Nasera zvanično postao šef države.

1988 - Na plebiscitu koji je organizovao diktator Augusto Pinoče, 53 odsto Čileanaca je glasalo protiv predloga da mu mandat bude produžen do 1997. Pinoče je prigrabio vlast vojnim udarom 1973, organizovanim uz pomoć SAD, kada je uklonjen predsednik Salvador Aljende.

1994 - U Švajcarskoj su u zgarištima pronađena tela 48 pripadnika sekte "Hram Sunca", koji su očito umrli u obredima masovnog samoubistva.

1998 - Pravni komitet Predstavničkog doma Kongresa SAD odobrio je otpočinjanje postupka impičmenta protiv američkog predsednika Bila Klintona. To je bila treća istraga u postupku impičmenta u istoriji protiv predsednika SAD.

2000 - U Beogradu su se dogodile masovne demonstracije stotina hiljada demonstranata, od kojih su mnogi iz unutrašnjosti Srbije doputovali konvojima kamiona, autobusa i automobila, što je dovelo do promene režima.

2003 - Favorit Moskve Ahmad Kadirov, bivši muslimanski sveštenik, dobio je predsedničke izbore u Čečeniji. Kadirova su islamski teroristi ubili u maju 2004.

2005 - U eksploziji automobila bombe ispred šiitske džamije u centru Hile, južno od Bagdada poginulo je najmanje 25 osoba, a više od 80 je ranjeno.

2011 - Umro je Stiv Džobs, kompjuterski mag, osnivač kompanije Epl (Apple). Džobs je bio jedan od simbola informatičke revolucije. Još kao srednjoškolac počeo je da se bavi računarskim tehnologijama a studije je napustio potpuno razočaran. U prvi posao ušao je sa svega 1.000 dolara kapitala i već tokom prve godine rada njegova kompanija inkasirala je oko 140 miliona dolara.

2013 - U Tripoliju, Libija, američke specijalne jedinice uhapsile se Abu Anas al-Libija, vođu Al Kaide u toj zemlji, za kojim je godinama trajala potraga.

2016 - Antonio Gutereš izabran je za novog generalnog sekretara UN. Prethodno, Gutereš je bio visoki komesar UN za izbeglice, počev od juna 2005. do decembra 2015. Predsednik vlade Portugalije bio je od 1995. do 2002, a početkom 2000-ih obavljao je funkciju predsednika Evropskog saveta. Mandat generalnog sekretara UN započeo je januara 2017.

2020 - Nobelovu nagradu za medicinu dobili su Harvi J. Alter, Čarls M.Rajs i Majkl Hoton, za otkriće virusa koji uzrokuje Hepatitis C.

2021. - Umro poznati srpski patolog Zoran Stanković koji je izvršio obdukciju oko 1.000 ljudi, većinom Srba, nad kojim su u Podrinju muslimanske snage iz Srebrenice pod komandom Nasera Orića počinile monstruozne zločine, među kojima je i ubistvo jedanaestogodišnjeg Slobodana Stojanovića.

Dogodilo se na današnji dan, 06.10.

1014. Umro je car Samuilo koji je 976. digao ustanak protiv Romeje (Vizantija) i osnovao Makedonsko carstvo. Njegovo carstvo propalo je 1014, nakon teškog poraza od vizantijskog cara Vasilija II u bici kod Belasice. Prema predanju, umro je od srčanog udara kada je video svojih 14.000 vojnika koji su bili zarobljeni, a potom po naređenju vizantijskog cara Vasilija II oslepljeni i pušteni.

1536. Engleski verski reformator i prevodilac Biblije Vilijam Tindejl (William Tyndale) spaljen je na lomači kao jeretik, prema naređenju kralja Henrija VIII (Henry).

1552. Rođen je Mateo Riči (Matteo Ricci), italijanski jezuita, prvi katolički misionar u Kini (1581), gde je tokom 30 godina uspešno upoznavao Kineze sa dostignućima zapadne civilizacije, a na Zapadu proširio oskudno poznavanje Kine.

1767. Rođen je haićanski državnik Henri Kristof (Christophe), doveden sa ostrva Grenade kao rob na Haiti, gde se krajem 18. veka priključio pobuni protiv Francuza. Godine 1807. postao je predsednik Haitija, a 1811. proglasio se kraljem.

1846. Rođen je američki inženjer Džordž Vestinghaus (George Westinghouse), pronalazač vazdušne kočnice za lokomotive i tramvaje, osnivač „Vestinghaus ilektrik korporejšn“ (1886).

1878. Umro je srpski trgovac Ilija Milosavljević Kolarac, koji je svoju imovinu zaveštao za prosvećivanje naroda. Iz njegove zadužbine izdat je veliki broj knjiga i podignut Kolarčev narodni univerzitet u Beogradu.

1887. Rođen je francuski arhitekta i teoretičar švajcarskog porekla Šarl Eduar Žanre (Charles Edouard Jeanneret), poznat kao Le Korbizje (Corbusier), jedan od najvećih arhitekata 20. veka, koji je korišćenjem armiranog betona, stakla i gvožđa radikalno promenio tradicionalni način gradnje.

1903. Rođen je irski fizičar Ernest Tomas Sinton Volton (Thomas, Walton), jedan od pionira nuklearne fizike, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1951. Sa Džonom Daglasom Kokroftom (John Douglas Cockcroft), sa kojim je podelio Nobelovu nagradu, razvio je 1929. prvi atomski akcelerator.

1908. Austrougarska je anektirala Bosnu i Hercegovinu što je izazvalo duboku krizu u odnosima evropskih sila. Da bi izbegle rat, vodeće evropske zemlje priznale su aneksiju u martu 1909. Pod pritiskom evropskih sila aneksiju je priznala i kraljevina Srbija.

1914. Rođen je norveški etnolog i istraživač Tor Hejerdal (Thor Heyedahl). Godine 1947. predvodio je šestočlanu ekspediciju koja je splavom „Kon-Tiki“ preplovila oko 9.000 kilometara između Perua i pacifičkog ostrva Tuamotu blizu Tahitija, da bi dokazao da su drevni narodi mogli da plove iz Južne Amerike do polinežanskih ostrva.

1915. Napadom na Srbiju, Bugarska, koja je na početku rata proglasila neutralnost, uključila se u Prvi svetski rat na strani Centralnih sila. Suočena istovremeno sa nemačko-austrougarskom ofanzivom na severu, srpska vojska je bila prisiljena da se povuče na Kosovo, a potom preko Albanije do Jadranskog mora odakle su je savezničke snage prebacile na ostrvo Krf.

1927. Premijerom filma „Pevač džeza“ u Njujorku, sa tada vrlo popularnim pevačem Alom Džonsonom (Jolson) u glavnoj ulozi, počela je era zvučnog filma.

1930. Rođen je sirijski državnik i general Hafez al Asad (Ashad), koji je na vlast došao u novembru 1970. udarom vojnog krila Arapske socijalističke partije BAAS. Predsednik Sirije bio je od 1971. do juna 2000. kada je umro u svom kabinetu.

1958. Američka nuklearna podmornica „Sivulf“ izronila je na površinu kod obale Nove Engleske nakon dva meseca provedena u morskim dubinama, što je bio svetski rekord u ostajanju pod morem.

1972. Više od 200 ljudi je poginulo i više od hiljadu povređeno u železničkoj nesreći kod meksičkog grada Saltiljo.

1973. Napadom Egipta i Sirije na izraelske položaje na istočnoj obali Sueca i na Golanskoj visoravni počeo je četvrti vojni sukob Izraela i Arapa, okončan 22. oktobra rezolucijom Saveta bezbednosti UN o prekidu vatre.

1976. Vojna hunta je u Tajlandu srušila vladu Senija Pramođa (Pramoj), a vojska je na univerzitetu u Bangkoku masakrirala veliki broj studenata levičara.

1981. Na vojnoj paradi u Kairu islamski ekstremisti ubili su Anvara el Sadata (Anwar), predsednika Egipta od oktobra 1970. Bilans spektakularnog atentata bio je 12 mrtvih i više od 25 ranjenih.

1988. Pod pritiskom demonstracija, tokom kojih je Slobodan Milošević učvršćivao svoju vlast u Srbiji, rukovodstvo Vojvodine podnelo je ostavke. Tokom protesta, demonstranti su na funkcionere koji su pokušali da im se obrate, bacali jogurt, zbog čega je ovaj događaj kasnije popularno nazvan „jogurt revolucija“.

1989. Umrla je američka filmska glumica Bet Dejvis (Bette Davis), dobitnica dva Oskara za filmove „Opasna“ i „Džezabel“, a proslavila se i filmovima „Sve o Evi“, „Male lisice“ , „Šta se dogodilo sa Bebi Džejn“.

1990. Umrla je prva žena-ratni pilot u Jugoslaviji Marija Draženović Djordjević koja je u sastavu 113. lovačkog puka učestvovala u Drugom svetskom ratu u borbama na Sremskom frontu 1945. Letački ispit je položila 1939. kada je imala 15 godina.

1991. Indonežanski vojni avion udario je u Džakarti u zgradu vlade, poginule su 102 osobe, a ranjeno više od 5.000.

1998. Pod pritiskom međunarodne zajednice i pretnjama vazduhoplovnim napadom NATO-a, počelo je povlačenje srpskih snaga bezbednosti sa Kosova prema centralnoj Srbiji.

2002. Premijer Belgije Gaj Verhoštat (Guy Verhofstadt) uputio je prvo zvanično izvinjenje za deportovanje desetine hiljada Jevreja u koncentracione logore u nacističkoj Nemačkoj, koje su činili lokalni zvaničnici.

2007. Preminuo je muzičar i kompozitor, klavijaturista Laza Ristovski. Svirao je u rok grupama „Smak“ i „Bijelo dugme“ i pripadao muzičarima koji su obeležili jugoslovensku rok scenu.

2012. Umro je bivši alžirski predsednik Šadli Bendžedid, koji je svrgnut sa vlasti 1992, nakon čega je izbio desetogodišnji građanski rat u kome je stradalo više od 200.000 ljudi. Na čelo Alžira došao je 1979. posle čega je sprovedeno više političkih reformi koje su dovele do višestranačkog političkog sistema.

2018. Preminula je španska operska pevačica Monserat Kabalje (Montserrat Caballe) poznata po interpretacijama Rosinijevih, Belinijevih i Donicetijevih opera. Tokom karijere izvela je više od 90 različitih uloga i snimila oko 80 albuma. Sa pevačem Fredijem Merkjurijem iz grupe „Kvin“ snimila je pesmu „Barselona“ koja je postala himna letnjih olimpijskih igara 1992. godine u Barseloni.

Dogodilo se na današnji dan, 07.10.

Danas je ponedeljak, 7. oktobar, 281. dan 2024

1571 - Španska, papska i mletačka mornarica potukle su tursku flotu kod Lepanta. U bici posle koje Turska više nikada nije postala velika pomorska sila, najmanje 25.000 Turaka je poginulo i potopljeno je 80 turskih brodova.

1849 - Umro je američki pisac Edgar Alan Po, čiju poeziju karakterišu dubok pesimizam kao i neobična muzikalnost. Tvorac je kratke pripovetke strave iz koje je nastala moderna kriminalistička i detektivska priča. Dela: poezija "Gavran", "Anabel Li", "Pobednik crv", "Zvona", "Pesme"; proza "Crna mačka", "Priče tajanstva i mašte", "Avanture Gordona Pima", "Filozofija kompozicije".

1860 - Tursko carstvo priznalo je carskim beratom (ukazom) Mihaila Obrenovića za kneza Srbije.

1885 - Rođen je danski atomski fizičar Nils Henrik David Bor, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1922. koji je postavio teoriju strukture atoma, objasnio svetlosne spektre atoma vodonika i u Drugom svetskom ratu učestvovao u SAD u istraživanjima koja su prethodila izradi atomske bombe. Njegovim imenom nazvani su mnogi pojmovi u atomskoj fizici - "Borove orbite", "Borova teorija", "Borovi uslovi frekvencije", "Borov princip komplementarnosti", "Borov magneton".

1908 - Austrougarska je i formalno objavila aneksiju (prisajedinjenje) Bosne i Hercegovine. Do aneksije je došlo uz podršku Nemačke, i time je izazvana ozbiljna međunarodna kriza. Kako bi bio izbegnut sukob, sile Antante su izvršile pritisak na Srbiju s ciljem da je prinude da zvanično izjavi kako aneksija Bosne i Hercegovine "ne zadire u interese Srbije".

1914 - Rođen je Mihailo Lalić, pisac, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Njegova tipična tema su prilike u Crnoj Gori uoči i tokom Drugog svetskog rata. Bio je interniran u Grčkoj tokom rata, ali je uspeo da prebegne grčkim partizanima i postao je politički komesar Jugoslovenskog bataljona. Dela: romani "Svadba", "Zlo proljeće", "Lelejska gora", "Hajka", "Raskid", "Pramen tame", "Zatočenici", "Ratna sreća", "Dokle gora zazeleni", "Gledajući dolje na drumove", pripovetke "Na mjesečini", "Izvidnica", "Prvi snijeg", "Gosti", "Poslednje brdo".

1915 - Komandant Drugog bataljona Desetog puka, major srpske vojske Dragutin Gavrilović je izdao zapovest braniocima Beograda - Drugom bataljonu, delovima Trećeg bataljona Desetog puka i delovima Sremskog dobrovoljačkog odreda, poslednjoj odbrani srpske prestonice u Prvom svetskom ratu pred agresijom Nemaca, Austrijanaca i Mađara: "Tačno u 15 časova neprijatelj se ima razneti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao. Vojnici, junaci, Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja... Naš puk je žrtvovan za čast Otadžbine i Beograda. Vi nemate više da se brinete za vaše živote, koji više ne postoje. Zato napred u slavu..."! U jurišu su izginuli gotovo svi branioci, a major Gavrilović je teško ranjen. Obraćanje je zabeležio poručnik Đorđe Roš i sam teško ranjen tokom odbrane Beograda.

1919 - Osnovana je holandska avionska kompanija KLM, najstariji postojeći vazdušni prevoznik u svetu.

1931 - Rođen je južnoafrički nadbiskup Dezmond Tutu, borac protiv aparthejda, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1984, prvi crnac koji je postao arhiepiskop anglikanaca u Južnoj Africi.

1935 - Društvo naroda označilo je Italiju kao agresora u Abisiniji (Etiopija).

1940 - Nemačke trupe su ušle u Rumuniju, što je imalo veliki strateški značaj zbog naftnih izvora u Ploeštiju.

1949 - Proglašena je Nemačka Demokratska Republika s predsednikom Vilhelmom Pikom i premijerom Otom Grotevolom, čemu je prethodilo proglašenje Savezne Republike Nemačke 21. septembra 1949.

1953 - Preminula je srpska književnica i klasični filolog Anica Savić-Rebac, profesor Univerziteta. Dela: "Problemi antičke estetike", "Antička demokratija i socijalni problemi", "Problemi predplatonske erotologije", komentar i prevod speva Tita Lukrecija Kara "O prirodi stvari".

1959 - Sovjetski vasionski brod "Luna 3" prvi je fotografisao tamnu stranu Meseca.

1959 - Umro je američki operski pevač i filmski glumac italijanskog porekla Mario Lanca, koji je ostvario niz nezaboravnih operskih uloga. Snimao je i filmove, uključujući film "Veliki Karuzo".

1981 - Potpredsednik Egipta Hosni Mubarak postao je vršilac dužnosti šefa države dan pošto su islamski teroristi ubili predsednika Anvara el Sadata.

1985 - Palestinski teroristi oteli su u Mediteranu italijanski putnički brod "Akile Lauro" sa oko 440 ljudi uz pretnju da će ga eksplozijom uništiti ukoliko Izrael ne oslobodi iz zatvora 50 Palestinaca.

1989 - Kongres Mađarske socijalističke radničke partije ukinuo je partiju koja je vladala tom zemljom 33 godine i umesto nje formirana je Socijalistička partija Mađarske.

1999 - Nemačke kompanije i vlada ponudile su 3,3 milijarde dolara kompenzacija stotinama hiljada ljudi primoranih na prisilan rad tokom nacističke ere.

2000 - Vojislav Koštunica je na svečanoj sednici Savezne Skupštine, odžanoj u Centru "Sava" proglašen za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Svečanom polaganju zakletve prisustvovali su i Jorgos Papandreu, ministar inostranih poslova Grčke i Turbjern Jaglan, njegov norveški kolega.

2001 - SAD su pokrenule vazdušne napade na Avganistan pošto su talibani odbili da izruče arapskog teroristu Osamu bin Ladena osumnjičenog za terorističke napade na Njujork i Vašington, 11. septembra.

2003 - Američki filmski glumac austrijskog porekla Arnold Švarceneger izabran je za guvernera Kalifornije, najmnogoljudnije države SAD.

2004 - U seriji eksplozija u egipatskim letovalištima na Sinaju, na granici sa Izraelom, poginule su 34 osobe, a ranjeno 105, mahom izraelskih građana. Najjača eksplozija bila je u Tabi, u hotelu "Hilton" čija je zapadna strana sa deset spratova uništena.

2004 - Najmanje 39 osoba je poginulo, a više od 100 je povređeno u eksploziji automobila-bombe u pakistanskom gradu Multanu. 2006 - Ubijena je Ana Politkovska, ruska novinarka, komentator "Nove gazete" i dobitnica "Zlatnog pera Rusije" 2000. poznata kao nepomirljivi protivnik politike Moskve na Kavkazu. Autor je knjige "Putovanje u pakao-Čečenski dnevnik".

2009 - Umro je Irving Pen, američki fotograf. Radio je portrete slavnih, modne fotografije, kao i umetničke fotografije, na kojima je dominirala stroga jednostavnost. Karijeru je započeo 40-ih kao fotograf časopisa "Vog". Slavu su mu doneli portreti Majlsa Dejvisa, Spensera Trejsija, Džordžije O'Kif i Pabla Pikasa. Jedna fotografija za koju je pozirala njegova supruga manekenka Lisa Fonsagrivs, prodata je 2004. za čak 57.000 dolara.

2012 - Preminuo je Mersad Berber jedan od najvećih slikara i grafičara negdašnje Jugoslavije. Rođen je 1940. godine u Bosanskom Petrovcu. Akademiju je završio u Ljubljani. Predavao je na Katedri za crtež i grafiku Akademije likovnih umetnosti u Sarajevu. Njegovo delo "Byzantium III" krasi kolekciju Tejt galerije u Londonu. Dobitnik je više od 50 nagrada i priznanja za svoj rad. Bio je, između ostalog, član Ruske akademije umetnosti.

2021 - Abdulrazak Gurna, britanski pisac rodom iz Tanzanije (Zanzibara) dobio je Nobelovu nagradu za književnost za 2021. godinu, kako je saopštio komitet za dodelu nagrada zbog "beskompromisnog i saosećajnog prodora u efekte kolonijalizma". Gurna, rođen 1948, napustio je rodni Zanzibar posle revolucije kojom je u toj zemlji oborena monarhija. Živi u Britaniji, od kraja 1960-ih, gde je radio kao univerzitetski profesor. Autor je deset romana i niza priča. Gurna je četvrti pisac iz Afrike dobitnik Nobelove nagrade za književnost.

2023 - U zemljotresu jačine 6,3 stepeni Rihterove skale koji je pogodio oblast Herat na krajnjem severozapadu Avganistana, poginulo je 1.489 osoba, a povređeno je, koliko se zna, 2.744. Epicentar je bio na oko 40 kilometara od Herata, na dubini od 10 km. Herat se nalazi približno 120 km istočno od granice sa Iranom i neretko se pominje kao kulturna prestonica Avganistana.

2023 - Izraelska vojska pokrenula je operaciju "Gvozdeni mačevi" protiv Hamasa u Gazi, kao odgovor na iznenadni napad Hamasa na Izrael tog jutra. Prema navodima vojske više od 2.200 raketa ispaljeno je na Izrael počev od 6:30 tog jutra, sa kopna, mora, iz vazduha. Istog jutra palestinska islamistička grupa Hamas izvršila je iznenadni napad iz Pojasa Gaze na muzički festival Supernova održavan na otvorenom u blizini kibuca Reim. Ubijena su 364 civila, brojni su ranjeni, a oteto je 40 lica. Bio je to največhi teroristički napad u istoriji Izraela, i najgori masakr izraelskih civila ikada.

Dogodilo se na današnji dan, 08.10.

Na današnji dan 1915. godine komandant Drugog bataljona Desetog puka, major srpske vojske Dragutin Gavrilović je izdao zapovest braniocima Beograda - Drugom bataljonu, delovima Trećeg bataljona Desetog puka i delovima Sremskog dobrovoljačkog odreda, poslednjoj odbrani srpske prestonice u Prvom svetskom ratu pred agresijom Nemaca, Austrijanaca i Mađara: "Tačno u 15 časova neprijatelj se ima razneti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao. Vojnici, junaci, Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja... Naš puk je žrtvovan za čast Otadžbine i Beograda. Vi nemate više da se brinete za vaše živote, koji više ne postoje. Zato napred u slavu..."! U jurišu su izginuli gotovo svi branioci, a major Gavrilović je teško ranjen. Obraćanje je zabeležio poručnik Đorđe Roš i sam teško ranjen tokom odbrane Beograda.



Danas je utorak, 8. oktobar, 282. dan 2024. godine.

1354 - Ubijen je italijanski humanista Nikolo Gabrini, poznat kao Kola di Rijenci, vođa rimskih republikanaca. Svoj ideal, obnovu antičke republike u Rimu i ujedinjenje Italije, pokušao je da ostvari ustankom i 1347. uz pomoć rimskih građana proglasio je Rimsku republiku, koju je predvodio u zvanju "narodnog tribuna". Iz Rima je proterao feudalno plemstvo i smanjio je poreze, ali je aristokratija ubrzo porazila njegove pristalice i od 1348. do 1353. morao je da živi u izgnanstvu. Za ostvarenje svojih ideala bez uspeha je pokušavao da pridobije nemačkog cara Karla IV, a potom avinjonskog papu Inoćentija VI. U avgustu 1354. uspeo je da obnovi Rimsku republiku, ali ga je aristokratija ubrzo oborila i nakon dva meseca je ubijen.

1469 - Umro je italijanski slikar fra Filipo Lipi, pripadnik firentinske rane renesanse. U prvim radovima posebno ga je zanimao problem pokreta i dramatski efekti, a u poznijim preovladavalo je lirsko raspoloženje.

1803 - Umro je italijanski pisac Vitorio Alfijeri, rodoljubivi pesnik i dramski pisac iz čijeg dela je zračila strasna slobodoljubivost. Dela: tragedije "Saul", "Orest", "Marija Stjuart", "Filip", "Kleopatra", "Antigona", "Mira", komedije, soneti, ode, satire, epigrami, rasprava "O tiraniji", autobiografski spis "Život Vitorija Alfijerija".

1856 - Velika Britanija povela je drugi "Opijumski rat" protiv Kine, u kojem joj se pridružila Francuska. Kad su 1857. Britanci i Francuzi zauzeli Kanton, Kina je kapitulirala.

1871 - U Čikagu je buknuo veliki požar koji je besneo tri dana, usmrtivši najmanje 300 ljudi, a oko 90.000 ostalo je bez krova nad glavom.

1894 - Rođen je srpski vajar Rista Stijović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studije je počeo na Umetničkoj školi u Beogradu, a posle prelaska preko planinskih vrleti današnje Albanije tokom Prvog svetskog rata dospeo je sa srpskom vojskom na Krf, odakle je otišao u Marselj, zatim u Pariz, gde je studirao i izlagao. Izgradio je karakterističan izraz zasnovan na zatvorenim uprošćenim volumenima, s tematikom ženskog akta ili portreta i imao je posebnu sklonost ka obradi retkog i skupocenog drveta. Autor je brojnih spomenika, izvanredno stilizovanih životinja i ptica u kamenu, bronzi i drvetu.

1895 - Rođen je argentinski državnik Huan Domingo Peron, predsednik od 1946. do 1955. i od 1973. do smrti 1974. Posle vojnog udara 1943. postao je ministar rata, 1944. potpredsednik, a 1946. šef države. Sprovodio je autoritarnu politiku ali sa izrazitom socijalnom notom, oslanjajući se pri tom na radništvo. Odvojio je 1955. crkvu od države i prvi put uveo svetovnost škole, zbog čega ga je Rimokatolička crkva ekskomunicirala. U septembru 1955. oboren je u vojnoj pobuni. Po povratku iz emigracije, u septembru 1973. ponovo je izabran za predsednika Argentine.

1895 - Ubijena je korejska kraljica Min, koja je pokušavala da zaustavi talas japanske dominacije u Koreji. Grupu ubica koja je upala u njen dvor predvodio je japanski konzul general Goro Miura.

1912 - Započeo je Prvi balkanski rat. Potpisnice Balkanskog saveza Srbija, Grčka, Bugarska i Crna Gora, započele su tada rat kojim je Turska osim jednog manjeg dela proterana iz Evrope. Srbija je tada oslobodila Staru Srbiju (danas Kosovo i Metohija) i Južnu Srbiju (danas Makedonija).

1939 - Nemačka je u Drugom svetskom ratu pripojila Trećem rajhu veliki deo teritorije Poljske.

1952 - U železničkoj nesreći u severozapadnom Londonu poginulo je 112 i povređeno više od 200 osoba.

1953 - Velika Britanija i SAD su bez konsultovanja Jugoslavije povukle snage, predale civilnu upravu u zoni "A" slobodne teritorije Trst u celini Italiji i tako izazvale jednogodišnju krizu. Italija je koncentrisala trupe na granici, na šta je Jugoslavija odgovorila istom merom.

1954 - Oslobodilačke snage Severnog Vijetnama ušle su u glavni grad Hanoj.

1967 - Umro je britanski državnik Klement Ričard Atli, laburistički premijer od 1945. do 1951. tokom čije je vlade London priznao nezavisnost Indije 1947. i Burme 1948. Dela: "Laburistička partija u perspektivi", "Dvanaest godina kasnije", autobiografija "Kako se to zbilo".

1970 - Nobelovu nagradu za književnost dobio je ruski pisac Aleksandar Solženjicin.

1991 - Po isteku tromesečnog brionskog moratorijuma Slovenija i Hrvatska su se protivno važećem ustavu tadašnje SFRJ, proglasile otcepljenje od Jugoslavije, izazvavši građanski rat, uz očiglednu, nezvaničnu, saglasnost niza zapadnih zemalja i tadašnje Evropske Zajednice.

1992 - Umro je nemački državnik Vili Brant, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1971. kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974. kad je podneo ostavku pošto je otkriveno da je njegov blizak saradnik agent istočnonemačke tajne službe. Vodio je politiku saradnje i popuštanja, čiji je vrhunac bilo poklonjenje u prestonici Poljske Varšavi 1970. pred spomenikom žrtvama nacizma. Posle 1974. kad se povukao s položaja, predvodio je Socijalističku internacionalu.

1995 - U zemljotresu na indonežanskom ostrvu Sumatra poginulo je najmanje 100 osoba.

1996 - U prvoj javnoj poseti Izraelu palestinski lider Jaser Arafat razgovarao je s izraelskim predsednikom Ezerom Vajcmanom u njegovoj privatnoj rezidenciji.

1997 - Savet bezbednosti UN zaveo je sankcije protiv Sijera Leonea, uperene protiv vojne hunte u toj afričkoj zemlji.

1998 - Predstavnički dom američkog Kongresa odobrio je formalno pokretanje postupka impičmenta protiv predsednika SAD Bila Klintona, što je treća istraga u američkoj istoriji pokrenuta radi smenjivanja šefa države.

1998 - Japan je formalno izrazio žaljenje Južnoj Koreji zbog dugogodišnje kolonijalne vladavine nad Korejom.

2000 - Sirijski avion s funkcionerima, lekarima i medicinskim potrepštinama sleteo je u Bagdad, što je bio prvi let iz Damaska u glavni grad susednog Iraka nakon dve decenije.

2001 - Avion skandinavske kompanije SAS udario je u hangar na milanskom aerodromu "Linate" posle sudara u gustoj magli s malim privatnim avionom, što nije preživeo niko od 110 lica u letelici. Poginulo je i četvoro ljudi u privatnom avionu i četvorica aerodromskih radnika.

2005 - U razornom zemljotresu jačine 7,6 stepeni Rihtera koji je pogodio Pakistan i Indiju, život je izgubilo preko 75.000 osoba, a više desetina hiljada je povređeno.

2008 - Generalna skupština Ujedinjenih Nacija prihvatila je većinom glasova nacrt Rezolucije kojom Srbija od Međunarodnog suda pravde traži savetodavno mišljenje o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. Za Rezoluciju koju je predložila Srbija glasalo je 77 prisutnih država, protiv je bilo šest, dok su 74 bile uzdržane.

2010. Nobelovu nagradu za mir dobio je kineski disident Liju Sjaobo. U vreme dodele nagrade bio je u zatvoru.

2012. Umro je Mersad Berber, ugledni svetski slikar i grafičar. Dobitnik je više od 50 nagrada i priznanja, realizovao je niz samostalnih i kolektivnih izložbi, a njegovo delo je uvršteno u kolekciju galerije Tejt . Bio je vanredni profesor Akademije u Sarajevu i član Ruske akademije umetnosti.

2016. Na parlamentarnim izborima u Gruziji pobedila je vladajuća stranka Gruzijski san i nakon drugog kruga glasanja (30. oktobra) osvojila 115 mesta u 150-očlanom parlamentu.

2019. Italijanski parlament je smanjio broj poslanika za više od trećine (sa 945 na 600), na čemu je insistirao vladajući Pokret pet zvezdica

Dogodilo se na današnji dan, 09.10.

Na današnji dan 1934. godine ubijen je kralj Aleksandar I Karađorđević, Ujedinitelj. Od 1921. do 1929. vladar Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, od 1929. do 1934. Jugoslavije. Atentat u Marselju, u kojem je ubijen i šef francuske diplomatije Luj Bartu, organizovali su hrvatski teroristi - ustaše, uz podršku Musolinijeve Italije. Dalja pozadina nije nikada rasvetljena, postoji nekoliko oprečnih teza. Pasoš pronađen kod ubice izdat na ime Petra Kelemana, bio je Čehoslovački. Školovao se u Švajcarskoj, Rusiji, Francuskoj. Postao je prestolonaslednik 1909. umesto starijeg brata Đorđa, a od 1914. kao regent vladao je Srbijom u ime bolesnog oca kralja Petra I. Bio je na čelu Vrhovne komande srpske vojske u pobedonosnim ratovima od 1912. do 1918. u kojima je ispoljio izuzetnu hrabrost. Postao je kralj Srba, Hrvata i Slovenaca 6. novembra 1921. nakon smrti kralja Petra I.



Danas je sreda, 9. oktobar, 283. dan 2024. godine.

1757 - Rođen je francuski kralj Šarl X, koji je na presto stupio 1824. ali je oboren 1830. godine u Julskoj revoluciji, posle pokušaja da obnovi apsolutnu monarhiju. Njegov brat kralj Luj XVI pogubljen je 1793. u Francuskoj revoluciji.

1789 - Austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon preoteo je Beograd od Turaka.

1806 - Pruska je objavila rat Francuskoj, u kojem je poražena i izgubila je krajeve zapadno od Labe i neke delove negdašnje Poljske.

1831 - Ubijen je prvi predsednik Grčke Joanis Kapodistrijas, jedan od vođa borbe za nezavisnost od Turske. U službu ruskog cara stupio je 1809. i bio je predstavnik Rusije na Bečkom kongresu i šef ruske diplomatije od 1815. do 1822. Po povratku u Grčku učestvovao je u borbama za oslobođenje, ali je načinom vladavine, pošto je 1827. došao na vlast, izazvao nezadovoljstvo i ubijen je u atentatu.

1857 - Rođen je srpski pisac iz Dubrovnika Ivo Vojnović, dramski pisac s veoma živim osećanjem za scenu. Dela: drame "Dubrovačka trilogija", "Ekvinocij", "Smrt majke Jugovića", "Gospođa sa suncokretom", "Lazarovo vaskrsenje", "Imeratrix", "Maškerate ispod kuplja".

1859 - Rođen je francuski oficir jevrejskog porekla Alfred Drajfus, koji je 1894. lažno optužen da je Nemačkoj izdavao vojne tajne. Osuđen je na doživotnu robiju, samo na osnovu tumačenja grafoloških stručnjaka. Poslat je u jedan od najgorih zatvora na svetu na Đavolskim ostrvima u Francuskoj Gijani. U njegovu odbranu ustao je tada pisac Emil Zola, koji je pod naslovom "Optužujem" u listu "L'oror" objavio otvoreno pismo predsedniku Republike. Tek 1906. kapetan Drajfus je rehabilitovan, vraćen u vojsku i unapređen u čin majora.

1874 - U Bernu, u Švajcarskoj, održan je Osnivački kongres Svetskog poštanskog saveza. U radu Osnivačkog kongresa učestvovale su poštanske uprave iz 22 zemlje. Među osnivačima Svetskog poštanskog saveza nalazila se i Kneževina Srbija. Odluka da se 09. oktobar prihvati i obeležava kao Svetski dan pošte doneta je 1939. na kongresu Svetskog poštanskog saveza u Buenos Airesu.

1888 - Rođen je ruski revolucionar Nikolaj Ivanovič Buharin, profesor političke ekonomije Univerziteta u Moskvi. Boljševicima se priključio 1906. a posle Oktobarske revolucije 1917. jedan je od vodećih ideologa vladajuće Boljševičke partije. Kao predsednik Kominterne 1928. i 1929. protivio se potpunoj kolektivizaciji smatrajući da je za ekonomiju štetno ukidanje privatnog poseda na selu. Na montiranom sudskom procesu 1938. osuđen je na smrt pod optužbom za špijunažu kao "pripadnik trockističko-zinovjevskog i buharinovskog kontrarevolucionarnog centra" i streljan je marta 1938. Dela: "Politička ekonomija rentijera", "Imperijalizam i svetska privreda", "Ekonomika prelaznog perioda", "Teorija istorijskog materijalizma".

1892 - Rođen je srpski pisac Ivo Andrić, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, član Srpske kraljevske akademije. Studirao je književnost i istoriju u Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu i doktorirao istoriju u Gracu 1924. delom "Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine". U Prvom svetskom ratu hapšen je i interniran zbog prosrpske orjentacije, a između dva svetska rata bio je ambasador Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. U mladosti je pisao pesme ("Ex ponto", "Nemiri", "Lirika"). Pripovedač snažne imaginacije, izuzetan poznavalac Bosne, odlikovao se vanrednom čistotom jezika i stilom, prefinjenim psihološkim analizama. Dela: romani "Na Drini ćuprija", "Travnička hronika", "Gospođica", "Prokleta avlija", "Omer-paša Latas" (nedovršen), zbirke pripovedaka "Nemirna godina", "Žeđ", "Jelena, žena koje nema", "Znakovi", "Deca", "Kuća na osami", putopisi i skice "Staze, lica, predeli", meditativna proza "Znakovi pored puta", "Eseji, kritike, članci I i II", "Sveske".

1906 - Rođen je senegalski državnik, filozof i pisac Leopold Sedar Sengor, član Francuske akademije, predsednik Senegala od 1960. do 1980. Dela: "Nova antologija crnačke i malgaške poezije", "Sloboda I: Crnaštvo i humanizam", "Sloboda II: Nacija i afrički put u socijalizam", "Temelji afrikanstva ili crnaštvo i arabizam", "Crnaštvo i germanizam", zbirke pesama "Pesme senke", "Crne hostije", "Pesme za Naet", "Etiopike", "Nokturna", "Elegije", "Poezija akcije", "Pesme".

1908 - Rođen je francuski filmski režiser i glumac ruskog porekla Žak Tatiščev, poznat kao Žak Tati, poetični satiričar. Filmovi (režija i gluma): "Praznični dan", "Odmor gospodina Iloa", "Moj ujak" (Oskar), "Saobraćajna gužva".

1915 - Nemačke i austrougarske trupe su, posle ogorčenog otpora brojčano slabije srpske vojske, neuporedivo slabije opremljene, okupirale Beograd u Prvom svetskom ratu.

1918 - Rođen je Hauard Hant, agent CIA, ključni akter afere "Votergejt", koja je prouzrokovala ostavku američkog predsednika Ričarda Niksona i postala sinonim za skandal i zloupotrebu vlasti. Hant je regrutovao osobe koje su provalile u zgradu "Votergejt svisotel" u Vašingtonu, gde se nalazilo središte tada opozicione Demokratske stranke tokom predsedničke kampanje 1972. Aferu su obelodanila dva novinara "Vašington posta" Bob Vudvord i Karl Bernstin. Kada je afera razotkrivena do kraja oni su nagrađeni Pulicerovom nagradom.

1940 - Rođen je engleski muzičar Džon Lenon, autor većine pesama pop grupe "Bitlsi".

1958 - Umro je Pije XII, poglavar rimokatoličke crkve od 1939. Svetovno ime bilo mu je Euđenio Pačeli. Pred kraj Drugog svetskog rata i neposredno posle njega blagonaklono je posmatrao i pomagao beg pripadnika poraženih formacija putem takozvanih "pacovskih kanala" - mreže pomoću koje su se nacisti prebacivali najčešće u Latinsku Ameriku.

1962 - Afrička država Uganda postala je nezavisna posle 70 godina britanske kolonijalne uprave.

1963 - Više od 2.000 osoba poginulo je posle pucanja oko 300 metara visoke brane "Vajont" kod Beluna u severoistočnoj Italiji.

1967 - Ubijen je argentinski revolucionar Ernesto "Če" Gevara, simbol revolucija u Latinskoj Americi. Diplomirao je medicinu u Buenos Ajresu 1953. potom je otišao u Gvatemalu, pa u Meksiko, gde je upoznao Fidela Kastra, s čijom ekspedicijom se 1956. iskrcao na Kubu. Posle pobede revolucije 1959. postao je 1961. ministar privrede, a Kubu je napustio 1965. u nameri da u Boliviji, gde je ubijen, povede ustanak za oslobođenje Južne Amerike od dominacije SAD i domaće oligarhije. Dela: "Uspomene na kubansku revoluciju", "Dnevnik iz Bolivije".

1968 - Umro je francuski pisac Andre Moroa. Pisao je romane, eseje i romansirane biografije. Dela: romani "Podneblja", "Porodični krug", biografije "Bajron", "Dizraeli", "Viktor Igo", "Lelija ili život Žorž Sand", "Balzakov život".

1975 - Nobelova nagrada za mir dodeljena je ruskom fizičaru i disidentu Andreju Saharovu, zbog "neustrašivih napora za mir u svetu", kako je obrazložio norveški komitet za dodelu nagrade.

1978 - Umro je Žak Brel, francusko belgijski šansonjer. Njegovi hitovi "Ne me quitte pas", "Amsterdam", "Mathilde", postali su svojevrsni spomenici frankofonske baštine, a Brelovi tekstovi ali i retko sugestivan nastup, inspirisali su brojne muzičke stvaraoce širom sveta. Iako rođeni Belgijanac veči deo života proveo je u Parizu da bi poslednje godine proživeo u Francuskoj Polineziji, gde je i sahranjen, nedaleko od groba francuskog slikara Pola Gogena.

1983 - U eksploziji bombe u glavnom gradu Burme, Rangunu, za koju je Južna Koreja optužila severnokorejske agente, ubijeno je 18 južnokorejskih funkcionera, uključujući četiri ključna ministra, među kojima i šef diplomatije Li Bum Suk.

1991 - Hrvatske snage su na putu Petrinja-Glina iz zasede pucale na propisno obeleženo vozilo i ubile četiri člana ekipe TV Beograd: Zorana Amidžića, Boru Petrovića, Dejana Milićevića i Sretena Ilića.

1997 - Više od 200 osoba je poginulo kada je uragan "Paulina" pogodio meksičko letovalište Akapulko.

1999 - Broj mrtvih ljudi u poplavama u Meksiku premašio je 400.

2003 - Najmanje 100 osoba se udavilo u nigerijskom feribotu "Kunto-Borong" koji je potonuo nakon što je udario u stub jednog mosta.

2004 - Umro je francuski filozof i teoretičar književnosti Žak Derida, poznat po koncepciji "dekonstrukcije". Pokrenuo je široku kritičku raspravu o filozofiji i jedan je od inspiratora poznate pariske grupe "Tel-quel", koja je semiologiji, kao opštoj teoriji simbola, suprotstavila gramatologiju kao posebnu teoriju prvobitnih, arhaičnih načina označavanja. Glavna dela: "Pisanje i razlika", "O gramatologiji", "O rasejavanju", "O duhu", "Hajdeger i pitanje", "O pravu na filozofuju".

2004 - U Avganistanu su prvi put održani direktni predsednički izbori.

2006 - Severna Koreja je, uprkos protivljenju SAD, izvela prvu podzemnu nuklearnu probu. Tokom probe navodno nije došlo do bilo kakve komplikacije niti do širenja radioaktivnosti. Bomba je bila relativno "mala" po snazi, znatno manja od one koju su na kraju Drugog svetskog rata SAD bacile na Hirošimu, koja je imala snagu 15.000 tona TNT. Pet dana kasnije Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio rezoluciju o uvođenju sankcija Severnoj Koreji, koje uključuju širok spektar mera protiv te države i pojedinaca uključenih u severnokorejski nuklearni program.

2007 - Najmanje 40 osoba ubijeno je u napadu sudanske vojske na grad Muhadžirija u pobunjenoj sudanskoj oblasti Darfur, na zapadu zemlje, u pograničnoj zoni prema Čadu.

2015 - Preminuo je Zdravko Zupan, istoričar srpskog i jugoslovenskog stripa, kritičar, umetnik, izdavač, urednik. Jedan je od osnivača strip grupe "Beogradski krug 2" kao i Udruženja stripskih umetnika Srbije 2010. godine. Kao strip autor pojavio se 1965. u beogradskom "Malom ježu", i potom gornjomilanovačkim "Dečjim novinama". Njegovi stripovi objavljivani su u dvadesetak zemalja, na više od 15 jezika, a radio je za svetske izdavače poput Diznija, Hana-Barbere, nemackog Kauka Publishing-a, ili francuskog Le journal de Mickey. Autor je strip serijala: "Miki i Baš-Čelik", "Zuzuko", "Munja". Kao kritičar i istoričar stripa objavio je: "Iz istorije jugoslovenskog stripa", "Vek stripa u Srbiji ", "Veljko Kockar - život, smrt". Koautor je monografija: "Istorija jugoslovenskog stripa", "Stripovi koje smo voleli", kao i priređivač tematskog izdanja časopisa Gradac posvećenog Andriji Mauroviću.

2016 - Preminuo je poljski reditelj Andžej Vajda, producent, scenarista. Radio je najviše na filmu, ali i u teatru. Proslavio se filmovima "Pepeo i dijamant", "Sve je na prodaju", "Pan Tadeuš", "Čovek od mramora" i "Katin". Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima je i počasni Oskar, 2000. godine, za poseban doprinos filmskoj umetnosti. 2018 - Dogodio se veliki lančani sudar na autoputu Beograd Niš, u oba smera. Poginulo je sedam osoba, četrdesetak je povređeno među kojima je 17 zadržano na lečenju. Desetine automobila je uništeno.

2017. Sud Bosne i Hercegovine oslobodio je komandanta bošnjačkih snaga u Srebrenici Nasera Orića krivice za ratni zločin i ubistvo tri ratna zarobljenika srpske nacionalnosti u Bratuncu i Srebrenici 1992. godine. Krivice je oslobođen i pripadnik Armije BiH Sabahudin Muhić.

2019. Turski avioni bombardovali su položaje sirijskih Kurda, a turski vojnici i njihovi sirijski saveznici ušli na severoistok Sirije. Turska je dugo najavljivala napad na kurdske borce koje smatra teroristima.

2023. Evropska unija usvojila je novu Direktivu o obnovljivim izvorima energije koja predviđa povećanje udela obnovljive energije na 42,5 odsto do 2030, sa mogućnošću povećanja za dodatnih 2,5 odsto i postizanja udela od 45 odsto do kraja decenije.

Dogodilo se na današnji dan, 10.10.

Danas je četvrtak, 10. oktobar, 284. dan 2024. godine.

1684 - Rođen je francuski slikar Žan Antoan Vato, tipičan predstavnik rokokoa, čije je slikarstvo delikatnog kolorita i osetljivog crteža uglavnom posvećeno temama iz društvenog života aristokratije.

1813 - Rođen je italijanski kompozitor Đuzepe Verdi, uz Riharda Vagnera, najistaknutiji romantičarski operski stvaralac 19. veka. Njegove prve opere izražavaju ideje nacionalnog pokreta (rizorđimento) dok su kasnija dela vrhunac italijanskog romantizma. Dela: opere "Nabuko", "Travijata", "Trubadur", "Rigoleto", "Bal pod maskama", "Moć sudbine", "Don Karlos", "Aida", "Otelo", "Falstaf".

1837 - Umro je francuski ekonomista Šarl Furije, socijalista-utopista koji je smatrao da je kapitalizam "asocijalan", jer su u njemu pojedinci u stalnom ratu jedni s drugima. U takvoj ekonomiji "arhitekta mašta o požarima... a staklar o gradu koji bi porazbijao sva stakla". Ekonomsko-društveni razvoj razvrstao je u tri perioda: predindustrijski, "rasparčanu, neprijatnu industriju" u kapitalizmu, i društvenu, privlačnu industriju. Smatrao je da se društvo može preobraziti u Harmoniju pomoću eksperimentalnih zajednica u kojima ljudska individualnost dostiže vrhunac, što doprinosi opštoj harmoniji. Dela: "Novi industrijski i društveni svet", "Teorija četiri pokreta".

1861 - Rođen je norveški polarni istraživac, diplomata i humanista Fritjof Nansen, profesor okeanografije na Univerzitetu u Oslu, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1922. Istraživao je od 1893. do 1896. Grenland i Severni ledeni okean ploveći na brodu "Fram", (sačuvan i konzerviran, čuva se u blizini Osla). Posle Prvog svetskog rata bavio se zaštitom ratnih zarobljenika i nacionalnih manjina. Kao visoki komesar Društva naroda rukovodio je repatrijacijom ratnih zarobljenika i doprineo potpisivanju Ženevskog protokola o izbeglicama. Jedna vrsta emigrantskog pasoša nazvana "Nansenov pasoš" (Certificat Nansen ) i sada je u upotrebi za raseljene ljude kao potvrda identiteta.

1901 - Rođen je švajcarski skulptor Alberto Đakometi, čije je obimno, raznovrsno i osobeno delo izraz gotovo svih dominantnih strujanja u umetnosti 20. veka. U ranom periodu je stvarao pod uticajem kubizma i nadrealizma, kasnije se bavio prostornim konstrukcijama, a pozna dela oličavaju egzistencijalističko viđenje sveta.

1911 - U Vučangu, Kina, proglašena je republika i otpočela je revolucija u kojoj je oborena dinastija Ćing, poznata kao Mandžu, koja je vladala Kinom od 1644. do 1912. Na celu republikanske vlade ubrzo se našao Sun Jat Sen.

1913 - Završena je izgradnja Panamskog kanala dugog 81,6 kilometara, kojim su spojeni Atlantski i Tihi okean. Plovidba kanalom započela je 15. avgusta 1914.

1917 - Zbog torpedovanja brazilskih brodova, Brazil je u Prvom svetskom ratu objavio rat Nemačkoj.

1918 - Prva srpska armija počela je operacije oslobađanja Niša u Prvom svetskom ratu, uprkos upozorenju vrhovnog komandanta savezničkih snaga na Balkanu francuskog generala Luja Franše Deperea da je to srljanje u avanturu. Goneći austrijsku i nemačku vojsku dolinom Južne Morave, srpska vojska pod komandom vojvode Petra Bojovića oslobodila je Niš u munjevitom napadu i primorala okupatore na povlačenje prema severu.

1930 - Rođen je Harold Pinter, britanski dramski pisac, nobelovac. Glumu je studirao na londonskoj Kraljevskoj akademiji dramskih umetnosti i Centralnoj školi za govor i dramu, ali je napustio studije. Od 1973. radi u londonskom Nacionalnom teatru kao režiser. Zahvaljujući specifičnom stilu kratkih dijaloga i daru da se najekonomičnijim sredstvima stvori izuzetna napetost (poput upotrebe tišine) Pinterovo prezime je 1960-ih ušlo u opštu upotrebu, a pridev "pinterovski" označava tipično britanski stil, napetost i ambivalentnost. Napisao je 20 književnih dela i 21 scenario i režirao 27 pozorišnih predstava. Najznačajnija dela: "Soba", "Nastojnik", "Povratak", "Ničija zemlja", "Stara vremena", "Rođendan", "Vreme zabave", "Mesečina", "Stanica Viktorija", "Gorštački jezik". Bio je poznat po nezavisnim političkim stavovima. Tokom bombardovanja Srbije (SRJ) 1999. odlučno je osuđivao politiku Zapada. Dobitnik je brojnih priznanja pa i Nobelove nagrade 2005. ali je odbio britansku plemićku titulu.

1943 - Generalisimus Čang Kaj Šek položio je zakletvu kao predsednik Kine.

1954 - Vijetnamski lider Ho Ši Min ušao je u glavni grad Vijetnama Hanoj, koji su dva dana ranije napustile francuske kolonijalne trupe.

1964 - U Tokiju su otvorene Olimpijske igre, prve u Aziji.

1967 - Umro je Tadija Sondermajer, pionir srpske avijatike, vazduhoplovni inženjer. Osnivač je "Aeroputa" (Društvo za vazdušni saobraćaj Aeroput) prve naše nacionalne avikompanije. Bio je pilot-lovac i jedan od osnivača Aerokluba Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Nakon okončanja gimnazije u rodnom Beogradu, u Nemačkoj je započeo studije arhitekture. Kada je izbio Prvi balkanski rat napustio je studije i prijavio se u Srpsku vojsku kao dobrovoljac. Postao je vazduhoplovac 1916. na Solunskom frontu. Proslavio se istorijskim letom sa pilotom Leonidom Bajdakom, na relaciji Pariz - Bombaj i natrag, od 20. aprila do 2. maja 1927. godine, nepun mesec pre čuvenog Lindbergovog leta Njujork - Pariz. Maršrutu dugu 14.800 kilometara, prešli su u 15 etapa, za 11 dana, odnosno 89 sati efektivnog leta. Prilikom povratka, dvojicu heroja na beogradskom (bežanijskom) aerodomu svečano je dočekalo oko 50.000 Beograđana. Odlikovan je nizom srpskih i savezničkih odlikovanja, među kojima su Karađorđeva zvezda s mačevima, Zlatna medalja za hrabrost, Legija časti.

1970 - Umro je francuski političar Eduar Dalađe, potpisnik Minhenskog pakta s Nemačkom 1938, kojim je Adolfu Hitleru omogućeno da okupacijom Sudeta (delovi Češke većinom naseljeni Nemcima) rasparča Čehoslovačku. Između dva svetska rata bio je tri puta predsednik vlade Francuske, a u Drugom svetskom ratu interniran je u Nemačku posle okupacije Francuske.

1973 - Potpredsedenik SAD Spiro Egnju morao je da podnese ostavku zbog optužbi za izbegavanje plaćanja poreza.

1980 - U Alžiru je u zemljotresu poginulo 2.590 osoba, a oko 330.000 stanovnika grada Al Asnam ostalo je bez krova nad glavom.

1982 - SAD su nametnule sankcije Poljskoj zbog odluke poljske vlade da zabrani sindikat "Solidarnost".

1985 - Umro je američki filmski glumac i režiser Orson Vels, čiji je već prvi film "Građanin Kejn" delo virtuozne izražajne snage i originalnosti, tehničkih novina i novog načina montaže, jedan od najboljih u istoriji kinematografije. Izgradio je osoben stil i svako njegovo delo nosi pečat snažne i originalne ličnosti. Dobio je 1971. Oskar za životno delo. Ostali filmovi: režija i gluma - "Veličanstveni Ambersonovi", "Dama iz Šangaja", "Magbet", "Otelo", "Zrno zla", "Gospodin Arkaden", "Proces", "Ponoćna zvona", "Istine i laži", gluma - "Sirotica iz Lovuda", "Treći čovek", "Hotel Internacional".

1985 - Umro je američki filmski i pozorišni glumac Jul Briner, pođednako dobar u karakternim, avanturističkim i diskretnim komičnim rolama. Igrao je u brojnim filmovima, ali je posebno upamćen po ulozi u muzičkom filmu "Kralj i ja", za koji je nagrađen Oskarom, a i u pozorištu je godinama igrao u istoimenoj predstavi. Ostali filmovi: "Deset božjih zapovesti", "Anastasija", "Braća Karamazovi", "Solomon i Saba", "Sedmorica veličanstvenih", "Taras Buljba", "Zapadni svet".

1990 - Sovjetski Savez i Nemačka su potpisali ugovor o povlačenju sovjetskih vojnika iz Nemačke do kraja 1994. U to vreme u Nemačkoj se nalazilo 380.000 sovjetskih vojnika i 220.000 članova njihovih porodica.

1991 - Skupština Srbije je odlučila da zastava Srbije postaje tradicionalna srpska trobojka ali bez zvezde petokrake koja se na zastavi nalazila od Drugog svetskog rata.

1993 - Socijalista Andreas Papandreu dobio je izbore i vratio se na vlast u Grčkoj.

1995 - Izrael je, u skladu s mirovnim sporazumom s Palestinskom oslobodilačkom organizacijom, počeo povlačenje sa Zapadne obale i oslobodio iz zatvora oko 300 Palestinaca.

1997 - Pad aviona tipa DC-9 argentinske kompanije ALA u Urugvaju nije preživeo niko od putnika i članova posade, ukupno 74 osobe.

2000 - Umrla je Sirimavo Bandaranaike, prva žena predsednik vlade u svetu. U istoriju je ušla postavši predsednik vlade Šri Lanke (negdašnji Cejlon) 21. jula 1960. Upravljala je Šri Lankom od 1960. do 1977. i bila jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih.

2003 - Nobelovu nagradu za mir dobila je iranski advokat i borac za ljudska prava Širin Ebadi, kojoj je Nobelov komitet dao prednost u odnosu na papu Jovana Pavla II.

2004 - Umro je američki glumac Kristofer Riv, filmski "Supermen", koji je od 1995. godine bio vezan za invalidska kolica, pošto je u nesreći tokom jahanja slomio dva kičmena pršljena. Nije se, međutim, predavao bolesti i u takvom stanju je glumio u više filmova, uključujući rimejk legendarnog Hičkokovog "Prozor u dvorište".

2005 - Umro je Milton Obote, prvi predsednik vlade Ugande posle sticanja nezavisnosti 1962.

2005 - Evropska unija i Srbija i Crna Gora počeli su pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

2010 - U Beogradu je održana "Parada ponosa". I pored izuzetno jakog policijskog obezbeđenja na marginama skupa dogodilo se mnoštvo incidenata.

2018 - Balearsko ostrvo Majorku je pogodilo strahovito nevreme. Desetak osoba je poginulo, brojni objekti su oštećeni a stotine lica je evakuisano.

2019 - Austrijski pisac Peter Handke dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Kao pisac postao je globalno poznat sedamdesetih i osamdesetih 20. veka, romanima "Levoruka žena" i "Kratka pisma za duga rastajanja". Njegov roman "Golmanov strah od penala" postao je tada školska lektira. Po njemu je snimljen i film. Scenarista je znamenitog filma Vima Vendersa "Nebo nad Berlinom". Autor je sedamdesetak proznih i dvadesetak dramskih tekstova. Kada je započeo raspad Jugoslavije Handke se beskompromisno stavio na stranu Srba, zbog čega je imao brojne probleme. Inostrani je član SANU.

2020. Predsednik Kirgizije Soronbaj Ženbekov uhapsio je bivšeg predsednika Almazbeka Atambajeva, zabranio skupove i uveo policijski čas u glavnom gradu Biškeku s ciljem da okonča jednonedeljna previranja posle parlamentarnih izbora. Pet dana kasnije, 15. oktobra, Ženbekov je podneo ostavku, koju je od njega tražio novi premijer Sadir Žaparov.

Dogodilo se na današnji dan, 11.10.

Na današnji dan 1806. godine rođen je knez Srbije Aleksandar Karađorđević. Tokom njegove vladavine od 1842. do 1858. donet je Građanski zakonik Srbije (1844.) i reformisano sudstvo. Srbiji su autonomni status 1856. na Pariskom kongresu, garantovale velike sile. U njegovo vreme publikovano je "Načertanije" Ilije Garašanina (neka vrsta južnoslovenskog spoljnopolitičkog programa). Posle svrgavanja kneza Mihaila Obrenovića na presto su ga 1842. doveli ustavobranitelji. Zbog suprotstavljanja njihovom Savetu i vezivanja za Austriju, jedna struja ustavobranitelja ga je zbacila 1858. na Svetoandrejskoj skupštini i na presto Srbije je vraćen knez Miloš Obrenović.

Danas je petak, 11. oktobar, 285. dan 2024. godine.

1521 - Papa Lav X dodelio je engleskom kralju Henriju VIII , koji je 12 godina kasnije osporio autoritet rimokatoličke crkve, a 1534. se proglasio poglavarom Anglikanske crkve, nezavisne od Rima, titulu "Branitelja vere" jer je kralj objavio knjigu u kojoj je osudio ideje nemačkog verskog reformatora Martina Lutera.

1531 - Vojska švajcarskih rimokatoličkih kantona porazila je kod Kapela snage grada Ciriha i njegovih protestantskih saveznika, a u bici je poginuo protestantski verski reformator Ulrih Zvingli, jedan od najvećih teologa reformacije.

1579 - Turskog velikog vezira srpskog porekla Mehmed pašu Sokolovića ubio je jedan derviš. Kako se veruje, zahvaljujući Mehmed paši Turska je izvesno vreme vodila tolerantniju politiku prema Srbima. Bilo je dozvoljeno podizanje srpskih hramova, otvaranje srpske štamparije, kao i obnova srpske patrijaršije u Peći 1557. Za prvog patrijarha postavljen je njegov brat (ili brat od strica) Makarije Sokolović. U srpskim zemljama podigao je brojne zadužbine, uključujući znameniti most na Drini u Višegradu.

1896 - Umro je austrijski kompozitor i orguljaš Anton Brukner, kasnoromantičar koji je stvarao pod uticajem Ludviga van Betovena i Riharda Vagnera. Dela: devet simfonija, osam misa, kantate.

1899 - Počeo je trogodišnji Burski rat između južnoafričkih burskih država (Transval i Slobodna država Oranje) i Velike Britanije (koja je od ranije držala Kepland i Natal).

1915 - Na Srbiju, suočenu s ofanzivom nemačkih i austrougarskih trupa, napala je i Bugarska, čime se uključila u Prvi svetski rat na strani Centralnih sila.

1930 - Rođen je srpski istoričar Dimitrije Bogdanović, akademik. Po obrazovanju teolog i pravnik, vodio je Arheografsko odeljenje Narodne biblioteke Srbije i bio profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Najviše se bavio istorijom stare srpske književnosti i bio je jedan od najboljih poznavalaca srpskog srednjovekovlja uopšte, kao i ranohrišćanskih spisa. Dela: "Istorija stare srpske književnosti", "Knjiga o Kosovu", koautor monografije "Hilandar", koautor "Istorija srpskog naroda 1-10" SKZ, priređivać i koautor kolekcije "Srbljak" (zbornik stare srpske duhovne muzike - službe Srbima svetiteljima).

1942 - U selu Kriva Reka kod Brusa nemački i bugarski vojnici su u Drugom svetskom ratu zatvorili sve stanovnike u crkvu i digli je u vazduh, usmrtivši 320 civila.

1946 - Zbog krivičnih dela protiv naroda i države Vrhovni sud Hrvatske je posle višemesečne rasprave izrekao presudu ratnim zločincima - Erihu Lisaku na smrt, a rimokatoličkom nadbiskupu Alojziju Stepincu i Ivanu Šaliću na višegodišnji zatvor.

1962 - Papa Jovan XXIII otvorio je Drugi vatikanski sabor, odnosno 21. ekumenski sabor Katoličke Crkve, prvi od 1870, na kojem je započeta dalekosežna reforma u okrilju rimokatolicizma.

1963 - Umro je francuski pisac, slikar i režiser Žan Kokto, član Francuske akademije. Često je menjao stav i stil i oprobao se kao pesnik, romansijer, pisac drama, kritičar, slikar, režiser i filmski scenarista. Dela: romani "Strašna deca", "Tomas varalica", pozorišni komadi "Pisaća mašina", "Strašni roditelji", "Orfej", "Edip", "Antigona", filmovi "Lepotica i zver", "Orfejev testament".

1963 - Umrla je francuska pevačica Edit Pjaf, zvezda kabarea i simbol francuske šansone. Takođe je komponovala šansone i pisala tekstove za njih. Dela: autobiografije "Moj život", "Na balu uspeha".

1976 - U Kini je pod optužbom za zaveru uhapšena, kako su je nazvali, "četvoročlana banda", odnosno Mao Cedungova udovica Đang Ćing i tri bivša visoka funkcionera.

1977 - U atentatu je ubijen predsednik Severnog Jemena pukovnik Ibrahim al Hamdi.

1980 - Dvojica sovjetskih kosmonauta okončala su do tada najdužu kosmičku misiju, boraveći u brodu "Saljut 6" 185 dana u svemiru.

1988 - Govor pape Jovana Pavla II prekinut je u Evropskom parlamentu u Strazburu pošto je britanski poslanik iz Severne Irske, protestantski sveštenik Jan Pejzli, počeo da uzvikuje "antihrist", razvivši transparent na kojem je pisalo "Jovan Pavle II antihrist".

1990 - Na stadionu "1. maj" u severnokorejskom glavnom gradu Pjongjang oko 150.000 gledalaca oduševljeno je pozdravilo pobedu fudbalske reprezentacije Severne Koreje nad Južnom Korejom rezultatom 2:1 u istorijskom prijateljskom meču, prvom sportskom nadmetanju ne domaćem tlu ekipa podeljene zemlje.

1993 - Na norveškog izdavača Vilijama Nigarda, koji je štampao "Satanske stihove" britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija, u Oslu je pucao i teško ga ranio jedan islamski terorista.

1999 - U centru Prištine, ispred hotela "Grand", ubijen je pripadnik UNMIK-a, Amerikanac bugarskog porekla Valentin Krumov. Pretpostavlja se da su ubice bile u zabludi da je Krumov Srbin.

2002 - U eksploziji bombe koju je u tržni centar kod Helsinkija podmetnuo 19-godišnji student hemije, koji je tada takođe poginuo, a uputstva za pravljenje bombe "skinuo" je sa Interneta, poginulo je sedam osoba a 85 je povređeno.

2004 - Evropska unija ukinula je Libiji embargo na oružje, nakon odluke Tripolija da odustane od oružja za masovno uništenje.

2005 - U Liberiji, najstarijoj nezavisnoj državi Afrike, izuzev Etiopije, održani su predsednički i parlamentarni izbori, prvi posle 14 godina građanskog rata.

2005 - U eksploziji automobila bombe na jednoj pijaci u Tal Afaru, mestu na severozapadu Iraka, poginulo je 30, a ranjeno 35 osoba.

2006 - Umro je Milenko Šišić, fizički hemičar, član SANU. Radio je u Institutu "Boris Kidrič" u Vinči, doktorirao kod Pavla Savića, pionira nuklearnih nauka u Srbiji, i bio je najmlađi doktor nauka u Institutu gde se opredelio za hemiju visoko radioaktivnih materijala, odnosno ozračeno nuklearno gorivo i fisione produkte. Usavršavao se u SAD, a 1956. je izabran za docenta za predmet elektrohemije na Katedri za fizičku hemiju. Za Redovnog člana SANU je izabran 1985. Objavio je 190 radova, odnosno publikacija. Bio je član više međunarodnih naučnih društava.

2010. Pri pucanju skladišta s toksičnim crvenim muljem kod grada Ajka u Mađarskoj poginulo je sedam, a povređeno 120 građana. Mulj je bio vrlo alkalan, pH vrednosti 13 i sa štetnim elementima žive, arsena i hroma.

2013. Umro je bivši SS kapetan Erih Pribke, jedan od poslednjih živih nacističkih zločinaca, koji je 1998. osuđen na doživotni zatvor.

2021. Austrija je dobila novu vladu čiji je kancelar Aleksander Šalenberg, dva dana nakon što je bivši kancelar Sebastijan Kurc podneo ostavku jer se našao pod istragom za korupciju.

2021. U Beogradu je, šezdeset godina nakon prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja, počeo dvodnevni samit Pokreta, koji je okupio 105 zemalja i devet međunarodnih organizacija.

Dogodilo se na današnji dan, 12.10.

Na današnji dan 1873 - Rođena je srpska slikarka Nadežda Petrović, profesor slikarstva i saosnivač "Kola srpskih sestara" (s Branislavom Nušićem). Slikarstvo je studirala u Minhenu i Parizu, a prvu samostalnu izložbu je priredila 1900. Njena dela nose snažan, originalan izraz i izvanredno bogatstvo boja. Sačuvano je oko 200 njenih dela, a pojedine slike ("Resnik","Autoportret", "Notr Dam", "Bulonjska šuma") su ravne radovima vrhunskih evropskih majstora tog vremena. Rođena je u porodici u kojoj su dve sestre postale slikarke, jedna muzičar, a najmlađi brat Rastko pisac. Umrla je od tifusa 1915. u valjevskoj bolnici, gde je kao dobrovoljna bolničarka negovala ranjene srpske vojnike.



Danas je subota, 12. oktobar 2024. godine.

1492 - Španski moreplovac Kristifor Kolumbo je otkrio Ameriku, iskrcavši se na ostrvce Gvanahani - on mu je dao ime San Salvador - u sastavu Bahamskih ostrva, nakon 33 dana plovidbe Atlantskim okeanom od Kanarskih ostrva.

1518 - Nemački verski reformator Martin Luter, optužen za jeres, sazvao je skupštinu grada Augzburga i u teološkoj raspravi s kardinalom Tomazom de Viom, poznatim kao Kajetan, odbio je nastojanje vrhova rimske crkve da odustane od svog učenja.

1870 - Umro je američki general Robert Edvard Li, komandant armije Virdžinije i vojske Konfederacije (Jug) u

građanskom ratu u SAD od 1861. do 1865, najsposobniji vojskovođa tog rata. Predvodeći južnjačke trupe, pobedio je vojsku Severa u bitkama kod Ričmonda i Frederiksburga 1862. i kod Čanselorsvila 1863. ali je suočen s neuporedivo nadmoćnijom armijom Severa morao da kapitulira 9. aprila 1865.

1897 - U Beograd su iz Beča preneti posmrtni ostaci srpskog jezičkog reformatora Vuka Stefanovića Karadžića i

sahranjeni u porti Saborne crkve.

1918 - "Marš na Drinu" srpskog kompozitora Stanislava Biničkog je prvi put odjeknuo ulicama Niša, tek oslobođenog u Prvom svetskom ratu. Uz zvuke marša pobedonosno je koračala Drinska divizija srpske vojske.

1924 - Umro je francuski pisac Anatol Frans, član Francuske akademije i dobitnik Nobelove nagrade za književnost

1921. Izvanredan stilista, izvrgavao je oštroj satiri francusko društvo u vreme Treće republike i istupao protiv militarizma i šovinizma, razobličavajući korumpiranost zvaničnika i štampe, što mu je donelo naziv "buntovnog akademika". Dela: zbirka pesama "Zlatne pesme", romani "Zločin Silvestra Bonara", "Savremena istorija", "Crveni krin", "Bogovi su žedni", "Pobuna anđela", "Taida", "Epikurov vrt", "Mišljenja opata Žeroma Koanjara", "Ostrvo pingvina", "Pečenjarnica kraljice Pedok", "Život u cveću".

1934 - Maloletni Petar II Karađorđević je proglašen kraljem Jugoslavije, tri dana pošto je u Marselju ubijen njegov

otac Aleksandar I , u atentatu koji su izveli hrvatski teroristi ustaše.

1935 - Rođen je Lučano Pavaroti, italijanski operski pevač. Jedan je od najznačajnijih tenora 20. veka. Rođen u

porodici muzičara, bavio se pedagogijom i izvesno vreme radio je kao učitelj. Uzimao je časove pevanja od 1956. kod Ariga Pole i Etora Kampoljanija. Karijeru svetske operske zvezde je započeo 1961. ulogom Roberta u operi "Boemi" Đakoma Pučinija. Prvi javni nastup van Italije imao je u Beogradu. Bio je poznat i po humanitarnom radu, dobitnik je posebnog priznanja Visokog komesarijata UN za izbeglice.

1960 - Tokom debate o kolonijalizmu u Generalnoj skupštini UN, Nikita Hruščov sovjetski lider, je u ljutnji, skinuvši

prethodno cipelu, lupio njome po stolu više puta.

1964 - U orbitu oko Zemlje je lansiran sovjetski vasionski brod "Vashod 1", prva svemirska letelica s višečlanom posadom.

1968 - Afrička država Ekvatorijalna Gvineja, do tada Španska Gvineja, stekla je nezavisnost posle 190 godina španske kolonijalne uprave.

1968 - Predvođena pukovnikom Omarom Torihosom Ererom, Nacionalna garda Paname je oborila predsednika Arnulfa Arijasa Madrida.

1969 - Lansiran je sovjetski vasionski brod "Sojuz 7" s tročlanom posadom, koji se potom spojio sa "Sojuzom 6" u kojem su se nalazila dva člana posade.

1976 - Premijer Kine Hua Guofeng je postao šef vladajuće Komunističke partije.

1978 - U Vašingtonu su počeli mirovni pregovori Izraela i Egipta uz učesće predsednika SAD Džimija Kartera.

1983 - Bivši japanski predsednik vlade Kakuei Tanaka je osuđen na četiri godine zatvora zbog umešanosti u aferu

podmićivanja "Lokid".

1984 - U eksploziji bombe koju su podmetnuli teroristi Irske republikanske armije u "Grand hotel" u engleskom gradu Brajton, gde je održavana godišnja konferencija britanskih konzervativaca, poginulo je pet osoba.

1990 - Islamski teroristi na motociklima u Kairu su iz zasede ubili predsednika egipatske skupštine Rifata Mahdžuba

i trojicu njegovih telohranitelja.

1992 - U Kairu je poginulo više od 550 osoba u zemljotresu čiji je epicentar bio nedaleko od velikih piramida u Gizi.

1996 - Umro je francuski teniser Rene Lakost, osnivač kompanije za proizvodnju sportske opreme s prepoznatljivim

"krokodilčićem" kao zaštitnim znakom, poslednji od francuska "četiri musketira" koji su dominirali svetskim tenisom dvadesetih godina 20. veka.

1999 - General Pervez Mušaraf je vojnim udarom oborio vladu pakistanskog predsednika vlade Navaza Šarifa, raspustio skupštinu Pakistana i zaveo vanredno stanje.

2006 - Turski pisac Orhan Pamuk dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

2011 - Evropski komesar za proširenje Štefan File preporučio je da se Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u EU.

2013 - Preminuo je Jovan Ristić, tv reditelj, autor brojnih emisija, filmova, TV serija i pozorišnih predstava. Rođen je 1939. u Beogradu, gde je završio gimanziju a potom i Fakultet dramskih umetnosti. Režirao je oko 2.500 TV emisija, dva filma, pedesetak pozorišnih predstava, spotove i brojne manifestacije. Režirao je: "Sedmoricu mladih", TV serije "Koncert za ludi mladi svet", "Divlje godine", emisije "Povratak džezu", kviz "Malo ja, malo ti", bio je autor "Nedeljnog popodneva".

2019 - Eliud Kipčoge, olimpijski šampion i svetski rekorder iz Kenije, postao je prvi atletičar koji je istrčao maraton za manje od dva sata. Kipčoge je pretrčao stazu oko bečkog parka Prater za jedan sat, 59 minuta i 40 sekundi. Atletska federacija je međutim objavila da neće priznati rekord, pošto se nije dogodio u otvorenoj konkurenciji.

Dogodilo se na današnji dan, 13.10.

Danas je nedelja, 13. oktobar, 287. dan 2024.

54 - Umro je rimski car Klaudije I Tiberije Druz, koji je tokom vladavine od 41. uspeo da stabilizuje prilike u rimskoj državi. Godine 43. osvojio je Britaniju, osim severne trećine ostrva koja nikada nije pala pod Rim. Upamćen je kao vladar koji zaslužuje poštovanje. Bio je retko obrazovan i pomagao je razne vidove stvaralaštva a sam se bavio i istoriografijom. Umro je 54. otrovan pečurkama koje mu je podmetnula četvrta supruga Julija Agripina Mlađa kako bi otvorila prostor da na čelo države dovede sina iz prethodnog braka, potonjeg cara Nerona.

1792 - Predsednik SAD Džordž Vašington položio je kamen-temeljac Bele kuće u Vašingtonu, zvanične predsedničke rezidencije.

1815 - Streljan je francuski maršal Žoakim Mira, najčuveniji među komandantima armija cara Napoleona I, od 1808. do 1815. kralj Napulja. Zarobljen je pri pokušaju da ponovi osvoji Napulj, posle čega je pogubljen.

1869 - Umro je francuski pisac Šarl Ogisten Sent Bev, najistaknutiji predstavnik francuske književne kritike. Počeo je romantičarskim pesmama i romanom "Naslada", ali se potom posvetio isključivo književnoj kritici i istoriji koje je obnovio prodornim analizama dela i pisaca. Ostala dela: pesme "Život", kritike "Književni portreti", "Por-Roajal", "Razgovori ponedeljkom".

1884 - Grinič je usvojen kao univerzalni (nulti) meridijan, od kojeg se računaju geografske dužine i vremenske zone na Zemlji.

1890 - U Subotici je osnovana Gradska biblioteka, kao javna ustanova, koja prikuplja, čuva, i omogućava korišćenje knjiga i periodičnih publikacija. Reprezentativno zdanje u kojem je Biblioteka smeštena, projektovao je arhitekta Ferenc Rajhl 1895. a gradnja je dovršena jula 1896.

1905 - Umro je engleski glumac Henri Irving, jedan od najvećih tragičara 19. veka, prvi glumac kojem je 1895. dodeljena plemićka titula. Najpoznatiji je bio po tumačenju likova iz drama Vilijama Šekspira.

1921 - Rođen je francuski glumac i pevač italijanskog porekla Ivo Livi, poznat kao Iv Montan, koji je svetsku slavu postigao filmom "Nadnica za strah". Ostali filmovi: "Vrata noći", "Heroji su umorni", "Veštice iz Salema", "Veliki plavi put", "Volite li Bramsa", "Hajde da se volimo", "Z", "Priznanje".

1923 - Turska skupština proglasila je Ankaru, bivšu Angoru, prestonicom Turske. Od 1453. do 1923. prestonica je bio Carigrad (Istanbul) a do 1453. Jedrene.

1925 - Rođena je Margaret Hilda Roberts, poznata kao Margaret Tačer, koja je 1979. postala prva žena premijer u istoriji Britanije. Držala je duže od svih položaj britanskog premijera u 20. veku, ali je 1990. primorana na ostavku odlukom rukovodstva njene Konzervativne partije.

1943 - Italija je posle kapitulacije promenila stranu u Drugom svetskom ratu: pod pritiskom saveznika, italijanski kralj Vitorio Emanuele III i njegov predsednik vlade, maršal Pjetro Badoljo, do 1941. načelnik generalštaba italijanske vojske, objavili su rat nacističkoj Nemačkoj.

1964 - Posle 24 časa od poletanja brodom "Vashod 1", bezbedno su se prizemljila tri sovjetska kosmonauta, članovi prve višečlane posade u istoriji svemirskih letova.

1967 - Umro je srpski inženjer Dobrivoje Božić, konstruktor najbolje svetske automatske vazdušne kočnice na železnicama. Studirao je Karlsrueu i Drezdenu, u Nemačkoj. Profesor mu je bio i Rudolf Dizel, čuveni konsruktor motora. Po okončanju studija 1911. vratio se u Srbiju. "Kočnica Božić" je u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca usvojena 1922. a kad je Međunarodna železnička unija proglasila taj uređaj boljim od svih dotadašnjih 1928. usvojena je i u drugim zemljama. Božićeva kočnica smatra se neprevaziđenom, pa su i najsavremenije železničke kočnice njene usavršene kopije. U Srbiju se inženjer Božić vratio 1964. iz emigracije u SAD gde se nalazio od Drugog svetskog rata.

1972 - Prilikom pada sovjetskog putničkog aviona tipa "Iljušin 62" blizu moskovskog aerodroma poginulo je svih 176 osoba u letelici, što je bila dotad najveća nesreća u istoriji putničke avijacije.

1976 - Bolivijski teretni avion tipa "Boing 707", kojem je otpao jedan motor odmah posle poletanja, pao je na glavnu ulicu Santa Kruza, usmrtivsi više od 100 osoba na tlu i tri člana posade.

1988 - Istraživači su laboratorijskim ispitivanjem došli do zaključka da je "Torinski pokrov", u kojem je, prema verovanju, bio sahranjen Isus Hristos, lažan i da potiče iz Srednjeg veka. Kasnije analize su osporile rezultate ovog istraživanja, tako da spor oko autentičnosti traje i dalje.

1990 - U moskovskoj crkvi Svetog Vasilija Blaženog na Crvenom trgu održana je prva liturgija, 73 godine posle Oktobarske revolucije.

1990 - Vođa hrišćanskih snaga u Libanu general Mišel Aun zatražio je azil u francuskoj ambasadi u Bejrutu posle napada sirijske armije na njegovo uporište.

1993 - Sud u Hamburgu proglasio je Nemca Gintera Parhea krivim zbog ranjavanja nožem teniserke Monike Seleš, ali je na osnovu toga doneo presudu koja je širom sveta ocenjena kao skandalozna. Parhe je kažnjen uslovno na dve godine zatvora.

1997 - Britanski supersonični automobil prvi je uspeo da na tlu probije zvučni zid, razvivši brzinu od 1.222,7 kilometara na čas.

2003 - Filipinske bezbednosne snage ubile su Fatura Rahmana el Gozija, kako je navedeno, "ključnu figuru" islamističke teroristicke organizacije "Džema islamija".

2005 - U napadu 300 islamskih ekstremista na Naljčik, glavni grad severnokavkaske ruske Republike Kabardino-Balkarije, poginula su 92 terorista, 33 pripadnika organa reda i 12 civila, a ranjeno je preko stotinu osoba.

2006 - Bangladeški ekonomista Muhamad Junus i banka Gramin, koju je on osnovao, dobili su Nobelovu nagrade za mir, zbog pomaganja brojnim ljudima. Nagrada je pripala dobitnicima iz Bangladeša, između 1.901 kandidata. Junus, često nazivan Bankar siromašnih, osnovao je 1976. godine banku Gramin koja dodeljuje mikro kredite najsiromašnijima u Bangladešu, najčešće ženama, pomažući im da pokrenu nekakav posao i ne tražeći pritom nikakvu hipoteku. Takav sistem mikro kredita, kopiran je potom širom sveta. Junus je 1997. osnovao i Gramin fondaciju, koja sada ima 52 partnerske organizacije u 22 zemlje, a njene kredite je koristilo čak 11 miliona ljudi iz Azije i Latinske Amerike.

2006 - Ban Ki-Mun, bivši šef južnokorejske diplomatije, izabran je na mesto generalnog sekretara UN, osmog po redu od osnivanja OUN. Izbor Ki-Muna proizvod je sve izraženijeg uticaja velikih azijskih država na svetsku politiku.

2007 - Najmanje 21 osoba je izgubila život, a 26 je povređeno, u odronu zemlje, u rudniku zlata na jugozapadu Kolumbije, u blizini grada Suares, u provinciji Kauka.

2007 - U nesreći prilikom prevrtanja broda u Senegalu, usled snažnog vetra, poginule su 32 osobe. Na brodu su se nalazili ribari koji su se vraćali s proslave završetka Ramazana. Brod je plovio iz gambijskog ribarskog sela Tandži ka jugu Senegala, s 50 putnika na palubi.

2007 - Umro je Bob Denar, francuski profesionalni vojnik i plaćenik, znamenit po nizu državnih udara koje je izvršio u više frankofonih zemalja. Avanturista Denar poslužio je kao predložak za više literarnih i filmskih ostvarenja, između ostalog, po uzoru na njega nastalo je delo "Psi rata" Frederika Forsajta.

2009 - Umro je Konstantin Babić, srpski kompozitor i profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, šef Katedre za muzičku teoriju. Njegov obiman i priznat kompozitorski opus već decenijama je nezaobilazni deo srpske muzičke istorije. Dela: "Koncertna intrada", "Preludijum za simfonijski orkestar", "Gudački kvartet", "Burleska za violinu i klavir", "Lovačka svita za mešoviti hor", "Balada za ženski hor", "Dečja simfonija za dečji gudački orkestar i udaraljke".

2013 - Više od 115 hodočasnika izgubilo je život u stampedu na mostu na reci Sind, kod hinduističkog hrama Mandula Devi, u centralnoj Indiji, tokom Navaratra festivala. Više od 110 osoba je povređeno. Slična tragedija na istom mestu dogodila se i 2006. godine.

2014 - Park u austrijskoj prestonici Beču, smešten u devetom kvartu, dobio je ime "Park Diane Budisavljević". Tokom Drugog svetskog rata, Diana Budisavljević, rođena Obekser (1891-1978) spasla je iz koncentracionih logora ustrojenih od strane hrvatskih ustaša, više od 15.000 osoba, ogromnom većinom srpske dece, među kojima je oko 12.000 preživelo rat.

2016 - Preminuo je Dario Fo, Italijanski dramski pisac, glumac, nobelovac. Fo, naglašeni levičar, pisao je o organizovanom kriminalu, političkoj korupciji i žrtvama, svojevrsnoj hipokriziji verskih prvaka, pa i o situaciji na Bliskom istoku. Autor je oko 70 predstava, među kojima su verovatno najpoznatije satire "Nećemo platiti! Nećemo platiti!" i "Slučajna smrt jednog anarhiste". Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1997. godine.

2021 - U severnom delu Kosova, u Mitrovici, Zvečanu, dogodio se upad kosovske policije. Usledili su upadi u magacine, trgovinske radnje. Na okupljene građane bacane su šok bombe i suzavac. Desetine osoba su povređene a jedno lice je teško ranjeno. Upad propraćen brutalnom upotrebom sile, pravdan je potragom za navodno krijumčarenom robom.

2022 - Dve osobe su poginule prilikom pucanja visećeg pešačkog mosta preko Zapadne Morave u Ovčar Banji u klisuri. Tri lica su pritom teško pvređena.

Dogodilo se na današnji dan 14.10.

Na današnji dan 322. godine p.n.e. Demosten, najveći govornik antike, izvršio je samoubistvo ispivši otrov. Kao vođa antimakedonske grupe u Atini proslavio se govorima protiv Filipa II Makedonskog poznatim kao Filipike. Njegovi govori, od kojih je sačuvano oko 40, smatraju se obrascem govorničke veštine.

Danas je ponedeljak, 14. oktobar, 288. dan 2024.

1066 - Normanska invaziona armija vojvode Vilijama od Normandije, budućeg engleskog kralja Vilijama I Osvajača, potukla je kod Hestingsa saksonske trupe engleskog kralja Harolda, koji je poginuo. Invazija je izvedena pod blagoslovom pape, pošto se Saksonci nisu stavili na stranu Rima posle formalnog rascepa hrišćanske crkve 1054.

1322 - Vojska škotskog kralja Roberta I teško je porazila engleske trupe pod komandom kralja Edvarda II u bici kod Bilanda, što je odlučujuće doprinelo da engleski monarh 1328. nevoljno prizna nezavisnost Škotske.

1806 - Pod komandom Napoleona I, francuske trupe pobedile su prusku armiju u bici kod Jene i pokorile Prusku.

1809 - Bečkim mirom Austrija je prinuđena da Trst, Dalmaciju i delove današnje Hrvatske preda Francuskoj, delove negdašnje Poljske Varšavskom vojvodstvu i Rusiji, a oblast In Bavarskoj.

1881 - Zaključen je Trgovinski ugovor između Kneževine Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Tada je zaključena i Konvencija o pravima, imunitetima i privilegijama konzularnih agenata.

1882 - Rođen je irski državnik Emon de Valera, vođa partije "Šin fejn" od 1917. do 1926, s dva kraća prekida predsednik vlade od 1937. do 1959. a potom do 1973. predsednik Irske. Zbog učešća u ustanku "Crvena pastva" 1916. Englezi su ga osudili, prvo na smrt pa na doživotnu robiju, ali je oslobođen 1917. Predvodio je 1922. Dablinski ustanak, posle čije je propasti 1923. objavio kraj oružane borbe. Bio je 1932. predsednik Društva naroda.

1890 - Rođen je američki general i državnik Dvajt Dejvid Ajzenhauer, vrhovni komandant savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu u Evropi, predsednik SAD od 1953. do 1961. Komandant NATO bio je od 1950. do 1952, kad je dao ostavku zbog predsedničkih izbora, koje je dobio kao kandidat Republikanske stranke.

1892 - U Beogradu je na relaciji Kalemegdan - Slavija puštena u saobraćaj prva tramvajska linija. Prve beogradske tramvaje vukla je konjska zaprega.

1894 - Rođen je američki pisac Edvard Estlin Kamings, pesnik snažnog lirskog dara u čijoj su poeziji dominirale teme ljubavi i smrti. Dela: zbirke stihova "XLI pesma", "Je 5", "Viva", "Tom", "V20", "1x1", "Sedamdeset i jedna pesma".

1912 - Predsednik SAD Teodor Ruzvelt preživeo je u Milvokiju atentat. Sticajem okolnosti metak je zaustavio debeli kaput i svežanj papira u unutrašnjem džepu.

1913 - U najgoroj rudarskoj nesreći u Velikoj Britaniji, u rudniku uglja kod Glamorgena u Velsu, poginulo je 439 rudara.

1915 - Na Srbiju, suočenu s ofanzivom nemačkih i austrougarskih trupa, napala je i Bugarska, čime se uključila u Prvi svetski rat na strani Centralnih sila.

1916 - Uspostavljeni su diplomatski odnosi između Kraljevine Srbije i Španije. U Madridu je tada otvoreno srpsko poslanstvo.

1919 - Rođen je Dragoslav Avramović srpski ekonomski stručnjak, dopisni član SANU. Doktorat ekonomskih nauka stekao je 1956. Bio je savetnik NBJ od 1951. Potom radi u Svetskoj banci, gde je od šefa Odeljenja za opšte studije dospeo je do mesta direktora. Bio je savetnik generalnog sekretara Konferencije UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD) za pitanja ekonomske saradnje zemalja u razvoju i za opšta pitanja (Ženeva 1980-1984), kao i ekonomski savetnik Banke za trgovinu i razvoj (Vašington 1984-1988). Njegovim ekonomskim programom je januara 1994. zaustavljena hiperinflacija u SRJ, od marta 1994. do maja 1996. nalazio se na mestu guvernera Narodne banke. Bio je centralna ličnost Saveza za promene iz kojeg je docnije izrasla Demokratska opozicija srbije (DOS).

1921 - Rođen je Rade Marković, srpski glumac. U svetu glume bio je aktivan čitavih šest decenija i ostavio je neizbrisiv trag u istoriji srpske kulture. Studirao je Tehnički, a potom Filozofski fakultet u rodnom Beogradu, ali se posvetio glumi, igrajući najpre u amaterskim grupama. Na pozorišnim scenama ostvario je oko 100 uloga, na filmu osamdesetak, u televizijskim dramama, serijama i drugim emisijama više od 60. Učestvovao je u gotovo 200 radio drama i režirao dva dokumentarna filma. Bio je profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

1927 - Rođen je engleski glumac Rodžer Mur, koji je uglavnom igrao u akcionim filmovima i TV serijama a najpoznatiji je po ulozi tajnog agenta 007. Filmovi: "Ajvanho", "Živi i pusti druge da umru", "Čovek sa zlatnim pištoljem", "Špijun koji me je voleo", "Samo za tvoje oči".

1930 - Rođen je Žozef Dezire Mobutu, kongoanski (zairski) diktator, poznat kao Mobutu Sese Seko, predsednik Zaira od 1965. do zbacivanja s vlasti u maju 1997. u pobuni koju je predvodio Loran Kabila. Vlast je prigrabio u novembru 1965, posle petogodišnjeg građanskog rata u toj bivšoj belgijskoj koloniji, kojoj je kasnije promenio naziv u Zair.

1933 - Nemačka je napustila Društvo naroda i konferenciju o razoružanju u Ženevi.

1939 - Više od 800 mornara poginulo je na britanskom ratnom brodu "Rojal ouk", kojeg je u moru pored severne Škotske potopila nemačka podmornica.

1944 - Umro je srpski slikar Marko Murat, član Srpske kraljevske akademije, osnivač Umetničke zanatske škole u Beogradu. Počeo je kao realista, ali se potom približio impresionistima. Slikao je portrete, istorijske kompozicije, predele, snažno je uticao na stvaranje "Beogradske škole" i u srpsko slikarstvo je uneo nova umetnička shvatanja. Za veliku istorijsku kompoziciju "Ulazak cara Dušana u Dubrovnik" nagrađen je na svetskoj izložbi u Parizu 1900. Druga dela: "Proleće", "Cveti", "Dum Ante", "Dubrovnik".

1944 - Samoubistvo je izvršio nemački feldmaršal Ervin Romel, posle neuspelog puča protiv Adolfa Hitlera, u koji je bio umešan. Romel je bio zapovednik nemačkog Afričkog korpusa, prozvan "Pustinjska lisica" zbog više spektakularnih pobeda njegove jedinice u ratu u severnoj Arfici.

1944 - Britanske i grčke snage oslobodile su Atinu od Nemaca u Drugom svetskom ratu.

1947 - Leteći vojnim avionom na mlazni pogon u fazi ispitivanja, američki vazduhoplovni kapetan Čarls Jeger postao je prvi čovek koji je probio zvučni zid.

1959 - Umro je američki filmski glumac Erol Flin, koji je najčešće igrao pravdoljubive junake u avanturističkim filmovima. Filmovi: "Kapetan Blad", "Avanture Robina Huda", "Gusar", "Kraljević i prosjak", "Džentlmen Džim", "Virdžinija siti", "Koreni pakla".

1961 - Održan je prvi Sabor trubača u Guči. Specifična smotra duvačkih orkestara postupno je decenijama postajala sve poznatija da bi vremenom dosegla globalnu popularnost. Te 1961. sabor je održan u porti lokalne crkve.

1964 - Nobelovu nagradu za mir dobio je Martin Luter King, lider i borac za ljudska prava afroamerikanaca.

1970 - Na Filipinima je u tajfunu poginulo više od 780 osoba.

1973 - U Tajlandu je vlada Tanoma Kitikačorna primorana da podnese ostavku pošto je armija odbacila njegov zahtev da silom uguši studentske demonstracije.

1977 - Umro je američki pevač i filmski glumac Hari Lilis "Bing" Krozbi, rekorder po broju snimljenih ploča, dobitnik Oskara za film "Idući svojim putem".

1988 - Egipćanin Nagib Mahfuz postao je prvi arapski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost.

1990 - Umro je američki kompozitor i dirigent Lenard Bernštajn, od 1958. dirigent Njujorške filharmonije. Komponovao je u neoklasicističkom i postromantičarskom stilu. Dela: simfonije "Džeremaja", "Doba strepnje", balet "Slobodna mašta", opera "Nevolja na Tahitiju", mjuzikl "Priča sa zapadne strane".

1990 - Nemačka i Poljska potpisale su sporazum o granici na reci Odri.

1991 - Predvodnica opozicije u Mjanmaru (do 1989. Burma) Aung San Su Ći, tada više od dve godine u kućnom pritvoru pod režimom vojne uprave, dobila je Nobelovu nagradu za mir.

1994 - Predsednik vlade Izraela Jicak Rabin, šef izraelske diplomatije Šimon Peres i vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat podelili su Nobelovu nagradu za mir.

1995 - Grčka je ukinula embargo protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, pošto su vlasti u Skoplju prihvatile da promene zastavu i zvanično se obavežu da nemaju pretenzija na grčku teritoriju.

1998 - Nigerijski pisac Vole Sojinka, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, vratio se u zemlju posle četiri godine izbeglištva na koje ga je primorao diktatorski režim vojne hunte kojem se žestoko protivio.

1999 - Umro je tanzanijski državnik Džulijus Kambarage Njerere, istaknuti lider Pokreta nesvrstanih, prvi predsednik Tanganjike, zatim Tanzanije (nastale spajanjem Tanganjike i Zanzibara) od 1962. do 1985. kada se povukao sa vlasti, što je jedinstven primer u Africi. Studirao je istoriju, političke nauke i pravo u Edinburgu. Jedan je od osnivača Organizacije Afričkog Jedinstva 1963. a tri godine po okončanju borbe za nezavisnost od Velike Britanije 1964. bio je ključna figura prilikom ujedinjenja sa Zanzibarom, i nastanka Tanzanije. Njegova "Aruša deklaracija" iz 1967. označila je socijalizam i ekonomsku samodovoljnost za osnovne ciljeve. Postigao je znatne uspehe u obrazovanju i zdravstvu. Naredio je 1979. vojnu intervenciju u susednoj Ugandi kada je oboren Idi Amin. Prepustio je 1985. položaj Ali Hasanu Mvinjiju, posle čega je imao istaknutu savetničku ulogu. Prevodio je Šekspira na svahili: "Julije Cezar", "Mletački trgovac".

2001 - Saopšteno je da je najmanje 200 osoba ubijeno u dvodnevnim neredima u severnom nigerijskom gradu Kano u kojem je zapaljeno više crkava i džamija i mnoge prodavnice.

2003 - U Beču je započeo dijalog Beograda i Prištine, prvi direktan kontakt predstavnika vlasti Srbije i Crne Gore i Albanaca sa Kosova i Metohije od NATO agresije na Srbiju (SRJ) 1999. i uspostavljanja uprave Ujedinjenih nacija u toj srpskoj pokrajini.

2007 - U eksploziji plina u četiri stambene zgrade u istočnoukrajinskom gradu Dnjepropetrovsk poginulo je 11 ljudi, a povređeno je 25, dok je 21 osoba nestala.

2010 - Skupština Srbije usvojila je Deklaraciju o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije.

2012 - Austrijanac Feliks Baumgartner izveo je istorijski skok "sa granice svemira", sa visine od 38,6 kilometara i prizemljio se u pustinji u Novom Meksiku. Njegov pad trajao je ukupno 10 minuta. Posle 4 minuta i 19 sekundi slobodnog pada, kada je i probio zvučni zid, otvoren je padobran kojim se nekoliko minuta kasnije mirno prizemljio. Baumgartner je prilikom uspona već oborio jedan rekord (iz 1961) - najveću visinu na koju se popeo jedan balon. On je prva osoba koja je probila zvučni zid u slobodnom padu.

2014 - Preminuo je Voja Čolanović, srpski pisac. Studirao je jezike, prava i istoriju umetnosti, a diplomirao je na Visokoj novinarskoj i diplomatskoj školi. Bio je novinar, dramaturg, urednik u izdavačkoj kući "Rad" i prvi urednik Naučnog programa Televizije Beograd. Dela: "Osedlati mećavu", "Osmeh iz crne kutije" (1993) za koju je dobio Andrićevu nagradu. Za roman "Druga polovina neba" (1963) dobio je međunarodnu nagradu Benito Huarez, a za "Zebnju na rasklapanje" (1987) NIN-ovu. Druga dela: "Pustolovina po meri", "Telohranitelj", "Džepna kob", "Lavovski deo ničega", "Oda manjem zlu".

2018 - Preminula je Milena Dravić, srpska glumica, jedna od najvećih zvezda negdašnje Jugoslavije. Glumila je u preko stotinu filmskih ostvarenja. Rad na filmu započela je slučajno 1959. godine, ulogom u filmu "Vrata ostaju otvorena" Františeka Čapa. Upamćena je po ulogama u filmovima "Prekobrojna", "Bitka na Neretvi", "Misterije organizma", "Poseban tretman", "Ljubavni život Budimira Trajkovića", "Rad na određeno vreme", "Zona Zamfirova". Od 1972. do 1974. vodila je šou program "Obraz uz obraz". Radila je i s velikim holivudskim zvezdama poput Ričarda Bartona ili Breda Pita.

2018 - Požar je zahvatio "Carsku baru", specijalni rezervat prirode smešten dvadesetak kilometara južno od Zrenjanina, u zapadnom delu centralnog Banata, u međurečju Tise i Begeja. Požar, proširen jakim vetrom, čime je obuhvaćeno oko 800 hektara zaštićenog prirodnog područja, izazvan je neodgovornim paljenjem strnjišta, u atarima Stajićeva, Perleza i Belog Blata.

Dogodilo se na današnji dan, 15.10.

Na današnji dan 1844. godine rođen je nemački filozof Fridrih Niče. U ranoj fazi pod uticajem je Šopenhauerovog učenja (delo "Rođenje tragedije iz duha muzike") docnije stvara sopstveni sistem. Jedan je od najžešćih kritičara zapadne kulture i hrišćanstva. Površna tumačenja svrstala su ga među preteče nacizma, što ozbiljni teoretičari odbacuju. Dela: "Tako je govorio Zaratustra", "Volja za moć" (posthumno sabrane njegove misli), "S one strane dobra i zla", "Sumrak idola", "Ljudsko, suviše ljudsko", "Genealogija morala", "Ecce homo", "Radosna nauka", "Nesavremena razmatranja".

Danas je utorak, 15. oktobar, 289. dan 2024.

70. p.n.e. - Rođen je rimski pisac Publije Vergilije Maron, tvorac dela u kojima je veličao rimsku prošlost. Vekovima je bio uzor evropskim pesnicima. U junačkom epu "Eneida", pisanom 11 godina po ugledu na Homera, opisao je trojanskog junaka Eneju koji je posle dugih lutanja i borbi dospeo u Lacijum (oblast južno od Tibra) i postao rodonačelnik Rimljana. Ostala dela: "Pastirske pesme" (ekloge), "Pesme o poljoprivredi" (georgike).

1529 - Turski sultan Sulejman II odustao je od opsade grada Beča.

1542 - Rođen je mogulski car Abu ul Fat Dželaludin Akbar, jedan od najvećih vladara Indije, koji je pokorio pobunjene države Gudžarat i Kašmir i osvojio Avganistan. Bio je veliki reformator, nastojao je da sjedini podanike različitih vera i rasa i ukinuo je ropstvo.

1582 - U Španiji, Portugalu i papskoj državi u Italiji počela je primena kalendara pape Grgura XIII. Prema savetu astronoma, papa je reformisao Julijanski kalendar, zasnovan na Sunčevoj godini od 365 dana i šest sati, u kojem je godina duža od Sunčeve 11 minuta i 14 sekundi i svakih 128 godina pojavljivao se dan "viška". Ta razlika je uklonjena tako što je posle četvrtka 4. oktobra 1582. naredni dan računat kao petak 15. oktobar. Godina Gregorijanskog kalendara ipak je duža od prirodne 12 sekundi, ali će ceo dan razlike biti dostignut tek posle 3.320 godina.

1608 - Rođen je italijanski fizičar i matematičar Evanđelista Toričeli, pronalazač živinog barometra, tzv. Toričelijeve cevi. Utvrdio je i zakon o isticanju tečnosti iz suda, usavršio teleskop i konstruisao prost mikroskop. Kad je Galileo Galilej oslepeo bio mu je sekretar, a posle Galilejeve smrti nasledio je njegovu katedru.

1814 - Rođen je ruski pisac Mihail Jurjevič Ljermontov. Stradao je u dvoboju u kavkaskoj banji Pjatigorsk. Iako je poginuo vrlo mlad njegovo delo svedoči o visokoj zrelosti. Dela: roman "Junak našeg doba", drama "Maskarada", poeme "Demon", "Mciri", "Pesma o trgovcu Kalašnikovu", pesme "Oblaci", "Misao", "Prorok", "Dimiskija", "Otadžbina", "Borodino".

1815 - Četiri meseca posle poraza njegove armije u bici kod Vaterloa, prognani francuski car Napoleon I stigao je na ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu, na kojem je umro 1821.

1817 - Umro je poljski nacionalni junak Tadeuš Anžej Bonaventura Košćuško, učesnik u američkom Ratu za nezavisnost i ađutant Džordža Vašingtona, prvog predsednika SAD. Po povratku u Poljsku podigao je ustanak protiv Rusa, ali je njegova vojska poražena u oktobru 1794. u bici kod Macjejovica, a on je ranjen i zarobljen. Pušten je na slobodu 1796. pod uslovom da se odrekne akcija protiv Rusije i umro je u Švajcarskoj.

1894 - Francuski oficir jevrejskog porekla Alfred Drajfus uhapšen je pod optužbom za veleizdaju, čime je počela afera koja je godinama potresala Francusku. Bez dokaza je osuđen na doživotnu robiju, ali je posle velikog negodovanja javnosti i snažnog istupa pisca Emila Zole otkriven pravi krivac, a Drajfus je rehabilitovan.

1917 - Navodna nemačka špijunka u Prvom svetskom ratu Holanđanka Mata Hari streljana je u blizini Pariza.

1928 - Nemački dirižabl "Graf Cepelin" obavio je prvi komercijalni let preko Atlantika.

1929 - Rođen je Milorad Pavić, srpski književnik i naučnik, akademik i član niza međunarodnih naučnih i literarnih asocijacija. Njegov "Hazarski rečnik" doneo mu je globalnu popularnost. Bio je profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Beogradu, s osnovnim interesovanjima vezanim za istoriju kulture Srba, posebno za srpsku književnost baroka, klasicizma i predromantizma. I pored velikog značaja njegovih naučnih radova postao je poznat zahvaljujući poznim književnim radovima. Prevođen je širom sveta, na više od 30 jezika.

1945 - Predsednik vlade "višijevske Francuske" u Drugom svetskom ratu Pjer Laval ubijen je, na osnovu sudske presude, zbog izdaje zemlje.

1946 - Nemački ratni zločinac Herman Gering izvršio je samoubistvo u zatvorskoj ćeliji dan pre nego što je, na osnovu presude Međunarodnog suda u Nirnbergu za ratne zločine, trebalo da bude pogubljen.

1949 - U Mađarskoj su posle montiranog staljinističkog sudskog procesa kao "titoisti" pogubljeni Laslo Rajk, Tibor Sonji i Andraš Salai.

1964 - Sovjetski lider Nikita Hruščov je zbačen, a sutradan je zvanično saopšteno da je sam izrazio želju da se povuče, čemu je "udovoljeno s obzirom na njegove godine i slabo zdravstveno stanje". Prvi sekretar Komunističke partije postao je Leonid Brežnjev, a predsednik vlade Aleksej Kosigin.

1987 - U državnom udaru je ubijen predsednik Burkine Faso (bivša Gornja Volta, od 1960. do 1984.) kapetan Tomas Sankara, a šef države je postao kapetan Blez Kompaore. Do dekolonizacije 1960. Gornja Volta je bila sastavni deo Francuske Zapadne Afrike.

1989 - Umro srpski pisac Danilo Kiš, član SANU. Diplomirao je svetsku književnost u Beogradu. Bio je dramaturg pozorišta "Atelje 212" i lektor za srpski jezik u Strazburu, Bordou i Lilu. Dela: romani "Psalam 44", "Mansarda", "Bašta, pepeo", "Peščanik", "Grobnica za Borisa Davidoviča", pripovetke "Rani jadi", "Enciklopedija mrtvih", drama "Elektra 70", polemički spis "Čas anatomije".

1990 - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov dobio je Nobelovu nagradu za mir.

1991 - Skupština BiH, u krnjem sastavu, odnosno poslanici SDA i HDZ usvojili su Memorandum o suverenoj Bosni i Hercegovini. Do proglašenja je došlo nasuprot ustavima Jugoslavije i BiH i protivno volji jednog od tri konstitutivna naroda BiH. Srpski poslanici prethodno su napustili zasedanje nakon ukazivanja na nelegalnost ovakvog postupka. Preostali poslanici odbacili su tada Beogradsku inicijativu, prema kojoj je trebalo da BiH, posle otcepljenja Slovenije i Hrvatske, ostane u sastavu Jugoslavije.

1993 - Južnoafričkom predsedniku Frederiku Vilhelmu de Klerku i vođi Afričkog nacionalnog kongresa Nelsonu Mandeli dodeljena je Nobelova nagrada za mir kao priznanje za okončanje režima aparthejda i stvaranje osnova za razvoj demokratije u Južnoj Africi.

1995 - Na referendumu u Iraku predsednik Sadam Husein je, kao jedini kandidat, dobio gotovo stoprocentnu podršku da i narednih sedam godina predvodi državu.

1997 - Pobunjenici u Republici Kongo (bivši Francuski Kongo) ušli su u glavni grad Brazavil, zbacivši posle četvoromesečnog građanskog rata predsednika Paskala Lisubu, a na vlast se vratio bivši predsednik Denis Sasu Ngueso.

2003 - Kina je uspešno lansirala prvi kosmički brod s ljudskom posadom i tako postala treća zemlja koja je poslala čoveka u svemir, 42 godine posle istorijskog leta Jurija Gagarina. U orbitu oko Zemlje s kosmodroma Đinguan u pustinji Gobi lansiran je brod "Šendžou - 5" s astronautom Jangom Liveijem (38).

2010 - U Alpima, kroz masiv Gothard, u Švajcarskoj, probijen je najduži tunel u svetu, ukupne dužine 57 kilometara. Radovi na probijanju tunela počeli su 1993. a planovi su započeti još polovinom 20. veka. Izgradnja tunela "Gothard Baze" ukupno je procenjena na sedam milijardi evra.

2013 - Švajcarska je, potpisavši međunarodni sporazum o borbi protiv utaje poreza, ukinula bankarsku tajnost, čime je označen kraj specifične pozicije bankarskih računa u toj zemlji. Švajcarska, koja je dugo bila finansijski raj, nalazila se pod velikim pritiskom do potpisivanja sporazuma i u toj zemlji postoji velika zabrinutost da će taj čin ugroziti integritet i reputaciju njenih finansijskih institucija.

2019 - Najmanje 170 osoba, među kojima 40 policajaca, povređeno je u sukobima učesnika protesta i pripadnika policijske jedinice za razbijanje demonstracija u Barseloni i drugim mestima u Kataloniji. Sukobi su izbili prethodne večeri pošto je Vrhovni sud u Madridu osudio devet bivših katalonskih političara i aktivista na zatvorske kazne od devet do 13 godina, zbog njihove uloge u neuspelom pokušaju separacije Katalonije od Španije.

2020. Predsednik Kirgizije Soronbaj Ženbekov podneo je ostavku nakon višednevnog političkog haosa u zemlji i protesta posle parlamentarnih izbora.

2022. U eksploziji u rudniku uglja u gradu Amasra na severu Turske poginula je 41 osoba.

2023. Izraelska vojska je identifikovano 126 talaca u rukama Hamasa posle iznenadnog napada te palestinske islamske ekstremističke organizacije 7. oktobra na izraelsku teritoriju.

Dogodilo se na današnji dan, 16.10.

Na današnji dan 1853. godine, objavom rata Rusiji, Turska je započela Krimski rat u kojem su joj se 1854. pridružile Francuska, Velika Britanija i Sardinija (Pijemont). U tom ratu Rusija je posle ogorčenih borbi doživela poraz. Rat je trajao do februara 1856.

Danas je sreda, 16. oktobar

1430 - Rođen je škotski kralj Džejms II, nazvan "Džejms gnevnog lica", koji je tokom vladavine od 1437. do 1460. uspostavio vlast nad rivalskim plemićkim frakcijama. Učvrstio je autoritet krune, uspešno nastavljajući posao koji je započeo njegov otac Džejms I. Ubili su ga Englezi 1460. tokom opsade zamka Roksburg.

1758 - Rođen je američki filolog i leksikograf Noa Vebster, otac leksikografije u Sjedinjenim Američkim Državama. Objavio je 1806. rečnik engleskog jezika "Compendious Dictionary of the English Language", a 1828. rečnik koji i sada nosi njegovo ime. Izuzetno obimni "potomci" Vebsterovih rečnika smatraju se najboljim rečnicima engleskog jezika.

1793 - Pogubljena je francuska kraljica Marija Antoaneta, supruga Luja XVI, kćerka austrijske carice Marije Terezije. Bila je jedna od najomraženijih ličnosti Francuske u vreme izbijanja revolucije u toj zemlji 1789. godine. Upamćena je po izjavi: "Ako nemaju hleba, nek' jedu kolače", koju najverovatnije nikada nije izrekla. Pod optužbom da je vezama s bečkim dvorom izdala republiku, posle montiranog sudskog procesa, pogubljena je na giljotini pred 300.000 Parižana.

1813 - Započela je trodnevna "Bitka naroda" kod Lajpciga u kojoj su se snage francuskog cara Napoleona I našle pod udarom udruženih saveznika - Rusije, Pruske i Austrije. Francuska armija je potučena, a 19. oktobra saveznici su zauzeli Lajpcig. Posle poraza Napoleon se povukao preko Rajne i nekoliko meseci kasnije prisiljen je da abdicira.

1837 - Srpski knjaz Miloš Obrenović ukinuo je kuluk - besplatan rad seljaka koji su koristili seoski kmetovi, nahijske starešine i sveštenstvo, što je povremeno dovodilo do odmetanja seljaka u hajduke. Kuluk je više puta zabranjivan, ali su ukazom Knjaza Miloša ukinuti svi njegovi vidovi, osim kuluka za održavanje puteva i mostova.

1846 - Američki lekar Džon Voren upotrebio je prvi put u istoriji hirurgije etar za veći operativni zahvat, uklonivši tumor pacijentu u Opštoj bolnici Masačusets u Bostonu.

1854 - Rođen je engleski pisac irskog porekla Fingal O'Flaerti Vils, poznat kao Oskar Vajld. Bio je poznat kao osoba koja se podsmeva društvenim konvencijama. Držao je da je umetnost autonomna i amoralna. U zatvoru u Redingu, u kojem je dve godine izdržavao kaznu zbog homoseksualizma, napisao je "Baladu o redinškoj tamnici" i duboko iskren životni obračun "De Profundis". Posle izlaska iz zatvora 1897, pod imenom Sebastijan Melmot živeo je u Parizu u kojem je umro 1900. Ostala dela: roman "Slika Dorijana Greja", komedije "Važno je zvati se Ernest", "Lepeza ledi Vindermir", "Idealan muž", zbirka priča "Zločin lorda Artura Sejvila i druge priče", drame "Saloma" (na francuskom), "Vera", "Vojvotkinja od Padove".

1886 - Rođen je izraelski državnik David Ben Gurion, predvodnik borbe za stvaranje Izraela i prvi predsednik vlade te zemlje od 1948. do 1953. i ponovo od 1955. do 1963. Iz rodne Poljske otišao je 1906. u Palestinu i bio je među pionirima seljačkog kolektivizma i radničkog pokreta. Osnovao je 1920. Histadrut (Savez sindikata), a 1930. Izraelsku radničku partiju (MAPAI), stranku laburističkog tipa. Kao predsednik vlade, od različitih gerilskih grupa stvorio je izraelsku armiju.

1888 - Rođen je američki pisac Judžin Gledston O'Nil, tvorac moderne američke drame, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1936. Njegove drame odlikuju realizam i žestina koja katkad prerasta u brutalnost. Drame i trilogija "Elektri priliči crnina", u kojoj je klasičnu grčku temu o Edipu primenio na moderan svet, odnosno američko društvo u vreme građanskog rata, doneli su mu svetsku slavu. Ostala dela: drame "Iza horizonta", "Ana Kristi", "Sva božja deca imaju krila", "Veliki bog Braun", "Car Džons", "Dugo putovanje u Evropu", "Žudnja pod brestovima".

1908 - Rođen je Enver Hodža, šef vladajuće "Partije rada Albanije" od 1948. do smrti 1985. Između dva svetska rata bio je sekretar poslanstva Albanije u Briselu. Jedan je od osnivača Komunističke partije Albanije 1941. Podržavao je politiku Informbiroa od 1948. do 1956. i Staljinov koncept vlasti, čak i posle 20. kongresa KP Sovjetskog Saveza na kojem su osuđeni Staljinovi metodi. Kasnije se oslonio na Peking. Izgradio je brutalan i represivan sistem u svojoj zemlji. Nikada nije krio teritorijalne pretenzije prema teritoriji Srbije (Kosovo i Metohija), kao i drugim teritorijama tadašnje Jugoslavije. Pravi je tvorac savremenog velikoalbanskog projekta.

1910 - Jedan od pionira srpskog vazduhoplovstva Ivan Sarić izveo je u Subotici pred više hiljada znatiželjnika let drvenim "monoplanom" koji je sam konstruisao. Uzdigao se na visinu od 30 metara i u širokom luku obleteo konjičko trkalište. Sarićev "monoplan" čuva se u Muzeju vazduohoplovstva u Surčinu.

1925 - Potpisan je garantni pakt Nemačke, Belgije i Francuske o međusobnom poštovanju granica, koji je Nemačka pogazila 15 godina kasnije kada je okupirala te dve zemlje.

1927 - Rođen je nemački pisac Ginter Gras. Svetski uspeh postigao je već prvim romanom "Limeni doboš". Na ciničan i brutalan način prikazao je nemačko građanstvo u vreme nacizma. Iako je javno ispoljavao naglašeno levičarske stavove, ispostavilo se da je bio pripadnik SS formacija tokom Drugog svetskog rata. Ostala dela: romani "Limbur", "Pseće godine", "Lokalna anestezija", "Susret u Telgteu", "Široko polje", novela "Mačka i miš", drame "Poplava", "Plebejci uvežbavaju ustanak", zbirke pesama "Čvorište pruga", "Ispitan".

1934 - Kineske komunističke snage Mao Cedunga počele su iz provincije Jangksi "Dugi marš" i proboj četvorostruke blokade Nacionalističke armije Čang Kaj Šeka. U proboju ka severu pod borbom je pređeno više od 11.000 kilometara i marš je okončan posle godinu dana spajanjem delova kineske Crvene armije u provinciji Severni Šensi.

1940 - Nemački okupacioni generalni guverner Poljske Hans Frank ustanovio je geto u Varšavi. U njega su Nemci saterali oko 440.000 Jevreja iz Varšave i drugih poljskih mesta kao i iz Nemačke. Desetine hiljada zatočenih umrlo je u getu od gladi i bolesti, a više od 310.000 otpremljeno je u logore smrti i ubijeno u gasnim komorama. Preživeli su 1943. podigli ustanak, ali su tokom odmazde gotovo svi stradali.

1946 - Obešene su glavešine Trećeg rajha koje je Međunarodni sud u Nirnbergu osudio na smrt zbog ratnih zločina u Drugom svetskom ratu, uključujući šefa nemačke diplomatije Joahima fon Ribentropa i načelnika štaba Vrhovne komande oružanih snaga Nemačke feldmaršala Vilhelma Kajtela. Rajhsmaršal Herman Gering, takođe osuđen na smrt, ubio se u zatvorskoj ćeliji prethodnog dana.

1949 - Porazom prokomunističke takozvane Demokratske armije u Grčkoj je okončan trogodišnji građanski rat, što je, između ostalog, bila posledica činjenice da se dogodila vojna intervencija Britanije i SAD u korist monarhista.

1964 - Kina je izvela prvu eksploziju atomske bombe, postavši peta zemlja sveta koja raspolaže nuklearnim oružjem.

1964 - Aleksej Kosigin je, posle smenjivanja Nikite Hruščova, sastavio novu sovjetsku vladu.

1968 - Moskva i Prag su potpisali sporazum o prisustvu sovjetskih trupa u Čehoslovačkoj, koje su s jedinicama drugih zemalja Varšavskog pakta zaposele u tu zemlju 21. avgusta 1968. kako bi odstranile proreformski nastrojenog Aleksandra Dubčeka i njegovu vladu kao i masovni pokret koji ih je podržavao.

1973 - Nobelova nagrada za mir dodeljena je državnom sekretaru SAD Henriju Kisindžeru i njegovom partneru u pregovorima Le Duk Tou, ali je političar Severnog Vijetnama odbio nagradu.

1978 - Poljski kardinal Karol Vojtila izabran je za 264. poglavara rimokatoličke crkve kao prvi neitalijanski papa posle 456 godina, pod imenom Jovan Pavle II.

1980 - Umro je italijanski političar Luiđi Longo, lider italijanskih komunista. Predvodio je pokret otpora u italijanskoj provinciji Pijemont. Posle hapšenja pod režimom Musolinija 1923. i 1924, emigrirao je 1926. i bio je jedan od inicijatora stvaranja pakta sa socijalistima 1934. Pod ilegalnim imenom Galo bio je generalni inspektor Internacionalnih brigada tokom Španskog građanskog rata.

1981 - Umro je izraelski general i političar Moše Dajan, pobednik u ratu protiv Arapa u junu 1967, u kojem je Izrael, posle vojnih provokacija Egipta, za nekoliko dana zaposeo Sinaj, Gazu, Zapadnu obalu i Golansku visoravan. Kao 14-ogodišnjak 1929. postao je član "Hagane", ilegalne jevrejske vojne organizacije, a u sastavu britanskih snaga se od 1937. do 1941. borio protiv Arapa u Palestini. U Drugom svetskom ratu 1941. izgubio je oko u borbi protiv kolonijalnih trupa francuske višijevske vlade u Siriji. Od 1953. do 1958. bio je načelnik Generalštaba izraelske armije, a od 1959. do 1964. ministar poljoprivrede i jedan od prvaka vladajuće partije "Mapaj", iz koje je istupio 1965. Ministar odbrane bio je 1967. i ponovo 1973. i 1974, kada je podneo ostavku. Šef diplomatije postao je 1977, ali se 1979. povukao zbog neslaganja s predsednikom vlade Beginom na temu politike prema Arapima.

1982 - Umro je italijanski operski pevač Mario del Monako, nazvan "tenorom epohe". Zahvaljujući izuzetnom glasu i izvanrednom osećanju za scenu, stekao je ogromnu popularnost i priznanje kritike.

1983 - Umro je srpski slikar i likovni kritičar Mihailo Petrov, jedna od vodećih ličnosti sveta umetnosti u Kraljevini Jugoslaviji između dva svetska rata. Bio je profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Ilustrovao je brojne knjige.

1984 - Crnački anglikanski arhiepiskop Johanesburga Dezmond Tutu dobio je Nobelovu nagradu za mir, kao druga istaknuta ličnost crnačke većine u Južnoj Africi kojoj je dodeljena ta nagrada. Bivši predsednik Afričkog nacionalnog kongresa Albert Džon Lutuli dobio je tu nagradu 1960.

1995 - Vođa političke organizacije "Nacija islama" Luis Farakan, na mitingu u Vašingtonu, kojem je prisustvovalo oko milion Afroamerikanaca, opisao je SAD kao društvo s naglašenim rasnim predrasudama.

1996 - Na stadionu u glavnom gradu Gvatemale poginulo je 78 osoba u stampedu nastalom nakon pokušaja navijača bez karata da se probiju na tribine kako bi posmatrali kvalifikacioni meč za svetsko fudbalsko prvenstvo.

2003 - Umro je mađarski bokser Laslo Pap, prvi koji je na Olimpijskim igrama tri puta uzastopno osvajao zlatne medalje.

2007 - U saobraćajnoj nesreći na autoputu Zagreb - Beograd, kod Nove Gradiške, poginuo je makedonski pevač Toše Proeski. Rođen u Kruševu, Makedonija, posedovao je retke glasovne mogućnosti i bio je jedan od najpopularnijih pevača s prostora negdašnje Jugoslavije.

2007 - Umrla je britanska glumica Debora Ker, znamenita po jednom od najpoznatijih filmskih poljubaca, s Bertom Lankasterom u filmu "Odavde do večnosti". Karijeru je počela u lokalnom pozorištu, u rodnoj Škotskoj, da bi prvu glavnu ulogu odigrala u filmu "Major Barbara" 1941. godine. Nominovana je za Oskara za glavnu ulogu čak šest puta, da bi konačno 1994. dobila Oskara za životno delo. Filmovi: "Kvo vadis", "Julije Cezar", "Odavde do večnosti", "Dobar dan tugo", "Kazino rojal".

2017 - Trupe vlade Iraka zaposele su pokrajinu Kirkuk u iračkom Kurdistanu. Kirkuk je bogat rezervama nafte i predmet je spora između zvaničnih vlasti u Bagdadu i lokalne kurdske samouprave, koja teži separaciji, a od 2014. do 2016. vođene su borbe s takozavnom Islamskom državom zbog kontrole nad tom regijom.

2019 - Približno stotinu pripadnika jedinica ROSU, specijalnih formacija prištinskih vlasti, u 25 oklopnih vozila i džipova, upalo je na sever KiM. Uhapšene su dve osobe, Srbi, navodno u vezi s istragom ubistva Olivera Ivanovića.

2020 - U Ivlinu, dvadesetak kilometara severozapadno od Pariza, islamski ekstremista Abdulah Anzorov, čečenskog porekla, ubio je lokalnog nastavnika Samuela Patija, odrubivši mu glavu. Zločin je bio motivisan optužbom da je Pati navodno kao predavač u školi tokom časova pokazivao karikature proroka Muhameda.

2023. Umro je Marti Ahtisari (Martti Oiva Kalevi Ahtisaari) bivši finski predsednik, počasni doktor više univerziteta, specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Kosovo. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 2008. godine „za višedecenijsko angažovanje i posredovanje u uspostavljanju mira i rešavanju konflikta na više kontinenata“.

Dogodilo se na današnji dan, 17.10.

Na današnji dan 1922. godine, rođen je srpski književnik Borislav Mihajlović Mihiz, pesnik, književni kritičar, dramski pisac. Rođen je u Irigu, završio je Karlovačku gimnaziju i Filozofski fakultet u Beogradu. Radio je kao asistent u Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu, kritičar NIN-a, upravnik Biblioteke Matice srpske, saradnik Politike. Bio je umetnički direktor Avala-filma, umetnički savetnik u Ateljeu 212 (koji je stvorio zajedno s Mirom Trailović), urednik u Prosveti. Počeo je kao pesnik, veoma aktivan kao književni kritičar. Takođe bio je izuzetno društveno angažovan, jedno vreme i narodni poslanik, na listi Deposa. Bio je poznat kao čovek "bez dlake na jeziku". Dela: "Pesme", "Ogledi", "Od istog čitaoca", "Srpski pesnici između dva rata", "Književni razgovori", "Autobiografija o drugima". Autor je ili koautor više filmskih scenarija: "Orlovi rano lete", "Ponoćna zvona", "Vojnik i pas", "Čovek i ptica", "Zaseda". Autor je dramskih tekstova: "Banović Strahinja", "Komandant Sajler", "Kraljević Marko", "Optuženi Petar Todorović".

Danas je četvrtak, 17. oktobar, 291. dan 2024.

1760. - Rođen je francuski filozof Klod Anri Sen Simon, socijalista utopista, učesnik Američkog rata za nezavisnost, koji se u vreme Francuske revolucije odrekao plemićke titule. Smatrao je da tradicionalnu državu treba zameniti industrijskim društvom i da aristokrate, vojnici i birokrati treba da iščeznu i ustupe mesto industrijalcima, radnicima i seljacima. Dela: "Industrijski sistem", "Industrija ili politički, moralni i filozofski razgovori u interesu svih ljudi odanih korisnom radu i nezavisnosti", "Pisma ženevskog građanina savremenicima", "Novo hrišćanstvo", "Stari i novi politički sistem".

1797. - U italijanskom selu Kampoformio sklopile su mir Austrija i Francuska, kojim je ukinuta Mletačka republika. Francuska je preuzela mletačke posede u Albaniji i ostrva u Jonskom moru kao i austrijsku Nizozemsku (Belgija), a Austrija Veneciju, Istru, Kvarner, Dalmaciju i Boku Kotorsku. Sve ove teritorije će Francuska preuzeti od Austrije 1809. Bečkim mirom.

1803. - Rođen je mađarski političar Ferenc Deak, glavni arhitekta Dvojne monarhije 1867. odnosno sporazuma Beča i Budimpešte kojim je stvorena Austro-Ugarska. Predvodio je mađarsku plemićku opoziciju protiv austrijskog kancelara Klemensa Meterniha pre revolucije 1848. a 1865. objavio je projekat o dualističkom uređenju Habzburške monarhije, prihvaćen dve godine kasnije.

1849. - Umro je poljski kompozitor i pijanista Frederik Šopen, nazvan "pesnik klavira", koji je u vrhunskom romantičarskom maniru komponovao gotovo isključivo klavirsku muziku. U kompozicijama se obilato koristio elementima poljske narodne muzike. Iz Poljske je 1830. otišao u Francusku, ne sluteći da više neće videti otadžbinu. Dela: dva koncerta za klavir i orkestar, oko 170 sonata, mnoštvo poloneza, mazurki, valcera.

1855. - Englez Henri Besemer patentirao je postupak za preradu sirovog gvožđa u čelik, nazvan po njemu "Besemerov čelik".

1876. - U Menlo Parku kod Njujorka američki pronalazač Tomas Alva Edison osnovao je radionicu u kojoj je okupio više vrhunskih stručnjaka, uključujući najistaknutijeg među njima, srpskog naučnika Nikolu Teslu.

1907. - Kodifikacijom pravila međunarodnog običajnog prava, naročito ratnog, koja i sada umnogome važe, završena je druga Bečka mirovna konferencija. U radu skupa učestvovale su 44 države, uključujući Kraljevinu Srbiju.

1912. - Srbija i Bugarska su, objavile rat Turskoj, a 19. oktobra na strani balkanskih saveznika u Prvi balkanski rat je ušla i Grčka. Tokom nepunih mesec dana oslobođen je gotovo ceo Balkan od Turaka, a na mirovnoj konferenciji u Londonu Turska se odrekla teritorija u Evropi, osim dela između Jedrena i Istanbula, pri čemu nije htela da se odrekne Jedrena, zbog čega je rat nastavljen do pada Jedrena u martu 1913. a mir između balkanskih saveznika i Turske je potpisan u Londonu 13. maja 1913.

1912. - Rođen je italijanski sveštenik Albino Lučani, poglavar rimokatoličke crkve samo 33 dana, pod imenom Jovan Pavle prvi. Od 1969. bio je arhiepiskop Venecije, a za papu je izabran 26. avgusta 1978. Pod nerazjašnjenim okolnostima umro je krajem septembra, zvanično od srčanog udara, ali je ostala senka sumnje da je otrovan. Sumnju je pojačala činjenica da posle smrti nije obavljena autopsija. Najavio je nameru da se pozabavi crkvenim finansijama, posebno Vatikanskom bankom, poznatom po vezama s mafijom i masonskom ložom P2, nagovestivši i druge reforme i niz personalnih promena. Njegov naslednik Karol Vojtila, koji je odabrao ime Jovan Pavle Drugi, potpuno je ignorisao namere Jovana Pavla Prvog.

1915. - Rođen je američki pisac Artur Miler, jedan od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka. Najpoznatiji je po drami "Smrt trgovačkog putnika", koju je napisao u 33. godini i za koju je 1949. dobio Pulicerovu nagradu. Dela: drame "Svi moji sinovi", "Smrt trgovačkog putnika", "Veštice iz Salema", "Pogled sa mosta", "Posle pada", "Događaj u Višiju", "Cena", "Slava, i razlog zašto", "Stvaranje sveta i druga posla", "Ravno iz raja", "Nadbiskupova tavanica", "Američki sat", zbirka priča "Više mi niste potrebni", roman "Fokus", esej "Dramski pisac i atomski svet".

1918. - Rođena je američka filmska glumica Margarita Karmen Kansino, poznata kao Rita Hejvort, holivudski erotski simbol četrdesetih godina 20. veka. Filmovi: "Samo anđeli imaju krila", "Đilda", "Dama pod sumnjom", "Nikad se nećeš obogatiti", "Dama iz Šangaja", "Odvojeni stolovi".

1919. - Rođen je kineski političar Džao Zijang, koji je kao predsednik vlade bio tvorac ekonomskih reformi osamdesetih godina 20. veka. Nasledio je 1987. Hu Jaobanga na čelu vladajuće Komunističke partije Kine, ali je oboren s vlasti 1989. i označen kao jedan od krivaca za studentske demonstracije ugušene u krvi.

1920. - Umro je američki novinar i publicista Džon Rid, čija su dela "Deset dana koji su potresli svet" i "Crvena Rusija" sjajne hronike Oktobarske revolucije. Popularnost je stekao kao dopisnik iz Meksika u vreme ustanka Panča Vilje. Posetio je 1914. zapadnoevropska bojišta, a 1915. Grčku, Rumuniju, Srbiju, Rusiju i Tursku, pripremajući knjigu "Rat u istočnoj Evropi". Napisao je potresne reportaže iz Srbije, u kojoj je bio u aprilu i maju 1915. U Rusiju je došao 1917. i oduševio se revolucijom. Vrativši se u SAD postao je jedan od osnivača Komunističke partije i član Izvršnog odbora Kominterne. Posle smrti od tifusa u Bakuu sahranjen je pod zidinama Kremlja u Moskvi.

1945. - Na talasu masovnih protesta obespravljenih "bezkošuljaša", u Argentini je vlast prigrabio pukovnik Huan Peron. Pod snažnim pritiskom osiromašenih Argentinaca pušten je iz zatvora samo nekoliko dana pošto je izgubio položaj u vojnoj vladi i istog dana se trijumfalno obratio pristalicama na mitingu u Buenos Ajresu na kojem se okupilo 300.000 ljudi.

1961. - U Parizu je u sukobima francuskih snaga bezbednosti sa alžirskim demonstrantima, koji su protestovali protiv kolonijalne uprave Francuske nad njihovom zemljom, prema zvaničnoj verziji poginulo troje ljudi. Grupe za ljudska prava tvrdile su da je broj žrtava veći od 240.

1972. - Umro je princ Đorđe Karađorđević, stariji sin kralja Petra Prvog. Nakon što se, pod pritiskom, 1909. odrekao prava na presto posvetio se vojničkoj karijeri. Do 16. godine služio je u Sankt Peterburgu u paževskom korpusu s mlađim bratom Aleksandrom i vratio se u Srbiju nakon što je Petar Prvi 1903. postao kralj. Učestvovao je u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu. Na Mačkovom kamenu 1914. teško je ranjen. Nikada nije imao nikakvu političku ulogu.

1989. - U zemljotresu južno od američkog grada San Francisko poginulo je 67 i povređeno više od 600 ljudi.

1994. - Jordan i Izrael saopštili su nameru da postignu istorijski mirovni sporazum i tako posle 46 godina okončaju međusobno ratno stanje.

1994. - Mirovni posrednici UN saopštili su da su se vlada Angole i pobunjenički pokret UNITA u principu saglasili da okončaju građanski rat u toj afričkoj zemlji.

1996. - Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio je šefa Saveta bezbednosti Rusije - Aleksandra Lebeda, koji je četiri meseca ranije stupio na tu dužnost, samo dan pošto je ministar unutrašnjih poslova Anatolij Kulikov optužio bivšeg generala da pokušava da prigrabi vlast.

1997. - Na Kubi je sahranjen Ernesto "Če" Gevara, tri decenije pošto je ubijen u Boliviji. Posmrtni ostaci legendarnog gerilskog vođe položeni su u mauzolej u gradu Santa Klara.

1998. - Bivši čileanski diktator Augusto Pinoče uhapšen je u Londonu, gde se oporavljao od operacije, na osnovu službenog zahteva Španije. Pinoče je od strane Španije optužen zbog stradanja stotina španskih državljana tokom njegove vladavine Čileom.

2003. - U glavnom gradu Tajvana oblakoder nazvan "Tajpej 101" dostigao je visinu 508 metara, premašivši do tada najviše građevine u svetu, kule "Petronas" u Kuala Lumpuru, prestonici Malezije.

2006. - Najmanje 60 ljudi je povređeno, od kojih se 15 našlo u kritičnom stanju, prilikom sudara dva voza u metrou na centralnoj stanici u Rimu.

2018. - U napadu na Politehničkom fakultetu u Kerču na Krimu poginula je 21 osoba a povređeno je 70. Student tog fakulteta Vladislav Rosljakov aktivirao je eksplozivnu napravu i pucao na kolege da bi potom izvršio samoubistvo.

2021. U Parizu je održan komemorativni marš povodom 60. godišnjice policijskog masakra alžirskih demonstranata 1961, poslednje godine borbe njihove zemlje za nezavisnost. Francuski predsednik Emanuel Makron osudio je masakr kao „zločin koji se ne može opravdati“.

Dogodilo se na današnji dan, 18.10.

Na današnji dan 1692. godine izaslanik cara Leopolda I Habzburškog knez Kroj postavio je kamen temeljac sadašnje Petrovaradinske tvrđave, na ruševinama srednjovekovnog utvrđenja na uzvisini 40 metara iznad Dunava. Nova tvrđava sastojala se od Gornjeg i Donjeg grada, imala je visoke bedeme i bila okružena šančevima s vodom. Iz naselja Petrovaradinski Šanac na suprotnoj strani Dunava izrašće, s vremenom, Novi Sad.

Danas je petak, 18. oktobar, 292. dan 2024.

1685 - Francuski kralj Luj XIV izdao je Edikt iz Fontenbloa, kojim je poništen Nantski edikt (iz 1598), čime su hugenoti (protestanti kalvinisti) lišeni verskih i građanskih sloboda koje im je 1598. garantovao kralj Anri IV .

1697 - Rođen je italijanski slikar Đovani Antonio Kanal, poznat kao Kanaleto, jedan od najboljih pejzažista 18. veka, majstor dočaravanja atmosfere i vedrog prozračnog kolorita. Najviše je slikao Veneciju, njene kanale i palate.

1756 - Umro je Visarion Pavlović, episkop bački. Rodom je bio iz Sent-Andreje. Osnivač je Latinsko-slovenske škole u Novom Sadu 1731. koja je imala rang niže realne gimnazije, kao i prve gradske bolnice 1741. Škola je znatno doprinela formiranju naraštaja srpske građanske inteligencije u Vojvodini. U njoj je izvesno vreme predavao i Jovan Rajić (1763-1767). Knjige su uglavnom pribavljane iz Rusije. Sagradio je 1741. vladičanski dvor u Novom Sadu, koji je razoren prilikom strahovitog bombardovanja Novog Sada 1849. Današnji vladičanski dvor bačkih episkopa sagrađen je 1901. po projektu Vladimira Nikolića, na mestu starog, u Zmaj Jovinoj ulici. Pavlović je važio za energičnog, pa i prekog čoveka, ali je bio i veoma preduzimljiv. Na mestu bačkog episkopa nasledio ga je Mojsije Putnik.

1797 - U mestašcu Kampoformio sklopile su mir Austrija i Francuska, kojim je ukinuta Mletačka republika. Francuska je preuzela mletačke posede u Albaniji i ostrva u Jonskom moru kao i austrijsku Nizozemsku (Belgija), a Austrija Veneciju, Istru, Kvarner, Dalmaciju i Boku Kotorsku. Sve ove teritorije će Francuska preuzeti od Austrije 1809. Bečkim mirom.

1856 - Rođen je srpski geolog i političar Jovan Žujović, geolog svetskog glasa, utemeljivač geološke nauke u Srbiji, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta, član niza naučnih društava. Osnovao je Srpsko geološko društvo i Mineraloško-geološki zavod i pokrenuo časopis "Geološki anali Balkanskog poluostrva". Autor je brojnih radova iz oblasti geologije i prve geološke karte Srbije i Jugoslavije. Bio je ministar prosvete i spoljnih poslova Kraljevine Srbije i jedan je od osnivača Republikanske demokratske stranke. U politiku je ušao pod uticajem Živojina Žujovića i Svetozara Markovića. Dela: "Geologija Srbije I i II ", "Topografska i petrografska geologija", "Opšta geologija".

1860 - Britanske trupe spalile su do temelja Juanmingjuan, letnju carsku palatu u Pekingu.

1865 - Umro je engleski državnik Henri Džon Templ, poznat kao lord Palmerston, dva puta premijer između 1855. i 1865. Organizovao je "Opijumski rat" protiv Kine i Krimski rat protiv Rusije i bio je inicijator gušenja antikolonijalnih ustanaka u Indiji i Kini.

1867 - Ceremonijom u Sitki, tada Novoarhangelsk, Aljaska, SAD su od Rusije formalno preuzele suverenitet nad Aljaskom, koju su 30. marta 1867. kupile od Rusije za samo 7,2 miliona dolara. Aljaska je 1959. postala 49. savezna država SAD.

1893 - Umro je francuski kompozitor Šarl Guno, s Kamijem Sen Sansom glavni predstavnik klasicizma u francuskoj muzici 19. veka. Operama "Romeo i Julija" i "Faust" suprotstavio se italijanskom operskom stilu. Popularna je njegova obrada prvog klavirskog preludijuma Johana Sebastijana Baha (Ave Maria).

1907 - Zaključena je Druga međunarodna mirovna konferencija u Hagu, na kojoj su kodifikovana brojna pravila međunarodnog prava, posebno ratnog. U radu skupa učestvovale su 44 države, uključujući Kraljevinu Srbiju.

1910 - Rođen je srpski kompozitor, dirigent i muzikolog Vojislav Vučković, koji je u Pragu završio Konzervatorijum i Majstorsku školu, gde je i doktorirao. Bio je profesor Muzičke škole "Stanković" u Beogradu, dirigent Beogradske filharmonije i saradnik više časopisa. Između dva svetska rata učestvovao je u radničkom pokretu, organizovao studentske i radničke horove, bavio se muzičkom kritikom. Uhapšen je 1942. u okupiranom Beogradu i streljan. Dela: simfonijske poeme "Ozareni put", "Burevesnik", "Herojski oratorijum", balet "Čovek koji je ukrao sunce".

1919 - Rođen je kanadski državnik Pjer Eliot Trudo, premijer od 1968. do 1979. i od 1980. do 1984.

1921 - Rođen je Džes Helms, američki republikanski senator i vodeći konzervativni političar. Poznat po nadimku "senator Ne", Helms je, između ostalog, upamćen po protivljenju slanju američkih trupa u Bosnu, blokiranju ratifikacije međunarodnih sporazuma, među kojima i Sveobuhvatnog sporazuma o zabrani nuklearnog testiranja, kao i protokola iz Kjota o globalnom zagrevanju. Radio je i kao urednik u novinama i televizijski komentator, a u Senat je prvi put ušao 1972.

1922 - Osnovana je Britanska radio kompanija (BBC ).

1925 - Rođena je grčka glumica Melina Merkuri, veoma angažovana šezdesetih godina 20. veka u borbi protiv vojne uprave, potom ministar kulture u vladi grčkih socijalista. Filmovi: "Stela", "Onaj koji mora da umre", "Ciganin i džentlmen", "Nikad nedeljom", "Fedra", "Pobednici", "Jednom nije dovoljno", "Maja i Brenda", "Lizistrata", "Slatka ptica mladosti", autobiografija "Ja sam rođena Grkinja".

1931 - Umro je američki pronalazač Tomas Alva Edison, koji je zadužio svet brojnim pronalascima, poput sijalice s ugljenim vlaknom, fonografa (gramofon), mikrofona, fonometra. Usavršio je i telegraf i akumulator, znatno poboljšao dinamo-mašinu, pronašao kinetoskop i prvi primenio celuloidnu filmsku traku od 35 milimetara. Sagradio je prvi filmski atelje u svetu. Registrovao je više od hiljadu pronalazaka, a savremenici su ga smatrali "prvim dobrotvorom čovečanstva".

1931 - Rođen je Svetozar Stojanović, srpski filozof i politički teoretičar. Rođen je u Kragujevcu, školovao se i doktorirao u Beogradu 1962. Pripadao je grupi nastavnika koji su uklonjeni sa beogradskog Filozofskog fakulteta 1974. Dela: "Savremena meta-etika", "Između ideala i stvarnosti", "Istorija i partijska svest", "Na srpskom delu Titanika".

1967 - Sovjetski vasionski brod "Venera 4" ušao je u atmosferu Venere i emitovao podatke na Zemlju dok nije izgubio kontakt 27 kilometara iznad površine Venere.

1982 - Umro je francuski državnik Pjer Mandes Frans, vođa levog krila Radikal-socijalističke partije, koji je postavši predsednik vlade 1954. okončao francusku vojnu intervenciju u Indokini. Vlast je izgubio 1955. zbog privrednih problema i pobune u Alžiru. U Drugom svetskom ratu borio se u Pokretu otpora do 1942. posle čega se prebacio u London i učestvovao u vazduhoplovnim akcijama saveznika u sastavu bombarderske grupe "Loren".

1989 - Generalni sekretar Jedinstvene socijalističke partije Nemačke Erih Honeker je odmah posle posete Berlinu sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova podneo ostavku iz "zdravstvenih razloga", a za novog šefa partije izabran je Egon Krenc.

1991 - Televizija Beograd počela je da emituje program preko satelita.

1998 - Najmanje 700 osoba poginulo je prilikom eksplozije naftovoda na jugu Nigerije.

1998 - U požaru na najvećem naftovodu u Kolumbiji, izazvanom bombaškim napadom levičarskih gerilaca, poginule su 62 osobe.

1998 - Tajvanski izaslanik Ku Čen Fu je, na kraju šestodnevne posete Kini, razgovarao s kineskim predsednikom Đangom Ceminom, što je bio prvi susret na najvišem nivou dve strane od 1949.

2000 - Senat SAD odobrio je prodaju hrane i lekova Kubi, što je bila krupna promena u politici strogog embarga koji je protiv te karipske zemlje Vašington zaveo četiri decenije ranije.

2002 - U centru Moskve atentatori su ubili gubernatora ruske dalekoistočne Magadanske oblasti Valentina Cvetkova.

2005 - Umro je ideolog perestrojke Aleksandar Jakovljev, prvak grupe proliberalno opredeljenih sovjetskih komunista, koji je formulisao ideju reforme Sovjetskog Saveza, poznatu kao perestrojka.

2006 - Preminuo je akademik Zvonko Marić, istaknuti naučnik u oblasti teorijske fizike. Rođen u Bujanovcu, studirao je fiziku u Beogradu i Zagrebu (kod Ivana Supeka) i u školi za teorijsku fiziku Nila Bora u Kopenhagenu. Marić je godinama bio najistaknutija ličnost teorijske fizike u Srbiji. Od 1960. do 1970. rukovodio je Laboratorijom za teorijsku fiziku u Institutu u Vinči. Istovremeno je počeo da razvija saradnju sa francuskim Institutom za nuklearne nauke u Orseju i Institutom Anri Poenkare u Parizu. Pet godina po osnivanju Instituta za fiziku, 1970. godine, Marić postaje rukovodilac novoosnovane laboratorije za Teorijsku fiziku. Od 2000. bio je predsednik odnosno član upravnog odbora Instituta.

2007 - Najmanje 133 osobe poginule su dok je više od 450 povređeno, u Karačiju, u napadu na konvoj u kojem se nalazila bivša pakistanska premijerka Benazir Buto, koja se vratila u zemlju posle osmogodišnjeg egzila. Meta napada bio je kamion-platforma, na kojem se Buto vozila od aerodroma, pozdravljajući stotine hiljada svojih pristalica na ulicama najmnogoljudnijeg pakistanskog grada.

2013 - Vlasti Etiopije predstavile su prvu fazu programa svemirskog istraživanja, otvorivši i najveću istočnoafričku opservatoriju. Program predvodi poznati etiopsko američki fizičar Solomon Bilej a finansira etiopsko-saudijski tajkun Mohamed Alamudi. Osim Etiopije u Africi svemirski program ima i Južna Afrika.

2019 - Više od pola miliona ljudi okupilo se u Barseloni na protestima protiv presuda koje su donete nosiocima separatizma u Kataloniji. Bio je to najmasovniji protestni skup u nizu pošto je Vrhovni sud u Madridu osudio devet lica na zatvorske kazne od 9 do 13 godina zbog organizovanja referenduma o nezavisnosti i proglašenja separacije Katalonije. Predsednik Vlade Španije Pedro Sančes, tim povodom, naglasio je da nikome nije suđeno zbog ideja nego zbog nepoštovanja zakona.

2019 - Dogodio se najduži komercijalni let u istoriji vazduhoplovstva. Avion Boing 787-9, na trasi Njujork - Sidnej, ukupne dužine 16.000 kilometara, tokom 19-časovnog leta nije sletao.

2020. Na izborima za predsednika turskog dela Kipra pobedio je nacionalista Ersin Tatar koji je tokom kampanje imao podršku Turske.