Dušan Radović

First topic message reminder :

Rođen je 29. novembra 1922. godine, u Nišu, bio je pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik.



Radovićev otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, dok je majka Sofija rođena Stefanović bila iz Niša.

Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe" i (od 1975. godine) urednik Studija B. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka "Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir "Brana" Radović.

Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu, a iza sebe je ostavio sina Miloša Radovića.

Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.

Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora "Kolibri“: "Mrak", "Plavi zec", "Strašan lav", "Šta je na kraju", "Pesma o mleku", "Tatin muzičar", "Zdravica" ("Sve što raste htelo bi da raste")...

ЦАР ЈОВАН
Велика ствар, значајна ствар
Јова је, децо, постао цар!
Имао је бркове до ушију
и браду до појаса;
имао је хиљаду белих коња
и хиљаду брзих паса.
Имао је безброј двораца у злату
и још више пространих имања;
имао је, децо, милион војника
и сто златних одликовања.
Имао је хиљаду слугу
и седамдесет само посластичара...
Сви су они свлачили и облачили,
чували и хранили
Његово Величанство Цара.
И он је тако владао
ко зна колико векова и година,
најео се колача и сладоледа
и напио се лимунада и малина.
И једног дана кад Њ. В. Цар,
од чоколаде и лимунаде
није могао ни ићи ни лећи,
пробудио се гладан и сањив
у свом кревету поред пећи.

ПОЗИВ
Поштована децо!
Овај дивни, овај страшни брод зове се
САНГЛБАНГЛТИНГЛТАНГЛРОД!
Капетан му је
Христифоријуса Колумбуса унук
или неки мало даљи род.
Министарство морнарице наредило је;
За морнара на тај диван брод могу да приме
само оног ко му брзо изговори име.
И онда тај може да се пење на катарку,
да плови смело за Африку жарку;
може да пуши лулу колико хоће,
да једе банане и друго хавајско воће
и да се прави важан као неки капетан Кук!

ТУЖНА ПЕСМА
Живела једна госпођа Клара,
чудна и стара, врло стара...
И није имала ни маму, ни тету,
никога, никог свог на свету.
Госпођа Клара је шест мачака чувала
на јастуцима од жуте свиле.
Машне им је кројила, млеко кувала
па су сите и срећне биле –
белих мачака шест.
А кад је умрла госпођа Клара,
чудна и стара, врло стара,
– јастуке од жуте свиле нико није прао,
на доручак нико није звао,
а ловити мишеве нико није знао!
Тужне су, тужне и гладне биле,
заспале су на јастуцима од жуте свиле
и никада се, ах, никад се више нису пробудиле –
белих мачака шест.

МОЛБА
Молимо све мајке на свету
да нам писмо дугачко напишу,
шта оне све дају своме детету
да и ми спремимо за Мишу.
Наш Миша, као што је већ јављено свима,
неће да једе!
Молимо све сестре из Јамајке и Кине
да нам најхитније што могу јаве
– какве то песме медене и фине
певају браћи поред главе.
Наш Миша, као што је већ јављено свима,
неће да спава!
БУМБАР
Бумбар је, децо, био љут
на кишу, на пчеле што росу сишу,
на широк пут,
на сунцокрет жут.
Бумбар је, децо, био љут
ал’ напао није
ни кишу, ни пчеле што росу сишу,
ни широк пут,
ни сунцокрет жут.
Бумбар је сасвим неправедно
напао мало дете једно.
Рекли су ловци из Избишта
да ће га убити као ништа.

ПЛАВИ ЗЕЦ
Три сам земље прелазио,
и три горе прегазио,
и три мора препловио –
док га нисам уловио.
Плавог зеца,
чудног зеца,
јединог на свету!
Овај зец
зна да свира,
овај зец
зна да плете,
овај зец
ручак кува,
овај зец
кућу мете.
Овај зец
плести уме,
овај зец
жети уме,
овај зец
шити, пити
и француски говорити
– све разуме!
Плави зец,
чудни зец,
једини на свету!
Ја га хтедох вама дати
да вас мије,
да вам шије,
да вам кроји,
да вам броји,
да вам плете,
да вам мете,
да вам кува,
да вас чува,
да вам пева,
слике шара
и француски разговара.
Плави зец,
чудни зец,
једини на свету!
Ставих зеца у торбак
па пожурим својој кући.
Ал’ кад бисмо испред куће
стаде зечић да шапуће:
– Пусти ме, ловче,
храбри ловче,
да очешљам косу,
да умијем лице,
да исечем нокте,
да исправим стас,
да удесим глас.
Нек виде деца
плавог зеца,
чудног зеца,
јединог на свету!
Пустих зеца из торбака
ал’ се зец не очешља,
ал’ се зец не уми,
нит исече нокте,
нит исправи стас,
нит дотера глас.
Већ побеже, ој несрећо,
на крај света, ој невољо!
Плави зец,
чудни зец,
једини на свету!

"Ništa što imamo ne može nas učiniti toliko srećnim
koliko nas može učiniti nesrećnim ono što nemamo."

СМЕШНЕ РЕЧИ
ДЕЦА ВОЛЕ
Деца воле чудне ствари
као што су оџачари,
као што су кочничари,
као што су, као што су...
Деца воле слатке ствари
као што су сутлијаши,
као што су грилијаши,
као што су, као што су...
Деца воле смешне речи
као што су пападаћи,
као што су сумарени,
као што су, као што су...

ЗВЕЗДЕ
Кад нека звезда непажљива
заспи у топлој ноћи лета,
златари је украду и од ње праве
за децу сјајна златна дугмета.
Звезде на небу треба да стоје
и нико не сме да их скине!
Ал кад се од њих дугмета скроје
што деци тако лепо стоје
– и онда су фине, и онда су фине... .
КАД ЈЕ БИО МРАК...
Кад је био мрак,
кад је био мрак,
појурила мачка миша
чак, чак, чак.
Појурила мачка миша
чак, чак, чак,
– а да л’ га је прогутала,
ил’ га није прогутала,
то ни она није знала
– јер је био мрак,
јер је био мрак...

МРАК
У мраку проговоре гране,
и оживе сенке,
и панталоне узјашу столице,
и пењу се на полице
и праве теревенке.
Председник им је прекидач за сијалицу.
Кад он каже: кврц
– не чује се ни фррр
ни мррр ни жврц.
Све се умири, и све се утиша
– сем миша, и сем кад пада киша.

РАТ
Стамболској принцези
стигао је гост,
принц такође,
ал’ прилично прост:
чачкао је нос!
Због тога је
– тра–та–та–та –
дошло и до рата.
Освојен је један – миндерлук;
прободен је један – празилук;
обешен је један – чивилук.

ОТВОРИО САМ ПРОЗОР
Отворио сам прозор,
и мрак је ушао у собу
и појео све ствари...
Само није појео,
само није појео,
– Горданин палац у устима.

КАКО ТРЕБА
Мале ствари и имена мала траже
као миш, као зрно, као мрва.
Док велика ствар великим именом располаже
као солитер, као меридијан,
као Сремска Митровица.

ЗАМИСЛИТЕ
Замислите, децо, једно велико море,
и у том мору једну велику лађу,
и на лађи округле прозоре,
и на једном прозору – принцезу Нађу.
Замислите сад, децо, то исто море,
и у том мору исту велику лађу,
и на лађи исте округле прозоре,
и на другом прозору – разбојника Кађу.
Замислите онда: бура иде,
ветрова фијук и таласи,
и један талас принцезу скиде
и поче млади живот да гаси.
Замислите, децо, сто таласа,
већих сто пута од сваке принцезе,
може и ајкула свакога часа
на модром таласу да се довезе.
Страхом и болом обузет,
појави се отац принцезин
и рече:
– Онај биће ми зет,
ко спасе млади живот њезин!
Замислите, децо, пуна лађа,
све официри, принчеви, адмирали...
И сви ћуте, сви дрхте, само Кађа
скочи – и море га зали.
Кађа извали страшну псовку
на рачун ветра, на адресу живота,
на име мора,
избеже смрти мишоловку
и спасе принцезу из валова.
Замислите сад: отац тај,
краљ сигурно, а цар вероватно,
подиже Кађу у загрљај
и пољуби га ноншалантно.
– Ово је кћер моја, а жена ваша –
принцеза мила Нађа!
– А ја сам, с допуштењем,
извините на сметњи, разбојник Кађа!
Умири се море, затаји ветар, стаде лађа...
Пуни страха, пуни стида, препуни језе –
сви гледаху у правцу принцезе.
– Храбри Кађа, рече бледа принцеза,
ја сам ваша Нађа...
Извините, тата, на овом свету свашта се
догађа!

ТАРАМ
Тарам–барам–беца.
– Шта је тарам?
Тарам је тарам,
барам је барам,
беца је беца,
– тако се варају мала деца!

ЉУТА ЈУЛКА
Био је петак, дуги дан,
добро јутро, па добар дан, па добро вече...
И нико не дође у Јулкин стан
да види – шта то кува и шта пече.
Јулка претури играчке
наопачке,
скочи у кревет наглавачке
и заспа,
љута на мачке, на тачке,
и, уопште, на свакакве  а ч к е.

КАД СЕДАМ ВЕСЕЛИХ ДЕЧАКА...
Кад седам веселих дечака
угази у седам пролећних бара
– изађе седам пијаних чизмара.
Кад седам пијаних чизмара
прошета кроз седам пекара
– изађе седам белих млинара.
Кад седам белих млинара
уђе код седам посластичара
– изађе седам бркатих каплара.
Кад седам бркатих каплара
по седам тавана протумара
– изађе седам црних оџачара.
Кад седам црних оџачара
умије седам стрпљивих бака
– гле! зева седам сањивих дечака!

Blago onom, tek probuđenom oku, koje se ume obradovati maloj i nevažnoj stvari, koje će je otkriti i u njoj uživati. Blago srcu tog oka, koje sa svakim i svačim ume ljudski razgovarati.

,,Važnih istina ima malo i sve su kratke, jednostavne i razumljive.
I samo tako, u jednostavnim i čvrstim oblicima istine mogu dugo da traju."

ВЕЛИКИ ЧОВЕК

Константин (је само име),
Константиновић (само презиме),
виши контр. беогр. саобр. предузећа –
то је све звање његово и занимање.
Састали смо се, цењени Константине
Константиновићу,
да вам признамо пред свима:
Ви сте човек, име, презиме и занимање,
каквог би свако дете хтело за стрица да има!

ПЕСМА
Господо,
рекао је тај кога ћу на крају споменути...
Господо,
рекао је тај кога ћу на крају споменути,
– ја сам хтео...
Господо,
загрцнуо се тај кога ћу на крају споменути,
Господо...
Господо...
Господо...
– И сео.
Дајте им сланине, сира и ловоре,
ал забраните им, господо,
да пијани држе говоре!

“Ima žena koje vole samo svoje muževe. Nisu ništa posebni ti muževi, već te žene”.