Foto-forum
nije teško biti fin,registracija za 3 sec i obavezno predstavljanje!!!
posle registracije neophodno je ulogovati se ...dakle korisničko ime i lozinka i slobodno krstarite forumom


ugodan boravak želi vam Zoki sa ekipom urednika
Foto-forum
nije teško biti fin,registracija za 3 sec i obavezno predstavljanje!!!
posle registracije neophodno je ulogovati se ...dakle korisničko ime i lozinka i slobodno krstarite forumom


ugodan boravak želi vam Zoki sa ekipom urednika
Foto-forum
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.


The World in Photos
 
PrijemEventsRegistruj sePristupi
Zadnje teme
» smajlići
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeDanas u 5:58 am od Zozon

» fotografija meseca juli 2024
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeJuče u 5:34 pm od Zozon

» uz kaficu,čaj...
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeJuče u 5:20 pm od Zozon

» Devojka dana
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeJuče u 5:15 pm od Zozon

» ...a ruža je ruža...
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeJuče u 4:48 pm od Zozon

» mesto za odmor
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeJuče u 4:47 pm od Zozon

» Suncokreti-sunflowers
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeJuče u 4:46 pm od Zozon

» Vimbldon
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeJuče u 4:44 pm od Zozon

» chat tema
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeJuče u 4:42 pm od Zozon

» Indija
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeJuče u 4:38 pm od dođoška

» slika dana
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeJuče u 4:35 pm od Zozon

»  Goa
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeJuče u 4:15 pm od dođoška

» Hrvatska
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeJuče u 3:50 pm od dođoška

» Hong Kong
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeJuče u 3:39 pm od dođoška

» Zaanse Schans...Holandija
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeJuče u 3:16 pm od dođoška

Traži
 
 

Rezultati od :
 

 


Rechercher Napredna potraga
Naj bolji poslanici
dođoška (250984)
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_vote_lcapVremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_voting_barVremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_vote_rcap 
Zoki (184051)
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_vote_lcapVremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_voting_barVremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_vote_rcap 
Ружа (169543)
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_vote_lcapVremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_voting_barVremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_vote_rcap 
maraja (122180)
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_vote_lcapVremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_voting_barVremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_vote_rcap 
BlackW (111592)
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_vote_lcapVremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_voting_barVremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_vote_rcap 
Doktor M (79536)
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_vote_lcapVremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_voting_barVremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_vote_rcap 
Daca* (74450)
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_vote_lcapVremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_voting_barVremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_vote_rcap 
biljana (69322)
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_vote_lcapVremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_voting_barVremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_vote_rcap 
djadja (61062)
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_vote_lcapVremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_voting_barVremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_vote_rcap 
Brzi (57960)
Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_vote_lcapVremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_voting_barVremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_vote_rcap 
Similar topics
    Juli 2024
    PonUtoSreČetPetSubNed
    1234567
    891011121314
    15161718192021
    22232425262728
    293031    
    KalendarKalendar
    Add This
    Bookmark and Share




     

     Vremeplov-Na današnji dan

    Ići dole 
    Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10
    AutorPoruka
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimePon Jan 01, 2024 9:32 am

    First topic message reminder :

    Dogodilo se na današnji dan, 01.01.

    Na današnji dan 1915. godine rođen je srpski pisac Branko Ćopić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, nadahnut pripovedač, tvorac zanimljivih i upečatljivih likova i događaja, koje je opisao svežim, sočnim i slikovitim jezikom. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U partizanskom pokretu je učestvovao od 1941. Počeo je da piše kao đak učiteljske škole i pre Drugog svetskog rata je objavio zbirke pripovedaka "Pod Grmečom", "Borci i bjegunci" i "Planinci". Njegova prozna dela su prožeta lirikom, živopisnim realističkim slikanjem života na selu, poznavanjem mentaliteta i psihologije ljudi Grmeča i Podgrmečja, njegovog zavičaja, vedrinom i vitalnošću duha. Napisao je veći broj knjiga za decu: "Bojna lira pionira", "Put u vedrinu", priče "U svetu leptirova i medveda", "Bosonogo đetinjstvo", "Orlovi rano lete", zbirke pesama "Ognjeno rađanje domovine", "Ratnikovo proljeće". Zbirka pripovedaka "Bašta sljezove boje", za koju je dobio Njegoševu nagradu. Ostala dela: romani "Prolom", "Gluvi barut", "Ne tuguj, bronzana stražo", "Osma ofanziva", zbirke pripovedaka "Rosa na bajonetima", "Surova škola", "Doživljaji Nikoletine Bursaća".

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 P_a6a610

    Danas je ponedeljak, 1. januar, prvi dan 2024. Do kraja godine ima 365 dana.

    45 p.n.e. - Stupio je na snagu novi kalendar, nazvan Julijanski, kojim je rimski državnik Gaj Julije Cezar, prema savetima grčkog astronoma iz Aleksandrije Sosigena, reformisao računanje vremena tako što je za početak godine odredio januarske kalende, odnosno 1. januar. Do tad su na januarske kalende konzuli stupali na dužnost, a godina je započinjala na martovske kalende - 1. marta. Julijanski kalendar je zasnovan na Sunčevoj godini od 365 dana i šest sati, ali je u njemu godina duža od Sunčeve 11 minuta i 14 sekundi, pa je svaka četvrta prestupna, ali se svakih 128 godina pojavljivao dan "viška". Da bi to bilo eliminisano, papa Grgur XIII je, prema savetima astronoma, reformisao kalendar 1582. i Gregorijanski kalendar je sada praktično međunarodni. Julijanski kalendar zadržale su pojedine pravoslavne crkve - Srpska crkva, Ruska, Jerusalimska patrijaršija...

    1502 - Portugalski moreplovci uplovili su u zaliv Guanabara i iskrcavši se nazvali su to mesto Sao Sebastijan da Rio de Žaneiro (Sveti Sebastijan sa januarske reke) - pošto je bio dan kad se obeležava uspomena na tog svetitelja. Na tom mestu nastao je grad koji je 1763. postao glavni grad portugalske kolonije (vicekraljevstvo) Brazil, potom prestonica nezavisnog carstva od 1822. do 1889. i republike od 1899. do 1960, kada je za glavni grad određena novoizgrađena Brazilija. Pre Ria prestonica kolonije bio je grad Baija.

    1515 - Vojvoda od Angulema Fransoa postao je posle smrti kralja Luja XII francuski kralj Fransoa I.

    1704 - Britanske snage pod komandom admirala Džordža Ruka preotele su Gibraltar od Španaca.

    1776 - Vođa američke borbe za nezavisnost Džordž Vašington razvio je zastavu Velike Unije, prvu nacionalnu zastavu SAD, posle poziva engleskog kralja Džordža III pobunjenim kolonistima da se predaju.

    1782 - Umro je nemački kompozitor, pijanista i dirigent Johan Kristijan Bah, najmlađi sin Johana Sebastijana. Živeo je u Milanu i Londonu, pa je nazivan "italijanski Bah" i "engleski Bah". U Engleskoj se proslavio kao pijanista i organizator muzičkog života i postao je muzički učitelj kraljice Šarlot. Značajan je kao kompozitor sonata i koncerata za klavir u rokoko stilu, po čemu je preteča Volfganga Amadeusa Mocarta. Dela: 15 opera, više od 60 simfonija, 37 klavirskih koncerata, 13 uvertira, klavirske sonate, kamerna muzika.

    1801 - Stupanjem na snagu Akta o ujedinjenju, stvoreno je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske. Do tada to su bila tri kraljevstva pod jednom krunom - Engleska, Škotska i Irska.

    1803 - Danska je zabranila uvoz robova u Dansku Zapadnu Indiju (današnja Devičanska ostrva) i prva je zemlja koja je zabranila ropstvo.

    1804 - Vođa pobune protiv Francuza Žan Žak Desalin, koji je potom postao car Žak I, proglasio je nezavisnost karipske ostrvske države Haiti (zapadni deo ostrva Haiti - Hispaniola).

    1823 - Rođen je mađarski pesnik Šandor Petefi, najistaknutiji poeta mađarske književnosti. Iako je po ocu bio Srbin, a po majci Slovak, osećao se u potpunosti kao Mađar. S 15 godina postao je vojnik, a tokom Mađarske revolucije 1848. glavni je ideolog omladinskog pokreta. Simbol je mađarskog romantizma. Poginuo je 1849. u bici kod Segešvara u 26. godini, tačnije gubi mu se svaki trag (imao je čin majora). Prve pesme je napisao kao gimnazijalac i ubrzo je postao najomiljeniji i najčitaniji mađarski pesnik. Dela: roman "Krvnikovo uže", epska poezija "Vitez Janoš", "Apostol", lirska poezija "Izabrane pesme", "Petefijeve pesme".

    1833 - Velika Britanija je proglasila suverenitet nad Folklandskim ostrvima u Atlantiku, oko 500 kilometara istočno od obale Argentine. Taj arhipelag je ranije bio španski posed.

    1842 - U Kelnu je pokrenut dnevnik "Rajnske novine", organ građanstva i poslovnih krugova koji su tražili liberalne reforme. U aprilu 1842. u listu je počeo da sarađuje Karl Marks, koji je oko sebe okupio širok krug saradnika, čime je radikalizovana uređivačka politika lista - pa je zabranjen u martu 1843.

    1863 - Tokom Američkog građanskog rata predsednik SAD Abraham Linkoln potpisao je Emancipatorsku proklamaciju kojom je ukinuto ropstvo, što je dodatno izazvalo bes 11 južnih robovlasničkih država koje su se borile za otcepljenje.

    1864 - Rođen je srpski pisac, estetičar i teoretičar književnosti Bogdan Popović, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača "Srpskog književnog glasnika" i tvorac "beogradskog književnog stila". U vreme njegovog uređivanja SKZ je bio najuglednije glasilo srpskih kulturnih poslenika. Uživao je izuzetan ugled kao kritičar, prvih decenija 20. veka. Objavio je "Antologiju novije srpske lirike" i veći broj studija iz književnosti i teorije umetnosti.

    1872 - Stupio je na snagu prvi Zakon o poroti u Srbiji, donet oktobra 1871. na osnovu ustava iz 1869.

    1877 - Britanska kraljica Viktorija I proglašena je caricom Indije.

    1879 - Rođen je engleski pisac Edvard Morgan Forster, oštrouman posmatrač i analitičar, duhovit i ironičan. Živeo je u Italiji i Grčkoj i pojedina njegova dela su tematski vezana za te zemlje. Dela: romani "Gde se anđeli plaše da kroče", "Soba sa izgledom", "Jedno putovanje u Indiju", "Najduže putovanje", priče "Nebeski omnibus", "Večni trenutak", "Faros i Farilon", studija "Vidovi romana".

    1881 - Umro je francuski revolucionar Luj Ogist Blanki, osnivač i član tajnih revolucionarnih udruženja. Dva puta je osuđivan na smrt. Nazivali su ga "Okovani Prometej" jer je u tamnicama proveo 36 godina i pet meseci. Konspirativan rad, zavereničke grupe i oružani ustanak smatrao je jedinom taktikom proletarijata. Diktaturu proletarijata zamišljao je kao diktaturu male grupe profesionalnih revolucionara.

    1895 - Rođen je američki političar i pravnik Edgar Džon Huver, šef Federalnog istražnog biroa (FBI) od 1924. do smrti 1972. Predvodio je borbu protiv organizovanog kriminala, posebno tridesetih godina 20. veka u vreme prohobicije. Reformisao je FBI i znatno unapredio metode policijske borbe protiv kriminala uspostavljanjem prve kartoteke otisaka prstiju i kriminološke laboratorije. Mnogi ga smatraju mračnom figurom američke političke scene zbog navodnog progona pojedinih istaknutih ličnosti, poput crnačkog borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga ili filmskog glumca Čarlija Čaplina (koji je bio opredeljeni komunista).

    1901 - Države Novi Južni Vels, Viktorija, Kvinslend, Južna Australija, Zapadna Australija i Tasmanija osnovale su australijsku zajednicu s Edmundom Bartonom kao prvim predsednikom vlade. Australija je imala status dominiona u sastavu Britanske imperije i potom komonvelta.

    1912 - Rođen je engleski dupli agent Harold Adrijan Rasel Filbi, poznat kao "Kim" Filbi. Bio je jedan od najuspešnijih agenata sovjetske obaveštajne službe u njenoj istoriji. U službu Sovjetskog Saveza stupio je kao student u Kembridžu 1934. Posle rata bio je oficir za vezu između britanske i američke obaveštajne službe, što mu je omogućilo da u periodu "hladnog rata" Moskvi dostavlja informacije od najvećeg značaja. Kad je gotovo otkriven, nestao je u Bejrutu i obreo se 1963. u Moskvi, gde je i umro 1988. Za izvanrednih zasluge za Sovjetski Savez, koji je smatrao otadžbinom, nagrađen je najvišim sovjetskim odlikovanjima.

    1915 - Nemci su u Prvom svetskom ratu u kanalu Lamanš torpedovali britanski ratni brod "Formidabl", usmrtivši 547 ljudi.

    1924 - Treća zemaljska konferencija KPJ usvojila je u Beogradu Rezoluciju o nacionalnom pitanju kojom je traženo "samoopredeljenje jugoslovenskih naroda". Usvojena je i Rezolucija o neodrživosti poretka uspostavljenog na osnovu Versajskog mira posle Prvog svetskog rata. Ti dokumenti su počivali na doktrini Kominterne o "imperijalizmu srpske buržoazije". Pod vidom "nacionalne ravnopravnosti" na taj način, vođena je politika destrukcije jugoslovenske države.

    1925 - Naziv glavnog grada Norveške promenjen je u Oslo - do tada grad se zvao Kristijanija.

    1927 - Rođen je Moris Bežar, znameniti francuski koreograf. Rođen je u Marselju, kao sin filozofa Gastona Beržea. Karijeru baletskog igrača počeo je sa 14 godina, u pariskoj "Operi". Svoj prvi balet je postavio 1951. godine u Stokholmu, a 1961. u Belgiji je kreirao koreografiju za "Bolero" Morisa Ravela, koja će postati jedna od najčuvenijih baletskih kreacija 20. veka. Autor je više od 250 baletskih predstava. Moris Bežar je umnogome doprineo razvoju savremenog baleta i jedan je od simbola savremene koreografije. Među njegovim čuvenim koreografijama su i "Buđenje proleća", "Romeo i Julija", "Nižinski", "Petruška", "Zaratustra".

    1942 - Na konferenciji predstavnika vlada SAD, Sovjetskog Saveza, Velike Britanije, Kine i niza drugih zemalja u Vašingtonu je, u jeku Drugog svetskog rata, potpisana Deklaracija UN. Strane potpisnice su se obavezale na podršku i sprovođenje Atlantske povelje, i preuzele su obavezu da rat protiv sila Osovine nastave do konačne pobede i da s njima ne zaključuju separatni mir ili primirje. Jedna od potpisnica Deklaracije bila je i Kraljevina Jugoslavija.

    1942 - Rođen je Kornelije Kovač, muzičar, kompozitor, pijanista, aranžer. Poreklom sa severa Bačke, rođen je u Nišu. Roditelji su bili muzičari, otac violinista, majka pevačica u horu opere. Prvu kompoziciju "Pusti trotoari" komponovao je kao petnaestogodišnjak 1956. Završio je Muzičku akademiju u Sarajevu. Karijeru je započeo kao džez muzičar, sastavom BKB, 1961. Bio je član sarajevskog sastava Indeksi. Septembra 1968. godine preselio se u Beograd, gde je osnovao Korni grupu. Predstavljao je Jugoslaviju 1974. na Pesmi Evrovizije. Pisao je muziku za teatar, film, TV. Sarađivao je sa brojnim velikanima muzike u zemlji (Zdravko Čolić, Dragan Stojnić, Bisera Valetanlic) i svetu, i autor je mnogih kompozicija koje su postale široko popularne: "April u Beogradu", "Jedna zima sa Kristinom", "Pevam danju, pevam noću", "Ti si mi u krvi", "Milo moje", "Etida", "Ivo Lola", "Moja generacija", "Maestro i violina", "Poljubi me na kiši".

    1956 - Odlukom Ustavotvorne skupštine proglašena je nezavisnost Sudana, bivše britanske kolonije.

    1958 - Stupio je na snagu Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ), koji su 25. marta 1957. u Rimu potpisale Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija. Zajednici nazvanoj potom Evropska zajednica, sada Evropska unija, 1973. su pristupile Velika Britanija, Irska i Danska, 1981. Grčka, 1986. Španija i Portugal, 1995. Švedska, Finska i Austrija, 2004. Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija i Češka, a 2007. Rumunija i Bugarska.

    1959 - Revolucionarni pokret "26. jul" pod vođstvom Fidela Kastra odneo je pobedu na Kubi, a general Fulhensio Batista je posle potpunog rasula njemu lojalnih trupa pobegao u Dominikansku republiku.

    1960 - Proglašena je nezavisnost Kameruna. Do Prvog svetskog rata ta zemlja bila je nemačka kolonija, a zatim je postao francuska teritorija, osim manjeg dela koji je pripao Britaniji. Od 1959. Kamerun je imao autonomni status.

    1962 - Zapadna Samoa postala je prva nezavisna država u Polineziji.

    1965 - Pod vođstvom lidera pokreta "Al fatah" Jasera Arafata formirana je Palestinska oslobodilačka organizacija, ali su izvan nje ostale pojedine palestinske grupe, uključujući Narodni front za oslobođenje Palestine Žorža Habaša. PLO je u početku bio teororistička organizacija i odgovoran je za ubistvo 11 izraelskih sportista na Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu.

    1966 - Predsednika Centralnoafričke republike Davida Daka vojnim udarom oborio je blizak rođak, pukovnik Žan Bedel Bokasa. Bokasa je 1976. proglasio svoju zemlju monarhijom i uzeo titulu cara Centralnoafričkog carstva. S vlasti je svrgnut 1979. Upamćen je po neverovatnoj ekstravaganciji, rasipnom ponašanju i navodnom kanibalizmu.

    1972 - Umro je francuski pevač i glumac Moris Ševalije, zaštitni znak francuske muzičke komedije. Najzapaženije uloge ostvario je u filmskim muzičkim komedijama. Napisao je autobiografiju "Moj put i moje pesme". Filmovi: "Ljubavna parada", "Nasmejani poručnik", "Vesela udovica", "Ćutanje je zlato", "Imao sam sedam kćeri", "Život za karijeru", "Žiži", "Fani", "Ljubav popodne".

    1973 - Velika Britanija, Danska i Irska priključile su se EEZ.

    1977 - Umro je je srpski istoričar Viktor Novak, profesor Zagrebačkog, potom Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Istorijskog instituta SANU. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a latinski i pomoćne istorijske nauke specijalizovao je u Vatikanskoj školi u Rimu. Na Beogradskom univerzitetu od 1924. do 1959. predavao je latinsku paleografiju, diplomatiku i metodiku. Objavio je brojne rasprave i studije iz istorije jugoslovenskih naroda i istorije književnosti. U kapitalnom delu "Magnum crimen", objavljenom ubrzo posle Drugog svetskog rata, dokumentovao je zločin genocida hrvatskog ustaškog režima nad Srbima u "Nezavisnoj Državi Hrvatskoj". Bio je veoma aktivan i u muzičkom životu kao predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu i Sveslovenskog pevačkog saveza u Pragu. Ostala dela: "Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva", "Latinska paleografija", "Vatikan i Jugoslavija", "Scriptura Beneventana", "Evangeliarium Spalatense", "Masarik i Jugosloveni", "Iz rimske književnosti", "Sveslovenska misao", "Dva antipoda", "Franjo Rački", "Valtazar Bogišić i Franjo Rački", "Nikola Vulić, naučnik i čovek".

    1978 - U vazduhu u blizini Mumbaja (u vreme britanske vlasti Bombaj) eksplodirao je indijski putnički avion tipa "Boing 747" i nesreću nije preživeo niko od 213 osoba u njemu.

    1979 - Sjedinjene Američke Države i Narodna Republika Kina uspostavili su pune diplomatske odnose. U prethodnom periodu Vašington je kao legitimne predstavnike Kine tretirao Tajvan (Nacionalistička Kina).

    1980 - Umro je italijanski političar Pjetro Sandro Neni, vođa italijanskih socijalista. Učestvovao je u Španskom građanskom ratu i bio član Komiteta za odbranu Madrida kao i polit. kom. njegove divizije. Tokom Drugog svetskog rata u Francuskoj ga je uhapsio Gestapo. Odmah po oslobođenju zemlje postao je generalni sekretar Socijalističke partije Italije, a 1945. predsednik. Bio je potpredsednik u prvoj posleratnoj vladi, nekoliko meseci i šef diplomatije, takođe potpredsednik u vladi levog centra 1963. Dela: "Istorija četiri godine 1919-1922", "Šest godina građanskog rata u Italiji", "Istorija klasne borbe u Italiji", "Zločin fašizma u Africi 1936".

    1981 - Grčka je postala deseta članica EEZ - današnje Evropske unije.

    1984 - Sultanat Brunej, država na severozapadu ostrva Borneo izuzetno bogata naftom i prirodnim gasom, britanski protektorat od 1888. postao je nezavisna država.

    1992 - Egipatski diplomata Butros Butros Gali nasledio je na mestu generalnog sekretara UN peruanskog kolegu Havijera Peresa de Kueljara.

    1993 - Češka i Slovačka postale su samostalne države, čime je prestala da postoji Čehoslovačka, osnovana 1918.

    1995 - U Bosni i Hercegovini je, posle posredničke misije nekadašnjeg predsednika SAD Džimija Kartera, stupio na snagu četvoromesečni prekid neprijateljstava, koji su muslimanske snage 40 dana pre isteka roka narušile ofanzivama na srpske položaje na Vlašiću i Majevici.

    1995 - Švedska, Finska i Austrija priključile su se Evropskoj zajednici, čime je broj članica te organizacije povećan na 15.

    1997 - Turske trupe su ponovo upale u severni Irak i turski zvaničnici su saopštili da su tom prilikom ubijena 72 kurdska gerilca.

    1998 - Islamski teroristi su na zapadu Alžira masakrirali više od 400 osoba, uključujući žene i decu. Bio je to najteži teroristički akt tokom šestogodišnje oružane borbe islamističkih grupa u toj zemlji.

    1999 - Zvanično je puštena u promet jedinstvena evropska valuta - evro. Banke su novu valutu počele da koriste nakon tri dana.

    2002 - Evro je postao zvanična valuta Evropske unije. Pojedine članice EU ipak su sačuvale nacionalne valute - Velika Britanija, Danska i Švedska.

    2003 - EU je preuzela od UN nadzor nad policijskim operacijama u BiH, što je prva bezbednosna operacija u istoriji EU.

    2003 - Luiz Inasio "Lula" da Silva, bivši sindikalni vođa, postao je šef države u Brazilu, prvi u istoriji te zemlje koji je potekao sa "društvenog dna".

    2006 - U Španiji je stupio na snagu zakon kojim se zabranjuje pušenje na javnim mestima, kancelarijama, tržnim centrima i drugim zatvorenim prostorima. Tim propisom se zabranjuje i reklamiranje duvana, njegova promocija, kao i sponzorisanje duvanske industrije.

    2006 - Preminuo je srpski dečji pisac Dragan Lukić. Diplomirao je književnost u Beogradu, veći deo radnog veka proveo je kao urednik Programa za decu Radio Beograda. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove. Vodio je tv i radio programe za decu, uređivao je list "Zmaj". Objavio je čak stotinak knjiga poezije i proze za najmlađe. Dela: "Kako se kome čini", "Moj praded i ja", "Ovde stanuju pesme", "Vagon prve klase", "Fifi", "Kako rastu nogavice", "Šta tata kaže", "Od kuće do škole", "Lovac Joca", "Vožnja po gradu", "Neboder C17", "Tri gusketara", "Bomba u kafi", "Nebom grada".

    2009 - Umrla je Helen Suzman jedan od najpoznatilih južnoafričkih boraca protiv aparthejda. Suzmanova, kćerka jevrejskih imigranata, bila je jedini član južnoafričkog parlamenta (1953-1989) koja je otvoreno kritikovala aparthejd, promovišući stavove koji su tada bili retki među belim južnoafrikancima. Dobitnik je počasnih doktorata vodećih svetskih univerziteta, među kojima su Oksford, Kembridž, Harvard, Kolumbija univerzitet, a dva puta je bila nominovana za Nobelovu nagradu za mir.

    2010 - U eksploziji automobila-bombe u mestu Laki Marvat, na severozapadu Pakistana, poginulo je 88 ljudi, a 37 je povređeno. Bombaš samoubica dovezao je sportski automobil do mesta gde je u toku bila odbojkaška utakmica i aktivirao eksploziv.

    2012 - Umro je Kiro Gligorov, član Predsedništva SFR Jugoslavije i predsednik BJR Makedonije. Gligorov je bio jedan od vodećih makedonskih političara u vreme socijalističke Jugoslavije.

    2013 - Preminuo je srpski pesnik Slobodan Rakitić, predsednik Srpske književne zadruge (SKZ) i Udruženja književnika Srbije (UKS). U Beogradu je diplomirao na Filološkom fakultetu. Uređivao je časopise Savremenik, Raška i Književna reč. Od 1973. do 2007. radio je u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Predsednik UKS bio je od 1994. do 2004. a od 2005. predsednik je Srpske književne zadruge. Bio je narodni poslanik. SPC ga je odlikovala Ordenom Svetog Save II stepena. Za knjigu pesama "Tapije u plamenu" nagrađen je Oktobarskom nagradom Beograda za 1990. i nagradom "Rade Drainac" za 1991. godinu.

    2017 - U terorističkom napadu u noćnom klubu "Reina", u Istanbulu, u 01.15 posle ponoći, poginulo je 39 osoba a 70 je povređeno. Terorista, islamski ekstremista, pucao je na prisutne iz automatske puške.

    2018 - Iranski mediji obelodanili su da je tokom nemira u toj zemlji poginulo najmanje 12 osoba. Prema zvaničnim saopštenjima naoružani demonstranti pokušali da zauzmu policijske stanice kao i vojne baze. Bili su to najmasovniji protesti u Iranu od 2009.

    2019 - Stupio je na snagu zakon kojim je uzgoj životinja zbog krzna u Srbiji zabranjen. Zakonom o dobrobiti životinja koji je usvojen još 2009. godine zabranjeno je držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz, i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože.

    2021 - U Gospođincima, nedaleko od Žablja, Bačka, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pustio je u rad novi gasovod u Srbiji, Balkanski tok. Svečanosti su prisustvovaii ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko kao i direktor Srbijagasa Dušan Bajatović. Balkanski tok u delu kroz Srbiju proteže se od Zaječara do Horgoša ukupnom dužinom 403 km.

    2022 - Stupio je na snagu sporazum Sveobuhvatno regionalno privredno partnerstvo (RCEP) kojim je stvorena zona slobodne trgovine između 15 zemalja azijsko pacifičkog regiona. Najveći trgovinski blok u istoriji obuhvata oko 30% svetske populacije i približno 30% globalnog BDP-a. Članice novoobrazovane trgovinske slobodne zone su Australija, Brunej, Kambodža, Kina, Indonezija, Japan, Južna Koreja, Laos, Malezija, Mjanmar, Novi Zeland, Filipini, Singapur, Tajland i Vijetnam.

    2023 - Ukrajinske trupe izvršile su, u ranim jutarnjim satima, žestok napad na Makijevku i Golovku u oblasti Donjecka. Pogođeno je i zdanje Tehničke škole 19, u kojoj su bile smeštene ruske snage, uglavnom iz Saratovske oblasti. Ukrajinci su koristili artiljeriju tipa HIMARS, poreklom iz SAD. Bila je to jedna od najrazornijih akcija tokom rata u Ukrajini, po broju žrtava. Rusi su priznali 89 poginulih. Prema drugim navodima bilo ih je 139. Po ukrajinskim izvorima bilo je 400 poginulih i oko 300 ranjenih.

    2023 - Dogodio se spektakularan napad na zatvor u Siudad Huarezu, država Čihuahua, na krajnjem severu Meksika. Napadači su u zatvor Cereso 3 stigli u zoru, u oklopnim vozilima, otvorivši odmah vatru na stražare. Paralelno, događala se pobuna unutar zatvora. Poginulo je deset stražara, sedam zatvorenika, i dva napadača. Ranjeno je ukupno 13 lica. Pobeglo je najmanje 30 zatvorenika. Među njima i narko bos Ernesto Alfred Pinjon de la Kruz, što je verovatno i bio motiv akcije.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole

    AutorPoruka
    dođoška
    Adminka
    Adminka



    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeČet Jun 20, 2024 8:45 am


    Dogodilo se na današnji dan, 20.06.

    Na današnji dan 1992. godine lideri Češke i Slovačke Vaclav Klaus i Vladimir Mečijar postigli su dogovor kojim je Čehoslovačka prestala da postoji a Češka i Slovačka su postale dve samostalne države.

    1597 - Umro je holandski polarni istraživač Vilhelm Barenc, zarobljen na brodu okovanom ledom, dok je pokušavao da pronađe severoistočni pomorski prolaz iz Evrope u Ameriku. Pethodno je i 1584. i 1594. predvodio ekspedicije sa istim ciljem. Otkrio je Špicberška ostrva, Medveđe ostrvo, zapadnu obalu Nove Zemlje i more nazvano njemu u čast Barencovo more. Njegov dnevnik pronađen je 1871.

    1756 - Tokom noći u ćeliji tamnice, koja je posle toga postala poznata kao "crna rupa Kalkute" ugušila su se 123 od 146 uhapšenih britanskih vojnika. Britance je u ćeliju veličine 4,5 sa 5,5 metara bacio lokalni indijski gospodar Navab od Bengala, čije su snage prethodno napale i porazile britanski garnizon, u nameri da spreče britansku Istočnoindijsku kompaniju da u Kalkuti izgradi sistem vojnih fortifikacija.

    1819 - Rođen je francuski kompozitor Žak Ofenbah (pravo ime bilo mu je Jakob Eberst) tvorac francuske operete. Kroz njegovu pristupačnu i vedru muziku zabavnog karaktera najčešće je provejavala neka vrsta satire društvenih odnosa u francuskom Drugom carstvu. Napisao je stotinak opereta. Dela: operete "Lepa Jelena", "Orfej u paklu", "Plavobradi", "Pariski život", "Velika vojvotkinja od Žerostajna", opera "Hofmanove priče", napisao je putopis "Ofenbah u Americi".

    1819 - U engleski grad Liverpul prispeo je brod "Savana", koji je 27 dana i 11 časova pre toga isplovio iz istoimenog grada u američkoj državi Džoržija, postavši tako prvi parobrod koji je preplovio Atlantski okean.

    1836 - Umro je francuski revolucionar i sveštenik Emanuel Žozef Siejes, nazvan "patrijarh revolucije", jedan od vođa Francuske revolucije i osnivača Jakobinskog kluba, koji je 1799. odigrao ključnu ulogu u državnom udaru kojim je vlast prigrabio Napoleon Bonaparta. U toku revolucije napustio je jakobince i postao član kluba Fejana, koji je zastupao načela ustavne monarhije. Bio je prevrtljiv u politici i zauzimao je istaknute položaje u svim fazama revolucije, izuzev u periodu jakobinske diktature. U brošuri "Šta je treći stalež?" izložio je svoje političke stavove.

    1837 - Umro je britanski kralj Vilijam IV , vladao je od 1830. do smrti. Podanici su mu prikačili nadimak "Šašavi Bili", a zvali su ga i "Kralj mornar" zbog toga što je od 1778. do 1790. služio u mornarici.

    1861 - Rođen je engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins, jedan od osnivača nauke o vitaminima, koji je s holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom, podelio 1929. Nobelovu nagradu za medicinu. Izučavao je značaj vitamina u ishrani i zaključio da su oni neophodni za normalan rast i razvoj organizma. Takođe je izolovao glutation i pokazao njegov veliki značaj u ćelijskoj okcidaciji i aminokiselinu triptofan. Dokazao je i da je pigment krila nekih leptira derivat mokraćne kiseline i da neke ekskretorne supstance služe kao boje u životinjskom carstvu.

    1891 - Britanija i Holandija definisale su granice kolonijalnih poseda na ostrvu Borneo. Bivši britanski posedi Sabah i Saravak sada su u sastavu Malezije, a veći tada holandski deo ostrva pripada Indoneziji (tada Holandska Istočna Indija).

    1902 - Rođen je srpski pisac i diplomata Marko Ristić, jedan od najaktivnijih srpskih nadrealista. Bio je pesnik, esejista, kritičar. Posle završenog Filozofskog fakulteta u Beogradu, u međuratnom periodu učestvovao je kao urednik i saradnik u brojnim aktivnostima beogradskih nadrealista. Po okončanju Drugog svetskog rata bio je jugoslovenski ambasador u Francuskoj. Dela: pesme "Od sreće i od sna", "Bez mere", "Nox microcosmica", eseji "Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog" (sa Kočom Popovićem), "Koje su pobude i kakvi uspesi školske filozofije", "Smrt fašizmu - sloboda narodu", "Književna politika", "Ljudi u nevremenu", "Od istog pisca", "Krleža", "Prostor-vreme", "Politička knjizevnost", "Nacer tiempo", "Svedok ili saučesnik".

    1905 - Rođena je američka književnica Lilijan Helman. U memoarskim delima opisala je iskustva iz Španije i Sovjetskog Saveza, veze s vodećim američkim intelektualcima i vreme makartizma, antikomunističku hajku koju je u prvoj polovini pedesetih godina 20. veka predvodio američki republikanski političar Džozef Makarti. Dela: drame "Dečji čas", "Male lisice", "Dani koji će doći", "Straža na Rajni", "Drugi deo šume", "Igračke na tavanu", memoarske knjige "Nedovršena žena", "Pentimenti", "Nitkovsko vreme".

    1909 - Rođen je američki filmski glumac australijskog porekla Erol Flin, koji je najčešće igrao pravdoljubive junake u avanturističkim filmovima. Filmovi: "Krvavi kapetan", "Avanture Robina Huda", "Gusar", "Kraljević i prosjak", "Džentlmen Džim", "Virdžinija Siti", "Koreni pakla".

    1923 - Meksičkog revolucionara Fransiska Panča Vilju ubili su politički protivnici na njegovoj farmi u mestu Idalgo del Paral u meksičkoj državi Čiuvava. Predvodio je seljački pokret tokom revolucije od 1910. do 1917. Proglašen je 1966. meksičkim nacionalnim junakom.

    1933 - Umrla je Klara Cetkin, jedan od osnivača ženskog međunarodnog radničkog pokreta i Komunističke partije Nemačke, na čiji je predlog 8. mart proglašen Međunarodnim danom žena.

    1937 - Rođen je srpski pozorišni režiser Ljubomir Draškić, dugogodišnji upravnik beogradskog pozorišta "Atelje 212". Tokom karijere režirao je više od 100 predstava, uključujući predstave "Kralj Ibi", "Maratonci trče počasni krug", "Kafanica, sudnica, ludnica", "Rado ide Srbin u vojnike" i "Radovan III ".

    1960 - Američki bokser afroameričkog porekla Flojd Paterson postao je prvi bokser koji je uspeo da povrati titulu svetskog prvaka u teškoj kategoriji, nokautiravši u meču u Njujorku Šveđanina Ingemara Johansona.

    1973 - U Argentinu se posle 18 godina izbeglištva vratio bivši predsednik Huan Peron, šef države od 1946. do 1955, kada je oboren pobunom delova kopnene vojske i mornarice. Za predsednika Argentine ponovo je izabran u septembru 1973. a 1974. je umro.

    1991 - Nemačka Skupština je tesnom većinom izglasala da prestonicu treba premestiti iz Bona u Berlin, staru prestonicu Kraljevine Pruske i ujedinjene Nemačke, od 1871.

    2001 - Lider vojne uprave Pakistana general Pervez Mušaraf formalno je proglašen predsednikom, a tu funkciju je napustio Muhamed Rafik Tarar, koji je figurirao kao šef države otkad je Mušaraf preuzeo vlast 1999.

    2002 - U eksploziji gasa u rudniku uglja u severoistočnoj kineskoj provinciji Heilongđang poginulo je 115 rudara.

    2003 - Na samitu Evropske unije u Solunu predstavljen je nacrt Ustava Evropske unije, čije je detalje obrazložio Valeri Žiskar d`Esten, predsednik Evropske Konvencije za izradu Evropskog ustava.

    2005 - Umro je američki naučnik Džek Kilbi, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, čiji je pronalazak iz 1958. godine - integrisano električno kolo, predstavljao osnov informatičke revolucije.

    2009 - U Atini je otvoren velelepni Muzeja Akropolja, u kojem je izloženo više od 4.000 antikviteta izuzetne istorijske i kulturne vrednosti. Izgradnja zdanja koje sadrži oko 20.000 kvadratnih metara izložbenog prostora koštala je oko 130 miliona evra. Muzej, delo švajcarskog arhitekte Bernara Čumija, smešten je ispod drevnog Akropolja. Novo zdanje posebno je pripremljeno i za smeštaj frizova sa Akropolja koje je, u 19. veku, u London odneo Lord Eldžin, s dozvolom tadašnjih turskih vlasti. 2015 - Fudbalska reprezentacija Srbije do 20 godina osvojila je titulu prvaka sveta, pošto je u Oklendu, Novi Zeland, pobedila Brazil sa 2:1.
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka



    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimePet Jun 21, 2024 8:40 am


    Dogodilo se na današnji dan, 21.06.

    Na današnji dan 1527. umro je italijanski političar, diplomata, pisac i istoriograf Nikolo Makijaveli, jedan od utemeljivača politikologije. Posle stvaranja Firentinske republike, bio je 14 godina sekretar vladajućeg "Saveta desetorice". Oslobodio je politička razmatranja teoloških, moralnih i metafizičkih koncepata i začetnik je ideje nacionalne države (prvi je uveo koncept države u savremenom smislu). U glavnom delu "Vladalac", u kojem je izneo i sopstvena diplomatska iskustva, razradio je teoriju prema kojoj vladar treba da upravlja državom u interesu njenog jačanja, bez obzira da li će cilj postići zakonom ili silom. Smatrao je da su merila individualnog morala nepodobna za procenjivanje postupaka u ime države. Iz njegove političke filozofije izveden je pojam "makijavelizam". Rimokatolička crkva je 1559. njegova dela stavila na "Indeks zabranjenih knjiga". Ostala dela: "Razmatranja o prvih deset knjiga Tita Livija", "Istorija Firence", "O ratnoj veštini", komedija "Mandragola".

    Danas je petak, 21. jun, 173. dan 2024.

    1377 - Umro je engleski kralj Edvard III, koji je tokom vladavine od 1327. osvojio Škotsku i izazvao Stogodišnji rat s Francuskom pošto se 1340. proglasio kraljem te zemlje.

    1791 - Francuski kralj Luj XVI i kraljica Marija Antoaneta pokušali su u rano jutro da pobegnu iz Pariza, ali su stigli samo do Varena, gde su uhapšeni. Zaputili su se na severoistok u pravcu Austrijske Nizozemske, današnje Belgije.

    1813 - Španski kralj Žozef, brat francuskog cara Napoleona I, napustio je Madrid i u bici kod Vitorije njegovu vojsku porazile su snage britanskog vojskovođe Artura Velzlija, budućeg vojvode od Velingtona (posle Vaterloa), čime je okončana francuska vladavina Španijom.

    1842 - Beograđane koji su došli da vide predstavu "Apoteoza besmrtnog Karađorđa" Đorđa Maletića, kojom je trebalo da bude obeležena 25. godišnjica smrti vođe Prvog srpskog ustanka, na vratima zgrade u kojoj je zakazana premijera zateklo je obaveštenje: "Po naredbi čestitog paše, zakazana predstava neće se održati zato što se u njoj mešaju Turci i Srbi". Predstava je prikazana 1847. u "Teatru kod jelena" i doživela je veliki uspeh.

    1876 - Umro je meksički general i državnik Antonio Lopes de Santa Ana, predsednik Meksika od 1833. do 1836. Ponovo je vladao Meksikom kao diktator 1839. i od 1841. do 1845, kada je primoran da ode u izgnanstvo. Upamćen je po osvajanju tvrđave Alamo u Teksasu 1836, kad je oko 4.000 vojnika pod njegovom komandom masakriralo nešto manje od 200 branilaca, uključujući i legendarnog Dejvija Kroketa, od čega je u istoriografiji SAD napravljen mit.

    1905 - Rođen je francuski filozof i pisac Žan Pol Sartr, jedan od tvoraca filozofije egzistencijalizma. Tokom Drugog svetskog rata učestvovao je u Pokretu otpora, a ulogu angažovanog intelektualca nastavio je zalažući se za oslobođenje francuskih kolonija Indokine i Alžira. Nastojao je da stvori sintezu egzistencijalizma i marksizma. U književnosti je zastupao tezu o potrebi "angažovane literature". Odbio je 1964. Nobelovu nagradu za književnost. Dela: filozofski spisi "Biće i ništavilo", "Imaginarno", "Egzistencijalizam je humanizam", "Kritika dijalektičkog uma", romani "Mučnina", "Putevi slobode", drame "Prljave ruke", Nesahranjeni mrtvaci", "Đavo i gospod bog", "Iza zatvorenih vrata", "Bludnica dostojna poštovanja", "Zatočenici iz Altone", eseji "O Bodleru", "Šta je književnost", autobiografija "Reči".

    1908 - Umro je ruski kompozitor i dirigent Nikolaj Andrejevič Rimski-Korsakov, član kompozitorske grupe "Velika petorica". Oslanjao se na muzičke motive ruskog i azijskih naroda. Veoma je značajan i kao muzički pedagog: među njegovim učenicima su bili i Igor Stravinski i Sergej Prokofjev. Napisao je "Principe orkestracije", standardni priručnik na svim muzičkim akademijama u svetu. Dela: opere "Sadko", "Zlatni petao", "Snjeguročka", "Carska nevesta", simfonijske kompozicije "Fantazija na srpske teme","Šeherezada", "Španski kapričo".

    1933 - Rođena je francuska književnica Fransoaz Kuare, poznata kao Fransoaz Sagan, opisivala je život francuske mladeži. Iako je povremeno osporavana književna vrednost njenog dela ono je bilo veoma popularno. Dela: romani "Dobar dan tugo", "Za mesec, za godinu", "Izvestan osmeh", "Volite li Bramsa", "Čudesni oblaci", "Raspremljen krevet", "Izgubljen profil", "Modrice na duši", drame "Dvorci u Švedskoj", "Čuvar srca", "Klavir u travi".

    1942 - Nemački Severnoafrički korpus feldmaršala Ervina Romela uz podršku italijanskih trupa zauzeo je u strateški važan grad Tobruk u italijanskoj koloniji Libiji (Kirenajka), koji su prethodno zaposeli Britanci. U borbama je zarobljeno 25.000 vojnika britanske Osme armije. Cilj Romelovih trupa bilo je zauzimanje Sueckog kanala, kako bi se presekla Britanska imperija, međutim borbe za Egipat završene su potpunim porazom Nemaca u decembru 1942. kod El Alamejna, i konačnim slomom u aprilu 1943.

    1945 - Japanske snage na ostrvu Okinava, koje je služilo kao poslednja odbrana Japana u Drugom svetskom ratu, predale su se američkim trupama.

    1963 - Francuska je povukla pomorske snage iz NATO pakta.

    1969 - Umrla je američka teniserka Morin Konoli, nazvana Mala Mo, koja je 1953. postala prva teniserka u istoriji "belog sporta" koja je osvojila sva četiri Gren slem turnira.

    1970 - Umro je indonežanski državnik Ahmed Sukarno, negdašnji predsednik Indonezije, prvi šef te azijske države posle sticanja njene nezavisnosti od Holandije, jedan od lidera pokreta nesvrstanosti. Osnovao je 1927. Nacionalnu partiju Indonezije. Kolonijalne holandske vlasti su ga zbog nacionalističke politike uhapsile 1929. i zabranile partiju, koju je nastavio da vodi 1931. po izlasku sa robije. Ponovo je uhapšen 1933. i bio interniran do japanske okupacije Indonezije u Drugom svetskom ratu 1942. posle čega je, u interesu nacionalnooslobodilačkog pokreta, održavao lojalne odnose s japanskim vlastima. Postao je šef države posle proglašenja Indonežanske Republike 1945. Holandija nije priznala nezavisnost svoje kolonije Holandske Istočne Indije, i vojno je intervenisala. Sukarno je uhapšen krajem 1948. a na vlast se vratio posle potpisivanja indonežansko-holandskog sporazuma juna 1949. kada je Indonezija postala suverena (bez Zapadnog Irijana, koji je oslobođen šezdesetih). Doživotnim predsednikom je proglašen 1963. ali je lišen svih funkcija 1967, dve godine posle vojnog udara generala Suharta.

    1970 - U finalu svetskog fudbalskog prvenstva Brazil je u Siudad Meksiku pobedio Italiju rezultatom 4:1 i postao prvi trostruki osvajač trofeja Žila Rimea.

    1971 - Međunarodni sud pravde u Hagu je presudio da je uprava Južnoafričke republike nad Jugozapadnom Afrikom (Namibija) nelegalna.

    1990 - U zemljotresu na severu Irana poginulo je oko 100.000 osoba.

    1990 - U Mađarskoj je zvanično ponovo otvorena berza, 42 godine nakon zatvaranja posle Drugog svetskog rata.

    1991 - Umro je srpski ekonomista Zoran Pjanić, rektor i profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Ekonomskog saveta jugoslovenske vlade, glavni redaktor "Ekonomskog leksikona" i "Ekonomske enciklopedije". Dela: "Problem stanovništva u ekonomskoj teoriji", "Savremene buržoaske teorije vrednosti i cena", "Teorija cena", "Robna privreda u samoupravnom sistemu", "Samoupravni privredni sistem".

    1994 - SAD su ponudile Severnoj Koreji razgovore na visokom nivou, pod uslovom da Pjongjang potvrdi odustajanje od razvoja nuklearnog programa.

    2003 - U podeljenom gradu Hebronu ubijen je islamski terorista Abdulah Kavasme, jedan od lidera palestinskog pokreta Hamas, odgovoran za smrt više od 40 Izraelaca.

    2005 - Umro je filipinski nadbiskup Džemi Sin, poznat kao predvodnik masovnih narodnih pokreta u kojima su srušena dvojica nekadašnjih filipinskih predsednika - Ferdinand Markos, 1986. i Džozef Estrada, 2001. godine.

    2008 - Feribot, sa više od 700 putnika i članova posade, potonuo je u vodama Filipina. Feribot "Princeza zvezda", na kojem se nalazilo 626 putnika i 121 član posade, plovio je od Manile ka provinciji Cebu kad je došlo do potonuća. Uzrok tragedije najverovatnije je tajfun "Fengšen".

    2013 - Preminuo je Milorad Mišković, srpski baletski umetnik koje je stekao svetsku slavu. U svet umetnosti ušao je u beogradskom dečjem Rodinom pozorištu Gite Predić Nušić. Kao učenik Nine Kirsanove postaje član Narodnog pozorišta a već 1946. u Parizu započinje veliku međunarodnu karijeru. U Francuskoj je 1956. osnovao i sopstvenu trupu. Po završetku igračke karijere Mišković je dugo radio za UNESKO, kao prvi čovek Saveta za igru (CID), da bi potom postao doživotni počasni predsednik tog tela.

    2022 - Južna Koreja uspešno je lansirala svemirsku raketu sopstvene proizvodnje "Nuri" (KSLV-II) sa kosmodroma Naro na jugu zemlje. Razvoj rakete nosača KSLV vodio je Korejski institut za svemirska istraživanja (KARI). Trostepena raketa nosač KSLV II (Korean Space Launch Vehicle II) teška je 200 tona, visine 47,2 metra, prečnika 3,5 metara.
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka



    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeSub Jun 22, 2024 9:18 am

    Dogodilo se na današnji dan, 22.06.

    Na današnji dan 1941. godine Nemačka je u Drugom svetskom ratu, duž cele granične linije između Baltičkog i Crnog mora, sa više od 150 divizija napala Sovjetski Savez. Planom nacističkog vođe Adolfa Hitlera nazvanim "Barbarosa" bilo je predviđeno uništenje sovjetskih armija u graničnim oblastima i brzo zauzimanje evropskog dela Sovjetskog Saveza. Nemačka armija sa četiri miliona vojnika, 3.300 tenkova i 2.000 aviona, u početku je veoma brzo napredovala, ali je već na samom kraju 1941. bilo jasno da je plan za brzo uništenje sovjetske Rusije doživeo neuspeh.

    Danas je subota, 22. jun, 174. dan 2024. 

    1533 - Posle neuspele opsade Beča 1529. i bezuspešnog pohoda na prestonicu Habzburga 1532, turski sultan Sulejman II morao je da pristane na ugovor o miru.

    1535 - Mesec dana nakon što ga je papa proizveo u kardinala, u Londonu je pogubljen Džon Fišer, pošto je odbio da kralja Henrija VIII prizna za poglavara novoformirane Engleske (Anglikanske) crkve.

    1805 - Rođen je italijanski revolucionar Đuzepe Macini, glavni ideolog nacionalnog pokreta Italijana u 19. veku i jedan od tvoraca moderne italijanske države. U Marselju je 1831. osnovao revolucionarno udruženje italijanskih nacionalista "Mlada Italija" i aktivno je učestvovao u borbama za oslobođenje i ujedinjenje Italije, naročito 1848. i 1849 (najviše protiv Austrije).

    1815 - Francuski car Napoleon I je, četiri dana posle poraza njegove armije kod Vaterloa, drugi put abdicirao i potom je odveden na ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu, gde je umro 1821. Postoje ozbiljne indicije da je otrovan.

    1826 - Rođen je srpski pisac Bogoboj Atanacković. Kršteno ime bilo mu je Timotej, ali ga je promenio u duhu narodnjačkog romantizma, poput Đure Daničića ili Stojana Novakovića. Tokom studija u Beču upoznao je Vuka Karadžića, Branka Radičevića, Đuru Daničića i postao oduševljeni pobornik Karadžićevih reformi. Aktivno je učestvovao u radu Majske Skupštine u Sremskim Karlovcima 1848. Izvesno vreme bio je sekretar episkopa bačkog Platona Atanackovića. Dela: roman "Dva idola", pripovetke "Bunjevka", "Darak", "Srpkinja".

    1826 - Na inicijativu južnoameričkog revolucionara i državnika Simona Bolivara, u Panami (koja je tada bila u sastavu Kolumbije) je održan Panamerički kongres radi ujedinjenja latinoameričkih država. Pokušaj nije uspeo, zato što su te zemlje, tek oslobođene od španskih i portugalskih kolonijalnih vlasti, imale suprotne političke i ekonomske interese.

    1874 - Uspostavljena je prva telegrafska veza između Brazila i Evrope.

    1898 - Rođen je nemački pisac Erih Marija Remark (pravo ime bilo mu je Erih Paul Kramner). Romanom "Na zapadu ništa novo", pisanom u naturalističkom maniru, predočio je besmisao ljudske klanice Prvog svetskog rata. I ostala njegova dela, zahvaljujući spretnosti u komponovanju radnje, jednostavnom stilu, ograničenom broju likova i temama poput rata i okupacije, naišla su na izuzetan prijem kod čitalaca širom sveta. Knjige tog antimilitariste, spaljivane su u Trećem rajhu na lomačama. Emigrirao je 1932. u Švajcarsku, zatim u Sjedinjene države i 1947. postao je državljanin SAD. Ostala dela: "Povratak", "Tri ratna druga", "Nebo ne zna za miljenike", "Iskra života", "Crni obelisk", "Trijumfalna kapija", "Ljubi bližnjeg svoga", "Vreme života i vreme smrti".

    1906 - Rođen je američki filmski scenarista, producent i režiser austrijskog porekla Bili Vajlder, koji je najčešće režirao lake komedije sa satiričnom crtom, ali je pravo stvaralačko umeće iskazao u društvenim dramama prepunim cinizma. Nagrađivan je na festivalima u Kanu i Veneciji i osvojio je nekoliko Oskara. Filmovi: "Propali izlet", "Bulevar sumraka", "Stalag 17", "Sabrina", "Duh Sent Luisa", "Ljubav popodne", "Svedok optužbe", "Neki to vole vruće", "Apartman", "Jedan, dva, tri", "Slatka Irma", "Privatni život Šerloka Holmsa", "Fedora", "Sedam godina vernosti".

    1940 - Vrhovna komanda francuske vojske potpisala je u Drugom svetskom ratu bezuslovnu kapitulaciju pred nacističkom Nemačkom. Kapitulacija je potpisana u Kompijenju, u istom železničkom vagonu u kom je Nemačka potpisala kapitulaciju u Prvom svetskom ratu. Posle poraza, formirana je vlada maršala Anrija Petena, koja je sarađivala sa okupatorom i borila se protiv Pokreta otpora.

    1941 - Italija i Rumunija objavile su rat Sovjetskom Savezu, u skladu s borbenim aktivnostima Nemačke u Drugom svetskom ratu.

    1941 - Povodom napada Nemačke na Sovjetski Savez u Drugom svetskom ratu, Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije uputio je proglas narodima Jugoslavije da se pripreme za ustanak protiv nacističkih okupatora. Rukovodstvo KPJ nije pozvalo na ustanak kada je okupirana i rasparčana Jugoslavija, nego tek pošto je napadnut Sovjetski Savez.

    1949 - Rođena je američka filmska glumica Meri Luiz, poznata kao Meril Strip, dobitnica Oskara za filmove "Julija", "Kramer protiv Kramera" i "Sofijin izbor". Ostali filmovi: "Lovac na jelene", "Menhetn", "Zavođenje Džoa Tinana", "Senator", "Ženska francuskog poručnika", "U tišini noći", "Obilje", "Zaljubljivanje", "Moja Afrika", "Muzika mog srca".

    1969 - Umrla je američka filmska glumica i pevačica Džudi Garland, koja se proslavila već kao devojčica ulogom u filmu "Čarobnjak iz Oza" za koju je dobila Oskara. Izvrsno je tumačila uloge i u filmovima Vinsenta Minelija, jednog od pet njenih muževa - njihova kćerka Lajza Mineli takođe je ostvarila sjajnu pevačku i glumačku karijeru. Ostali filmovi: "Bebe u vojsci", "Osnujmo orkestar", "Bebe na Brodveju", "Mala Neli Keli", "Sretni me u Sent Luisu", "Časovnik", "Zigfildove ludosti", "Pirat", "Zvezda je rođena".

    1987 - Umro je američki filmski glumac i igrač Fred Aster, jedan od najvećih holivudskih zabavljača. Filmovi: "Roberta", "Vesela raspuštenica", "Vreme svinga", "Cilinder", "Brodvejska melodija", "Nikad nećeš postati bogat", "Uskršnja parada", "Smešno lice", "Na plaži", "Diži zavesu".

    1992 - Posmrtni ostaci pronađeni blizu ruskog grada Jekaterinburga (u sovjetsko vreme Sverdlovsk) identifikovani su kao zemni ostaci ruskog cara Nikolaja II i njegovog maloletnog sina Alekseja. Boljševici su u leto 1918. u Jekaterinburgu streljali celu carsku porodicu - cara, caricu, njihovo petoro dece, ličnog lekara i pratnju - potom ih iskasapili i pokopali na tajnom mestu.

    2000 - Najmanje 130 ljudi se udavilo kada je potonuo feribot u reci Jangcekjang blizu grada Ludžou u provinciji Sečuan.

    2006 - Ministri spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, Drašković i Vlahović, potpisali su Beogradu protokol o uspostavljanju diplomatskih odnosa između Srbije i Crne Gore na nivou ambasadora.

    2008 - Vaterpolo reprezentacija Srbije osvojila je trofej Svetske lige pošto je u finalnoj utakmici u Đenovi pobedila selekciju SAD sa 7:3 (1:1, 1:0, 2:2, 3:0).

    2016 - Otvorena je "Spomen soba - Kosmetske žrtve" u prostorijama Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, u zgradi Beograđanke. Spomen-soba je otvorena na 18. godišnjicu kidnapovanja rudara površinskog kopa rudnika "Belaćevac", a u znak sećanja na kidnapovane i ubijene na Kosovu i Metohiji počev od 1998. do 2004.

    2022 - Zemljotres jačine 6,2 stepeni Rihterove skale pogodio je gusto naseljeno područje na istoku Avganistana, pokrajinu Paktika. Najmanje 1.052 osobe su poginule a povređeno je 2.976 lica.

    2023 - Američke kompanije "Apsajd fuds" i "Gud mit" saopštile su da su dobile odobrenje Ministarstva poljoprivrede SAD (USDA) da prodaju laboratorijski proizvedeno meso. SAD su time postale druga država u svetu koja je dopustila prodaju takozvanog uzgojenog mesa. Prvi je bio Singapur. Meso se u laboratorijama proizvodi upotrebom ćelija živih životinja, odnosno iz banke reproduktivnih ćelija. Američka agencija za hranu i lekove (FDA) prethodno je već objavila da garantuje bezbednost ovako proizvedenog mesa.
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka



    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeNed Jun 23, 2024 8:25 am


    Dogodilo se na današnji dan, 23.06.

    Na današnji dan 2023. godine u Rusiji se dogodila pobuna Vagner grupe, privatne vojne kompanije Jevgenija Prigožina. Prethodno, on je optužio rusko vojno rukovodstvo da je napalo Vagnerov vojni kamp, za šta je okrivio ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova. Prigožin je pohod na Moskvu nazvao "marš pravde", što je odmah protumačeno kao pokušaj državnog udara. Procenjuje se da je u pobuni učestvovalo oko 8.000 pripadnika Vagner grupe, ali nisu svi učestvovali u maršu na Moskvu. Tokom večeri narednog dana, marš je obustavljen a Prigožinu je obezbeđen egzil u Belorusiji. Jevgenij Viktorovič Prigožin poginuo je mesec dana potom, u avionskoj nesreći.

    Danas je nedelja, 23. jun, 175. dan 2024.

    1501 - Portugalski moreplovac Pedro Kabral vratio se u otadžbinu sa putovanja tokom kojeg je Brazil proglasio posedom Portugalije.

    1611 - Engleskog istraživača Henrija Hadsona, koji je prvi ispitao istočne obale Grenlanda i reku Hadson, pobunjena posada njegovog broda "Diskaveri" je sa osmoricom pristalica ostavila u Hadsonovom zalivu, gde su potom svi umrli od gladi i zime. Tokom četiri putovanja istraživao je Severni ledeni okean, pokušavajući da otkrije morski put iz Evrope u Aziju preko Arktika, pri čemu je otkrio i Hadsonovo more i Hadsonov moreuz.

    1668 - Rođen je italijanski filozof, istoriograf i teoretičar prava Đovani Batista Viko ili Đambatista, osnivač filozofije istorije i preteča etnologije. Rođen kao sin siromašnog knjižara, na univerzitetu u rodnom Napulju 1697. postao je profesor retorike. Pre toga je desetak godina izučavao Platona i Tacita, jer je prema njegovim rečima prvi "opisivao idealnog čoveka, a drugi čoveka kakav jeste". Napuljski kralj Karlo imenovao ga je 1735. za kraljevskog istoriografa. Kao filozof istorije zastupao je neku vrstu ciklične teorije. Dela: "Principi nove nauke o zajedničkoj prirodi nacija", "Univerzalno pravo", "Autobiografija".

    1785 - Turska vojska skadarskog vezira Mahmud paše Bušatlije prodrla je u Cetinje, gde paša nije poštedeo ni manastir koji je krajem 15. veka sagradio Ivan Crnojević, prema predanju njegov predak. Manastir u kojem se nalazila prva srpska štamparija (prva u južnoslovenskim zemljama takođe), obnovio je 1786. vladika Petar I. U njoj su od 1493. štampane ćirilične knjige, uključujući "Oktoih prvoglasnik".

    1848 - Zbog dekreta o ukidanju "narodnih radionica" - otvorenih pod pritiskom radničkih demonstracija u februaru 1848, u kojima se zaposlilo 150.000 nezaposlenih, u Parizu je izbio ustanak radnika, koji je posle tri dana ugušio general Luj Kavenjak.

    1894 - Rođen je engleski kralj Edvard VIII, koji je na presto stupio 1936. ali se krune odrekao iste godine pod pritiskom vlade i Parlamenta, zbog ženidbe Amerikankom Volis Simpson, koja je za sobom već imala dva braka, u korist mlađeg brata Džordža VI. Potom je do smrti 1972. živeo u inostranstvu, pod titulom vojvoda od Vindzora.

    1929 - Rođen je francuski modni kreator Ted Lapidus. Proslavio se šezdesetih i sedamdesetih 20. v. uniseks modom i safari stilom. Edmond Ted Lapidus rođen u Parizu, kao sin ruskog emigranta krojača, svoju modnu kuću osnovao je 1958. Oblačio je brojne poznate ličnosti, među kojima su i Brižit Bardo i Alen Delon.

    1945 - Japanski komandant, general Micuru Ušiđima izvršio je samoubistvo posle poraza od strane američkih trupa na ostrvu Okinava, poprištu najkrvavije bitke na Pacifiku u Drugom svetskom ratu. Zvanično je saopšteno da je tokom borbi za Okinavu poginulo 234.183 vojnika i civila.

    1947 - U SAD je usvojen Taft-Hartlijev zakon, kojim je ograničeno pravo radnika da organizuju štrajkove i primoran sindikat da isključi prokomunističke rukovodioce. Šefu države je dato pravo da na 80 dana suspenduje svaku štrajkačku akciju koju oceni opasnom za nacionalnu bezbednost.

    1956 - Pukovnik Gamal Abdel Naser izabran je za predsednika Egipta.

    1960 - Patris Lumumba postao je prvi premijer nezavisne Republike Kongo, do tada kolonije Belgijski Kongo.

    1970 - Studenti u Tokiju sukobili su se sa policijom tokom velikih demonstracija protiv produženja američko-japanskog "Pakta o bezbednosti".

    1980 - Upravljajući avionom poginuo je Sanđaj Gandi, sin šefa indijske vlade Indire Gandi, za kog se verovalo da će je naslediti u vrhu indijske političke scene.

    1985 - Iznad Atlantskog okeana eksplodirala je bomba koju su podmetnuli Siki teroristi u avion tipa "Boing 747" kompanije "Er Indija" na liniji Toronto-Bombaj, usmrtivši svih 329 putnika i članova posade.

    1993 - Nigerijski diktator, general Ibrahim Babangida poništio je predsedničke izbore održane 12. juna i onemogućio povratak demokratije.

    1994 - Južnoafrička republika se, posle decenija međunarodne izolacije zbog politike aparthejda, vratila u Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija.

    1995 - Umro je američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk, koji je 1954. pronašao vakcinu protiv dečje paralize, epohalno otkriće koje je na minimum smanjilo opasnost od opake bolesti.

    1996 - Umro je grčki državnik i ekonomski stručnjak Andreas Papandreu, prvi socijalistički šef vlade u Grčkoj. Bio je predsednik vlade od 1981. do 1989. i od 1993. do januara 1996, kada se povukao zbog bolesti. Predavao je na američkim univerzitetima Harvard i Berkli, a u politički život Grčke ušao je 1961. kao član Unije centra, stranke svojeg oca Georgiosa. U očevoj vladi bio je ministar, ali je dao ostavku zbog nesuglasica s desnim strujama u partiji, a 1965. je napustio zemlju. Po povratku, posle vojnog puča 1967, zatvaran je kao protivnik vojne uprave, a 1968. dobio je dozvolu da ode u SAD. Vratio se 1974. i osnovao Svegrčki socijalistički pokret (PASOK), s kojim je dobio izbore 1977. a na čelo vlade je došao četiri godine potom kad je PASOK ponovo dobio izbore.

    1996 - Šeik Hasina, vođa Avami lige i kćerka prvog predsednika Bangladeša šeika Mudžibura Rahmana, vođe borbe za nezavisnost te zemlje, preuzela je dužnost predsednika vlade posle pobede na parlamentarnim izborima.

    1998 - Umrla je američka filmska glumica irskog porekla Morin O'Saliven, najpoznatija po ulogama partnerke Džonija Vajsmilera u seriji filmova o Tarzanu.

    2002 - U zemljotresu na jugu Perua poginulo je najmanje 97 osoba.

    2004 - U napadu čečenskih terorista u Ingušetiji poginule su 92 osobe, uključujući policajce, graničare i 25 civila.

    2005 - Poslanici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) usvojili su u Strazburu rezoluciju o ukidanju ograničenja prava glasa, po kojoj zemlje članice SE treba da omoguće građanima koji žive u inostranstvu da glasaju na nacionalnim izborima.

    2007 - Umro je srpski književnik, režiser, akademik Pavle Ugrinov. Diplomirao je na Akademiji za pozorište i film u Beogadu, na Odseku za režiju. Bio je zaposlen kao urednik i dramaturg u Radio Beogradu a potom u Televiziji Beograd. Jedan je od osnivača Ateljea 212, gde je režirao antologijsku predstavu "Čekajući Godoa" S. Beketa kojom je to pozorište otvoreno. Bio je član Glavnog odbora Sterijinog pozorja, Saveta Muzeja savremene umetnosti, BITEF-a, Nolita, RTV Beograd. Autor je više knjiga, romana, eseja, kritika, drama, i dobitnik je niza nagrada uključujući NIN-ovu, Brankovu i Nolitovu.

    2012 - Preminuo je Aleksandar Zlatović, jedan od najistaknutijih srpskih scenskih umetnika, scenograf i kostimograf. Zlatović se ubraja u red najznačajnijih scenografa bivše Jugoslavije, koji je operske i dramske predstave radio s brojnim domaćim i inostranim rediteljima.

    2016 - U Britaniji je održan referendum na temu statusa te zemlje u Evropskoj Uniji. Prilikom referenduma, na kojem je zabeležena izuzetno visoka izlaznost građana, tesnom većinom izglasano je istupanje Britanije iz EU. Za ostanak u EU izjasnilo se 48.1% glasalih, a za istupanje 51.9%. Teritorijalno, Engleska i Vels su se većinski izjasnili za istupanje, a Škotska i Severna Irska za ostanak u EU. U samom Londonu većina se opredelila protiv istupanja iz EU.

    2017 - Preminuo je Milo Gligorijević, novinar, literata, izdavač. Diplomirao je književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bio je novinar listova "Borba", "Mladost", "Nin" u kojem je bio i glavni urednik. U potonjem periodu posvetio se izdavaštvu. Dela: "Nestor iz vode", "Odgovor Miće Popovića", "Rat i mir Vladimira Dedijera", "Izlazak Srba", "Srbija na zapadu".

    2019 - Vaterpolo reprezentacija Srbije u finalu Svetske lige pobedila je reprezentaciju Hrvatske sa 12:11, čime su srpski vaterpolisti osvojili 12. titulu u ovom takmičenju .
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka



    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimePon Jun 24, 2024 8:51 am

    Dogodilo se na današnji dan, 24.06.

    Na današnji dan 1812. godine francuski car Napoleon I je na čelu vojske od oko 600.000 vojnika, sastavljene od skoro svih evropskih nacija, prešao reku Njemen i počeo invaziju Rusije. Njegova vojska je narednih meseci pretrpela ogromne gubitke, ali je u septembru 1812. ipak ušla u Moskvu koju su Rusi napustili. Dalja ratna taktika Rusa gotovo sasvim je uništila Francuze, kojih je do decembra 1812, kad su poraženi napuštali Rusiju, preživeo neznatan broj, a ruski vojskovođa feldmaršal Mihail Kutuzov ih je progonio sve do Pariza. Poraz u Rusiji uništio je Napoleona.

    Danas je ponedeljak, 24. jun, 176. dan 2024.

    79 - Umro je rimski car Tit Flavije Vespazijan, osnivač dinastije Flavijevaca. Tokom vladavine od 69. potukao je jevrejske ustanike u Palestini, a gušenje te bune se ispostavilo kao početak masovne jevrejske dijaspore. U Rimu je podigao niz veličanstvenih građevina poput Koloseuma, Kapitola i Amfiteatra.

    1497 - Engleski moreplovac italijanskog porekla Džon Kabot dospeo je do obala današnje Kanade i proglasio je taj deo Amerike posedom engleske krune.

    1509 - Henri VIII, drugi monarh iz dinastije Tjudor, krunisan je za kralja Engleske.

    1519 - Umrla je italijanska vojvotkinja Lukrecija Bordžija, vanbračna kćerka pape Aleksandra VI. Smatrana je svojevrsnim simbolom nemorala iako je upamćena i kao mecena.

    1793 - Usvojen je prvi republikanski ustav Francuske, koji nije stupio na snagu jer je vođa jakobinaca Maksimilijan Robespjer, zbog opasnosti od intervencije protiv Francuske revolucije iz inostranstva, uveo "revolucionarnu diktaturu do uspostavljanja mirnog stanja".

    1798 - Turci su u Beogradu pogubili grčkog pisca i patriotu Fereosa Konstantinosa Rigasa, poznatog kao Riga od Fere, koji je pod uticajem Francuske revolucije počeo pripreme za oslobođenje Grčke od Turaka. Zbog delovanja među grčkim iseljenicima, Austrijanci su ga uhapsili u Trstu i predali Turcima. Pisao je rodoljubivu poeziju i prevodio s francuskog i nemačkog. U grčkom narodu posebno veliki ođek imala je njegova poema "Ratnička pesma". Napisao je i istorijsko-geografsko delo "Zemljopis Grčke" i "Politički statut". Srpski pesnik Vojislav Ilić opevao ga je u pesmi "Glasnik slobode", u Beogradu mu je podignut spomenik u ulici koja nosi njegovo ime.

    1821 - Južnoamerički vojskovođa i državnik Simon Bolivar potukao je Špance kod Karaboboa i izvojevao nezavisnost Venecuele.

    1822 - Formirano je beogradsko obščestvo (opština), čime je ustrojena srpska opštinska uprava u gradu. Obščestvo je biralo varoškog kneza, a knjaz Miloš Obrenović imenovao je druge zvaničnike i činovnike.

    1850 - Rođen je britanski feldmaršal Horejšo Herbert Kičiner, koji je kao komandant britanske vojske u Egiptu 1898. ugušio sudanski ustanak pod vođstvom Mahdija. U Burskom ratu od 1899. do 1902. kao vrhovni komandant britanskih trupa bezobzirno je pustošio zauzetu teritoriju u Južnoj Africi, što je izazvalo talas kritika u čitavom svetu. Teror njegovih trupa nad Burima postao je sinonim za brutalnost, između ostalog tada su, prvi put u istoriji, ustanovljeni koncentracioni logori za pripadnike jednog naroda bez razlike - za Bure. U Prvom svetskom ratu do smrti 1916. bio je ministar vojske.

    1859 - Francuski car Napoleon III potukao je Austrijance u bici kod Solferina u Lombardiji. Švajcarski filantrop Žan Anri Dinan, koji je tada organizovao pomoć za hiljade ranjenika, pod utiskom tragičnih ratnih scena, osnovaće docnije 1864. međunarodnu organizaciju Crveni krst.

    1886 - Umro je ruski pisac Aleksandar Nikolajevič Ostrovski, čija su dela osnova ruskog klasičnog dramskog repertoara. U pedesetak drama prikazao je socijalnu nepravdu u Rusiji, propadanje plemstva, uspone i padove trgovačkog sloja, njihov moral i život u provinciji. Izvrgavao je ruglu poroke i na tome gradio komične situacije. Dela: drame "Šuma", "Bura", "Talenti i obožavaoci", "Unosno mesto", "Bez krivice krivi", "Devojka bez miraza", "Siromaštvo nije porok", "Svoji smo, sporazumećemo se", "Vuci i ovce", "Kola mudrosti - dvoja ludosti".

    1894 - Francuskog predsednika Mari Fransoa Sadi Karnoa u Lionu je ubio jedan italijanski anarhista.

    1896 - Rođen je Vladimir Vauhnik, obaveštajni oficir Kraljevine Jugoslavije. Slovenac, rođen u Štajerskoj, bio je oficir Austrougarske koji je 1918, učestvovao sa Rudolfom Majsterom u razoružavanju austro-mađarskih trupa i dočeku srpske vojske. U međuratnom periodu završio je Generalštabnu školu u Beogradu i Visoku školu rata u Francuskoj. Od 1938. nalazi se na poziciji vojnog atašea Kraljevine Jugoslavije u Berlinu, gde je bio izuzetno uspešan. Na vreme je javio 1941. kada će Jugoslavija biti napadnuta, kao i niz drugih dragocenih informacija, poput napada na Sovjetski Savez. Tokom okupacije rukovodio je velikim obaveštajnim centrom JVuO u Ljubljani, koji je zapravo radio za London. Po rečima admirala Kanarisa, čelnika Abvera, nemačke vojno-obaveštajne službe, Vauhnik je bio najbolji obaveštajac s kojim je bio suočen. Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije dodelila mu je čin generala. Umro je kao politički emigrant u Buenos Ajresu.

    1901 - U Parizu je otvorena prva izložba devetnaestogodišnjeg španskog slikara Pabla Pikasa, kog je likovna kritika obasula hvalospevima.

    1908 - Umro je američki državnik Stiven Grover Klivlend, predsednik SAD od 1885. do 1889. i od 1893. do 1897. Lična čestitost i nezavisnost učinila ga je neprijateljem moćne njujorške organizacije "Tamani hol" - ogrezle u korupciji i podmićivanju - u okviru njegove Demokratske stranke. Tokom prvog predsedničkog mandata nastojao je da iskoreni korupciju i smanji previsoku carinsku zaštitu, a drugi mandat obeležili su finansijska kriza i radnički nemiri.

    1909 - Rođen je engleski atomski fizičar i matematičar Vilijam Džorž Peni, otac britanske atomske bombe. Pod njegovom kontrolom isprobana je prva britanska atomska bomba 1952. na ostrvima Monte Belo u zapadnoj Australiji.

    1911 - Rođen je argentinski automobilski as Huan Manuel Fanđo, petostruki svetski šampion u "Formuli-1", što niko pre njega nije uspeo. Bio je prvak sveta 1951, 1954, 1955, 1956. i 1957.

    1912 - Na Olimpijske igre u Stokholmu otputovala je prva srpska olimpijska ekipa - atletičari Dušan Milošević i Dragutin Tomašević. Time je ozvaničeno članstvo tadašnje Kraljevine Srbije u Međunarodnom olimpijskom komitetu, čiji je član postao Svetomir Đukić, potonji general.

    1916 - Počela je ofanziva Antante na reci Somi u severnoj Francuskoj, najkrvavija bitka Prvog svetskog rata, u kojoj je komanda snaga Antante pet meseci pokušavala da probije front masovnim jurišima koje su dobro ukopani Nemci uspešno suzbijali. Saveznici su tek u novembru 1916. probili front, zauzevši samo oko 200 kvadratnih kilometara teritorije, što je plaćeno užasnom cenom od 620.000 savezničkih i 650.000 nemačkih žrtava.

    1930 - Rođen je francuski filmski reditelj Klod Šabrol, predstavnik "novog talasa" francuskog filma, autor velikog broja filmova u kojima je najviše analizirao građanske institucije i građanski moral. Filmovi: "Lepi Serž", "Rođaci", "Naivne devojke", "Dvostruki obrtaj", "Ofelija", "Košute", "Šampanjske ubice", "Neka zver krepa", "Neverna supruga", "Raskid", Nada", "Nevini sa prljavim rukama", "Krvavo venčanje", "Alisa ili poslednje bekstvo", "Violeta Nozije", "Oholi jahač".

    1940 - Kraljevina Jugoslavija je uspostavila diplomatske odnose sa Sovjetskim Savezom.

    1948 - Sovjetske trupe su prema naredbi Staljina počele blokadu Zapadnog Berlina, koja je trajala do maja 1949. Zapadni saveznici su odgovorili organizovanjem džinovskog vazdušnog mosta radi snabdevanja više od dva miliona stanovnika tog dela podeljenog grada.

    1960 - Jugoslavija, Grčka i Turska raspustile su Balkanski savez, zasnovan na Ugovoru o savezu, političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći iz 1953. godine i vojnom iz 1954.

    1973 - Najstariji svetski državnik Emon de Valera je u 90. godini dao ostavku na funkciju predsednika Irske, na kojoj se nalazio od 1959.

    1975 - Prilikom pada aviona tipa "Boing 727" američke kompanije "Istern erlajnz" blizu njujorškog aerodroma "Kenedi", poginulo je 113 osoba od 124 koliko je bilo u letelici.

    1986 - Umro je srpski pisac Miroslav Antić, "večiti dečak" srpske literature, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, poeta srpske Vojvodine. Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga i radio na filmskim projektima "Sveti pesak", "Doručak s đavolom". Dela: zbirke pesama "Ispričano za proleća", "Plavo nebo", "Roždestvo tvoje", "Psovke nežnosti", "Garavi sokak", "Koncert za 1001 bubanj", "Kikinda", pesme za decu "Plavi čuperak", "Poslednja bajka", Nasmejani svet", "Šašava knjiga", "Prva ljubav", "Svašta umem", radio drame "Otužni marš", "Povečerje".

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Mirosl11


    1989 - Smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, pošto je izrazio simpatije za prodemokratski studentski pokret. Na njegovo mesto postavljen je Đang Cemin.

    1993 - U SAD je uhapšeno osam islamskih terorista pod sumnjom da su pripremali podmetanje bombi u zgradu Ujedinjenih nacija i na druga mesta u Njujorku.

    2002 - U sudaru putničkog i teretnog voza u Tanzaniji poginuo je 281 putnik.

    2003 - Predsednik Rusije Vladimir Putin započeo je istorijsku posetu Ujedinjenom kraljevstvu, kao prvi šef ruske države u zvaničnoj poseti toj zemlji od 1874. kada je britansku kraljevinu posetio ruski car Aleksandar II.

    2004 - U pet koordinisanih terorističkih napada na iračke bezbednosne snage, pobunjenici su u Iraku usmrtili više od 100 osoba.

    2009 - Umrla je srpska slikarka Olja Ivanjicki. Rođena je u Pančevu 1931. u porodici "belih" Rusa. Završila je vajarstvo na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, ali se bavila slikarstvom. Bila je među osnivačima grupe "Mediala", samosvojne pojave koju je osnovala grupa potpunih posvećenika umetnosti (Leonid Šejka, Milovan Vidak, Svetozar Samurović, Kosta Bradić, Siniša Vuković, Milić od Mačve i dr). Uživala je svetski ugled i njena dela nalaze se u brojnim muzejima i galerijama sveta, poput "Metropoliten"-a u Njujorku.

    2012 - Uginuo je Usamljeni Džordž, džinovska kornjača, poslednji primerak podvrste kornjača sa ostrva Pinta u arhipelagu Galapagos. Pretpostavlja se da je imao oko 100 godina, što nije mnogo za džinovske kornjače. 2018 - U Saudi Arabiji stupila je na snagu odluka kojom se ukida zabrana osobama ženskog pola da upravljaju vozilima. Zabrana, po kojoj je ta zemlja bila jedinstvena u svetu, ukinuta je odlukom kralja Salmana u sklopu niza najavljenih reformskih poteza. Ministarstvo unutrašnjih poslova u Rijadu najavilo je takođe da se planira zapošljavanje osoba ženskog pola u saobraćajnoj policiji.

    2021 - U Majamiju, Florida, SAD, 98 osoba je poginulo pošto se urušila zgrada. Prethodno je uočeno da je došlo do korozije armaturnog čelika i planirana je rekonstrukcija, ali se građevina urušila pre početka obnove. Među mogućim uzrocima je sleganje zemljišta ali i nesavesna gradnja.

    2021 - U udaru tornada koji je pogodio sam jug Češke, oblasti Hodnina i Breclava na jugu Moravske, poginulo je 6 osoba a više od 200 je povređeno.

    2022 - Odlukom Vrhovnog suda SAD, u slučaju Dobs protiv Ženske zdravstvene organizacije iz Džeksona, ukinuta je istorijska presuda koja je legalizovala prekid trudnoće u Sjedinjenim Državama. Sud je poništio odluku u postupku Rou protiv Vejd iz 1973, čime je ukinuto federalno ustavno pravo koje je dozvoljavalo taj medicinski zahvat u Americi. Regulativa po ovom pitanju preneta je na nivo saveznih država, svake pojedinačno.
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka



    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeUto Jun 25, 2024 9:11 am


    Dogodilo se na današnji dan, 25.06.

    Na današnji dan 1991. godine Slovenija i Hrvatska su, suprotno ustavu SFRJ, jednostrano proglasile nezavisnost od jugoslovenske federacije. Pokazalo se da je to značilo uvod u građanski rat, za šta ogromnu odgovornost - zbog povlađivanja secesionističkim težnjama - snose i vodeće zapadne zemlje, u prvom redu SAD i Nemačka. Prva država koja je priznala secesiju bio je Vatikan.

    Danas je utorak, 25. jun, 177. dan 2024

    1822 - Umro je nemački pisac Ernst Teodor Amadeus Hofman, čija su dela, puna grotesknog humora, fantazije, hipnoze, telepatije, otuđenosti i strave, znatno uticala na evropsku književnost. Sadržaj tih priča kompozitor Žak Ofenbah koristio je kada je stvarao svoja operska dela. Dela: "Fantastične slike u Kaloovom maniru", "Đavolji eliksiri", "Serpionova braća", "Životni nazori mačka Mura".

    1847 - Liberija je proglašena nezavisnom republikom, ali sa ograničenim suverenitetom, pošto je ostala pod finansijskom kontrolom SAD. Tu afričku državu su, sa statusom kolonije, osnovali 1822. oslobođeni crni robovi, preseljeni iz SAD na prostor uz Atlantik između Sijera Leonea, Gvineje i Obale Slonovače. Nezavisnost Liberije SAD su priznale 25. juna 1862.

    1867 - Amerikanac Lisjen Smit patentirao je bodljikavu žicu.

    1872 - Rimokatolički jezuitski red izbačen je iz Nemačke.

    1876 - U bici kod Litl Big Horna indijansko pleme Sijuks pod komandom poglavice "Ludog Konja" uništilo je deo Sedme konjičke divizije Džordža Armstronga Kastera. U bici su poginula sva 264 vojnika te jedinice, uključujući Kastera. Mada nije učestvovao u bici, pobedu je sjajnom strategijom pripremio poglavica "Bik koji sedi" , vođa Sijuksa i saveza plemena "Dakota".

    1903 - Rođen je engleski pisac Erik Artur Bler, poznat kao Džordž Orvel. Najpoznatiji je po delima koje su vizija mogućne totalitarne budućnosti sveta, ali i satira modernih totalitarizama. Ostatak njegovog književnog stvaralaštva je nepravedno zapostavljen. Dela: romani "1984", "Životinjska farma", "Burmanski dani", "Niko i ništa u Parizu i Londonu" eseji "U kitu", "Kritički eseji", "Lov na slona", "Engleska, vaša Engleska", knjiga o Španskom građanskom ratu "Kataloniji s ljubavlju".

    1920 - U Vukovaru je posle pet dana rada završen Drugi kongres Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunisti), koji je usvojio novi program i statut i izmenio naziv partije u Komunistička partija Jugoslavije. Za predsednike Centralnog partijskog veća su izabrani Pavle Pavlović i Jakov Lastrić, a za sekretare Sima Marković i Filip Filipović.

    1925 - U Užice je uz veliko slavlje stigao prvi voz, popularno nazvan "ćira". Izgradnju pruge između Vardišta i Užica počela je Austro-Ugarska odmah po okupaciji Srbije 1915. Projektovali su je austrougarski inženjeri, a u surovim uslovima gradili ratni zarobljenici Italijani i Rusi. "Ćira" je prestao da saobraća 1974, kada su u Jugoslaviji ukinute i mnoge druge pruge uskog koloseka.

    1938 - Na dužnost je stupio prvi predsednik Irske Daglas Hajd.

    1940 - U Drugom svetskom ratu stupio je na snagu sporazum o primirju Francuske s Nemačkom i Italijom. Nemačke trupe su, na osnovu sporazuma, okupirale zapadnu i severnu Francusku, pokrajine Alzas i Lorena pripojene su Nemačkoj, a Italiji delovi Francuske u Alpima i na Mediteranu (Savoja i Nica). Na čelo Francuske došla je vlada maršala Anrija Filipa Petena sa središtem u Višiju.

    1942 - Britansko ratno vazduhoplovstvo napalo je s 1.000 bombardera nemački grad Bremen.

    1950 - Napadom severnokorejskih snaga počeo je Korejski rat, a svet se našao na ivici izbijanja Trećeg svetskog rata. Posle kapitulacije Japana, Sovjetski Savez je zaposeo severni a SAD južni deo Koreje, s granicom na 38. paraleli. SAD su u Koreji intervenisale pod zastavom UN, što je bio prvi slučaj oružane intervencije svetske organizacije. Posle maratonskih pregovora, rat koji je vođen s promenljivom srećom okončan je 27. jula 1953. a Korejsko poluostrvo podeljeno je duž 38. paralele na Severnu i Južnu Koreju.

    1959 - Sovjetski Savez je predložio uspostavljanje zone bez nuklearnog oružja na Balkanskom poluostrvu i u Jadranskom moru.

    1963 - Šef takozvane vlade južne kongoanske provincije Katange Moiz Čombe primoran je da podnese ostavku. On je ubrzo posle uspostavljanja nezavisnosti Belgijskog Konga 30. juna 1960. uz pomoć inostranih plaćenika i kapitala kojem je bila neophodna marionetska vlast radi nastavljanja eksploatacije ogromnog rudnog bogatstva, proglasio "nezavisnost" Katange, najbogatije kongoanske provincije.

    1966 - Jugoslavija i Vatikan obnovili su diplomatske odnose.

    1975 - Afrička država Mozambik (Portugalska Istočna Afika) je posle 477 godina kolonijalne zavisnosti od Portugalije stekla nezavisnost. Vlast je preuzeo FRELIMO (Front za oslobođenje Mozambika), čiji je vođa Samora Mašel postao prvi predsednik Mozambika.

    1988 - U Luksemburgu je potpisana Deklaracija o uspostavljanju zvaničnih odnosa Evropske zajednice i SEV (Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć), čime je okončano 30-godišnje uzajamno nepriznavanje i otvoren put saradnje dveju ekonomskih grupacija.

    1991 - Poslednje sovjetske jedinice stacionirane u Čehoslovačkoj napustile su tu zemlju, 23 godine posle vojne intervencije Varšavskog pakta kojom je oborena vlast reformističkog rukovodstva pod vođstvom Aleksandra Dubčeka.

    1995 - U državnom udaru šeik Hamad bin Kalifa el Tani zbacio je s vlasti svog oca šeika Kalifu, emira arapske zalivske države Katar.

    1996 - U eksploziji kamiona-bombe koju su islamski teroristi podmetnuli u stambeno naselje američke vojske kod grada Dahran u Saudijskoj Arabiji, poginulo je 19 Amerikanaca a ranjeno oko 400.

    1997 - Umro je francuski okeanograf Žak Iv Kusto, član Francuske akademije, veliki borac za zaštitu čovekove okoline. Za podvodna snimanja zainteresovao se u Indokini tridesetih godina 20. veka kao mornarički oficir, posle završene Pomorske akademije u Brestu. Prvi dokumentarni film "Deset hiljada metara pod morem" snimio je 1943. i od tada je napravio mnoštvo dokumentarnih filmova i televizijskih serija o životu u morima i okeanima, krstareći svetom svojim brodom-laboratorijom "Kalipso". Za film "Svet tišine", koji je snimio s francuskim režiserom Lujom Malom, 1956. je na festivalu u Kanu dobio "Zlatnu palmu". Dobitnik je tri Oskara. Napisao je više knjiga, uključujući "Putovanje 'Kalipsa'" i "Kroz 18 metara vode". Ostali filmovi: "Svet bez sunca", "Zlatna riba".

    1998 - Usvojena je Arhuska konvencija, jedan od međunarodnih instrumenta zaštite životne sredine. Konvencija je nazvana po danskom gradu Arhusu u kojem je usvojena tokom održavanja IV Konferencije "Životna sredina za Evropu". Konvencija je međunarodni ugovor u oblasti životne sredine koji povezuje ljudska prava sa procedurama i instrumentima u oblasti životne sredine. Na V Konferenciji održanoj u Kijevu 2003. tadašnja SCG primljena u članstvo, a Srbija je Zakon o potvrđivanju Konvencije donela maja 2009. godine.

    1999 - Ime predsednika SAD Bila Klintona prvi put je u široj američkoj javnosti povezano s ratnim zločinima tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ). Na konferenciji za novinare u Beloj kući bio je vidno zbunjen pitanjem: "Šta ćete reći ako se jednog dana vaše ime dovede u vezu s operacijom NATO kao ratni zločin prema Jugoslaviji i budete optuženi za razaranje jedne zemlje"?

    2001 - Indonežanski predsednik Abdurahman Vahid započeo je posetu Australiji, označivši novu eru u odnosima dveju zemalja.

    2007 - Britanski vojnici su se posle 37 godina, povukli iz područja Južnog Armaa, na jugu Severne Irske na granici sa Republikom Irskom, koje je decenijama važilo kao ključna baza Irske republikanske armije (IRA). Tokom 37 godina pojačanog prisustva britanske vojske u Severnoj Irskoj poginula su 763 vojnika i oko 3.500 građana.

    2009 - Umrla je američka glumica Fara Fosit, jedno od prvih lica američkog filma sedamdesetih i seks simbol. Fositova je studirala umetnost i bavila se manekenstvom. Nagli uspon u karijeri usledio je posle uloge glamurozne Džil Marou u serijalu o tri privatne detektivke - "Čarlijevi anđeli".

    2009 - Umro je američki muzičar afroameričkog porekla Majkl Džozef Džekson. Rođen je u porodici muzičara i debitovao je na profesionalnoj sceni sa svega jedanaest godina kao član grupe "Džekson 5". Samostalnu karijeru započeo je 1971. Pet njegovih albuma spadaju među najprodavanije u istoriji muzike: "Off the Wall" (1979.), "Thriller" (1982.), "Bad" (1987.), "Dangerous" (1991.) i "HIStory" (1995.). Ukupno, njegovi albumi prodati su u više od 750 miliona primeraka. Spada među retke koji su u "Rokenrol hol slavnih" uvršteni u dva navrata. Vlasnik je i Ginisovog rekorda za "Najuspešnijeg zabavljača svih vremena" kao i 13 "Gremi" nagrada. Džekson, neretko nazivan "Kraljem popa", bio je, između ostalog, poznat i po izuzetno ekstravagantnom životu.

    2021 - Bivši policajac Derek Šovin osuđen je na dvadeset dve godine i šest meseci zatvora zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda, koji je stradao usled prekomerne upotrebe sile prilikom hapšenja. Njegova smrt, maja 2020. godine, dovela je do niza masovnih protesta širom SAD.

    2022 - U napadu na selo Balin, okrug Akvaja, u jugozapadnom Kamerunu na samoj granici sa Nigerijom, 32 osobe su ubijene. Napadači su zapalili više od pedeset kuća, uništili lokalnu bolnicu i rezidenciju lokalnog zvaničnika. Optuženi su gerilci Ambazonije, lokalni separatistički pokret, što su njihovi predstavnici negirali, sugerišući da je reč o militantima iz Nigerije.
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka



    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeSre Jun 26, 2024 9:19 am


    Dogodilo se na današnji dan, 26.06.

    Na današnji dan 1917. godine, u skladu s presudom vojnog suda, na Solunskom polju streljani su generalštabni pukovnik srpske vojske Dragutin Dimitrijević Apis i majori Ljubo Vulović i Rade Malobabić, osuđeni zbog atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića. Apis je kao pripadnik tajne organizacije "Ujedinjenje ili smrt", poznate i kao "Crna ruka", bio glavni organizator "Majskog prevrata", odnosno oficirske zavere i ubistva kraljevskog para Aleksandra i Drage Obrenović, 1903. godine. U periodu između 1903. i 1914. državni vrh Srbije strahovao je od mogućih neodgovornih poteza ove oficirske grupacije. Pedesetih 20. v. tadašnje vlasti organizovale su reviziju Solunskog procesa verovatno s ciljem da iskompromituju odavno mrtvog (od 1934.) kralja Aleksandra Karađorđevića.

    Danas je sreda, 26. jun, 178. dan 2024.

    1541 - U obračunu španskih osvajača oko vlasti, u Limi je ubijen njihov vođa Fransisko Pisaro. On je 1532. sa samo 200 vojnika, na prevaru, zauzeo prestonicu Inka Kahamarku i zarobio cara Atahualpu, posle čega je Peru postao španska kolonija, a 1535. je osnovao Limu, kasnije prestonicu Perua.

    1810 - Umro je francuski pronalazač Žozef Mišel Mongolfje, koji je s bratom Žakom Etjenom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.

    1836 - Umro je francuski oficir Klod Žozef Ruže de Lil koji je 1792. napisao reči i melodiju francuske himne. Pesmu komponovanu kao marš prema narudžbini gradonačelnika Strazbura oduševljeno su pevali vojnici Francuske revolucije na maršu iz Marselja u Pariz, pa je nazvana "Marseljeza".

    1843 - Hongkong je proglašen britanskom kraljevskom kolonijom, s Henrijem Potindžerom kao prvim guvernerom. Britanski kolonijalni naziv bio je "Viktorija".

    1856 - Umro je nemački filozof Maks Štirner, prvi teoretičar anarhizma. Bio je mladohegelijanac, izraziti individualista. Dela: "Jedini i njegova svojina", "Istorija reakcije".

    1858 - Mirom u Tjenćinu između Kine i Velike Britanije završen je Britansko-kineski rat, a posle poraza Kina je bila prinuđena da otvori svoje luke, dozvoli strancima kretanje po celoj zemlji i legalizuje uvoz opijuma, čime je postala potpuno ekonomski zavisna. Britanski sukob s Kinom je počeo Prvim opijumskim ratom 1840. u kojem je Kina takođe poražena, pa je mirom u Nankingu pristala da Britaniji plati veliku odštetu, ustupi joj Hongkong i evropskoj trgovini otvori pet luka sa režimom eksteritorijalnosti. Da bi ostvarili pravo trgovine po celoj Kini, Britanci su 1856. poveli Drugi opijumski rat, u kojem su im se pridružili Francuzi.

    1869 - Rođen je srpski geolog i paleontolog ruskog porekla Vladimir Dimitrijevič Laskarev, specijalista svetskog glasa za kenozojske periode, posebno za neogen i kvartar, profesor univerziteta u Odesi i Beogradu, član Srpske Kraljevske akademije. Objavio je oko 40 radova, uglavnom o neogenim i kvartarnim naslagama srpskih terena, s prikazom i analizom njihove fosilne faune i tektonike, i o kongerijskim slojevima i njihovom značaju za tektoniku. Dela: "Fauna Buglovskih slojeva Volinije", "Geološka ispitivanja u jugozapadnoj Rusiji", "O stratigrafiji kvartarnih naslaga Vojvodine", "O ekvivalentima gornjeg sarmata u Srbiji".

    1876 - Sa Beogradske tvrđave je skinuta turska zastava, koja se 350 godina vijorila nad gradom. Turci su ranije bili primorani da ključeve Beograda predaju srpskom knezu Mihailu Obrenoviću, ali je na Beogradskoj tvrđavi pored srpske ostala turska zastava.

    1892 - Rođena je američka književnica Perl Bak, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 1938. Autor je serije dela iz života Kine. Pisala je i knjige za decu kao i eseje. Kao kćerka misionara dugo je živela u Kini. Posle Drugog svetskog rata osnovala je fondaciju "Perl Bak" za pomoć deci američkih vojnika koji su služili u Aziji. Fondaciji je 1967. zaveštala najveći deo prihoda od knjiga - više od sedam miliona dolara. Dela: romani "Dobra zemlja", "Sinovi", "Zmajevo seme", "Rastureni dom", "Majka", "Izgnanstvo", "To ponosno srce", "Obećanje", "Paviljon žena", "Božur", "Skriveni cvet".

    1898 - Rođen je nemački konstruktor aviona i industrijalac Vilhelm Meseršmit, glavni konstruktor aviona nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu.

    1905 - Umro je srpski pisac Janko Veselinović. Opisivao je njegovu rodnu Mačvu, s mnogo ljubavi, idealizujući tradicionalni život njegovih zemljaka. Bio je sjajan znalac srpskog jezika i vešto je koristio njegove mogućnosti u romanima, pripovetkama i pozorišnim komadima. Dela: romani "Hajduk Stanko", "Junak naših dana", "Borci", zbirke pripovedaka "Slike iz seoskog života", "Od srca srcu", "Rajske duše", "Zeleni vajati", "Male priče", "Seljanka", pozorišna igra s pevanjem "Đido" (s Dragomirom Brzakom), komad "Potera" (s Čiča-Ilijom Stanojevićem).

    1906 - U francuskom gradu Le Man je održana prva automobilska Gran pri trka.

    1941 - Finska se pridružila nacističkoj Nemačkoj u Drugom svetskom ratu i objavila rat Sovjetskom Savezu u kojem je učestvovala tri godine. Prisiljena je na primirje 1944. a konačan mirovni ugovor potpisala je 1947. u Parizu.

    1945 - U San Francisku su predstavnici 50 zemalja, uključujući Jugoslaviju, potpisali Povelju o osnivanju UN, koja je stupila na snagu 24. oktobra 1945.

    1960 - Bivša francuska kolonija Madagaskar je stekla nezavisnost kao Malgaška Republika, što je bio naziv te afričke države u Indijskom okeanu do 1975.

    1960 - Britanski afrički protektorat Somalilend je postao nezavisna država da bi se već 1. jula 1960. prisajedinio negdašnjoj Italijanskoj Somaliji u zajedničku suverenu državu Somaliju, ali je u toj oblasti ostao aktivan separatni pokret koji se bori za otcepljenje.

    1970 - Aleksandar Dubček, šef Komunističke partije Čehoslovačke i vođa reformističkog pokreta nazvanog "praško proleće" do intervencije snaga Varšavskog pakta u avgustu 1968, isključen je iz vladajuće partije.

    1977 - Afrička država Džibuti je stekla nezavisnost, posle 117 godina francuske vladavine.

    1991 - U Kuvajtu je ukinuto vanredno stanje a smrtna kazna za 29 ljudi, osuđenih zbog saradnje s Iračanima, zamenjena je doživotnom robijom.

    1995 - Na automobil egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka u Adis Abebi vatru je otvorilo šest islamskih terorista, ali atentat nije uspeo.

    1999 - Američka organizacija za zaštitu ljudskih prava "Hjumen rajts voč" optužila je terorističku takozvanu "Oslobodilačku vojsku Kosova" za sistematsku politiku ubistava, silovanja i drugih nedela protiv Srba i Roma na Kosovu i Metohiji kako bi ih proterali iz pokrajine.

    2000 - Međunarodni tim naučnika objavio je epohalno otkriće - mapu ljudskih gena, ocenivši taj događaj kao "istorijsku tačku u stohiljadugodišnjem postojanju čovečanstva".

    2012 - Preminuo je Miloš Blagojević, srpski istoričar, član SANU. Rođen je u Miletićevu, Banat. Završio je Vojno pomorsku akademiju u Splitu, pa Filozofski fakultet u Beogradu. Doktorirao je 1966. tezom "Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji". Bio je profesor na katedri za Istorijsku geografiju. Član SANU postao je 2000. Najviše se bavio istorijom privrede srednjovekovne Srbije, ali i državno pravnom ideologijom Srbije u srednjem veku. Dela: "Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji", "Srbija u doba Nemanjića", "Srpski narod i srpske zemlje u srednjem veku".

    2014 - Umro je Hauard Bejker, republikanski senator, jedna od ključnih figura u istrazi afere "Votergejt". Dugogodišnji senator iz Tenesija je kao potpredsednik Odbora Senata za istragu slučaja "Votergejt" Niksonu tokom procesa postavio znamenito pitanje: "Šta predsednik zna, i kada je on to znao?", čime je započeo proces koji je doveo do ostavke Ričarda Niksona avgusta 1974. Hauard Bejker bio je i šef kabineta predsednika Ronalda Regana, kao i ambasador SAD u Japanu od 2001. do 2005. godine.

    2015 - U terorističkom napadu u Tunisu, u letovalištu Sus, 39 osoba, uključujući napadača, je poginulo, a 39 je povređeno, a u Kuvajtu je u samoubilačkom napadu u šiitskoj džamiji ubijeno 27 osoba a 227 je povređeno. Oba napada motivisana su islamskim ekstremizmom.

    2016 - Čuvena Žuta gitara, "Yellow Cloud", prepoznatljive forme, od javorovog drveta, omiljena Prinsova gitara, prodata je na aukciji na Beverli Hilsu za 137.500 dolara. Kupac je bio poznati kolekcionar Džim Irsej, vlasnik fudbalskog kluba "Indianapolis kolts".

    2022 - Prilikom noćnog provoda u lokalu Eniobeni u Istočnom Londonu, provincija Istočni Kejp, Južnoafrička Republika, 21 osoba je na neobjašnjiv način umrla. Većina žrtava su bili maloletnici. Uzrok je najverovatnije gušenje.
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka



    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeČet Jun 27, 2024 8:44 am


    Dogodilo se na današnji dan, 27.06.

    Na današnji dan 1876. godine rođen je Ivan Sarić, prvi čovek iz Srbije koji je poleteo avionom. Letelicu je sam konstruisao i izradio. Ovaj let je izveden 16. oktobra 1910. s hipodroma u Sarićevoj rodnoj Subotici. Uspešan javni let posmatralo je, čak, sedam hiljada Subotičana Sarić je inače bio svestrani sportista, a pošto je godinu dana ranije u Parizu upoznao je Luja Blerioa koji je prvi preleteo Lamanš, to ga je podstaklo da se i sam posveti vazduhoplovstvu.

    Danas je četvrtak, 27. jun, 179. dan 2024.

    1550 - Rođen je francuski kralj Šarl IX, tokom čije su vladavine od 1560. do 1574. počeli verski ratovi rimokatolika i hugenota (francuski protestanti kalvinisti). Na nagovor majke Katarine de Mediči, koja je delovala u dogovoru s papom Grgurom XIII, odobrio je 1572. pokolj hugenota u Vartolomejskoj noći.

    1743 - U ratu za austrijsko nasleđe, britanski kralj Džordž II porazio je Francuze kod Detingena, kao poslednji monarh Britanije koji je lično predvodio trupe u bici.

    1838 - Rođen je indijski pisac Bankim Čandra Čaterdži, prvi značajniji autor koji je pisao na bengalskom jeziku. Bio je pod znatnim uticajem škotskog pisca Voltera Skota i uglavnom je pisao romantičarske romane sa domaćim temama i moralističkom notom. Dela: romani "Kapalkundala", "Mrinalini", "Jurgalangurija", "Čandrašekhar", "Rađani", "Krišnakanter Čil", "Anandamat", "Debi Čaudhurani", "Sitaram".

    1846 - Rođen je irski politički vođa i nacionalni borac za autonomiju Čarls Stjuart Parnel, koji je uveo nove metode u borbi protiv Engleza. Postavši 1875. član britanskog parlamenta, otpočeo je opstrukciju u zakonodavnom telu uz istovremenu blokadu na terenu. Zatvoren je 1881. ali je i iz zatvora upravljao borbom irskih nacionalista.

    1877 - Ruske snage prešle su Dunav u ratu protiv Turskog carstva, u kojem se na strani Rusije borila i Srbija. Rat je okončan pobedom Rusije, ali je potom Srbija Sanstefanskim mirom bitno oštećena u korist Bugarske, što je revidirano na Berlinskom kongresu 1878. pod pritiskom evropskih sila.

    1882 - Mesto Topola u Šumadiji, koje se nalazi u podnožju Oplenca a osnovao ga je vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe, proglašeno je varošicom. Karađorđe je 1781. tu podigao kuću sa više pomoćnih zgrada, koju je početkom ustanka uništio beogradski dahija Kučuk Alija. Na istom mestu Karađorđe je 1805. podigao novu kuću i sve ogradio palisadom. Tako je Topola postala utvrđeno naselje uz koje su počele da niču i druge kuće.

    1905 - Pobunjeni ruski mornari zauzeli su na otvorenom moru oklopnjaču "Potemkin" iz sastava crnomorske flote i potom pod crvenom zastavom uplovili u luku Odesa. Pobuna na "Potemkinu" prvi je masovni izraz nezadovoljstva u ruskoj carskoj armiji i nagovestila je kasnije burne revolucionarne događaje.

    1932 - Posle državnog udara u Sijamu (sada Tajland), kojim je kralj Rama VII primoran na niz reformi, proglašen je ustav. Njime je okončana apsolutna monarhija i u toj državi na jugoistoku Azije je formalno uspostavljena ustavna monarhija.

    1941 - Vlada mađarskog regenta Mikloša Hortija, saveznika Nemačke u Drugom svetskom ratu, objavila je rat Sovjetskom Savezu.

    1943 - Američki avioni bombardovali su grčku prestonicu Atinu koja se tada nalazila pod nemačkom okupacijom.

    1944 - Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu zauzele francuski grad Šerbur, važnu luku na Lamanšu.

    1946 - Ministri spoljnih poslova Sovjetskog Saveza, SAD, Velike Britanije i Francuske odlučili su da Grčkoj pripadnu Dodekaneska ostrva u jugoistočnom delu Egejskog mora, uključujući najveće Rodos, koja su od 1912. bila italijanski posed.

    1950 - Generalni sekretar UN Trigve Li zatražio je od članica svetske organizacije da pomognu Južnoj Koreji u sukobu sa Severnom Korejom, a istog dana predsednik SAD Hari Truman je naredio američkom ratnom vazduhoplovstvu i mornarici da uđu u Korejski rat na strani juga.

    1954 - Prva nuklearna elektrana u svetu je otvorena u Obninsku blizu Moskve.

    1967 - U filijali banke "Barclays", na severu Londona, pušten je u rad prvi bankomat. Princip njegovog rada bio je drugačiji od savremenih bankomata, za podizanje novca korišćeni su vaučeri sa imenom korisnika, koje je prethodno izdavala banka. Tek docnije ovi uređaji usavršeni su ustanovljenjem personalnog identifikacionog koda (PIN-kod) kao i uvođenjem plastičnih kartica.

    1976 - Palestinski teroristi oteli su u Grčkoj avion "Er Fransa" sa 246 putnika i 12 članova posade i potom odleteli u glavni grad Ugande Entebe, gde su ih 4. jula 1976. u spektakularnoj akciji likvidirali izraelski komandosi, oslobodivši taoce.

    1976 - General Antonio Ramaljo Janeš izabran je za predsednika Portugala na prvim predsedničkim izborima posle poluvekovne vladavine sistema koji je ustrojio Antonio da Oliveira Salazar kao i njegovih naslednika.

    1977 - Umro je srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Minhenu, Budimpešti, Zagrebu i Parizu. Pripadao je grupama "Zemlja", "Dvanaestorica" i "Šestorica". Dobio je "Gran pri" za slikarstvo na međunarodnoj izložbi u Parizu 1937. i Zlatnu medalju na međunarodnoj izložbi keramike u Pragu 1962.

    1978 - Sa sovjetskog kosmodroma Bajkonur lansiran je vasionski brod "Sojuz 30" u kojem su bili poljski major Miroslav Hermaševski i sovjetski pukovnik Peter Klimuk. Posle osmodnevnog boravka u vasioni, u toku kojeg su se dvojica kosmonauta sastala na orbitalnoj stanici "Saljut-6" s posadom "Sojuza 29" Vladimirom Kovaljonokom i Aleksandrom Ivančekovom, "Sojuz 30" se vratio na Zemlju.

    1986 - Međunarodni sud u Hagu presudio je da su SAD prekršile međunarodno pravo pomažući pobunjenike protiv levičarske vlade u Nikaragvi, ali Vašington zbog presude nije pretrpeo nikakve praktične posledice.

    1989 - Umro je engleski filozof Džuls Alfred Ejer, čija je knjiga "Jezik, istina i logika" svojevrstan manifest logičkog pozitivizma. Ostala dela: "Zasnivanje empirijskog znanja", "Problem saznanja", "Pojam osobe".

    1990 - Ceremonijalnom predajom oružja kontraškog pokreta predsednici Violeti Barios de Čamoro, u Nikaragvi je okončan građanski rat.

    1991 - Teritorijalna odbrana Slovenije napala je vojnike Jugoslovenske narodne armije, čime je započeo rat u toj jugoslovenskoj republici. Tada su pale i prve žrtve kao posledica nasilne secesije i razbijanja Jugoslavije. Dva dana ranije, skupština Slovenije je proglasila nezavisnost, a sutradan su njeni delegati napustili Skupštinu Jugoslavije. Secesija je sprovedena protivno važećim zakonima tadašnje Jugoslavije ali uz presudnu podršku Vašingtona i Brisela.

    1993 - Amerikanci su bombardovali iračku prestonicu Bagdad sa 23 krstareće rakete, što je Vašington objasnio kao uzvratnu meru zbog atentata koji su Iračani navodno pripremali na bivšeg predsednika SAD Džordža Buša tokom njegove posete Kuvajtu. Cilj bombardovanja bilo je središte iračke obaveštajne službe, ali je ubijeno i ranjeno više desetina civila.

    1997 - Predsednik Tadžikistana Imomali Rahmonov i vođa islamista Said Abdulo Nuri potpisali su mirovni ugovor o okončanju četvorogodišnjeg građanskog rata u toj bivšoj sovjetskoj republici.

    1998 - U zemljotresu u području turskog grada Adane poginulo je najmanje 120 ljudi.

    2000 - Prema izveštaju objavljenom u središtu UN, od side je do tada, širom sveta umrlo 19 miliona ljudi.

    2000 - Skupština Sirije jednoglasno je proglasila Bašara el Asada, sina preminulog predsednika Hafeza el Asada, novim šefom države.

    2002 - Rusija je postala punopravni član ekskluzivnog kluba G-8 najrazvijenijih zemalja sveta.

    2006 - Preminuo je srpski glumac Branislav Ciga Jerinić. Ostvario je više od stotinu značajnih uloga samo u Narodnom pozorištu. Rođen je u Kragujevcu a glumu je studirao u Beogradu. Odigrao je više upečatljivih uloga u televizijskim dramama i serijama kao i u filmovima: "Marš na Drinu", "Bokseri idu u raj", "Savamala", "Lazar". Među mnogim zapaženim ulogama Jerinića bili su Magbet, pukovnik Kotvic u "Princu od Homburga" Fon Klajsta, Sorina u Čehovljevom "Galebu". Dobitnik je niza priznanja među kojima su i "Raša Plaović", "Joakim Vujić", "Jovan Sterija Popović".

    2013 - Škotski parlament doneo je odluku je da se osobama starim 16 i 17 godina dodeli pravo glasa na referendumu o nezavisnosti od Ujedinjenog kraljevstva, planiranom za septembar 2014. godine. Za novu meru, svojevrsni presedan, glasala su 103 poslanika, dok je 12 bilo protiv.

    2016 - Preminuo je Bad Spenser, glumac, zvezda "špageti vesterna". Spenser, kršten kao Karlo Pedersoli, u mladosti je bio uspešan sportista, kao vaterpolista učestvovao je i na olimpijskim igrama kao reprezentativac Italije, da bi se docnije proslavio kao glumac.

    2017 - Umro je Dušan Bataković, istoričar i diplomata. Bio je direktor Balkanološkog instituta SANU i ambasador u Grčkoj, Kanadi i Francuskoj. U nauci se najviše bavio problematikom Kosova i Metohije. Dela: Dečansko pitanje, Savremenici o Kosovu i Metohiji 1850-1912, Kolubarska bitka, Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji, The Kosovo Chronicles, La Yougoslavie: nations, religions, idéologies, The Serbs of Bosnia & Herzegovina, Nova istorija srpskog naroda (koautor), La Serbie et la France: une alliance atypique, Dešifrovanje prošlosti: Pisci, svedoci, pojave.

    2019 - Dogodila se erupcija vulkana Ulavan a dan potom i vulkana Manam, na ostrvu Nova Britanija, Papua Nova Gvineja, zbog čega su evakuisane desetine hiljada žitelja. Krupne vulkanske erupcije dovele su do prekida avionskog saobraćaja u regionu.

    2020 - Umro je Ilija Petković, trener, fudbaler, savezni kapiten SRJ i Srbije. Igračku karijeru započeo je u kninskoj Dinari, a u 19. godini postao je igrač OFK Beograda za koji je nastupao ukupno 16 sezona. U sezoni 1965/66 sa OFK Beogradom je osvojio Kup Jugoslavije. Za OFK Beograd je odigrao 417 utakmica i postigao 68 golova. Za reprezentaciju Jugoslavije igrao od 1968. do 1974. godine, u 43 navrata, i postigao je šest golova. Kao trener švajcarskog Serveta u sezoni 1993/94 doneo je šampionsku titulu švajcarskom timu. U dva navrata predvodio je nacionalni tim SRJ/SCG odnosno Srbije.
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka



    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimePet Jun 28, 2024 9:29 am


    Dogodilo se na današnji dan, 28.06.

    Na današnji dan 1389. godine na polju Kosovu odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Oskudni istorijski podaci ne otkrivaju tok bitke, čak ni ko je pobedio. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat I, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom (potonji sultan Bajazit I) i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca. Kralj "Srbljem i Bosni" Tvrtko I Kotromanić, koji je knezu Lazaru pritekao u pomoć odredom pod komandom velikog vojvode Vlatka Vukovića, pisao je Trogiranima 1. avgusta 1389. o pobedi nad Turcima. Slično pismo je Tvrtko poslao i u Firencu, odakle mu je odgovoreno da već znaju za turski poraz. Na pobedu Srba posredno ukazuje i dnevnik s puta u Carigrad ruskog mitropolita Pimena, u kojem se pominju veliki neredi u Turskoj 12 dana posle Kosovske bitke. U bici su poginula oba vladara: Lazara su Turci zarobili i posekli, a Murata I je ubio srpski ratnik Miloš Obilić. Nesporna posledica bila je da je Srbija ubrzo postala vazalna država. Kosovska bitka postala je predmet legende, prvo kod čuvenog pisca srednjovekovne Srbije Konstantina Filozofa u "Životu despota Stefana Lazarevića", zatim kod dubrovačkog istoričara Mavra Orbina u delu "Il Regno degli Slavi" (Kraljevstvo Slovena) objavljenom 1601 - koje je u stvari prva prava istorija Srba, a najviše preko ciklusa srpskih narodnih epskih pesama.

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 12003810

    Danas je petak, 28. jun, 180. dan 2024.

    1491 - Rođen je engleski kralj Henri VIII, koji je raskidom s rimokatoličkom crkvom izveo crkvenu reformaciju proglašenjem Anglikanske crkve (1534.) nezavisne od Vatikana, s kraljem kao vrhovnim verskim poglavarom. Ženio se šest puta, pošto nije imao muškog naslednika, a s Rimom je raskinuo pošto nije dobio dozvolu da se razvede od Katarine Aragonske i oženi Anom Bolen. Proširio je vlast na Vels, Škotsku i Irsku i uspešno je izgradio jaku flotu, temelj kasnije engleske pomorske moći.

    1577 - Rođen je flamanski slikar Peter Paul Rubens, jedan od najvećih majstora baroka. Sjedinio je najbolje tradicije severnjačkog i italijanskog slikarstva. Stvarao je dela puna dramatike, čulnosti, raskoši kostima i sjaja boja. Radio je istorijske, verske i mitološke kompozicije, seoske i galantne scene, portrete i pejzaže. Živeo je pretežno u Antverpenu, ali je radio i u Francuskoj i Španiji, gde je uticao na španskog slikara Velaskeza. Pošto je imao brojne porudžbine, neretko dela velikih dimenzija, deo posla prepuštao je učenicima, među kojima su najznačajniji flamanski slikari Anton van Dajk i Jakov Jordans.

    1629 - Mirom u Aleu okončana je pobuna Hugenota u Francuskoj.

    1712 - Rođen je francuski filozof, pisac i kompozitor Žan Žak Ruso, inspirator idejnog koncepta Francuske revolucije, posebno "Deklaracije o pravima čoveka i građanina". Njegova politička filozofija bitno je uticala na Kanta, Fihtea i Hegela. Idealizovao je prvobitno "prirodno stanje", uzrokom nejednakosti je smatrao privatnu svojinu, a ideju o prirodnom vaspitanju je razvio u pedagoškom romanu "Emil". Religiozni deo tog dela, "Ispovest savojskog vikara", ražestio je Parlament (u Francuskoj vrhovni sud) koji je naložio da se delo spali. Bavio se i muzikom i komponovao je operu "Seoski vrač", melodramu "Pigmalion" i napisao je "Muzički leksikon", "Disertaciju o modernoj muzici", "Pismo o francuskoj muzici". Ostala dela: "Društveni ugovor", "Rasprava o naukama i umetnostima", "Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima", "Julija ili Nova Eloiza", "Pismo Dalamberu", "Pisma sa planine", "Ispovesti".

    1836 - Umro je američki državnik Džejms Medison, "otac američkog ustava", predsednik SAD od 1809. do 1817. Sa Aleksanderom Hamiltonom i Džonom Džejem napisao je "Federalističke spise" zbog pridobijanja podrške za ratifikaciju ustava koji je umesto konfederacije učvrstio uniju federalnih država SAD.

    1838 - Krunisana je britanska kraljica Viktorija I, godinu dana pošto je nasledila presto. Tokom njene vladavine do 1901. često nazivane "viktorijanskom epohom", moć Britanske imperije i njeno kolonijalno carstvo su dostigli vrhunac.

    1867 - Rođen je italijanski pisac Luiđi Pirandelo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1934, jedan od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka. Napisao je 44 drame, sabrane pod naslovom "Gole maske". Isprva je izazvao revolt i zabunu publike, ali je ubrzo stekao opšte priznanje i otvorio nove puteve moderne dramaturgije. Dela: pripovetke "Priče za jednu godinu", "Smrt na leđima", romani "Pokojni Matija Paskal", "Njen muž", drame "Đakomino", "Henri IV", "Šest lica traže pisca".

    1873 - Rođen je Aleksis Karel, francuski hirurg, biolog i pisac, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1912. Njegova otkrića o prenosu (transplantaciji) tkiva i održavanju živog tkiva van organizma donela su mu priznanje Nobelove fondacije i svetski ugled. Unapredio je i hirurgiju krvnih sudova. Njegovo filozofsko-publicističko delo "Čovek nepoznanica" objavljeno 1935. donelo mu je opštu popularnost širom sveta. Bio je izuzetno religiozan, čak mistik. Kao saradnik vlade maršala Petena, optužen je za kolaboraciju sa okupatorom ali je umro pre sudske presude.

    1881 - S dozvolom srpskog kneza Milana Obrenovića, razočaranog politikom Rusije, potpisana je Tajna konvencija između Srbije i Austro-Ugarske. Posle izjava austrijskih zvaničnika da se Austro-Ugarska ne protivi širenju Srbije na jug, ministar spoljnih poslova Čedomilj Mijatović je, bez znanja Predsednika Ministarskog saveta (Vlade) Milana Piroćanca, zaključio Tajnu konvenciju. Kralj Milan, tada knez, je tim činom obezbedio Srbiji više decenija stabilnosti i sveopšteg napretka.

    1902 - Kongres SAD ovlastio je predsednika Teodora Ruzvelta da za 40 miliona dolara otkupi prava francuske panamske kompanije i od Kolumbije preuzme stalni nadzor nad zonom Panamskog kanala u kolumbijskoj pokrajini Panami. Posle pobune podstaknute iz SAD, 3. novembra 1903. osnovana je država Panama koju je prvi priznao Vašington i posle samo 15 dana zaključen je ugovor kojim je za 10 miliona dolara kupljena široka zona u području Panamskog zemljouza.

    1914 - U Sarajevu je nacionalni revolucionar iz organizacije "Mlada Bosna" Gavrilo Princip, ubio austrougarskog nadvojvodu, prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Austro-Ugarska je iskoristila taj događaj da Srbiji postavi ultimatum, optužujući je, neosnovano, da stoji iza atentata. Pošto je Srbija odbacila odgovornost, Austro-Ugarska joj je objavila rat i napala je, čime je započela Prvi svetski rat. Prethodno je na Ferdinanda bombom atentat pokušao Nedeljko Čabrinović, bezuspešno. Atentatori su pohvatani i osuđeni: Veljko Čubrilović i Danilo Ilić na smrt, a Princip, Čabrinović i Trifko Grabež kao maloletnici na 20 godina robije, ali su ubrzo umrli pod torturom u tamnici u Terezinu u Češkoj, ne dočekavši raspad Austro-Ugarske i oslobođenje njihove zemlje.

    1919 - U Versaju je na Mirovnoj konferenciji potpisan mirovni ugovor sa poraženom Nemačkom, čime je i formalno okončan Prvi svetski rat. Nemačka je izgubila Alzas i Lorenu koji su pripali Francuskoj, Sar je pretvoren u autonomnu oblast pod upravom Pariza. Austrija je pretvorena u malu čisto nemačku državu. Belgija i Danska su dobile manje teritorije, a Dancig (Gdanjsk) je postao slobodna luka. Nemačka je izgubila sedminu teritorije s desetinom stanovništva, morala je da plaća reparacije, a njene kolonije su podeljene između Britanije, Francuske, Belgije i Japana. Rezultat Versajskog ugovora bilo je i stvaranje novih država - Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Poljske, Čehoslovačke, Mađarske, Finske, Estonije, Letonije i Litvanije.

    1921 - Ustavotvorna Skupština Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca izglasala je Vidovdanski ustav. Država je proglašena "ustavnom, parlamentarnom monarhijom" s dinastijom Karađorđević na čelu. Ustav je važio do 1929. kada ga je kralj Aleksandar Karađorđević suspendovao pošto je zaveo ličnu vladu kako bi stabilizovao prilike u zemlji.

    1921 - Rođen je Dušan Kanazir, predsednik SANU od 1981. do 1994. Doktorirao je fiziološke nauke na Univerzitetu Libr u Briselu i bio je redovni profesor Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i načelnik laboratorije instituta u Vinči. Najviše se bavio istraživanjima u oblasti molekularne biologije.

    1935 - Predsednik Frenklin Ruzvelt naredio je izgradnju trezora zlatnih rezervi SAD u Fort Noksu u Kentakiju.

    1940 - Sovjetske trupe zaposele su do tada rumunske oblasti Besarabiju i severnu polovinu Bukovine. Besarabija se do 1918. nalazila u sastavu carske Rusije a Bukovina u sklopu Austrougarske.

    1948 - U Bukureštu je objavljena "Rezolucija o stanju u KPJ" kojom je sovjetski vođa Staljin, posredstvom Informacionog biroa komunističkih partija (Informbiro ili Kominform), želeo da ospori ponašanje vrha jugoslovenske partije. Rezolucijom su pozvane "zdrave snage" da zbace čelnike KPJ, zbog revizionizma.

    1950 - Severnokorejske trupe su zauzele Seul, a snage Južne Koreje odbačene su južno od reke Han.

    1950 - Pušten je u saobraćaj autoput Beograd-Zagreb, dug 400 kilometara, nazvan "Autoput bratstvo-jedinstvo", u čijoj su izgradnji učestvovale i dobrovoljne omladinske radne brigade iz cele zemlje.

    1956 - U poljskom gradu Poznanj započeli su radnički nemiri u kojima je bilo više desetina žrtava. Bio je to jedan od prvih izraza krize u istočnoevropskim zemljama posle Staljinove smrti.

    1960 - Osnovan je Univezitet u Novom Sadu, koji je počeo da radi u jesen 1960.

    1970 - Trupe SAD počele su da se povlače iz Kambodže.

    1973 - U Beogradu je osnovano Društvo za informatiku Srbije, s ciljem širenja informatičke pismenosti, praćenja stanja i trendova kao i predlaganja korisnih mera.

    1976 - Sejšelska ostrva u Indijskom okeanu su posle 160 godina stekla nezavisnost od Velike Britanije.

    1977 - Umro je srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Jedan je od najznačajnijih predstavnika srpskog modernog slikarstva. Studirao je u Budimpešti, Zagrebu i Minhenu. Počeo je sa senzibilnim realističkim portretima i mrtvim prirodama. Potom počinje njegova socijalno angažovana faza. Primenjivao je tehniku kolaža.

    1981 - U snažnoj eksploziji u Teheranu podmetnutoj u središte Islamske republikanske partije poginule su 74 osobe, uključujući šefa vladajuće partije, moćnog predsednika Vrhovnog suda Irana ajatolaha Muhameda Huseina Beheštija, četiri ministra, šest zamenika ministara i 20 članova Medžlisa (Skupština).

    1993 - Grčka je proterala u Albaniju hiljade ilegalnih imigranata, posle odluke Tirane da protera jednog grčkog pravoslavnog sveštenika.

    1995 - Japan i SAD postigli su sporazum o trgovini automobilima, izbegavši u poslednjem trenutku najavljene američke sankcije protiv japanske automobilske industrije i mogućni trgovinski rat.

    1996 - Predsednik Turske Sulejman Demirel poverio je mandat za sastav vlade vođi islamističke Partije blagostanja Nedžmetinu Erbakanu, koji je posle 73 godine postao prvi islamistički Predsednik vlade Turske.

    1999 - Patrijarh srpski Pavle je na liturgiji na kojoj se u manastiru Gračanica, povodom 610. godišnjice Kosovske bitke, okupilo 500 ljudi, pozvao pravoslavne vernike da ostanu na Kosovu i Metohiji. Istog dana snage Kfora zavele su policijski čas u Prizrenu, Gnjilanu i Vitini, u pokušaju da obuzdaju sve masovniji teror takozvane "Oslobodilačke vojske Kosova" prema preostalim Srbima i drugim nealbancima.

    2001 - Haškom tribunalu izručen je Slobodan Milošević, negdašnji predsednik Srbije i SRJ.

    2008 - U severnom delu Kosovske Mitrovice konstituisana je Skupština zajednice opština Kosova i Metohije. U Osnivačkoj deklaraciji Skupština je odbacila nelegalnu, jednostrano proglašenu nezavisnost te srpske pokrajine.

    2008 - Delegati Skupštine Udruženja porodica nestalih i poginulih u Krajini i Hrvatskoj upozorili su da se i dalje ništa ne zna o sudbini 2.450 nestalih Srba u Hrvatskoj te da vlasti u Zagrebu iz političkih razloga umanjuju njihov broj i odugovlače ekshumaciju i identifikaciju.

    2011 - U saobraćajnoj nesreći tragično je stradao Vladimir Dimitrijević, izdavač. Pošto je emigrirao u Italiju pa u Švajcarsku, Dimitrijević je 1966. u Lozani osnovao izdavačku kuću "Laž dom" (L'Age d'Homme) koja je na francuskom govornom području bila znamenita po izdanjima srpskih i ruskih autora. Njegovom zaslugom na francuski su prevedena i objavljena dela brojnih srpskih pisaca, poput Miloša Crnjanskog, Ive Andrića, Dositeja Obradovića, Bore Stankovića, Anđelka Krstića, Aleksandra Tišme.

    2014 - Svečano je otvoren Andrićgrad. Program obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata započeo je osvećenjem novoizgrađenog hrama posvećenog vidovdanskim mučenicima. Otvaranju Andrićgrada prisustvovali su osim Emira Kusturice, koji je najzaslužniji za njegov nastanak, i najviši zvaničnici Srbije i Republike Srpske, Aleksandar Vučić i Milorad Dodik.

    2015 - Muška vaterpolo reprezentacija Srbije pobedila je selekciju Hrvatske sa 9:6, u Bergamu, odbranivši titulu u Svetskoj ligi. Istog dana ženska košarkaška reprezentacija Srbije osvojila je titulu prvaka Evrope, pobedom nad selekcijom Francuske sa 76:68.

    2016 - Dogodio se teroristički napad na istanbulskom aerodromu "Ataturk" u kojem je poginulo 48 osoba a 230 je ranjeno. Iza napada je stajala takozvana "Islamska država".

    2019 - Prigodnom ceremonijom otvoren je za civilni saobraćaj aerodrom "Morava", u Lađevcima kod Kraljeva.

    2020 - Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je ukupan broj zaraženih od Kovida-19 približno 10 miliona u svetu (preko 9,84 miliona), dok je broj umrlih viši od pola miliona.

    2021 - Preminula je Vera Nikolić, atletičarka. Rođena je 1948. u Grabovici, kod Despotovca. Bila je jedina srpska seniorska svetska rekorderka u "kraljici sportova". Sa 16 godina je postala reprezentativka Jugoslavije, potom i prvakinja Balkana. Bila je i dvostruka sampionka Evrope u trci na 800 metara. Držala je svetski rekord u trci na 800 metara tri godine, od 1968. do 1971. godine.
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeSub Jun 29, 2024 8:27 am


    Dogodilo se na današnji dan, 29.06.

    Na današnji dan 1922. godine rođen je srpski pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Nazivan je jezičkim čudotvorcem i poslednjim velikim originalnim pesnikom. Dela: zbirke pesama "Kora", "Nepočin-polje", "Sporedno nebo", "Uspravna zemlja", "Vučja so", "Živo meso", "Kuća nasred druma", "Rez", antologija narodnih umotvorina "Od zlata jabuka", antologija poetskog humora "Urnebesnik".

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Vasko-11

    Danas je subota, 29. jun, 181. dan 2024.

    1798 - Rođen je italijanski pisac Đakomo Leopardi, izraziti pesimist. I u stihu i u prozi stvorio je nov, snažan i moderan jezik. Dela: "Pesme", proza "Dijalozi i eseji", "Zibaldon", dnevnik "Misli".

    1844 - Rođen je srpski matematičar i pronalazač Ljubomir Klerić, profesor mehanike na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, ministar prosvete i privrede. Izumeo je više naprava s primenom u rudarstvu. Bavio se uglavnom teorijskom mehanikom, napisao je više naučnih radova i univerzitetski udžbenik "Teoriska mehanika".

    1858 - Rođen je američki vojni inženjer Džordž Vašington Getals, koji je dovršio izgrađu Panamskog kanala, prvi guverner zone Kanala.

    1869 - Skupština Srbije usvojila je Ustav koji su posle smrti kneza Mihaila Obrenovića 1868. sačinili Milivoje Blaznavac, Jovan Ristić i Jovan Gavrilović, namesnici kralja Milana Obrenovića (tada kneza). Bio je to prvi demokratski ustav u Srbiji, s nizom ograničenja, što je bilo uobičajeno u tadašnjoj ustavnoj praksi Evrope. Brojne evropske zemlje u to vreme nisu ni imale ustav, a većina onih koje su ga posedovale je imala bitno konzervativnije ustrojstvo od Srbije.

    1877 - Rođen je srpski pisac Petar Kočić, jedan od najistaknutijih srpskih realista, nacionalni borac protiv austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine. Po povratku sa studija slavistike u Beču i službovanja u Srbiji i Skoplju, dugo je bio bez posla, osuđivan je i tamnovao je u Banjaluci i Tuzli. U Banjaluci je pokrenuo list "Otadžbina" koji je zabranjivan. Počeo je pesmama, ali je ubrzo prešao na prozu. Jedrim i sažetim pripovedanjem i svežim poetskim jezikom, snažno je prikazao planinski zavičaj, život u njemu i sudbinu seljaka, a u satirama je britko kritikovao prilike u kojima su živeli bosanski seljaci pod austrougarskom okupacijom. Dela: satire "Jazavac pred sudom", "Sudanija", zbirke pripovedaka "S planine i ispod planine", "Jauci sa Zmijanja".

    1880 - Francuska je anektirala pacifičko ostrvo Otaheite, sada poznato kao Tahiti, francuski protektorat od 1842. sada u sastavu Francuske Polinezije - prekomorske teritorije Francuske.

    1886 - Rođen je francuski državnik i finansijski stručnjak Rober Šuman, tvorac "Šumanovog plana" 1950, na osnovu kojeg su 1952. Belgija, Holandija, Luksemburg, Zapadna Nemačka, Italija i Francuska stvorile - Evropsku zajednicu za ugalj i čelik, preteču sadašnje Evropske unije. Bio je ministar finansija 1946, predsednik vlade od 1947. do 1948, šef diplomatije od 1948. do 1953. i ministar pravde od 1955. do 1956.

    1895 - Umro je engleski biolog i filozof Tomas Henri Haksli, vatreni pobornik teorije Čarlsa Darvina. Snažno se protivio tradicionalnoj teologiji i skovao je termin "agnosticizam" (nije spoznao) da bi opisao sopstvenu poziciju. Od 1883. do 1885. bio je predsednik Kraljevskog društva (Akademija nauka). Evolucionistička shvatanja je izložio u delu "Mesto čoveka u prirodi". Ostala dela: "Evolucija i etika", "Nauka i kultura", "Priručnik komparativne anatomije kičmenjaka".

    1900 - Rođen je francuski pisac Antoan Mari Rože de Sent Egziperi, autor "Malog princa", jednog od najlepših dečjih romana u svetskoj književnosti. Literata koji je odisao aristokratskim duhom u delima je veličao moralnu snagu lične žrtve i herojstva. Dela: "Pošta za Jug", "Zemlja ljudi", "Ratni pilot", "Mali princ".

    1914 - Rođen je češki dirigent i kompozitor Rafael Jeronim Kubelik, koji je već u 20. godini počeo da diriguje Češkom filharmonijom. Otišao je u izbeglištvo 1948. a u otadžbinu se vratio 1990. da bi dirigovao na Praškom prolećnom muzičkom festivalu. U međuvremenu je priređivao velike koncertne turneje u Velikoj Britaniji i SAD, gde se preselio 1950, postavši dirigent simfonijskog orkestra u Čikagu, a 1955. direktor londonskog "Kovent Gardena". Dela: dve simfonije, koncert za violinu i orkestar, koncert za violončelo i orkestar, končertino za flautu i kamerni orkestar, fantazija za violinu i orkestar, gudački kvartet, sonata za violinu i klavir, opera "Veronika", kantata "Pro memoria patris", solo pesme.

    1921 - U Beogradu izvršen je atentat na regenta Aleksandra Karađorđevića, dok se vraćao iz Skupštine u kojoj je ozakonio Vidovdanski ustav. Sa skela nedovršene zgrade na uglu Miloševe i Masarikove ulice molerski radnik Spasoje Stejić, bacio je bombu na regentovu kočiju, ali je ona zapela za telefonske žice i eksplodirala ne pogodivši cilj. Iza terorističkog akta stajali su komunisti. Stejić je potom osuđen na smrt, ali ga je regent pomilovao i presuda je preinačena na 20 godina robije.

    1933 - Rođen je Aleksandar Joksimović, modni kreator. Bio je najznamenitiji modni autoritet negdašnje Jugoslavije. Rođen u Prištini, odrastao je u Kragujevcu. Kao kreator pojavio se pocetkom šezdesetih. Poslednju kolekciju "Život je ljubav" Joksimović je uradio za "Monu" 2002. godine. Njegove kreacije nosile su mnoge poznate osobe, među kojima i supruga predsednika Jovanka Broz, Milena Dravić, Đorđe Marjanović, Tereza Kesovija, Josipa Lisac, Olivera Katarina i drugi.

    1939 - U prvom komercijalnom letu preko Atlantika avion "Diksi kliper" doleteo je iz SAD u Lisabon.

    1941 - Umro je poljski državnik, pijanista i kompozitor, Ignac Jan Paderevski, profesor Konzervatorijuma u Varšavi, koji je od 1919. do 1921. bio Predsednik vlade i šef diplomatije a 1940. predsednik Poljske. Dela: opera "Manra", "Poljska fantazija" za klavir i orkestar, jedna simfonija, klavirska dela, solo pesme.

    1943 - U aktu odmazde, posle sukoba s borcima Rasinskog i Južnomoravskog partizanskog odreda kod Ćalija, Nemačka vojska je u podnožju brda Bagdala u Kruševcu streljala najmanje 500 lica. To mesto je nazvano Slobodište i na njemu se svake godine održavaju manifestacije "Svečanosti slobode".

    1949 - Južnoafrička Republika (tada Unija) započela je sprovođenje specifičnog političkog modela po imenu - aparthejd. Zvanično, taj sistem je značio razdvojen život različitih rasnih grupacija u toj zemlji, u stvarnosti on je značio teorijsku racionalizaciju za strogi rasizam i obespravljenost, na svim poljima, stanovnika koji nisu evropskog porekla.

    1966 - Amerikanci su u Vijetnamskom ratu prvi put istovremeno bombardovali prestonicu Severnog Vijetnama Hanoj i glavnu luku Hajfong.

    1967 - Posle pobede u šestodnevnom ratu sa arapskim državama, Izrael je ujedinio podeljeni Jerusalim, koji je ubrzo proglašen za prestonicu Izraela.

    1974 - Marija Estela Isabelita de Peron proglašena je predsednikom Argentine, pošto je njen suprug Huan Peron teško oboleo.

    1974 - Veliko klizište, koje se iznenada pokrenulo oko 160 kilometara istočno od Bogote u Kolumbiji, usmrtilo je više od 250 ljudi.

    1980 - Vigdis Finbogadotir izabrana je za predsednika Islanda, postavši prva žena u Evropi demokratski izabrana za šefa države.

    1981 - Hu Jaobang je na čelu Komunističke partije Kine nasledio Huo Guofenga.

    1992 - Islamski teroristi su ubili šefa vladajućeg saveta Alžira Mohameda Budiafa dok je otvarao kulturni centar u gradu Anaba na istoku Alžira.

    1995 - U najgoroj mirnodopskoj nesreći u Južnoj Koreji, u Seulu se srušila petospratna robna kuća, usmrtivši 502 osobe.

    1995 - Umrla je američka filmska glumica Lana Tarner, jedna od najsjajnijih zvezda Holivuda pedesetih godina 20. veka. Filmovi: "Oni neće zaboraviti", "Ljubav je snašla Endija Hardija", "Dr Džekil i Mr Hajd", "Poštar uvek zvoni dvaput", "Kas Timberlan", "Gradić Pejton", "Imitacija života", "Ljubav ima mnogo lica", "Monsunske kiše".

    1998 - U zatvorskoj ćeliji Međunarodnog tribunala u Hagu tragično je nastradao bivši gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović, izvršio je samoubistvo.

    2000 - Usled velike oluje, u blizini indonezanskog ostrva Sijau u Molučkom arhipelagu, potonuo je brod sa oko 500 putnika. Nesreću je preživelo samo desetak ljudi.

    2000 - Umro je italijanski glumac Vitorio Gasman, jedan od najboljih italijanskih filmskih i pozorišnih glumaca posle Drugog svetskog rata. Osnovao je i putujuće pozorište i vodio školu glume. Filmovi: "Sram", "Gorki pirinač", "Ana", "Ako dozvoljavate, govorimo o ženama", "Brankaleonova vojska", "Miris žene", "Toliko smo se voleli", "Život je roman".

    2000 - Nastupima Urbane gerile, Đ Fakira i Dee Fejsa, i drugih, u parku Univerziteta u Novom Sadu, kod Filozofskog fakulteta, pokrenut je Egzit festival (EXIT Noise Summer Fest). Te godine, takozvani nulti Egzit, trajao je približno 100 dana tokom kojih su se svakodnevno održavali koncerti, žurke, predstave, projekcije filmova, izložbe, tribine, performansi... Postupno, postao je jedan od najprestižnijih festivala te vrste na planeti. Egzit je osvojio više priznanja kao najbolji festival, poput onih 2013. i 2017. u okviru festivalskog takmičenja European festival awards.

    2001 - Ruski plivač Roman Sludnjov prvi je uspeo da 100 metara prsnim stilom ispliva za manje od minut, prešavši tu deonicu za 59,97 sekundi.

    2003 - Umrla je američka glumica Ketrin Hepbern, koja se isticala ulogama psihološki složenih ženskih likova. Glumila je u stotinak filmova, a rekordna četiri Oskara za najbolju žensku ulogu dobila je za ostvarenja u filmovima "Ladolež", "Pogodi ko dolazi na večeru", "Zima jednog lava" i "Letnjikovac na Zlatnom jezeru". Ostali filmovi: "Afrička kraljica", "Ženice", "Letnje doba", "Marija Stjuart", "Dugo putovanje u noć", "Iznenada prošlog leta".

    2008 - Papa Benedikt XVI i vaseljenski patrijarh Vartolomej održali su zajedničku liturgiju, u bazilici Svetog Petra u Vatikanu. Duhovne vođe rimokatolika i pravoslavnih iskazale su svojim molitvama, odrzanim na latinskom i grčkom, želju za jedinstvom među hrišćanima. Naglašeno je da je stalna misija Crkve da se ne identifikuje samo sa jednom nacijom ili kulturom, već da bude Crkva svih ljudi i da ujedinjuje i miri čovečanstvo. Svečanosti u Rimu i Vatikanu uprilicene su povodom 2000. godišnjice rođenja apostola Pavla.

    2011 - Umro je srpski glumac Stevan Gardinovački, prvak Drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Gardinovački je više od četiri decenije bio je jedan od vodećih glumaca najstarijeg srpskog profesionalnog teatra. Glumačku karijeru započeo je u Subotici, nastavio u Zrenjaninu, a 1969. postao je stalni član SNP-a.

    2016 - Predstavljen je novootvoreni Regionalni naučni centar u Novom Sadu, organizaciona jedinica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju iz Beograda. Novoustanovljeni regionalni centar utemeljen je s ciljem organizacije naučnog rada, naučnih skupova i tribina u Novom Sadu i širom Vojvodine.

    2017 - Međunarodni arbitražni sud u Hagu presudio je da Sloveniji pripadaju tri četvrtine Piranskog zaliva kao i slobodan prolaz u međunarodne vode preko hrvatskih teritorijalnih voda. Zvanični Zagreb odmah je naglasio nezadovoljstvo presudom.

    2023 - Preminuo je američki glumac Alan Arkin, dobitnik Oskara. Bio je poznat po karakterističnoj duhovitosti, ali je pođednako dobro mogao da igra i sasvim oprečne uloge. Pored Oskara za film "Rusi dolaze" 1966, dobio ga je i 2007. za sporednu ulogu u komediji "Little Miš Sunshine". Bio je takođe nominovan za ulogu u filmu "Argo" 2012, kao i za film "Srce je usamljeni lovac" 1969. godine.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeNed Jun 30, 2024 8:34 am

    Dogodilo se na današnji dan, 30.06.

    Na današnji dan 1853. umro je srpski pisac Branko Radičević, romantičarski lirski pesnik mladosti, ljubavi i patriotskog zanosa. Kao oduševljeni pristalica jezičke reforme Vuka Karadžića, prvi je počeo da peva na narodnom jeziku i u duhu srpske narodne poezije. Pesme su mu pune vedrine, vitalnosti i uživanja u prirodi. Školovao se u Zemunu, Sremskim Karlovcima, Temišvaru i Beču, gde je studirao prava i medicinu i ušao u najuži krug Karadžićevih pristalica i prijatelja. Mladost je proveo u Sremskim Karlovcima, čije su lepote, posebno uzvišenje Stražilovo, bile njegova lirska inspiracija. U najpoznatijoj pesmi "Đački rastanak" opevao je Karlovce i đačke radosti. Dubinu i misaonost je iskazao u pesmi "Tuga i opomena", a protivnike Vukovih reformi je ismejao u satiričnoj pesmi "Put". Umro je veoma mlad, bolestan od tada neizlečive tuberkuloze, tako da pojedina njegova dela govore o bliskoj smrti. Njegovi posmrtni ostaci su 1883. preneti iz Beča i sahranjeni na Stražilovu.

    Danas je nedelja, 30. jun, 182. dan 2024.

    1470 - Rođen je francuski kralj Šarl VIII, koji je vladao od 1483. do smrti 1498, a pod pritiskom plemstva započeo je 1494. ratove za osvajanje Italije, okončane šest decenija docnije. Uspeo je da privremeno osvoji Napuljsku kraljevinu, a pohodi na Italiju imali su krupne kulturne posledice, jer su pokrenuli širenje humanističke kulture u Francuskoj.

    1520 - U Tenočtitlanu, gde je kasnije izgrađen Siudad Meksiko, u španskom zarobljeništvu ubijen je deveti vladar Astečkog carstva Montezuma. Poslednjeg astečkog vladara zarobio je španski osvajač Ernan Kortez, koji je tada i uništio astečku državu.

    1859 - Na konopcu razapetom iznad Nijagarinih vodopada, Čarls Blondin je pred 25.000 gledalaca prešao iz SAD u Kanadu. 1876 - Srbija je objavila rat Turskom carstvu kako bi podržala ustanak srpskog naroda u Hercegovini, Bosni, Raškoj oblasti (Novopazarski sandžak) i Polimlju. Postojalo je uverenje da će ulazak Srbije u rat biti uvod u opšti ustanak na Balkanu, ali se to nije dogodilo, jer je na intervenciju velikih sila rat završen. Godine 1878. na Berlinskom kongresu Srbiji je uz teritorijalno proširenje priznata i potpuna suverenost.

    1882 - Umro je Medo Orsat Pucić, literata, naučnik, profesor, političar. Izdanak je drevne dubrovačke plemićke porodice. Studije prava završio je u Beču. Bio je učenik Jana Kolara, panslavista i uvereni Srbin. Kao komornik radio je na dvoru u Parmi. Bio je profesor maloletnog kneza Milana Obrenovića, potonjeg kralja, od 1868. do 1874. Pisao je poeziju i bavio se naučnim radom. Usmerio je mladog Vlaha Bukovca da se posveti slikarstvu. Prevodio je Gundulićevog "Osmana" na italijanski. Bio je član Društva srpske slovesnosti i Srpskog učenog društva. Dela: "Slovjanska antologija iz rukopisah dubrovačkih pjesnikah", "Talijanke" (poezija), "Spomenici srpski I-II, "Pjesme", "Karađurđevka".

    1893 - Rođen je nemački komunistički vođa Valter Ulbriht, koji je pred nacistima izbegao iz zemlje, ali se posle Drugog svetskog rata vratio i 1950. postao prvi sekretar vladajuće Jedinstvene radničke partije Nemačke u novostvorenoj Nemačkoj demokratskoj republici (Istočna Nemačka).

    1908 - U istočni Sibir je pao meteor, izazvavši džinovsku eksploziju i zemljotres koji se osetio i u centralnom delu Evrope.

    1909 - Rođen je pisac i državnik Huan Boš Gavinjo, predsednik Dominikanske Republike od februara do septembra 1963. kada je svrgnut vojnim udarom. Njegova pripovetka "Žena" stekla je slavu klasičnog štiva i svrstana je u sve antologije hispanoameričke proze. Ostala dela: roman "Lukava", zbirke pripovedaka "Kraljevski put", "Devojka iz Gvaire", "Dva pezosa vode", "Božićna priča".

    1913 - Iznenadnim noćnim napadom bugarske Četvrte i Pete armije na srpske položaje, čime je izazvan Drugi balkanski rat, počela je Bregalnička bitka, okončana 9. jula 1913. potpunim slomom Bugara. Posle poraza Bugarska je kapitulirala, a mirovnim ugovorom u Bukureštu 10. avgusta 1913. utvrđene su nove granice između balkanskih država. Srbija je tada oslobodila Staru i Južnu Srbiju (danas Kosovo i Metohija i Makedonija).

    1930 - Velika Britanija je priznala nezavisnost Iraka. Ugovorom u San Remu 1920. Turska je posle Prvog svetskog rata bila prinuđena da se odrekne uprave nad Irakom, koji je kao mandatna teritorija od strane Društva naroda poveren na upravu Londonu.

    1934 - U krvavom obračunu s bliskim saradnicima, poznatom kao "noć dugih noževa", Adolf Hitler je pod optužbom za zaveru likvidirao komandanta "jurišnih odreda" (SA) Ernsta Rema i jednog od najviših nacističkih glavešina Gregora Štrasera. Te noći je ubijeno ili uhapšeno i stotine drugih političkih i vojnih zvaničnika, večinom oficira SA, a nacisti su iskoristili priliku da ubiju i Hitlerovog suparnika, bivšeg nemačkog kancelara generala Kurta fon Šlajhera.

    1936 - Etiopski negus (car) Haile Selasije zatražio je u govoru u Društvu naroda pomoć posle invazije Italije na Etiopiju.

    1938 - Umro je srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata Milan Rakić, reformator stiha i veliki znalac jezika, član Srpske kraljevske akademije, predsednik Srpskog PEN kluba. Posle završenih studija prava u Parizu, radio je u Beogradu kao činovnik, a od 1904. bio je u diplomatskoj službi. Pojavio se 1903. zbirkom "Pesme" kao potpuno izgrađen pisac, misaon i osećajan, pesnik unutrašnjih nemira i sukoba. Objavio je 1912. zbirku "Nove pesme" i 1936. "Pesme". Pedesetak pesama, koliko je ukupno napisao, odlikuju se elegancijom i savršenstvom forme i spadaju u vrh srpske lirike 20. veka, poput "Na Gazimestanu", "Jefimija", "Dolap", "Simonida", "Napuštena Crkva", "Orhideja", "Ljubavna pesma". Pozorišne kritike koje je pisao, po opštoj oceni, veoma su pouzdane i odraz su izuzetne lične kulture.

    1948 - Jugoslovenska štampa objavila je Rezoluciju Informacionog biroa komunističkih i radničkih partija (Informbiro ili Kominform) o stanju u Komunističkoj partiji Jugoslavije i izjavu povodom nje Centralnog komiteta KPJ. Donošenju rezolucije dva dana pre toga u Bukureštu bez prisustva predstavnika KPJ, na sednici Informbiroa, čiji je KPJ bila član od osnivanja u septembru 1947, prethodila je višemesečna prepiska rukovodstava sovjetske i jugoslovenske partije. Posle objavljivanja rezolucije prekinute su političke, diplomatske, ekonomske i kulturne veza Sovjetskog Saveza i ostalih istočnoevropskih zemalja sa Jugoslavijom. Time je uvedena blokada i počela je velika kampanja protiv rukovodstva KPJ, koja je trajala do 1955. i posete Beogradu šefova sovjetske partije i vlade Nikite Hruščova i Nikolaja Bulganjina.

    1960 - Belgija je priznala nezavisnost svoje afričke kolonije Kongo, za čijeg je prvog predsednika izabran Džozef Kasavubu, a za predsednika vlade veoma daroviti pesnik Patris Lumumba, vođa borbe za nezavisnost. Nezavisni put Lumumbe je ubrzo izazvao intervenciju Belgije i krvav građanski rat, u kojem je prva žrtva bio Lumumba.

    1971 - Prilikom prizemljenja sovjetskog vasionskog broda "Sojuz II", koji je u orbiti oko Zemlje proveo rekordnih 570 časova i 22 minuta, poginula su tri kosmonauta.

    1974 - Alberta King, majka ubijenog američkog sveštenika, afroameričkog lidera i nobelovca Martina Lutera Kinga, ubijena je tokom molitve u crkvi, šest godina posle atentata na njenog sina.

    1974 - Ruski baletski igrač Mihail Barišnjikov je emigrirao iz Sovjetskog Saveza tokom turneje u Kanadi ansambla baleta "Boljšoj teatra".

    1984 - Umrla je američka književnica Lilijan Helman. Veći deo njenog opusa je socijalnog karaktera. U memoarskim delima je opisala iskustva iz Španije i Sovjetskog Saveza, veze sa vodećim američkim intelektualcima i vreme makartizma. Dela: drame "Dečji čas", "Male lisice", "Dani koji će doći", "Straža na Rajni", "Drugi deo šume", "Igračke na tavanu", memoarske knjige "Nedovršena žena", "Pentimenti", "Nitkovsko vreme". 1989 - Sudanski general Omar Hasan el Bašir oborio je civilnu vladu Sadeka el Mahdija.

    1990 - Sovjetska vlada je obnovila snabdevanje naftom Litvanije, dan pošto je Skupština pobunjene baltičke republike objavila stodnevni moratorijum na deklaraciju o nezavisnosti.

    1992 - Fidel Ramos je stupio na dužnost predsednika Filipina kao prvi šef države protestant u toj izrazito rimokatoličkoj zemlji.

    1995 - Ministarstvo inostranih poslova Savezne Republike Jugoslavije je, povodom odluke vlade Nemačke o slanju trupa u Bosnu, saopštilo da je time drugi put prekršen princip UN da susedne zemlje i države opterećene negativnim istorijskim iskustvom ne treba da šalju vojne snage u negdašnju Jugoslaviju.

    1997 - Hongkong (britanska kolonija Viktorija) je posle 156 godina britanske kolonijalne uprave ponovo postao sastavni deo Kine.

    2000 - Ruska skupština ovlastila je predsednika Vladimira Putina da smenjuje izabrane funkcionere.

    2002 - Brazil je pobedom u Jokohami u finalu 17. svetskog fudbalskog prvenstva nad Nemačkom, rezultatom 2:0, peti put postao prvak sveta u fudbalu, što ni jednoj zemlji do tada nije uspelo.

    2005 - Španski poslanici usvojili su zakon o pravu homoseksualaca da stupaju u brak i usvajaju decu, čime je Španija - posle Holandije, Belgije i Kanade - postala četvrta zemlja na svetu u kojoj su homoseksualni brakovi postali legalni.

    2009 - Pad aviona jemenske avio kompanije "Jemenija er" tipa "Erbas 310" koji se srušio u Indijski okean u blizini Komorskih ostrva, preživela je samo jedna devojčica od ukupno 153 osobe koliko se nalazilo u avionu. Letelica se kretala od jemenske prestonice Sane ka glavnom gradu Komora, Moroni.

    2009 - Američki vojnici povukli su se iz iračkih gradova, pa je Irak uspostavio punu kontrolu nad svojim gradovima šest godina posle međunarodne vojne intervencije kojom je svrgnut Sadam Husein. Vojnici SAD su se prebacili u baze van urbanih mesta kao uvod u napuštanje Iraka 2011. Iračka vlada je tim povodom proglasila praznik - "Dan nacionalnog suvereniteta".

    2010 - Umro je Miodrag Đukić, dramski pisac, dugogodišnji predsednik Udruženja dramskih pisaca Srbije. Bio je ministar za kulturu Srbije, predsednik Kulturno prosvetne zajednice Beograda, direktor Muzeja pozorišne umetnosti, kao i izdavačke kuće "Prosveta". Dramska dela: "Strip-tiz kod Džakera", "Potraživanje u motelu", "Aleksandar", "Kiseonik", "Krtičnjak".

    2011 - U Kini je pušten u rad most, dužine 42 kilometra, iznad zaliva Điaodžu, na Žutom moru, koji povezuje luku Ćingdao sa ostrvom Huangdao. Reč je o najdužem mostu na svetu, pre njega rekord je držao most na jezeru Pontčartrejn u američkoj državi Luizijana. Novosagarđeni kineski most duži je četiri kilometra.

    2012 - Preminuo je Jicak Šamir, izraelski političar. Bio je predsednik vlade sedam godina od 1983-1984 i od 1986-1992. Prethodno je bio član Kneseta (skupština) i ministar spoljih poslova. važio je za beskompromisno čvrstog političara desne orjentacije. U mladosti, učestvovao je u oružanom otporu protiv Britanaca, a potom je radio u Mosadu.

    2019 - Donald Tramp, predsednik SAD, prešao je graničnu liniju koja razdvaja dve Koreje i kročio na tlo Severne Koreje, u mestu Panmundžom, gde se sreo s liderom te zemlje Kim Džong Unom. Bio je to treći sastanak dvojice lidera, važan zbog pregovora o obustavi nuklearnog programa Pjongjanga, kao i zbog činjenice da je to bio prvi ulazak čelnika Sjedinjenih Država na tlo Severne Koreje.

    2019 - Umro je Momir Bulatović, političar, predsednik vlade SR Jugoslavije i predsednik Crne Gore. Po obrazovanju ekonomista, Bulatović je bio predsednik Crne Gore od 1990. do 1998. godine i potom predsednik Savezne vlade SR Jugoslavije od 1998. do novembra 2000.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimePon Jul 01, 2024 8:30 am


    Dogodilo se na današnji dan, 01.07.

    Na današnji dan 1835. u Pešti je izašao prvi broj "Serbskog narodnog lista", ilustrovanog književnog nedeljnika. Pokrenuo ga je kulturni i nacionalni radnik, publicista i urednik "Letopisa" Matice srpske Teodor Pavlović. List je s kraćim prekidima izlazio do 1848. 1839 - Umro je turski sultan Mahmud II, koji je tokom vladavine od 1808. do smrti sproveo niz reformi u nastojanju da da sputa razne separatne tendencije. Godine 1826. uništio je Janičare. Brutalno je gušio bunt hrišćanskih ustanika, ali nije uspeo da suzbije težnje Srba i Grka ka stvaranju samostalnih država. Posle Tursko-ruskog rata od 1806. do 1812. Bukureštanskim mirom je amnestirao učesnike Prvog srpskog ustanka, pod pritiskom Rusije, i obećao je Srbiji izvesnu autonomiju, što je potom izigrao. Posle novog Tursko-ruskog rata od 1828. do 1829. priznao je Jedrenskim mirom autonomiju Srbiji, Vlaškoj i Moldaviji, a Grčka je postala nezavisna.

    Danas je ponedeljak, 1. jul, 183. dan 2024.

    1804 - Rođena je francuska književnica Armandina Oror Lusil Dipen, baronica Didevan, poznatija pod pseudonimom Žorž Sand, preteča feminizma, autor sentimentalnih, socijalnih romana i priča. Ostavila je i obimnu prepisku i memoare. Dela: "Indijana", "Lelija", "Konsuelo", "Đavolja bara", "Nahoče Fransoa", "Mala Fadeta", "Ona i on", "Markiz de Vimer", "Majstori trubači", "Povest mog života".

    1860 - Umro je američki pronalazač Čarls Guđer, koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka, što je dorinelo brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih guma.

    1867 - Pod pritiskom Kanađana britanska vlada je donela "Severnoamerički zakon" na osnovu kojeg su provincije Ontario, Kvebek, Nova Škotska i Nju Branzvik stvorile konfederaciju Kanadu sa statusom dominiona.

    1872 - Rođen je francuski inženjer i pilot Luj Blerio, pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo Lamanš. Isprva je pokušavao da napravi avion mahokrilac (ornitopter), ali je brzo odustao od te ideje i 1903. je konstruisao prvi avion, a 1906. avion s motorom koji je imao tri cilindra. U Prvom svetskom ratu je proizvodio avione za francusko ratno vazuhoplovstvo, koji su bili medu najuspešnijim u to vreme.

    1876 - Umro je ruski revolucionar Mihail Aleksandrovič Bakunjin, najznačajniji mislilac anarhizma. Posle vojne akademije služio je dve godine u gardi, a zatim je od 1841. do 1847. putovao po Nemačkoj, Francuskoj i Švajcarskoj, istupajući protiv carskog samodržavlja i kmetstva u Rusiji. Carska vlada mu je naložila da se vrati u zemlju, a kada je to odbio lišila ga je plemićke titule i oduzela svu imovinu. U revoluciji 1848. je učestvovao u praškom ustanku, a 1849. je rukovodio ustankom u Drezdenu. Posle propasti ustanka uhapšen je i osuđen na smrt, ali mu je kazna zamenjena doživotnom robijom, posle čega je izručen ruskim vlastima i prognan u Sibir. Odatle je uspeo da pobegne i u Zapadnoj Evropi se povezao s tajnom organizacijom ruskih revolucionarnih demokrata "Zemlja i sloboda", a 1869. je osnovao tajnu organizaciju "Alijansa socijalističke demokratije". Na Haškom kongresu 1872. isključen je iz Prve internacionale. Dela: "Državnost i anarhija", "Knutogermanska imperija i socijalna revolucija".

    1884 - Umro je američki detektiv škotskog porekla Alen Pinkerton, koji je 1850. osnovao Nacionalnu detektivsku organizaciju "Pinkerton". 1896 - Umrla je američka književnica Herijet Elizabet Bičer Stou, borac za ženska prava i oslobođanje crnih robova. Romanom "Čiča Tomina koliba", u kojem je crnačko ropstvo podvrgla snažnoj kritici, doprinela je ukidanju ropstva u SAD.

    1902 - Rođen je američki filmski režiser nemačkog porekla Vilijam Vajler, čiji se filmovi odlikuju stilskom perfekcijom. Dobio je Oskara za filmove "Gospođa Miniver", "Ben Hur" i "Najlepše godine našeg života". Ostali filmovi: "Orkanski visovi", "Male lisice", "Kako ukrasti milion dolara", "Naslednica", "Detektivska priča", "Keri", "Praznik u Rimu", "Prijateljsko ubeđivanje".

    1908 - Stupila je na snagu odredba uključena u drugu Međunarodnu radiotelegrafsku konvenciju o upotrebi signala SOS, Morzeovom azbukom, u slučaju nevolja na morima. Krajem 20. v. signal SOS je odbačen, ali tokom 20. v. njegova upotreba je spasla hiljade života pomoraca.

    1921 - Na tajnom sastanku u Šangaju osnovana je Komunistička partija Kine, koja je nepune tri decenije kasnije osvojila vlast. 1931 - Rođena je američka filmska glumica francuskog porekla Lesli Karon, zapažena u filmskim mjuziklima pedesetih godina 20. veka. Filmovi: "Amerikanac u Parizu", "Žiži", "Lili", "Fani". 1934 - Rođen je Klod Beri, francuski režiser, glumac, producent i scenarista, dobitnik Oskara. Među njegovim najpoznatijim filmovima su adaptacije tragičnih priča iz provansalskog života francuskog pisca Marsela Panjola - "Žan de Floret" i "Manon". Važio je za autora koji primorava publiku da razmišlja i postavlja pitanja.

    1934 - Rođen je Sidni Polak, američki filmski režiser, glumac i producent. Autor je filmova "Prokleti posed", "Konje ubijaju, zar ne?", "Džeremaja Džonson", "Devojka koju sam voleo", "Tri Kondorova dana", "Tutsi", "Prevodilac", "Moja Afrika" za koji je 1985. dobio Oskara.

    1942 - Trupe nacističke Nemačke zauzele su u Drugom svetskom ratu, posle osmomesečne opsade, najvažniju rusku crnomorsku luku Sevastopolj na poluostrvu Krim.

    1960 - U Gani je proglašena je republika, a njen prvi predsednik je postao dotadašnji vođa vlade Kvame Nkrumah. Gana je stekla nezavisnost 1957, do tada ona je bila britanska kolonija pod imenima Zlatna obala i docnije Gana.

    1961 - Rođena je Dajana Spenser, koja je udajom za britanskog prestolonaslednika princa Čarlsa postala princeza od Velsa. 1961 - Umro je američki atletičar afričkog porekla Karl Luis, jedan od najuspešnijih sportista 20. veka.

    1962 - Afrička republika Ruanda i kraljevina Burundi su stekle nezavisnost. One su do Prvog Svetskog rata bile sastavni deo Nemačke Istočne Afrike (Tanganjike), a posle njega belgijski posed Ruanda-Urundi. 1966 - Na sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, poznatoj kao "Brionski plenum", na osnovu montiranih optužbi oštro je osuđena Služba bezbednosti zbog navodnog štetnog delovanja na razvoj samoupravnog sistema. Glavna žrtva političkog obračuna Aleksandar Ranković, blizak saradnik Josipa Broza, prinuđen je da podnese ostavku na sve funkcije. Posledica je bila postupna potpuna destrukcija prvo službe bezbednosti, a potom i Jugoslavije.

    1969 - Danska je postala prva zemlja u kojoj je dopuštena prodaja i proizvodnja pornografije.

    1974 - Umro je argentinski državnik Huan Domingo Peron, predsednik od 1946. do 1955. i od 1973. do smrti. Posle vojnog udara 1943, u kojem je učestvovao, postao je ministar rata, 1944. potpredsednik, a 1946. šef države. Vladao je autoritarno, oslanjajući se na najšire slojeve. I njegova supruga Eva Peron bila je izuzetno popularna. Odvojio je 1955. crkvu od države i uveo sekularne škole, zbog čega ga je rimokatolička crkva ekskomunicirala. U septembru 1955. oboren je u pobuni delova kopnene vojske i mornarice, posle čega je emigrirao. Po povratku u zemlju, u septembru 1973, ponovo je izabran za predsednika Argentine.

    1990 - U Srbiji je, na referendumu, odlučeno da se donese nov ustav i raspišu višestranački izbori. Na referendum je izašlo 75,2 odsto birača od kojih je 96,8 odsto glasalo "za".

    1991 - Lideri istočnoevropskih zemalja su na sastanku u Pragu ukinuli Varšavski pakt, ustanovljen 14. maja 1955. od strane Sovjetskog Saveza, Bugarske, Poljske, Rumunije, Čehoslovačke i Mađarske, kao odgovor na stvaranje NATO.

    1991 - U Tenji, predgrađu Osijeka, ubijen je Josip Rajhl Kir, načelnik Policijske uprave Osijek. Iako ubistvo Rajhl Kira nikada, pravno, nije rasvetljeno do kraja, nesumnjivo je da je bio žrtva lokalnih hrvatskih ekstremista jer je bio osvedočeni pobornik smirivanja tenzija u vreme kada je počinjao rat u Hrvatskoj u sklopu razbijanja Jugoslavije. Neposredni izvršilac je osuđen ali su njegovi nalogodavci izmakli pravdi.

    1994 - Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat došao je u Palestinu, okončavši 27-godišnje izbeglištvo. 1996 - Umro je Stojan Stiv Tešić, srpsko američki književnik, filmski scenarista, dobitnik Oskara. Rođen je u Srbiji, završio je Univerzitet Indijana. Tokom boravka na Kolumbija univerzitetu piše prve komade. Njegova dramska dela doživela su veliki uspeh, između ostalog, nagrađen je i Oskarom za scenario filma "Četiri druga". Ministarstvo za dijasporu vlade Srbije ustanovilo je 2005. Nagradu Stojan Stiv Tešić, kojom se nagrađuju pisci srpskog porekla koji pišu na drugim jezicima. Filmovi: "Breaking Away", "Eyewitnesh", "Four Friends", "The World Achording to Garp", "American Flyers", "Eleni". Igrani komadi: "Nourish The Beast", "The Carpenters", "Division Street". Romani: "Summer Crošing", "Karoo".

    1997 - Umro je američki filmski glumac Robert Čarls Duran Mičam, koji se pedesetih godina 20. veka proslavio ulogama nonšalantnih junaka izrazite personalnosti. Filmovi: "Priča o G. I. Džou", "Iz prošlosti", "Crveni poni", "Makao", "Anđeosko lice", "Druga prilika", "Reka bez povratka", "Bandido", "Lovci", "Najduži dan", "Eldorado", "Ancio", "Dobri momci i rđavi momci", "Zbogom lepojko", "Rajanova kći", "Jakuza", "Bitka za Midvej", "Marijini ljubavnici", "Ambasador".

    2000 - Danska kraljica Margareta II i švedski kralj Gustav XVI pustili su u saobraćaj 16 kilometara dug "Oresundski most" između Malmea i Kopenhagena, tada najduži drumsko-železnički most u svetu. Most građen četiri godine, koji je koštao tri milijarde dolara, omogućio je da Švedska bude drumskom vezom povezana sa kontinentalnom Evropom.

    2002 - Formalno je započeo rad Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji bi trebalo da ima nadležnost u čitavom svetu u slučajevima dela genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, počinjenih od dana uspostavljanja tog suda.

    2002 - Prilikom američkog bombardovanja avganistanskih položaja kod sela Kakarak u provinciji Uruzgan, severoistočno od Kandahara, poginulo je 48 civila, najviše žena i dece, kada je bomba pogodila kuću u kojoj je proslavljano venčanje.

    2004 - Svrgnuti irački predsednik Sadam Husein prvi put se pojavio pred sudijom koji mu je pročitao optužnicu za zločine protiv iračkog naroda. Bilo je to prvo pojavljivanje Sadama Huseina u javnosti posle sedam meseci u zatvoru.

    2004 - Umro je američki glumac Marlon Brando, koji je karijeru započeo u pozorištima na Brodveju, ali su mu svetsku slavu donele filmske uloge "mladih gnevnih ljudi" pedesetih godina 20. v. Nagrađen je Oskarom za glavnu ulogu u filmu "Na dokovima Njujorka", ali je 1973. odbio da primi Oskara za glavnu ulogu u filmu "Kum", protestujući protiv politike vlade SAD prema Indijancima. Umesto da ode na ceremoniju dodele nagrade, poslao je jednu indijansku glumicu da opiše patnje američkih Indijanaca. Ostali filmovi: "Tramvaj zvani želja", "Viva Zapata!", "Julije Cezar", "Mladi lavovi", "Jednoooki Džek", "Pobuna na brodu Baunti", "Grofica iz Hongkonga", "Odsjaj u zlatnom oku", "Poslednji tango u Parizu", "Apokalipsa sada".

    2006 - Preminuo je Rijutaro Hašimoto, bivši predsednik vlade Japana, od januara 1996. do jula 1998. godine. Rukovodio je najvećom frakcijom u Liberalno-demokratskoj partiji do jula 2004. godine. Tokom njegovog mandata otvorena je nova era u odnosima s Kinom, nakon gotovo veka zategnutosti.

    2006 - U eksploziji automobila bombe u šiitskom delu Bagdada poginulo je 66 osobai, a oko 100 je ranjeno. Sunitski pobunjenici su naveli da je postavljanje bombe na pijaci u šiitskom delu Bagdada "normalan odgovor na ono što šiitska milicija radi sunitima". 2007 - Umro je srpski književnik Milan Mika Oklopdžić. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti gde je izvesno vreme i predavao. Svoje američko iskustvo - u SAD je magistrirao zajedno sa Semom Šepardom - pretočio je u prvi roman "CA bluz". Objavljen 1981. ovaj roman postao je hit, doživeo je brojna izdanja i prodat je u tiražu većem od 100.000. Oklopdžić je autor pet romana, sedam pozorišnih predstava i oko 20 radio i TV drama. Poslednje dve decenije živeo je u SAD.

    2008 - Moldavija je ponudila otcepljenom Pridnjestrovlju status republike sa sopstvenim ustavom i pravom istupanja iz Moldavije u slučaju da se međunarodni status Moldavije promeni. Vlada u Kišinjevu ponudila je Pridnjestrovlju i petinu mesta u zajedničkoj skupštini, ali bez prava veta, na čemu insistira vlast u Tiraspolju. Pridnjestrovlje nastanjuje približno po trećina Rusa, Ukrajinaca i Moldavaca.

    2008 - Umro je Dejan Medaković, srpski istoričar umetnosti, istoriograf, književnik, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1999. do 2003. Rođen je u Zagrebu, tada Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, u porodici koja je dala niz velikana srpske kulture. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima. Od 1942. radio je u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture, potom u Istorijskom institutu SAN (1952-1954). Doktorirao je tezom "Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka" 1954. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu do penzionisanja 1982. U Matici srpskoj rukovodio je istraživanjima iz oblasti istorije umetnosti. Uređivao je "Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske". Bavio se širokim rasponom tema, od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali najviše - srpskim barokom, srpskim kulturnim prilikama u 18. v. i srpskim slikarstvom 19. v. Autor je i nekolicine književnih dela i više zbirki poezije. Rukovodio je i osnovao (ili obnovio) niz kulturnih i naučnih projekata, poput "Vukove zadužbine". Od 1995. redovni je član Evropske akademije sa središtem u Salcburgu, a redovni član Lajbnicovog društva (Berlin) i počasni član Rumunske akademije postao je 2001. Dobitnik je nagrade za životno delo (Sedmojulske), austrijske Gindeldz nagrade, Herderove nagrade. Bio je počasni građanin Sremskih Karlovaca. Dela: "Beograd na starim gravirama", "Srpski slikari 18. veka", "Putevi srpskog baroka", "Svedočenja", "Istraživači srpskih starina", "Barok kod Srba", "Savina", "Sent Andreja", "Letopis Srba u Trstu", "Srbi u Beču", koautor "Istorije srpskog naroda" 1-10 SKZ, "Hilandar", sećanja: "Efemeris" 1-5. 2009 - U Beogradu su započele Letnje Univerzitetske igre, 25. po redu, na kojima se okupilo oko 8.500 studenata-sportista iz 145 zemalja sveta.

    2009 - Umro je Karl Malden, američki glumac srpskog porekla, dobitnik Oskara. Najpoznatiji je po ulogama u filmovima "Tramvaj zvani želja" (Oskar 1951.), "Na dokovima Njujorka" kao i tv seriji "Ulice San Franciska". Rođen je u Indijani kao Mladen Sekulović, od oca Srbina i majke Čehinje, a ime je promenio u 22. godini iz profesionalnih razloga. Proslavio se filmovima Elije Kazana, s kojim je sarađivao i u pozorištu. Njegovo karakteristično lice omogućilo mu je da igra veoma različite uloge, od sveštenika do gangsterskog šefa, od rogonje do generala.

    2013 - Rezidualni mehanizam, naslednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, počeo je da funkcioniše u Hagu.

    2017 - U Sorisu u centralnom delu države Mato Groso, Brazil, uhapšen je Luiš Karlos da Roča, poznat pod nadimkom "Bela glava", predstavljen kao najveći južnoamerički "kralj kokaina". Njegova mreža obuhvatala je proizvodnju kokaina u Boliviji, Kolumbiji i Peruu, a narkotici su prodavani po Južnoj Americi, SAD, Evropi. Da Roča, čije se lično bogatstvo procenjuje na oko 100 miliona dolara, uspešno se skrivao tri decenije pošto je promenio lični opis i identitet.

    2020 - Skupština Crne Gore usvojila je zakon o istopolnom partnerstvu, čime su omogućene i normirane zajednice osoba istog pola, ali bez mogućnosti usvajanja dece.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeUto Jul 02, 2024 8:55 am


    Dogodilo se na današnji dan, 02.07.

    Na današnji dan 1992. godine umro je srpski pisac Borislav Pekić, romansijer sa izrazitim smislom za suptilno nijansiranje, psihološku i društvenu analizu, prožetu ironičnim odnosom prema svetu. Zbog pripadnosti ilegalnoj organizaciji "Savez demokratske omladine Jugoslavije" posle Drugog svetskog rata, proveo je nekoliko godina na robiji. Jedan je od osnivača obnovljene Demokratske stranke 1989. godine. Dela: romani "Vreme čuda", "Hodočašće Arsenija Njegovana", "Uspenje i sunovrat Ikara Gulbekijana", "Kako upokojiti vampira", "Zlatno runo", "Atlantida", "Novi Jerusalim", "Argonauti", "Pisma iz tuđine", "Godine koje su pojeli skakavci", "Besnilo", drame "Kako zabaviti gospodina Martina", "Na ludom belom kamenu", scenario za film "Dan četrnaesti".

    Danas je ponedeljak, 2. jul, 184. dan 2024.

    1489 - Rođen je engleski sveštenik Tomas Krenmer, jedan od vođa verske reformacije u 16. veku u Engleskoj. U vreme rimokatoličke reakcije kraljice Marije I Tjudor, 1556. kao kenterberijski nadbiskup spaljen je na lomači, pod optužbom da je jeretik. Uveo je liturgiju na engleskom jeziku i sastavio "Opšti molitvenik" na engleskom.

    1566 - Umro je francuski astrolog Mišel de Notr-Dam, poznat kao Nostradamus, izvesno vreme lekar francuskog dvora, poznat po svojim predviđanjima budućnosti. Napisao je knjigu "Proročanstva" u kojoj je, najčešće na zagonetan i nejasan način, proricao događaje u budućnosti.

    1644 - U bici kod Marston Mura monarhisti su doživeli prvi veliki poraz od strane sledbenika parlamenta u građanskom ratu u Engleskoj.

    1714 - Rođen je nemački kompozitor i dirigent Kristof Vilibald Gluk. Reformisao je operu i postavio osnove muzičke drame. Bio je kompozitor i dirigent na bečkom dvoru carice Marije Terezije. Napisao je stotinak opera, od kojih je sačuvano oko 40, nekoliko baleta, simfonija, uvertira i oda. Dela: opere "Orfej i Euridika", "Alčesta", "Paris i Helena", "Armida", "Ifigenija na Tauridi", "Ifigenija na Aulidi".

    1778 - Umro je francuski filozof, pisac i kompozitor Žan Žak Ruso, inspirator idejnog koncepta Francuske revolucije, posebno "Deklaracije o pravima čoveka i građanina". Njegova politička filozofija bitno je uticala na Kanta, Fihtea i Hegela. Idealizovao je prvobitno "prirodno stanje", uzrokom nejednakosti je smatrao privatnu svojinu, a ideju o prirodnom vaspitanju je razvio u pedagoškom romanu "Emil". Religiozni deo tog dela, "Ispovest savojskog vikara", ražestio je Parlament (u Francuskoj vrhovni sud) koji je naložio da se delo spali. Bavio se i muzikom i komponovaoje operu "Seoski vrač", melodramu "Pigmalion" i napisao je "Muzički leksikon", "Disertaciju o modernoj muzici", "Pismo o francuskoj muzici". Ostala dela: "Društveni ugovor", "Rasprava o naukama i umetnostima", "Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima", "Julija ili Nova Eloiza", "Pismo Dalamberu", "Pisma sa planine", "Ispovesti".

    1819 - U Ujedinjenom Kraljevstvu zakonom je zabranjen rad dece ispod devet godina u tekstilnoj industriji, a rad dece mlađe od 16 godina ograničen je na 12 časova dnevno.

    1877 - Rođen je nemački pisac Herman Hese, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946, jedan od najznačajnijih književnika 20. veka. Pisao je i poeziju, pojedine njegove pesme su antologijske vrednosti. Osnovna tema njegove proze je nesklad između kontemplativnog i čulnog. Specifična neprilagođenost normama savremenog građanskog poretka učinila ga je šezdesetih godina 20. veka idolom omladine na Zapadu. Dela: romani "Peter Kamencind", "Pod točkom", "Gertruda", "Roshalda", "Demijan", "Sidarta", "Stepski vuk", "Igra staklenih perli", "Narcis", "Zlatousti".

    1881 - U Vašingtonu je izvršen atentat na predsednika SAD Džejmsa Ejbrama Garfilda, koji je od rana umro 19. septembra 1881.

    1884 - Osnovana je Narodna banka Srbije. Prvobitni naziv bio je - Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije. Prvi guverner bio je Aleksa Spasić, bivši ministar, poznati srpski ekonomski stručnjak. Banka je bila ustrojena po uzoru na Narodnu banku Belgije. U prvo vreme bila je smeštena u Knez Mihailovoj ulici a od 1890. nalazi se u namenski građenom reprezentativnom zdanju u stilu neorenesansnog akademizma u ulici Kralja Petra. Zgradu je projektovao bečki arhitekta Konstantin Jovanović, sin Anastasa Jovanovića (prvi srpski litograf i dvoroupravitelj Kneza Mihaila Obrenovića). Januara 1920. preimenovana je u Narodna banka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

    1900 - Nad Mencelskim zalivom na Bodenskom jezeru na jugu Nemačke prvi put je poleteo dirižabl kojim je upravljao nemački grof Ferdinand fon Cepelin. Letelica koju je konstruisao bila je duga 128, a široka 11 metara, sastavljena od 16 balona ispunjenih vodonikom i imala je oklop od aluminijuma. Prvi letovi dirižabla bili su velika senzacija i Cepelin je svuda bio pozdravljan zvonima i topovskim salvama.

    1915 - Umro je meksički general i državnik Hose de la Krus Porfirio Dijas, predsednik Meksika od 1877. do 1880. i od 1884. do 1911. Iskoristio je popularnost stečenu u borbi protiv francuskih intervencionističkih trupa, da 1876. vojnim prevratom osvoji vlast, zavede diktaturu s osloncem na SAD i omogući prodor američkog i britanskog kapitala. Nagomilano nezadovoljstvo seljaka, ali i građana uopšte, izazvalo je revoluciju u kojoj je oboren 1911. posle čega je emigrirao i umro je u Parizu.

    1925 - Rođen je kongoanski državnik Patris Lumumba, prvi predsednik Vlade nezavisnog Konga, tvorac nezavisnosti te zemlje i jedan od simbola "crne Afrike". Predsednik vlade Konga postao je juna 1960, po sticanju suverenosti, ali je smenjen 5. septembra. Prilikom bega na istok zemlje 1. decembra je uhapšen. Ubijen je januara 1961. u Katangi, tada otcepljenoj inače najbogatijoj provinciji Konga, koju je vodio Moiz Čombe. Iza ubistva su stajale zapadne tajne službe. Upamćen je i kao pesnik.

    1948 - Uz pomoć zapadnih zemalja, grčke vladine trupe su počele ofanzivu protiv prokomunističke Demokratske armije Grčke, čime je građanski rat ušao u završnu fazu.

    1949 - Umro je bugarski revolucionar i državnik Georgi Mihajlovič Dimitrov, vođa i jedan od tvoraca Komunističke partije Bugarske, prvi predsednik bugarske vlade posle Drugog svetskog rata, generalni sekretar Kominterne od 1935. do 1943. Posle paljevine Rajhstaga 1933. sudio mu je nacistički sud na Lajpciškom procesu. Sjajnom odbranom pretvorio je suđenje u optužbu protiv nacista i režima Adolfa Hitlera.

    1961 - Samoubistvom je okončao život američki pisac Ernest Hemingvej, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1954. U Prvom svetskom ratu učestvovao je na italijanskom frontu i sećanja na taj period opisao je u romanu "Zbogom oružje", iskustva iz Španskog građanskog rata u romanu "Za kim zvona zvone", a na putu po Africi nastali su "Snegovi Kilimandžara" i "Zeleni bregovi Afrike". Nastojao je da reporterski beleži činjenice, što je karakteristika "škole" pisaca koju je predvodio između dva svetska rata. Naglašavao je snagu nagona i duboku žudnju za intenzivnim životom. Ostala dela: romani "Starac i more", "Pokretni praznik", "Prolećne bujice", "Sunce se ponovo rađa", "Smrt u popodnevu", "Imati i nemati", "Preko reke pa u šumu", drama "Peta kolona".

    1964 - Predsednik SAD Lindon Džonson potpisao je "Akt o građanskim pravima", kojim je zabranjena rasna diskriminacija.

    1969 - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija U Tant pozvao je sve zemlje da obustave razvoj i skladištenje hemijskog i biološkog oružja.

    1974 - Lideri Sovjetskog Saveza i SAD Leonid Brežnjev i Ričard Nikson objavili su u Moskvi da je postignut sporazum dveju zemalja o ograničavanju podzemnih nuklearnih proba.

    1976 - Severni i Južni Vijetnam su posle Vijetnamskog rata, okončanog 1975. porazom SAD i marionetskog južnovijetnamskog režima, posle 22 godine ponovo ujedinjeni u jednu zemlju, s Hanojem kao glavnim gradom.

    1989 - Umro je ruski političar Andrej Andrejevič Gromiko, 28 godina sovjetski ministar inostranih poslova. U Drugom svetskom ratu bio je sovjetski ambasador u SAD, zatim u UN, gde je bio poznat kao "mister njet". Sovjetsku diplomatiju predvodio je od 1957. do 1985. Na članstvo u Politbirou vladajuće Komunističke partije podneo je ostavku 30. septembra 1988, a sutradan i na položaj predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza na kom je bio od 1985.

    1990 - U saudijskom gradu Meka, u pešačkom tunelu blizu islamskog svetilišta, u stampedu je poginulo oko 1.400 hodočasnika.

    1993 - Turski islamisti zapalili su hotel u Sivasu i usmrtili 37 osoba, većinom intelektualaca, učesnika kulturnog festivala.

    1994 - Albanski sud osudio je na devet godina zatvora bivšeg komunističkog lidera Albanije Ramiza Aljiju, pod optužbom da je zloupotrebljavao vlast i kršio ljudska prava.

    1994 - Posle povratka sa svetskog fudbalskog prvenstva, u Medeljinu je ubijen kolumbijski fudbaler Andres Eskobar, zato što je dao autogol na utakmici Kolumbija-SAD.

    1995 - Košarkaška reprezentacija SR Jugoslavije trijumfalno je obeležila povratak posle ukidanja sportskih sankcija, pobedivši u finalu prvenstva Evrope u Atini ekipu Litvanije rezultatom 96:90.

    1995 - Šumski požar, najveći u istoriji Izraela, primorao je hiljade ljudi da napuste domove blizu Jerusalima.

    1997 - Umro je američki filmski glumac Džejms Mejtland Stjuart, čiju je glumu odlikovala izuzetna uverljivost. Filmovi: "Mister Smit u Senatu", "Filadelfijska priča" (Oskar), "Konopac", "Vinčester 73", "Priča o Glenu Mileru", "Najveća predstava nasvetu", "Prozor na dvorište", "Čovek koji je znao previše", "Vrtoglavica", "Anatomija jednog ubistva", "Čovek koji je ubio Liberti Valansa", "Jesen Čejena", "Parada ludaka".

    2004 - Srpski Manastir Visoki Dečani, zadužbina kralja Stefana Uroša III Dečanskog (1321-1331) uvršten je u listu svetske baštine UNESKO.

    2005 - Humanitarni koncerti pod zajedničkim nazivom "Lajv ejt" (Live 8), u organizaciji irskog muzičara Boba Geldofa, održani su u svim zemljama koje čine G8 - Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Kanadi, Japanu i Rusiji, s ciljem da se pomogne najsiromašnijim zemljama.

    2011 - Preminula je Olivera Marković, srpska glumica koja je ostavila neizbrisiv trag. Prvi film snimila je 1946.godine ("U planinama Jugoslavije"). Nagradu Narodnog pozorišta, čija je članica postala 1967. dobila je dva puta, za uloge Majka Hrabrost (1972) i Klara ("Leda", 1978), a najveće priznanje koje dodeljuje Nacionalni teatar, Plaketu, dobila je 1988. Ukupan njen opus broji više od stotinu uloga, igrala je u čak 63 filma, 26 serija. Dobitnica je dve Zlatne arene na Filmskom festivalu u Puli. Upamćena je i kao vrsna pevačica ruskih romansi i šlagera.

    2014 - Prvi put, nakon gotovo pola veka, vlada Nemačke odobrila je budžet za nastupajuću godinu u kojem nije predviđen deficit. Partije levice upozorile su tim povodom da bi ovakav budžet mogao da dovede do oštrog pada investicija.

    2014 - Protiv bivšeg predsednika Francuske Nikole Sarkozija pokrenuta je zvanična istraga u Parizu zbog sumnje da je "trgovao uticajem" kao i zbog drugih nezakonitih radnji vezanih za finansiranje njegove izborne kampanje.

    2016 - Preminuo je Eli Vizel, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1986. Autor je više od 40 knjiga, među kojima je najuticajnija "Noć" koja je uz "Dnevnik Ane Frank" standardno svedočanstvo holokausta. Kao 15-godišnjak poslat je u Aušvic iz rodnog Sigeta, kasnije je prebačen u Buhenvald, a oslobođen je 1945. Skoro tri decenije predavao je na Univerzitetu u Bostonu, a bio je predavač i na Univerzitetu Jejl i Gradskom univerzitetu Njujorka. Bavio se humanitarnim radom.

    2016 - U Žitištu, Banat, dogodio se masakr u kojem je poginulo 5 osoba, a 22 su ranjene. Ubica je u letnjoj bašti lokalnog kafea, iz automatske puške rafalnom paljbom, ispalio 26 metaka pucajući prvenstveno na suprugu s kojom je bio u brakorazvodnoj parnici, ali i na osobe s kojima se nalazila.

    2019 - Prilikom vazdušnih napada na pritvorski centar za migrante u Tadžuri, nedaleko od Tripolija, Libija, 53 osobe su poginule a više od 130 je ranjeno. Napad se dogodio u sklopu vazdušnih udara snaga lojalnih Halifi Haftaru i njihovih nastojanja da zauzmu Tripoli, koji kontroliše međunarodno priznata vlada Libije. Migrantski centar se nalazi u blizini vojnog kampa.

    2022 - Preminuo je Piter Bruk, pozorisni reditelj. Rođen u Britaniji, od početka sedamdesetih 20. v. živeo je u Francuskoj gde je osnovao Međunarodni centar za pozorišna istraživanja i bio, kako su ga opisivali "duša" pozorišta Le Buf di Nor, u Parizu. Njegova produkcija 1970. u Stratfordu, Šekspirovog "Sna letnje noći", odigrana u belom, obezbedila mu je mesto u analima istorije teatra. Režirao je komade od izazovnih verzija Šekspira, preko međunarodnih opera do hindu epskih pesama. Upamćen je po izvođenju "Mahabharate" po indijskom epu, u trajanju od devet sati, 1985. Predstave je postavljao u i napuštenim fabrikama, kamenolomima, školama, na najrazličiitijim mestima, širom sveta, od Londona do Irana, od Pariza do Afrike.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeSre Jul 03, 2024 7:50 am

    Dogodilo se na današnji dan, 03.07.

    Danas je sreda, 3. jul, 185. dan 2024. godine.

    1423 - Rođen je francuski kralj Luj XI, koji je tokom vladavine od 1461. do smrti 1483. okončao ujedinjavanje različitih istorijskih teritorija Francuske.

    1608 - Francuski istraživač Samiel de Šamplen, osnovao je kanadski grad Kvebek.

    1642 - Umrla je francuska kraljica italijanskog porekla Marija de Mediči, koja je posle smrti kralja Anrija IV 1610. upravljala zemljom kao regentkinja uz sina Luja XIII. Pokušavala je da suzbije samovolju visokog plemstva, a kad nije uspela da nađe oslonac u parlamentu raspustila ga je 1614. posle čega se skupština nije sastajala do Francuske revolucije 1789.

    1728 - Rođen je škotski arhitekta i dekorater Robert Adam, jedan od tvoraca neoklasicističkog stila u arhitekturi. Projektovao je mnoge javne zgrade izuzetne elegancije, posebno u Londonu, koje se odlikuju karakterističnim vazdušastim i prozračnim stilom, nazvanim njegovim imenom.

    1775 - General Džodž Vašington zvanično je preuzeo komandu nad Kontinentalnom armijom, sastavljenom od kolonista- stanovnika 13 kolonija, u Američkom ratu za nezavisnost od Velike Britanije.

    1849 - Francuske trupe ušle su u Rim slomivši otpor snaga pod komandom Đuzepea Garibaldija i ponovo ustoličile poglavara rimokatoličke crkve papu Pija IX.

    1854 - Rođen je češki kompozitor Leoš Janaček, koji se inspirisao moravskom narodnom muzikom i melodikom govornog jezika, stvarajući primenom modalne harmonije i neuobičajene ritmike dela intenzivne dramatike i snažnih, realističkih likova. Osnovao je Orguljašku školu u Brnu i predavao na Konzervatorijumu. Dela: opere "Jenufa", "Kaća Kabanova", "Lukava lija", "Iz mrtvog doma", simfonijska poema "Taras Buljba", horske kompozicije, kamerna muzika.

    1855 - Rođen je srpski filolog Pera Đorđević, predsednik Srpske književne zadruge, član Srpske kraljevske akademije. Sarađivao je u izdavanju "Rečnika" Vuka Karadžića i izdao gramatičke i polemičke Karadžićeve spise. Dela: "Teorija književnosti", studije o sintaksi srpskog jezika "O padežima bez predloga", "O redu reči u srpskom jeziku".

    1866 - Pruska vojska je porazila austrijske trupe u bici kod Sadove (u današnjoj Češkoj).

    1881 - Pod pritiskom Velike Britanije, Turska je potpisala konvenciju s Grčkom kojom su Grci dobili Tesaliju i delove Epira.

    1883 - Rođem češki pisac jevrejskog porekla Franc Kafka. Do 1945. bio je nepoznat, jer za života gotovo i nije objavljivao. Glavninu spisa, uključujući pisma i "Dnevnike", izdao je njegov prijatelj Maks Brod, uprkos Kafkine izričite instrukcije da budu spaljeni. Njegovo delo, najvećim delom, je prikaz apsolutne nezaštićenosti pojedinca u savremenom društvu, u kom je čovek neretko suočen sa potpuno nevidljivim i neprepoznatljivim silama i motivima. Dela: romani "Proces", "Zamak", "Amerika", pripovetke "Presuda", "Preobražaj", "U kažnjeničkoj koloniji", "Seoski lekar", "Umetnik u gladovanju".

    1898 - Mornarica SAD porazila je špansku flotu u kubanskoj luci Santjago u Američko-španskom ratu.

    1904 - Umro je jevrejski pisac i publicista Teodor Hercl, osnivač i teoretičar modernog cionizma, koji se snažno zalagao za osnivanje jevrejske države u Palestini i razradio projekat te države. Izabran je 1897. za prvog predsednika Svetske cionističke organizacije. Dela: "Jevrejska država", "Stara Nova zemlja".

    1927 - Rođen je engleski filmski režiser Ken Rasel, stvaralac izrazitog senzibiliteta, čiji je autorski stil prepoznatljiv po preziranju građanskih normi. U filmovima je najviše istraživao psihološku pozadinu umetničkog procesa, kao i živote umetnika. Bio je sklon alternativnim umetničkim konceptima, poput pop arta. Filmovi: "Demoni", "Divlji mesija", "Gustav Maler", "Tomi", "Listomanija", "Valentino".

    1944 - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila glavni grad Belorusije Minsk, zarobivši pritom oko 100.000 nemačkih vojnika.

    1950 - Američke i severnokorejske trupe sukobile su se prvi put u Korejskom ratu.

    1962 - Alžir je stekao nezavisnost posle 132 godine francuske kolonijalne vlasti.

    1969 - Jedan od osnivača engleske rok grupe "Rolingstons" Brajan Džons udavio se u svom bazenu pod dejstvom prekomerne količine droge.

    1972 - U saobraćaj je predata deonica Valjevo-Užice na pruzi Beograd-Bar. Cela pruga puštena je u redovan saobraćaj 28. maja 1976.

    1972 - Indija i Pakistan potpisali su mirovni sporazum, okončavši neprijateljstva izazvana 1971. građanskim ratom u Bangladešu (bivši Istočni Pakistan).

    1983 - U Beogradu je završeno šesto zasedanje Konferencije UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD).

    1987 - U Francuskoj je ratni zločinac iz Drugog svetskog rata Klaus Barbi, nacista poznat po nadimku "Kasapin iz Liona", osuđen na doživotnu robiju zbog zločina protiv čovečnosti.

    1988 - Raketa ispaljena sa ratnog broda SAD "Vensen", po američki izvorima, greškom, oborila je iznad Persijskog zaliva u poslednjoj sedmici Iransko-iračkog rata iranski putnički avion "Erbas A300", usmrtivši svih 290 osoba koliko se nalazilo u avionu.

    2000 - Lider meksičke opozicije Visente Foks pobedio je na izborima Fransiska Labastidu, čime je Institucionalna revolucionarna partija izgubila vlast posle 71 godine neprekidne vladavine. Opozicija je dobila većinu i u oba doma meksičke skupštine.

    2001 - Prilikom pada ruskog aviona tipa "Tupoljev 135" kod Irkutska, u Sibiru, poginulo je svih 136 putnika i devet članova posade.

    2006 - Najmanje 41 osoba je poginula, a 47 je povređeno u nesreći prilikom prevrtanja voza u podzemnoj železnici u španskom gradu Valensija. Uzrok nesreće bila je prevelika brzina.

    2007 - Umro je violinista Aleksandar Šišić. Tri decenije bio je član Narodnog orkestra RTS-a, negujući posebno izvornu narodnu muziku. Šišić je bio jedan od retkih autora te mužičke oblasti čije je sviranje odlikovala izrazita akademska preciznost, čistoća izraza i odmerenost.

    2008 - Žalbeno veće Haškog tribunala oslobodilo je Nasera Orića, bivšeg komandanta muslimanskih snaga u Srebrenici, optužbi po kojima je 2006. godine prvostepenom presudom bio osuđen na dve godine zatvora. Oriću je suđeno po optužnici koja ga je teretila za smrt zarobljenih Srba u srebreničkoj policijskoj stanici, okrutno postupanje prema pritvorenicima i bezobzirno uništavanje 12 srpskih sela od leta 1992. do kraja 1993. kada je bio zapovednik muslimanskih snaga u Srebrenici.

    2008 - Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) objavila je da se broj gladnih u svetu popeo tokom prethodne godine na 50 miliona zbog rasta cena hrane. Generalni direktor FAO Žak Diuf obelodanio je tada da su rezerve žita u svetu na najnižem nivou za poslednjih 30 godina.

    2008 - Umro je srpski glumac Milorad Mida Stevanović, prvak Drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Glumu je diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Član Narodnog pozorišta u Beogradu postao je 1969. i u njemu je ostao do penzionisanja 2004. Upamćene su njegove kreacije: Ljevin ("Ana Karenjina" L. Tolstoja), Arči Armstrong ("Amstrongovo poslednje laku noć" DŽ. Ardena), Laert ("Hamlet" V. Šekspira), Hasanaga ("Hasanaginica" LJ. Simovića), Makdaf ("Magbet" V. Šekspira), Vanko ("Nečista krv" B. Stankovića), Simo Mataruga - Piton ("Ljudi sa četiri prsta" M. Bulatovića). Monodramu "Zapisi iz podzemlja", prema Dostojevskom, igrao je preko tri decenije, blizu 300 puta.

    2010 - Umro je Abu Daud, palestinski ekstremista, glavni organizator napada na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. kada je ubijeno 11 izraelskih sportista. Daud je bio vođa "Crnog septembra", militantne grupe Fataha, poznate po nizu terorističkih akcija.

    2016 - Preminuo je Miroslav Timotijević, istoričar umetnosti, univerzitetski profesor. Predavao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odeljenju za istoriju umetnosti, kao i na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Autor je i koautor brojnih naučnih radova: "Teodor Ilić Češljar 1746-1793", "Srpsko barokno slikarstvo", "Katarina Ivanović: prva srpska slikarka", "Rađanje moderne privatnosti", "Manastir Krušedol" I-II, "Paja Jovanović - Paul Joanowitć", "Takovski ustanak - Srpske Cveti", "Istorija privatnog života u Srba".

    2017 - Severna Koreja uspešno je lansirala je projektil tipa ICBM, nazvan "Hwasong-14", s interkontinentalnim dometom, uprkos preovlađujućem uverenju da ta zemlja zadugo neće ovladati tehnologijom neopohodnom za interkontinentalne relacije. Zvaničnici SAD i Rusije ipak su insistirali da je reč "samo" o projektilu srednjeg dometa.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"


    Poslednji izmenio dođoška dana Pet Jul 05, 2024 7:40 am, izmenjeno ukupno 1 puta
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeČet Jul 04, 2024 7:48 am


    Dogodilo se na današnji dan, 04.07.

    Na današnji dan 1995. godine preminuo je Arsen Diklić, srpski pisac, scenarista. Bio je novinar, uređivao je časopis za decu "Pionir", kao i dečiju stranu u listu "Borba". Jedan je od pokretača i urednik lista "Zmaj". Književnim radom profesionalno se bavio od 1953. godine. Najviše je pisao poeziju, pripovetke i romane za decu. Više njegovih radova je ekranizovano. Dela: "Salaš u Malom Ritu", "Ne okreći se, sine", "Plava ajkula", "Selo kraj Tamiša", "Dunavske balade".

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Large_15


    Danas je četvrtak, 4. jul, 186. dan 2024. godine.

    1631 - U Parizu je počela da radi prva u svetu agencija za zapošljavanje.

    1753 - Rođen je francuski pronalazač Žan Pjer Fransoa Blanšar, koji je 1785. s Džonom Džefrisom prvi preleteo Lamanš balonom. Takođe je konstruisao padobran.

    1776 - Kongres predstavnika 13 američkih kolonija pobunjenih protiv Velike Britanije potpisao je "Deklaraciju nezavisnosti", u kojoj su izložene težnje nove nacije. Kongres je tada proglasio nezavisnost SAD. Stvarna nezavisnost izvojevana je 1781. pobedom nad britanskom kolonijalnom vojskom.

    1798 - Napoleon Bonaparta je u pohodu na Egipat, tada tursku provinciju, zauzeo Aleksandriju.

    1804 - Rođen je američki pisac Natanijel Hotorn, jedan od prvih značajnijih američkih romansijera. U romanima i pripovetkama prikazao je puritansku sredinu i postupno opadanje moralnog ustrojstva te zajednice u Novoj Engleskoj. Pisao je u pesimističnom maniru. Dela: romani "Skarletno slovo", "Kuća sa sedam zabata", "Blajdelska romansa", "Mermerni faun", pripovetke "Dvaput ispričane priče", "Živopisne priče za decu".

    1807 - Rođen je italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi, vođa pokreta za ujedinjenje Italije. Pristupio je 1831. tajnom društvu "Mlada Italija" Đuzepea Macinija, a posle propasti ustanka u Savoji 1834. emigrirao je u Južnu Ameriku, gde se borio u Brazilu i Urugvaju. Vratio se u otadžbinu 1848. i učestvovao je u borbama protiv Austrije, 1849. u borbi za Rimsku republiku, posle čijeg pada je pošao u pomoć Veneciji sa 4.000 dobrovoljaca, ali su ga monarhisti uhapsili i oterali u progonstvo u kojem je ostao do 1854. Kada je 1859. izbio rat između Francuske i Pijemonta (Savoje) ponovo je okupio dobrovoljce. Izveo je 1860. legendarni pohod na Siciliju i sa hiljadu "crvenokošuljaša" zauzeo je ostrvo, a 7. septembra 1860. trijumfalno je ušao u Napulj (čime je svrgnuta lokalna dinastija Burbona i Napuljsko kraljevstvo je prestalo da postoji). Uveo je političke reforme, podelio zemlju seljacima, ali je odustao od republikanskog poretka u korist dinastije Savoja (vladari Pijemonta i Sardinije) koja se stavila na čelo ujedinjenja Italije. Pokušao je 1862. i 1867. da oslobodi Rim papske vlasti, ali je oba puta uhapšen. Učestvovao je sa svojim dobrovoljcima 1870. na strani Francuza u Francusko-pruskom ratu. Kasnije se povukao iz politike, nezadovoljan razvojem događaja u Italiji posle ujedinjenja. Društvo Srpske slovesnosti, preteča Srpske kraljevske akademije (danas SANU) izabralo ga je za člana 1864.

    1826 - Umro je američki državnik Tomas Džeferson, osnivač Demokratske stranke, predsednik SAD od 1801. do 1809. Tokom rata za nezavisnost SAD bio je predsednik odbora koji je pripremio "Deklaraciju nezavisnosti", proglašenu 4. jula 1776. Pustio je na slobodu sopstvene robove, ali nije uspeo da izdejstvuje ukidanje ropstva. Od francuskog cara Napoleona I, koji je bio u novčanim neprilikama, kupio je 1803. Luizijanu (ta francuska teritorija bila je bitno veća od današnje države Luizijane i obuhvatala je prostor više sadašnjih SAD država).

    1831 - Umro je američki državnik Džejms Monro, predsednik SAD od 1817. do 1825. Proklamovao je 1823. koncept koji je postao poznat kao "Monroova doktrina", s geslom "Amerika Amerikancima". Sjedinjenim državama je bilo bitno da oni, a ne neka evropska sila, kontrolišu tržište i sirovine na američkom kontinentu. Deklaracija je posebno bila uperena protiv namere Svete alijanse da se uguše revolucionarne težnje stanovnika latinoameričkih kolonija.

    1848 - Umro je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan, sjajan stilista koji je snažno uticao na francusku književnost. Posle ranjavanja u jednoj borbi protiv pristalica Francuske revolucije 1792. emigrirao je u Englesku, gde je ostao do 1800. Po povratku na vlast dinastije Burbon 1814. bio je diplomata i šef francuske diplomatije. Povukao se iz politike 1830. posle Julske revolucije i pada kralja Šarla X. Čitavog života ostao je dosledni reakcionar. Dela: "Duh hrišćanstva" (čiji su deo kratki romani "Atala" i "Rene"), poema u prozi "Mučenici", "Put iz Pariza u Jerusalim", "Uspomene s onu stranu groba", epopeja o američkim Indijancima "Les Natchez", politički spisi "Istorijski, politički i etički eseji o prošlim i sadašnjim revolucijama razmatranim u odnosu na Francusku revoluciju", "O Bonaparti i Burbonima".

    1887 - Rođen je srpski lekar Kosta Todorović, stručnjak za zarazne bolesti, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Nacionalne akademije za medicinu u Parizu. Napisao je više od 150 radova na srpskom i stranim jezicima. Značajan je i njegov rad na bibliografiji jugoslovenskih publikacija iz mikrobiologije, imunologije, epidemiologije i higijene. Dela: "Udžbenik akutnih i infektivnih bolesti", "Priručnik za lečenje tuberkuloznog meningitisa".

    1903 - Pušten je u rad prvi pacifički telegrafski kabl, postavljen na dno okeana između San Franciska i Manile.

    1910 - Umro je italijanski astronom Đovani Virđinio Skjapareli, direktor Milanske opservatorije, koji je otkrio "kanale" na Marsu i asteroid Hesperiju. Proučavao je i vezu između kometa, meteora i meteorskih rojeva i odredio rotaciju Merkura i Venere.

    1927 - Rođena je italijanska filmska glumica Đina Lolobriđida, prva velika zvezda italijanske kinematografije posle Drugog svetskog rata. Filmovi: "Fanfan Lala", "Lepotice noći", "Hleb, ljubav i mašta", "Trapez", "Solomon i kraljica od Sabe", "Carska Venera", "Ana iz Bruklina", "Provincijalka".

    1933 - Sovjetski Savez je sa Čehoslovačkom, Rumunijom, Turskom i Kraljevinom Jugoslavijom potpisao "Konvenciju o definiciji agresije", koja je trebalo da omogući efikasnije otkrivanje agresorskih postupaka radi preduzimanja mera posredstvom Društva naroda. Bio je to prvi diplomatski sporazum između Kraljevine Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Kraljevska jugoslovenska vlada dosledno je sve do 1940. odbijala da prizna Sovjetsku državu, najviše zbog presudne pomoći, od strane ruske carske porodice, Srbiji za vreme Prvog svetskog rata. Otuda su takozvani beli Rusi posebno srdačno primani u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

    1934 - Umrla je poljska naučnica Marija Kiri, dobitnica dve Nobelove nagrade. Sa suprugom Pjerom Kirijem iz rude urana izdvojila je nove elemente radijum i polonijum. Prva je žena koja je stekla akademsku titulu pariske Akademije medicine i postala šef katedre za fiziku na Sorboni. Bila je osnivač i direktor Instituta za radijum u Parizu. S Pjerom je 1903. podelila Nobelovu nagradu za fiziku, a 1911. sama je dobila tu nagradu za hemiju. Posle Pjerove smrti 1906. otkrila je radioaktivnost torijuma. U čast bračnog para Kiri, jedna merna jedinica u fizici dobila je naziv "Kiri".

    1941 - Politbiro Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije doneo je u Beogradu odluku o oružanom otporu protiv nemačkih okupatora.

    1946 - Filipini su stekli nezavisnost, posle 47 godina pod upravom SAD. Do 1898. oni su bili španska kolonija.

    1972 - Severna i Južna Koreja ugovorom su se odrekle upotrebe sile u rešavanju sporova i u načelu se složile da rade na ponovnom ujedinjenju Koreje mirnim putem, bez mešanja spolja.

    1976 - Izraelski komandosi upali su na aerodrom Entebe u Ugandi i oslobodili 102 taoca iz francuskog putničkog aviona koji su oteli palestinski teroristi. Službeno je saopšteno da su poginula četiri izraelska vojnika, sedam od 10 otmičara i dvadesetak vojnika Ugande koji su pokušali da spreče izraelsku akciju.

    1994 - Predsednik Francuske Fransoa Miteran je kao prvi strani državnik govorio u skupštini Južne Afrike oformljenoj posle ukidanja režima aparthejda.

    1997 - Američko vasionsko samohodno vozilo "Patfajnder" spušteno je na Mars.

    2003 - U napadu dvojice islamskih terorista-samoubica na vernike u vreme molitve u jednoj šiitskoj džamiji u Keti na jugoistoku Pakistana ubijeno je 47 ljudi.

    2005 - Američka kosmička sonda "Dip impakt" udarila je u kometu "Tempel 1", u misiji koja je naučnicima trebalo da pruži dragocene odgovore na suštinska pitanja vezana za nastanak Sunčevog sistema.

    2008 - Umro je Bivši američki republikanski senator i vodeći konzervativni političar Džes Helms. Poznat po nadimku "senator Ne", Helms je, između ostalog, upamćen po protivljenju slanju američkih trupa u Bosnu, blokiranju ratifikacije međunarodnih sporazuma, među kojima i Sporazuma o zabrani nuklearnog testiranja, kao i protokola iz Kjota o globalnom zagrevanju. Bio je urednik lokalnog dnevnika u rodnoj Severnoj Karolini, kao i televizijski komentator, a senator je postao 1972.

    2016 - Preminuo je Abas Kiarostami, iranski filmski režiser. Tokom karijere duže od 50 godina snimio je 40 filmova, među kojima je napoznatiji "Ukus trešnje" dobitnik Zlatne palme u Kanu 1997.

    2020 - U velikim poplavama na ostrvu Kjušu, Japan, poginulo je 77 osoba, 15.335 zgrada je razoreno, 11 mostova nestalo.

    2022 - Naređenje o evakuaciji izdato je za stanovnike Sidneja, nakon što su obilne padavine poplavile više naselja u najvećem gradu Australije. Prilikom razornih poplava izazvanih obilnim padavinama širom Novog Južnog Velsa, evakuisano je oko 85.000 osoba. Potopljeni su i razoreni brojni domovi, putevi, mostovi, poljoprivredna gazinstva. Kako je saopšteno, tokom trodnevnih padavina palo je kiše koliko uobičajeno padne za godinu dana.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimePet Jul 05, 2024 7:41 am

    Dogodilo se na današnji dan, 05.07.

    Danas je petak, 5. jul, 187. dan 2024. godine.

    1783 - Rođen je Šarl Luj Avas, francuski pisac, novinar, osnivač novinske agencije "Avas". Rođen u Roanu, Avas je osmislio tada novi koncept specifičnog agencijskog novinarstva. "Agenciju Avas" najstariju na svetu, osnovao je 1835. Kao novinska agencija "Avas" je postojao do 1945. Njen nastavljač je današnji "Frans pres".

    1791 - Džordž Hemond je postavljen za prvog ambasadora Ujedinjenog Kraljevstva u SAD.

    1811 - Venecuela je postala prva latinoamerička država koja je proglasila nezavisnost od Španije.

    1830 - Francuske kolonijalne trupe su zauzele grad Alžir, tada pod vlašću Turske. Alžir je ostao pod francuskom upravom do 1962, kad je posle oslobodilačkog rata izborio nezavisnost.

    1833 - Umro je francuski hemičar Žozef Nisefor Nieps, pionir fotografije. Usavršavajući litografiju od 1813. do 1820, prvi je u svetu uspeo da fiksira sliku dobijenu u mračnoj komori pomoću posrebrene bakarne ploče prekrivene osetljivim slojem asfaltnog laka.

    1857 - Rođena je nemačka revolucionarka Klara Cetkin, jedan od osnivača ženskog međunarodnog radničkog pokreta i Komunističke partije Nemačke, na čiji je predlog 8. mart proglašen Međunarodnim danom žena. Zbog aktivnosti u socijalističkom pokretu morala je 1882. da emigrira iz Nemačke. Po povratku 1890. rukovodila je ženskim proleterskim pokretom, a od 1892. do 1917. uređivala je ženski socijaldemokratski list "Gleichheit". Inicijator je Prve međunarodne konferencije žena 1907. na kojoj je izabrana za sekretara Međunarodnog ženskog sekretarijata. Međunarodna konferencija žena u Kopenhagenu 1910. prihvatila je njen predlog o proglašenju Međunarodnog praznika žena-radnica. Tokom Prvog svetskog rata bila je aktivna u levičarskoj grupi "Spartak" i zbog osude imperijalističkog rata 1915. je uhapšena. Bila je član Prezidijuma Treće internacionale (Kominterna), rukovodilac ženskog odeljenja Kominterne i komunistički poslanik u Rajhstagu (Skupština) do dolaska nacista na vlast, posle čega je izbegla u Moskvu gde je ubrzo umrla 1933.

    1872 - Rođen je francuski državnik Eduar Erio, kojeg su Nemci u Drugom svetskom ratu 1942. oterali u zarobljeništvo, odakle je oslobođen 1945. pošto je Crvena armija zauzela Berlin. Predvodio je Radikal-socijalističku partiju od 1919. do 1955. Bio je više puta predsednik i član vlade između 1924. i 1936, a od 1936. do 1940. i od 1947. do 1953. predsednik je francuske skupštine.

    1879 - Rođen je američki teniser i političar Dvajt Dejvis, koji je 1900. osnovao tenisko takmičenje nacija "Dejvis kup". Pod predsednikom SAD Kelvinom Kulidžom bio je ministar rata od 1925. do 1929.

    1880 - Rođen je češki violinista i kompozitor Jan Kubelik, koji je počeo da nastupa već u osmoj godini života, stekavši ugled jednog od najvećih violinskih virtuoza svog vremena. Dela: "Američka simfonija u a-molu", šest koncerata za violinu i orkestar, simfonijske varijacije za violinu i kamerni orkestar, kraće kompozicije za violinu i klavir.

    1889 - Umro je srpski pisac Jakov Ignjatović. Posle završenog pravnog fakulteta radio je u rodnoj Sent Andreji kao advokat, a u vreme revolucije 1848. bio je poslanik Majske skupštine u Sremskim Karlovcima i član Glavnog odbora Vojvodine. Napisao je devet romana, 17 pripovedaka, knjigu memoara i mnoštvo tekstova na političke i društvene teme. Kao literata, bio je realista a najčešća tema njegovih dela je život vojvođanskih Srba (i uopšte ugarskih Srba). Dela: romani "Trpen-spasen", "Milan Narandžić", "Čudan svet", "Vasa Rešpekt", "Večiti mladoženja", "Stari i novi majstori", "Patnica".

    1889 - Rođen je francuski pisac, slikar i režiser Žan Kokto, član Francuske akademije. Često je menjao stav i stil i oprobao se kao pesnik, romansijer, pisac drama, kritičar, slikar, režiser i filmski scenarista. Dela: romani "Strašna deca", "Tomas varalica", pozorišni komadi "Pisaća mašina", "Strašni roditelji", "Orfej", "Edip", "Antigona".

    1901 - Rođen je ruski pozorišni režiser i glumac Sergej Vladimirovič Obrascov, jedan od utemeljivača parodijsko-satiričnog žanra minijatura i romansi s lutkama i osnivač Državnog centralnog pozorišta lutaka, jedinstvenog u svetu. Stvaralac inventivnog duha i bogate mašte, režirao je više od 50 lutkarskih predstava koje se smatraju antologijskim delima tog pozorišnog žanra, poput "Čarobne Aladinove lampe", "Neobičnog koncerta", "2:0 za nas", "Đavoljeg mlina".

    1911 - Rođen je francuski državnik Žorž Pompidu, predsednik Francuske od 1969. do 1974. Šef države postao je posle ostavke Šarla de Gola. S De Golom je blisko sarađivao od 1945, u međuvremenu je bio direktor Rotšildove banke, šef De Golovog kabineta i član Ustavnog saveta, a od 1962. do 1968. predsednik vlade.

    1932 - U Portugalu je predsednik Vlade postao ekonomski stručnjak Antonio de Oliveira Salazar, koji je 1933. ustanovio specifičan politički sistem, nazvan "Nova država". Bio je to izrazito desno orjentisan poredak, okončan tek 1974, četiri godine posle njegove smrti. Sam Salazar bio je čelna ličnost Portugala do 1968.

    1959 - Predsednik Indonezije Ahmed Sukarno je raspustio indonežansku skupštinu i preuzeo dikatatorska ovlašćenja.

    1975 - Zelenortska ostrva su dobila nezavisnost posle 500 godina pod portugalskom vlašću.

    1975 - Američki teniser Artur Eš je u finalu pobedio zemljaka Džimija Konorsa, postavši prvi afroamerikanac u dugoj istoriji turnira u Vimbldonu koji je pobedio na najprestižnijem svetskom teniskom takmičenju.

    1977 - General Mohamad Zija ul Hak zbacio je u Pakistanu vojnim udarom predsednika vlade Zulfikara Ali Buta.

    1980 - Švedski teniser Bjorn Borj peti put uzastopno pobedio je na turniru u Vimbldonu, što nikom do tada nije uspelo.

    1990 - Skupština Srbije usvojila je Zakon o prestanku rada Skupštine i Izvršnog veća Kosova i Metohije zbog secesionističkog delovanja i nastojanja da se stvori "Republika Kosovo".

    1994 - Palestinski vođa Jaser Arafat doputovao je na Zapadnu obalu posle 27 godina u izbeglištvu i najavio preobražaj teritorija pod palestinskom samoupravom u državu Palestina, s prestonicom u istočnom Jerusalimu.

    2000 - Turski apelacioni sud potvrdio je jednogodišnju kaznu zatvora vođi islamista, bivšem predsedniku vlade Nedžmetinu Erbakanu, zbog toga što je podsticao mržnju u govorima šest godina ranije.

    2003 - Dve Čečenke, islamski teroristi - samoubice, aktivirale su eksploziv ispred ulaza u moskovski aerodrom "Tušino", gde je održavan veliki rok koncert. Poginulo je 18 osoba.

    2006 - Umro je osnivač američke korporacije "Enron" Kenet Lej, koji je mesec dana ranije proglašen krivim zbog bankrota ovog energetskog giganta. Pretila mu je zatvorska kazna u trajanju od 30 godina pošto je proglašen krivim za prevaru i zaveru u jednom od najvećih slučajeva prevare u američkoj korporativnoj istoriji. "Enron", nekad sedma najveća kompanija u SAD, bankrotirala je nešto manje od tri meseca nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. u Njujorku.

    2011 - Preminuo je srpski glumac Dušan Janićijević. Rad na filmu započeo je još kao student, ulogom Stojana Mutikaše u istoimenom ostvarenju Feodora Hanžekovića, za koju je dobio Zlatnu arenu na prvom Festivalu jugoslovenskog filma u Puli 1954. godine. Rođen je nedaleko od Blaca, glumu je završio na Pozorišnoj akademiji u Beogradu. Osim stotina uloga koje je ostvario, tokom retko plodne karijere, autor je i autobiografske knjige "Sećanja". 2017 - Preminuo je Milivoje Mića Marković, srpski kompozitor, džez muzičar zavidnog međunarodnog ugleda. Klarinetista, saksofonista, aranžer, profesor, bio je prvi diplomac džez odseka Muzičke akademije u Gracu i predvodio je Big bend RTS-a. Kao dugogodišnji urednik na Televiziji Beograd bio je autor i voditelj niza emisija. Šira javnost pamti ga kao autora kultne muzike za film i TV seriju "Otpisani".

    2021 - Preminula je Rafaela Kara, italijanska pevačica, glumica, tv voditeljka. Na vrhuncu popularnosti bila je sedamdesetih, ne samo u Italiji, nego i u Španiji, kao i u Latinskoj Americi.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeSub Jul 06, 2024 10:11 am


    Dogodilo se na današnji dan, 06.07.

    Danas je subota, 6. jul, 188. dan 2024.

    1189 - Umro je engleski kralj Henri II Plantagenet, osnivač dinastije Plantageneta, koji je tokom vladavine započete 1154. ograničio ulogu crkve u sferi sudstva i ojačao vlast krune.

    1533 - Umro je italijanski pisac Lodoviko Ariosto, čiji je viteški ep "Besni Orlando", s motivom ljubavnog ludila junaka Orlanda iz doba Karla Velikog, klasično delo italijanske renesansne književnosti. Ep o Rolandu (Orlandu) vekovima ranije bio je neizbežna tema srednjovekovne epske književnosti. Ostala dela: komedije "Negromant", "Kasarija", lirske pesme, satire.

    1535 - Pogubljen je engleski pisac i državnik Tomas Mor, pisac socijalnih, istorijskih i teoloških spisa. Od 1529. do 1532. bio je lord-kancelar kralja Henrija VIII, ali je 1535. zbog odbacivanja crkvene reformacije i odbijanja da prizna kralja za poglavara novoustanovljene Anglikanske crkve, osuđen na smrt i pogubljen. U političko-filozofskom spisu "Utopija", objavljenom na latinskom 1516. prikazao je bedu Engleske, otimanje zemlje od seljaka od strane veleposednika, odnosno rani kapitalizam. Tome nasuprot, naslikao je zamišljeno ostrvo "Utopiju",oslobođeno privatne svojine, kao idealnu socijalnu državu sa savršenim društvenim i političkim sistemom. Termin - Utopija postao je tako odrednica za neostvarljivo.

    1600 - Mihailo Hrabri, knez Vlaške, uspeo ja da ujedini pod svojom vlašću pokrajine Vlašku, Transilvaniju (Erdelj) i Moldaviju prvi put u istoriji. Konačno, te teritorije su ujedinjene u savremenoj Rumuniji posle Prvog svetskog rata.

    1796 - Rođen je ruski car Nikolaj I Pavlovič Romanov. Vladao je od 1825. do smrti 1855. Ugušio je 1825. ustanak dekabrista (pro liberalna pobuna petrogradskih pukova, pod uticajem modernih intelektualnih stremljenja), a 1831. ustanak u Poljskoj. Bio je izrazito reakcionarno orjentisan, tokom njegove vladavine sumnjičeni su mnogi ruski pisci, poput Puškina, Ljermontova, Belinskog, Ševčenka. U dogovoru s Austrijom, ugušio je 1849. revoluciju u Mađarskoj. Rusiju je, uglavnom na račun Turske, proširio, pripojivši Jermeniju, Zakavkazje, istočne obale Crnog mora i ušće Dunava, ali je izgubio Krimski rat. Taj rat vođen od 1853. protiv Turske, kojoj su se pridružile Francuska, Britanija i Sardinija (Pijemont), okončan je godinu dana posle njegove smrti Pariskim mirom. Rusija je izgubila pravo da drži flotu u Crnom moru i podiže tvrđave na njegovim obalama, kao i deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kneževinama (Vlaška i Moldavija).

    1809 - Francuzi su uhapsili papu Pija VII, koji je ekskomunicirao iz rimokatoličke crkve francuskog cara Napoleona I.

    1827 - Rusija, Britanija i Francuska u Londonu su potpisale sporazum o podršci borbi Grka za samostalnost. Tada je dogovoreno da se izvrši pritisak na Tursku da pristane na mir s grčkim ustanicima.

    1832 - Rođen je austrijski nadvojvoda Ferdinand Maksimilijan I Jozef Habzburg, kojeg je 1864. za cara Meksika nametnuo francuski car Napoleon III. Namera je bila da preko njega ostvari uticaj Francuske u toj zemlji. Meksički republikanci potukli su intervencionističke trupe i 1867. streljali su Maksimilijana I, a za predsednika Meksika ponovo je izabran Pablo Huares, nazvan "Vašington Meksika", koji je u vreme francuske intervencije od 1861. do 1867. predvodio meksički narod u borbi za nost zemlje.

    1885 - Francuski biolog i hemičar Luj Paster prvi put je uspešno primenio vakcinu protiv besnila na ljudskom biću, ubrizgavši je devetogodišnjem Žozefu Majsteru iz Alzasa, kojeg je ujeo besan pas.

    1893 - Umro je francuski pisac Anri Rene Alber Gi de Mopasan, jedan od najizrazitijih predstavnika evropskog naturalizma. Napisao je oko 300 pripovetki i šest romana, pisao je i pozorišne komade, putne beleške, pesme. Tumačio je ljudske karaktere, psihološke tipove, neretko uz dozu cinizma. Dela: romani "Jedan život", "Nova banja", "Pjer i Žan", pripovetke "Strasti", "Naličja", "Zamke", "U ratu", "Vodom".

    1919 - Britanski dirižabl "R-34" spustio se na Ruzveltovu poljanu u Njujorku, postavši prvi vazduhoplov koji je preleteo Atlantski okean.

    1928 - U Njujorku je održana premijera filma "Svetla Njujorka", prvog zvučnog filma u istoriji kinematografije.

    1935 - Rođen je tibetanski verski vođa Dalaj Lama, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1989.

    1937 - Poginuo je Blagoje Parović "Šmit", politički komesar 13. internacionalne (francuske) brigade i jedan od istaknutih rukovodilaca KPJ. Parović je poginuo u bici kod Brunete u Španskom građanskom ratu.

    1944 - U požaru koji je u glavnoj šatri cirkusa "Ringling Brothers and Barnum & Bailey" izazvao nevešti gutač vatre, u američkom gradu Hartford u Konektikatu poginulo je 167 osoba.

    1945 - Nikaragva je postala prva država koja je formalno prihvatila Povelju UN.

    1962 - Umro je američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949. Prikazivao je društvenu istoriju američkog Juga, degeneraciju i propadanje starosedelačke gospodstvenosti kao i surovost i bezobzirnost došljaka. Bio je hroničar propadanja, poročnosti, izopačenosti i svireposti. Dela: romani "Sartoris", "Buka i bes", "Svetlost u avgustu", "Komarci", "Medved", "Konjički gambit", "Uljez u prašinu", "Divlje palme", "Vojnikova plata", "Starac", "Gospodska kuća", "Rekvijem za iskušenicu", "Lupeži", "Utočište", pripovetke "Svetilište", "Nepobeđeni".

    1964 - Britanski protektorat u Africi Njasalend postao je pod nazivom Malavi nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta. Do tada on je bio sastavni deo Federacije Rodezija i Njasa.

    1967 - U Nigeriji je buknuo građanski rat, okončan u januaru 1970. porazom oružanih snaga Biafre koja je pokušala da se otcepi. Biafra, jugoistočni deo Nigerije, nakon pronalaska značajnih količina nafte na njenoj teritoriji odlučila je da se odvoji od Nigerije.

    1971 - Umro je američki muzičar afričkog porekla Luis "Sačmo" Armstrong, najveći trubač u istoriji džeza. Tokom karijere duge više od pola veka proslavio se i kao pevač neponovljivog hrapavog i toplog glasa, a mnogobrojne turneje širom sveta, uključujući Beograd, donele su mu nezvaničnu titulu "ambasadora dobre volje". Snimio je i više filmova u kojima je takođe iskazao raskošni talenat izuzetnog zabavljača.

    1986 - Dvojica Australijanca su kao prvi Zapadnjaci obešeni u Maleziji, na osnovu drakonskog zakona te zemlje o trgovini drogom, pod optužbom da su švercovali drogu.

    1988 - U najgoroj nesreći od početka eksploatacije nafte na moru, u eksploziji naftne platforme "Pajper Alfa" u britanskom sektoru Severnog mora, poginulo je 167 osoba.

    1989 - Umro je mađarski državnik Janoš Kadar, komunistički lider Mađarske od 1956. do 1988. U Drugom svetskom ratu je kao sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Mađarske učestvovao u organizovanju slabašnog pokreta otpora snagama nacističke Nemačke. Tokom vladavine Maćaša Rakošija postavljen je za ministra unutrašnjih poslova, ali je uhapšen 1951, u vreme čistki u političkom vrhu povodom rezolucije Informbiroa 1948. i optužbi protiv KPJ, nakon čega je u zatočeništvu proveo nepune tri godine. Posle pobune protiv Rakošijevog režima 1956. i intervencije sovjetskih trupa, vraćen je u politički vrh i zaslužan je za postupno izvlačenje Mađarske iz velike društvene krize.

    2000 - Umro je jugoslovenski političar Lazar Koliševski, prvi Predsednik vlade u istoriji Makedonije i takođe prvi predsednik SFRJ posle smrti Josipa Broza maja 1980. godine.

    2005 - Umro je francuski književnik i nobelovac Klod Simon, koji se na književnoj sceni pročuo 1960-ih kao jedan od tvoraca "novog romana", literarnog stila karakterističnog po brojnim unutrašnjim monolozima i izostanaku znakova interpunkcije. Dela: "Trava", "Flandrijski put", "Palata", "Istorija", "Vetar", "Triptih", "Akacija".

    2008 - Umrla je Olga Bruči, prvakinja Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Diplomirala je 1951. na Muzičkoj akademiju u Beogradu u klasi profesora Nikole Cvejića. Docnije je solo pevanje usavršavala u Novom Sadu i Beču, kod Todora Dinjaškog i Marije Gerhard. Upamćena je po ulogama Đilde (u operi Rigoleto), Lučije (Lučija od Pamermura), Violete (Travijata), Leonore (Trubadur), Nede (Pajaci), Abigaile (Nabuko) i Dona Elvire (Don Žuan). Dobitnica je Ordena rada sa srebrnim vencem i Nagrade grada Novog Sada (Oktobarske).

    2009 - Umro je Robert Maknamara, arhitekta vijetnamskog rata, bivši američki državni sekretar za odbranu. Maknamara je više nego bilo ko drugi, izuzev možda predsednika SAD Lindona Džonsona, bio simbol američke intervencije u Vijetnamu, pojedini kritičari su taj rat čak nazivali "Maknamarinim ratom". Docnije je izvesno vreme bio predsednik Svetske banke.

    2009 - Američki predsednik Barak Obama i ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisali su u Moskvi dokument pod nazivom "Zajednički memorandum o razumevanju o budućem smanjenju strateškog naoružanja". Dokumentom se predviđa smanjenje na 1.500 do 1.675 nuklearnih bojevih glava sa svake strane a dogovoreni nivo je trebalo da bude postignut u roku od sedam godina od potpisivanja sporazuma.

    2016 - Zvanična britanska komisija objavila da je Toni Bler, tadašnji premijer, uveo zemlju u rat u Iraku na osnovu lažnih optužbi. Penzionisani britanski zvaničnik Džon Čilkot, predstavljajući "Izveštaj o ulozi Britanije u iračkom ratu" objasnio je da se odluka o uključenju u američku invaziju u Iraku temeljila na neispravnim obaveštajnim podacima. Tokom istrage, Komisija je održala više javnih saslušanja, pozvala je oko 150 svedoka i pregledala je 150.000 dokumenata. Bivši premijer Škotske Aleks Salmond izjavio je tim povodom da bi Toniju Bleru moglo da se sudi za ratne zločine.

    2016 - Nova vrsta pauka, otkrivena na planinskom području Arakatake, uz severnu obalu Kolumbije, nazvana je po Gabrijelu Garsiji Markesu, piscu, dobitniku Nobelove nagrade. Telo tog insekta dugačko je tri centimetra s nogama iste dužine, a kao odbrambeni mehanizam pauk aktivira žareće dlačice. Grupa urugvajskih i kolumbijskih naučnika, predvođena Karlosom Perefanom sa Urugvajskog univerziteta, pronašla je ovu vrstu na visini 2.200 metara, u kišovitom i hladnom okruženju.

    2019 - Preminuo je Žoao Žilberto, brazilski pevač, tekstopisac, gitarista. Šezdesetih godina 20. veka doživeo je globalnu popularnost. Jedan je od tvoraca muzičkog pravca bosa nova. U Brazilu je bio znamenit po nadimku O Mito (Legenda). Najpoznatiji je po pesmi Garota De Ipanema (Devojka sa Ipaneme). Univerzitet Kolumbija, SAD, dodelio mu je titulu počasnog doktora nauka zbog izuzetnih dometa u muzici.

    2020 - Preminuo je Enio Morikone, italijanski kompozitor, dobitnik Oskara. Tokom višedecenijske karijere Morikone je stvorio muziku za filmove "Za šaku dolara", "Bilo jednom u Americi", "Malena", "Nedodirljivi" i mnoge druge. Počasnog Oskara dobio je 2007. za opšti doprinos kinematografiji, a Oskara je, kao najstariji dobitnik primio 2016. godine za film "The Hateful Eight". Stvarao je simfonijsku i kamernu muziku, ali je svetsku slavu stekao radom na filmu.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeNed Jul 07, 2024 9:13 am


    Dogodilo se na današnji dan, 07.07.

    Danas je nedelja, 7. jul, 189. dan 2024. godine.

    1307 - Umro je engleski kralj Edvard I "Dugonogi", koji je tokom vladavine od 1272. do smrti reformisao zakonodavstvo i uspostavio čvrst administrativni sistem, proširivši ga i na Vels, čiju je autonomiju ukinuo.

    1752 - Rođen je francuski pronalazač Žozef Mari Žakar, koji je 1801. izumeo mehanički tkački razboj, nazvan njemu u čast "Žakarova mašina".

    1816 - Umro je engleski pisac i političar irskog porekla Ričard Brinsli Batler Šeridan, čije se komedije naravi odlikuju izvrsnim komičnim likovima i duhovitim dijalogom. Kao član britanskog parlamenta od 1780. do 1812. proslavio se kao sjajan orator. Dela: komedije "Škola ogovaranja", "Suparnici", "Kritičar".

    1854 - Umro je nemački fizičar Georg Simon Om, koji je otkrio odnos struje elektromotorne sile i otpora u električnom kolu, nazvan prema njemu Omov zakon. Dao je znatan doprinos akustici, optici kristala i matematici. Jedinica za merenje električnog otpora u međunarodnom sistemu mera njemu u čast nazvana je - om.

    1860 - Rođen je austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler. Bio je direktor Državne opere u Beču. Pod uticajem Ludviga van Betovena i Riharda Vagnera stvarao je kompozicije izrazitog dramskog naboja i snažnih emocija. Dela: deset simfonija, ciklusi solo pesama za glas i orkestar "Pesma o zemlji", "Pesme mladića-putnika", "Dečakov čudotvorni rog", "Pesme o mrtvoj deci".

    1887 - Rođen je ruski slikar jevrejskog porekla Mark Šagal, izuzetan kolorista i crtač, jedan od najoriginalnijih slikara 20. veka. Veći deo života proveo je u Parizu, ali se inspirisao ruskim folklorom i uspomenama iz detinjstva. U grafičkim ciklusima ilustrovao je "Mrtve duše" Nikolaja Gogolja, "Hiljadu i jednu noć" i Bibliju. Takođe je oslikao parisku Operu, sinagogu u Jerusalimu, zgradu UN i uradio je vitraže u katedrali u Mecu.

    1898 - SAD su anektirale Havajska ostrva. U prvo vreme Havaji su imali status kolonije, odnosno prekomorske teritorije Sjedinjenih Država, da bi 1959. postali pedeseta savezna država SAD.

    1899 - Rođen je američki filmski režiser Džordž Dui Kjukor, holivudski perfekcionista, posebno uspešan u filmskoj muzičkoj komediji. Filmovi: "Mala žena", "Silvija Skarlet", "Romeo i Julija", "Juče rođena", "Zvezda je rođena", "Devojke", "My Fair Lady", "Dejvid Koperfild", "Filadelfijska priča".

    1911 - Rođen je italijanski kompozitor Đan Karlo Menoti, čije su opere s temama iz savremenog života, za koje je sam pisao libreta, stekle izuzetnu popularnost. Uspešno je kombinovao dramatske situacije karakteristične za 20. vek sa tradicionalnom formom italijanske opere, a u komponovanju se oslanjao na tradicionalne harmonije. Dela: opere "Konzul", "Medijum", "Amelija na balu", radio opere "Devojka i lopov", "Telefon", balet "Sebastijan".

    1930 - Umro je engleski pisac Artur Konan Dojl, lekar po profesiji, koji se proslavio kao autor kriminalističkih romana i pripovedaka u kojima su glavni junaci izmišljeni detektiv Šerlok Holms i njegov prijatelj dr Votson. Začetnik je tog specifičnog književnog žanra. Bitno manju pažnju privukao je najboljim delima, solidnim istorijskim romanima. Plemićku titulu dobio je 1902. za zasluge u odbrani britanskih interesa, posebno u drugom Burskom ratu. Posle pogibije sina u Prvom svetskom ratu, odao se misticizmu. Dela: romani "Grimizna studija", "Pustolovine Šerloka Holmsa", "Uspomene Šerloka Holmsa", "Baskervilski pas", "Beli odred", "Izgubljeni svet", "Veliki burski rat", istorijska studija "Istorija britanskog pohoda u Francuskoj i Flandriji", delo o spiritualizmu "Istorija spiritualizma", memoarska proza "Uspomene i pustolovine".

    1932 - Rođen je je Džo Zavinul, austrijski džez-pijanista. Rođeni Bečlija (Jozef Erih Zavinul) ušao je u istoriju džeza svetskim hitovima "Mercy, Mercy, Mercy i "Birdland". Osnovao je 1970. bend "Weather Report", koji je postao jedan od najznačajnijih bendova u istoriji džeza. U njemu su svirali brojni veliki muzičari poput saksofoniste Vejna Šortera, bubnjara Pitera Erskajna i basiste Žaka Pastoriusa. Zavinul je docnije 1987. osnovao "Zavinul sindikat", bend u kojem su se takođe smenjivali vrhunski muzičari. Džez magazin "Daun bit" je čak 28 puta proglašavao Zavinula najboljim džez pijanistom.

    1935 - Umro je srpski hemičar Sima Lozanić, prvi rektor Beogradskog univerziteta, član, izvesno vreme i predsednik, Srpske kraljevske akademije. Bio je profesor hemije na Filozofskom fakultetu Velike škole i potom Univerziteta u Beogradu, ministar privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905. Izučavao je organsku hemiju, agrikulturnu hemiju i mineralne sirovine.

    1937 - Japanska armija napala je kineski garnizon kod Lučioa (most Marka Pola) blizu Pekinga. Otpor kineskih snaga Japan je iskoristio kao povod za agresiju na Kinu.

    1941 - Žikica Jovanović Španac, borac lokalnog partizanskog odreda, započeo je oružanu borbu pod vođstvom KPJ. On je u Beloj Crkvi, na lokalnom ivandanjskom seoskom vašaru, ubio dvojicu pripadnika žandarmerije - Milenka Brakovića i Bogdana Lončara. Ovaj događaj prihvaćen je kasnije kao početak ustanka u Srbiji, odnosno Jugoslaviji.

    1957 - Rođen je Jaroslav Pap, fotoreporter. Srednju školu pohađao je u Novom Sadu, i vrlo mlad posvetio se fotografiji. Profesionalno, kao fotoreporter radi od 1984, u prvo vreme u novosadskom Dnevniku, potom u agenciji Tanjug i u Radio televiziji Vojvodine. Pokrivao je najrazličitije događaje, političke, ratna zbivanja, ali njegovo opredeljenje bila je priroda. Imao je više od 60 samostalnih izložbi. Osnivač je pokreta "Foto lov". S velikom ljubavlju i izuzetnim uspehom nezaboravnim fotografijama ovekovečio je lepote i prirodu rodne Backe i uopšte Vojvodine.

    1960 - Pravdajući se zaštitom ugroženih života svojih državljana, Belgija je, samo sedam dana posle proglašenja nezavisnosti Konga (do tada kolonija Belgijski Kongo) uputila padobranske jedinice u tu afričku zemlju, posle pobune u vojsci Konga i brojnih napada na Evropljane. Kongoanski predsednik vlade Patris Lumumba nevoljno se saglasio, ali je ubrzo potom zatražio intervenciju UN. Provincija Katanga objavila je zatim otcepljenje. Lumumba, lider pokreta za samostalnost, veliki pesnik i simbol kongoanske nezavisnosti zbačen je septembra 1960, odveden u Katangu i ubijen januara 1961.

    1978 - Solomonova ostrva u jugozapadnom delu Tihog okeana stekla su nezavisnost i ušla u Britanski komonvelt posle 85 godina britanske kolonijalne uprave.

    1981 - Predsednik SAD Ronald Regan predložio je Sandru Dej O'Konor za sudiju Vrhovnog suda i ona je u septembru 1981. postala prva žena član najviše američke sudske instance.

    1994 - U Jemenu je okončan dvomesečni građanski rat ulaskom severnojemenskih trupa u glavni grad Južnog Jemena Aden.

    1995 - Bivši šef italijanske diplomatije Đani de Mikelis osuđen je zbog korupcije na četiri godine zatvora.

    1998 - U Nigeriji je pod sumnjivim okolnostima umro najpoznatiji politički zatvorenik Mošud Abiola, za kog se tvrdi da je 1993. dobio izbore u toj afričkoj zemlji. Njegova smrt izazvala je višednevne nerede.

    1999 - Američka duvanska industrija pretrpela je težak udarac pošto je sudska porota u Floridi saopštila da je pušenje uzrok mnogih bolesti, što je ta industrija prikrivala od javnosti.

    2005 - U seriji eksplozija koje su potresle londonski metro i raznele jedan gradski autobus, poginule su 52, a povređeno oko 700 osoba. Teroristička mreža Al-Kaida-džihad u Evropi preuzela je odgovornost za ove bombaške napade u samom centru britanske prestonice.

    2007 - Najmanje 100 ljudi je poginulo, a 250 je ranjeno u Tuz Kurmatu, gradu na severu Iraka, kada je na prepunoj pijaci bombaš-samoubica digao u vazduh kamion pun eksploziva.

    2007 - Proglašeno je "novih" sedam svetskih čuda tokom svečanosti na stadionu Benfike u Lisabonu. Veliki zid u Kini, Petra u Jordanu, Statua Hrista Spasitelja u Brazilu, Maču Piču u Peruu, piramida Čičen-ica u Meksiku, Koloseum u Rimu i Tadž Mahal u Indiji. Do ovakvog izbora je došlo glasovima oko 100 miliona ljudi širom sveta putem interneta odnosno mobilnih telefona. Kritičari ovog izbora među kojima i UNESKO smatrali su da svetska čuda ne treba birati javnim glasanjem. Egipatske piramide u Gizi su jedine ostale sa izvorne liste sedam svetskih čuda starog veka, na kojoj su se još nalazili Semiramidini viseći vrtovi u Vavilonu, Artemidin hram u Efesu, statua Zevsa u Olimpiji, Mauzolej u Halikarnasu, Kolos sa Rodosa i Faros u Aleksandriji.

    2014 - Umro je Eduard Ševardnadze, bivši predsednik Gruzije, poslednji ministar spoljnih poslova Sovjetskog Saveza.

    2014 - Preminuo je Bora Todorović, legendarni srpski glumac. Pozorišni angažman započeo je u Beogradskom dramskom pozorištu, a najveći deo radnog veka proveo je u Ateljeu 212. Na filmu je ostvario brojne upečatljive uloge, a mnoge njegove filmske replike široko su popularne i citirane. Dobitnik je niza nagrada uključujući Sterijinu, "Ćuran", "Zoranov brk", "Pavle Vuisić".

    2016 - Pet policajaca je ubijeno, a 11 osoba je ranjeno u Dalasu, Teksas, SAD. Napadač, Afroamerikanac, imao je rasističke motive, pucao je isključivo na belce, tokom protesta održavanih zbog stradanja dvojice Afroamerikanaca prilikom policijskih intervencija u Minesoti i Luizijiani.

    2017 - Ujedinjene nacije su usvojile Sporazum o zabrani nuklearnog oružja. To je prvi pravno obavezujući multilateralni sporazum o nuklearnom razoružanju nakon dve decenije. Za sporazum su glasale 122 države, Holandija je glasala protiv, a Singapur i zemlje koje to naoružanje poseduju su bojkotovale izjašnjavale.

    2021 - Predsednik Haitija Žovenel Moize ubijen je u rezidenciji, pri čemu je povređena i njegova porodica. Moize se suočio s protestima čim je stupio na poziciju predsednika 2017. Protivnici su ga optuživali za autoritarnost i težnje ka diktaturi. Naoružani napadači, ubice Moizea, predstavili su se kao agenti američke Agencije za borbu protiv narkotika (DEA) što su zvaničnici SAD odbacili. Prema naknadnim tumačenjima, ubistvo je možda posledica njegovih nastojanja da obuzda narko kartele.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimePon Jul 08, 2024 11:09 am


    Dogodilo se na današnji dan, 08.07.

    Na današnji dan 1875. godine rođen je Arčibald Rajs, kriminolog, veliki prijatelj srpskog naroda. Rođen je u južno-nemačkoj pokrajini Baden, studirao je u Švajcarskoj gde se posvetio kriminologiji. Bio je profesor univerziteta u Lozani. Na poziv srpske vlade došao je u Srbiju 1914. kako bi zabeležio zločine Austro-Ugarske, Bugarske i Nemačke. Sa srpskom vojskom prošao je čitavu golgotu povlačenja 1915. preko planinskih vrleti do Jadrana i Krfa. Bio je član srpske delegacije na mirovnoj konferenciji u Parizu. Tehnički je modernizovao kriminalističku policiju u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. U skladu s ličnom željom, njegovo srce je nakon smrti uzidano u spomenik srpskim ratnicima na Kajmakčalanu. Dela: "Šta sam video i proživeo u velikim danima", "Čujte Srbi".

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 3fdc96c76276b649757966179739fc6b

    Danas je ponedeljak, 8. jul, 190. dan 2024. godine.

    1497 - Portugalski moreplovac Vasko da Gama isplovio je iz Lisabona, predvodeći ekspediciju koja je tražila morski put u Indiju.

    1621 - Rođen je francuski pisac Žan de Lafonten, član Francuske akademije. Pisao je basne veoma duhovito i poučno, a u poeziji je stvorio sopstvenu versifikaciju, majstorski mešajući najraznovrsnije stihove. Ostala dela: pesme "Adonis", "Elegija nimfama Boa", "Filemon i Baukida", roman "Ljubav Psihe i Kupidona", stihovane "Priče".

    1709 - Ruska vojska pod komandom cara Petra Velikog porazila je kod Poltave armiju švedskog kralja Karla XII. U bici koja je zauvek označila kraj Švedske kao velike sile, spaslo se samo 1.500 od 20.000 Šveđana, a švedski monarh je jedva izvukao živu glavu. Ruska pobeda nad tada najboljom vojskom u Evropi snažno je podigla ugled Rusije, koja je postala svetska sila prvog reda.

    1822 - Engleski pisac Persi Biš Šeli, jedan od najboljih liričara engleskog jezika, udavio se u moru kod italijanskog grada Livorno. Izuzetno obrazovan, vrstan poznavalac filozofije, književnosti i lingvistike, romantik, antitradicionalist, uneo je u englesku poeziju notu slobode i duhovne smelosti. U poemi "Kraljica Mob" izrazio je svoja revolucionarna osećanja, a u "Pobuni Islama" nadu u bolju budućnost ljudskog roda. Ostala dela: pesničke drame "Čenči" "Oslobođeni Prometej", lirske pesme "Ševa", "Oblak", "Oda zapadnom vetru", esej "Odbrana poezije".

    1838 - Rođen je nemački konstruktor i general grof Ferdinand fon Cepelin, koji je 1900. konstruisao veliku vazdušnu lađu - dirižabl, nazvanu prema njemu "cepelin". Njegova letelica duga 248 metara bila je lakša od vazduha, s velikim balonom profilisanog vretenastog oblika i motornim pogonom.

    1885 - Rođen je nemački filozof Ernst Bloh, jedan od najznačajnijih mislilaca 20. veka. Završio je studije filozofije, fizike i muzike i doktorirao u Vircburgu, a univerzitetsku karijeru počeo je 1918. u Lajpcigu. Posle dolaska nacista na vlast 1933. izbegao je iz Nemačke u Švajcarsku, potom u SAD. Predavao je filozofiju na Univerzitetu u Lajpcigu od 1948. do 1957, kada mu je profesura onemogućena. Po prelasku u Zapadnu Nemačku, od 1961. do smrti 1977. bio je profesor na Univerzitetu u Tibingenu. Dela: "Duh utopije", "Tomas Mincer kao teolog revolucije", "Tragovi", "Nasleđe ovog vremena", "Sloboda i poredak", "Subjekt-Objekt" (monografija o Hegelu), "Princip nada", "Prirodno pravo i ljudsko dostojanstvo", "Tibingenski uvod u filozofiju".

    1894 - Rođen je ruski fizičar Pjotr Leonidovič Kapica, jedan od najistaknutijih fizičara 20. veka, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1978, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti. Od 1921. do 1934. radio je u Velikoj Britaniji, a po povratku je rukovodio Institutom Akademije nauka Sovjetskog Saveza za fiziku. Uspeo je da stvori vrlo jaka magnetna polja, otkrio je zavisnost električnog otpora polikristalnih metala od jakog magnetskog polja, koja nosi njegovo ime. Radio je na fizici niskih temperatura (helijum II, tečni vazduh, vodonik), unapredio hidrodinamiku, posebno u oblasti termičkih pojava u tankim slojevima tečnosti.

    1920 - Gradu Šapcu svečano je uručeno francusko odlikovanje "Ratni krst" za heroizam i stradanje njegovog stanovništva u Prvom svetskom ratu. Šabac je 1914. i 1915. pretrpeo velika razaranja od strane austrougarske vojske, koja je počinila masovne ratne zločine nad srpskim civilima u Šapcu i Mačvi.

    1920 - U ofanzivi Crvene armije kod Rovna u Ukrajini je poginuo Aleksa Dundić, ruski revolucionar srpskog porekla, pomoćnik komandanta puka Šeste konjičke divizije Crvene armije. Kao dobrovoljac srpske vojske u Prvom svetskom ratu je posle ranjavanja pao u austrougarsko zarobljeništvo, odakle je prebegao u Rusiju i pridružio se Crvenoj armiji. Postao je čuven po hrabrosti i među prvima je odlikovan "Ordenom crvene zastave". U znak priznanja urna s njegovim pepelom položena je u zidine Kremlja, a u Rovnu mu je podignut spomenik.

    1932 - Rođen je Petar Lalović, srpski filmski reditelj, scenarista, snimatelj. Snimio je oko 200 dokumentarnih filmova. Završio je filmsku akademiju u Zagrebu i diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Njegovo glavno opredeljenje bili su filmovi na temu prirode. Dobitnik je brojnih nagrada, domaćih i inostranih. Najpoznatiji filmovi: "Poslednja oaza", "Svet koji nestaje", "Ptice koje ne polete", "Beogradska oaza".

    1940 - Vlada Norveške je u Drugom svetskom ratu emigrirala u London, pošto je norveška vojska kapitulirala posle 62 dana otpora invazionim snagama Nemačke.

    1942 - Umro je francuski maršal Luj Feliks Fransoa Franše Depere, istaknuti vojskovođa u Prvom svetskom ratu i počasni vojvoda srpske vojske. U junu 1918. preuzeo je vrhovnu komandu nad savezničkim snagama na Solunskom frontu. Procenio je da Srpska vojska - kao najborbeniji deo savezničkih snaga na tom ratištu - treba prva da krene u proboj fronta, čemu je nesumnjivo doprinela i namera da se manje izlažu opasnosti vojnici drugih savezničkih nacija. Srpska vojska je posle zapovesti za proboj Solunskog fronta, brzo porazila Bugare i prisilila ih na kapitulaciju, zatim i austrijske i nemačke trupe, što je bilo odlučujuće za slom Centralnih sila i okončanje Prvog svetskog rata.

    1943 - Umro je heroj francuskog Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu Žan Mulen, poznat kao "Maks", koji je rukovodio otporom nacistima u okupiranoj Francuskoj. Posle hapšenja mučen je u Gestapou i umro je od povreda.

    1956 - U Beogradu je izveden prvi javni TV prenos bežičnim putem, povodom proslave stogodišnjice rođenja srpskog naučnika Nikole Tesle. Program iz privremenog TV studija u Institutu "Nikola Tesla" u Beogradu građani su pratili na četrdesetak prijemnika smeštenih u izlozima prodavnica u raznim delovima grada.

    1967 - Umrla je engleska pozorišna i filmska glumica Vivijen Li, koja je stekla svetsku slavu ulogom Skarlet O'Hara u američkom filmu "Prohujalo s vihorom" za koju je nagrađena Oskarom. U pozorištu je igrala niz vodećih uloga u dramama Vilijama Šekspira, često s mužem Lorensom Olivijeom. Ostali filmovi: "Bura u čaši vode", "Požar nad Engleskom", "Cezar i Kleopatra", "Ana Karenjina", "Ledi Hamilton", "Tramvaj nazvan želja" (Oskar), "Rimsko proleće gospođe Ston".

    1994 - Umro je severnokorejski lider Kim Il Sung, za podanike "Veliki vođa", koji je neograničenom ličnom vlašću upravljao od osnivanja te zemlje 1948. do smrti.

    2000 - Umro je Nikola Hercigonja, jugoslovenski kompozitor i muzikolog. Studirao je kompoziciju na Muzičkoj akademiji u Zagrebu. Bio je profesor istorije muzike i muzikologije na Muzičkoj akademiji u Beogradu od 1950. do 1975. Autor je više od 300 muzičkih dela različitih žanrova - od monumentalnih muzičko-scenskih dela: scenski oratorijum "Gorski vijenac", muzičko-scenska vizija "Planetarijom", opera-balet "Stavite pamet na komediju", oratorijum "Jama", "Sluga Jernej i njegovo pravo" pa do masovnih pesama, poput Svečanih pesama "Jugoslavijo" i "Uz maršala Tita". Publikovao je i više od 200 muzikoloških publicističkih radova u dnevnoj i periodičnoj štampi kao i na radiju.

    2002 - Lideri 34 afričke zemlje na sastanku u Durbanu ukinuli su Organizaciju afričkog jedinstva i sutradan je zamenili novom organizacijom po ugledu na Evropsku uniju, pod nazivom Afrička unija.

    2003 - Sudanski "Boing 737" sa 104 putnika i 11 članova posade srušio se odmah po poletanju iz Port Sudana ka Kartumu, što je preživeo samo jedan dvogodišnji dečak.

    2007 - U napadu kamionom vozač-samoubica je južno od Bagdada usmrtio 23 regruta, dok je 27 povređeno. Kamion napadača samoubice udario je u vozilo s regrutima koji su putovali iz regrutnog centra u gradu Faludži a napad se dogodio kod mesta Hasva.

    2008 - Najviše diplomate SAD i Češke, Kondoliza Rajs i Karel Švarcenberg, potpisali su, u Pragu, sporazum o razmeštanju američkog antiraketnog sistema u Češkoj. Ipak, dve strane nisu uspele da se dogovore o drugom sporazumu koji se odnosi na status američkih vojnika u Češkoj. Više od 100.000 Čeha potpisalo je prethodno peticiju protiv američkog vojnog prisustva u Češkoj. U medijima je posebno naglašavana činjenica da je sporazum potpisan za stolom na kojem je 40 godina ranije potpisan pakt o sovjetskoj okupaciji Čehoslovačke, avgusta 1968. kada je ugušeno "Praško proleće".

    2016 - U Varšavi je započeo dvodnevni samit NATO, tokom kog su se lideri 28 zemalja članica dogovorili o odgovorima na bezbednosno problematične situacije, širom sveta, od Avganistana i "Islamske države" do Ukrajine. Donesena je odluka o otporu ekstremističkoj grupi "Islamska država", ali i o predupređivanju, kako je rečeno, "ruske agresije" na istočnim granicama Alijanse.

    2018 - Šest pripadnika bezbednosnih snaga Tunisa ubijeno je, u napadu iz zasede, na severozapadu zemlje, uz granicu s Alžirom, u oblasti Dženduba, a trojica su ranjena. Napad su izvršili islamski ekstremisti.

    2018 - Najmanje 85 osoba je poginulo, više desetina je nestalo, a stotine hiljada je bilo prisiljeno da napusti domove nakon što su rekordne kiše pogodile jugozapadne delove Japana, čak osam prefektura, uključujući Kjoto i Hirošimu, izazivajući nezapamćene poplave i klizišta.

    2022 - Šinzo Abe, dugogodišnji predsednik Vlade Japana i čelnik Liberalno demokratske partije ubijen je prilikom političkog skupa u gradu Kašihara, prefektura Nara, na jugu centralnog japanskog ostrva Honšu. Ubica Tecujo Jamagami (41), bivši pripadnik japanske ratne mornarice, pucao je u Abea dok je držao govor, sa leđa, ispalivši dva projektila. Šinzo Abe (67), koji je bio čelnik Vlade Japana od decembra 2012 do septembra 2020, izdanak je drevne ugledne porodice, čijih je više predstavnika imalo važnu ulogu u istoriji Japana.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeUto Jul 09, 2024 9:36 am

    Dogodilo se na današnji dan, 09.07.

    Danas je utorak, 9. jul, 191. dan 2024.

    1441 - Umro je flamanski slikar Jan van Ajk, jedan od najvećih evropskih slikara 15. veka, začetnik renesansnog realističkog slikarstva u severnoj Evropi, tvorac flamanske slikarske škole. Među prvima je počeo da slika uljanim bojama i spajao je gotičko nasleđe i duh renesanse, uz vrhunsko majstorstvo u slikanju detalja. Proslavio se oslikavanjem oltara u katedrali u Ganu i izradio je niz izuzetnih portreta, iskazavši retko umeće.

    1519 - Španski osvajač Ernan Kortez iskrcao se na obalu Meksičkog zaliva, gde je osnovao grad Vera Kruz i započeo osvajanje Meksika, koje je okončao 1521. uništenjem carstva Asteka.

    1762 - Abdicirao je ruski car nemačkog porekla Petar III Fjodorovič Romanov, koji je vladao samo nekoliko meseci. Dvorskom prevratu prethodilo je nezadovoljstvo labilnim Petrom III, koje je kulminiralo sramnim okončanjem sedmogodišnjeg rata s Pruskom, kad je pruski uticaj postao presudan u ruskoj unutrašnjoj i spoljnoj politici. Zaverenici su pridobili carsku gardu, Senat i Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve i prisilili cara na abdikaciju, potom ga uhapsili i otrovali na osnovu naredbe njegove supruge Katarine II Aleksejevne, poznate kao Katarina Velika.

    1810 - Francuski car Napoleon I anektirao je Holandiju posle abdikacije sa prestola te zemlje njegovog brata Luja Napoleona.

    1816 - Kongres u Tukumanu objavio je nezavisnost Ujedinjenih provincija Rio de la Plate (sadašnja Argentina) od Španije.

    1877 - U Vimbldonu je počeo prvi teniski turnir.

    1879 - Rođen je italijanski kompozitor Otorino Respigi, đak Nikolaja Rimskog-Korsakova, koji je stvarao dela raskošnih orkestarskih boja, uglavnom u impresionističkom maniru. Dela: "Gregorijanski koncert" za violinu i orkestar, simfonijske poeme "Rimske pinije", "Rimske fontane", "Rimski praznici", opere.

    1913 - Pobedom srpske vojske nad bugarskim trupama završena je Bregalnička bitka, što je bilo odlučujuće za pobedu Srbije u Drugom balkanskom ratu protiv Bugarske. Kao posledicu ove pobede Kraljevina Srbija je oslobodila i pripojila Južnu Srbiju (otprilike današnja Makedonija) kao i Staru Srbiju (otprilike današnje Kosovo i Metohija).

    1916 - Rođen je engleski državnik Edvard Hit, vođa Konzervativne partije od 1965. do 1975. Kao premijer Velike Britanije od 1970. do 1974, uveo je zemlju u Evropsku ekonomsku zajednicu (sadašnja Evropska unija).

    1922 - Amerikanac Džoni Vajsmiler preplivao je 100 metara za 58,6 sekundi, postavši prvi čovek kojem je trebalo manje od minuta da prepliva tu deonicu.

    1925 - Rođen je Borislav Bora Stanković, srpski košarkaš, dugogodišnji generalni sekretar Međunarodne košarkaške federacije (FIBA) a potom njen počasni sekretar. Jedan je od osnivača košarkaškog kluba Crvena zvezda, reprezentativac Jugoslavije, i čovek koji je postigao prvi koš u istoriji svetskih prvenstava. Za reprezentaciju Jugoslavije igrao je na Svetskom prvenstvu u Buenos Ajresu. Generalni sekretar FIBA bio je od 1976. do 2002. godine. Bio je pripadnik košarkaške Kuće slavnih i član Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK). Godine 1995. "izmislio" je kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u Atini i time omogućio reprezentaciji tadašnje SR Jugoslavije da se posle sankcija vrati na veliku scenu i osvoji istorijsko zlato.

    1932 - Umro je američki pronalazač King Kemp Džilet pronalazač nožića za brijanje, kod nas poznatog kao "žilet", prema francuskoj verziji njegovog prezimena.

    1943 - Britanska Osma i američka Sedma armija počele su u Drugom svetskom ratu desant na Siciliju, prvi uspešan napad zapadnih saveznika na evropskom tlu. Sicilija je oslobođena polovinom avgusta 1943. što je ubrzalo slom fašističkog režima Benita Musolinija. Uspešno iskrcavanje na Siciliju pomogla je sicilijanska Mafija, čime su pojedini šefovi mafije u SAD kupili povoljniji tretman ili čak slobodu.

    1944 - Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivan Šubašić upoznao je svetsku javnost preko Radio Londona sa sporazumom koji je sklopio s maršalom Josipom Brozom Titom.

    1960 - Sovjetski lider Nikita Hruščov upozorio je SAD da ne intervenišu protiv Kube, jer će u tom slučaju sovjetske snage podržati suverenost te karipske zemlje.

    1963 - Potpisan je sporazum o formiranju Federacije Malezije, u čiji sastav su ušli Malaja (više različitih sultanata sa teritorije Malaje), Singapur i Severni Borneo (Sabah i Saravak). Dve godine docnije Singapur je istupio iz Malezije.

    1989 - Umro je srpski istoriograf Fedor Nikić. Univerzitetsku karijeru počeo je u Beogradu pod okriljem Slobodana Jovanovića, a nastavio u Subotici na Pravnom fakultetu. Bavio se ustavnim pravom, manjinskim pitanjima, crkvenom istorijom. Napisao je više dela, uključujući "Lokalna uprava Srbije u 19. i 20. veku". osnivač je Muzeja fruškogorskih manastira, a velika sredstva zaveštao je važnim nacionalnim institucijama.

    1993 - Britanski naučnici identifikovali su kosti ruskog cara Nikolaja II i članova njegove porodice, koje su boljševici, na osnovu naredbe Lenjina, ubili i potom iskasapili 1918. u Jekaterinburgu (u sovjetsko vreme Sverdlovsk).

    2001 - Čileanski sud presudio je da bivši lider vojne hunte u Čileu Augusto Pinoče, nije mentalno sposoban da pred sudom odgovara za zločine, uključujući masovna ubistva političkih protivnika.

    2006 - Najmanje 127 osoba je poginulo u nesreći aviona Erbas A-310 ruske kompanije "Sibir" koji je leteo iz Moskve u sibirski grad Irkutsk a preživela su 72 putnika. Nesreća se dogodila prilikom sletanja na aerodrom u Irkutsku, 5.200 kilometara istočno od Moskve, kada je avion sleteo s piste i udario u zgradu pored aerodroma.

    2007 - Umrla je Gordana Jevtović Minov, prvak Beogradske opere. Ostvarila je preko 40 operskih uloga, poput Rozine u Rosinijevom "Seviljskom berberinu" (103 nastupa), Violeta u "Travijati" (97 puta). Upamćena je i po velikom broju uloga u operama domaćih autora kao što su Konjovićeva "Koštana", Rajičićeva "Simonida", Vaudina "Ježeva kućica".

    2011 - Proglašena je nezavisnost Južnog Sudana. Novoproglašena država postala je 193. članica Ujedinjenih nacija. Proglašenje suverenosti Južnog Sudana usledilo je nakon više od pet decenija sukoba naglašeno muslimanskog severa i delimično hrišćanskog juga, u kojem je poginulo, kako se procenjuje, oko dva miliona ljudi. Na referendumu, koji je predviđen mirovnim sporazumom iz 2005. a koji je održan januara 2011. ogromnom većinom izglasano je osamostaljenje Južnog Sudana.

    2016 - Preminula je Donka Špiček, novinar i dugogodišnja urednica u TV Beograd. Idejni je tvorac manifestacije "Radost Evrope". Bila je urednica redakcije za decu i mlade u Televiziji Beograd u vreme kada se u njenoj produkciji snimljene serije "Laku noć deco", "Sivi dom", "Zaboravljeni" i operativni direktor Pozorišta "Boško Buha".

    2017 - U Istanbulu je okončan tzv. Marš pravde, započet 15. juna u Ankari, masovni protest protiv represije i serije hapšenja zbog stvarne ili navodne podrške pokušaju puča 15. na 16. jul 2016. godine. Pod sloganom "Pravda", bez ikakvih partijskih oznaka, opozicioni lider Kiličdaroglu odlučio se na marš nakon što je poslanik Enis Berberoglu, bivši novinar, osuđen na 25 godina zatvora na osnovu optužbi za odavanje poverljivih informacija jednom listu.

    2018 - Predsednik Eritreje Isaja Afverki i premijer Etiopije Abij Ahmed potpisali su zajedničku deklaraciju mira i prijateljstva, čime su uspostavljeni zvanični diplomatski odnosi dve zemlje. Ovom deklaracijom i formalno je okončano ratno stanje dve susedne države, koje je trajao od 1998. do 2000. godine, kada je potpisano primirje u Alžiru, ali su sporadični sukobi izbijali sve do 2016. Eritreja, ranije italijanska kolonija, bila je sastavni deo Etiopije do maja 1993, kada je postala suverena država.

    2021 - Organizacija za borbu protiv siromaštva Oksfam, čije je središte u Najrobiju, Kenija, saopštila je da svakog minuta u svetu 11 osoba umre od gladi. Po Oksfamu, 155 miliona ljudi u svetu suočava se sa neizvesnošću kada je reč o hrani, odnosno oko 20 miliona više nego prošle godine, pri čemu su dve trećine suočene s glađu zbog vojnih sukoba.

    2022 - U Kolombu, Šri Lanka, demonstranti su upali u Predsedničku palatu, druga administrativna zdanja i u rezidenciju predsednika vlade. Protesti koji su se Šri Lanci protegli na višemesečni period, posledica su privrednog kraha koji je zemlja doživela. Upadima u centralna državna rezidencijalna zdanja prethodilo je saznanje da je zemlja bankrotirala, što je obelodanjeno tokom pregovora sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) tri dana ranije. Kriza u toj ostrvskoj državi dovela je do nestašice osnovnih životnih potrepština, hrane, goriva, lekova.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeSre Jul 10, 2024 9:43 am

    Dogodilo se na današnji dan, 10.07.


    Na današnji dan 1856. godine rođen je srpski naučnik i pronalazač Nikola Tesla, jedan od najvećih umova u istoriji. Njegovim izumima u mnogo čemu postavljen je pravac naučno-tehničkog razvoja u 20. veku. Rođen je kao sin sveštenika Srpske crkve. Studirao je elektrotehniku, ali je nikada nije završio. Nasuprot svim velikim autoritetima njegovog vremena insistirao je na korišćenju naizmenične struje namesto jednosmerne. Pronašao je obrtno magnetno polje, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika i elektrotehnika uopšte. Bez njegovih izuma savremena civilizacija imala bi potpuno drugačiji izgled. Pionir je i radio tehnike, bežične telegrafije, radara. Patentirao je oko 700 pronalazaka. Nakon što je prekinuo studije u Gracu, izvesno vreme proveo je u Budimpešti i Parizu, zatim odlazi u SAD, gde ostaje do kraja života. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja, 1956. jedinica za merenje visokog napona dobila je Teslino ime, kojim je nazvana i jedinica jačine magnetnog polja.

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 7205310

    Danas je sreda, 10. jul, 192. dan 2024.

    138 - Umro je rimski car Publije Elije Hadrijan, koji je po dolasku na presto 117. uvideo da Rimsko carstvo slabi i odrekao se osvajanja, utvrdivši granice u Germaniji kao i u Britaniji. Na severnoj granici provincije Britanije, između zaliva Klid i Fort, podigao je tzv. Hadrijanov bedem koji je trebalo da štiti od upada Pikta i Škota (keltskih starosedelaca). Podigao je više gradova, od kojih je najvažniji Hadrijanov grad u Trakiji - Hadriajanopolis (danas Jedrene u Turskoj). Bio je veliki poštovalac grčke kulture i pokrovitelj umetnosti.

    1509 - Rođen je švajcarski verski reformator francuskog porekla Žan Kalvin, osnivač protestantske hrišćanske zajednice, po njemu nazvane Kalvinisti, jedne od najvažnijih u okviru antirimokatoličke reformacije. Od rimokatoličkih progona sklonio se u Ženevu i tu je osnovao prvu protestantsko-kalvinsku versku zajednicu, a najvažnije verske ideje izložio je 1536. u delu "Ustanove hrišćanske vere". Kalvinov pristup bio je mnogo isključiviji nego Luterov i uopšte njegovi sledbenici važili su za vanredno stroge i prema sebi i prema drugima. Početkom devetnaestog veka obrazovana je Evangelistička zajednica, u okviru koje i danas postoje Augzburški (luteranski) i Helvetski (kalvinistički) deo.

    1559 - Umro je francuski kralj Anri II, otac trojice kraljeva - Fransoa II, Šarl IX i Anri III. Tokom vladavine od 1547. kao izraziti rimokatolik, uz potporu supruge Katarine de Mediči, otpočeo je sistematsko proganjanje Hugenota (francuskih Kalvinista), što je 1562. izazvalo verske ratove koji su 36 godina potresali Francusku.

    1584 - Ubijen je holandski državnik Viljem I "Ćutljivi" od Oranža, od 1579. prvi državni poglavar protestantske republike Ujedinjenih Provincija Nizozemske. U borbi protiv Španije bio je zapovednik holandske revolucionarne vojske, pošto je do 1581 Holandija bila španski posed. Sukob je imao izrazitu versku dimenziju jer je strogo katolička Španija svim sredstvima gušila holandski protestantizam. Tek 1648. Španija je priznala suverenitet Holandije. Viljema I ubio je Baltazar Žerar, prema nalogu španskog kralja Felipea II.

    1830 - Rođen je francuski slikar i grafičar Kamij Pisaro, jedan od glavnih predstavnika impresionizma. Slikao je jednostavne pejzaže, mrtve prirode i figure, oprobao se i u grafičkim tehnikama, posebno u bakrorezu. Znatno je uticao na neevropsko slikarstvo.

    1834 - Rođen je češki pisac Jan Neruda, koji je odigrao važnu ulogu u formiranju češkog realizma i borbi protiv malodušnosti sunarodnika podleglih nemačkoj kulturi. Gotovo svi gradovi tadašnje Češke imali su potpuno nemački karakter. Dela: zbirke pripovedaka "Malostranske pripovetke", "Arabeska", "Železnički radnici", zbirke pesama "Prosti motivi", "Kosmičke pesme", "Balade i romanse", "Pesme na veliki petak", eseji "Češko društvo", "Literatura, pozorište, likovna umetnost i muzika", "Štetni pravci", "Moderni čovek i umetnost".

    1842 - Rođen je srpski političar i pravnik Gligorije Giga Geršić, profesor Velike škole u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije. Jedan je od osnivača Narodne Radikalne stranke, u čijim je vladama tri puta bio ministar pravde. Dela: "Enciklopedija prava", "Sistem rimskog privatnog prava", "Priroda državine", "Današnje ratno pravo", "Današnje diplomatsko i konzularno pravo", "Međunarodno-pravni bilans u posleratnoj balkanskoj krizi".

    1851 - Umro je francuski slikar Luj Zak Mande Dager, pronalazač "Dagerotipije". Njegov pronalazak omogućio je izradu prvih tipova fotografija.

    1871 - Rođen je francuski pisac Marsel Prust, autor dela beskrajno složene i tanane konstrukcije. Izvršio je ogroman uticaj na evropski roman 20. veka. Dela: ciklus romana "U traganju za izgubljenim vremenom" ("U Svanovom kraju", "U senci devojaka u cvetu", "Oko Germatovih", "Sodoma i Gomora", "Zatočenica", "Nestala Albertina", "Nađeno vreme"), roman "Žan Santej", polemički spis "Protiv Sent Beva".

    1895 - Rođen je nemački kompozitor Karl Orf, autor scenske kantate "Karmina Burana". Napisao je "Muzika za decu" namenjenu muzičkom obrazovanju dece, a kao predložak za scenska dela ("Catulli Carmina", "Antigona", "Trionfo di Afrodite") uglavnom je koristio antičke i srednjovekovne izvore.

    1926 - Rođen je srpski glumac Pavle Vuisić. Orson Vels ga je opisao kao: "vulkan glume, života i snage". Već u prvom filmu "Čudotvorni mač" Vojislava Nanovića 1950. nametnuo se neobično snažnom glumačkom ličnošću, koja je potom obeležila više od 100 filmova i mnoštvo TV serija i drama, poput kultne "Šešir gospodina Vujića". Filmovi: "Ko to tamo peva", "Sećaš li se Doli Bel?", "Maratonci trče počasni krug", "Hajka", "Kampo Mamula", "Dim", "Mačak pod šlemom", "Parče plavog neba", "Žeđ", "Horoskop", "Inspektor", "Sam", "Pogon B", "Kad čuješ zvona", "Događaj", "Konjuh planinom".

    1940 - Napadom najmanje 70 nemačkih bombardera na ciljeve u južnom Velsu, u Drugom svetskom ratu počela je bitka za Britaniju.

    1962 - Iz Kejp Kaneverala lansiran je američki telekomunikacioni satelit "Telstar", koji je omogućio prenos TV programa preko Atlantskog okeana.

    1973 - Bahamska ostrva su stekla nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta, posle 190 godina britanske kolonijalne vladavine.

    1991 - Boris Jeljcin je preuzeo dužnost predsednika Rusije, kao prvi šef te države koji je to postao zahvaljujući pobedi na izborima.

    1992 - Bivšeg panamskog diktatora Manuela Norijegu, koji je ranije bio štićenik SAD, sud u SAD je osudio na 40 godina robije, pod optužbom da je dozvolio korišćenje Paname za šverc droge.

    1995 - Vođu burmanske opozicije i dobitnicu Nobelove nagrade za mir Aung San Su Ći vojna hunta Burme je oslobodila iz kućnog pritvora, šest godina pošto joj je ograničila slobodu kretanja.

    1997 - Pripadnici elitne britanske jedinice u sastavu Snaga za stabilizaciju (SFOR) u Bosni i Hercegovini ubili su pored jednog jezera kod Banja Luke bivšeg šefa policije u Prijedoru Simu Drljaču, kojeg je Međunarodni sud u Hagu stavio na tajnu listu optuženih za ratne zločine.

    2000 - U Manili je poginulo najmanje 216 ljudi kad se brdo smeća, najveća deponija u glavnom gradu Filipina, pokrenuto jakom kišom, obrušilo na sirotinjsko naselje udžerica nazvano "Obećana zemlja".

    2003 - Umro je fiziolog Radoslav Anđus, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je autoritet u oblasti fiziologije u međunarodnim okvirima. Bavio se istraživačkim radom u Parizu, Londonu, Filadelfiji.

    2006 - Putnički avion kompanije "Pakistan internešenel erlajnz" srušio se u blizini grada Multana u centralnom Pakistanu, pri čemu je poginulo svih 45 putnika i članova posade. Avion se srušio nekoliko minuta po poletanju iz Multana, a išao je za Lahore i prestonicu Islamabad.

    2006 - Poginuo je čečenski terorista Šamil Basajev. On i niz drugih terorista ubijeni su, od strane ruskih snaga bezbednosti, u operaciji u Ingušetiji dok su pripremali terorističke akte u toj kavkaskoj oblasti. Rusija ga je označila odgovornim za niz terorističkih akata u kojima je poginulo više stotina ljudi, poput napada na školu u Beslanu, pozorište "Nord-ost", otmice aviona, eksplozije u stambenim zgradama, zauzimanje bolnice u Buđanovsku, nesreću na metro stanici "Rižskaja".

    2006 - Poljski predsednik Leh Kačinjski imenovao je svog brata blizanca Jaroslava Kačinjskog za predsednika vlade, u pitanju je jedinstven slučaj u istoriji demokratskih društava.

    2007 - Umro je srpski sineasta Dragoljub Ivkov. Od 1951. amaterski se bavio filmom, s velim uspehom. Arhitekta po obrazovanju, Ivkov je profesionalno radio na filmu od 1960. Potpisao je scenografiju u više od 30 domaćih ostvarenja i koprodukcija, u delima Žike Pavlovića, Dušana Makavejeva, Kokana Rakonjca, Marka Babca, Aleksandra Petkovića. U Puli je 1967. dobio glavnu nagradu za scenografiju Pavlovićevog filma "Buđenje pacova" a 1976. Zlatnu arenu za "Čuvar plaže u zimskom periodu" Gorana Paskaljevića.

    2015 - Umro je Omar Šarif, egipatski glumac. Rođen 1932. u Aleksandriji, Šarif se proslavio 1962. godine ulogom u filmu "Lorens od Arabije" za koju je bio nominovan za Oskara. Najpoznatiji je po ulozi doktora Živaga u istoimenom filmu Dejvida Lina iz 1965. Ukupno, snimio je više od 60 filmova, a 2003. uručen mu je Zlatni lav u Veneciji, za životno delo.

    2016 - Lider Islamske države u Iraku, Omar al Šišani, inače rodom Čečen, poginuo je u gradu Šarkat u borbama oko Mosula, poslednjeg grada koji je u Iraku držala takozvana Islamska država.

    2017 - Američki tehnički komitet ISO 639-2, sa središtem u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, nije prihvatio kodifikaciju crnogorskog jezika, sa obrazloženjem da je u pitanju jedna od varijanti srpskog jezika. Isti komitet decembra iste godine opozvao je svoju odluku.

    2018 - Svih 12 dečaka i njihov trener spaseni su iz poplavljene pećine Tham Luang, Tajland, gde su se nalazili zatočeni više od dve sedmice. Dečaci, između 11 i 16 godina, ušli su u pećinu s 25-godišnjim fudbalskim trenerom 23. juna nakon treninga, ali su ih zarobile poplavne vode posle jakih kiša i oni su se povukli dublje u pećinu na suvo. Nakon potrage, ronilački tim pronašao ih je tek 2. jula ali je evakuacija bila onemogućena zbog nivoa vode. Tham Luang se nalazi na samom severu Tajlanda nedaleko od tromeđe s Laosom i Mjanmarom, u provinciji Čiangrai.

    2019 - Nakon vise dekada istraživanja tim stručnjaka obelodanio je zaključak da je lobanja pronađena u Grčkoj, u pećini Apidima, datirana na starost od 210.000 godina, što znači da je to najstariji nalaz Homo sapiensa koji je živeo izvan Afrike.

    2020 - Odlukom Izvršnog saveta UNESKO-a prostor Đerdapa je upisan na listu Unescoglobal geoparks i proglašen prvim geoparkom u Srbiji. Geoparkovi su jedinstvena, geografska područja koja se odlikuju izuzetnim geološkim, prirodnim i kulturnim nasleđem. Geopark Đerdap se prostire na površini od 1.330 km2, s najdužom klisurom u Evropi, preko 100 kilometara.

    2020 - Aja Sofija je ponovo postala džamija. Redžep Tajip Erdogan, predsednik Turske, potpisao je dekret čime je potvrđena odluka suda o poništavanju uredbe iz 1934. kada je Aja Sofija postala muzej. Najveličanstvenija crkva vizantijskog Konstantinopolja pretvorena je u džamiju 1453, kada su grad zauzeli Turci.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeČet Jul 11, 2024 8:52 am

    Dogodilo se na današnji dan, 11.07.

    Na današnji dan 1844. godine rođen je kralj Petar I Karađorđević (poznat i kao Kralj Oslobodilac), kralj Srbije od 1903. do 1918. i potom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do smrti 1921. Tokom njegove uprave ojačane su političke i kulturne veze s južnoslovenskim narodima a Srbija je doživljavana kao svojevrsni južnoslovesnki Pijemont. Pored razvoja parlamentarizma, njegova vladavina obeležena je i samovoljom grupe oficira zaverenika iz 1903. pripadnika "Crne ruke". Posle zbacivanja s prestola 1858. njegovog oca kneza Aleksandra Karađorđevića, živeo je u inostranstvu i završio je Vojnu akademiju u Sen Siru i višu Vojnu akademiju u Mecu. Učestovao je kao dobrovoljac u Legiji stranaca u Francusko-pruskom ratu 1870. i 1871, kada je zbog ispoljene hrabrosti odlikovan Ordenom Legije časti, postavši jedini evropski vladalac koji je to odličje zaslužio na bojnom polju. Pod imenom Petar Mrkonjić u bosansko-hercegovačkom ustanku protiv Turaka komandovao je 1875. i 1876. jednim ustaničkim odredom. Posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, Skupština Srbije ga je 15. juna 1903. izabrala za kralja. U Balkanskim ratovima je kao vrhovni komandant predvodio do pobede srpsku vojsku, a s vlasti se povukao 1914. u korist sina Aleksandra koji je u njegovo ime vladao kao regent. U Prvom svetskom ratu 1915. prošao je sa srpskom vojskom preko planinskih bespuća do jadranske i jonske obale. Preveo je na srpski spis "O slobodi" engleskog filozofa Džona Stjuarta Mila.

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Trg-re11


    Danas je četvrtak, 11. jul, 193. dan 2024.

    1533 - Papa Klement VII zapretio je engleskom kralju Henriju VIII da će ga ekskomunicirati iz rimokatoličke crkve ako ne obnovi brak s Katarinom Aragonskom, od koje se razveo u maju 1533. Henri VIII je ignorisao pretnju, raskinuo sve veze s Vatikanom i 1534. osnovao je Anglikansku crkvu, proglasivši sebe za njenog poglavara.

    1804 - Bivši potpredsednik SAD Aron Ber ubio je bivšeg ministra finansija Aleksandera Hamiltona u dvoboju izazvanom političkim rivalstvom i međusobnim optužbama.

    1863 - Rođen je srpski biolog Živojin Jurišić, osnivač Muzeja srpske zemlje i Srpskog botaničkog društva. U rodnom Šapcu završio je gimnaziju, a Veliku školu u Beogradu. Proučavao je floru Srbije, Bugarske, današnje Makedonije i Bosne i objavio niz naučnih radova. Prikupio je veliku zbirku narodnih imena biljaka i popularisao biljne kulture.

    1882 - Gušeći bunt u Egiptu, britanske trupe su napale Aleksandriju, a zatim zauzele Kairo i čitavu zemlju. Potom je na međunarodnoj konferenciji utvrđen sporazum o bezbednosti Sueckog kanala, za Veliku Britaniju izuzetno značajnog plovnog puta zbog britanskih kolonija u Aziji, pa su od tada Britanci, zajedno s Francuzima, nadzirali Kanal, čime je Egipat potpao pod punu zavisnost od velikih sila. Egipat je tek 1956. preuzeo kontrolu nad Sueckim kanalom.

    1920 - Rođen je američki filmski i pozorišni glumac ruskog porekla Jul Briner, upečatljiva, snažna ličnost. Pojavio je u brojnim filmovima, ali je verovatno najviše upamćen po ulozi u muzičkom filmu "Kralj i ja", za koji je nagrađen Oskarom, a godinama je igrao u istoimenoj pozorišnoj predstavi. Ostali filmovi: "Deset božjih zapovesti", "Anastasija", "Braća Karamazovi", "Solomon i Saba", "Sedmorica veličanstvenih", "Taras Buljba", "Zapadni svet".

    1921 - Posle pobede revolucije, privremena narodna vlada je proglasila nezavisnost Mongolije pod nazivom Narodna republika Mongolija.

    1937 - Umro je američki kompozitor Džordž Geršvin, koji je u klasičnu muziku uneo elemente folklora, popularne muzike, crnačkih duhovnih pesama i bluza. Dela: opera "Porgi i Bes", simfonijska fantazija "Amerikanac u Parizu", "Klavirski kloncert u F-duru", kompozicije za klavir i orkestar, "Melanholična rapsodija", muzika za filmove.

    1960 - Proglašena je nezavisnost Katange, najbogatije provincije Konga. Iako je niko formalno nije priznao, realno vlada Moiza Čombea uživala je podršku krupnih zapadnih kompanija. Takozvana nezavisnost Katange je prestala 1963, a njen lider Čombe je bio predsednik vlade Konga do oktobra 1965.

    1978 - U eksploziji cisterne s tečnim gasom u španskom mediteranskom turističkom kampu u mestu San Karlos de la Rapita poginulo je najmanje 180 ljudi.

    1979 - Američka vasionska stanica "Skajlab" se posle šestogodišnjeg kruženja oko Zemlje raspala prilikom prizemljenja.

    1982 - Umro je srpski pisac Mehmed Meša Selimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvećih srpskih književnika 20. veka. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do Drugog svetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli. Po izlasku iz ustaškog logora 1943. otišao je u partizane, a posle rata bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu, umetnički direktor "Bosna-filma" i glavni urednik "Svjetlosti". Zbog progona kojem su ga podvrgli bosanski političari, najviše zbog toga što je sebe definisao kao srpskog pisca, prešao je u Beograd i u njemu ostao do smrti. Dela: romani "Derviš i smrt", "Tišina", "Tvrđava", "Magla i mjesečina", "Krug" (nedovršen), zbirke pripovedaka "Prva četa", "Tuđa zemlja", "Djevojka zlatne kose", studija "Za i protiv Vuka", eseji "Pisci, mišljenja, razgovori", memoarska proza "Sjećanja".

    1989 - Umro je engleski pozorišni i filmski glumac, režiser i producent Lorens Olivije, jedan od najvećih tumača likova iz dela Vilijama Šekspira, prvi glumac kojem je za života dodeljena plemićka titula. Dobitnik je više nagrada "Emi" za TV stvaralaštvo, nagrađivan je na festivalu u Kanu, dobio je Oskara za film "Hamlet". Ostali filmovi: "Henri V", "Ričard III", "Princ i igračica", "Tri sestre", "Orkanski visovi", "Rebeka", "Ledi Hamilton", "Keri", "Otelo", "Spartak" , "Kartum", "Ponos i predrasuda", "Bani Lejk je nestala", "Maratonac".

    1991 - Avion s muslimanskim hodočasnicima iz Nigerije srušio se u plamenu u gradu Džeda u Saudijskoj Arabiji, što nije preživeo niko od putnika. U avionu se nalazilo 261 lice, s članovima posade.

    2000 - U eksploziji oštećenog naftovoda na jugu Nigerije poginulo je oko 200 ljudi.

    2002 - Italijanska skupština dopustila je muškim naslednicima prestola da se vrate u zemlju, okončavši posle 56 godina njihovo izbeglištvo, kao posledicu saradnje pripadnika italijanske kraljevske kuće Savoja s fašističkim režimom Benita Musolinija.

    2003 - Indija i Pakistan obnovili su autobuski saobraćaj između Nju Delhija i Lahorea, posle decenija neprijateljstva dve susedne zemlje, koje razdvaja religioznost pored etničke bliskosti.

    2006 - Umro je osnivač i vođa legendarne britanske rok grupe "Pink flojd" Sid Baret. Vođa "Pink flojda" je rođen kao Rodžer Baret u Kembridžu, a članove buduće grupe Rodžera Votersa i Dejvida Gilmora upoznao je u školi u univerzitetskom gradu.

    2006 - U sedam eksplozija bombi na železničkoj mreži u indijskom gradu Bombaju (Mumbaj) poginulo je oko 200 ljudi, a preko 700 je povređeno. Eksplozije su bile deo dobro koordinisanog napada za koji ni jedna teroristička grupa nije preuzela odgovornost, ali je sumnja pala na kašmirsku islamsku terorističku grupu "Laškar-e-Tajeba", koja to poriče. Bombaj je finansijski centar savremene Indije.

    2007 - Pakistanske snage bezbednosti proterale su naoružane verske ekstremiste iz Crvene džamije (Lal Masdžid) u Islamabadu, okončavši tako osam dana dugu opsadu i ulične sukobe u kojima je poginulo više od 80 lica. Vojska je prethodnog dana napala medresu kako bi isterala ekstremiste koji su navodno držali oko 150 talaca, među njima žene i decu. U napadu je poginulo devet vojnika i više od 50 ekstremista, uključujući vođu radikalnih islamista protalibanskog sveštenika Abdula Rašida Gazija.

    2008 - Uneskov komitet za svetsku baštinu uvrstio je na svoju prestižnu listu 27 novih lokaliteta iz čitavog sveta, od Papue Nove Gvineje (Kuk) preko Saudi Arabije (Al Hidžr) do tri ostrva arhipelaga Vanuatu ili istorijskog jezgra San Marina.

    2008 - Španski poslanici izrazili su podršku posebnim pravima velikih majmuna (na život i slobodu). Reč je o prvom poznatom slučaju da neko nacionalno zakonodavstvo takva prava dodeljuje životinjama.

    2008 - Umro je Majkl Debejki, američki hirurg, inovator u oblasti hirurgije srca i krvnih sudova. Debejki je još tokom studija usavršio i dizajnirao neke medicinske instrumente. Razvio je veštačko srce i srčane pumpe neophodne prilikom presađivanja. Svetski poznat hirurg, radio je kao profesor Bejlor fakulteta u Hjustonu, kao i direktor čuvenog "Centra za srce".

    2019 - Tokom snažnog nevremena koje pogodilo poluostrvo Halkidiki, Grčka, sedam osoba je poginulo, među njima dvoje dece, a više od stotinu je povređeno. Izuzetno jak vetar čupao je stabla, nosio krovove, prevrtao automobile.

    2021 - Na Kubi su se dogodili masovni protesti. Na ulice širom zemlje izašle su hiljade tražeći ostavku predsednika Migela Dijaza Kanela. Protesti su posledica nedostatka osnovnih namirnica i najgore ekonomske krize poslednjih decenija. Na ulice su pritom izašle i pristalice tamošnje vlasti, uzvikujući ime Fidela Kastra. Predsednik Dijaz Kanel za nemire je okrivio SAD.

    2023 - Umro je Milan Kundera, češko francuski pisac svetskog ugleda, disident iz vremena tzv Hladnog rata. Rođen je u Brnu 1929. Završio je 1958. čuvenu Filmsku akademiju u Pragu, na kojoj je potom bio predavač. Kao intelektualac primećen je prilikom istupanja na Kongresu pisaca Čehoslovačke 1967. godine. Bio je angažovan tokom "Praškog proleća" da bi potom bio sasvim skrajnut. U rodnoj zemlji objavljena su jedino njegova dela "Šala" i "Smešne ljubavi" potom povučena iz knjižara i biblioteka. Sredinom sedamdesetih postaje gostujući profesor na fakultetu u Renu, Francuska. Kao književnik stekao je globalni ugled, a zvanični Prag oduzeo mu je državljanstvo 1978. Do kraja života živeo je, i pisao, u Francuskoj. Odlučno je odbacivao odrednicu politički disident.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimePet Jul 12, 2024 8:59 am

    Dogodilo se na današnji dan, 12.07.

    Danas je petak, 12. jul, 194. dan 2024.

    1536 - Umro je holandski humanista Erazmo Roterdamski, koji je znatno uticao na nemačku reformaciju, a u delima je satirično prikazao društvo, u prvom redu rimokatoličko sveštenstvo i papu. Reformu crkve zamišljao je kao reformu klera i crkvenih opština, a ne kao dogmatsku reformu, zbog čega se nije složio sa Martinom Luterom. Dela: "Domaći razgovori", "Pohvala ludosti".

    1543 - Engleski kralj Henri VIII oženio se šesti put, venčavši se sa Katarinom Par, udovicom lorda Latimera, jedinom suprugom koja ga je nadživela.

    1682 - Umro je francuski astronom Žan Pikar, koji je prvi precizno izmerio stepen meridijanskog luka i omogućio tačnije izračunavanje poluprečnika Zemlje. Pokrenuo je 1679. astronomski almanah "Connaissance des Temps" koji i sada izlazi.

    1817 - Rođen je američki pisac Henri Dejvid Toro, jedan od najboljih američkih esejista. Pisao je protiv ropstva, otimačkog rata SAD protiv Meksika od 1846. do 1848. u korist robovlasničkog Juga, propovedao je vraćanje prirodi i duhovnosti. Dela: "Život u šumi", "Dnevnik", eseji "Građanska neposlušnost", "Ropstvo u Masačusetsu", "Odbrana Džona Brauna".

    1854 - Rođen je američki industrijalac Džordž Istman, jedan od pionira fotografije i filma, osnivač kompanije "Kodak". Lansirao je 1884. osetljivi fotografski papir, a 1888. jednostavnu foto kameru i potom iste godine celuloidnu filmsku traku prilagođenu kameri.

    1869 - Francuski car Napoleon III prihvatio je uvođenje parlamentarnog sistema.

    1884 - Rođen je italijanski slikar i vajar Amadeo Modiljani, čija su dela jedinstvena po prepoznatljivoj izduženosti figura. U Parizu je živeo od 1906. do smrti 1920. i jedan je od najznačajnijih predstavnika "Pariske škole". Najviše je slikao ženske aktove i portrete a u mladosti se bavio i skulpturom.

    1892 - Prigodnom svečanošću održanom kod Terazijske česme pušten je u rad Beogradski vodovod. Projekat i probna bušenja bili su delo nemačkog inženjera Oskara Smrekera, iz Manhajma. Iz pet dubokih bunara grad je dobijao oko 65 litara vode u sekundi. Bio je to začetak modernog vodovoda u Beogradu.

    1904 - Rođen je čileanski pisac i diplomata Neftali Rikardo Rejes Basoalto, poznat kao Pablo Neruda, najveći liričar Latinske Amerike, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1971. U početku je bio pod uticajem modernista i postromantičara, da bi kasnije prihvatio i slobodnije forme. Kao diplomata je službovao u Burmi, Argentini i Meksiku. Dela: pesničke zbirke "Praznična pesma", "Suton", "Dvadeset ljubavnih i jedna očajna pesma", "Pokušaj beskonačnog čoveka", "Boravak na Zemlji", "Španija u srcu", "Treći boravak 1935-1945", "Opšta pesma", "Grožđe i vetar", "Elementarne ode".

    1906 - Francuski artiljerijski kapetan jevrejskog porekla Alfred Drajfus, lažno optužen 1894. da je Nemačkoj izdavao vojne tajne i potom osuđen na doživotnu robiju, rehabilitovan je, vraćen u vojsku i unapređen u čin majora.

    1910 - U avionskoj nesreći poginuo je engleski proizvođač automobila i pilot Čarls Stjuart Rols, koji je sa Frederikom Henrijem Rojsom 1906. osnovao kompaniju za proizvodnju automobila "Rols-Rojs". Rols je prvi pilot koji je, u junu 1910, preleteo Lamanš u oba pravca bez zaustavljanja i prvi britanski pilot koji je izgubio život u avionskom udesu.

    1933 - Rođen je Donald Vestlejk, izuzetno plodan američki autor detektivskih romana. Često je pisao pod različitim pseudonimima (najčešće kao Ričard Stark) ukupno više od 100 romana od kojih je nekoliko adaptirano u filmske hitove ("Point blank", "Naplata duga", "Prevaranti"). Osim ozbiljne kriminalistike, oprobao se i u komičnom kriminalističkom žanru kao i u naučnoj fantastici. Druga dela: "Plaćenici", "Vreme za ubijanje", "361".

    1935 - Umro je francuski oficir jevrejskog porekla Alfred Drajfus, koji je 1894. optužen da je Nemačkoj odavao vojne tajne. Osuđen je na doživotnu robiju, samo na osnovu sumnji i izjava grafoloških stručnjaka i poslat je u jedan od najgorih zatvora u svetu u Francuskoj Gvajani. U njegovu odbranu ustao je poznati pisac Emil Zola, koji je pod naslovom "Optužujem" u listu "L'oror" objavio otvoreno pismo predsedniku Republike. Tek u julu 1906. kapetan Drajfus je rehabilitovan, vraćen u vojsku i unapređen u čin majora.

    1936 - Svečano je otvoren Zoološki vrt u Beogradu. Smešten je unutar beogradske tvrđave na prostor "Malog Kalemegdana", gde se nalazi i danas. Presudnu ulogu prilikom njegovog zasnivanja imao je Vlada Ilić, poznati trgovac i industrijalac, gradonačelnik Beograda od 1935. do 1939. U početku, zauzimao je nešto preko 3,5 hektara, da bi već 1941. zauzimao prostor od preko 14 hektara, nakon rata sveden je na današnjih 7 hektara. Prvi upravnik bio je inženjer Aleksandar Krstić. Vrt je strahovito stradao prilikom bombardovanja u Drugom svetskom ratu, i nemačkih 1941. i savezničkih 1943/4.

    1941 - Sovjetski Savez i Velika Britanija potpisali su u Drugom svetskom ratu u Moskvi ugovor o uzajamnoj pomoći i zajedničkoj borbi protiv Nemačke.

    1941 - U Cetinju je u Drugom svetskom ratu, na skupštini crnogorskih separatista, proglašena "suverena i nezavisna" Crna Gora pod okupatorskim italijanskim protektoratom. Usledila je pobuna protiv okupatorskih snaga i njihovih sledbenika, koji su od početka bili protivnici zajedničke srpske i jugoslovenske države.

    1960 - Francuska je objavila da će priznati nezavisnost dotadašnjih kolonija u Africi - Dahomeja (danas Benin), Nigera, Gornje Volte (danas Burkina Faso), Obale Slonovače. Te zemlje bile su sastavni deo Francuske Zapadne Afrike. Kao i Čada, Centralnoafričke republike i Konga - bivšeg Francuskog Konga, koje su bile sastavni deo Francuske Ekvatorijalne Afrike.

    1979 - Gilbertova Ostrva u Tihom okeanu stekla su nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta pod nazivom Republika Kiribati, posle 87 godina britanske kolonijalne uprave.

    1993 - Zemljotres je na severu Japana aktivirao je klizišta i pokrenuo džinovske morske talase (Cunami), usmrtivši oko 200 ljudi.

    1996 - Britanski prestolonaslednik princ Čarls i princeza Dajana sporazumeli su se o uslovima razvoda, okončavši brak posle 15 godina.

    1997 - Kubanska vlada je posle laboratorijskih ispitivanja potvrdila da su autentični posmrtni ostaci legendarnog gerilskog vođe Ernesta "Če" Gevare, pronađeni u Boliviji i potom prebačeni na Kubu, na osnovu sporazuma vlada dveju zemalja.

    1998 - Francuska je pobedom u Parizu u finalu svetskog fudbalskog prvenstva nad Brazilom rezultatom 3:0, prvi put postala prvak sveta u fudbalu.

    2000 - U orbitu oko Zemlje ruskom raketom nosačem "Proton-K" lansiran je osnovni blok međunarodne kosmičke stanice, proizveden u Rusiji, u kojem će u komfornim uslovima boraviti posade stanice.

    2004 - Francuska i Irak obnovili su diplomatske odnose, prekinute posle iračke invazije na Kuvajt 1990.

    2005 - Princ Albert II, izdanak 700 godina stare dinastije Grimaldi, ustoličen je kao novi suveren Kneževine Monako, jedne od drevnih evropskih država, mada sa ograničenim suverenitetom. Porodica Grimaldi dinastija je sa najdužom vladavinom u Evropi.

    2006 - Izraelska vojska ušla na teritoriju Libana, pošto je palestinski "Hezbolah" oteo dvojicu i ubio osmoricu izraelskih vojnika, što je predsednik vlade Izraela Ehud Olmert nazvao "objavom rata".

    2017 - Ujedinjene nacije saopštile su da Jemen pogodila najgora epidemija kolere u svetu i da u toj zemlji 14 miliona ljudi gladuje. Jemen je razoren građanskim ratom koji je započeo marta 2015. godine.

    2019 - Počela je isporuka ruskog raketnog sistema S-400 Turskoj, pristizanjem prvih komponenata u vazduhoplovnu bazu Murted, oblast Ankara. Celokupan proces, prema predviđenom programu, trebalo bi da bude okončan aprila 2020. godine. Turski stručnjaci obučavaju se za rukovanje u Rusiji. Zvanični Vašington negodovao je zbog ovog aranžmana, upozorivši da će to ugroziti kupovinu borbenih aviona F-35 od SAD.

    2020 - Došlo je do četvorodnevnog oružanog sukoba između Jermenije i Azerbejdžana. Između dve zemlje sve vreme, decenijama, postoji sukob oko Nagorno Karabaha, jermenske enklave unutar Azerbejdžana. Zvanično je poginulo ukupno 18 osoba, nezvanično, reč je o stotinama žrtava.

    - Srpska pravoslavna crkva danas obeležava uspomenu na svete apostole Petra i Pavla. Uobičajen narodni naziv za ovaj praznik je Petrovdan. Petar je bio ribar i zvao se Simon, a Isus mu je dao ime Petar. On je prvi od apostola jasno izrazio veru u Hristosa rečima: "Ti si Hristos, sin Boga živoga". Apostol Pavle bio je prethodno farisej i zvao se Savle. Preobrazio se i krenuo za Hristom. Petrovdan je jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika. Kod Srba Petrovdan je slava pekara i ribara.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    dođoška
    Adminka
    Adminka
    dođoška


    Bedž : kraljica
    Norveška Ženski
    Broj poruka : 250984
    Datum upisa : 30.03.2020

    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitimeJuče u 9:57 am

    Dogodilo se na današnji dan, 13.07.

    Danas je subota, 13. jul, 195. dan 2024.

    100. p. n. e. - Rođen je rimski vojskovođa, pisac i državnik Gaj Julije Cezar, jedna od najmarkantnijih ličnosti antičke istorije. Republikanski zaverenici ubili su ga 44. p.n.e. na dan martovskih ida, ali time nisu uspeli da spasu republiku - što je bio njihov cilj. U početku karijere bio je pristalica stranke populista, rimskih republikanskih demokrata, uz čiju je pomoć 68. počeo da se penje lestvicama moći, postavši kvestor, zatim edil, pretor i prokonzul u Španiji. Ambiciozan i bezobziran, okrenuo je leđa populistima i 60. sklapa Prvi trijumvirat o podeli vlasti s Gnejem Pompejem i Markom Licinijem Krasom. Vojnički se proslavio osvajanjem Galije (grubo, danas Francuska i Belgija). Posle Krasove smrti ušao je vojskom na teritoriju Rima - za prelazak granične rečice Rubikon vezuje se znamenita njegova izjava: "Kocka je bačena" (na teritoriji samog Rima nisu smele da se nalaze naoružane trupe - prelazak Rubikona značio je građanski rat). Potukao je Pompejeve snage 48. u bici kod Farsale u Tesaliji. Pripojio je Egipat, iz kog je doveo grčkog astronoma Sosigena koji mu je pomogao da reformiše računanje vremena i sačini Julijanski kalendar. Dosta je pisao i bio je dobar stilista, ali su izgubljene njegove pesme i gramatički spis "O analogiji". Ostala dela: "Komentari o građanskom ratu", "Komentari o Galskom ratu".

    1793 - Francuskog lekara i novinara Žana Pola Maraa, jednog od vođa Francuske revolucije i lidera montanjarske grupe, u Parizu je ubila žirondinka Šarlota Korde. Mara se zalagao za ukidanje torture i smrtne kazne i za slobodu štampe, a u listu "Prijatelj naroda", koji je pokrenuo, zastupao je interese gradskih donjih slojeva i bio je potpuno isključiv prema aristokratiji.

    1837 - Kraljica Viktorija I se kao prvi britanski monarh preselila u Bakingemsku palatu u Londonu.

    1839 - U Beogradu su prvi put održani izbori za Opštinu grada Beograda. Ukazom o "Ustrojaniju obština" sve opštine u Srbiji su podeljene u tri reda: prvoj je pripadao Beograd, drugoj okružne i druge varoši, a trećoj seoske opštine. U Beogradu su birana 32 člana gradske opštine - "najčestitija, najrazumnija i najpravdoljubivija". Svi članovi gradske opštine svoju dužnost su obavljali besplatno.

    1863 - Rođen je Jovan Vujić Joca, kolekcionar umetnina, bibliofil, veliki dobrotvor srpskog naroda. Rodom iz Sente, filozofiju i istoriju studirao je u Beču, a diplomirao je i agronomiju. Bio je veleposednik i vremenom je stvorio ogromnu zbirku umetničkih dela, starina, vrednih knjiga. Posedovao je biblioteku od oko 20.000 knjiga važnih za srpsku kulturu i istoriju, oko 3.000 autografa, pisama, povelja, kao i zbirku starog novca i oružja. Stvorio je i veliku zbirku dela srpskih slikara od 18. do 20. veka. Svoju zbirku poklonio je Beogradskom univerzitetu uz dogovor da se pored Univerzitetske biblioteke podigne Galerija Joce Vujića, što nikada nije urađeno.

    1930 - U glavnom gradu Urugvaja Montevideu počelo je Prvo svetsko fudbalsko prvenstvo, na kojem je u konkurenciji 13 ekipa pobedila reprezentacija zemlje domaćina. Kraljevina Jugoslavija (koju su bojkotovali klubovi iz Zagreba, Sarajeva i Subotice) je kao najbolje plasirana reprezentacija izvan Amerike podelila treće i četvrto mesto, ali je FIFA, zbog gol-razlike rangirala SAD kao trećeplasiranu.

    1943 - Četnici su u Drugom svetskom ratu tokom bitke na Sutjesci, u obračunu s partizanima kod sela Vrbnice u fočanskom kraju, zarobili i ubili pisca Ivana Gorana Kovačića i profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Simu Miloševića. Kovačić je autor potresne poeme "Jama" o zločinima hrvatskih ustaša nad Srbima, kao i dela "Štrajk u fabrici štrebera", "Humoreske i satire", "Par nas s Parnasa", a Milošević više radova iz oblasti parazitologije, mikrologije i bakteriologije.

    1943 - Pobedom sovjetske armije, u Drugom svetskom ratu je posle samo osam dana okončana ključna faza Kurske bitke, najvećeg tenkovskog okršaja u istoriji ratova, u kojoj je učestvovalo oko 6.000 tenkova sa obe strane. Nemci su angažovali 50 divizija, od kojih 14 oklopnih i dve motorizovane, sa oko 2.900 tenkova, ali su pretrpeli poraz. Tokom borbi koje su trajale do 23. avgusta 1943. uz gotovo sve tenkove, iz stroja je izbačeno pola miliona nemačkih vojnika a 30 njihovih divizija je uništeno.

    1951 - Umro je austrijski kompozitor Arnold Šenberg, osnivač i teoretičar modernog muzičkog ekspresionizma, profesor muzičkih akademija u Beču, Berlinu, Bostonu i Los Anđelesu. U ranim kompozicijama bio je sledbenik romantizma, ali je kasnije napustio tonalni sistem i komponovao atonalno, pri čemu je uveo nov dvanaestotonski način komponovanja, nevezan za usvojena harmonska pravila. Napisao je "Nauku o harmoniji" i nedovršeni "Priručnik za kontrapunkt" i "Teoriju kompozicije". Muzička dela: opera "Mojsije i Aron", simfonijska poema "Peleas i Melisandra", kantate "Gurelider", "Preživeli iz Varšave", melodrama "Pierrot lunaire", monodrama "Očekivanja".

    1955 - Rut Elis, osuđena na smrt zbog ubistva ljubavnika, postala je poslednja žena obešena u Velikoj Britaniji.

    1971 - Pod optužbom da su pokušali da obore kralja Hasana, u Maroku je streljano 10 oficira armije te severnoafričke zemlje.

    1985 - Na londonskom stadionu "Vembli" i na stadionu "Džon Kenedi" u Filadelfiji su istovremeno održani veliki humanitarni koncerti pod nazivom "Lajv ejd". U akciji pomoći gladnima u Africi, koju je organizovao Bob Geldof, najpoznatiji rok i pop muzičari sveta, prikupili su 60 miliona dolara, a TV prenos koncerata je pratilo oko milijardu i po gledalaca širom sveta.

    1985 - Sovjetski atletičar Sergej Bubka preskočio je motkom u Parizu, prvi u istoriji atletike, "magičnu granicu" od šest metara.

    1992 - Preuzimajući dužnost predsednika vlade Izraela, Jicak Rabin je najavio da će posetiti prestonice arapskih zemalja radi postizanja mira na Bliskom istoku.

    1993 - Hapšenjem stotina muslimanskih civila, Hrvati su u Mostaru otpočeli nov talas etničkih čišćenja.

    1994 - Firme iz SR Jugoslavije i Danske povukle su osoblje iz Alžira, ugroženo napadima islamskih terorista.

    2000 - Vijetnam je potpisao trgovinski ugovor sa SAD, što je označilo normalizaciju trgovinskih odnosa dveju zemalja, prvi put od okončanja Vijetnamskog rata četvrt veka ranije.

    2005 - U udesu tri putnička voza u Gotki, 400 kilometara severoistočno od Karačija, na jugu Pakistana, poginulo je oko 200 ljudi a više stotina ih je povređeno.

    2005 - U eksploziji automobila bombe u Bagdadu poginula su 32 deteta, pošto je eksplozivna naprava aktivirana dok je američka patrola delila deci slatkiše. Poginuo je i jedan američki vojnik.

    2006 - Otvoren je naftovod Baku-Tbilisi-Džejhan, dugačak 1.774 kilometra a u njegovu izgradnju uloženo je četiri milijarde dolara. Naftovodom Baku-Tbilisi-Džejhan nafta se transportuje od Kaspijskog mora do sredozemne turske luke Džejhan, zaobilazeći i Rusiju i Iran. Ovaj naftovod, prema rečima turskog predsednika vlade Redžepa Tajipa Erdogana, predstavlja "put svile 21. veka". 2014 - Preminula je Nadin Gordimer, južnoafrički pisac, nobelovac. U svojim delima bavila se pitanjima morala i rasizma, posebno u kontekstu aparthejda u Južnoj Africi. Do tada apolitična, posle masakra u Šarpvilu 1960. postala je aktivan borac protiv aparthejda. Na srpski su prevedeni njeni romani: "Priča moga sina", "Slučajni susret" i "Dođi sebi". Nobelovu nagradu za književnost dobila je 1991. godine.

    2014 - Najmanje šest osoba je poginulo, a 25 ranjeno, u žestokim borbama suprotstavljenih libijskih milicija kod aerodroma u Tripoliju, u najžešćim sukobima u glavnom gradu te zemlje otkako je svrgnut i ubijen dugogodišnji lider Muamer Gadafi 2011. godine. Sukobljene naoružane milicije, koje su učestvovale u svrgavanju Gadafija, nastavile su međusobne obračune i posle promene režima.

    2019 - Rusko nemačka astrofizička opservatorija Spektr-RG, lansirana je s kosmodroma Bajkonur, Kazahstan. Spektr-RG je nastavak projeta Spektr-R, lansiranog 2011. godine. Reč je o visokoenergetskom satelitskom teleskopu.


    "Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?"
    Nazad na vrh Ići dole
    Sponsored content





    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 Empty
    PočaljiNaslov: Re: Vremeplov-Na današnji dan    Vremeplov-Na današnji dan  - Page 10 I_icon_minitime

    Nazad na vrh Ići dole
     
    Vremeplov-Na današnji dan
    Nazad na vrh 
    Strana 10 od 10Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10
     Similar topics
    -
    » Dogodilo se na današnji dan

    Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
    Foto-forum :: Zabavni forum :: Zanimljivosti-
    Skoči na: