Poezija i proza koju volimo

First topic message reminder :




San je davna i zaboravljena istina
koju više niko ne ume da proveri,
sada tuđina peva ko more i zabrinutost,
istok je zapadno od zapada, lažno kretanje je najbrže...

Sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene bolesti,
cvet između pepela i mirisa,
oni koji odbijaju da prežive ljubav
i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad.
Vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje
i zemlja koja ostaje verna smrti
jer svet ovaj suncu nije jedina briga...

Ali jednoga dana
tamo gde je bilo srce stajaće sunce,
i neće biti u ljudskom govoru takvih reči
kojih će se pesma odreći,
poeziju će svi pisati,
istina će prisustvovati u svim rečima
na mestima gde je pesma najlepša,
onaj koji je prvi zapevao povući će se
prepuštajući pesmu drugima.

Ja prihvatam veliku misao budućih poetika:
jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik,
ja primam na sebe osudu propevale gomile:
ko ne ume da sluša pesmu, slušaće oluju,

ali:

Hoće li sloboda umeti da peva
kao što su sužnji pevali o njoj?

Branko Miljković

Posvećujem ti svoje oči, svoje usne, svoje ruke.
Pesme? Šta ćes od mojih pesama pisanih jer nisam znao ćutati?
Šta ćes od mojih pesama koje ne mogu da te ljube?

Tako je dobro što nismo ni ptice, ni bogomoljci u predvečerje
i što nemamo krila već ruke.

Poslednje sto nas čeka ne može biti naša smrt,
jer želje nače krvi negde se moraju nastaviti!

Ti si žena, mala,
ti si mala žena
i jedan besmrtni Avgust doneo te je u moje balade.

Ostani sa mojim volim koje će nadživeti sve moje tužaljke i opomene
Kraj mojih očiju ostani.

Nadživećemo sebe, ne samo u humci svojih grobova,
jer znali smo, znali smo, nežni i oholi,
bežeći od noževa i granata ubiti u sebi anđele
i opet ostati anđeli.

Budući, potražite nas nekad u nekom crvenom traganju,
samo tela naša ležaće pod nemom zemljom,
ali gazite tiho,
da ne ranite nase usne.
I naše mrtve poglede da ne zgazite.

Izet Sarajlić

Bezimena pesma - Željko Krznarić

Ne govorim ti baš u zadnje vrijeme
da te volim
i ne gasim ti svijetlo u očima prije spavanja
ne govorim ti nešto nježno
i ne grlim ti dušu
ali... ovo
ti moram reći:
previše je gorkog i ljudi su grubi
pa,ako i ne govorim
još uvijek te ono najljepše
u meni
voli i ljubi...

update:
unatoč ne izgovorenim riječima, unatoč tišini medju nama, "ono" što nosimo u sebi je - još uvijek ljubav

SJAJ U TRAVI

Sada, kada ništa na svetu
ne može vratiti dane prohujalog ljeta
naš sjaj u travi i bleštavost sveta,
ne treba tugovati,
već tražiti snage u onom što je ostalo
i s tim živeti.
Zaboravimo,
ne radi nas,
ne radi zaborava,
već zaboravimo da smo se voleli,
da smo se svađali i da smo bili krivi
požurimo s danima,
s danima što će doći
požurimo sa shvatanjima,
sa svim što me odvaja od tebe
jednom ćeš se vratiti i ubrati cvetove
koje smo zajedno mirisali, gazili
ali tvoje ruke biće prekratke,
a noge premorene da se vratiš,
biće kasno
možda ćemo se naći jednom
na malom vrhu života i
neizrečene tajne
hteti jedno drugome da kažemo,
ali proći ćemo jedno kraj drugog kao stranci
jedan skrenuti pogled biće sve
što ćemo jedno drugome moći dati.
Zaboraviću oči
i neću gledati zvezde
koje me na tebe neobično podsećaju
ne boj se, jednom ćeš se zaljubiti
ali volećeš zato što će te nešto
na toj ženi podsećati na mene.
Ne otkrivaj svoje srce ljudima
jer u njima vlada kob i egoizam
Život je borba – nastoj pobediti
ali ako izgubiš – ne smeš tugovati
cilj života je ljubav,
a ona traži žrtve.
Bio si moje veliko proleće
uspomena koja će dugo živeti u budućnosti
koje ću se sećati.
Osećaću tugu jer sam te volela
biće to ironija tuge.
Nestaće sjaja u travi
nestaće veličanstvenosti sveta
ostaće samo bleda slika ONOGA ŠTO JE PROŠLO…

Vilijem Vordsvort

Selma, ne naginji se kroz prozor. Opasno je. Mogla bi se prehladiti, povrediti glavu, ili ispasti iz voza. Ili još gore, okrenuti se unazad i ugledati nekoga čiji će ti lik ozariti lice, a u dušu uneti nemir. Ne okreći se, Selma. Mogli bi te tragovi ruku koje više ne vidiš, snažno prigrliti i podsećati te da nikada nisi ni trebala ulaziti u taj voz. Ne osvrći se, Selma, i seti se da je nekada u nekom trenutku postojao razlog zbog koga si krenula na taj put. Možda ga se više i ne sećaš, možda ti se čini glup i nebitan. Možda, ali je postojao. Ne naginji se, Selma, mogli bi ti iz voza ispasti svi novi snovi, a stare si, čini se, potrošila.
Čuvaj se! Ili nemoj, zašto bi? Nagni se, proviri, rizikuj. Život i onako nije samo jedan, čemu ga stiskati šakama i gnječiti. Oseti ga, Selma...
Goran Janjić

Poljubac je divan trik dizajniran od strane prirode,da zaustavi govor kada reči postanu suvišne....
Ingrid Bergman

"Prošlo je od tih neveselih dana već skoro pola vijeka, djeda već odavno nema na ovome svijetu. A ja još uvijek ne znam koje je boje sljez. Znam samo da u proljeće, iza potamnjele baštenske ograde, prosine nešto svijetlo i ljupko, pa ti se prosto plače, mada ne znaš ni šta te boli, ni šta si izgubio!"

Branko Ćopić - Bašta sljezove boje

Neke stvari treba tako čitati: rano ujutro, potom popodne, pa uvečer, pa u gluho doba noći. Svaki put te riječi, iako na izgled iste, kazuju sasvim druge stvari.

Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti; od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja.
Patrijarh Pavle

Један учитељ из новоослобођених крајева прича ово:

— Једног дана приметим да је мали Станко сав крвав. Крв полази од косе, па се слила преко лица. Види се да га боли, стење, али трпи јуначки.

— Шта је то, Станко? — питам.

Станко устаде и рече кратко:

— Ништа!

— Да те није ко ударио, имаш ли да се жалиш на кога? — питам.

Станко ћути, слеже раменима. На сва моја наваљивања да каже шта му је било, Станко је упорно ћутао, као камен.

— Шта му је ово било? — питам његове другове.

— Ударио га Коце сас камен! — рече један.

— Ударио га каменом, а не сас камен! — исправих онога и укорим га што не пази, па се онда обратих Станку:

— Па што не говориш, већ ћутиш?

Станко заплака, па кроз плач завапи:

— Не смем, господине, ће ме тераш да ти зборим по граматику!

Радоје Домановић, ,,Ћути, па трпи!"

На момe зиду виси јапанска рукотворина
Од дрвeта, маска злог дeмона, златно лакирана.
Пун саучeшћа глeдам
Набрeклe жилe на чeлу којe показују
Колико јe напорно зао бити.
Бертолд Брехт

Ti i ne slutiš
moj povratak i moju blizinu

U noći kada šumi u tvom uhu tiha mjesečina
Znaj:
ne korača mjesečina oko tvoje kuće
Ja lutam plavim stazama u tvojem vrtu

Kad koračajući cestom kroz mrtvo svijetlo podne
staneš, preplašena krikom čudne ptice
Znaj:
to krik je moga srca s bližih obala

I kad kroz suton vidiš crnu sjenku što se miče
s onu stranu mrke mirne vode
Znaj:
ja koračam uspravan i svečan
kao pored tebe

- Antun Branko Šimić -

...obazri se, prepoznaj svoje Nikad
po iščezlim nizinama prostrto.
I teška misao koju si zanjihao
postat će blaga, jer je kraj nje čovjek
nerazumljiv u svojoj samoći.

A kad se on pomakne u Noć
i u veliki uspavani prostor,
ispružit ćeš za njim svoje ruke
i viknuti: "Ne odlazi!"

- Vesna Parun -

U ovoj večeri tvoj profil nema preciznih linija,
jer na tvom licu nema granice,
gdje bi počeo tvoj osmijeh;
ali on je odjednom na tvojim usnama,
i ne zna se kako teče, i kad odlazi.
Nikada se ne može reći da li je još ovdje.
Isto kao i tvoja riječ,
od koje nikad ne čujem prvi slog,
i nikad da prestajem slušati ono što govoriš,
jer ti si tako bliska u ovoj udaljenosti,
te je uzalud pitati kada je došao tvoj dolazak,
jer mi se čini da si bila ovdje cijelog života.
S tim vječnim glasom, s tim stalnim pogledom.
S tim nepromjenjivim obrisom svoga lica...

- Joaquin Pasos -

*Optimisti su neobična bića. Kad je sva zemlja puna trnja i čičaka, oni još uvjek uspjevaju pronaći cvijet. Kad se sve sasuši i postane pustinja, oni su rijetke ptice koje osjećaju oazu.*
Fil Bosmans

„Za dvadeset godina bićete više razočarani onim što niste uradili nego onim što jeste. Zato, isplovite iz svoje sigurne luke, uhvatite vetrove u vaša jedra. Istražujte, sanjajte, otkrivajte...“
Mark Tven

Ljubav je šešir koji ti odlično stoji jedne sezone, a već sledeće se svi smeju kad ga natakneš na glavu.
Pomalo pratim modu, znam da uz kosu prošaranu mrazom uglavnom ne pristaju ošinuti majski modeli.
A baš o Maju je reč...
O jednom zastarelom, ekstravagantnom, pomalo neregularnom Maju.
O jednom od onih pomerenih, starih dobrih majeva, kakvi se, iako su se dobro pokazali, već godinama ne proizvode više...

"Žena nikada nije previše ili premalo obučena u maloj crnoj haljini."
~ Karl Lagerfeld ~

U svakom trenutku vašeg života nudi vam se prilika da birate – ljubav ili strah – da hodate zemljom ili da se vinete u nebesa. Strah će vas provesti uskom stazom, obećavajući da će vas odvesti kuda želite.
Ljubav kaže: Raširi ruke i poleti sa mnom.
Pat Rodigast

Ako hoćeš da budeš mudar, nauči pametno da pitaš, pažljivo da slušaš, mirno da odgovaraš i da prestaneš kad nemaš više šta da kažeš...
Lafater

Ne postoji slučajnost, ni koincidencija.
Mi svaki dan hodamo prema mestima i ljudima,
koji nas čekaju.Oduvek...
Dembech

"Nikada ne reci, ona je SAMO žena!
Ima žena koje su u stanju,
okrenuti te tako jako,
da se cijeli život, SAMO oko sebe vrtiš."
Sedija Berbić

"Ako je duša pronašla ljubav,
procvjetat' će čak i suha grana."
Rumi

"Otkako sam spoznao da postoje i ljudi kamenog srca, oslobodio sam se navike iz djetinjstva i od tada mi cipele traju puno duže. Ne šutam više kamenje s puta.
Haj’ ga znaj je l’ to kamen,
ili je nekome srce ispalo..!"
Bekir Bajramović

"Ne treba tugovati za ljudima koji nas ne žele u svom životu. Na silu ništa ne traje, a i ne treba.
Treba se radovati onima koji su tu i koji ne odlaze, ni iz života, ni iz misli, ni iz duše.. "
Marjana Lavrić

"Vi, veliki,
poslušajte jednom djecu!
Predugo ste slušali stručnjake
i funkcionare, direktore i generale.
Predugo ste vjerovali u imetak i moć,
u napredak i oružje.
Sve se mijenja kad pogledamo djecu.
Jer dijete otkriva ono
što nam svijet daje da zaboravimo:
čudo svega što živi.
Vi, veliki,
uzmite dječije oči
da gledate život drugačije.
Uzmite dječiji san
za izgubljenim rajem.
Uzmite dječiji smiješak
i njegovu radost zbog malih stvari,
Uzmite dječije srce
da vjerujete u ljudsku ljubav...."
Phil Bosmans

"Najveća sreća u životu je uverenost da smo voljeni – voljeni zbog toga kakvi jesmo ili još više, usprkos tome kakvi jesmo."
Viktor Igo

Osećajni ljudi kroz život hodaju na vrhovima prstiju i nikog ne uznemiravaju. Kreću se bez buke, jer svoje buke nose duboko u sebi.
~ Julia Roberts

"Ljudi umiru od slomljenih srca.
Od srčanog udara.
A srce je upravo ono koje najviše boli
kada stvari krenu po zlu i raspadnu se...."

- Markus Zusak