Dušan Radović

First topic message reminder :

Rođen je 29. novembra 1922. godine, u Nišu, bio je pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik.



Radovićev otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, dok je majka Sofija rođena Stefanović bila iz Niša.

Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe" i (od 1975. godine) urednik Studija B. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka "Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir "Brana" Radović.

Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu, a iza sebe je ostavio sina Miloša Radovića.

Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.

Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora "Kolibri“: "Mrak", "Plavi zec", "Strašan lav", "Šta je na kraju", "Pesma o mleku", "Tatin muzičar", "Zdravica" ("Sve što raste htelo bi da raste")...

СВЕТ
Цвет је чекао пчелу,
пчела је тражила цвет.
И испало је:
велики је свет,
тешко је дочекати пчелу,
још теже наћи цвет.
А свуд по свету
пчеле у лету,
а сав свет у цвету!

ЖИВОТ
Живот трчи, лети, плива
и пева.
Кад се умори,
претвори се у биљку или у дрво
и одмара се на једној нози.

МАЛИ ЖИВОТ
Док неко пије
– ја ПИЈУЦКАМ.
Док неко гризе
– ја само ГРИЦКАМ.
Док неко глође
– ја само ГЛОЦКАМ.
Док неко боде
–ја само БОЦКАМ.
Док неко пева
– ја ПЕВУЦКАМ.
Док неко дрема
– ја ДРЕМУЦКАМ.
Док неко ради
– ја РАДУЦКАМ...
И тако мало, ситно ЖИВУЦКАМ.

ЛУБЕНИЦЕ И ДИЊЕ
Лубенице и диње личе
на велика зелена јаја.
На њима лежи сунце
као квочка.

ДРВО СПАВА
На граници света дрво спава,
трчало за сунцем преко трава.
Где је сунце престало и пало
– ту је дрво стало и заспало.
Заспало црно, заспало...
По крошњи му још траг сунца лута.
Јабука га уловила жута.
Заспао цвет, и дрво и трава
– на јабуци мало сунце спава.
Заспало жуто, заспало...

ФРУШКА ГОРА2
ФРУШКА ГОРА, ниска па дугачка,
крај Дунава дрема као мачка.
ФРУШКА ГОРА, као хлеб из пећи
од свих других и лепши и већи.
ФРУШКА ГОРА, к’о постеља права,
на њој ноћу пола Срема спава.

КОЊ И САН
Неко сања да има коња
а неко има коња.
Неко сања да јаши коња
а неко јаши коња.
Неко сања да је пао са коња
а неко је пао са коња.
Неко се пробудио
кад је пао
а неко је устао
и поново узјахао.

ЈЕСЕЊА ПЕСМА
Све је пошло наопачке
за врапце и мачке,
кад је јесен окачила
своје жуте значке,
кад је ветар запевао
новембарске тачке...
Пажња! Пажња!
Велика јесења купопродаја!
Продајемо сунцобране
– купујемо кишобране!
Продајемо старо лишће
– купујемо пахуљице!
Продајемо тротинете
– купујемо санке!
Купујемо шубаре
– продајемо машне!
Продаћемо сокне
– купићемо рукавице.
Продаћемо сејалице
– купићемо грејалице.
Продаћемо сладолед
– попићемо чај!
Јер:
Све је пошло стрмоглавце
за птице и цвеће,
кад је сунце одустало
на кров да нам слеће.
Као да је жуто љуто,
као да нас неће!

КИШОБРАН
Седим под кишобраном.
Киша пада.
Мислим: како је лепо имати кишобран
баш тада
кад киша пада.

ЈЕСЕН
Кад почне лишће да пада
обично пада и мрак,
уз мрак и киша пада
– слика јесени јадне.
И на крају,
увек се још неко оклизне
и падне!

ЛИСТ
Шта би листу,
зашто ли је пао?
Можда није знао
да је постојао.

КОЛИКО ЈЕ САТИ
Голо дрво,
на дрвету
часовник се клати:
колико је сати?
Кад ће она птица
да се врати?

''Ne umem da kažem ono što umem da plačem...''

Kad šoferi u autobusima gradskog saobraćaja menjaju brzinu, putnici poležu jedni na druge. Mnogi su tako ostali bez novčanika a neki su upoznali ženu ili čoveka svog života.

Imamo nerve za nerviranje, a nemamo uvek odgovarajući problem. Zbog toga se često moramo zadovoljiti i malim ili nikakvim problemom.
Uzmemo mali problem pa se nerviramo kao da je veliki, dok nas ta glad za nerviranjem ne prođe.

Nema više one društvene energije kakve je nekad bilo. Demobilisali smo se i vratili kućama i malim stvarima. Ne dokazujemo više jedni drugima ko je bolji i zaslužniji već samo ko je manje kriv.

Ne dosađujte svojoj deci, ne pričajte im ponovo kako ste se mučili dok ste sve to stekli. Izazvaćete sasvim suprotne efekte. Prvo, po vama se vidi da ste se mučili. I drugo, po tome šta ste stekli, ne vidi se zašto ste se mučili.

Budite neko pre nego što postanete nešto, da se imate na šta vratiti.