Bajke iz celog sveta

SVI CRNCI SU IMALI KRILA

SAD — crnačka


Jednom su svi crnci umeli da lete ko 'tice, al' bili su mnogo nevaljali pa su im oduzeli krila. Samo su ovde-onde, na ostrvima i u zabitnim podvodnim nizinama, ostali neki koje su preskočili, pa su i dalje umeli da lete iako su izgledali ko i ostali ljudi.
Na jednom ostrvu bio bezdušan gospodar koji je svoje | robove gonio da rade dok ne izdahnu od umora. Kako mu robovi pomru, gospodar kupi druge na njihovo mesto. I te druge ubije goneći ih da dirinče na vrelom letnjem suncu i preko podneva, iako je to bilo protiv zakona.
Jednog dana kad su mu svi crnci opet baldisali i izdahnuli, kupi od nekog trgovca robljem nove robove, koje su tek doterali tamo pravo iz Afrike, i odmah ih otera da rade na pamučnim poljima.
Nemilosrdno ih je gonio. Radili su od svitanja do mraka iz dana u dan. Gonio je i ljude i žene i decu ceo bogovetni dan, ne štedeći baš nikoga. Ni za neizdržljive žege u podne nije im dao da se odmore, iako je drveća bilo i mnogo i blizu da se sklone u 'ladovinu. I za tih najgorih časova, kad na čestitim plantažama puste crnce da se odmore. njegov nadzornik robova terao ih je da argatuju bez predaha, pa su se povodili od žege i žeđi.
Medu njima bila neka mlada žena. Dete je nosila sa sobom, ko i ostale žene, objahano na svojim kukovima, il' na krkače.
Detence zaplače. Ona mu nešto reče, umirujući ga. Nadzornik nije razumeo šta je rekla. Mlada majka bila je mnogo umorna i sva pijana od žege, pa se spotakne, posrne i padne.
Nadzornik je dušmanski oplete bičem, sve dok ne ustade i ne zatetura se napred.
Ona nešto reče nekom starcu nedaleko od nje, najstarijem muškarcu med njima, visokom i snažnom, sa račvastom bradom. Starac odgovori, al' nadzornik nije razumo šta govore. Nije im znao jezik.
Žena kopa, al' malo posle opet padne. Nadzornik je opet bičuje dok ne ustade. Ona opet reče nešto starcu. Al' starac odgovori:
— Još ne, ćerko, još ne.
Ona opet radi, mada se jedva drži na nogama.
Ubrzo se opet spotače i pada. Al' kad nadzornik potrča, vitlajući bičem da je natera da radi, ona se okrene starcu i upita:
— Je l' sad vreme, oče?
— Jes', ćerko, vreme je. Idi; i mir s tobom! — odgovori starac, pa pruži ruke k njoj... ovako.
Ona skoči pravo uvis i odlete ko 'tica, preko polja i šume.
Nadzornik i voda nadzornika trče za njom sve do ruba polja. Al' ona odlete, visoko nad njima preko ograde i preko šume. Odletela je dojeći detence.
Nadzornik potera ostale da rade i mesto nje, a sunce upeklo ko nikad. Žega tako pritisnula da neki rob ubrzo pade. Sam voda nadzornika bičevao ga dok nije ustao. Kako rob ustade, starac mu nešto doviknu nekim čudnim jezikom. Ded mi je reko i te reči, al' to je bilo tako davno da sam ih zaboravio. Čim to starac reče, rob se okrenu i nasmeja u brk vodi nadzornika, pa skoči uvis i ko galeb odlete preko polja u šume.
Ne prođe dugo, a drugi rob pade. Nadzornik ga oplete bičem, a on se okrenu starcu. Starac mu viknu i pruži ruke ko i onim dvoma, pa i on, ko oni, skoči i odlete ko tica preko polja i šume.
Voda nadzornika dreknu nadzorniku, a gospodar dreknu obojici:
— Prebi'te matorog vraga! On je kriv!
Voda nadzornika i nadzornik izmahnu bičevima i pojure na starca. I gospodar otkine vrljiku iz ograde, pa i sam pojuri da ubiju starca što je onim crncima dao moć da odlete.
Al' starac im se nasmeja u lice i nešto glasno reče svim crncima na polju, i novim i starim.
Kako im to reče, svi se setiše onog što su zaboravili i povratiše moć koju su nekad imali. Svi crnci, stari i novi, uspraviše se. Starac diže ruke, pa svi uzviknu, skoče uvis i učas odlete, ko jato vrana, preko polja, preko ograde i preko šume, a iza svih leti starac.
Muškarci su pljeskali rukama, a žene pevale. Majke su dojile nejač, a nejač se smejala i sisala i nije se bojala što leti.
Gospodar, voda nadzornika i nadzornik gledali za njima kako lete preko šume, preko reke, kilometar za kilometrom, dok najposle ne preleteše i poslednji rub sveta i iščeznuše na nebu, ko šaka lišća. Više ih nikad nisu videli.
Gde su otišli, ne znam. To mi niko nikad nije reko. Ne znam ni šta je ono starac reko... zaboravio sam. Al' kad je prelazio preko poslednje ograde, napravio je neki znak gospodaru u lice i viknuo: "Kuliba! Kuliba!" Ne znam šta to znači.
Al' samo da nađem starog crnju testeraša. On bi ti to bolje ispričo, jer je bio tamo i vido kad su ti crnci sa svojim ženama i decom odleteli. On je već mnogo, mnogo mator, prevalio je devedesetu, i pamti mnogo čudnih događaja.

ČUDAK DŽONI JABUKOVO SEME

SAD — doseljenička


Džoni Jabukovo Seme bio je čovek o kome kruže priče kao o kakvom džinu, mada on nije bio velik rastom, kao Pol Banjan, već velik zbog onoga što je učinio.
Džonatan Čepmen, ili Džoni Jabukovo Seme — kako su ga zvali kasnije — roden je u vreme kada je Amerika bila sasvim mlada. Zajedno su rasli i drugovali: Džoni je njoj išao u pohode, a ona njega uvek i svuda rado primala. Kada se, ko zna u koje vreme, Džoni radao, u Masačusetsu je padala kiša, a s kišom puno lepih mačaka i dobrih, pouzdanih pasa. Sve te životinje su se kasnije okupile oko Džonija i svuda ga pratile. Tek što je Džoni došao na svet, kiša prestade i pojavi se duga, čiji je jedan kraj bio zakačen za brdo Monadnok, a drugi za veliku i rascvetanu krošnju jabukovog drveta u dvorištu Čepmenovih. Bezbroj jabukovih cvetova, pod čijom se težinom savijahu grane, duga je bojila svim bojama, i valjda zato tek rođeni Džoni, posle prvih četrdeset minuta života, poče da guče pružajući ruke prema krošnji jabuke. Ljudi obično ne veruju u ovu priču, ali ona je sigurno tačna, jer ju je ispričala Džonijeva dadilja. Uostalom, više puta je potvrđeno da je jedina omiljena Džonijeva igračka bila jabukova grana. Kad god bi počeo da plače, majka bi mu davala jednu manju granu jabuke, koja uvek cveta u Masačusetsu, i Džoni bi se odmah umirio. On nije, kao druga deca, lupao grančicom levodesno, niti je jeo cvetove; samo je mirisao cvetiće i držao granu, pažljivo kao da je najveća dragocenost, mirno ležeći u svojoj kolevci i smejući se sitnim laticama kao što se druga deca smeju sladoledu. Kada je Džoni malo porastao i postao dečak, majka mu jednog dana reče:
— Sine, jabuke su lepe i korisne, ali nisu jedina niti najvažnija stvar na svetu. Isto su toliko važne i druge biljke i životinje. Hajde da ti nešto pokažem...
Potom ga odvede u šumu i poče da ga upoznaje sa raznim biljkama i životinjama. Znala je dosta o tome pošto je bila polu-indijanka, pa je ubrzo mali Džoni saznao sve što se moglo saznati o domaćim i divljim životinjama, i domaćim, šumskim i livadskim biljkama. Ništa ga nije toliko radovalo kao cveće, i najlepša igra bila je za njega da stoji i divi se kakvoj životinji ili biljci, gledajući je bez ikakvog straha. Na veliko čuđenje svih ljudi, nijedna životinja nije mu ništa nažao učinila. Sve je pred Džonijem bilo dobro i krotko, sve se životinje približavahu dečaku i podmetahu mu leda da ih miluje, češe ili mazi. Ljudi uvideše da dečak nije običan i počeše ga poštovati. Kad god bi se neka životinja razbolela, odnosili su je do Džonija, koji bi s nekoliko utešnih reči i pažljivih pokreta rukom učinio da životinja istog trenutka ozdravi. Ako bi kakva šumska zver — ris, divlja mačka, vuk ili medved — slomila nogu, sama bi othramala do Džonija, koji bi joj veoma vešto i brzo pomogao, tako da je životinja odmah potom mogla da trci i skače. Čak su i zmije poštovale i volele Džonija. Štaviše, mnoge životinje kojima je pomagao nisu htele da ga napuste, već su stalno išle za njim, na svim njegovim lutanjima. Malo pomalo Džoni je naučio njihov govor, i dovoljno je bilo da kaže jednu reč na ptičjem, zverskom ili biljnom jeziku pa da sve okolne ptice, zveri ili biljke podu za njim.
Kada nije bio sa ljudima, biljkama ili životinjama, Džoni je čitao, i to najviše Ezopove basne. Kada je pošao u školu, već je bio pročitao sve što je trebalo pročitati, pa je kao od šale položio sve razrede i došao do visoke škole. I nju je ubrzo završio, ali Ezopove basne nije nikada ostavio, stalno tvrdeći da je to najbolja knjiga koja je ikada napisana.
Ubrzo pošto je završio visoku školu, Džoni se s roditeljima preselio u Pitsburg, a uskoro se Džoniju desi nešto zbog čega je počeo novi život, koji mu je doneo nadimak Jabukovo Seme. Teško je reći šta mu se to dogodilo, jer su kasnije ljudi o njemu izmislili mnoge stvari koje se uopšte nisu desile. Neki kažu da ga je ostavila devojka, neki da je poludeo od malarije od koje se bio teško razboleo, a neki tvrde da ga je konj udario u glavu. Medutim, nijedna od ovih priča nije tačna. Džoni je bio toliko dobar čovek da ga nijedna devojka nije mogla ostaviti, malariju je lako preboleo, a nijedan konj ne bi mogao da udari Džonija, pošto su konji najbolje i najpametnije životinje i uvek znaju ko im je prijatelj. A znamo da je Džoni bio najveći prijatelj svih životinja. Uostalom, Džoni se nije ni promenio, već je jednostavno postao još više onakav kakav je bio pre, a rekli smo da je još kao dečak bio neobičan.
Bilo kako bilo, Džoni se jednog dana vrati iz šetnje i reče svojim roditeljima i poznanicima:
— Ja ću od sada sav da se posvetim jabukama. To je moja dužnost, jer su jabuke najbolja stvar na svetu.
Istoga dana Džoni je posadio puno jabukovih sadnica u dvorištu Čepmenovih, i one vrlo brzo procvetaše i doneše prve plodove. Medutim, Džoni nije jabuke prodao niti pojeo, već je iz njih izvadio semenje. Zatim je nabavio još više jabukovog semena, sve to stavio u veliku torbu i pošao od kuće do kuće, potom od farme do farme i od grada do grada, sve vreme deleći semenje i učeći ljude kako da gaje jabuke. Išao je svuda po istočnim Sjedinjenim Državama.
Kada je ponovo došao kući, čekala ga je nova berba jabuka. Svuda kuda bi prošao nicale su hiljade i hiljade sadnica po mladim jabučnjacima. Bio je oktobar, i Džoni stajaše u voćnjaku, zadivljeno posmatrajući grane koje su se skoro lomile pod plodovima. Oko njega bilo je veliko i šareno društvo domaćih i divljih životinja. Ništa ne može opisati Džonijevu radost što je medu životinjama i jabukama, niti njegovu ljubav prema ružičastoj ljusci zrele jabuke, njenoj neobičnoj beloj unutrašnjosti i njenom slatkom i jakom mirisu. Bio je, izgleda, s pravom ubeđen da je jabuka najbolji dar prirode.
Dok je punio korpu zrelim plodovima za jednog siromašnog suseda, Džoni začu neobičan zvuk s obližnjeg puta. Prvo se čulo potmulo i daleko tandrkanje, koje je zvučalo nekako uspavljujuće u mirnoj farmerskoj okolini. Ali se zvuk sve više pojačavao i približavao, i Džoni najzad otrča da vidi šta se dešava.
Video je dugačak niz kola pokrivenih arnjevima, velikih i jakih kola koja su vukli konji ili volovi i u kojima su čitave porodice putovale na Zapad. Kola su bila gruba i sirotinjska, arnjevi izbledeli, stari i iskrpljeni, ali su lica putnika bila vedra i nasmejana. Putnici su pevali. Džoni ih, zadivljen, upita:
— Kuda idete, dobri ljudi?
— Idemo na Zapad, Džoni! — rekoše putnici uglas, uvek voljni da prijateljski pozdrave Džonija, već poznatog tvorca jabučnjaka. — Idemo tamo gde ima dosta zemlje za sve, gde je zemlja masna i crna kao noć, gde raste drveće visoko stotinu stopa i gde u rekama ima toliko riba da se reke mogu pregaziti.
— Hajde s nama, Džoni — reče neko. I svi drugi ponoviše ovaj poziv, jer su znali da bi bilo dobro kada bi Džoni Čepmen pošao.
— A da li na Zapadu mogu da rastu jabuke?
— Kako da ne, Džoni! — reče jedan farmer. — Tamo mogu da rastu jabuke bolje od ovih ovde. — I on pokaza na bogat Džonijev voćnjak.
U prvi mah Džoni samo što nije pošao, ali se na vreme seti kako treba da obere jabuke i pokupi sve semenje koje može naći, dobiti ili kupiti, pa se zato predomisli, pozdravi se s putnicima, otprati ih mahanjem i vrati se svojim jabukama. Bio je duboko zamišljen i, kada je sve obrao i uredio, vrlo srdačno se oprosti sa svojim jabučnjakom i svim životinjama. Pode na spavanje kao da se više neće vraćati u svoj voćnjak.
Te noći je Džoni sanjao čudan san. Video je jarko osvetljenu krošnju jabuke, a na jednoj grani sedeo je brkat čovek, odeven u lovačko odelo.
— Ja sam tvoj duh zaštitnik, Džoni — reče mu traper. — Prošao sam ovuda, pa svratih da ti kažem kako treba da pođeš na Zapad. I to odmah, bez oklevanja.
Džoniju srce zamalo da ne iskoči iz grudi, mada je spavao.
— Zapad je za velike i jake ljude — reče Džoni. — Tamo je mesto Polu Banjanu, a ne meni. Ja sam mali i slab.
— Stidi se, Džoni! — namršti se duh. — Što si takva kukavica? Ništa ti nije potrebno sem onoga što imaš. Da samo znaš koliko si potreban na Zapadu! Zamisli samo: žive jabuke, pečene jabuke, pita s jabukama, suve jabuke, kompot od jabuka, pekmez i sve drugo... Kakva bi zemlja bio Zapad bez jabuka? Kažem ti da treba da putuješ, i zato, brate moj, sutra rano put pod noge i na Zapad! Sada moram da idem. Zdravo! Nemoj da zaboraviš šta sam ti rekao!
Traper nestade. Džoni se probudi, ustade, umi se i na stolu ugleda veliku kožnu torbu punu jabukovog semena. Džoni nije bio bogat pa zato za svoj dug i naporan put uze jedno staro, dosta jako, mada iskrpljeno odelo, prebaci preko ramena torbu sa semenom, stavi na glavu "šešir" i pođe. Išao je bos jer je na to bio navikao, a i voleo je da oseća pod tabanima meku i toplu zemlju.
Ljudi koji su rano ustali toga jutra videše na putu čudnu priliku. Čovečuljak s čudnim šeširom na glavi, šeširom napravljenim od starog lonca odvaljene drške, bos i zapušten, grabio je krupnim koracima pravo na Zapad, noseći o ramenu veliku, očigledno tešku i nabijenu kožnu torbu. Neki su ga pitali zašto je lonac stavio na glavu, a Džoni im je odgovarao:
— Zašto da ga držim u ruci kada mogu na glavi?
Džoni je pošao na Zapad, ali nije imao određeni cilj, već je zastajao kod svake farme i, u dogovoru s farmerom, sadio semenje jabuka. Išao je svakoga dana, prelazio ko zna koliko kilometara, baš kao i prvog dana, sadio jabuke, objašnjavao ljudima kako da podignu sadnice, kako da ih presade, kako da potkresuju i ukrštaju voćke, kako da izvađeno seme pretvore u bogate, zdrave i rodne jabučnjake. Sve je to Džoni radio besplatno.
Kada je pred veče prvoga dana svog dugog putovanja prišao jednoj maloj i siromašnoj farmi, naiđe na devojčicu, koja se, uplašena od neobičnog čovečuljka s loncem na glavi, sakri na vrh štale. Ali Džoni je vrlo lako sklapao prijateljstva, i devojčica se uskoro iskrade iz svog skrovišta, pridruži mu se i sklopi s njim prijateljstvo. Tada Džoni izvadi iz svojih prepunih i veoma, veoma dubokih džepova par širokih i lepih svilenih traka za kosu. Devojčica ga je ushićeno gledala. To su bile prve trake koje je dobila, čak prve trake koje su dospele tako daleko na Zapad.
Kada je u društvu devojčice prišao kući, izađe im u susret njena majka, a uskoro im se pridruži i otac. Pošto je malo porazgovarao s njenim roditeljima i sporazumeo se da im napravi jabučnjak, ljudi ga pozvaše na večeru i otac porodice mu ponudi da plati za jabukovo seme.
— Ja neću novac. Moja je dužnost da sadim jabuke, jer su one najbolja stvar na svetu — reče Džoni. — Njih ne može da plati nikakav novac, a meni pare nisu ni potrebne. Bila bi prava sramota prodavati jabukovo seme.
Kad sedoše da večeraju, Džoni je tanjir uzeo tek kada se uverio da za sve ima dovoljno hrane. I s tanjirom iziđe u dvorište. Tako je uvek radio i kasnije. Govorio je kako napolju može uvek da se vidi toliko stvari da nema smisla traćiti vreme u kući.
Sledećeg dana Džoni i farmer napraviše divan jabučnjak, jer je Džoni uveče bio posadio seme, pa su do jutra nikle lepe i jake sadnice. Oko ovoga jabučnjaka Džoni se naročito trudio zbog devojčice. Pošto završiše posao, sedoše da doručkuju, a posle toga Džoni dugo čitaše porodici iz debele i raskupusane knjige.
Tako je, eto, prošao prvi dan i prva noć Džonijevog putovanja, koje ga je vodilo sve dalje na Zapad, preko farmerskih imanja i sela, do gustih tamnih šuma i prostranih prerijskih ravnica. Džoni nije sadio jabuke samo tamo gde su ljudi živeli; gde god bi našao sunčano i pogodno mesto, zastajao je i sadio ih. Zato sada širom Amerike ima toliko divljih jabuka. Pažljivo je zalivao i utapkavao zemlju u koju bi stavio seme, i unapred gradio malu ogradu da čuva mladu stabljiku što će tek nici. Bio je srećniji nego ikad u životu. Svuda je išao i svuda sretao nove prijatelje. Tamo gde su ljudi tamanili zvečarke i živeli u stalnom strahu od medveda, Džoni je išao bos i praćen svim mogućim zverima. Ljudi su ga smatrali malo luckastim, ali su bili sigurni da je čarobnjak i junačina. Svake večeri je zato nalazio poneki osvetljen prozor koji ga je zvao da stane i odmori se. A kada bi mu otvorili vrata, svi bi ga odmah prepoznali i puštali da prenoći, dobro ga nahranivši uz to. Deca su se rađala, upoznala Džonija i rasla, i svi su se sećali čudnog čovečuljka i uvek ga rado dočekivali. On je za svakoga imao poneki poklon, ili bar dobru reč, i svima je čitao iz debele raskupusane knjige. Životinje su znale da su sigurne u Džonijevom prisustvu, pa su mnoge veverice i zečevi stalno išli s njim. On bi za njih uvek našao orah, lešnik ili list kupusa.
Indijanci su bili ponajbolji Džonijevi prijatelji, mada nisu voleli većinu belih ljudi. Džonija su Indijanci smatrali za svetog čoveka, koga je poslao Veliki Manitu, i nikada ga niko nije dirao. Jednom prilikom sreo je Džoni Indijanca koji mu reče da je njegovo pleme iskopalo ratnu sekiru s namerom da protera ili pobije bele ljude. Džoni je čitavu sledeću noć išao od farme do farme i opominjao ljude, i oni se skloniše u obližnju tvrđavu. Ali kada belci htedoše da se osvete Indijancima, Džoni to nije dozvolio. Natera komandanta tvrđave i najuglednije belce da odu na pregovore s Indijancima. Sam Džoni se oko ovih pregovora veoma zauzeo i tako je sigurno sprečio najveći rat između belaca i Indijanaca u istoriji Amerike. Zato se sada ne može reći koji je od mnogih ratova što su vodeni bio najteži.
Punih četrdeset i sedam godina koračao je bosonogi Džoni i leti i zimi putevima i bogazama Amerike. Za njim su nicala stabla, jabučnjaci, voćnjaci. Male sadnice su se pretvarale u velika jabukova stabla, a zemlju je prekrivao ružičasti cvetni pokrivač. A kada je dolazilo vreme berbe jabuka, ljudi širom Amerike zahvaljivahu čudnom čovečuljku. Džoni je često prisustvovao velikim berbama i slavlju koje se tom prilikom priređivalo. Naseljenici se okupljahu iz cele okoline na velike mobe i sve ruke brahu jabuke. Kada bi posao bio gotov, žene bi na dugačke stolove postavljale hranu za sve. Svako je donosio ponešto — pečeno prase, debelu ćurku ili par velikih crnih hlebova. Tada bi se, usred obeda, odjednom pojavio Džoni Jabukovo Seme, veoma prašnjav i umoran, ali nasmejan i oran za šalu. Odmah bi dobio počasno mesto, jer su svi znali da ne bi bilo jabuka, pa ni tog veselja, da Džoni nije mnogo godina ranije prošao kroz taj kraj sadeći jabuke. Džoni je veoma voleo skupove prijatelja i zabave farmera. Domaćice su ga u takvim prilikama nudile najboljim i omiljenim njegovim jelima, mada nije baš često imao prilike da ih jede. S vremena na vreme bi neka Džonijeva veverica brzo skočila na sto da dobije parce torte s jabukama, ili bi se medved prikrao kroz žbunje i do samih Džonijevih leda da uzme krušku, ili se koja ptica krišom uvlačila pod sto da pokupi mrve. U Džonijevom prisustvu niko nije smeo da dirne životinju, ma koja ona bila.
Jednoga dana pred veče, posle ko zna koliko godina lutanja, Džoni zastade da se odmori u jednom od svojih već razvijenih i starih jabučnjaka. Postelja koju je izabrao bio je ležaj na mekoj i gustoj tamnozelenoj travi ispod razgranate jabuke. Džoni je malo čitao, dok je bilo dovoljno svetlosti, a kada sunce zade, on se ispruži i zaspa. Veverice polegaše preko njega da ga pokriju kako ne bi ozebao, a jedan zec mu se sakri pod ruku pošto je bio veoma plašljiv. Svi mirno spavahu i bejaše veoma tiho.
Tada se u krošnji jabuke nad Džonijem pojavi jarka svetlost i Džoni na grani ugleda vrlo starog trapera. Odmah se seti da je trapera video mnogo godina ranije i da je to njegov duh zaštitnik. Nekada kršan momak, traper je sada bio starac.
— Ti si moj duh zaštitnik. Kako si? — upita Džoni.
— Eh, kao što vidiš, ne baš najbolje — reče traper. — Bole me krsta, kao i tebe. Došao sam, stari moj, da ti kažem da se spremaš za dug i dalek put.
U prvi mah se Džoni zbuni, ne znajući šta to duh misli. A kada shvati, brzo reče:
— A ne, nikako! Ne mogu sada da napustim zemlju. Prvo treba da rasturim ovo seme, a zatim da pomognem u nekim berbama. Najozbiljnije ti kažem da ne mogu da idem.
— Džoni, ti tu torbu nećeš nikada isprazniti, jer je čarobna i nikada se ne prazni. Hteo-ne hteo, moraš poći, jer tamo kuda ću te odvesti ima toliko zemlje da ćeš večito moći da sadiš jabuke, a nikada da prođeš svu zemlju. Indijanci, tvoji i moji prijatelji, tu zemlju zovu Večna lovišta. Uostalom, i ti si delimično Indijanac. Tamo ima puno životinja i svega drugog, samo nam jabuke nedostaju. Moraš ići da ih posadiš.
Džoni se srdačno nasmeja i oči mu zasijaše.
— To je nešto drugo — reče i ustade. — Pođimo!
Otišli su, i više nikada niko nije video Džonija Jabukovo Seme kako luta po Americi. Ali se često događa da ga vide kako sedi na grani kakve jabuke i smeje se, okružen jarkom svetlošću. Kao duh zaštitnik svih američkih jabuka, Džoni obilazi voćnjake, sedi na granama i smeje se, sa starim loncem na glavi. On se i danas brine o jabučnjacima Sjedinjenih Država, jer kada je sunce pri zalasku sasvim bledoružičasto, ljudi ga zovu "jabukov cvet".
Tada svi kažu:
— Dobro će roditi Džonijeve jabuke ove godine.

DVANAEST MESECI

Slovačka


Bila jedna majka i imala dve kćeri: Holena je bila njena, a Maruška pastorka. Svoju je odveć volela, a pastorku gledati nije mogla, samo zato što je Maruška bila lepša od njene Holene. Dobra Maruška nije bila svesna svoje lepote, pa nije mogla ni slutiti otkuda to da se majka srdi na nju kad god je pogleda. Sve poslove je morala sama raditi: spremala je kuću, kuvala, prala, šila, prela, tkala, nosila travu i bez ičije pomoći vodila brigu o kravi. Holena se samo oblačila i šetala po odajama. Maruška je, uprkos svemu, rado obavljala sve poslove i sa puno trpeljivosti podnosila sestrine i majčine ćefove, baš kao krotka ovčica. Ali, ma koliko da je bila valjana, one su prema njoj bivale iz dana u dan sve gore, a jedino zato što je Maruška, kako je vreme odmicalo, postajala sve lepša, a Holena sve ružnija.
Jednom pomisli majka: "Šta mi treba da lepu pastorku držim u kući; ako momci dođu na razgovor, zagledaće se u Marušku, a Holenu neće hteti". Od toga trenutka gledahu maćeha i njena kći kako da se otarase uboge Maruške; morile su je glađu, tukle, ali ona je sve podnosila i, prkoseći nevoljama, postajala svakim danom sve lepša. Majka i kći su za nju izmišljale takve muke kakve čestitom čoveku ni na um ne bi pale. A jednog dana, negde polovinom januara, prohte se Holeni da omiriše ljubičice.
— Idi, Maruška, donesi mi iz šume kiticu ljubičica, hoću da je zadenem za pojas da bih je mogla mirisati — zapovedi sestri.
— Ah, pobogu, sestrice mila, šta te je spopalo! Ko je još čuo da ljubičice rastu pod snegom? — reče uboga Maruška.
— Ti, slinavice slinava, nemaš šta da pričaš kad ti ja zapovedam! Idi brzo, i ako ne doneseš iz šume ljubičice, ubiću te! — zapreti Holena.
Maćeha dograbi Marušku, izgura je kroz vrata, a vrata za njom čvrsto zatvori. Devojka je išla kroz šumu gorko plačući. Sneg je bio visok, a na njemu ni stope. Lutala je, dugo lutala, glad je morila, tresla se od zime i činilo joj se da bi bilo najbolje kad bi nestala sa ovog sveta. Tada ugleda nekakvo svetlo. Pode prema svetlucanju i stiže čak na vrh planine. Na vrhu gori velika vatra, a oko vatre poređano dvanaest kamenova; na tim kamenovima sede dvanaestoro ljudi: tri čoveka su sedobrada, tri nešto mlada, tri još mlada, a tri sasvim mlada i najlepša medu njima. Nisu ništa govorili, već su mirno sedeli i gledali u vatru. Tih dvanaestoro ljudi bili su meseci. Januar je sedeo na najvišem mestu, kosa i brada bili su mu beli kao sneg, a u rukama je držao štap.
Maruška se zbuni i jedan trenutak je tako začuđeno stajala. Onda se osmeli, priđe i zamoli:
— Dobri ljudi, hoćete li me primiti da se ogrejem kraj vatre? Zima mi je!
Januar se, podigavši glavu, javi devojci:
— Zbog čega si došla, devojčice moja, šta tražiš ovde?
— Idem po ljubičice — odgovori Maruška.
— Sada nije vreme da se ide po ljubicice.
— Ah, znam ja to, vidim, ali sestra Holena i maćeha zapovedile su mi da im donesem ljubičice iz šume. Ako im ne donesem, ubice me. Lepo vas molim, stričevi moji, pokažite mi gde ih mogu naći.
Tada se uspravi Januar, pa priđe najmlađem mesecu, dade mu štap u ruke i reče:
— Brate Marte, sedni na vrh!
Mesec Mart sede na kamen koji je bio na najvišem mestu i zamahnu štapom preko vatre. U istom trenutku vatra silnije buknu, sneg poče kopneti, napupeše grane, a pod bukvama se začeše izdanci i zazelene trava. U travici se razbuktaše pupoljci — nastade proleće. U grmlju, pod lisnatom odećom, rascvetaše se tada i ljubičice, a bilo ih je toliko da se Maruški činilo kao da se nekakav plavi pokrivač razastire po zemlji.
— Brzo beri, Maruška, hitaj! — reče joj Mart.
Radosno je Maruška brala, brala, i ubrzo nabra veliku kitu ljubičica. Potom se mesecima lepo zahvali i veselo požuri kući.
Začudi se Holena, začudi se maćeha spazivši Marušku gde nosi ljubičice: pohitaše i otvoriše joj vrata; uto miris ljubičica ispuni celu odaju.
— Gde si ih nabrala? — upita je oštro Holena.
— Tamo gore. U šumi, pod grmljem, rastu i ima ih puno — odgovori Maruška.
Holena uze ljubičice, zadenu ih za pas, mirisala ih je, dala i majci da uživa, a sestri nije rekla ni "omiriši ih". Drugog dana, dok je sedela kraj peći, prohte se Holeni jagoda. I odmah dozva sestru, rekavši joj:
— Idi, Maruška, i donesi mi iz šume jagoda!
— Ah, pobogu, sestrice mila, gde da nađem jagode? Od koga si to čula da pod snegom uspevaju jagode? — uzviknu Maruška.
— Ti, slinavice slinava, šta još pričaš kad ti ja zapovedam! Brzo idi, i ako ne doneseš, ubiću te! — zapreti joj zla Holena.
Majka opet dograbi Marušku, izgura je kroz vrata, a vrata za njom čvrsto zatvori. Gorko plačući, devojka iđaše kroz šumu. Sneg je bio visok, a na njemu ni stope, ni traga. Lutaše devojka, lutaše dugo; glad ju je morila, od zime se tresla. Onda ugleda isto ono svetlo koje je videla prethodnog dana. S radošću se ka njemu uputi. Ponovo dođe do velike vatre oko koje je sedelo dvanaest meseci. Januar je još uvek bio na vrhu.
— Dobri ljudi, hoćete li me pustiti kraj vatre? Zima mi je! — zamoli Maruška.
Okrenuvši glavu, reče joj Januar:
— Zašto si ponovo došla, šta ovde tražiš?
— Idem po jagode — odgovori Maruška.
— Zar ne vidiš da je zima, a na snegu jagode ne rastu — veli Januar.
— Pa ja to znam — tužno odvrati Maruška — ali sestra Holena i maćeha su mi naredile da donesem jagode; ako ih ne donesem, ubice me. Lepo vas molim, stričevi moji, pokažite mi gde da ih nađem.
Diže se Januar, priđe mesecu koji mu je sedeo nasuprot, dade mu štap u ruke i reče:
— Brate June, sedni na vrh!
Mesec Jun sede na kamen koji je bio na najvišem mestu i zamahnu štapom preko vatre. Visoko suknu plamen, jara ognjena sasvim otopi sneg, zemlja se zazelene, drveće se zaodenu listom, ptice započeše pesmu, crveni cvetovi se u šumi rascvetaše — nastade leto. Radosna Maruška poče brati jagode.
Začudi se Holena, začudi se maćeha kada videše da Maruška donosi kući punu pregaču jagoda. Potrčaše obe da joj otvore vrata, a uto se cela kuća ispuni mirisom jagoda.
— Gde si ih nabrala? — upita je radoznalo Holena.
— Gore, u šumi. Mnogo ih tamo raste pod mladim bukvama — odgovori joj Maruška.
Holena uze jagode, najede se dosita, i maćeha se najede, a Maruški ne rekoše ni "uzmi jednu". Jagode su bile tako ukusne da ukusnije u životu nisu okusile. Poželeše da ih imaju još, i to što više.
— Daj mi, majko, kotaricu, idem sama u šumu! — reče najednom Holena. — Ta slinavica bi nam pola po putu rasula. Nekako ću naći to mesto i pobrati sve jagode.
Majka se protivila, ali Holena uze kotaricu, stavi je na glavu i pođe u šumu. Bilo je puno snega, nigde stope. Holena je lutala, dugo lutala, ali prijatan ukus jagoda ju je gonio da ide sve dalje i dalje. Najzad ugleda u daljini svetlo. Pode ka njemu. Stiže na sam vrh, a tamo gori velika vatra a oko vatre dvanaest kamenova na kojima sede dvanaest meseci. Holena se primače vatri i ispruži ruke da bi se ogrejala, a ne pozdravi ljude niti zapita sme li da se ogreje.
— Zašto si došla, šta tražiš? — ljutito upita Januar.
— Što me pitaš, starkeljo, ne moraš ti znati kamo idem — odbrusi drsko Holena, pa se okrenu od vatre i pođe dalje u šumu.
Januar nabra čelo i mahnu štapom iznad glave. U istom trenutku nebo se natmuri, plamen vatre smanji, a sneg poče da pada tako gusto kao da se rasipaju perine nošene ledenim vetrom. Holena nije videla ni prst pred nosom. Lutala je, lutala, padala na smetove, sve sporije išla, posrtala. A sneg je neprestance zasipa, ledeni vetar udara, pa Holena grdi Marušku, grdi sve odreda. Udovi joj se u debelom kožuhu mrznu.
Majka je čekala Holenu, provirivala kroz prozor, izlazila pred vrata, zabrinuta što Holene još nema. Prolaze časovi, a Holena ne dolazi.
"Zar su je jagode začarale kad se od njih ne može da odvoji? Moram otići da sama pogledam šta je s njom", pomisli naposletku maćeha, uze kotaricu, stavi je na glavu i zaputi se u šumu za Holenom. A snega puno, nigde stope. Dozivaše Holenu, ali niko joj se nije odazivao. Lutala je, lutala dugo, sneg je sipao, ledeni vetar duvao po šumi.
Maruška skuva ručak, pobrinu se o kravi, a Holene i maćehe ni od korova. "Gde li su se tako dugo zadržale?" pitala se Maruška sedajući uz preslicu. Već je puno vreteno, već je u kući zatamnelo, a Holena i maćeha se ne vraćaju. "Ah, zaboga, šta li im se dogodilo!" čudi se dobra devojka i proviruje kroz uzani prozor. Nebo se sija, zemlja se svetli — čovek se ne vidi. Tužna, zatvori prozor.
Izjutra ih je čekala na doručak, čekala na ručak, ali ne dočeka ni Holenu ni maćehu, nikada više. Obe su se u šumi smrzle. Ostala je dobroj Maruški koliba i kravica, i komadić polja, našao se tome i domaćin, pa su ona i on živeli dobro i spokojno.

KUJUNDŽIJA

Sudan


Jedan vrlo bogat čovek imao dva sina. Čovek reče:
— Bogatstvo se stiče i rastiče. Ali znanje koje se stekne — ostaje uvek imanje.
Dugo je o tom razmišljao; naposletku se odluči za dva zanata: starijeg sina da da izuči limarski zanat, a mlađeg, koji je bio lep dečak, kujundžijski.
Kad mu obadva sina temeljno naučiše sve što dobar limar i dobar kujundžija moraju znati, otac im reče:
— Sad, sinovi moji, nije više potrebno da radite poslove zanata koje ste izučili. Ja sam dovoljno imućan da vam obojici mogu dati ono što vam treba. Izaberite trgovačke poslove koji vam se najviše sviđaju i trgujte. Ako se dogodi da u trgovanju budete imali teškoća i neuspeha, vratite se svojim zanatima. Ali tek u takvu slučaju.
Tako se obadva njegova sina pojave na bazaru kao trgovci. Uzmu u zakup dva dućana, urede ih, snabdeju robom i počnu trgovati, ne zajednički, nego svaki za sebe. Trgovačkim poslom bavili su se dok im je otac bio živ, a i nekoliko godina posle njegove smrti. Za to vreme propadne im sav očev imetak te postanu puki siromasi. Tada stariji brat reče mlađem:
— Odsad nećemo moći pozivati prijatelje na svetkovanja, ni dovoditi devojke da se zabavljamo, ni piti vino.
Mlađi reče:
— Jest, brate, ništa od svega toga neće više biti, jer smo već straćili sve što smo nasledili od oca.
Mati primeti da su joj sinovi veoma potišteni. Mati reče:
— Zašto ste, sinovi moji, tako potišteni? Pošto sam vam sama razdelila očevu imovinu, znam kolika je ona bila. A pošto sam videla kako živite i šta radite, znam i to da ste dosad morali izgubiti sve što ste od oca nasledili. Bice da ste s tog razloga tako potišteni i žalosni.
Sinovi rekoše:
— Ti, majko, sasvim pravo rasuđuješ. Tako je kako kažeš. Mati reče:
— Kad je tako, onda ne treba, mislim, da budete žalosni. Vaš otac je bio pametan čovek i kao pametan čovek dao vas je obadvojicu na zanat. Zanate ste naučili kako valja. Vratite se sada poslu zanatlija i izdržavajte se zaradom što je kao zanatlije budete imali. Ako vam taj rad bude katkad težak, setite se veselih časova što ste ih dosad proveli i tako ćete iz svojeg ranijeg života sa zadovoljstvom izvuci uvek i korist i osveženje.
Sinovi se saglase s majkom i zahvale joj na savetu i njezinim razumnim i utešnim rečima.
Limar se vrati svome bivšem majstoru i postane njegov pomoćnik. Pokazao se kao sposoban i priležan radnik i majstor je bio njime zadovoljan. Stari nije imao sina, ali je imao kćer, i kad je uvideo kako bi mu teško bilo naći bolja zeta, da trgovačkom sinu kćer za ženu, a sam se počne sve više povlačiti s posla.
Mlađi pak sin, koji je bio kujundžija i vrlo lep momak, nastani se u majčinoj kući i nedaleko od nje otvori malu radionicu. Majka mu je u svemu išla naruku i često mu govorila:
— Veruj mi da će ti zarada što je budeš dobio ovakvim radom doneti više radosti nego sve nasledstvo. Još mu majka i ovo reče:
— Sinko, radi svakom i za svakog, i svi će te voleti. Samo te opominjem da se jednog čuvaš: budi na oprezu od onih koji dolaze iz pustinje. Medu njima ima ljudi koji ponude čoveku najbolju stvar, a sprva je i dadu, ali samo sa svrhom da onog kome je dadu upropaste za svoj račun i u svoju korist. Tvoj mi je otac rekao na umoru da te na ovo opomenem za vremena.
Kujundžija reče:
— Imaću, majko, na umu tvoju opomenu.

Kujundžija je bio vredan radnik, a pošto je uz to bio i vrlo preduzimljiv, dobro je zarađivao. Zbog njegove mladosti i lepote žene su se, naravno, radije obraćale njemu da im izradi nakite nego starim i mrzovoljnim kujundžijama. Pri svemu tom, on je katkad morao raditi mnogo i premnogo, a katkad pak sedeti skrštenih ruku, jer nije imao dovoljno sredstava da svoje najbolje zamisli pretvori vlastitim zlatom i srebrom u umetnička dela, a onda čeka dok ne naiđu ljubitelji takvih dela i kupe ih.
Jednog dana zastane kod njega na trgu čovek o kojem je mladi kujundžija već bio čuo da trguje zlatom i da je vrlo bogat. Trgovac zlatom sedne kod njega i zapodene s njim razgovor. Pre no što će otići, reče mu:
— Ti mi se vidiš valjan mladić i sposoban radnik. Koliko zarađuješ zanatskim radom?
Kujundžija reče:
— Kako kad. Biva da jednog dana zaradim stotinu pjastara, po kojeg dana pedeset, katkad pak dva ili samo jedan pjaster, a bogme mnogih, mnogih dana upravo ni jedan.
Trgovac zlatom reče:
— To je premalo za tako sposobna mladića kao što si ti. Uzmi ovu grančicu, položi je na lonac s kalajem i istopi je. Ono što budeš dobio, neka je tvoje! — I davši mu jednu crvenu grančicu, trgovac zlatom ode.
Kujundžija pođe smesta jednom susedu koji je imao mnogo kalaja i reče mu:
— Pozajmi mi, prijatelju, činiju kalaja!
Prijatelj mu da kalaj. Kujundžija pohita s njim u radionicu, napuni kalajem sud za topljenje, položi na nj crvenu grančicu i istopi je. A kad se istopljeni kalaj s grančicom ohladio, imao je šta i videti: u sudu se nalazilo čisto zlato. On ga proda, isplati prijatelju dug za pozajmljeni kalaj i tako, zahvaljujući daru stranog trgovca zlatom, dođe do znatne svote novca.
Posle nekoliko dana onaj bogati trgovac zlatom pojavi se opet na trgu. Kujundžija potekne za njim i zamoli ga da svrati malo kod njega. A kad se trgovac odazva njegovu pozivu i sede, kujundžija mu reče:
— Hteo sam da te pitam koliko treba da ti predam od novca što sam ga dobio za prodano zlato? Bogati trgovac se nasmeši i reče:
— To sam ti već pre kazao. Ti si pošten i sposoban mlad čovek, ali ja nisam imao na umu to što ti misliš da sam imao. Onaj komadić crvena drveta ja sam ti poklonio. A ono što si njime zaradio, to je tvoje.
Kujundžija pade svome dobrotvoru pred noge i reče:
— Oče moj, čime sam zaslužio takvu dobrotu? Oče moj, kako da ti za toliku dobrotu zahvalim?
Trgovac zlatom reče:
— Ti mi se, mladi čoveče, sviđaš, i to je dovoljno. A sad kad sam se uverio u to da si mi bezgranično zahvalan — drag si mi kao moje rođeno dete. Evo hoću da te naučim kako se pravi zlato te da za sav život ne budeš više imao nikakvih briga.
U znak zahvalnosti, mladi kujundžija htede se opet baciti pred noge starog trgovca zlatom, ali stari reče:
— Ostavi sad to. Nego dede da počnemo odmah da učimo. Treba samo da se negde brzo potkrepimo ručkom, jer nam valja poći na jedan kraci put. Da ti, možda, nije stan gdegod u blizini?
Mladi kujundžija reče:
— Stanujem nedaleko odavde, kod majke. Brzo ću da zaključam radionicu, pa možemo poći zajedno. Ti pojaši magarca i kreni, a ja ću odmah za tobom pešice.
Tako stari trgovac zlatom usedne na magarca i pođe označenim pravcem; hitri mladi kujundžija pristiže ga ubrzo.
Kad je bogatog trgovca zlatom doveo do kuće, uvede ga u sobu i ponudi ga da sedne, te mladi kujundžija reče:
— Pričekaj časak, ja ću se brzo vratiti; idem da se javim majci. Ona će nam spremiti nešto za ručak. — I to rekavši, ode preko k majci da razgovara s njom.
Videvši ga gde dolazi, majka mu, kršeći ruke, iziđe u susret i reče:
— Sine moj, sine moj, koga li si samo doveo u moj i svoj dom? Pa to je upravo onaj čovek od koga sam te odvraćala. On mladim ljudima učini sprva po kakvo dobročinstvo da im posle, kad mu je to od koristi, dođe glave. To je čovek o kojem nam je tvoj otac na umoru rekao da ga se čuvamo. Prodi ga se, sine, i pobrini se za to da nam što pre ode iz kuće. Učini tako kako te majka moli i preklinje.
Ali joj mladi kujundžija odvrati ljutito:
— Majko, o svima bogatim i neobičnim ljudima mnogo se priča. Ostavi me danas na miru. Nego, umesto pričanja, spremi nam brzo dobar ručak, jer ćemo posle on i ja poći nekud. Evo ti malo zlata pa kupi šta treba i nadi nam kakva dečaka da nas posluži. — I ne upuštajući se dalje ni u kakva objašnjenja s majkom, vrati se mladi kujundžija trgovcu zlatom.
Posle nekog vremena javi mu majka — po sluščetu kojeg je za ovu priliku brzo našla — da je ručak spremljen, i sin joj s trgovcem prede u trpezariju.
Kad s ručkom behu pri kraju, bogati trgovac zlatom izvadi krišom iz džepa jednu bočicu i nekoliko kapi tečnosti iz nje saspe u šerbet mladog kujundžije. Čim mladić otpi malo šerbeta, onesvesti se i pade nauznak kao mrtav pijan. Ne časeći časa, bogati trgovac zlatom podigne ga, iznese iz sobe i položi na magarca, pokrije ga svega velikom vrećom, a onda i sam sedne na magarca pa kasom prođe kroz grad i gradsku kapiju.
S onesvešćenim kujundžijom ode trgovac zlatom daleko, daleko u pustinju. Tek sutradan zastane na jednom mestu, položi mladića na pesak i duhne mu u nozdrve nekakav prašak. Taj prašak dovede mladića k svesti. Podigne glavu, pogleda oko sebe i zapita trgovca:
— Kako se to dogodilo da se iz kuće svoje majke nađem odjednom u ovoj pustinji? Trgovac zlatom reče:
— To je tek prvi deo događaja. Nas dvojica nalazimo se na putu k jednom mestu gde raste drveće od čijih se grana i grančica pravi zlato. Poveo sam te sa sobom zato da i ti ovu stvar najpre naučiš, a posle uživaš u koristima što ih budeš imao od toga znanja.
Potpuno umiren ovim rečima, mladi kujundžija raspoloži se još više kad mu trgovac zlatom pokaza u daljini brda na kojima je raslo ovo čudotvorno drveće. I kad trgovac zlatom pojaha magarca i krenu, on je pored njega pešačio bodro i veselo. Tako su išli sve dok ne stigoše do pred podnožje brda. Padine ovih brda bile su, medutim, više stotina stopa tako strmo stenje da nigde nije bilo mogućno popeti se na njih.
Trgovac zlatom reče:
— Vidiš li ona stabla tamo gore na ivici stene? To su ti ta čudotvorna stabla čije drvo pretvara kalaj u zlato. Tvoj zadatak sastoji se samo u tome da čim budeš bio gore, nakupiš što je mogućno više sasušenih grana tog drveća i baciš ih ovamo meni. A kad budeš sišao s brda, podelićemo medu sobom sve što budeš nakupio i dobacio mi.
Mladi kujundžija reče:
— To mi se čini pravo i u redu. Ali kako da se popnem na brdo?
Trgovac zlatom se osmehne i reče:
— Ima za to načina i odmah ću ti ga pokazati. Trgovac zlatom bio je poveo sa sobom jednog ovna. Zakolje ga, i dok je još iz ovna tekla krv na pesak, reče:
— Pogledaj, sinko, onog velikog orla kako kruži vazduhom tamo iznad brda. On traži hranu za svoje orliće i već je osmotrio ovna. Mi ćemo ovako postupiti: ja ću ovna odrati, ušiću te u njegovo runo, a onda ću otići malo dalje.
Čim se budem udaljio od tebe, orao će sleteti i odneće te.
Kad budeš bio na brdu, prorezaćeš ovnujsku kožu ovim malim nožem što ti ga dajem, izvući ćeš se iz nje i odmah ćeš se predati poslu; odlomićeš što veći broj sasušenih grana s onog drveća pomoću kojeg se dobiva zlato, pokupićeš ih i bacićeš ih ovamo meni. Te grane podelićemo čim budeš sišao s brda.
Kako vidiš, izvršenje tvojeg zadatka je vrlo prosto.
Mladi kujundžija reče:
— Zaista je vrlo prosto. Ušij me brzo u ovnujsko runo!
Trgovac zlatom ušije mladića u runo i ode s magarcem malo dalje.
Posle nekoliko trenutaka, stušti se orao s visine, odnese u ovnujsku kožu ušivena mladića na brdo i spusti ga na granje jednog drveta blizu gnezda u kojem su se nalazili njegovi orlići.
Da uplaši orla, mladi kujundžija počne tada odjednom gromko vikati, orao odlete, on proreže ovnujsku kožu i izvuče se iz nje.
Pogledavši oko sebe, vide da se nalazi medu drvećem čije su grane bile upravo onakve kao ona grančica koju mu je trgovac zlatom bio dao i kojom je istopljeni kalaj pretvorio u čisto zlato. Daleko, daleko u nizini ugleda starog trgovca gde stoji kraj magarca.
Mladi kujundžija uzme brzo lomiti sasušene grane ovog drveća i bacati ih niz brdo. A kad je smatrao da ih je dovoljno nakupio i bacio, reče samom sebi:
— Već je vreme da iziđem iz ove šume i siđem s brda.
Onda počne tražiti najpodesnije mesto s kojeg bi pošao nizbrdo. Ali isto onako kao što ranije nije mogao ugledati kakvu bilo stazu kojom bi se uspeo na brdo, isto tako ne nade sada nikakvu putanju kojom bi s njega sišao. Tako priđe samoj ivici brdske padine i doviknu trgovcu zlatom:
— Kako da siđem s brda?
Dole stari trgovac pokupi sve grane što mu ih je mladi kujundžija bacio s brda, napuni njima vreću i natovari na magarca. Na mladićevo pitanje kako da siđe s brda, odgovori:
— Mnogi su se već našli tamo gde si sad ti, ali se nijedan nije otud vratio. Obazri se malo oko sebe pa ćeš se lako u to uveriti.
I to rekavši, potera magarc i krene kroz pustinju natrag ka dalekom gradu.
Mladi kujundžija zade dublje u šumu. Što je dalje išao, sve je češće nailazio na kosture ljudi koji su tamo poumirali od gladi i žeđi. Stari trgovac je zaista pravo kazao da su mnogi ostavili na ovom brdu svoje kosti. Mladi kujundžija reče samom sebi:
— Neću da umrem tako brzo. Potražiću spas na drugoj strani brda.
I onda se kroz šumu uputi na drugu stranu brda. Išao je i išao, i činilo mu se da ovoj šumi sa čudotvornim drvećem nema kraja. Svuda je nailazio na kosti ljudi koji su poumirali od gladi. Naposletku ukaza mu se kroz proređena crvena stabla čistina i sve oko njega postade svetlije.
Već se bio zamorio, ali je išao dalje i dalje. Na ljudske kosti nailazio je sve ređe, a prelazeći preko jedne velike gole ravnice, ne vide ih nigde više. Idući dalje tom ravnicom, ugleda na obzorju šumarak o kojem je odmah pomislio da je vrt i usred tog šumarka jedan visok gasr — zgradu s kulom. Prikupi svu snagu i stigne do gasra. Ali pred samom kapijom, kad je pružio ruku da je otvori, padne od iznemoglosti i onesvesti se.
Kad opet dođe k sebi, nalazio se u prostranoj sobi, položen na meke jastuke, udišući vazduh slatka mirisa; oko njega stajalo je sedam vrlo lepih devojaka. Kad otvori oči, najstarija reče:
— Gledajte samo kako su mu i oči lepe!
Jedne od njih poteknu da mu donesu piće za osveženje, a druge narede sluškinjama da pred njim mahalicama hlade vazduh. Pribravši se, mladi kujundžija se malo podigne i zapita:
— Gde li se to ja nalazim?
Na to mu jedna od devojaka odgovori:
— Ti se nalaziš u kući kćeri kralja aldana. Tada im mladi kujundžija ispriča svoje doživljaje, a kad je svršio, najstarija devojka reče:
— Tako taj opaki čovek čini već odavno, tokom mnogih godina, i to stalno iz godine u godinu. Svake godine žrtvuje u ovnujskom runu po jednog mladog čoveka da bi se dokopao grana sa zlatotvorna drveća. I svi lepi mladići, njegove žrtve, poumirali su u šumi crvenih stabala, svi osim tebe, koji si stigao do našeg gasra. Sad moraš ostati kod nas godinu dana. Kad se godina bude navršila, opaki čovek doći će opet da mu naš orao odnese na brdo u ovnujsko runo zašivena mladića, jednu novu njegovu žrtvu. Mi ćemo te tada na jednom od naših mladih orlova poslati tamo da dokrajčiš njegove zločine i ubiješ ga.
Mladi kujundžija reče:
— Ne mogu zamisliti ništa prijatnije od godišnjeg boravka kod vas, u vašem društvu. Samo mi je žao što će mi majku mučiti za to vreme velike brige za mene.
I mladi kujundžija ostane godinu dana u gasru aldanovih kćeri. Za sve to vreme gostile su ga i negovale kao da je sin kakva sultana. Svaka mu je želja bivala ispunjena, i on je ubrzo naučio provoditi život prinčeva koji umeju uživati u dobrima što ih daje bogatije društvo. Vreme mu je brzo prolazilo i zato se veoma iznenadi kad su mu sedam sestara jednoga dana s velikom žalošću rekle:
— Ti si sada skoro godinu dana proživeo s nama i mi smo te zavolele kao brata. Za nekoliko dana bogati trgovac zlatom opet će doći. Tada ćeš nas morati ostaviti.
I mladi kujundžija primi njihove reči s velikom žalošću.
Posle nekoliko dana jedna od sestara dođe mu s jednim mladim orlom, a druga mu donese i preda u ruke mač. One mu rekoše:
— Tvoje vreme se navršilo. Sad najpre poleti na orlu i donesi nam glavu toga opakog čoveka. Mladiću pak koga je on doveo da ga pošalje na brdo ponesi malo crvena drveta i predaj mu ga.
Mladi čovek oprosti se sa sestrama, pripaše mač i usedne na orla. Orao brzo poleti s njim ka šumi drveća crvenih grana i sleti kraj same ivice brdske padine. Mladi kujundžija sjaše i baci pogled u nizinu. Dole je stajao stari trgovac zlatom zajedno s jednim mladićem, i upravo u tom trenutku vadio je nož da zakolje ovna.
Mladi kujundžija hitro odlomi s drveća nekoliko suhih grana, usedne na orla i odmah izvadi mač iz korica. Stari trgovac zlatom je još klao ovna kad mu je iza leda sleteo orao i opazio je kujundžiju tek kad je ovaj već bio zamahnuo mačem. Trgovčeva odrubljena glava padne pred noge mladića kojeg je taj opaki čovek bio doveo.
— O, zašto ubi dobrog, starog čoveka? — uzviknu mladić.
Kujundžija reče:
— Taj čovek nije bio dobar!
Zatim ispriča mladiću sve što je sam bio doživeo i šta su, na mnogo strašniji način, doživeli pre njega mnogi drugi mladi ljudi.
Tako mladić sazna u kakvoj se opasnosti nalazio i zahvali kujundžiji što ga je spasao. Onda mu kujundžija reče:
— Sada ti, prijatelju, uzmi magarca opakog čoveka i vrati se kući putem kojim si došao, i što je mogućno brže. A evo ti ovo nekoliko sasušenih crvenih grana koje će ti koristiti da u vascelom svojem životu ne osetiš bedu ni oskudicu. Šta treba da učiniš s ovim granama, to već znaš; tome te je opaki čovek naučio.
Potom turi mač u korice, povadi iz trgovčevih džepova i uzme praškove i sve drugo čime se opaki čovek u izvođenju svojih zločinačkih dela služio, dohvati njegovu odrubljenu glavu i usedne na orla, koji smesta poleti ka gasru kćeri kralja aldana.
Kad prispe u njihov dom, preda im, po obećanju, glavu tog ubice mnogih mladih ljudi. One mu zahvale i uzmu ga moliti da ostane kod njih još koje vreme, ali im mladi kujundžija odgovori kako se sad, po svršenom zadatku, mora što pre vratiti kući, gde ga već tako dugo čeka brižna majka. Teška srca saglase se sedam kćeri kralja aldana s njegovom odlukom. Plačući uzmu oproštaj od njega i svaka ga, za uspomenu, daruje po jednim dragocenim darom. Potom mladi čovek usedne na orla, svrati u šumu zlatotvorna drveća, gde uzme i ponese sa sobom nekoliko sasušenih crvenih grana, a onda potera moćnu pticu da što brže odleti s njim u zavičaj.
Majka mladog kujundžije bila je još u životu. Sedam aldanovih kćeri javljalo joj se češće u snu utešnim rečima da će joj se sin u ne odveć dalekoj budućnosti vratiti kući kao veoma ugledan čovek. Ona je, istina, toliko plakala za njim da je od silnog plača bila oslepela, ali kad joj se prispeli sin obisnu o vrat i poljubi je, ponovo je progledala.
Mladi kujundžija vratio se kući s velikim blagom, a za vreme boravka kod aldanovih kćeri, njegova priroda toliko se izmenila da niko nije hteo verovati kako je to onaj isti kujundžija koji je jednog dana bio nestao.

BOGATAŠ I GOLJIN SIN

Švedska


Živeo negde jedan bogati seljak koji je iz godine u godinu bivao sve bogatiji: imao je na više mesta vrlo lepa imanja, prave male spahiluke. Zvao se Petar, ali zbog njegova bogatstva svi su ga zvali Petar Gavan. A živeo u udžerici kraj bogataševa doma i jedan siromašak koji osim žene i gomile dece nije imao ništa drugo na svetu. Ime mu je bilo Jan, ali zbog njegova siromaštva svi su ga zvali Jan Golja.
Petar Gavan, koji je bio tako neobično bogat, bio je uz to i pravi i oholi škrtac — a bogataši su često takvi — i što je koji čovek bio siromašniji, pokazivao se prema njemu tim većom tvrdicom. Drukciji je bio sa gospodom i sebi ravnim bogatašima: tad mu nikakvi izdaci nisu bili preveliki ni gozbe preskupe, jer je hteo da stekne njihovo uvaženje.
Ali mada je bio neizmerno bogat, Petar Gavan nije bio nikad zadovoljan i u dnu duše zavideo je Janu Golji na mnogoj deci, jer sam nije imao ni jedno dete, koje bi upravljalo mnogim njegovim imanjima kad on jednom bude ostareo. Žena mu je iz bliza i iz daleka tražila lekare i nadrilekare da joj pomognu. Ali je sve bilo uzaman, jer za boljku ovakve vrste još nije nikla biljka u koje bi bilo moći od pomoći.
— Sve mi ide uz dlaku — govorio je Petar Gavan, i kad god se u Jana našla prinova, buknula bi u njemu zavist, i on bi svoju pesmu ponovo počinjao iz početka.
Dogodilo se jedne večeri da neka stara žena prođe onuda i zamoli u njega sklonište preko noći. Zar za tako šta da mu se obraća nekakva slepica? Nije njegov dom — dom staraca i starica, reče, a zatim joj zatvori vrata pred nosem.
Starica morade poći dalje i onda se s istom molbom obrati Janu Golji.
O, primio bi je od sveg srca rado, kaže Jan, ali žena mu je upravo na babinjama, i zbog toga ne zna gde bi i kako bi u svojoj udžerici smestio putnicu namernicu.
— Kad je tako — reče stara — onda sam došla baš u pravo vreme, jer ja se u te stvari razumem. I to rekavši, ude u sobu.
— Pa ovo je izvanredno lepo detence! — reče videvši muškarčića na grudima porodilje. — Taj će jednom u životu daleko doterati! I zbog toga valja vam zamoliti Petra Gavana da mu bude kršteni kum.
Jan i žena mu samo se zgledaše. Jer pre bi sunce pocrnelo nego što bi se Petar Gavan spustio tako nisko da bude kršteni kum detetu takvih golja kakvi su Jan i njegova žena.
— Čovek se rada kao siromah — reče starica — ali će vaš sin biti jednom bogat. A ni Petar Gavan, koji danas izigrava velika gospodina, nije bio odeven kad je došao na svet. I zbog toga, Jane, učini kako ti kažem.
Jan Golja počeše se za uvetom, a zatim se uzme češati svuda po glavi. Ali je starica ostala uporna i pošto je pripadala onoj vrsti ljudi koji znaju više no drugi, posluša je Jan, ode Petru Gavanu i kaže mu s kakvom je molbom došao.
— Jesi li ti pao na teme? — reče mu bogataš. — Zar ja da budem kršteni kum golaćeviću takvoga golje kao što si ti? Tornjaj se odavde, i to smesta, ako želiš da se vratiš kući čitav!
I to rekavši, tresne vratima pred njim da se sve orilo.
"To bi i bilo premnogo za siromašne ljude — okumiti se s takvim bogatašem", mislio je u sebi Jan vraćajući se otud čvrsta koraka.
Kad dođe kući, zapita ga starica kako je tekla stvar i Jan morade da ispriča po istini: da nije bilo onako kako je ona zamislila.
— To izlazi na isto — reče stara — jer tvoj će sin biti ipak onaj koji će ga naslediti, i sve što je Petar Gavan stekao i scicijašio, on će jednog dana dobiti. Samo to morate zadržati za sebe — dodade starica — inače će — ovo vam kažem da znate — doći do teškoća.
Dobro, dobro, oni će o tome ćutati, to je jasno.
Sutradan izvadi starica iz svoje kotarice lepo odelce, uredi dete, ukrasi ga, odnese ga svešteniku te bude kršten i dobije ime Petar.
Ali se Petar Gavan stalno jedio što nema dece. I kako mu ih žena nije darovala, slože se njih dvoje da kupe jedno dete i usvoje ga. To, dabogme, mora biti lepo dete, ali ne sme biti skupo. I toga radi pođe Petar Gavan Janu Golji.
— A je l' ti — reče mu — ti imaš mnogo dece?
— Bogme imam, neka su mi živa i zdrava! — kaže Jan. — S mojom dečurlijom je kao s tvojim imanjima: jedva da ih možeš izbrojati.
— Mda. A ja nemam dece — reče Petar Gavan — pa da mi prodaš svog najmlađeg sinčića.
Jan kaže da se ne razume u trgovanje, a naročito ne u trgovanje takvom robom. Ali se onda seti reči one starice, i tako razmena dobara bude izvršena. Jan dobije mericu ovsa, a Petar Gavan njegova sinčića. Gavan obeća da će mu sina doživotno hraniti i izdržavati, pa se čak na to i zakune.
Kad je prošlo neko vreme, počne opet s Petrom Gavanom stara pesma: jest, imao je dete, ali to nije bila krv njegove krvi ni izdanak njegove loze. Žena mu morade ponovo tražiti pomoć lekara i nadrilekara, ali sad s mnogo više sreće no dotad: posle uspešna lečenja, nade se u kolevci u domu Petra Gavana jedna — ćerkica. Gavan je sad bio u sedmom nebu i smatrao je da mu je onaj golaćević, sin Jana Golje, suvišan. Ali kad ga je već uzeo, nije mu zasad ostajalo šta drugo no da ga i zadrži, a posle će videti šta će i kako će s njim.
Jan Golja i njegova žena bili su, naravno, zadovoljni novim stanjem u domu Petra Gavana. Gledajući dečaka kako se igra s lepom, ljupkom devojčicom, oni su ih već videli kao buduće mladence. Jer u reči one starice čvrsto su verovali i bili u tom tako nepokolebljivi kao da već imaju u džepu Gavanov novac.
Jednoga dana izleti Janovoj ženi iz usta proročanstvo one starice. Čim ga je izbrbljala, pokajala se, ali reči, kad jednom izlete, više se u usta ne vraćaju, nego samo dobivaju sve snažnija krila. Sad su obletale sav onaj kraj i nisu se smirile dok nisu doprle do ušiju i samog Petra Gavana. Ono na šta je Gavan skoro bio zaboravio, počne mu se opet vrteti po glavi; da je ovaj njegov usvojenik samo jedan golaćević, a kad se takvi najedu, udari im to u glavu i počnu se zanositi kojekakvim mislima. "Sad se igra s mojom ćerkicom, a nije isključeno da će mu se na kraju prohteti da mi postane zet", govorio je sam sebi. Zbog toga se uznemiri i stane razmišljati kako da ga se otarasi.
Slučaj je bio takav da je Petar Gavan imao sestru koja je prebivala daleko, daleko, severno od brda, zapadno od jezera i južno od velikih slapova. I jednog dana kaže dečaku da joj odnese njegovo pismo, ali da dobro pazi na nj, jer to je, veli, osobito važno pismo. Šta je u njemu bilo sadržano, to mu nije kazao. A pisao je sestri da odvede dečaka na most iznad velikih slapova i gurne ga da se stropošta u vodu.
Dečak pohita što je brže mogao. O sutonu našao se usred šume, ne znajući kako da dođe do čije kuće gde bi prenoćio. Uto se sretne s jednom starom ženom, a to je, u stvari, bila upravo ona starica koja ga je kao novorođenče nosila na krštenje i bila mu kuma, samo što to dečak nije znao.
— Kud si pošao, momčiću? — zapita ga.
— Pošao sam k sestri Petra Gavana, koja prebiva severno od brda, zapadno od jezera i južno od velikih slapova — odgovori dečak. — Nosim njegovo pismo i treba da joj ga predam. Ali, draga bakice, da li bi bila tako dobra da me primiš na prenoćište?
Hoće, hoće, kaže starica, njezina kuća je tu blizu.
Tako dečak pođe s njom, a čim je zaspao, uzme mu starica pismo i ode brzo k učitelju koji je prebivao u kući kraj same šume. Zamoli ga da joj pročita pismo i on joj ga pročita.
— Opaku nameru ima u glavi taj Petar Gavan — reče stara — ali se ne usuđuje da je sam svojom rukom izvrši. Nego, neće ni ovako ostvariti svoju zamisao!
A onda zamoli učitelja da napiše drugo pismo: preporučuje sestri da bude dobra prema dečaku i drži ga kao svoje rođeno dete dok on, Petar Gavan, ne bude došao po njega — tako je glasila poruka u ovom drugom pismu. Potom se brzo vrati kući i kad je dečak ujutru ustao, pismo se nalazilo u njegovu džepu. Momčić zahvali starici na ljubaznom prijemu i pođe dalje.
Kad je stigao do sestre Petra Gavana, ona pročita bratovo pismo i primi dečaka najlepše i najljubaznije, i njemu je kod nje bilo tako kako je samo mogao poželeti. Što je vreme više prolazilo, ona ga je sve većma volela, jer je bio učtiv i poslušan i jer je u njega bila snažna jezgra dobrote.
Ali ma kako da mu je kod nje dobro bilo, on je ipak često čeznuo za kućom; možda ga je želja vukla kući i zbog toga što je ponekad mislio na devojče s kojim se igrao dok su bili mali i s kojim se i posle tako lepo slagao.
Godine su prolazile jedna za drugom, dečak se razvio u visoka, snažnog mladića, a Petar Gavan nikako da dođe po njega niti da šta javi. Sedeo je na svojem imanju i razmišljao o tome za koga da uda kćer, jer je ona već bila u godinama za udaju i valjalo je jednog dana rešiti se — njoj: da prestane devovati, a njemu: da je udomi.
Kći mu, medutim, o udaji ni da čuje: ne treba joj, kaže, čovek. Ali bi ovde-onde zapitala oca kad će se mladić vratiti kući; i što je bila starija, sve bi mu se češće obraćala s tim pitanjem, tako da Petar Gavan poče da strahuje od pomisli da mu se sestra možda nije držala uputstva u njegovu pismu. Gospode, ako je Goljin sin živ! Samo bi mu to trebalo! Te tako jednog dana upregne konje u kola i krene k sestri. Hteo je iz njezinih usta da čuje i tako se uveri u to da je mladić već odavno mrtav.
Kad je tamo prispeo, stajao je njegov golaćević na dvorištu! Petar Gavan se osetio u tom trenutku tako kao da će sići s uma.
— Zašto nisi učinila ono što sam ti pisao da učiniš? — upita sestru.
— Pa zar nisam učinila? — odgovori mu sestra. — Zar ga nisam držala sasvim kao svoje rođeno dete, onako kako si me zamolio u pismu? — I to rekavši, pruži mu pismo.
Gavan ga je čitao i čitao, gledao u pismo i gledao toliko da mu oči umalo nisu iskočile iz glave, jer pismo je bilo napisano tako kao da ga je pisala njegova ruka.
— Sve mi ide uz dlaku! — reče, i da je smeo, smoždio bi mladića na mestu. Ali nije smeo, nego napiše ženi pismo i naredi joj u njemu da pođe s mladićem do visoke peći i gurne ga u užarenu peć; ne učini li tako, moraće se sama sručiti u peć kad se on bude vratio kući.
Onda pismo pruži mladiću i zamoli da ga odnese kući. On, Petar Gavan, vratiće se kući kad bude izvršeno ono što je u pismu naredio da se izvrši.
Mladić smesta krene na put i kad je bilo uveče, nade se usred guste šume, gde se sretne s onom staricom.
— Odakle li dolaziš? — zapita ga.
— Dolazim od Petra Gavana, koji je u gostima kod svoje sestre, i nosim pismo njegovoj ženi — odgovori joj mladić. A zatim je zamoli:
— Ah, draga bakice, primi me i sad na prenoćište.
Hoće, hoće, kaže mu starica, i rado će ga primiti, te tako podu dalje zajedno. Kad je pak mladić zaspao, uzme mu starica pismo, ode s njim do učitelja i zamoli ga da joj pročita pismo, što on i učini.
— Sad je smislio nešto drugo đavolsko i gura ženu da to izvrši — kaže učitelj.
— Ali od njegove namere neće biti ništa ni sad! — reče starica.
Tako, po njezinoj molbi, napiše učitelj drugo pismo. U tom drugom pismu poručuje Gavan ženi da smesta sa kćerju i njihovim usvojenikom, sinom Jana Golje, ode svešteniku i zamoli ga da oglasi veridbu ovo dvoje mladih. Ne bude li tako uradila, baciće je u visoku peć kad se bude vratio kući — tako je stajalo u pismu.
Potom starica požuri kući i kad se mladić izjutra probudio, pismo je bilo u njegovu džepu. On zahvali starici na ljubaznu prijemu i onda ode.
Kad je stigao kući i kad ga je ugledala žena Petra Gavana, razrogačila je oči, a još ih je većma razrogačila kad je pročitala muževo pismo. "Mnogo šta čuje čovek u životu, ali ovako nešto ni sanjati ne bih mogla", reče u sebi. Ali ne želeći ni najmanje da je muž baci u visoku peć, prizove kćer. I gle čuda! — sad joj kći odjedanput dobi volju da se uda. Tako odu odmah svešteniku i zamole ga da oglasi veridbu dvoje mladih, kćeri Petra Gavana i sina Jana Golje.
U nedelju, na dan prvog oglasa veridbe, Gavanova žena priredi pravu svetkovinu: u svima prozorima na kući gorele su sveće. Ugledavši s brežuljka svoj dom u žarkoj svetlosti, Petar Gavan, koji se vraćao od sestre, mislio je da mu je u kući izbio požar. A kad je čuo šta se dogodilo, zamalo da pukne od besa.
Pojuri k ženi u sobu i tresne pesnicom o sto da je sve pucalo.
— Šta si ti to uradila dok sam bio van kuće? — drekne na nju. — Šta te je navelo na to da mi skuvaš ovakvu poparu? Zašto nisi učinila onako kako piše u pismu?
— Zar nisam učinila onako kako piše u tvojem pismu? — odgovori mu žena. — Zar nisam bila kod sveštenika, zamolila ga da oglasi veridbu naše kćeri i sina Jana Golje i priredila pravu svetkovinu? — reče mužu i pruži mu njegovo pismo.
Petar Gavan uzme čitati pismo i čitao ga je dotle dok nije požuteo i pozeleneo, jer je pismo bilo napisano upravo onako kako on piše, njegovim pravim pravcatim rukopisom.
— Čini mi se — reče naposletku — da je sam đavo umešao ovde svoje prste.
Onda pozove sina Jana Golje.
— Ti to kao hoćeš da mi postaneš zet, je li, ti? — reče mu. — E, brajče, ne ide to tako naprečac! Nego prvo pođi k divu na kraj sveta, taj ume da odgovori na sva pitanja. Pitaj ga: zašto meni uvek sve ide uz dlaku? Doneseš li mi odgovor, dobićeš moju kćer za ženu; inače od tog posla ne može biti ništa.
Mladić nije bio nimalo ushićen time što mu valja poći na kraj sveta, a nije, dabogme, imao ni razlog da se raduje što ostavlja dragu devojku. Ona pak, kći Gavanova, molila je oca i preklinjala da ga ne šalje na put do na kraj sveta, plakala je i plakala da samo što nije oslepela od plača, ali joj otac ostade tvrda i neumoljiva srca — mladić je morao krenuti na put. Sad je Petar Gavan verovao da je dobio igru, jer onaj div na kraju sveta bio je ljudožder — to je Gavan znao!
Dugo je mladiću valjalo putovati do na kraj sveta: morao je proći kroz tri kraljevine da donde dospe. Kad dođe do prvog kraljevskog dvora, dočeka ga na stepenicama sam kralj.
— Kud si pošao, mladiću? — zapita ga.
— Kad si pošao divu na kraj sveta — reče kralj — onda budi dobar, dragi mladiću, pa ga pitaj šta je i kako je s mojom kćerju, koja mi je nestala pre sedam godina.
— Pokušaću — kaže mladić. — Dobijem li odgovor na jedno pitanje, dobiću, valjda, i na više pitanja.
Onda ga kralj lepo primi i počasti i snabde ga bogato namirnicama. Mladić mu zahvali i pođe dalje na put dok ne ugleda jedno brdo, tako strašno veliko i visoko kakva nigde drugde u celom svetu nije bilo. To je bio kraj sveta, i div koji je umeo da odgovori na sva pitanja prebivao je u tom brdu. Da bi se dospelo do njegova prebivališta, moralo se preći preko velike reke. Na obali je bio čamac, a u čamcu je sedela jedna stara, ružna žena. Mladić je zamoli da ga preveze preko.
— Hoćeš li k divu? — upita starica. Da, hoće, kaže joj; hoće da ga pita zašto Petru Gavanu uvek sve ide uz dlaku.
— Ah, dragi mladiću — reče stara žena — onda ga pitaj i to dokle ću još sedeti ovde, jer ima već tri stotine godina otkako se nalazim u ovom čamcu.
— Pokušaću — kaže joj mladić i ona ga onda preveze preko reke.

U brdu su bila vrata i mladić nije pravo znao treba li da ude ili da ne ude, jer se u bravi na vratima nalazio ključ. Onda stegne srce, otvori vrata i ude u veliku dvoranu, čiji su se zidovi sijali kao suvo zlato. U dvorani je sedela prelepa, nežna mlada devojka sa preslicom, na kojoj je prela najtananije zlatne niti.
— Odavno nisam videla čestita čoveka — reče mu devojka — ali kako si, dragi mladiću, dospeo ovamo i šta tražiš ovde?
— Poslao me ovamo Petar Gavan — odgovori joj mladić. — Naredio mi je da mnogo pozdravim diva i pitam ga: zašto njemu, Gavanu, uvek sve ide uz dlaku. Kad bih mogao razgovarati s ocem divom?
— Kad bi mogao razgovarati s divom? O, dragi mladiću, ti ne znaš šta govoriš — kaže mu lepa devojka. — Sad nije kod kuće, izišao je, ali ako te bude zatekao ovde kad se vrati, progutaće te u slast, i to odjedanput, kao zalogaj.
— To bi, bogme, bilo neprijatno — reče mladić. — Ali ja, u svakom slučaju, moram s njim razgovarati, jer mi ga još valja pitati o ovom i onom — i on joj ispriča sve naloge što ih je primio. A kad joj pomenu kralja koji je pre sedam godina izgubio kćer, ona uzdahnu i reče:
— O, zamisli samo kad bi taj kralj bio moj otac! Jest, moram ti pomoći kako budem znala i mogla. I zamisli samo kako bi bilo kad bismo imali sreću da zajedno odemo odavde.
Onda mu pokaže zlatan mač koji je visio o zidu.
— Pokušaj da vidiš možeš li ga podići — kaže mu. Mladić pokuša časkom, ali ga ne uzmože podići.
— Popij jedan gutljaj iz ove boce! — kaže mu devojka, i to pomože: sad je mogao skinuti mač sa zida.
— Popij još jedan gutljaj! — kaže mu opet, i on tako učini: sad je išlo mnogo bolje, sad je mogao podići mač visoko. A onda ispije bocu do dna, i to mu toliko poveća snagu da je teškim mačem mogao mahati kako je hteo, tako lako kao da ima u ruci vrbov prut.
— Sad se uvuci pod postelju i pokrij se ovom medvedom kožom da ti div ne oseti miris — kaže mu devojka.
Mladić učini tako. Zavuče se pod postelju i pokrije se medvedom kožom do preko ušiju.
U istom času div s hukom ude u sobu.
— Huuu! — reče šireći nozdrve. — Osećam ljudsku krv.
— Jest, to je mogućno — reče princeza. — Maločas doleteo ti je jastreb s velikom koskom u kljunu. To je svakako bila ljudska kost kad ti tako golica nos.
— Jedna jedina koska ne može tako jako mirisati — kaže div.
— Jest, da, ali sećam se, čini mi se, da su bile dve koske — reče ona.
— E, dobro, dobro — kaže div, a onda sedne i uzme joj pričati o svojim junačkim delima, o tome koliko je ljudi tog dana prožderao i tako dalje. Potom je došlo vreme da se spava i tako oni legnu i div zaspi.
Odjednom se princeza trgne.
— Ah! — krikne i okrene se u postelji.
— Šta je? — zapita div.
— Ah, sanjala sam nešto smešno — odgovori princeza.
— A šta si to sanjala? — upita div.
— Sanjala sam o nekom ko se zove Petar Gavan i taj me pitao zašto njemu uvek sve ide uz dlaku — kaže mu ona.
— To dolazi odatle što neće da uzme za zeta mladića koji mu je suđen — reče div, zatim ponovo zaspi i zahrče da je brdo ječalo. Ali odjedanput princeza se opet trgne.
— Ah, ah! — krikne i okrene se u postelji.
— No, šta je sad? — pita div i počne se ljutiti.
— Ah, sanjala sam nešto smešno — odgovori ona.
— Šta si to sanjala? — pita je div.
— Sanjala sam o jednom kralju koji je imao u vrtu nekakvu sasvim čudnovatu voćku — odgovori princeza. — Sve jabuke s te voćke bile su crvene na jednoj strani, a bele na drugoj; kako je to mogućno?
Div joj na to pitanje odgovori:
— To dolazi od silnog zlata i srebra što je tamo zakopano u vreme kad su svi carevi i kraljevi sveta ratovali medu sobom.
I okrenuvši se k zidu, stade opet hrkati da se brdo treslo.
Ali se princeza odjednom trgne.
— Ah, ah, ah! — krikne i obrne se u postelji.
— Šta ti je sad? — drekne div, već sasvim ljut i osoran.
— Ah, sanjala sam nešto neobično — reče princeza.
— No, šta si sanjala? — upita je div.
— Sanjala sam o nekom kralju koji je imao izvor najbistrije i najpitkije vode kakve nije nigde u svetu, a sad je voda u njemu zagađena i prljava kao lokva. Ah, dobri moj — reče — kaži mi kako je to mogućno?
Div joj na to pitanje odgovori:
— To je zbog strvine jednog konja koji je zakopan tamo kraj izvora. Treba strvinu iskopati i izvor će opet biti čist kao što je nekad bio. Ali sad me ostavi na miru s tim svojim sanjanjem.
I okrenuvši se k zidu, počne hrkati da je sve pucalo.
Ali se princeza odjednom trgne.
— Ah, ah, ah, ah! — krikne i prevrne se u postelji.
— Šta li je opet? — drekne div, sad već sasvim besan.
— Ah, sanjala sam nešto neobično — reče princeza.
— Šta si to sanjala? — vikao je div.
— Sanjala sam — kaže mu ona — o jednom kralju koji me je pitao šta je i kako je s njegovom pre sedam godina nestalom kćerju. A ja bih htela da znam ko je taj kralj.
Div joj na to pitanje odgovori:
— Taj kralj je tvoj otac. Ali može on pitati i razbijati glavu pitanjem koliko god hoće, ti ostaješ tu gde si. A sad me ostavi naposletku na miru sa svojim snovima; jesi li razumela?
Zatim se okrete k zidu, zaspi i tako zahrka da se brdo treslo i pucalo kao da ga je zahvatila olujina.
Ali najednom trgne se princeza i opet:
— Ah, ah, ah, ah, ah! — krikne i okrene se u postelji. Div skoči.
— Šta ti je opet? — izdere se na nju vrlo grubo, jer sad je bio van sebe od besa.
— Ah, najmiliji i najbolji tatice — reče princeza — trgla sam se, nisam mogla drukčije, jer sam sanjala nešto tako čudnovato.
— To je nekakvo strašno sanjanje ove noći — kaže joj. — Ti inače ne sanjaš takve ni tolike snove. Pa de, šta si sad sanjala? — drekne besno.
— Sanjala sam — kaže princeza — kako me starica sa čamca na reci pita dokle će još morati ostati u čamcu. Div joj na to pitanje odgovori:
— Ostaće donde dok ne bude dobila zamenu. A dobiće je tada kad neko sedne u čamac na njezino mesto, a ona skoči na zemlju i rekne: "Sad sedi ti ovde toliko vremena koliko sam ja sedela." — Onda će ona biti slobodna, a onaj koji bude u čamcu, ostaće umesto nje. Ali ako me sada ne budeš ostavila na miru da mogu spavati, glavu ću ti odseci — reče joj na kraju, skine sa zida mač i položi ga kraj sebe u postelju. Onda zaspi i zahrče da se sve orilo kao kad puca grom za gromom.
Dobivši od diva odgovor na sva pitanja, izmigolji se princeza iz postelje; u isto vreme izvuče se i mladić iz svojeg skrovišta, pa, ne časeći časa, dohvati mač i jednim silnim udarcem odseče divu glavu. Sad je princeza bila slobodna i njih dvoje potrče odmah k reci ostavivši mrtva diva u lokvi njegove divovske krvi.
Kad dođoše do čamca, zapita starica mladića da li je od diva dobio odgovor na njezino pitanje.
— Prvo nas prevezi preko, pa ćeš onda čuti njegov odgovor — reče joj mladić.
Dobro, prevešće ih. A kad iziđoše iz čamca i stadoše na zemlju, okrete se mladić i reče joj:
— Kad idući put budeš nekog prevozila, treba da staneš nogom na zemlju, a onom ko za tobom ostane u čamcu da kažeš: "Sedi sad ti ovde toliko koliko sam ja sedela!" — Onda ćeš biti slobodna, a onaj drugi ostaće u čamcu umesto tebe.
— Trebalo je da mi kažeš pre no što sam te prevezla, pa bi sad ti sedeo ovde mesto mene ljutito je vikala starica za njim i princezom.
Onda su išli istim putem kojim je mladić bio došao i kad stigoše do kraljevskog dvora u kojem je prebivao princezin otac, može se zamisliti kako su ih tamo dočekali raširenih ruku. Kralj se tako radovao da se to ne može izraziti rečima. Mladića prosto nije hteo pustiti da ode, jer je želeo da mu on bude zet i naslednik, a ta njegova želja je bila potpuno razumljiva. Kao njen otac, tako je mislila i princeza, i ona ga je molila i molila da ne ode od nje, ali je on ostao pri onom što je već na početku rekao: mora, veli, kući da saopšti odgovor Petru Gavanu, a osim toga — a ovo je kazao samo princezi, koja je čula šta je div rekao — neko ga kod kuće očekuje s velikom čežnjom.
Pošto je bilo nemoguće zadržati ga, opremi ga kralj za put kako se samo moglo poželeti: da mu lepa odela, konje i kola, tako da je mladić pošao od njega kao najotmeniji plemić.
Zatim prispe u drugu prestonicu, i kad su tamo učinili onako kako je div rekao da treba učiniti, poteče u izvoru voda pitka kao najbolje vino. I ovaj kralj obdari ga mnogim darovima, a potom mladić ode do trećeg kraljevskog dvora. Tamo naredi da se kopa s obeju strana jabuke, dok se nije iskopalo tako strašno mnogo zlata i srebra da se to ni prikazati ne može. Kralj mu da pola od svega iskopanog blaga.
Tako je sin Jana Golje postao pravi veliki gospodin, i Petar Gavan stajao je s kapom u ruci kad je u svojem dvorištu prilazio sjajnim kolima, gotovo verujući da mu dolazi kralj da se pozdravi s tako znamenitom ličnošću kao što je on, Petar Gavan.
Kad vide ko je taj što sedi u kolima, može se zamisliti kako je razrogačio oči. A kad ću divov odgovor, smesta naredi da se što brže spremi sve što je potrebno za svadbu njegove kćeri i sina Jana Golje.
To je bilo svetkovanje i svadbovanje tako sjajno kako se odavno a možda i nikad pre toga nije ni čulo ni videlo. Gavan, tvrdica kakva se samo zamisliti može, davao je sada novac i šakom i kapom samo da svadbovanje bude što velelepnije.
Medu svatima bili su i sestra Petra Gavana i starica kojoj Gavan negda nije hteo dati ni da prenoći u njegovu domu i koja je krstila Goljina sina, i Jan Golja sa ženom i svom njihovom tevabijom, svi u novim novcatim odelima i haljinama. Svatovsku gozbu spremilo je sedam kuvarica iz prestonice, a toliko je ljudi došlo u svatove da im se konji nisu mogli izbrojati. Svati su igrali i pevali, ijujukali i opet igrali, jeli i pili kao da su bili u svatovima samog kralja.
Sad bi Petar Gavan zaista mogao biti zadovoljan, jer bolja zeta ne bi nikad našao ma koliko ga tražio. Ali, uprkos svemu, on nije bio istinski zadovoljan. Nije mu išlo u glavu da je golaćević bogatiji od njega, a jedio se i što mu je zet bio nerasudan i ne uze sve što je div imao, nego je ostavio da leži sve tamo gde je bilo; a što čak ni ključ od divovih vrata nije poneo sa sobom, to mu baš nikako nije davalo mira.
I tako Petar Gavan upregne jednog dana konje u kola i ode, a da niko nije znao reči kuda ni kamo. On je, medutim, otišao na kraj sveta da uzme sve ono što je div imao.
Kad je došao na reku, ude u čamac i starica ga zamoli da sedne. Čim je Gavan seo, ona se u jednom skoku nade na zemlji i okrenuvši se k njemu, reče:
— Sad sedi ti ovde toliko koliko sam ja sedela! — I tako Petar Gavan ostade da sedi u čamcu, i sedi tamo i danas i zuri u zlato što se sija iz divove otvorene dvorane.
Ali je njegovoj kćeri i sinu Jana Golje sasvim dobro i oni žive u zajedničkoj sreći i zadovoljstvu. A živi i onaj ko je poslednji ispričao ovu pripovetku.

JABUKA KOJA PLAČE I JABUKA KOJA SE SMEJE

Turska


Bio neki car koji je imao tri sina. Dok je jednog dana njegov najmlađi sin sedeo u zamku, dođe jedna starica da zahvati vode sa izvora ispod zamka. Mladić se baci malim kamenom i polomi staričin krčag. Starica ništa ne reče, ode po drugi krčag i ponovo dođe na izvor. Dečak ponovo baci kamen, polomi krčag, a starica ode. Sutradan se starica pojavi na izvoru sa novim krčagom. Čim je ugleda, mladić ponovo baci kamen i razbi krčag.
Starica reče:
— Hej, sinko, molim gospoda da se jabuka koja plače zaljubi u jabuku koja se smeje — i udalji se.
Prođe pet dana i dečaka poče da muči ono što je starica rekla. I zaista, jabuka koja plače zaljubila se u jabuku koja se smeje. Iz dana u dan dečak je bledeo i venuo. I car ću da mu se sin razboleo. Pogledali su ga hodže i vidari, ali nikako nisu mogli da objasne razlog mladićeve patnje. Jednog dana ponovo dođe jedan vidar i reče caru:
— On je bolestan od ljubavne patnje. Mladić na kraju reče ocu da se jabuka koja plače zaljubila u jabuku koja se smeje. Car će na to:
— Šta da radimo sada, sine? Mladić odgovori:
— Dozvoli mi da idem i da ih nađem. Car, opet:
— Kuda ćeš u takvom stanju? Kako ćeš znati gde su. Pusti!
— Svakako ću ići i naći ću ih — odgovori mladić.
— I mi ćemo ići s njim. Sigurno ćemo naći te jabuke — rekoše ocu starija braća.
Sva tri brata krenuše zajedno na put.
Dugo su išli preko brda, dolina i ravnica i jednog dana stigoše do neke česme. Na česmi videše jedan natpis. Pročitaše: ko ide jednim od ova tri puta, doći će, ko ide drugim doći će ili neće, a ko krene trećim putem nikako neće doći. Braća se sporazumeše da najstariji krene putem kojim se dolazi, srednji putem kojim se dolazi ili ne dolazi, a najmlađi onim kojim se ne dolazi.
— Ali kako ćemo znati, ko se vratio, a ko nije — rekoše.
Na to najmlađi brat reče:
— Skinimo prstenje sa ruku i stavimo ga ispod ovog kamena. Onaj ko dođe kasnije, znaće ko je sa kog puta stigao.
Tako i učiniše i svaki krenu putem koji je izabrao. Najstariji carević stiže u jednu zemlju, ude u jedan hamam i osta tamo da radi kao hamamski momak. Srednji brat, kad stiže u neku zemlju, ude u jednu kafanu i osta tamo kao kafedžija.
Da se vratimo najmlađem bratu. I on, pošto je prešao dug put, stiže jednoga dana do nekog izvora i vide staricu kako zahvata vode. Mladić je upita:
— Bako, hoćeš li mi dati prenoćište za večeras? " Starica odgovori:
— Ah, sinko, imam jednu kućicu, kad legnem noge mi štrče. Gde da te primim?
Mladić joj dade pregršt zlatnika:
— Aman, bako, nadi mi jedno mesto. Starica uze zlatnike i povede mladića svojoj kući govoreći:
— Pođi, sine, pođi, imam i kuću i sobu, a ko će mi drugi i doći!
Malo su jeli i pili. Sedeći tako, mladić upita:
— Bako, kažu da ima jabuka koja plače i jabuka koja se smeje, znaš li gde su?
Čim to ču, starica zalepi mladiću ćušku:
— Ćuti, ovde je zabranjeno da se to spominje. Kada to reče, mladić joj dade još jedan pregršt zlatnika. Obradovana time, starica reče:
— Sine, sutra ćeš ustati i otići na onu goru tamo. Tamo dolazi jedan pastir. On je pastir dvorca u kome su jabuka koja plače i jabuka koja se smeje. Ako uspeš da ga odobrovoljiš i uđeš u dvorac, tamo ćeš naći jabuke. Samo, kada ih budeš uzeo dođi pravo k meni.
Sutradan mladić ustade rano, ode na onu goru i tamo vide pastira kako napasa ovce. Priđe i pozdravi ga. Sedoše i počeše da razgovaraju. Na kraju, on spomenu pastiru jabuku koja plače i jabuku koja se smeje.
Čim to ču, pastir ga tako udari da mu se mozak zavrte. Kada mu mladić reče "Zaboga, pastiru, zašto me udaraš", pastir ga još jednom udari rekavši:
— Ćuti, ovde je zabranjeno da se o tome govori. Mladić mu dade pregršt zlatnika. Kada vide zlatnike, pastir omekša i reče mladiću:
— Ja ću sada da zakoljem jednu ovcu; od njene kože ću napraviti mešinu. Kada naveče poteram ovce u dvorac, ti ćeš se umešati medu njih, jer ih broje kada ulaze u dvorac. Ti ćeš ići kao one i sa njima ćeš ući u dvorac. A zatim, noću, kada svi budu zaspali, popećeš se na najviši sprat. Tiho ćeš ući u odaju sa desne strane. Devojka leži u postelji, a jabuke stoje na polici. Ako budeš mogao uzećeš ih, a ako te uhvate biće zla.
Pastir ustade i zakla jednu ovcu; mladića stavi u mešinu, potera ovce i uputi se ka dvorcu. Mladić ude medu ovce dok su ih brojali na ulazu u dvorac.
Spusti se noć i svi u dvorcu zaspaše. Mladić izađe iz mešine i lagano pođe gore. Otvori odaju koju mu je pomenuo pastir. U sredini je bila jedna postelja, a u njoj lepotica crnih obrva, svetloplavih očiju, kose rasute poput srme sa mladežima na vratu. Bila je lepa da joj nije bilo ravne na svetu. Dok ju je mladić dugo sav ushićen gledao, jedna jabuka sa police poče grohotom da se smeje, a druga da rida, kao da se nešto dogodilo. Mladić odmah pobeže na vrata i vrati se medu ovce.
Od galame ovih jabuka, devojka se probudi, pogleda i vide da nema nikog, iziđe napolje i pošto nikog ne nade, ponovo se vrati u odaju. — Ah vi, lažljivice, prevarile ste me — reče i opet leže u postelju. Nakon kratkog vremena devojka je ponovo zaspala. Mladić se još jednom pope gore, lagano otvori odaju i ude. Kada krenu prema jabukama, jedna se opet nasmeja, a druga zaplaka, a on ponovo pobeže. Devojka se na to probudi i vide da nema nikog.
— Hej, vi, bezobraznice. Već drugi put me budite iz sna. Istući ću vas ako opet budete nešto napravile — reče i leže.
Čim je zaspala, mladić ponovo dođe, otvori vrata i krenu pravo ka jabukama. Kad htede da ih dohvati sa police, jabuke udariše u smeh i plač. Mladić ponovo pobeže. Devojka se probudi — nikog nema.
— Ah, vi bestidnice! Jeste li poludele noćas? Tri puta me budite iz sna. Kakav je to način? — reče, ošamari i jednu i drugu i ponovo leže.
Prošlo je podosta vremena. Mladić je ponovo otvorio odaju i krenuo prema polici. Uzeo je jednu jabuku, pogledao, nikakvog glasa, uzeo je i drugu, izašao i otišao medu ovce. U stvari, jabuke su se naljutile i zato nisu pustile nikakav glas.
Došlo je jutro. Pastir je isterao ovce i otišao u planinu. Mladić je izašao iz mešine i ponovo dao pastiru pregršt zlatnika. Oprostio se i krenuo staričinoj kući. Kad starica vide mladića, stavi malo vode u posudu, zakla jednu kokošku i njenu krv pusti u vodu. Stavi u vodu jednu dasku i reče mladiću da sedne na dasku.
Vratimo se dvorcu gde su bile jabuke.
Kada se devojka probudila, pogledala je gore-dole i videla da na polici nema jabuka. Tada je briznula u plač:
— Jao meni! Noćas su mi ukradene jabuke. Tri puta su me budile, ali ja nisam mogla da shvatim. A ono, dolazio lopov.
Kada ovo ću car, naredi da se zatvore kapije tvrđave. Pretražili su unutrašnjost grada i ništa nisu mogli da nadu.
Zvezdočatci su gledali sudbinu i videli kako onaj koji je ukrao jabuke plovi lađom po nekom krvavom moru. Rekli su:
— Care, ovaj je čovek daleko izmakao. A mi ne znamo ni gde je to krvavo more.
Na kraju su odustali od traženja jabuka. Kapije tvrđave su bile ponovo otvorene. Mladić dade starici još malo zlatnika. Pošto se od nje oprostio, pođe on putem kojim je došao. Jednog dana stiže do česme gde se rastao od braće. Podiže kamen ispod koga su stavili prstenje i vide da niko nije dolazio. Uze svoj prsten i krenu putem kojim je otišao srednji brat.
Idući preko brda, dolina i ravnica, pijući vode sa potoka, sedeći u pustinjama, slušajući pevanje ptica, stiže jednog dana u nepoznatu zemlju. Ude u jednu kafanu da popije kafu i ispuši čibuk. Vide da mu je brat tu kafedžija, ali ga ovaj ne pozna. Nakon kratkog vremena, on ga pozva i upita odakle je i tako ubrzo shvati da mu je on brat. Braća ustadoše i krenuše zajedno na put. Opet stigoše do one česme. Podigoše kamen i videše da stariji brat još nije stigao. Uzeše još jedan prsten i krenuše putem kojim je otišao najstariji brat. Idući tako, opet stigoše do jedne nepoznate zemlje. Dva brata rekoše:
— Hajdemo u neki hamam da se okupamo, a posle da potražimo brata.
Uđoše u jedan hamam. U tom je hamamu njihov brat radio kao hamamski momak. Oni se okupaše i izađoše iz hamama. Pozvaše hamamskog momka i rekoše mu ko su. Zatim se sva trojica zaputiše onoj česmi. Kada stigoše uzeše i treći prsten i krenuše u svoju zemlju.
Starija braća usput upitaše najmlađeg da li je našao jabuke. On reče da jeste i izvuče ih ispod pazuha. Čim videše jabuke i sami se zaljubiše.
— Brate, neka jabuke malo ostanu kod nas, pa ćemo ti ih opet vratiti — rekoše.
On se složi i dade im jabuke. Posle toga njegova starija braća rekoše jedan drugom:
— Ubijmo ga! Neka jedna jabuka ostane kod tebe, a druga kod mene.
Tako su tri brata stigla u jednu kafanu. Hteli su tu malo da posede i da nešto pojedu. Od kafedžije zatražiše jednu asuru i on im donese.
U bašti je bio jedan nepokriven bunar na koji oni staviše asuru. Najmlađi brat, misleći da je asura prostrta za odmaranje, sede na nju i upade u bunar. Za to vreme su njegova braća mirno popila kafu, ispušila po čibuk i krenula u svoju zemlju.
Pošto u bunaru nije bilo vode, mladić se nije udavio, ali se onesvestio. On je tamo ostao dok su njegova braća stigla u zemlju. Kada ih otac upita gde im je najmlađi brat, oni odgovoriše:
— Mi smo išli i našli jabuku koja se smeje i jabuku koja plače. On je otišao putem kojim se ne vraća i nije se vratio.
Otac se zaplaka i reče:
— Sigurno će doći.
Za to vreme je mladić u bunaru došao k svesti. Počeo on da doziva ljude. Kafedžija koji je šetao po bašti čuo glas iz bunara, spustio jednog čoveka u bunar i on je izvukao mladića. Upitali su ga kako je upao u bunar i on im ispričao šta mu se desilo. Zatim je ustao i zaputio se u svoju zemlju, ali nije došao očevoj kući. Došao je u jednu kalajdžijsku radnju i tu postao šegrt.
I dok je on tamo šegrtovao, otac devojke koja je bila vlasnica onih jabuka napravi brojanicu od hiljadu zrnaca, dade je ljudima rekavši im:
— Uzmite ovu brojanicu i obiđite sve zemlje. Neka ljudi pričaju šta im se dogodilo. Ko izdrži do kraja ove brojanice, on je taj koji je ukrao jabuke. Uhvatite ga i dovedite.
Ljudi su uzeli brojanicu, obišli svaku zemlju, ali niko nije mogao da izvuče brojanicu. Na kraju stigoše u zemlju mladića koji je ukrao jabuke. Baš kada su prolazili ispred kalajdžijske radnje mladić reče:
— Majstore, ja ću izvući onu brojanicu. Ovaj o tome obavesti ljude koji doneše brojanicu i rekoše:
— Hajde da vidimo, izvlači! A mladić tada reče:
— Hoću, ali ću to učiniti pred mojim carem.
Oni uzeše mladića i odvedoše ga caru mladićeve zemlje i objasniše mu o čemu je reč. Mladić sede, poče da priča šta mu se dogodilo i da izvlači brojanicu. Baš kada je rekao kako su ga njegova braća bacila u bunar, brojanica se završila. Tada car shvati da je to njegov najmlađi sin, ustade i privuče mladića u zagrljaj:
— Ah, sine moj, koliko si ti preturio preko glave, a da ja ništa o tome nisam znao.
Braću koja su uzela jabuke odmah pogubiše a mladića, zajedno sa jabukama, predadoše ljudima. Ovi ga povedoše caru zemlje u kojoj su jabuke bile ukradene.
I tako stigoše oni u zemlju iz koje su ukradene jabuke a mladića izvedoše pred cara. Kad ga car vide zapovedi mu da i pred njim izvuče brojanicu. Mladić je uze, ispriča sve od početka do kraja i izvuče brojanicu.
Car reče:
— Sinko, ti si ukrao ove jabuke, ali i moja ćerka ne može bez njih. Dođi, daću ti svoju kćer, a vas dvoje se više nemojte rastavljati od ovih jabuka.
— Sa zadovoljstvom — reče mladić i prihvati carevu ponudu.
Devojka i mladić se venčaše i provedoše svadbu koja je trajala četrdeset dana i četrdeset noći.

BAJKA O IVANU-CAREVIĆU, ŽAR-PTICI I SIVOME VUKU

Ukrajina


Živeo u jednom carstvu neki car po imenu Vislav Andronović. Imao taj car sina carevića: najstarijeg — Dimitrija-carevića, srednjeg — Vasilija-carevića i najmlađeg — Ivana-carevića. Car Vislav Andronović imao je tako bogat vrt kakvog ni u jednom carstvu ne beše. U tom vrtu su rasla razna retka drveta sa plodovima i bez njih. Imađaše car jednu omiljenu jabuku. Na toj jabuci rasle su jabuke od suvoga zlata.
Navadi se žar-ptica da doleće u carev vrt. Perje joj beše od zlata, a oči nalik na istočnjački kristal. Svake noći bi ona doletela u vrt, sela na omiljenu carevu jabuku, stresla sa nje zlatne jabuke i opet odletela.
Caru Vislavu Andronoviću beše veoma žao jabuke i zato pozva k sebi svoja tri sina te im reče:
— Deco moja draga, ko od vas može da uhvati u mom vrtu žar-pticu? Onome ko je bude živu uhvatio daću još za života polovinu svoga carstva, a posle moje smrti i drugu polovinu.
Tada carevići rekoše uglas:
— Milostivi gospodaru, oče naš, vaše carsko veličanstvo! Sa velikom radošću ćemo se truditi da uhvatimo žar-pticu živu.
Prve noći pođe u vrt Dimitrije-carević da čuva stražu. Kad sede pod jabuku sa koje je žar-ptica jabuke otresala, zaspa i ne ću kada je žar-ptica doletela i jabuke otresla. Car Vislav Andronović pozva ujutru svoga sina Dimitrija-carevića i pita ga:
— Šta je, sine moj dragi, jesi li video žar-pticu?
Carević odgovori ocu:
— Ne, milostivi oče gospodaru! Noćas nije doletela.
Druge noći pođe u vrt Vasilije carević da čuva stražu. Sede pod onu istu jabuku i kako je sedeo tako je i zaspao, te ne ću kada žar-ptica dolete i jabuke otrese. Ujutru ga car Vislav pozva k sebi i upita:
— Šta je, sine moj dragi, jesi li video žar-pticu?
— Ne, milostivi oče gospodaru! Noćas nije doletela.
Treće noći pođe u vrt Ivan-carević da čuva stražu i sede pod onu istu jabuku.
Sedi on tako, sedi, kad odjednom neka svetlost obasja ceo vrt kao da je u njemu hiljadu sveća. Dolete žar-ptica, sede na jabuku i poče tresti jabuke. Prikrade se Ivan-carević vešto ptici i uhvati je za rep. Ali je ne mogade zadržati. Ote se žar-ptica i odlete, a Ivanu-careviću ostade u ruci samo jedno pero iz njenog repa. Ujutru, čim se car Vislav probudi, ode Ivan-carević k njemu i dade mu pero žar-ptice. Obradova se car što je najmlađi sin uspeo makar jedno pero žar-ptice da dobavi. A to pero bilo je tako prekrasno i sjajno, da bi u mračnoj sobi namah tako zablistalo kao da si u nju uneo mnoštvo sveća. Car Vislav stavi to pero u svoje odaje i naredi da se ono čuva.
Otada žar-ptica nije više doletala u vrt.
Car Vislav opet dozva k sebi svoje sinove i reče im:
— Deco moja draga! Dajem vam svoj blagoslov, pođite i nađite mi žar-pticu te je živu donesite. A ono što sam ranije obećao dobiće onaj koji mi žar-pticu donese.
Carevići Dimitrije i Vasilije uzeše od oca blagoslov i krenuše da traže žar-pticu sami, jer im je bilo krivo što je Ivan-carević uspeo da iščupa žar-ptici pero iz repa. A Ivan-carević stade oca moliti da i njemu da blagoslov. Car Vislav mu reče:
— Sine moj mili! Čedo moje drago! Ti si još mlad i neuk za tako dalek i težak put. Nemoj se od mene odvajati! I tako su braća tvoja pošla. A ako i ti odeš, sva trojica se nećete skoro vratiti. Ja sam već star i smrt mi se približava. Ako mi gospod bog uzme život za vreme vašeg odsustva, ko će umesto mene carstvom upravljati? Može doći do bune i nesloge medu narodom, a ko će to smirivati? Ili se našoj zemlji može približiti neprijatelj, a vojsku neće imati ko da predvodi.
Ali ma kako da se car Vislav trudio da zadrži Ivan-acarevića, ne pođe mu to za rukom, te Ivan-carević uze blagoslov od roditelja svoga, odabra sebi konja i pođe na put, ni sam ne znajući kud.
Išao on tako putem, išao, te stiže, najzad, na jedno široko polje. A u polju stoji stub, i na stubu zapisane reči: "Onaj ko pođe od ovoga stuba pravo, taj će biti gladan i jadan; ko pođe na desnu stranu, taj će biti živ i zdrav, a konj će mu biti mrtav; a ko pođe na levu stranu, sam će biti ubijen, a konj će mu živ i zdrav ostati."
Pročita Ivan-carević ovaj natpis i krene na desnu stranu. Mišljaše: konj će mi biti ubijen, ali ja ću ostati živ pa ću sebi kasnije naći drugog konja.
Išao on tako jedan dan, dva dana, tri, kad odjednom u susret mu ide velik i prevelik sivi vuk te mu reče:
— Zdravo da si, junače mladi, Ivane-careviću! Na stubu si pročitao šta je napisano: da će konj tvoj mrtav biti. Zašto onda ovuda ideš?
Izgovori vuk te reči, rastrže konja na dve polovine i ode.
Ivanu-careviću bi žao konja, zaplaka gorko i pođe pešice. Išao tako čitav dan, umori se i htede malo da odahne, kada ga dostiže sivi vuk i reče mu:
— Žao mi je, Ivane careviću, što si se tako hodajući izmučio. Žao mi je i što sam tvoga dobrog konja rastrgao. Uzjaši mene, sivoga vuka, i reci kuda da te nosim i zašto?
Ivan-carević reče sivome vuku kuda treba da ide. Pojuri sivi vuk brže od konja i ne prođe dugo a vuk ga donese usred noći do jednog kamenog zida, ne mnogo visokog. Zaustavi se vuk i reče:
— E, Ivane-careviću, sidi sa mene, sivoga vuka, i pređi preko ovog kamenog zida. Tu, iza zida, nalazi se vrt, a u vrtu žar-ptica sedi u kavezu zlatnom. Uzmi žar-pticu, ali kavez ne diraj. Ako kavez uzmeš, nećeš moći iz vrta izići: odmah će te uhvatiti.
Preskoči Ivan-carević preko zida i nade se u vrtu. Spazi žar-pticu u zlatnom kavezu i polakomi se. Izvadi pticu iz kaveza i pođe natrag, pa promisli i reče u sebi:
"Šta će mi ptica bez kaveza? Kud ću sa njom?" Vrati se i tek što skide zlatni kavez, odjednom nešto zagrme i zatutnji po celom vrtu, kao da su kroz zlatni kavez bile žice sprovedene.
Stražari se odmah probudiše, dotrčaše u vrt, uhvatiše Ivana-carevića sa žar pticom i dovedoše ga svome caru Dolmatu.
Car Dolmat se razgnevi na Ivana-carevića i povika:
— Kako te nije stid, mladi čoveče, da kradeš! Ko si i odakle si, čiji si sin i kako te zovu? Ivan-carević mu odgovori:
— Ja sam iz Vislavovog carstva, sin cara Vislava Andronovića, a zovu me Ivan-carević. Tvoja žar-ptica se navadila da nam svake noći doleće u vrt i otkida zlatne plodove sa omiljene jabuke mog oca. Sve je drvo već obrala. I otac me je poslao da pronađem žar-pticu i da mu je donesem.
— Eh, ti, mladiću, Ivane-careviću — reče car Dolmat — zar se tako radi? Da si došao meni, ja bih ti časno i pošteno žar-pticu dao. A šta će biti sada ako ja po celome carstvu razglasim kako si ti nečasno postupio. Ali slušaj, Ivane-careviću! Ako ispuniš ovo što ti tražim i odeš preko devet brda i devet voda u deseto carstvo, i doneseš mi od cara Afrona konja zlatogrivog, oprostiću ti grešku i uz velike počasti ću ti žar-pticu dati. A ako to ne izvršiš, razglasiću po čitavom carstvu da si lopov nečastan.
Ivan-carević napusti cara Dolmata tužan i žalostan obećavši da će mu dovesti konja zlatogrivog.
Dođe on sivome vuku te mu ispriča sve što mu je zadao car Dolmat.
— Zdravo da si, junače mladi, Ivane-careviću! — reče mu sivi vuk. — Zašto me ne posluša, zašto uze zlatni kavez?
— Kriv sam pred tobom — odvrati mu Ivan-carević.
— Dobro, hajde! — na to će vuk. — Uzjaši mene, sivoga vuka, odneću te kuda treba.
Uzajaha Ivan-carević vuku na leda, a vuk pojuri brzo kao strela.
Jurio on tako, jurio, najzad stiže, usred noći u carstvo cara Afrona.
Kada stigoše do carskih konjušnica od beloga kamena, sivi vuk reče Ivanu-careviću:
— Udi, Ivane-careviću, u konjušnicu. Svi stražari čvrsto spavaju. Uzmi konja zlatogrivog. Na zidu visi zlatna uzda, ali je ti nemoj uzeti, inače će zlo biti.
Ivan-carević ude u konjušnicu, uze konja i htede da se vrati. Kad na zidu ugleda zlatnu uzdu, polakomi se. Tek što je skide, nastade tresak i tutnjava po svim konjušnicama, kao da su u tu uzdu bile žice sprovedene. Stražari se odmah probudiše, dotrčaše, Ivana-carevića uhvatiše i odvedoše caru Afronu. Car Afron ga stade ispitivati:
— Zdravo da si, mladiću! Reci mi iz koje si zemlje, ko ti je otac i kako ti je ime?
Ivan-carević mu odgovori:
— Iz Vislavovog sam carstva, sin cara Vislava Andronovića, a ime mi je Ivan-carević.
— Eh, ti, mladi junače, Ivane-careviću! — reče mu car Afron. — Zar to časni junak može da radi? Da si došao k meni, ja bih ti časno i pošteno zlatogrivog konja dao. A šta će biti sada ako ja po celom carstvu razglasim da si ti u mome carstvu nečasno postupio? Ali poslušaj, Ivane-careviću! Ako ispuniš ovo što ti tražim i odeš preko devet brda, devet voda u deseto carstvo i dovedeš mi princezu Jelenu Prekrasnu, za kojom odavno moje srce i duša tuguju, ja ću ti pogrešku oprostiti i konja zlatogrivog sa zlatnom uzdom darivati. A ako to ne izvršiš, po čitavom carstvu ću razglasiti da si ti nečastan lopov i da si nečasno delo u mome carstvu počinio.
Tada Ivan-carević obeća caru Afronu da će mu dovesti princezu Jelenu Prekrasnu, a kad iziđe iz odaja, gorko zaplaka.
Dođe sivome vuku i ispriča sve šta mu se desilo.
— Zdravo da si, junače mladi, Ivane-careviću! — reče mu sivi vuk. — Zašto me ne posluša, zašto uze zlatnu uzdu?
— Kriv sam pred tobom! — odvrati mu Ivan-carević.
— Dobro, hajde! — nastavi sivi vuk. — Uzjaši mene, sivoga vuka, ja ću te odneti kud treba.
Uzjaha Ivan-carević vuku na leda, a vuk pojuri brzo kao strela.
Jurio je on tako brzo kao što se u priči priča, i dojuri do carstva u kome je živela princeza Jelena Prekrasna. Kada stiže do zlatne ograde koja je okružavala prekrasan vrt, vuk će careviću:
— Sidi, Ivane-careviću, sa mene, sivoga vuka, i vrati se onim putem kojim smo došli, te me čekaj na širokom polju ispod hrasta zelenog.
Pode Ivan-carević kud mu je zapoveđeno. A sivi vuk sede pokraj zlatne ograde i čekaše da iziđe u vrt princeza Jelena Prekrasna. Pred veče, kada se sunce klonilo zapadu i vazduh postao prijatniji i prohladan, iziđe princeza Jelena Prekrasna u vrt da se šeta sa svojim dvorkinjama i pratiljama. Kada dođe do onoga mesta gde je sivi vuk sedeo iza ograde, on odjednom preskoči ogradu, zgrabi Jelenu Prekrasnu, ponovo skoči natrag i dade se u trk. Dojuri on tako do zelenog hrasta, gde ga je Ivan-carević očekivao i reče mu:
— Ivane-careviću, sedni mi brzo na leda!
Ivan-carević sede na njega, a sivi vuk pojuri ka carstvu cara Afrona. Princezine pratilje i dvorkinje koje su šetale po vrtu zajedno sa princezom, otrčaše u dvorac i poslaše poteru ne bi li stigla sivoga vuka. Ali ma kako goniči bili hitri, ne uspeše da stignu sivoga vuka pa se vratiše.
Dok je Ivan-carević sedeo na sivome vuku zajedno sa prekrasnom princezom Jelenom, zaljubi se on u nju, a i ona u Ivana-carevića. Kada sivi vuk dođe do carstva cara Afrona, Ivan-carević morade da odvede princezu Jelenu u dvorac i da je preda caru. Carević se tada ražalosti i poče suze prolivati. Sivi vuk ga upita:
— Zašto plačeš, Ivane-careviću? Ivan-carević mu na to odgovori:
— Sivi vuče, prijatelju moj! Kako da ne plačem i ne tugujem? Zavoleo sam iz dna duše prekrasnu princezu Jelenu, a sada treba da je predam caru Afronu za konja zlatogrivog, a ako je ne predam, car Afron će mi čast ukaljati u svim zemljama.
— Služio sam te mnogo, Ivane-careviću — reče sivi vuk — učiniću ti još i ovo. Poslušaj me, Ivane-careviću: ja ću se načiniti prekrasna princeza Jelena. Ti me odvedi caru Afronu i uzmi konja zlatogrivog. Car će misliti da sam ja prava princeza. Kada uzjašeš konja zlatogrivog i odeš daleko, tada ću ja izmoliti cara Afrona da iziđem na široko polje u šetnju. I kada me on pusti sa pratiljama i dvorkinjama, ti me se seti — i ja ću se opet stvoriti kraj tebe.
Tek što sivi vuk izgovori te reči, udari o zemlju i pretvori se u krasnu princezu Jelenu, tako da niko ni poznati ne bi mogao da to nije ona. Ivan-carević uze sivoga vuka i pođe u dvorac caru Afronu, a prekrasnoj princezi Jeleni reče da ga čeka izvan grada. Kada Ivan-carević dođe caru Afronu sa tobožnjom princezom Jelenom Prekrasnom, car se veoma obradova što je dobio blago koje je odavno želeo. Povede lažnu princezu, a konja zlatogrivog predade Ivanu-careviću. Ivan-carević uzjaha konja i iziđe izvan grada. Smesti na konja Jelenu Prekrasnu i krenu prema carstvu cara Dolmata.
Sivi vuk je živeo kod cara Afrona tri dana kao prekrasna princeza Jelena, a četvrtog dana dođe caru moleći ga da se prošeta po ravnom polju kako bi golemu svoju tugu ublažila. A car Afron odgovori:
— Ah, prekrasna moja princezo Jelena! Ja ću za tebe sve učiniti, pustiću te u polje ravno da se prošetaš.
I odmah naredi pratiljama i dvorkinjama da podu sa prekrasnom princezom u šetnju u polje široko.
A Ivan-carević išao putem sa Jelenom Prekrasnom, razgovarao sa njom i umalo da ne zaboravi na sivoga vuka. Seti se i reče:
— Ah, gde li je moj sivi vuk?
Tek što je to rekao, stade sivi vuk pred carevića i reče mu:
— Uzjaši, careviću, mene, sivoga vuka, a prekrasna princeza Jelena neka jaše na konju zlatogrivom.
Ivan-carević uzjaha sivoga vuka te tako pođoše u carstvo cara Dolmata. Išli oni, išli i kada stigoše na tri vrste od tog carstva, Ivan-carević stade moliti sivoga vuka:
— Saslušaj me, prijatelju dragi, vuče sivi! Mnogo si mi dobra učinio, učini mi još i ovo poslednje. Evo šta ćeš učiniti: pretvori se u zlatogrivog konja, jer ja se ne mogu rastati od ovoga konja.
Najednom udari sivi vuk o zemlju i pretvori se u konja zlatogrivog. Ivan-carević ostavi prekrasnu princezu Jelenu na zelenoj livadi, uzjaha sivoga vuka i pođe u dvorac caru Dolmatu.
Čim stiže, spazi ga car Dolmat gde jaše na zlatogrivom konju, mnogo se obradova, i iziđe iz svojih odaja. Dočeka carevića na dvorištu, poljubi ga u usta medna, uze ga za desnu ruku i povede u dvorac. Od silne radosti, car Dolmat naredi da se priredi gozba. Sedoše oni za trpezu. Pili su, jeli, veselili se ravno dva dana, a trećega dana predade car Dolmat Ivanu-careviću žar-pticu sa zlatnim kavezom.
Uze carević žar-pticu, iziđe iz grada, sede na konja zlatogrivog sa prekrasnom princezom Jelenom i pođe u svoju zemlju, carstvo cara Vislava Andronovica.
Car Dolmat htede sutradan da projaše na svome zlatogrivom konju. Naredi da se osedla, uzjaha i krenu u široko polje. Tek što je razigrao konja, konj zbaci sa sebe cara Dolmata, pretvori se u sivoga vuka, odjuri i stiže Ivana-carevića.
— Careviću Ivane! — reče on. — Uzjaši mene, sivoga vuka, a princeza Jelena Prekrasna neka jaše na konju zlatogrivom.
Carević Ivan uzjaha sivoga vuka i pođoše na put. Kada stigoše do onoga mesta gde je sivi vuk rastrgao konja Ivanu-careviću, vuk se zaustavi i reče:
— E, pa, Ivane-careviću, dosta sam te verno i pošteno služio. Na ovome mestu sam tvoga konja rastrgao, dovde sam te i doneo. Siđi s mene, sivoga vuka, sada imaš konja zlatogrivog, uzjaši njega i putuj kud ti je drago. A ja ti više nisam sluga.
Tek što to izgovori, sivi vuk iščeze. Ivan-carević zaplaka gorko za sivim vukom i pođe dalje sa svojom prekrasnom princezom.
Jahao on tako, jahao sa svojom princezom Jelenom na konju zlatogrivom i zaustavi se na dvanaest vrsta od svoje zemlje. Sjaha sa konja i zajedno sa prekrasnom princezom leže pod jedno drvo da se malo odmori od vrućine koja beše pripekla. Zlatogrivog konja priveza za drvo, a kavez sa žar-pticom postavi kraj sebe. Dok su tako ležali na travi, uhvati ih san.
Za to vreme braća Ivana-carevića — Dimitrije i Vasilije — lutajući po raznim carstvima i ne našavši žar-pticu, vraćahu se u svoju zemlju praznih ruku. Naiđoše oni na svoga usnulog brata Ivana-carevića i prekrasnu princezu Jelenu. Kada ugledaše na travi žar-pticu u zlatnom kavezu i konja zlatogrivog, polakomiše se i smisliše kako da ubiju svoga brata Ivana-carevića.
Carević Dimitrije isuka mač iz korica, probode Ivana-carevića i saseče ga. Zatim razbudi prekrasnu princezu Jelenu i stade je ispitivati:
— Prekrasna devojko! Iz koga si ti carstva, čija si kći i kako ti je ime?
Prekrasna princeza Jelena, kada spazi Ivana-carevića mrtvog, prepade se i stade gorke suze prolivati. Kroz plač ona govoraše:
— Ja sam princeza Jelena Prekrasna, a doveo me je Ivan-carević koga ste vi strašnoj smrti predali. Da ste vi bili pravi junaci, izišli biste s njim na ravno polje i živoga ga pobedili. A vi ubiste čoveka u snu, i kakvu ste pohvalu zaslužili? Čovek u snu je isto što i mrtav čovek.
Tada carević Dimitrije prisloni svoj mač na grudi prekrasne princeze Jelene i reče joj:
— Slušaj, Jeleno Prekrasna! Ti si sada u našim rukama. Mi ćemo te povesti ocu našem, caru Vislavu Andronoviću, a ti mu reci da smo mi doveli i tebe, i žar-pticu i konja zlatogrivog. Ako to ne rečeš, odmah ću te ubiti!
Prekrasna princeza Jelena uplaši se smrti i obeća da će govoriti onako kako su joj zapovedili.
Tada carević Dimitrije i carević Vasilije baciše kocku kome će pripasti prekrasna princeza Jelena, a kome zlatogrivi konj. I prekrasna princeza pripade careviću Vasiliju, a zlatogrivi konj — careviću Dimitriju. Tada carević Vasilije povede prekrasnu princezu Jelenu, posadi je na svog dobrog konja, a carević Dimitrije uzjaha konja zlatogrivog i uze žar-pticu da je preda svome ocu, caru Vislavu Andronoviću. Tako oni krenuše dalje.
Ivan-carević ležaše mrtav na onom mestu ravno trideset dana. Naiđe tuda sivi vuk te pozna po mirisu Ivana-carevića. Htede da mu pomogne, da ga oživi, ali nije znao kako to da učini. Opazi vuk jednoga gavrana i dva gavrančića koji su tuda leteli i hteli da se na zemlju spuste. Sakri se vuk iza žbuna i tek što se gavrani spustiše na zemlju, vuk iskoči iza žbuna, zgrabi jednoga gavrančića i htede da ga rastrgne. Tada mu gavran reče:
— Zdravo da si, sivi vuče! Ne diraj mi moje mlade ptice, ono ti ništa nije skrivilo.
— Slušaj, Gavrane Gavranoviću! — reče sivi vuk. — Tvoje ptice neću dirnuti i pustiću ga živa i zdrava, ako mi nešto učiniš. Odleti preko devet brda, preko devet voda, i iz desete zemlje mi donesi mrtvu i živu vodu.
Tada Gavran Gavranović odgovori vuku:
— Ovo ću ti učiniti, ali mi sina ne diraj.
Tek što to izgovori, gavran odlete.
Posle tri dana gavran dolete i donese sa sobom dva meha: u jednom živa voda, a u drugom — mrtva. Dade ih sivom vuku. Sivi vuk uze vodu, rastrgnu gavrancica na dva dela, poprska ga mrtvom vodom — i gavrančić sraste ponovo, poprska ga živom vodom — gavrančić se prenu i polete. Zatim sivi vuk poprska Ivana-carevića mrtvom vodom i telo njegovo sraste, poprska ga živom vodom, a Ivan-carević ustade i progovori:
— Ah, kako sam dugo spavao!
Sivi vuk mu na to odgovori:
— Da, Ivane-careviću, spavao bi ti večno da mene ne beše. Tvoja braća te ubiše i sa sobom odvedoše prekrasnu princezu Jelenu, i konja zlatogrivog, i žar-pticu. Sada bez odlaganja pohitaj da što pre stigneš u svoju zemlju. Tvoj brat carević Vasilije ženi se danas tvojom nevestom, prekrasnom princezom Jelenom. Da bi što pre stigao tamo, uzjaši mene, sivoga vuka, i ja ću te odneti.
Ivan-carević uzjaha sivoga vuka i on odjuri s njime u carstvo cara Vislava Andronovića.
Ne prođe dugo, a oni stigoše u grad. Ivan-carević sjaha sa sivoga vuka, pođe u grad i kada stiže u dvorac, zateče carevića Vasilija gde se ženi prekrasnom princezom Jelenom.
Ivan-carević ude u palatu, a čim ga Jelena Prekrasna spazi, skoči odmah iza stola, stade ga grliti i ljubiti te povika:
— Ovo je moj dragi suđenik, Ivan-carević, a ne onaj zlotvor koji za stolom sedi!
Tada se car Vislav Andronović diže sa stola i zapita prekrasnu princezu Jelenu o čemu ona to govori. Jelena Prekrasna mu ispriča celu istinu, šta je i kako je bilo: kako je Ivan-carević došao do nje, do konja zlatogrivog i žar-ptice, kako su ga starija braća ubila dok je on spavao i kako su joj pretili i naterali je da kaže kako su oni sve to našli.
Car Vislav se razgnevi i naredi da careviće Dimitrija i Vasilija odvedu u tamnicu.
Ivan-carević se oženi prekrasnom princezom Jelenom i živeo je s njom u slozi i ljubavi, tako da jedno bez drugoga nisu nikako mogli.

LAJ I CVETNO LICE

Velika Britanija


Nekad, davno, kad je Mat, sin Matonija, gospodario Gvinedom, življaše na njegovom dvoru i služaše ga čovek mađijom jači od njega. Beše to njegov nećak Gvidion, Donov sin, čovek koji je u ime Mata upravljao Gvinedom i zapovedao njegovom vojskom. Beše to isti Gvidion koji je mađijom i snagom ubio Priderija, gospodara Di'feda, kod Maentroga u severnom Velsu.
Dogodi se da jednog jutra Gvidion, dok je ležao u postelji, polubudan-polusanjiv, ču neki tihi plač iz škrinje kraj postelje. Nešto docnije, opet začu plač, mada nijedan plač nije mogao biti tiši. Brzo skoči iz postelje, priđe škrinji i otvori je, a onda ugleda muško detence kako leži u svilenom povoju i pruža i širi ruke. Gvidion podiže dete iz škrinje i prinese svetlosti, pa mu se učini da dete liči na njega.
— Neka sramota padne na moju bradu — reče Gvidion — ako ga ne budem pazio isto onako dobro kao sebe.
Još istog dana nađe ženu koja će čuvati dete, a dečak je tako lepo napredovao da je za godinu dana narastao koliko druga deca za dve. Krajem druge godine već je bio toliko velik i snažan da su mogli da ga pošlju na dvor, pa ga Gvidion tamo primi. Voleo ga je kao rođenog sina, a dečak je voleo Gvidiona i zvao ga ocem, pa su svi koji su ih videli govorili da nema tolike sličnosti niti tolike ljubavi između oca i sina na celom Britanskom ostrvu.
Dečak je i dalje tako brzo napredovao da su, kad mu je bilo četiri godine, svi, po njegovom stasu, mislili da mu je osam. Tada Gvidion pođe jednog dana zajedno sa dečakom pešice do zamka Aranrod. Kad uđoše u zamak, gospa ustade da ih dočeka, poželi dobrodošlicu i pozdravi.
— Neka vas nebo blagoslovi, gospodaru! — reče ona. — Ne dolazite tako često kao nekad.
— Za sve postoji razlog — reče Gvidion. — Neka nebo i vas blagoslovi, gospo!
— Ali — zapita ona — ko je dečak koji je došao s vama i likom vam je toliko sličan?
— Gospo — reče Gvidion — to je vaš sin.
— Avaj, čoveče — uzviknu Aranrod — zašto mi nanosite toliku sramotu tvrdeći da je on moj sin! — I ona sakri lice u ruke, jer ju je toliki stid savladao.
— Gospo — odgovori Gvidion — ako ne pretrpite nikakvu veću sramotu od one koju sam pretrpeo ja što sam odgajio ovako finog dečaka, onda vaša sramota nije velika. Sad ga vi preuzmite.
— Kako se zove? — zapita Aranrod. — Jer, bez imena, on nije moj sin, nije vaš sin i nije saplemenik kraljev.
— Vere mi — reče Gvidion — on još nema imena. Dajte mu vi ime, gospo. Na ovo se gospa Aranrod osmehnu više ustima nego očima. — Ne — reče — nema nade da ću ga ja krstiti. I ne samo to, izreći ću kletvu da ga niko drugi ne može krstiti sem mene.
— Pokvarena ženo — reče Gvidion gnevno — tako se ophodite prema rođenom sinu! Ali ništa ne brinite — dodade mirnije, stavljajući ruku sinu preko ramena — dobiće on ime, i to brže nego što mislite.
Posle toga njih dvojica odoše i vratiše se u Datil, da tamo provedu noć, dečak u snu, a Gvidion zadubljen u misli.
Izjutra Gvidion ustade i povede sina. Išli su duž morske obale sve do Aber Menaja. Gde god bi video na hridinama morsku travu i alge, on bi ih sakupljao, da ih pretvori u brod, a gde god bi ugledao morsku travu i alge na pesku, skupljao ih je takođe, da ih pretvori u kordovsku kožu. Zatim oboji kožu tako da je nigde na svetu nije bilo lepše uštavljene i obojene. Te podiže jedra na brodu, pa on i dečak plovljahu dok ne dođoše do pristaništa kod zamka Aranrod, tu pristadoše i odmah počeše da seku i šiju kožu. Stražari to ugledaše sa osmatračnice, a čim Gvidion spazi da ih posmatraju, on sebi i dečaku dade drugo obličje, tako da ih nisu mogli prepoznati.
— Kakvi su to ljudi na brodu? — zapita Aranrod.
— Obućari — rekoše joj.
— Potrebna mi je obuća. Idite i vidite kakvu imaju kožu i kakva je izrada.
Kad glasnici stigoše na brod, Gvidion je baš bojio kožu zlatnom bojom. Oni se vratiše i rekoše Aranrodi da nikad nisu videli tako lepu kožu niti tako dobru izradu.
— Uzmite meru moje noge — naredi ona — i recite obućaru da mi načini obuću.
Gvidion načini obuću, ali mnogo veću nego što je bila mera.
— Ovo su najbolje cipele na svetu — reče Aranrod — i zaslužuje da mu se plati. Samo su previše velike. Neka mi napravi manje.
Gvidion napravi cipele, ali ih ovoga puta skroji mnogo manje nego što je mera pokazivala.
— I za ove će biti plaćen — reče Aranrod. — Ali one su suviše male i ne mogu da ih navučem.
Glasnici ovo saopštiše Gvidionu.
— Samo gubim vreme — prekore ih on. — Neću više da krojim cipele dok joj lično ne uzmem meru.
Kad Aranrod to ču, reče: — Da, to će biti najbolje. Recite mu da dolazim.
Kad ona stiže na brod, Gvidion je krojio, a dečak šio.
— Neka vas nebo blagoslovi, gospo! — reče Gvidion. — Neka nebo i tebe blagoslovi! — odgovori ona.
— Samo se čudim da zanatlija tvoje spretnosti ne može da načini cipele po meri.
— Sve na svetu ima razlog — reče Gvidion. — Mislim da ću ovoga puta uspeti.
U tom trenutku ptica carić slete na brod. Dečak uze šilo, nanišani na pticu i pogodi je između žile i kosti noge. Aranrod se nasmeja. — Vere mi — reče — kako spretnu ruku ima ovaj plavi dečak! — Da — odgovori Gvidion — pogodio je spretnije nego što mislite. Jer sad je stekao i ime, i to vrlo dobro ime.
Laj Lau Gafs zvaće se odsad, što znači Plavi Spretne Ruke.
— Dok je to govorio, carić nestade u vazduhu, koža se pretvori u alge, a tamo gde je bio brod, ostade samo morska trava. Tada vrati sina u pravo obličje a i sam se pojavi u istinskom liku. — Gospo — reče — ovo je vaš sin. Nije kasno da ispravite nepravdu koju ste mu naneli.
— Nema nikakve nade da ću to učiniti — reče ona.
— Povrh toga, baciću na njega drugu kletvu, da nikad ne stekne oružje, izuzev ako mu ga ja dam.
— Svirepa ženo — uzviknu Gvidion ljutito — tako se ponašate prema rođenom sinu! Ali ništa ne brinite, imaće on oružje, i to pre nego što mislite.
Vratiše se na Matov dvor, gde su Laj Lau Gafsa gajili i obučavali da može da pojaše svakog konja i usavršili ga likom, izgledom i spretnošću kako se samo poželeti može. Ali Gvidion je primećivao da dečak tuguje što nema oružje, pa mu najzad reče: — Momče, ti i ja krenućemo sutra na put. Znam šta ti je potrebno, i to ćemo naći pre nego što se vratimo. A dotle, momče, glavu gore!
Izjutra, u zoru, oni krenuše. Išli su morskom obalom u pravcu zamka Aranrod. Kad se primakoše zamku, Gvidion učini da obojica promene lik, tako da dojahaše do kapije zamka u obliku dva mlada viteza. Ipak je od njih dvojice Gvidion bio nešto stariji i krupniji. — Vrataru — naredi — uđi i reci gospodarici da su stigli bardi sa juga, koji bi je rado zabavili pesmama i pričama. — Vratar se ubrzo vrati i pusti ih unutra.
— Dobrodošli obojica — reče Aranrod u odgovor na njihov pozdrav. Posadiše ih za trpezu, pa kad dovršiše obed, dugo pričahu a ceo dvor bejaše srećan te noći, jer je Gvidion bio najbolji pripovedač na svetu.
Docnije im pripremiše sobu, te odoše da spavaju. Pri prvim petlovima Gvidion potajno ustade i prizva u pomoć svoju mađiju. U zoru se začu topot nogu, zvuk truba i zveket oružja. U svanuće začuše kako neko kuća na njihovim vratima, to ih je lično Aranrod pozivala da otvore. Dečak ustade i otvori vrata, a gospodarica zamka uđe u pratnji jedne dvorkinje.
— Dobra gospodo — viknu — u opasnosti smo. Morate ustati i pomoći u odbrani zamka.
— Čuli smo trube, žagor i zveket oružja — priznade Gvidion. — Kakav je uzrok tome, gospo?
— Vere mi — reče — priđite prozoru i nećete moći da raspoznate boju mora od brodova koje ćete ugledati, a svi najvećom brzinom plove ka obali.
— Vidim ih, gospo — reče Gvidion — a čini mi se da ih ima više nego što i mislite.
— Šta da radimo? Molim vas, dobra gospodo, recite mi šta da radimo.
— Postoji samo jedna mogućnost — reče Gvidion. — Da zatvorimo kapije zamka i branimo se što bolje možemo. Imate li oružje? Onda ga donesite ovamo i naoružajte ovog mladića i mene.
Ona ode po oružje i vrati se u pratnji dveju dvorkinja.
— Gospo — reče Gvidion — naoružajte ovog mladića, a meni će pomoći dvorkinje. Brzo, gospo, brzo! Već mi se čini da čujem gruvanje u kapije.
Hitro ali spretno Aranrod naoruža mladića.
— Je li potpuno naoružan? — zapita Gvidion.
— Potpuno — reče Aranrod. — A sad se pokažite kao ljudi. Gvidion prasnu u smeh. — Vreme je da odbacimo oružje — reče, dok je ona stajala pred njim, gnevna i zbunjena.
— Ali zašto? — zapita. — Pogledajte brodovlje koje nas okružuje!
— Nema nikakvog brodovlja, gospo.
— Onda slušajte suvozemnu vojsku!
— Nema nikakve vojske.
— Dobro — zapita Aranrod — zašto se onda ova vojska okupila?
— Okupila se da razbije kletvu koju ste bacili na svoga sina. — Dok je ovo izgovarao, Gvidion povrati sinu pravi lik a i sam uze svoje prvobitno obličje. — Evo vašeg sina, gospo, koji je primio oružje iz vaše ruke. Zar još uvek ne želite da ga prihvatite i volite kao rođeno čedo?
— Daleko sam od toga da to učinim — reče ljutita Aranrod — pa ću, povrh svega, baciti na njega i treću kletvu, a to je da među svim ženama na svetu ne može naći sebi nevestu.
— Čudovišna je žena — uzviknu Gvidion — koja se tako ophodi prema svom rođenom sinu! Ali, ne plaši se, momče — dodade spokojnije — steći ćeš ti ženu, i to brže nego što ona misli.
Posle toga napustiše zamak, i bez zadržavanja se uputiše na dvor Mata, sina Matonijeva. Rekoše mu svoje neprilike, a on naredi da mu se prinese njegov čarobni štap.
— Pokušajmo — reče Gvidionu — da svojim mađijama i čarolijama mladiću načinimo nevestu od cveća.
Laj je sada već bio čovek po izgledu, obliku i suštini, i jedan od najlepših mladića koje je ljudsko oko videlo. Oni uzeše cvetove hrasta, žutilovke i livadske kadulje i od toga načiniše najlepšu i najobdareniju devojku koja je ikad viđena u Gvinedu i krstiše je onako kako se u to doba krštavalo, nadenuvši joj ime Blodajed (cveće). Zatim dadoše Laj Lau Grafsu dvor i zemljište, tako da može časno da živi, i to na mestu zvanom Mur Kastel, na visoravni Ardudvaj, pa se on tamo nastani i dobro upravljaše, te svi bejahu zadovoljni njime i njegovom upravom.
Godina prođe, i još jedna, a onda se dogodi da jednog dana Laj ode u Datil da poseti Mata i Gvidiona. Istog dana, ubrzo pošto je otišao, Blodajed se šetala dvorištem kad začu zvuk lovačke trube, a posle toga vide izmorenog jelena kako protrča, nakon jelena naiđoše psi i lovci, i najzad ljudi koji su išli pešice i sporije. Blodajed je bila radoznala da sazna ko su ti ljudi i ko im je gospodar, pa posla jednog paža da se raspita.
— Gronu Bebir je naš gospodar — odgovoriše mu — on je vladar Penlina.
U međuvremenu je Gronu gonio jelena. Psi ga dognaše do obale reke Kinvael, pa ga tu ubi. Kad ubi jelena, nahrani pse i pusti da se konji odmore, već i noć poče da se spušta. Pomrčina je padala dok je prolazio pored kapije zamka.
— Vere mi — reče Blodajed — bila bi velika neučtivost pustiti ovog poglavicu da u ovo doba noći traži drugo prenoćište. — Stoga posla glasnike da iziđu pred Gronua i pozovu ga u dvorac. On rado prihvati poziv, te Blodajed lično iziđe na kapiju da ga dočeka i pozdravi.
— Gospo — reče on — neka vam nebo plati ovo plemenito gostoprimstvo!
On se umi i presvuče lovačku odeću, pa sedoše za trpezu. Blodajed ga je gledala dok je sedeo, i dok ga je gledala, osećaše kako je obuzima ljubav prema njemu, tako da joj obrazi bejahu čas rumeni kao bulke, čas beli kao morska pena. Gronu je gledao nju i ista misao bejaše u njemu kao i u njoj, tako da ne mogaše da prikrije ljubav; od tog časa se sav njihov razgovor vodio o ljubavi i nežnosti što su ih osećali jedno prema drugome. A govorili su i o tome kako mogu postići da budu zanavek zajedno.
— Postoji samo jedan način — reče Gronu. — Moramo ubiti tvog muža Laja.
— Samo jedan čovek na svetu zna kako on može umreti — odgovori Blodajed. — Laj je taj čovek.
— Tad, pod izgovorom nežnog staranja — reče Gronu
— moraš iz njega izvući tu tajnu.
I pre nego što odjaha iz zamka, on ponovi:
— Zapamti, gospo, što sam ti rekao. Samo ti možeš iščupati iz njega način na koji može poginuti.
Prvo što je Laj primetio kad se vratio kući bilo je da je njegova žena tužna i nevesela. — Gospo — zapita je
— da li si bolesna ili te neke druge muke tište? Ne mogu podneti da te gledam nesrećnu.
— Nisam bolesna — odgovori ona — ali sam uznemirena zbog tebe onako kako ti nikad nećeš biti uznemiren zbog mene. Nespokojna sam zbog tvoje smrti, jer nikako ne bih želela da umreš pre mene.
— Neka ti nebo plati za tvoje nežno staranje — reče Laj. — Ali možeš biti zadovoljna, jer ako me gospod ne pozove sebi, neće biti lako ubiti me.
— Zahvaljujem nebu na tome — reče žena. — Ali reci mi kako bi to moglo da se dogodi, kako bih te mogla Čuvati i uklanjati od smrtne opasnosti.
— Objasniću ti vrlo rado — reče Laj. — Prvo, neće biti lako ubiti me, jer koplje koje može da me ubije mora biti posebne vrste. Ono se mora deljati punu godinu dana, i pri tom se taj posao nikad ne sme obavljati u drugo vreme osim kad su svi na nedeljnoj misi.
— Zahvaljujem nebu na tome — reče žena.
— Zatim, ja ne mogu biti ubijen ni u kući ni van kuće. Ne mogu biti ubijen ni na konju ni u hodu.
— Kako? — reče žena. — Onda uopšte ne možeš biti ubijen?
— Mogu — reče on — mogu biti ubijen, ali samo na ovaj način: kad se za mene pripremi kupatilo na obali reke a preko korita postavi svod prekriven rogozinom, i, zatim,
ako se dovede jedan jarac i postavi da stoji naporedo sa koritom, pa ja stanem jednom nogom na leđa jarcu a drugom na ivicu korita. Ako bi me neko udario kopljem deljanim godinu dana dok tako stojim, mogao bi da me ubije.
— Hvala nebu što je tako odredilo — reče njegova žena. — To se bar može lako izbeći. Čim je ovo saznala, Blodajed izvesti Gronua u Penlin, tako da Gronu punu godinu dana deljaše koplje, a kad se navrši puna godina dana, izvesti je da je spreman.
— Gospodaru — reče Blodajed tada Laju —još uvek sam nespokojna zbog načina tvoje smrti. Jer važniji mi je tvoj život nego moj i spas kraljevstva. Hoćeš li mi pokazati kako bi stajao na leđima jarca i ivici korita ako bih ti pripremila kupatilo?
— Neka ti nebo plati za tvoje nežno staranje — odgovori Laj. — Rado ću ti pokazati.
I ovu vest odmah posla Gronu, sa upustvom da čeka u zasedi iza jednog brežuljka na obali reke Kinvael. Takođe naredi da se svi jarci iz tog kraja prikupe na obali reke. Zatim jednog jutra reče Laju:
— Gospodaru, pripremila sam kupatilo i svod i sve je spremno za tebe. Hoćeš li da pogledaš? I tako dođoše da pogledaju kupatilo.
— Hoćeš li da uđeš, kao što si obećao, gospodaru? — zapita Blodajed.
On uđe u kupatilo.
— Tu su u pripravnosti jarci — reče žena. — Da dovedu jednog i postave naporedo sa koritom?
Dovedoše jednog jarca, i Laj ustade, pa tako stajaše jednom nogom jarcu na leđima, a drugom na ivici korita. U tom času Gronu se uspravi na jedno koleno iza brdašca, nanišani otrovnim kopljem i pogodi Laja u bok, tako da se vršak zari a drška ostade da štrči. Istog časa Laj se, u obliku orla, uzvinu u nebo i pri tom prodorno vrisnu. Posle toga ga ne videše više.
— Vere nam — odgovoriše — nema nikoga. Njih stoga sve do današnjeg dana nazivaju neverne ratne družine.
— Ako je tako — reče Gronu — onda ja moram da podnesem taj udarac lično.
I tako Laj i Gronu dođoše na obalu reke Kinvael. Gronu stade na mesto gde je Laj stajao kad ga je koplje pogodilo, a Laj zauze busiju iza brdašceta.
— Gospodaru — reče Gronu — pošto sam te zbog ženskih smicalica onda toliko uvredio, dopusti mi, iz sažaljenja, da stavim onaj veliki kamen na put koplju od tebe do mene.
— To ti neću odbiti — reče Laj.
I tako Gronu uze kamen i postavi ga između sebe i Laja. Tad se Laj uspravi na jedno koleno i nanišani kopljem, pa koplje probi i kamen i Gronua, tako da mu prebi kičmu i on na mestu pogibe. Taj kamen može se i danas videti na obali reke Kinvael, kao i rupa koja ide posred kamena. Zbog toga se ovaj kamen naziva Gronuovim kamenom.
Pošto je ubio Gronua, Laj Lau Grafs povrati sve svoje zemlje, pa vladaše srećno i zadovoljno. A docnije, nasledi i Mata kao kralja celog Gvineda, i to je kraj naše priče. Istog časa kad je Laj iščezao, Gronu i Blodajed krenuše u dvor, a sutradan Gronu podiže vojsku i pokori Ardudvaj, tako da su sve Lajeve zemlje bile pod njegovom upravom.
Vesti o ovim događajima stigoše do Mata, sina Matonijeva, i Gvidiona, sina Donova. Njihov bol bejaše težak.
— Gospodaru kralju — reče Gvidion — neću imati mira ni pokoja dok ne saznam šta je sa mojim sinom. Daj mi dopuštenje da pođem po Gvinedu.
— Neka te Bog vodi — reče Mat.
Gvidion krene još istog dana, pretraži Gvined uzduž i popreko, ali ne ču ni reč ni šapat o svom sinu Laju. U svoje vreme dođe nekom dobrom čoveku u Arfon i tamo zanoći. Dobri čovek dođe kući kasno, a još kasnije dođe svinjar.
— Svinjaru — zapita seljak — da li se krmača vratila?
— Da — odgovori svinjar. — Baš je ušla u svinjac.
— A kuda ona to ide? — zapita Gvidion. To niko ne zna — bio je odgovor. — Svakog dana kad se svinjac otvori, ona istrči toliko brzo da niko još nije bio u stanju da je stigne. Koliko ja znam — reče svinjar — mogla bi i u zemlju da propadne.
— Učini mi nešto — zatraži Gvidion. — Ne otvarajte svinjac dok ja ne budem prisutan.
— Vrlo rado — reče svinjar i objasni mu kad će ga sutradan otvoriti. Kad sutradan poče da sviće, svinjar probudi Gvidiona, pa zajedno odoše do svinjca. U trenutku kad otvoriše svinjac, krmača pojuri, trčala je iz sve snage uz dolinu, a tamo stade i poče da rije ispod jednog hrasta. Gvidion je pratio krmaču i priđe drvetu da vidi čime se hrani. Video je da su to parčad trulog mesa i crvi. Tad Gvidion pogleda nagore i na vrhu drveta ugleda orla. Kad god bi orao zatresao krilima, padali su parčići mesa i crvi.
Gvidion pomisli da je, možda, ovaj orao prerušeni Laj, pa zapeva čarobnu pesmu kako bi ga domamio. Kad otpeva prvu strofu, orao siđe do sredine drveta, kad otpeva drugu, orao siđe na najnižu granu, a kad otpeva treću strofu, orao mu slete na rame. Tada ga Gvidion udari čarobnim štapom, a Laj se pojavi u svom pravom obličju. Niko dotad nije video čoveka u bednijem stanju. Bio je sama koža i kost.
Veoma nežno Gvidion odvede Laja u Datil, na Matov dvor, pa se tamo sjatiše svi lekari Gvineda da ga leče.
Trebalo je da prođe puna godina dana dok se sasvim oporavio. Kad najzad ozdravi, ode k Matu.
— Kralju gospodaru — reče — vreme je da tražim odmazdu za čoveka koji mi je naneo tolike patnje. A što je pre dobijem, to ću biti zadovoljniji.
Mat prikupi vojsku Gvineda, pa Laj i njegov otac, Gvidion, krenuše za Ardudvaj. Gvidion je išao prvi, a ubrzo ugleda Mur Kastel. Blodajed je bila izveštena da dolaze, pa je obuze takav strah da sa svojim dvorkinjama pobeže iz zamka, pređe reku i skloni se u planinu. Tamo sve njene dvorkinje padoše u duboko jezero i udaviše se, tako da je bila sama kad Gvidion stiže.
— Nemoj me ubiti — zamoli. — Mlada sam. Zašto da umrem?
— Ne — reče on — neću te ubiti. — Na njegove reči ona se i nasmeja i zaplaka, ali on ni tad ne htede da se smiluje. — Tebi je namenjena teža sudbina nego što je smrt.
Pretvoriću te u pticu, a zbog sramote koju si nanela mome sinu, Laju, nikad nećeš smeti da pomoliš lice po danu, iz straha od ostalih ptica, jer će u njihovoj prirodi biti da te proganjaju i muče kad te ugledaju. A ime ću ti promeniti tako da glasi Blodajved (Cvetno lice).
Eto, to je razlog što su sve ptice neprijateljski raspoložene prema sovi i što se sova sve do danas zove Blodajved.
U međuvremenu je Gronu Bebir pobegao u Penlin i odande poslao izaslanike da pitaju bi li Laj Lau Grafs prihvatio kao obeštećenje zemlju, zlato ili srebro. — Ne — zavetova se Laj. — Jedino što ću prihvatiti od njega to je da stoji na istom mestu gde sam ja stajao, a ja da ga gađam kopljem. Ovaj odgovor doneše Gronu.
— Avaj, to je najmanje što moram učiniti. Moji verni kletvenici, vojnici i braćo po mleku, ima li koga među vama koji se prihvata da umesto mene primi ovaj udarac?

LETEĆA LAÐA

Uzbekistan


Bili jednom jedan ded i jedna baba pa imali tri sina: dva bila pametna, a treći glup. O pametnima se brinu, baba im svake nedelje daje bele košulje, a glupog svi grde, ismejavaju ga, a on sve na peći u prosu, u crnoj košulji, bez pantalona. Kad mu daju, on jede, a kad mu ne daju, gladuje. Jednom stiže ovakav glas: došla careva naredba da svi ljudi imaju da budu kod cara na ručku, i ko sagradi lađu koja može da leti, pa doleti tom lađom, tome će car dati svoju kćer za ženu.
Pametna braća se posavetovaše:
— Dobro bi bilo da pođemo, možda nas tamo sreća čeka!
Kad se posavetovaše, zamoliše oca i majku:
— Mi ćemo poći caru na ručak: nemamo šta da izgubimo, a možda nas tamo sreća čeka.
Otac ih odgovara, majka ih odgovara... Ali ništa ne pomaže.
— Idemo, i gotovo! Blagoslovite nas za put.
Stari — šta da rade! — blagosloviše ih za put, baba im dade hleba belog, ispeče prase, nali im bocu rakije — i oni krenuše.
A budala sedi na peći, pa će tek i on zamoliti:
— Poći ću i ja tamo kuda su braća pošla.
— Kuda ćeš ti, budalino? — reče mati. — Tamo će te vuci pojesti!
— Ne — reče on — neće me pojesti: idem!
Stari mu se najpre smejahu, a onda počeše da ga grde. Videše da tako ne ide. Gledaju šta će s njim, pa kad videše da ništa ne mogu da urade, rekoše mu:
— E pa, odlazi, ali da se više ne vraćaš i da se ne nazivaš više našim sinom.
Baba mu dade torbu, stavi u nju crnog bajatog hleba i bocu vode, pa ga isprati iz kuće. Tako on ode.
Išao on tako, išao, dok ne srete na putu nekog starca: bio je to neki sedi drevni starac, brada mu beše čak do pojasa.
— Zdravo, stari!
— Zdravo, sinko!
— Kuda ćeš, stari!? A ovaj će njemu:
— Idem po svetu, ljude spasavam iz nevolje. A kuda ćeš ti?
— Caru na ručak.
— Zar ti umeš — upita starac — da napraviš takvu lađu koja može da leti?
— Ne — reče budala — ne umem.
— Pa zašto onda ideš?
— Bog zna zašto — reče budala. — Ako je izgubiti, nemam šta da izgubim, a možda me tamo sreća čeka.
— Sedi — reče starac — malo se odmori, da nešto pojedemo. Izvadi de tamo što imaš iz torbe.
— E, dedice, nema tu ništa: samo bajat hleb koji ti ne možeš jesti.
— Ne mari, vadi!
Tako budala poče da vadi, kad od onog crnog hleba postadoše takve bele vekne kakve on u životu nije jeo; kaže se: "kao u gospode".
— E, pa šta čekaš? — reče starac. — Kako misliš da jedemo bez pića? Zar nemaš u torbi rakije?
— Odakle mi rakija? Imam samo bocu vode.
— Izvadi je! — reče starac.
Ovaj je izvadi i gucnu — kad tamo, ispade divna rakija!
— Eto vidiš — reče starac — kako se Bog brine za budale!
Raširiše oni ogrtače po travi, posedoše i počeše da jedu. Lepo prezalogajiše, i starac zahvali budali za hleb i rakiju, pa će mu reči:
— E, sad slušaj, sinko: pođi u šumu, dođi do drveta, triput se prekrsti, udari sekirom o drvo, pa brzo padni ničice na zemlju i lezi dok te neko ne probudi; tada će ti se — reče — lađa stvoriti, a ti sedi na nju pa leti kud ti je potrebno i uz put uzmi svakoga koga sretneš. Budala zahvali starcu, pa se onda oprostiše; starac pođe svojim putem, a budala u šumu.
Ušavši u šumu, budala priđe jednom drvetu, udari sekirom, pade ničice i zaspa. I tako je spavao, spavao... Posle nekog vremena ću kako ga neko budi:
— Ustaj, tvoja sreća je već stigla, diži se!
Budala se probudi i ima šta da vidi: stoji lađa sva od zlata, katarke joj od srebra, a svilena jedra tako zategnuta da se moglo odmah poleteti. Budala, ne razmišljajući dugo, sede na brod, brod se podiže i polete... Kako li je samo leteo — niže od neba, više od zemlje — okom da ga ne vidiš.
Leteći tako, najednom ugleda na drumu čoveka kako naslanja uho na zemlju i sluša. On mu viknu:
— Zdravo, striče!
— Zdravo, sinovče!
— Šta to radiš?
— Slušam — reče ovaj — da li su se ljudi već sakupili kod cara na ručak.
— Ti sigurno tamo ideš?
— Baš tamo.
— Sedi sa mnom, ja ću te odvesti. Ovaj sede. Poleteše dalje.
Leteli oni tako dok ne ugledaše na drumu čoveka kako ide jedna noga mu je za uho privezana, a na drugoj poskakuje.
— Zdravo, striče!
— Zdravo, sinovče!
— Zašto na jednoj nozi skačeš?
— Zato — reče čovek — što bih jednim korakom čitav svet preskočio ako bih odvezao drugu nogu. A ja — reče — to neću...
— Kud si krenuo?
— Caru na ručak.
— Sedaj s nama.
— Dobro.
Ovaj sede, pa ponovo poleteše.
Leteli oni tako dok ne ugledaše ovo: stoji na putu lovac i gada iz luka, a nigde ni ptice ni ičeg drugog.
Budala viknu:
— Zdravo, striče! Zašto gađaš kad se nigde ne vidi ni ptica niti išta drugo?
— Kako se ne vidi? To je vi ne vidite, a ja je vidim.
— Gde je vidiš?
— Eno tamo — reče lovac — ima sto milja, stoji na suvoj kruški.
— Sedaj s nama! I on sede, pa poleteše dalje.
Leteli oni tako dok ne ugledaše čoveka kako ide i nosi na leđima punu vreću hleba.
— Zdravo, striče!
— Zdravo!
— Kud ideš?
— Idem — reče čovek — da tražim hleb za ručak.
— Pa ti imaš punu vreću hleba.
— I to mi je neki hleb! To meni nije dovoljno ni za jedanput.
— Sedaj s nama!
— Dobro!
Ovaj sede, pa ponovo poleteše.
Leteli oni tako dok ne ugledaše čoveka kako ide obalom jezera i kao da nešto traži.
— Zdravo, striče!
— Zdravo!
— Šta to tražiš?
— Žedan sam — reče čovek — a nikako vode da nađem.
— Pa pred tobom je čitavo jezero, zašto ne piješ?
— I to mi je neka voda! To meni nije ni za jedan gutljaj.
— E pa, sedaj s nama!
— Dobro!
On sede, pa poleteše.
Leteli oni tako dok ne ugledaše čoveka kako ide u selo i nosi snop slame.
— Zdravo, striče! Kud nosiš tu slamu?
— U selo — reče ovaj.
— Tako! Zar u selu nema slame?
— Ima — reče čovek — ali ona nije ovakva.
— A kakva je pa ova?
— Ma kako toplo leto bilo — reče čovek — samo razbacaj ovu slamu i odmah će početi zima i sneg.
— Sedaj s nama! Ovaj sede, pa poleteše dalje.
Leteli oni tako dok ne ugledaše nekog čoveka kako ide u šumu i nosi na leđima svežanj drva.
— Zdravo, striče!
— Zdravo!
— Kud nosiš ta drva?
— U šumu.
— Gle! Pa zar u šumi nema drva?
— Kako da nema — reče ovaj — ali nisu kao ova.
— A kakva su ti to drva?
— Tamo su — reče čovek — obična, a ova su drukčija: samo što ih razbacaš, odmah se pred tobom stvori vojska.
— Sedaj s nama!
I ovaj se složi, sede na lađu, pa poleteše.
Da li su oni leteli dugo ili ne, tek — doleteše caru na ručak. Kad tamo, nasred dvorišta postavljeni stolovi, iskotrljali burad sa medovinom i rakijom — imaš da jedeš i piješ što ti srce zaželi! A tek koliko je ljudi — sigurno se sakupilo pola carstva: i staro, i mlado, i gospoda, i bogati, i prosjaci i ubogi. Kao na vašaru!
Budala dolete lađom sa svojim prijateljima i spusti se pred careve prozore. Iziđoše oni iz lađe, pa pođoše da ručaju.
Car pogleda kroz prozor i ugleda zlatnu lađu, pa reče sluzi:
— Idi tamo i upitaj ko je doleteo tim zlatnim brodom.
Sluga ode, pogleda, vrati se pa reče:
— To su nekakvi odrpani geaci. Car ne poverova.
— Kako je moguće — reče — da seljaci dolete na zlatnoj lađi! Ti mora da nisi pitao. Pa pođe sam medu ljude:
— Ko je — upita — doleteo na ovoj lađi? Budala iskoraci napred.
— Ja — reče.
Car ga zagleda, i kad vide da mu je ogrtač sav u zakrpama, a na pantalonama vire kolena, on se uhvati za glavu: "Zar da dam svoje dete za ovakvog geaka!"
Šta sad da radi? Car reši da mu postavlja zadatke.
— Idi — reče sluzi — i reci mu da mu neću svoju kćer dati, iako je doleteo na zlatnoj lađi, dok ne donese žive i mrtve vode do kraja ručka. Inače — ode mu glava s ramena!
Sluga ode.
A Slušalo, onaj što je na drumu bio naslonio uho, ću šta car reče, pa to ispriča budali. Budala sedi na klupi (klupe su bile postavljene oko stolova), pa se snuždio: ne jede i ne pije. Brzohodalo ga pogleda.
— Zašto ne jedeš? — upita ga.
— Nije mi do jela. Ne ide mi u grlo. Zatim mu ispriča šta je i kako je.
— Naredio mi je car da, dok ljudi ne završe ručak, donesem žive i mrtve vode... Gde da je nađem?
— Ne tuguj! Ja ću ti je doneti.
Dolazi sluga i daje mu carev nalog, a on već zna o čemu je reč.
— Reci mu — odgovori — da ću doneti vodu!
Sluga ode.
Tada Brzohodalo odveza nogu od uha, pa kad krenu — za tren oka nade i živu i mrtvu vodu.
Uzevši vodu, oseti se umoran. "Za ručka ću se", pomisli, "vratiti, a sada ću pod mlinom da se malo odmorim".
Kako sede, odmah zaspa. Ljudi već završavaju ručak, a njega nema pa nema. Budala sedi ni živ ni mrtav. "Propao sam!" pomisli.
Tada Slušalo nasloni uho na zemlju pa poče da sluša. Dugo je slušao.
— Ne tuguj — reče — pod mlinom spava đavolji sin!
— Šta da radimo? — reče budala. — Kako da ga probudimo?
Tada Strelac reče:
— Ne boj se! Ja ću ga probuditi.
Uze luk, nategnu ga pa pusti strelu. Strela tresnu u mlin tako da je iverje poletelo... Brzohodalo se probudi pa brže-bolje nazad. Ljudi taman završavaju ručak, a on donosi vodu.
Car ne zna šta da radi. Tada postavi drugi zadatak:
— Kad taj seljak sa svojim prijateljima odjednom pojede šest pari pečenih volova i četrdeset peći hleba, tada ću — reče — dati svoje dete za njega. Ako ne pojede, ode mu glava s ramena.
Slušalo to cu, pa ispriča budali.
— Šta da radim? Ta ja ne mogu pojesti ni jedan hleb — reče budala.
Opet se snuždi i zaplaka. Tada će mu Žderonja reći:
— Ja ću pojesti za vas sve. Bice mi još i malo. Dođe sluga i reče kako ima da bude.
— Dobro — reče budala — neka bude. Ispekoše dvanaest volova, napekoše četrdeset peći hleba. Žderonja poče da jede i začas sve slisti.
— Eh — reče — malo je! Kad bi bar još malo dali!...
Car samo gleda kakav je to čovek, pa ponovo postavi zadatak, naloživši mu da popije četrdeset puta četrdeset vedrica vode nadušak i četrdeset puta četrdeset vedrica vina. Ako ne popije, ode glava s ramena.
Slušalo to cu, pa ispriča budali, a ovaj zaplaka.
— Ne plači — reče Popijalo — ja ću sve sam popiti, i još će malo biti.
Donesoše im četrdeset puta četrdeset vedrica vode i isto toliko vina. Popijalo poče piti, ispi sve do poslednje kapi, pa se još osmehuje.
— Eh — reče — malo je! Kad bi bilo još malo, i to bih popio.
Car gleda i čudi se kako ne može ništa budali da učini, pa pomisli: "Treba ga, đavolje kopile, ukloniti sa sveta, inače će mi upropastiti kćer". Pozva on slugu, pa ga posla budali:
— Idi i reci mu da je car naredio da pre venčanja ode u kupatilo.
Drugom sluzi car naredi da pođe i kaže da se dobro naloži vatra u kupatilu, pri tom pomisli: "Tamo će sigurno izgoreti." Ložač naloži kupatilo — sve sam plamen: lično bi se đavo, veli, ispekao. Rekoše to budali. On pođe u kupatilo, a za njim u stopu Mrazonja sa slamom. Samo što uđoše u kupatilo, kad tamo nasta takva vrelina da se izdržati ne može. Mrazonja razbaca slamu — i najednom postade tako hladno da se budala s teškom mukom umi, hitro skoči na peć, pa tamo i zaspa, jer se bio dobro smrzao.
Ujutro otvoriše kupatilo, misleći da je od njega ostao samo pepeo — kad on leži na peći! Probudiše ga.
— Baš sam dobro spavao — reče on.
Zatim iziđe iz kupatila.
Javiše caru kako su ga našli gde spava na peći i kako je u kupatilu tako hladno kao da celu zimu nije loženo. Car se jako zbuni: šta s njim da radi?
Dugo je tako car mislio, mislio...
— Ako mi — reče — dovede ujutru puk vojske, daću mu svoju kćer, a ako ne dovede, ode mu glava s ramena!
A u sebi pomisli:
"Gde će takav prost geak puk vojske da nade? Ja sam car, pa ne ide..."
Slušalo ću carevu naredbu i ispriča budali. Budala opet sede, pa zaplaka:
— Šta sad da učinim? Gde da nađem toliku vojsku? Pođe na lađu svojim prijateljima:
— Spasavajte me, braćo! Mnogo puta ste me izvukli iz nevolje, pa me i sad izvucite! Inače — odoh na onaj svet!
— Ne plači — reče onaj koji je nosio drva ja ću te izbaviti nevolje.
Stiže i sluga, pa reče:
— Poručio ti je car da će careva kći biti tvoja samo ako sutra ujutru dovedeš ceo puk vojske.
— Dobro, neka tako bude! — reče budala. — Samo, reci caru, ako mi je i ovaj put ne da, ja ću na njega krenuti s vojskom i silom ću mu uzeti kćer.
Noću povede prijatelj budalu u polje i ponese sa sobom svežanj drva. Kad stigoše, on poče razbacivati drva: kako koje drvo baci — stvori se čovek. Koliko li se, bože mili, vojske nakupilo! Ujutru se car probudi, ću buku, pa zapita:
— Kakva je to buka zorom?
— To onaj što je doleteo zlatnom lađom vežba svoju vojsku.
Car tada uvide da ne može ništa s budalom da učini, pa naredi da ga pozovu.
... A budala je postao takav da ga je bilo teško prepoznati — sve na njemu blista: na glavi mu zlatna kapa, a on tako lep da ga je milina gledati. Vodi svoju vojsku, jaše napred na vrancu, a iza njega vojvoda... Tako priđe dvoru, pa viknu:
— Stoj!
Vojska stade, poravna se, sve vojnik bolji od boljega. Budala ude u dvor, a car ga zagrli i poljubi.
— Sedi, dragi moj zete!
Iziđe i careva kći. Kad ugleda momka, nasmeja se radosno: kakvog li je samo lepog muža dobila!
Posle toga brzo ih venčaše i prirediše takvu gozbu da se dim čak do neba dizao.

ŽABA, TIGAR, DEČACI I VATRA

Venecuela


Bilo je to u vreme kada su životinje govorile. Živela je tada jedna stara žaba, po imenu Kaovao, u kući sa krovom od palminog lišća, sasvim duboko u tamnoj prašumi, gde je drveće toliko visoko da mu krune dotiču nebo. Njen muž bio je tigar i zvao se Manugva. Svakog jutra on bi izlazio da lovi i vraćao se pred veče, kada je sunce nestajalo u tami koja se probijala kroz granje osvajajući šumu.
Jednoga dana Kaovao, tražeći palme da popravi krov, nade dva jajeta tako jednaka da sa mnogo nežnosti reče:
— Ovo su moji blizanci.
Pokupila ih je i odnela kući da ih izleže. Nakon nekoliko dana rodiše se dva dečaka. Dečaci su rasli tako brzo da su začas već govorili, hodali i igrali se po celoj kući. Kaovao ih nazva Jureke i Amanašaka. Kad se Manugva vratio pod noć, nije bio mnogo zadovoljan tom decom što su se izlegla iz jaja; uz to mu je bilo vrlo čudno što su rasla tako brzo. Ipak, nije se protivio da ih Kaovao odgaji.
Jureke i Amanašaka išli su svakog dana u lov i vraćali se pred veče. Kaovao ih je dočekivala i slala na reku kraj same kuće da se okupaju. A kad bi se vratili, stara žaba Kaovao već je imala gotovo jelo. Ali čudno je bilo to što niko nije znao odakle Kaovao uzima vatru da skuva jelo. Dečaci su sumnjali da je stara krije negde u kući. Zato se dadoše na traženje po svim kutovima, ali nikako im nije polazilo za rukom da nadu vatru. Pa ipak, svakoga dana, kad bi se vratili sa reke, Jureke i Amanašaka dobijali su toplu večeru, kao da je tek skinuta sa vatre.
Jednoga dana kad izidoše da love, Amanašaku pade na pamet jedan plan, koji odmah i saopšti Jureku.
— Hajde da probamo možemo li nadmudriti Žabu — reče Amanašaka uzimajući brata za ruku i sedoše na jedan proplanak.
— Ali kako? — pitao je Jureke iznenađeno. — To će biti vrlo teško!
— Ne brini. Radi što ti kažem i pažljivo gledaj šta ću sad učiniti: najpre ću te oslepiti na jedno oko.
I govoreći to, oslepi Jureka na jedno oko. Zatim mu namesti drugo oko na zatiljak. Onda mu dade savete kako da postupe da im plan uspe.
Sledećeg dana u svitanje, stara povika dečacima:
— Hajde, dižite se, treba ići u lov!
— Ne vidim ništa — reče Jureke. — Ne mogu ići. — reče i briznu u plač.
Kaovao mu pogleda u oči i videći da je slep, posla ga da legne u cincoro, viseću indijansku postelju. Amanašaka ode sam u šumu. Pred noć, kad se vratio, predao je staroj ono što je ulovio i ode na reku.
Tada Jureke, koji je ležao u cincoru okrenut slepim okom prema zidu, a okom na zatiljku motreći na staru, vide kako se ova savi u jednom kutu, načini nekoliko pokreta grlom i zatim, otvorivši usta, izvuče vatru, koja joj je kuljala baš iz grla. Skuva večeru i ponovo skloni vatru na isto mesto gde je i bila.
Kad se Amanašaka vratio sa reke, jelo je bilo gotovo. Amanašaka još nije znao odakle Žaba uzima vatru. Zato, te noći, dok su Kaovao i Manugva spavali, privuče se cincoru Jureka i upita ga:
— Jesi li vido odakle Kaovao uzima vatru?
— Video sam da je uzima iz grla — odgovori Jureke. Amanašaka ponovi iznenađeno:
— Šta kažeš, iz grla je uzima! Tada Amanašaka povrati vid Jureku i oko mu opet sa zatiljka premesti na njegovo mesto.
Od tada su Jureke i Amanašaka znali tajnu Kaovao Žabe; i o tome nisu više govorili. Svakoga dana išli su u lov, kao što su činili i pre.
Ali jednom prilikom Manugva, koji je večito bio gladan, reče Žabi:
— Dečaci su već vrlo veliki. Debeli su. Što ne bismo od njih napravili dobar paprikaš?
— Vrlo dobro — reče Žaba Kaovao ja ću se za to postarati.
Jureke i Amanašaka culi su taj razgovor i kad je Manugva izašao iz kuće, dočepaše Žabu, počeše je tresti: tup, tup, tup, dok vatra koja joj je bila u grlu ne ispade iz usta. Posle staviše žabu u šerpu i skuvaše je.
Zatim odlučiše da se pretvore u cvrčke i popnu se na krov kuće, da sačekaju Manugvu. Gore, na krovu, zapevaše:

"Šidišidi, šidišidi,
šta će reći tigar Manugva
kad se vrati,
šidišidi, šidišidi."

Kad se smrklo, dođe Manugva veoma gladan. Šerpa se pušila na istom mestu kao i svakog dana. Manugva pomisli da je to paprikaš od mesa i kostiju blizanaca. Navali da jede, a kad je došao do dna, izvadi jednu glavu, pogleda je i bi mu jasno da je ono što je jeo sa toliko apetita bila Kaovao, njegova žena, stara žaba.
Sav zapanjen diže se sa poda i u istom trenutku padoše sa krova dva cvrčka. "Šidišidi, šidišidi" — pevali su.
Cvrčci su pevali i igrali i Manugva brzo shvati da ti cvrčci nisu niko drugi do Jureke i Amanašaka. Pokuša da ih zgazi nogama, ali su oni bili tako hitri da se jednim skokom nađoše iza Manugva, a drugim opet ispred njega.
I onda blizanci hitro pobegoše i odoše daleko, veoma daleko.
Manugva je hteo da osveti Žabu. Odluči da pođe da traži Jureke i Amanašaka. Oni su bezbrižno išli od jednog mesta do drugog i zaustaviše se pod jednim drvetom da jedu med iz saća. Uzveraše se do jedne grane i stadoše se sladiti medom. Upravo se tada pojavi Manugva. Kad ga ugleda, Jureke se mnogo uplaši.
— Šta radite tamo gore? — upita ih Manugva ne mnogo ljubazno.
— Evo nas ovde, jedemo med — odgovori odmah Amanašaka.
— Je li ukusan? — upita ponovo Manugva.
— Vrlo je ukusan — potvrdi Jureke.
— Je li sladak? — upita tigar istim tonom kao i pre.
— Vrlo je sladak — reče Amanašaka.
— I ima ga dosta?
— Da, ima ga dosta — reče Amanašaka — hoćeš li i ti?
— Da, hoću. Mnogo mi se jede med iz saća — reče tigar.
— Gledaj ovamo i raširi šape.
Onda Manugva raširi šape i upravi pogled prema grani gde su se nalazili blizanci i tako, dok je čekao, tras! sručiše mu na lice i ruke toliko meda da nije mogao videti ni uhvatiti ništa.
Jureke i Amanašaka brzo siđoše sa drveta i dok si rekao jedan, dva, tri, izgubiše se iz vida.
Jureke i Amanašaka opet odoše veoma daleko, ali kako je Manugva još uvek želeo da osveti staru, nastavi da ih traži.
Išao je i išao, a nikako da ih nade. Za to vreme blizanci, koji su ugodno sedeli na jednoj steni, igrali su se bacajući oči. Svako od njih izvadio bi oko i bacio ga uvis. I, uiiiiiit, oči su se vraćale natrag na svoje mesto kao magnetom privučene. Uit, uiiiiiit... Uit uiiiiiit. I oko bi se vratilo kao magnetom privučeno.
Tako su se igrali, kad se odjednom ukaza Manugva. Kada ga je ugledao, Jureke se mnogo prepade.
— Šta to radite? — upita Manugva ne približavajući im se mnogo.
— Igramo se bacanja očiju — odgovori Amanašaka.
— Je li to zabavno?
— Da, vrlo zabavno — reče Jureke.
— Bacate li ih vrlo daleko? — ispitivaše Manugva, zainteresovan za igru.
— Što najdalje možemo — potvrdi Jureke.
— I uvek se vrate?
— Da, kako da ne! Uvek se vrate. Hoćeš li i ti da se igraš bacanja očiju? — upita ga Amanašaka, pozivajući ga da priđe bliže.
— Rado bih, jer je zabavno — reče Manugva raspoložen za igru.
— Izvadi oči i baci ih — uzviknu mu živo Amanašaka.
Manugva stade vaditi oči. Uit, jedno, Uit, drugo. Zatim ih baci uvis i sede da ih čeka. Ali, čekaše i čekaše, a oči se ne vratiše. Ostadoše gore, Ništa od uiiiiiit. Ništa od povratka očiju. Manugva ostade slep, potpuno slep. I opet. Jureke i Amanašaka digoše se i pobegoše daleko, još mnogo dalje nego ire.
Manugva je ostao sam na steni, tražeći načina da povrati oči. Mislio je na to kad mu se približi jedan veliki glodar pikure i upita ga:
— Šta ti je, Tife? Što sediš tu?
— Blizanci me pozvali da se igramo i ostavili me bez očiju — reče Manugva jadajući se.
— Ja ću ih potražiti — reče pikure i ode, Nije prošlo mnogo vremena, a pikure se vrati sa očima i namesti ih tigru.
— Manugva je još uvek želeo da osveti Žabu, ali kako su
Jureke i Amanašaka otišli dalje no ikad, morao je ići dugo da bi ih našao. Prelazio je čitave prašume, peo se na ogromne planine, gazio nebrojene reke, dok ih najzad ne pronade. Jureke i Amanašaka odmarali su se uživajući u jednom cincoru, čiji je konopac bio privezan za nebo. Zum, zuuuuuum... Zum, zuuuuuum... Zum, zuuuuuum. Cincoro je leteo gore-dole. Blizanci su se ljuljali. Manugva se pojavi i Jureke se opet prepade.
— Dečaci, šta radite? — upita Manugva.
— Ljuljamo se odgovori Amanašaka, ne pridajući mnogo važnosti prisustvu tigra.
— Je li zabavno?
— Vrlo zabavno! odgovori Jureke.
— Je li uzbudljivo?
— Vrlo uzbuljivo!— reče Amanašaka.
— I dobro se tu odmara?
— Vrlo dobro! — reče Amanašaka. — Hoćeš li i ti da se malo odmoriš?
— Još kako! — reče Manugva. — Mnogo sam išao i strašno sam umoran.
— Lezi. Mi ćemo te ljuljati — odvrati Amanašaka.
Onda njih dvojica ustadoše iz cincora i Manugva leže nadajući se da će se udobno odmoriti, ispružen, ne misleći ni na šta i ne govoreći ni reči. Jureke i Amanašaka počeše ga ljuljati. Najpre polako a zatim, na znak Amanašaka, sve brže i brže, dok ga najzad ne zaljuljaše tako snažno da, u jednom trenutku, Manugva izlete iz cincora izbačen uvis.
Zuuuuum
Tigar je odleteo tako daleko da se više nikada nije čulo za njega.
Jureke i Amanašaka udaljiše se zadovoljni jer su za svoje pleme osvojili vatru.
Jeli su med, igrali se bacanja očiju i ljuljali se u cincoru, čiji je konopac bio privezan za nebo.
Više nije bilo Manugve te se Jureke mogao igrati bez straha. Od tada, više se nisu nikoga i nicega plašili.

ČUDESNI CVET

Vijetnam


Živeo jednom jedan mladić po imenu Do Lam, sam i neoženjen. Njegova njiva se nalazila na kamenitoj strani i on je morao da radi danju i noću kako bi dobio nešto ploda. Sunce ga je jako peklo u leda i njegov znoj je kapao po kamenu, ali Do Lam nije prestajao da radi.
Prošlo je neko vreme, i najednom je usred kamena izrastao divan cvet. Imao je sveže zeleno lišće okrenuto suncu, a belo-ružičasti cvet prelivao se kao biser. Kada bi naleteo vetrić, cvetovi i lišće bi trepetali, ispuštajući zvuke koji su podsećali na najlepšu pesmu.
— Kakvo je to čudo — iznenađeno uzviknu Do Lam. — Iz kamena je izrastao tako divan cvet i još zna da peva.
Otada je cvet pevao Do Lamu svakog dana kada bi došao na njivu da radi. Ako bi se mladić umorio, cvet je još lepše pevao i Do Lamu bi se vraćale snaga i bodrost.
Jednog jutra Do Lam ugleda na njivi tragove divljeg vepra, koji je projurio poljem i zgazio cvet. Stabljika mu se prelomila i cvet je tužno visio. Mladić pritrča, ispravi cvet i reče:
— Divni cvete, ovde ima mnogo divljih svinja, svaka nesreća može da ti se dogodi, zato će biti najbolje ako te odnesem svojoj kući!
Onda Do Lam uzme motiku, iskopa cvet i ponese ga kući, pa ga ponovo posadi u kamenu stupu ispod svoga prozora.
Uveče, kada bi se vratio sa njive, mladić je pleo od bambusove trske korpice, kape, šešire, a cvet mu je ispunjavao sobu najprijatnijim mirisom i pevao najlepše pesme, tako da se mladić osećao srećnim.
Jedne noći u kolibi Do Lama zablistaše razne boje i svetiljka poče da gori jace. Mladić se beše tako udubio u svoj posao da to nije ni primetio. Divni cvet se najednom otvori i pojavi se divna devojka u beloj haljini. Zvonkim glasom, kao zvon zvona, pevala je divne pesme. Srebrna svetlost i prijatni mirisi ispunjavahu celu sobu, ali Do Lam, kao ni pre, nije ništa primećivao.
Najednom svetlost lampe blesnu kao munja i devojka u beloj haljini iskoči iz cveta, njene rumene usne su se smešile kao procvetala ruža. Ona priđe Do Lamu i stavi mu ruku na rame. Tek tada je mladić ugleda i, zapanjen njenom lepotom, ne mogaše ni reč da progovori, a kada pogleda on na prozor, vide da tamo više nema cveta.
Onda su Do Lam i devojka u beloj haljini postali muž i žena. Izjutra su sada oboje odlazili u planinu i radili u polju, a kada bi pao mrak, oni su se veselo vraćali kući osvetljavajući put fenjerom. Uveče je Do Lam, kao i ranije, pleo bambusove kape i korpe, a žena mu je pomagala i pevala divne pesme.
Kada bi došao pijačni dan, Do Lam je odnosio svoje i ženine proizvode i prodavao ih, a za taj novac donosio kući pirinča i sve drugo što je bilo potrebno za život. Tako su dani dvoje mladih proticali radosno i srećno.
Već posle dve godine koliba Do Lama se pretvorila u divnu kuću. U velikim pletenim korpama čuvao se pirinač, a u velikom toru nalazila su se krda bivolica, ovaca i koza. Bogatstvo je zavrtelo glavu Do Lamu, i svaki posao, sem razmišljanja o samom sebi, poče da smatra nepotrebnim. Do Lam nije više hteo da radi u polju niti da plete šešire. Uzeo bi kavez sa pticama, corbikaljan, i odlazio da šeta.
Kada bi žena poslala Do Lama da kupi na pijaci konac za šivenje ili srp, on bi kupovao kokošku i vina a onda kod kuće jeo sve dotle dok ga ne bi zaboleo stomak.
Kada bi žena zamolila Do Lama da pođe na njivu da radi, on bi govorio kako ga bole noge, a kada bi mu uveče predložila da plete korpe i šešire, on bi se izgovarao da mu je oslabio vid, tako da ne može razlikovati bambusovu trsku od sopstvene ruke.
Jednom je žena kazala Do Lamu:
— Naš život još nije tako obezbeđen da bismo mogli živeti bez rada.
Te reči razjariše Do Lama, oči mu se napuniše krvlju. Rekao je samo jedno zlobno: "Hi!", pa i ne pogledavši ženu, dohvatio kavez sa pticama i pošao u šetnju.
I dok je jednom žena Do Lama sedela i radila, pod prozorom se pojavi divan cvet i iz njega izađ ptica šarenih krila i zlatnog repa, pa zapeva:
Uzalud se rascvetao mirisni cvet, Uzalud lampa sjajnije sija, Mladić je, avaj, postao lenj, Lepotice, hajde samnom, na moja krila!
Plamičak u lampi zasvetle jace, ptica ulete kroz prozor i spusti se pred noge lepotice. Lepotica sede na pticu i ova zamaha svojim šarenim i zlatnim krilima i odlete sa lepoticom.
Šum krila razbudi Do Lama, koji je već spavao na mekoj postelji posle obilne večere. Čim je ugledao čudnovatu pticu kako mu odnosi ženu, Do Lam skoči sa postelje i jurnu za njom. Ali kad je ispružio ruku, mogao je ptici da istrgne samo jedno pero. Do Lam ga je gledao i čudio se kako blista.
No, Do Lam se brzo umirio. Sada ga više nije niko prekorevao zbog besposličenja, i po ceo dan je samo jeo i pio i šetao se sa kavezom u ruci.
Da ne bi oskudevao, Do Lam je prodavao jednu po jednu stvar i uskoro je rasprodao sve: pirinač, bivolice, krave, koze i svinje. Najzad mu je ostala samo jedna rogozina, koju je isto tako hteo da odnese na pijac, ali je sa iznenađenjem primetio da su s njene donje strane naslikane dve slike: na jednoj su Do Lam i njegova žena, kako rade na njivi i gledaju u pozlaćeni pirinač koji zri, a na drugoj se videla Do Lamina žena kako plete i Do Lam kako izrađuje korpice i šešire od bambusove trske. Kuća im je bila puna pirinča, a u toru bivolice, krave, koze i svinje.
Onda se Do Lam seti svoga nekadašnjeg života i zaplaka od tuge. Podiže oči ka nebu i zavika:
— Eh, Do Lam, sam si kriv za svoju nesreću!
Onda razbi kavez, pusti slavuja u prirodu, a sutradan je dohvatio motiku i uputio se na svoju njivu. Posle napornog rada na njivi, Do Lam je uveče, kod kuće, ponovo pleo šešire i korpice. I tako poče da se trudi kao i pre i da radi danju i noću.
Jednom je Do Lam našao pero koje je istrgao iz ptičijeg repa, stavio ga na dlan, ali ga vetar dohvati i odnese na kamenu stupu, gde je rastao divan cvet. Kada se seti cveta, Do Lam proli mnogo suza od tuge, i one pokapaše po kamenoj stupi.
Tada najednom Do Lam ugleda kako pero negde odlete a iz kamene stupe se pojavi pupoljak koji je sve brže rastao ka nebu. Onda iz njega poteče divan miris i ispuni sobu, a u isto vreme začu se i divna pesma:

Divni cvet se rascvetao, pušta nežni miris,
Lampa ponovo sjajno svetli,
Trudi se Do Lam dan i noć,
A devojka mu šalje pozdrav svoj.

Kada se pupoljak pretvorio u raskošan cvet i kada se cvet otvorio, Do Lam radosno ugleda kako iz njega izlazi lepa i mlada žena, u kojoj brzo prepozna svoju ženu.
Lampa zasija jace i žena u beloj haljini sede kraj Do Lama. Cvet odmah iščeze.
Od tog dana Do Lam i njegova žena se više nikada nisu razdvajali. Oni su s pesmom, kao i ranije, radili na svojoj njivi, a uveče pleli od bambusove trske šešire i korpice. I ponovo je potekao njihov srećan život, mirisan kao cvet i sladak kao med.